Kineske investicije u Grčkoj izazvale paniku u Turskoj

Rukovanje poslovnih ljudi iz kineske i grčke delegacije zabrinulo Tursku

Kineski planovi da od luke u grčkom Pireju naprave prometno čvorište za uvoz svoje robe u Europu,

u susjednoj su Turskoj izazvali paniku među tamošnjim izvoznicima. Najviše razloga za brigu ima

tekstilna industrija.

Otprilike 50% tekstilnih proizvoda na europskom tržištu potječe iz Kine. Turska se ved godinama svim

silama trudi zadržati svoj dio kolača - oko 8% tržišnog udjela. Turskim tekstilcima prijeti velika

opasnost ukoliko kineske firme u Grčkoj (u pirejskoj luci) doista podignu i svoje proizvodne pogone za

finalizaciju tekstilnih poluproizvoda, smatra Hikmet Tanriverdi, predsjednik Udruženja istanbulske

tekstilne industrije (ISKIB):

"Ako taj projekt podržava jedna velesila, ubudude de se u Pirej puno jednostavnije modi uvoziti robu -

i mi onda imamo problem. Ako se u Pirej uvoze poluproizvodi i na tu robu plate niske uvozne

dadžbine, a onda u vrlo jednostavnoj proceduri od poluproizvoda u tvornicama u Pireju nastanu

gotovi proizvodi, mi demo se suočiti s golemim problemima oko cijene tekstilne robe. Za nas bi veliki

problem bila i činjenica da bi u tom slučaju na etiketama proizvoda stajalo "Made in EU", a ne "Made

in China"!"

"Made in EU", a ne "Made in China"

Europski potrošači cijene kvalitetu turskih proizvoda, Tanriverdi je uvjeren da oni smatraju da je

turska roba kvalitetnija od kineske. Vrlo dobar poznavatelj kineskog izvoza, Turčin Selcuk Colakoglu,

kaže da njegova zemlja u odnosu na kineske konkurente polako gubi prednosti u utrci na europskom

tržištu: "Turska je do sada imala prednost jer je bila u stanju brže proizvesti manje količine robe. No,

nakon što su Kinezi preuzeli luku u Pireju, mi smo izgubili prednost našeg bližeg geografskog položaja

i to je sigurno razlog za zabrinutost."

Luka u Pireju

Colakoglu se boji da de kineski proizvođači u Pireju skladištiti svoju robu i tako biti u stanju ubudude

puno brže reagirati na spontanu potražnju iz Europke unije - puno brže i od turskih konkurenata. On

podsjeda ipak da se Turska svojedobno Kinezima "ponudila" kao moguda lokacija za kinesku logističku

centralu, iz koje bi se opsluživalo europsko tržište. "Kina je od Turske očekivala da de Ankara ponuditi

prednost u odnosu na konkurente. Npr. alternativni morski put preko kojeg bi se kineska roba iz

Turske isporučivala na europsko, sjevernoafričko, bliskoistočno ili rusko tržište", dodaje Colakoglu.

No, Kinezi su se odlučili za Pirej - i ta bi odluka mogla "pokopati" značaj Turske u tranzitu kineske robe

na zapad. Istovremeno turska tekstilna industrija razmišlja kako bi mogla zadržati svoj tržišni udio u

Europi. Tanriverdi kaže da je strategija jasna: Turci sve karte polažu na kvalitetu svojih proizvoda:

"Vrše se stroge kontrole proizvedene robe. Turske firme proizvode u skladu s važedim odredbama

Europske unije. Mi ne možemo cijenom konkurirati dalekoistočnim proizvođačima gdje je radna

snaga jeftina, gdje se ne poštuju socijalna prava, gdje u tekstilnoj branši djelomično rade i djeca. Mi

smatramo da velike marke, koje vode računa o kvaliteti i imidžu, i dalje bez ikakvih dvojbi mogu

proizvoditi svoju robu u Turskoj."

Europska turneja kineske delgacije

Grčki premijer George Papandreou (l.) kineskom je kolegi Wenu

Jiabaou pokazao i neke atenske znamenitosti

Kineski premijer Wen Jiabao prošlog je ponedjeljka (4.10) u Ateni označio početak ambicioznog

kineskog projekta na tlu Europske unije: državni brodski prijevoznik COSCO (China Ocean Shipping

(Group) Company) tijekom listopada 2010. de preuzeti kontrolu nad grčkom lukom u Pireju za idudih

35 godina. COSCO namjerava utrostručiti kapacitete povijesne luke.

U Grčkoj bi trebale nastati moderne centrale za transport i logistiku, kako bi kineska roba brže i

jednostavnije mogla stizati na europsko tržište. Ovaj projekt velikodušnim kreditima podupire i

Europske investicijska banka.

U okviru europske turneje, Wen Jiabao je posjetio i Ankaru, gdje je sa skupinom kineskih poslovnih

ljudi "ispitivao mogudnosti investiranja i zajedničkih projekata s turskim tvrtkama".

Srbijanske traperice za europsko tržište

Tanja Roppelt, menadžerica Muzeja Levi Strauss u njemačkom Nürnbergu pokazuje primjerke nekod

popularnih 'levisica'

Nijemci bi uskoro mogli nositi traperice iz Srbije, točnije iz Novog Pazara. Četiri tvrtke iz toga

sandžačkoga grada odlučile su se za zajednički prodor na njemačko i europsko tržište i ved

zabilježile prvi uspjeh.

Novi Pazar poznat je po tekstilnoj, preciznije industriji traperica. A Düsseldorf je modni centar

Njemačke. Tamo je trenutno u tijeku Međunarodni sajam ženske mode (CPD) na kojem zajednički

nastupaju i četiri tvrtke iz Novog Pazara pod sloganom „Jeans from Serbia“ (Traperice iz Srbije).

Na lijepim ljudima je sve lijepo: kreacija turskog modnog dizajnera Ümita Ünala

Tvrtke Egzit, Bros, Beneli i Denistar predstavljaju se na Sajmu mode u Düsseldorfu uz financijsku

podršku Agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u organizaciji Agencije za ekonomski razvoj

Sandžaka (SEDA). Podršku pruža i Privredna komora Srbije (PKS). Šef regionalnog ureda USAID-a

Ahmet Halilagid kaže da je cilj da se s uspješnim novopazarskim tvrtkama osvoji tržište zemalja

Europske unije. Da je to mogude, potvrđuje i zanimanje ved prvog dana sajma: „Posebno su bili

zainteresirani vlasnici butika, konkretno iz Njemačke i Austrije. To jesu usitnjene narudžbe, ali su vrlo

značajne s obzirom na njihov broj – bilo je 40 do 50 zainteresiranih kupaca. To nas možda navodi na

neki zaključak da je realno da se ovdje (u Njemačkoj) napravi neki ’show-room’, jedna tvrtka i da se s

njima direktno nastavi suradnja u nekoj bliskoj bududnosti.“

Na njemačkom tržištu od idude godine

Zadovoljan je i predstavnik tvrtke Egzit, Eldin Međedovid, koja u Düsseldorfu predstavlja svoj jeans-

program kao i kolekciju sportskih košulja. On najavljuje da de novopazarski tekstilci najvjerojatnije ved

od sljedede godine biti prisutni na njemačkom tržištu. „Naš cilj je bio ovdje, ne toliko da napravimo

neki posao i da prodamo, koliko nam je bilo važno da vidimo svoje mjesto: da li smo konkurentni na

ovom tržištu, da li možemo izadi na ovo tržište, kakva je naša cijena u usporedbi s drugima …“

Na Sajmu u Düsseldorfu predstavlja se oko 500 izlagača iz cijeloga svijeta s više od 1.000 kolekcija za

sezonu zima-proljede 2010/2011.

Autor: Ivan Đerkovid

Odg. urednik: Anto Jankovid

Vartex

ovim imidžem želimo izboriti još čvršdu poziciju na domadem i inozemnom modnom tržištu te postati

vodeda modna kompanija u regiji. Varteks danas prolazi proces transformacije iz proizvođački

usmjerene industrije u modernu, tržišno orijentiranu profitabilnu modnu kompaniju. Nadogradnja

brendova, pradenje modnih trendova, uvođenje vodedih svjetskih brendova u maloprodajnu mrežu,

te definiranje kvalitetnog koncepta prodajnog prostora temelji su novog modnog koncepta Varteksa.

Novi vizualni identitet u potpunosti prati takvu poslovnu strategiju te kontinuirano ulaganje u razvoj

modnih brendova i novih, modernijih i osvježenih koncepata prodajnih prostora. Stanje u tekstilnoj

industriji je teško. Plade su niske, tržište vrlo konkurentno.

Strategija je usmjerena na repozicioniranje tekstilne industrije, smanjenje lohn poslova, poticanje

punih poslova, jačanje brendova, izradu proizvoda visoke dodane vrijednosti, rast izvoza te uvođenje

novih tehnologija.

B2BBusiness to business електрпнскп ппслпваое (скраћенп B2B)

пднпси се на кприщћеое Интернета и веб технплпгија за куппвину, прпдају, јефтинију, бржу и

бпљу сарадоу ппслпвних субјеката.

Драматишнп смаоеое трпщкпва

Ппвећаое транспарентнпсти ппслпваоа

Мпгућнпст приступа нпвим тржищтима

Мнпге нпве, ефикасније и флексибилније трансакципне метпде

Успещан B2B се пднпси пре на пптимизацију ппслпвних прпцеса и нашина управљаоа, негп

на технплпгију.

Интернет, кап јефтина, флексибилна и универзална мрежа, ппнудип је мпгућпст

маоим кпмпанијама да се укљуше у савремене тпкпве електрпнске

тргпвине. Интернет технплпгије су пбезбедиле пбраду трансакција у реалнпм времену, кап и

бпгатију размену ппдатака.

kпристи пд аутпматизпваоа прпцеса набавке су:

Ппвећаое кпнтрпле трпщеоа

Редукпваое пперативних трпщкпва везаних за набавку

Аутпматизација рутинских трансакција

Фпкусираое на стратещка питаоа набавке

Развијаое јпщ кприснијих веза са дпбављашима

Kпристи кпје пстварују дпбављаши:

Нижи трпщкпви - B2B електрпнскп ппслпваое треба да резултира нижим трпщкпвима

прегпвараоа, прпдаје и трансакција.

Приступ нпвим купцима - Омпгућен је директан приступ купцима. Овакав систем

пмпгућава кпнтакт са нпвим купцима и прганизацију маоих рашуна на далекп

ефикаснији нашин.

Унапређеое кпнтрпле залиха - B2B системи, ппсебнп пни развијени пд

стране дистрибутера, мпгу да пмпгуће већу транспарентнпст наручбина и цена

агрегираоем инфпрмација, щтп впди смаоенпм нивпу залиха и кпнкурентнијим

ценама.

Задржаваое купаца - Овп је једна пд мпжда најмаое пшигледних преднпсти пваквпг

нашина ппслпваоа. Чврста интеграција са купцима ради задпвпљеоа оихпвих пптреба

је знашајан фактпр у спрешаваоу купаца да прпмене дпбављаша.

Класификација купаца - B2B пмпгућава ефикаснију класификацију купаца.

Кпристи кпје пстварују пптрпщаши:

Приступ дпбрп ппзнатим, сигурним брендпвима

Репликација ппзнате каталпщке прпдаје

Хијерархијска структура и дпбрп прганизпвана претрага.

B2C (business to consumer) представља трговачку

делатност која продаје производе и услуге до крајњих потрошача посредством интернет технологија.

B2C означава продају роба или услуга крајњим потрошачима посредством Интернета. Основна форма B2C економије су аутоматизоване онлајн продавнице. Предности су штедња времена, конкурентост, ниже цене роба, услуга итрансакција.

Неки од начина да се унапреди процес B2C трговине су:

Сајт који је лак за употребу,

Поједностављивање процеса плаћања, као што је плаћање у једном кораку и лозинке које

су лако заменљиве,

Слање e-mail порука са специјалним понудама.

TEKSTILNA INDUSTRIJA U SRBIJI

Izvor: “Textile industry in Serbia” Jefferson Institute www.jeffersoninst.org

Osnovne prednosti tekstilne industrije u Srbiji su:

• Visok nivo kvaliteta

• Niski troškovi radne snage

• Brz odgovor • Proizvodnja od 5,000 do 180,000 komada mesečno

Tekstilna industrija u Srbiji je idealno mesto za inostrane kompanije koje žele da proizvode u Srbiji i

da na pravi način odgovore modnim trendovima. Povrh toga, blizina modnim centrima kao što su

Pariz, Milano i Rim, kao i glavnim maloprodajnim tržištima, vodi do brzog odgovora na modne

trendove, ekspanziji tržišta tekstila i smanjenja transportnih troškova, jednog od glavnih faktora u

proizvodnji konfekcije.

Vartex

- Osnovna smjernica srednjoročne strategije je prije svega jačanje strateških poslovnih jedinica:

maloprodaje, veleprodaje, izvoza i B2B segmenta poslovanja. To demo postidi širenjem i

standardizacijom maloprodajne mreže, jačanjem naših i uvođenjem poznatih uvoznih brendova,

novim pozicioniranjem na stranim tržištima i širenjem u segmentu B2B korporativnih ugovora.

Jedan od najvažnijih projekata u srednjoročnom razdoblju je strateška relokacija kojom de se

poslovni sustav preseliti na novu lokaciju s optimaliziranom infrastrukturom i suvremenijim

tehnologijama, što de dati nužnu podršku u optimalizaciji troškova i aktivnostima operativnog

upravljanja. Sadašnja lokacija de se iskoristiti za nove razvojne projekte koji čine dodatnu stratešku

inicijativu, što de imati i dugoročne efekte, kako u pogledu rasta, tako i razvoja. U nadolazedem

srednjoročnom razdoblju Varteks de svoju poziciju na tržištu ojačati dodatnim rastom koji nede biti

samo organski, nego i putem akvizicija, a novi razvojni projekti de dati dodatnu dimenziju rasta i izvan

core businessa.