1

UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLOŠKI FAKULTET

Katedra za orijentalistiku Grupa za kineski jezik i književnost

„Seks, droga i rokenrol“: Izazovi odrastanja kineske urbane generacije X u Mijen Mijeninom romanu „Slatkiš“

Master rad

U Beogradu,

27.09.2010. _____________________ Dragana Markovski

Rukovodilac rada: dr Mirjana Pavlović

Ocena: _____________________

2

SADRŽAJ

Rezime .......................................................................................................................................... (3)

Abstract

1. UVOD

1.1. Uvodne napomene ................................................................................................................ (4)

1.2. Cilj i teza ............................................................................................................................... (5)

1.3. Metodologija i struktura ....................................................................................................... (7)

2. MNOGO BUKE NI OKO ČEGA?

2.1. „Duhovno zagađenje“ mladih generacija ........................................................................... (9)

2.2. „Pisanje telom“ – glas kineskih urbanih adolescenata u post-mao eri ............................ (11)

2.3. Fenomen „spisateljica-lepotica“ kao vid devojačke (pot)kulture ..................................... (13)

3. IZAZOVI ODRASTANJA URBANE KINESKE OMLADINE NA KRAJU MILENIJUMA

3.1. „Svako dobro dete zaslužuje slatkiš“ ................................................................................. (17)

3.2. Očajnički tražeći ljubav ...................................................................................................... (20)

3.3. „Živi brzo, umri mlad i budi lep leš“ .................................................................................. (27)

3.4. Vidi, šta su mi uradili od zemlje, mama – rokenrol u NR Kini ......................................... (36)

4. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... (42)

Bibliografija ............................................................................................................................... (47)

3

Rezime

Ekonomske reforme i Politika otvorenih vrata u Kini posle Kulturne revolucije doprinele su ne samo postepenom povećanju životnog standarda, već i uplivu zapadnjačkih postmodernističkih kulturnih uzora sa akcentom na konzumerizmu i urbanoj popularnoj kulturi koji su mladima prvog post-maoističkog naraštaja pokazali da imaju pravo na slobodu ličnog izbora i ekspresiju individualnosti. U tom kontekstu, rađa se i generacija prvih autorki, takozvanih „spisateljica-lepotica“, novog žanra u kineskoj književnosti poznatog kao „pisanje telom“ koje je postalo medijum za izražavanje novog kineskog iskustva, snova, ideala i intimnih misli.

U ovom radu bavićemo se romanom „Slatkiš“ spisateljice Mijen Mijen koji je, kao pionir pomenutog žanra, imao revolucionarni uticaj jer je bio glas jedne generacije, ali i uzor sledećim naraštajima mladih Kineza. U našoj analizi pokušaćemo da prodremo u psihološku strukturu junakinje romana i istaknemo društvene faktore koji utiču na to da je ona fokusirana na sebe, svoje materijalne želje, ambicije, kao i na njenu potrebu za slobodom izbora i ličnog izraza. Namera nam je da ukažemo na poruku romana, a to je da kinesku omladinu ne zanimaju tradicija, politika, društvena angažovanost i samopožrtvovanost.

Ključne reči: modernizacija u NR Kini, globalizacija, urbana popularna kultura, kulturna matrica, postmodernizam, „pisanje telom“, konzumerizam, hedonizam, dekadencija, supkulture mladih. Abstract

Economic reforms and the Open door policy in China after the Cultural Revolution have contributed not only to a gradual increase of living standard, but to the influx of Western post-modern cultural models with the emphasis on consumerism and urban youth popular culture which showed to the first post-Maoist generation that they have the right to freedom of personal choice and expression of individuality. In this context emerged the first generation of female authors, the so called “beauty-writers“, of a new genre in the Chinese literature known as “body writing” that has become a medium for the new Chinese experiences, dreams, ideals and intimate thoughts expression.

This paper shall analyze the novel “Candy” by the female writer Mian Mian, which has, as a pioneer of the aforementioned genre, had a revolutionary impact for it was the voice of one generation, and also the model for the next generations of young Chinese. In our analysis we shall try to reveal the psychological structure of the novel’s main character with an emphasize to the social factors that influenced her to shift her focus to herself, her material desires, ambitions, and her need for freedom of choice and personal expression. Our intention is to point out the message of the novel, which is that China's youth are not interested in tradition, politics, social engagement and self-sacrifice.

Key words: modernization in the PR China, globalization, urban popular culture, cultural matrix, postmodernism, “body writing”, consumerism, hedonism, decadence, youth subcultures.

4

1. UVOD 1.1. Uvodne napomene

Intrigantna i za posmatrače (neretko i za same učesnike) veoma zbunjujuća kretanja i pojave u

savremenom kineskom društvu od početka njegovog otvaranja prema svetu 1978, predstavljaju

konstantan izazov istraživača različitih interesovanja. Pogotovu kada je reč o transkulturnim

uticajima u eri globalizacije, u „svetu ponovljivosti, uslovnih odraza, primarniji[h] od sveta

takozvanih „realnosti““ 1 , predmeti društvenih proučavanja Kine zahtevaju kako nužni

multidiscipinarni analitički pristup, tako i dovoljno poznavanje kineskog jezika i kulture kako bi

diskusija o zadatoj temi bila uopšte moguća i kako bi se nesporazumi sveli na minimum.2 Ako

kulturu shvatimo kao „skup odlika određenih na takav način da se nigde drugde ne mogu naći u

istom obliku“3 veoma je važno koji ćemo kriterijum i vrednosni sistem koristiti pri donošenju

zaključaka i vrednosnih sudova, a da oni pri tome zadrže naučnu objektivnost u istraživanju

stranih društava.4 Kad je reč o studijama koje se bave Kinom, neophodna je posebna pažnja kako

se ne bi zapalo u zamku olakog donošenja zaključaka na osnovu manifestacija svakodnevnice

koja navodi na to da se moderni Kinezi ne razlikuju bitno od ostatka globalizovanog sveta. S

druge strane, neophodno je sagledati mehanizme u okviru tradicije koji utiču na to da se kineski

identitet može opisati kao „stalno promenljiv, ali ukorenjen u svesti o sopstvenoj prošlosti“5 i to

shvatiti kao stožer vitalnosti i sposobnosti Kineza da se prilagođavaju i najdrastičnijim

promenama i pri tome sačuvaju samobitnost. Ovaj fenomen može se jasno pratiti poslednjih sto

pedeset godina, a svoja posebna obeležja imao je tokom republikanske ere (1912-1949) i, kao

svojevrsni postmodernistički deža vi, u periodu postmaoizma (od 1978. i dalje).

S obzirom na postmodernističke filozofsko-ideološke karakteristike druge polovine 20. veka koje

se vremenski poklapaju i sa vladavinom komunističkog režima u NR Kini, treba imati na umu i

činjenicu da je upravo komunizam „do te mere rana postmoderna da je bio prinuđen da se

potvrđuje modernim sredstvima, to jest, raskidom sa tradicijom, trzajima u budućnost, fizičkim

1 Epštejn, 1998: 7 2 Nathan, 1997: 216 3 Ibid., 139 4 O složenosti problema pri odabiru kriterijuma i vrednosnih sistema u praksi tzv. Area studies i kulturnom relativizmu videti više u Nathan, 1997: 198-208 5 Nathan, 1997: 139

5

nasiljem nad realnošću i idejnim nasiljem nad svešću stanovništva“6, što je sve ukupno stvorilo

osnovu za formiranje identiteta mlađih generacija Kineza.

1.2. Cilj i teza

Cilj ovog rada jeste da preko analize (polu)autobiografskog romana „Slatkiš“ 7 kultne

glasnogovornice problematične kineske omladine, autorke Vang Šen, u javnosti poznatije kao

Mijen Mijen, ukaže na faktore promena nastalih nakon započete transformacije kineskog

komunističkog društveno-ekonomskog sistema i na pojavu alternativnih (另类) modela življenja

takozvane kineske generacije X8 (新新人类). Pomenuti fenomeni prvi put su se javili u Kini

tokom poslednje dve decenije prošlog veka. Uzor im je bila zapadnjačka tinejdžerska kultura i

pripadajući supkulturni modeli i njihove varijacije nastale s pojavom rokenrola kao osnovom

novog izraza mladih. Zadatak kineske generacije X bio je da za samo nekoliko godina premosti

jaz nastao propuštenim godinama razvoja rok muzike i životnog stila koji je prati i da „uhvati

ritam“ sa svojim vršnjacima u drugim delovima sveta. Uzroke ove i sličnih pojava veoma lepo

opisuje konstatacija Mihaila Epštejna: „Postoji jedan kulturološki model po kome zemlje

zaostale u socijalno-kulturnom razvitku (na primer, istočnoevropske u odnosu na

zapadnoevropske zemlje), kasnije ubrzanim tempom prolaze kroz iste etape razvitka.“9, koja

svoju potvrdu, videćemo, ima i u slučaju NR Kine.

Istorijski značaj pomenute generacije leži upravo u tome što je ona postavila osnovu za dalji

razvoj potkultura mladih u Kini i alternativnih životnih stilova koji su sve zastupljeniji u urbanim

sredinama i koji uspevaju da opstanu uporedo sa i u okviru dominantne matične kulture.

Menjanje životnih stilova, njihovo uklapanje ili odbacivanje jeste pitanje od izuzetne važnosti

velikog broja mladih Kineza (treba imati na umu da je kinesko stanovništvo mlađe od dvadeset

6 Epštejn, 1998: 55 7 Prevod naslova romana na srpski jezik je, uz konsultacije sa kolegama, predlog autorke ovog rada. Kineski karakter 糖 (tang) doslovno znači šećer, u engleskom prevodu romana naslov glasi Candy, a u hrvtaskom prevodu engleskog izdanja Bombon. 8 Kineska generacija X odnosi se na populaciju rođenu tokom sedamdesetih godina prošlog veka (Generation. http://en.wikipedia.org/wiki/Generation). Sam termin tvorevina je kanadskog autora Daglasa Kuplenda i odnosio se na prekvalifikovane, nezaposlene mlade ljude u njihovim dvadesetm, to jest na lenje, bespomoćne sanjare i dangube. Popularnost ovog termina ogleda se u činjenici da je veoma brzo počeo da se koristi tokom devedestih godina prošlog veka izgubivši svoje originalno značenje, te je postao zajednički imenitelj za gotovo sve kategorije mladih koje su određivali različiti potkulturni stilovi (Inkinen u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 218). 9 Epštejn, 1998: 57

6

četiri godine u 2000. godini brojilo više od polovine ukupne populacije10) što u mnogome utiče

na moguće identitarne, kulturne, društvene, ali i političke transformacije savremenog kineskog

društva.

Teza rada odnosi se na fenomen po kojem takozvana stara društva, to jest društva sa dugom

istorijom i civilizacijskim nasleđem kao što je kinesko, bez obzira na jačinu matične kulture

zasnovane na kontinuitetu baštinjenja tradicionalnih vrednosti, u eri globalizacije koja u svom

ekonomskom aspektu preuzima gotovo isključivo modele zapadnog kapitalizma, trajnim

usvajanjem brojnih zapadnih kulturnih modela i vrednosti menjaju sopstvenu kulturnu matricu.

Konkretno, to se dešava kao posledica izbora alternativnih životnih stilova i prihvatanja

drugačijih vrednosti od dominantnih matičnih, koji su postepeno počeli da menjaju društvenu

realnost i svakodnevnicu najviše mladih urbanih Kineza u vreme odrastanja prve post-maoističke

generacije.

Konzumerizam i proizvodi urbane popularne kulture stvorili su još jednu vrstu „gladi“ među

kineskom omladinom, a to je neutaživa potreba da se bude moderan i originalan, te da se osvoji

potpuna sloboda ličnog izraza sa naglaskom na individualizmu. Međutim, novoformirani

karakter mladih Kineza koji su definisali otvorenost i prihvatanje novih stvari i vrednosti, čak

sklonost ka ekstravagantnom, za posledicu je imalo to što su mnogi na putu lične emanipacije

podlegli različitim iskušenjima koja su vodila devijantnom, antisocijalnom i samodestruktivnom

ponašanju.

Potreba svojstvena mladima da pomeraju granice dozvoljenog i društveno poželjnog određenih

normama kulture iz koje potiču, kao i šokiranje malograđanskog društva sklonog

„konzervativnom prilagođavanju i licemernom uslovljavanju“11 stvorila je uslove za pojavu i

urbano orijentisanih potkultura mladih u NR Kini koje su imale najvećeg uticaja na formiranje

novog tipa mladih Kineza.

10 The next generation. http://www.time.com/time/asia/features/youngchina/m.youth.figures.html 11 Božović, 2002: 205

7

1.3. Metodologija i struktura

Endrju Nejtan tvrdi da oni koji se bave studijama stranih kultura često dođu do tačke kada iz

određenog razloga žele da iznesu jasan vrednosni sud, ali i to da vrednosni sud ipak nije

predviđanje12 što predstavlja smernicu u pristupu obradi teme ovog rada.

S obzirom na to da je fokus ovog rada na analizi društvenih promena koje utiču na oblikovanje

ličnog identiteta mladih urbanih Kineza, zasnovanoj na tekstu romana „Slatkiš“, hermeneutički

pristup se iz više razloga nameće kao najpogodniji analitički metod upravo zbog toga što je

„zajednička tema hermeneutičkih radova kulturni identitet“13. Kulturni identitet kao sastavni deo

izgradnje ličnog jeste kategorija koja u eri globalizacije često nije jasno određena, te

hermeneutika proučavanjem sadržaja teksta i njegove unutrašnje strukture pokušava da

protumači značenje u tekstu kako bi se razumele specifičnosti različitih kultura i/ili njihovih

fuzija. Metode heremeneutike teže tome da razumeju kulturu proučavajaući obrasce značenja što

ih čini pogodnim i za komparativnu analizu kultura14, a kako je tema ovog rada direktno vezana

za prihvatanje zapadnih supkulturnih modela i njihovih značenja među kineskom omladinom, još

jednom se potvrđuje valjanost pomenutih metoda. U sociologiji heremeneutika podrazumeva

interpretaciju i razumevanje društvenih događaja analizirajući značenja koja oni imaju za

učesnike i njihovu kulturu, naglašavajući važnost konteksta uporedo sa značajem formi različitih

vidova društvenog ponašanja. Glavni princip hermeneutike u tom smislu odnosi se na to da je

značenje konkretnog postupka ili iskaza jedino moguće razumeti u celovitosti diskursa ili

ukupnosti pogleda na svet iz kojih su potekli.15

Kao završnica uvoda sledi prikaz strukture rada koja je organizovana na takav način da nas

postepeno vodi kroz kompleksnu faktografsku i teorijsku materiju sa ciljem da opiše okolnosti

pod kojima se dešavala i dalje se dešava transformacija, neki bi rekli emancipacija savremenog

kineskog društva.

Tako se naredno poglavlje bavi počecima otvaranja NR Kine prema svetu ilustrujući kakva je

atmosfera vladala u društvu prema sporednim i neželjenim efektima modernizacije kao što je

12 Nathan, 1997: 199,208 13 Ibid.,137 14 Ibid., 137,138 15 Hermeneutics. http://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics#Critical_theory

8

upliv zapadnjačke urbane pop-kulture koja se smatra zaslužnom za formiranje prvih supkultura

mladih u velikim kineskim gradovima, te pokušajima vladajuće strukture da zaustavi

„povampirenje“ reakcionarskih i buržoaskih struja u društvu. U nastavku, dat je prikaz i analiza

onih elemenata koji su psihološki odredili prvu post-maoističku generaciju mladih Kineza, koji

se zasnivaju na hedonizmu i konzumerizmu, te na promeni prioriteta u odnosu na društvo –

mladi na prvo mesto stavljaju individualne potrebe i ineterese, a tek potom interes zajednice. To

je u kulturnoj produkciji rezultiralo pojavom takozvanog „pisanja telom“, novim talasom u

ženskoj kineskoj književnosti i fenomena „spisateljica-lepotica“, odnosno autorki romana

(polu)autobiografskog žanra čije su zajedničke odlike potenciranje ličnih iskustva i

razgolićivanje intime što fizičke, što emotivne. Osim toga, one ovaj vid eksponiranja koriste za

vlastitu promociju i sticanje slave iskoristivši dobijenu etiketu „zabranjeno u Kini“ za

marketinške potrebe privlačenja i izgradnje prvenstveno domaće ciljne grupe potrošača

zainteresovane za modernost u vidu alternativnih životnih stilova kao još jedne robe široke

potrošnje .

Treće poglavlje bavi se sociološkom i psihološkom analizom romana „Slatkiš“ (《糖》) koji je

odabran kao reprezentativni primer opisa dekadencije kineske omladine koja, osim što se svojim

odlikama suprotstavlja dominantnoj matičnoj kulturi, ukazuje na probleme sa kojima se

suočavaju adolescenti u pokušaju da se izbore sa egzistencijalnim izazovima življenja u vreme

kada se kinesko društvo transformiše prvo u industrijsko, pa u informatičko, postindustrijsko

doba popularne kulture.

Zaključak daje pregled najznačajnijih društveno-ekonomskih faktora koji su doveli do formiranja

novog karaktera kineske omladine u eri globalizacije. Specifične odlike tog perioda kineske

ekonomske tranzicije i ponovni razvoj gradova s naglaskom na konzumerizmu i industriji zabave

bili su jedan od ključnih faktora za formiranje mentalieta mladih, prošlošću neopterećenih

Kineza koji su započeli vlastitu emancipaciju po uzoru na svoje vršnjake i njihove prethodnike

na Zapadu. Upravo je generacija X kojoj pripada i protagonistkinja romana „Slatkiš“ bila ta koja

se „izborila“ za nove standarde i dala novi oblik kulturi mladih u NR Kini, prihvativši i

primenivši alternativne životne stilove u svakodnevnoj praksi značajno izmenivši tradicionalnu

kulturnu matricu. Novostečena sloboda mnoge je odvukla na stranputicu obeleženu različitim

9

antisocijalnim pojavama o čemu živopisno govore različite sudbine likova romana „Slatkiš“.

2. MNOGO BUKE NI OKO ČEGA?

2.1. „Duhovno zagađenje“ mladih generacija

Ekonomske reforme koje je započela kineska vlada 1978. pod vođstvom Deng Sijaopinga

umnogome su se ideološki oslanjale na osnovne postulate Pokreta 4. maja, odnosno na imperativ

za modernizaciju Kine koji se ogledao u sintagmi „gospođa Nauka i gospođa Demokratija“ (S先

生和D先生)16. S obzirom na to da je modernizacija bila neizvodljiva bez usvajanja prvenstveno

naučnih dostignuća Zapada, NR Kina se, posle gotovo trideset godina samoizolacije i pokušaja

da se modernizuje samo uz pomoć vlastitih resursa, ponovo okrenula svetu ubrzano usvajajući

znanja neophodna za sprovođenje reformi propale planske ekonomije. Međutim, pokušaji da se

jedino usvoje znanja i vrednosti koji po svom sadržaju ne podstiču takozvane buržoaske

tendencije, odnosno logičan sled društvene/političke transformacije u formi liberalne demokratije

koju su vladajući krugovi u najmanju ruku smatrali formalno neprihvatljivom, bili su bezuspešni

jer bi potpuno odbacivanje liberalizma onemogućilo sprovođenje ekonomskih reformi.17

Neminovno, desilo se ono što je Deng Sijaoping objasnio na svoj prepoznatljiv način: „Kada

otvorite prozor, naravno da i muve moraju da ulete unutra“ 18 . Prvi rojevi pristizali su u

muzičkom obliku iz Hong Konga i Tajvana (gangtai yinyue19), Koreje i Japana da bi počekom

osamdesetih godina 20. veka stigao i rokenrol koji je odmah stekao obožavaoce među mladima.

Pomenuta decenija bila je obeležena takozvanom kulturnom groznicom (文化发热) ili „traganjem

za korenima“20 (寻根), koju su karakterisale žučne debate kineskih intelektualaca i umetnika o

pravcu razvoja i obeležjima kineske modernosti sa glavnom dilemom da li kineska kultura treba

da se razvija pod stranim uticajem (da se pozapadnjači) ili treba da zadrži svoju milenijumima 16 Videti više u Mitter, 2005: 65 17 Хань, Шуйфа. “Развитие либерализма в современном Китае”. Неприкосновенный запас, 2002, №4 (24) 18 Fore, Steve. From Rock kids to Beijing bastards: PRC youth subcultures on film before and after June 4. 19 Značenje sintagme gangtai yinyue je „muzika iz Hong Konga i Tajvana“. Nastala je spajanjem drugog karaktera reči Hong Kong – gang (港) i prvog iz reči Tajvan – tai (台) i reči muzika – yinyue (音乐). Ova muzika je takođe poznata pod imenima „kanto-pop“ jer je većina hongkonških pesama pevana na kantonškom dijalektu (广东话) i „pacifički pop“ ukazujući na preovladavajući muzički stil lagane, „sladunjave“ pop-muzike koja se sluša diljem istočne i jugoistočne Azije. (Efird u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 85) 20 Brace, 1992: 146

10

negovanu autentičnost. Smatra se da je „kulturna groznica“ indirektno doprinela pojavi

omladinskih potkultura koje su bile inspirisane i domaćim i uvezenim popularnim i umetničkim

kulturnim izrazima, a zasnivale su se na otporu prema tradicionalno zabranjivanom ispoljavanju

individualizma, razvoju ličnog identiteta (za razliku od potenciranog nacionalnog i kulturnog,

mahom kolektivnog identiteta) i drugim alternativnim perspektivama društvenih vrednosti što se

manifestovalo u gotovo svim sferama kulture, među njima i pojavom kineske rokenrol muzičke

scene.21

To je bio trenutak kada je kineska omladina konačno dobila svoj glas, medijum pomoću kojeg je

artikulisala nezadovoljstvo svojim položajem u društvu, perspektivom života i rada u socijalno

sve raslojenijoj zemlji zahuktale ekonomske tranzicije, odnosno društvom koje se našlo u

specifičnom kulturnom i ideološkom vakuumu koje je sa sobom nosilo uskraćivanja u vidu

sloboda ličnog izražavanja i izbora koji se „tiču [...] sfera života kao delova slobodnog vremena i

potrošačkih aktivnosti“22. Međutim, rokenrol je sa sobom doneo i niz negativnih pojava koje se

mogu okarakterisati kao degenerisanost najviše na moralnom i psihološkom planu, a odnose se

na konzumiranje droga i alkohola, nasilje i huliganstvo, vandalizam, kriminal, samoubistva među

mladima i slične pojave23 kojih ni kineska omladina „u sklopu traganja za novim socijalnim i

kulturnim identitetom“24 nije bila pošteđena.

Znak za uzbunu dat je na najvišem državnom nivou jer „da bi se uništila jedna nacija, nisu

potrebne atomske bombe – dovoljno je razoriti moralnu strukturu mladih preko đavolske muzike,

droge, alkohola i seksa“ 25. Takvo stanovište manifestovalo se pokretanjem kampanje protiv

duhovne zagađenosti (清除精神污染) pod kojom se podrazumevalo sve što je imalo veze sa ili

je ličilo na buržoaske elemente – od erotike do egzistencijalizma u ovu kategoriju su ubrajani

skaredni, varvarski ili reakcionarski materijali, vulgarni ukus u umetnosti, ispoljavanje

individualnosti i izjave koje su kose sa vrednostima socijalističkog društvenog uređenja.26

Iako je pomenuta kampanja u svom akutnom vidu trajala manje od pola godine, njen uticaj se u

manjoj ili većoj meri i danas oseća u praksi kineske umetničke produkcije, s posebnim

21 Fore, Steve. From Rock kids to Beijing bastards: PRC youth subcultures on film before and after June 4. 22 Božilović u Mitrović, Zaharijevski i Gavrilović, 2007: 109 23 Đorđević, 2002: 328 24 Božilović u Mitrović, Zaharijevski i Gavrilović, 2007: 108 25 Đorđević, 2002: 328 26 Anti-Spiritual Pollution Campaign. http://en.wikipedia.org/wiki/Anti-Spiritual_Pollution_Campaign

11

naglaskom na književnosti i kinematografiji kao medijumima za masovno prenošenje poruka

različitih sadržaja. A kada neko prvi put progovori o pratećim efektima modernizacije koji se

manifestuju kroz izazove odrastanja otuđene, izrazito cinične i samožive generacije urbanih

Kineza koji su odrasli u državi u vreme njene tranzicije od komunizma ka potrošačkom društvu u

kojem je odjednom gotovo sve postalo lako dostupno, te eksplicitno opisuje nasilje, narkomaniju,

alkoholizam, prostituciju, homoseksualnost, beznađe adolescencije, depresiju i

samodestruktivnost mladih, bez sumnje „zaslužuje“ da bude prozvan „školskim primerom

duhovne zagađenosti“27. To je bio slučaj autorke romana „Slatkiš“ koji je ubrzo po objavljivanju

(2000. godine) bio zabranjen u NR Kini i povučen iz prodaje za čim je usledila čitava serija

„sličnih“ romana drugih autorki praktično stvorivši novi trend u kineskoj ženskoj književnosti.

S obzirom na to da svako umetničko delo u različitim okolnostima i različitim intenzitetom može

imati i pozitivan i negativan uticaj na publiku, to jest može izazvati katarzične ili destruktivne

reakcije 28 , jasno je zbog čega je vladajuća struktura pokušala da kontroliše produkciju i

distribuciju književnih dela čije su sadržaje i forme smatrali ne samo sramotnim oličenjem pada

morala i dekadencije, već i potencijalnim negativnim uzorom za mlade naraštaje. Kako to kaže

Lu Hsun: „Sva književnost je propaganda, ali nije sva propaganda književnost“29. Međutim, iako

je većinu tih dela nemoguće naći na policama knjižara (bez odobrenje Ministarstva za štampu i

izdavačku delatnost (新闻出版总署)), zbog cvetanja piraterije u svim vidovima i sve veće

dostupnosti sredstava masovne komunikacije u eri Interneta, zainteresovana publika je u

mogućnosti da i dalje uživa u čarima „zabranjenog voća“, dok novonastali „brend“ banned in

China30 ozloglašenim autorkama obezbeđuje kultni status i neverovatnu popularnost kod kuće i u

inostranstvu.

2.2. „Pisanje telom“ – glas kineskih adolescenata u post-maoističkoj eri

Novija kineska istorija je tokom poslednjih sto pedeset godina bila svedok društvenih promena

revolucionarnog karaktera koje su u različim periodima oscilovale, naizmenično bile progresivne

27 Loewenberg, Anna-Sophie. Best-selling Gen X novelist Mian Mian exposes youth drug culture in changing China. 28 Panić, 1997: 253 29 Lu, 1998: 671 30 Videti više u Mackey, Michael. Banned in China for sex, drugs, disaffection.

12

i regresivne, što je umnogome oblikovalo ono što danas možemo nazvati modernom Kinom.31

Konzumerizam, proizvodi popularne kulture i masovni mediji u periodu od početka ekonomskih

reformi 1978, u doba stvaranja savremenog društva koje je odlikovala i tranzicija kulture, sve

više bili su sastavni deo odrastanja generacija mladih rođenih sedamdesetih godina i kasnije. Uz

rast tržišne ekonomije rasla je i svest o vrednosti robe, tradicionalne vrednosti i moral postepeno

su gubili značaj ustuknuvši pred ekspanzijom fizičkih želja što je bio preduslov za pojavu nove

generacije pisaca s njihovim specifičnim kulturnim zaleđem, životnim stilovima i vizijama32

toliko različitim od iskustva, sistema vrednosti i životnih načela njihovih roditelja što je za ishod

imalo generacijski jaz do tada nezapamćen u NR Kini. Sledeći redovi to najbolje opisuju:

„Premladi da bi pamtili Maovu kolektivnu distopiju, oni jedino poznaju današnji ogoljeni

konzumerizam i bave se samodefinisanjem umesto izgradnjom nacije kao fokusom svojih

života.“33

Osim konzumerizma treba pomenuti individualizam i hedonizam kao ne-socijalističke vrednosti

koje su našle svoje pobornike u Kini usled ogromnog upliva slika urbane zapadnjačke pop-

kulture i od njih neodvojivog koncepta „biti kul“, to jest kvaliteta koje on označava. A to su:

isticanje individualnih odlika, hrabrost, inovativnost, lepota kao sredstvo za lako postizanje

ciljeva i najvažnije, sposobnost samog koncepta da potakne želju za stvaranjem i posedovanjem

atributa „biti kul“ kao jednom od pokretačkih sila urbane pop-kulture. Upravo je urbana

popularna kultura poslužila kao katalizator koji je omogućio da se verbalizuju potisnuta iskustva

i želje Kineza, njihovi snovi i najintimnije misli34 i kao rezultat, na samom početku 21. veka

pojavio se novi talas u kineskoj ženskoj književnosti poznat kao „pisanje telom“ (身体写作).

Sintagma „pisanje telom“ tvorevina je profesora Šangajskog univerziteta, Ge Hongbinga35 koji je

oštro kritikovao ovaj vid stvaralaštva zbog u njemu smelo opisane golotinje, što u doslovnom

smislu te reči, što u vidu metafore, u kojem je mlađa čitalačka publika pronašla elemente

31 Pomenute promene odnose se na transformaciju kineskog feudalnog društvenog uređenja u republikansko s naglaskom na prateće pojave u kulturi koje su obeležile modernizaciju Kine, kada su kreatori kulture usadili u urbanu Kinu želju da se oslobodi od sputavanja konfučijanske tradicije i Maovog socijalizma. (Snowden, 2009: 51) 32 Džang, Sijenjun i Ćijao, Dongji. „Nova generacija“ – Fenomenološke perspektive beletristike. 33 Napack, Jonathan. Banned in Beijing: A Rebel Writer’s Message. 34 Snowden, 2009: 50,51 35 Bodies melting into words. http://www.chinadaily.com.cn/en/doc/2003-12/04/content_287341.htm

13

poistovećivanja vlastitog iskustva življenja u modernoj Kini.36 Za ilustraciju mogu poslužiti

romani autorki Mijen Mijen („Slatkiš“) i Vej Hui („Šangaj bejbi“) za koje Čen S’he,

komentarušići njihovo stvaralaštvo, kaže: „Ova „problematična deca“ suočena sa uslovima

življenja, pojavila su se u procesu bogaćenja tokom ove decenije, nesposobna da izbegnu duh

ništavnosti uzrokovan bujicom želja. U vreme kada su one odrastale, kinesko društvo …

[karakterisala je] ekstremna represija instinktivne želje ljudi za političkom utopijom i

postepenom tranzicijom u ljudsku želju za oslobađanjem, ostvarenjem i razvojem tržišne

ekonomije kao simbolima onoga za čim žudi čitava nacija.“37

Možemo reći da je ovde reč o pojavi takozvane postkomunističke ličnosti čije odlike, poput

nesposobnosti da organizuje svoje želje i impulse vođene ogoljenim hedonizmom, obeležene

ciničnim antiidealizmom koji odbacuje sve zvanično promovisane, društveno poželjne vrednosti

i norme i nezainteresovanošću za izgradnju vlastitih vrednosti, najbolje opisuju generacije

mladih Kineza koji su rasli i odrastaju u dobu ekonomskih reformi, tržišne ekonomije i

globalizacije.38 U datim okolnostima, „pisanje telom“, kao jedan od proizvoda kulturne industrije,

pojavilo se kao medijum „urbane popularne kulture [koja je] stvorila forum gde su godine

potisnutog kineskog iskustva, snova, ideala i intimnih misli mogle izraziti“39 i to na atraktivan,

moderan, „kul“ način.

2.3. Fenomen „spisateljica-lepotica“ kao vid devojačke (pot)kulture

Da bismo mogli da razumemo pojavu kineskih „spisateljica-lepotica“ (美女作家 ), odnosno

autorki romana novog urbanog talasa kineske književnosti poznatog kao „pisanje telom“,

potrebno je sagledati širi, čak filozofski kontekst u smislu određivanja pravca razvoja

savremenog kineskog društva. NR Kina se poslednjih decenija 20. veka našla u situaciji da u

pokušaju da sustigne emancipovana društva Zapada, biva primorana da čini velike skokove i

preskače određene faze kako bi se smanjio jaz nastao naglim ekonomskim razvojem koji kineska

socijalna struktura nije u stanju da prati. Naime, kinesko društvo u vreme svoje druge

36 Lu, 2007: 53 37 Citirano prema: Lijang, Hong. Narativ varoši, ideologija pisanja i intranzitivnost. 38 Wang, Xiaoyang. The Post-Communist Personality: The Spectre of China’s Capitalist Market Reforms. The China Journal, No. 47 (Jan., 2002), str. 8 39 Snowden, 2009: 53

14

modernizacije40 nije uspelo da do kraja iskusi ni prednosti ni zamke modernosti kao društvenog

koncepta sa svojim konkretnim manifestacijama u socijalnoj sferi, a već mora da se uhvati u

koštac ne sa počecima postmodernizma, već s njegovim, na Zapadu odavno sazrelim nasleđem.

Jedan od osnovnih koncepata postmodernizma jeste insistiranje na negovanju kulturnih razlika

kao načina zapadnjačke kulturne integracije koja istovremeno doprinosi kulturnoj

homogenizaciji globalnih razmera. Kineska intelektualna elita i dalje ne može da dâ odgovor na

pitanja pozicioniranja sopstvene savremene istorije između apsolutističkog tradicionalizma i

nejasnih obećanja postmodernizma, odnosno kako se postaviti u paradoksalnoj situaciji kada

modernost podrazumeva članstvo među onima koji ga odbacuju kao zastareli, prevaziđeni

stupanj razvoja.41

Pojavna strana postmodernizma u savremenoj kulturi je takva da se zbog svesnog izbegavanja

davanja vrednosnih sudova za bilo koji proizvod kulture, danas, sve u kulturnoj produkciji po

definiciji smatra delom postmodernističke kulture. Na taj način praktično je stvorena svojevrsna

siva zona zbog koje se intelektualci okreću onom što je očigledno, to jest masovnoj kulturi, olako

se odrekavši svog nezavisnog kritičkog stanovišta što se posledično ogleda u stanju savremene

kineske kulture koja se svela na prizemnost popularnog i odlikuje se nedostatkom pravca, dubine

i osećaja za istoriju.42

Takve pojave su u današnje vreme dovele do marginalizacije umetnosti jer su postmodernistički

orijentisane sile potisle njenu vrednost u drugi plan, te je ona zauzela defanzivni stav koji se

ogleda u njenom nihilističkom karakteru bogatom elementima agresivnosti i pobune, a da pri

tome nije odredila ono čemu teži, šta želi da izrazi i postigne. Posledice takvog stanja

manifestuju se u stalnoj potrazi savremene umetnosti za novim izražajnim sredstvima

(materijalima, tehnikama, stilovima) što govori o tome da se fokus stvaralaštva pomerio od

intelektualnog ka senzornom. Kod stvaralaca moderne umetnosti možemo videti izraženu

tendenciju ka protivrečnom i imperativu originalnosti nastalim pod pritiskom masovne kulturne

produkcije i „neprijatne anonimnosti“43. Savremeni umetnik često u svom stvaralaštvu potiskuje

sentimentalnost i humanizam koji se smatraju odlikama slabih (čitaj ne-kul ljudi), te se njegov

40 Prva modernizacija vezuje se za Pokret 4. maja, a druga za Politiku otvorenih vrata. 41 Eagleton, Terry. The Contradictions of Postmodernism. New Literary History, No. 28, 1997, str. 5 42 Zhao, Henry Y.H. Post-Isms and Chinese New Conservatism. New Literary History, No. 28, 1997, str. 40-43 43 Panić, 1997: 291

15

hladni cinizam svodi na plastičnu imaginaciju, bavljenje konkretnim, vidljivim, opipljivim,

senzornim manifestacijama realnosti insistirajući na slikama koje šokiraju delujući brzo i snažno

uz povećano interesovanje za simbole, pri tom izbegavajući sve što zahteva unošenje u

takozvane velike teme. I na kraju, moramo pomenuti želju za egzibicionističkom ekspresijom

koja zbog upotrebe takozvanih ekspresivnih sredstava vodi manirizmu u stvaralaštvu što se, s

psihološke tačke, objašnjava unutrašnjom prazninom i bezidejnošću modernih umetnika.44

Možemo konstatovati da pomenute prilike „kulturne realnosti“45 u doba postmoderne, kao i

odlike samih kineskih umetnika na kraju prošlog milenijuma, osim što demistifikuju fenomen

„spisateljica-lepotica“, suštinski opisuju njihovo književno stvaralaštvo i lične osobenosti koje se

sažeto mogu opisati sintagmom „loši umetnici dekadencije“46. Po mišljenju Čena S’hea, razlog

tome leži u činjenici da je centar njihovih interesovanja usmeren na sebični, narcistički način

života i psihološke želje, dok matičnu kulturu smatraju za nešto njima strano, te se svesno

povlače na njene margine47.

Jedno od ključnih obeležja kulturne industrije na kraju prošlog milenijuma jeste to da su

književnost (umetnost u celini), seksualnost i autor pretvoreni u robu široke potrošnje koji

potpadaju pod tržišnu zakonitost ponude i potražnje. A potražnja za pisanjem o ženskoj

seksualnosti „spisateljica-lepotica“ je toliko velika da su one od razgolićavanja tela, njegovih

intimnih delova i nadražaja, uključujući i razotkrivanje svojih želja i razmišljanja kao stožera

stvaralaštva, napravile samoreklamirajuću strategiju koja ih je izvukla iz anonimnosti i od njih

stvorila slavne ličnosti. 48 Čitati o i opisivati telesna iskustva postalo je statusni simbol i

pokazatelj „kul“ ukusa; hedonizam se smatra simbolom slobodnog sveta okrenutog

„konzumiranju svih postignuća moderne civilazicije uključujući apsurd, dekadenciju,

korumpiranost, nasilje, ubistvo“49 i slično, te se izjednačava sa postignućem lične sreće.50

44 Panić, 1997: 290,291 45 Ova sintagma odnosi se na ubrzanu komercijalizaciju kineske kulture. Videti više u Zhao, Henry Y.H. Post-Isms and Chinese New Conservatism. New Literary History, No. 28, 1997, str. 41 46 Ovim rečima je Vinsent Van Gog opisao neke od svojih savremenika simbolista. 47 Džang, Sijenjun i Ćijao, Dongji. „Nova generacija“ – Fenomenološke perspektive beletristike. 48 Lu, 2007: 52-54 49 Vu, Đijacai. Sekularizacija književnosti i estetika doba konzumerizma. 50 Sju, Sijaonan i Ši, Đun. Želje i iluzije telesne slobode.

16

Takav književni narativ obeležen je „hiperrealnošću, eklekticizmom, citatnošću, strašću prema

alegorijama i kalupima masovne svesti“51 što se ogleda kroz seciranje svakog događaja, osećanja,

iskustva i stanja kroz koje prolaze likovi u romanima „spisateljica-lepotica“, njihovu, možemo

reći, skoro pa opsednutost citiranjem Frojda, Ničea, Dirasove, Henrija Milera, Erike Džong,

Alena Ginsberga, Džima Morisona, Tori Ejmos, Cui Đijena i drugih „zvezda“ filozofije,

književnosti i rok muzike čime stvaraju sliku o sebi i konstruišu imidž „seksualnih, mladih, lepih,

amoralnih, buntovnih i anti-intelektualnih“ 52 žena koji ih dovodi u fokus šokirane kritičke

javnosti. Nažalost, kritička javnost više se bavi moralnom osudom „spisateljica-

lepotica“ maskiranom teorijskim objašnjenjima njihovog posrnuća nego književnom analizom

njihovog stvaralaštva koje, uistinu, ni svojom formom ni sadržajem ne daje materijal za

ozbiljnije teorijsko istraživanje, te se ono mahom svodi na sociološki pristup u književnosti. U

tom smislu, vrednost takvog vida stvaralaštva i ne treba tražiti u sferi umetničkih dometa, već u

njihovoj funkciji hroničara jedne epohe razvoja određenog dela kineskog društva, odnosno

grupacije unutar njega.

Međutim, treba napomenuti da je „pisanje telom“, osim po već navedenim odlikama, u

potpunosti u saglasju s postmodernističkom književnom estetikom. Počevši od nedostatka

konsenzusa po pitanju (dobrog i lošeg) ukusa, sve do brisanja granice između takozvane ozbiljne

i popularne književnosti za zabavu, te do toga da se ono po svojim elementima ubraja u

feminističku, multietničku, multikulturalnu i postkolonijalnu literaturu. 53 Postmodernizam na

ovaj način oberučke prihvata i potencira pluralizam književnih formi, stanovišta i koncepata koji,

bez obzira na njihovu fragmentisanost i brojnost, omogućavaju dalje stvaranje i drugih praksi i

alternativnih pristupa u književnosti. Između ostalih i pojavu hibridnih žanrova u vidu fuzije

novinarstva i književnosti, istorije i književnosti i, u stvaralaštvu „spisateljica-lepotica“, fuzije

51 Epštejn, 1998: 67 52 Lu, 2007: 54 53 Pomenuti elementi mogu se naći u dva reprezentativna romana „spisateljica-lepotica“ („Slatkiš“ i „Šangaj bejbi“). Prema mišljenju nekih istraživača ova dela zadovoljavaju kriterijume feminističke književne kritike zbog njihovog doprinosa kulturnoj istoriji žena u vidu rušenja rodnih i seksualnih tabua. Drugi kritičari ova dela ne ubrajaju u žensko stvaralaštvo jer se u njima negira duhovna strana žena, a njihove autorke su kritikovane zbog usvajanja muškog pogleda na svet, i to do te mere da predstavljaju mutiran izraz morbidne muško-centrične/muško-šovinističke svesti. (Mitra, Sabaree. Activism of Chinese women writers during reform and globalization) Multietnički, multikuluturalni i post-kolonijalni elementi su u ovim romanima vidljivi kao deo pozadine koju čine što kineske manjine, a mahom stranci koji žive i rade u NR Kini, stvorivši poseban kulturni milje koji treba da nam ukaže na drušveno-ekonomsku emancipaciju nacije koja pod maskom kosmopolitizma grca u rascepu između konzervativnog, modernog i dekadentnog.

17

autobiografije i književnosti54 i od nje neodvojivog homodijegetičkog narativa55 kao zajediničkih

odlika književne forme njihovih romana. Ovo se najbolje ogleda u tome što je „njihova jedina

referentna tačka bilo „ja““ 56 , na kojoj se toliko insistira da ovakav pristup, posmatrano sa

civilizacijskog i društvenog stanovišta, preti da ugrozi hiljadama godina građeni poredak

zasnovan na kolektivnoj svesti i bespogovornoj poslušnosti što je, po objavljivanju radova

„spisateljica-lepotica“ zapravo bio pravi razlog za podizanje mnogo buke u redovima kineske

vladajuće strukture i javnosti.

3. IZAZOVI ODRASTANJA URBANE KINESKE OMLADINE NA KRAJU MILENIJUMA

3.1. Svako dobro dete zaslužuje slatkiš57

Roman „Slatkiš“ šangajske spisateljice Mijen Mijen prvo je i, možemo reći, najautentičnije delo

žanra „pisanja telom“. Radnja romana zasniva se na svojevrsnoj ljubavnoj priči i ispovesti

protagonistkinje Hong koja nam detaljno opisuje svoje odrastanje u razdoblju od šesnaeste do

tridesete godine koje se vremenski podudara s periodom od 1986. do kraja 20. veka, odnosno, u

vreme izrazito radikalnih društveno-ekonomskih promena i tranzicije u NR Kini.

Hong je Šangajka, jedina ćerka, za to vreme dobrostojećih intelektualaca, čiji su život kao

adolescenta i veoma mlade žene obeležila četiri ključna događaja koja su imala veliki uticaj na

pravac kojim se on kretao i preokretao. Priča počinje u vreme kada je ona kao melanholična

šesnaestogodišnja učenica prestižne srednje škole u Šangaju, doživela da njena drugarica iz

klupe izvrši samoubistvo. To je bio okidač koji ju je naveo da napusti školu, te započne

kratkotrajnu poluamatersku/poluilegalnu karijeru pevačice po barovima koji su tek počeli da se

ponovo otvaraju u Šangaju i drugim gradovima Kine. Iako je nejasno kako su joj njeni strogi

roditelji (prvenstveno otac) dopustili da tako rano sebi uskrati mogućnost za dalje školovanje 54 Postmodernism in Literature and Art. http://science.jrank.org/pages/10807/Postmodernism-Postmodernism-in-Literature-Art.html 55 Homodijegetički narativ je priča koju priča (homodijegetički) narator koji je istovremeno i jedan od likova u samoj priči. (Jahn, Manfred. Narratology: A Guide to the Theory of Narrative) 56 Mitra, Sabaree. Activism of Chinese women writers during reform and globalization. 57 Naslov ovog potpoglavlja inspirisan je naslovom Mijen Mijenine priče „Svako dobro dete zaslužuje slatkiše“ (每个好孩子都有糖吃) iz zbirke La, la, la i javlja se u romanu „Slatkiš“ u kojem aludira na heroin (Mian Mian, 2003: 200). Pomenuti naslov je svojevrsna metafora i reči ohrabrenja za svu „problematičnu“ decu koja su u suštini dobra ali koja su u nekom trenutku posrnula, te da bez obzira na vrstu iskušenja kojem su podlegla zaslužuju šansu za iskupljenjem kao i nagradu za podvig koji pri tome učine.

18

(bez obzira na to što je bila nezainetresovana za školu i imala slabe ocene) i time smanji izbor

mogućih zanimanja i profesionalnog ostvarenja, ono što obeležava njen život u toj fazi jesu

postepene promene u njenom rodnom gradu, njena kompulsivna zavisnost od čokolade i karijera

kanto-pop pevačice koja ju je jednom prilikom dovela i do kratkotrajnog boravka u istražnom

zatvoru zbog incidenta u kojem je ranjena nožem.

Iza toga sledi drugi ključni događaj, a to je njena odluka da ode na jug, to jest u Šendžen,

Specijalnu ekonomsku zonu kako bi zaradila novac. Njen otac podržava ovu odluku jer u to

vreme i sam napušta preduzeće u kojem je radio kako bi započeo sopstveni posao. Hong svoju

svrhu nalazi u bogaćenju kada već na drugi način ne može da bude od koristi sebi i od pomoći

roditeljima koji je sve vreme izdržavaju. Sa devetnaest godina, našla se u gradu u kojem nikoga

ne poznaje, potpuno sama i prepuštena sebi traži posao u industriji zabave jer kao barska

pevačica može da zaradi deset puta više novca nego kao radnica u jednoj od mnogobrojnih

fabrika, a zbog nedostatka formalnog obrazovanja nije u prilici da traži drugu vrstu posla koja bi

je svrstala u klasu takozvanih belih okovratnika58 koja je bila u povoju. Tada upoznaje Saininga

sa kojim započinje burnu dugogodišnju vezu čija je destruktivnost imala gotovo fatalne posledice

po nju.

Saining je mladić nekoliko godina stariji od Hong ali sa potpuno drugačijim detinjstvom i

životnim iskustvom. I on je jedino dete svojih roditelja umetnika koji su bili proterani u jedan od

radnih kampova tokom Kulturne revolucije, gde je rođen i živeo do devete godine kada su

njegovi roditelji rehabilitovani. Nakon toga, roditelji su se razveli, on je sa ocem otišao u

Englesku, a majka se preudala i otišla u Japan. Kao tinejdžera, Saininga su maltretirali u školi,

otac je vršio pritisak na njega ne bi li postao vrhunski violinista i sve u svemu bio je izuzetno

usamljen jer se nije osećao ni Kinezom ni Englezom, što će shvatiti po povratku u Kinu gde je

hteo da se posveti karijeri rok gitariste, kantautora i, nadasve umetnika. Izabrao je da se iz

Engleske vrati u Šendžen jer je on bio dovoljno udaljen od Pekinga koji je doživljao kao centar

totalitarizma i dovoljno blizu Hong Konga kao jednom od mesta na kojima se osećao slobodnim.

58 Ovaj pojam (eng. white collar) odnosi se na zaposlene čiji posao iziskuje, u velikoj meri ili u potpunosti, umni ili činovnički rad, odnosno kancelarijski posao. Izraz beli okovratnik ranije se koristio za nefizičke radnike, ali sada se odnosi na zaposlene ili profesionalce čiji je posao zasnovan na znanju, koji nije rutinski i strukturiran. Činovnici na Zapadu oduvek su nosili bele košulje, dok su manualni radnici nosili plave, otuda naziv za ovu klasu radnika. White Collar Definition. http://www.businessdictionary.com/definition/white-collar.html)

19

Sudbonosan bio je susret Hong i Saininga, dve nadasve nesigurne, usamljene i neprilagođene

duše koje su instinktivno osetile i prigrabile vezu koja ih je kroz patnju vodila ka zrelom dobu ali

ne i neminovno ka sazrevanju. Hong je u Sainingu videla razlog svog postojanja koje se ogledalo

u njenoj servilnosti i bezgraničnom udovoljavanju partneru bez obzira na njegovu neretku

bezobzirnost i samoživost koja se ogledala u zahtevu da se posveti samu njemu i napusti posao,

preljubama i na kraju narkomaniji. Saining je s druge strane, u vezi sa Hong imao određenu vrstu

kompenzacije jer je ona bila jedina osoba sa kojom je uspeo da ostvari određeni stepen bliskosti

za koju suštinski nije bio sposoban. Iako ona nije bila baš „kul“, čak poprilično naivna i sklona

pravljenju scena kad god bi se osećala nesigurno, bilo mu je jasno da je Hong jedini njegov

prijatelj bez obzira na to koliko ju je povredio. Osim toga, bila je voljna da se menja i preoblikuje

prema Sainingovoj ideji onoga šta jedna „svetska žena“ treba da bude. Njihov zajednički život u

Šendženu svodio se na svakodnevno gluvarenje, povremene nastupe u barovima i druženje sa

ljudima koji ništa manje od njih dvoje nisu bili usamljeni i izgubljeni. Imali su mladost, novac

(izdržavala ih je Sainingova majka) i sve vreme ovog sveta da kontempliraju pitanja života i

smrti, umetnosti, slobode i ljubavi.

Ovakvo životarenje neminovno je vodilo alkoholizmu (Hong) i narkomaniji (prvo Saining,

potom i Hong) jer je njihova veza trpela zbog samoživosti i očaja oba lika (u jednom trenutku

Hong je čak pokušala da izvrši samoubistvo) sve do trenutka kada je Saining, posle više pokušaja

lečenja od narkomanije, odlučio da je za oboje bolje da se takva veza prekine, nakon čega je

jednostavno nestao. To je bio sledeći samodestruktivni okidač za protagonistkinju koja je i sama

počela da se drogira ušavši u začarani krug borbe sa zavisnošću od narkotika i nasumičnog

menjanja seksualnih partnera.

Nakon dva pokušaja lečenja od zavisnosti na kojima je insistirao njen otac i još jednog pokušaja

samoubistva, Hong, ponovo uz pomoć i podršku roditelja polako počinje da se oporavlja i

pronalazi ponovni smisao postojanja (bez Saininga) u pisanju. Njen se oporavak odvija u

Šangaju koji se toliko izmenio, to jest modernizovao u međuvremenu da se po pitanju poroka i

iskušenja malo razlikovao od Šendžena. Hong ponovo uspostavlja prijateljstva iz srednje škole,

ulazi u još jednu razočaravajuću vezu i Saining se ponovo pojavljuje u njenom životu. Završnica

knjige se mahom bavi njenim nešto zrelijim samorefleksijama i shvatanjem njenog odnosa sa

Sainingom koji je postao glavni sporedni lik u njenom životu, odbijanju da održava

20

nefunkcionalnu vezu, pokušaju da sa prijateljima razreši traumu samoubistva drugarice iz klupe,

te opisima trendova koji su oblikovali novi urbani život mladih u Šangaju i problemima njenih

bliskih prijatelja. I, nadasve, njenom vernošću prema rokenrolu, zatim emotivnim teskobama

usled sopstvenih očekivanja od pisanja i svojom ostvarenošću kao pisca:

„Bez obzira na to koliko se trudim, nema šanse da postanem ta tužna gitara.

Koliko god se trudila da se iskupim za svoje greške, nebo mi neće vratiti glas koji

sam mu nekada ponudila. Poražena sam, tako da je pisanje sve što imam.

Ponekad moramo da verujemo u čuda. Glas mog pisanja je kao odjek polomljene

flaše u ponoć. Iznova i iznova preslušavajući ce-de Rejdioheda koji sam ukrala od

prijatelja, ovog čistog i blistavog jutra, u dvadeset devetoj godini, ovde u Š.,

dovršila sam ovaj slatkiš.“59

3.2. Očajnički tražeći ljubav

Istraživanja u oblasti psihologije dovela su do zaključaka koji ukazuju na to da prema

Maslovljevoj tezi o hijerarhiji osnovnih ljudskih potreba prioritet imaju univerzalne, osnovne

potrebe ljudi neophodne za opstanak jedinke, to jest potrebe za materijalnom i fizičkom

sigurnošću, a kada su one zadovoljene čovek se okreće nematerijalnim potrebama, odnosno

ljubavi, pripadanju i samopoštovanju, na sledećem stupnju ka intelektualnim i estetskim

potrebama i, konačno ka samoaktuelizaciji svojih poretpostavljenih sposobnosti.60

Pomenuti ciklus možemo pratiti, uz izvesne specifičnosti i odstupanja, u životu mlade Hong iako

je njeno iskustvo u mnogim fazama obeleženo negativnim prefiksom, pa ga možemo opisati i

kao nedostatak sigurnosti, ljubavi, samopoštovanja i kasnom samoaktuelizacijom njenog talenta

za pisanje. Počevši od njenog ranog detinjstva u vreme kada je oskudica još bila česta pojava u

kineskom društvu, ali koje je njena porodica bila pošteđena (između ostalog, bili su jedni od

retkih koji su posedovali gramofon i televizor i njeni roditelji su bili visoko obrazovani61) i

odnosa sa autoritativnim ocem i očigledno pasivnom i zavisnom majkom koju Hong pominje

samo nekoliko puta, možemo videti neke od razloga njene nesigurnosti, odsustva

59 Mian Mian, 2002: 270 60 Vasović u Joksimović et al., 1988: 196 61 Mian Mian, 2002: 3,4

21

samopoštovanja i izrazito zavisnog psihološkog odnosa sa muškarcima koji su joj nanosili patnju,

prvenstveno Sainingom. To se najpre može videti na osnovu njenih najranijih sećanja iz

detinjstva koja su ostavila dubok, čak traumatičan trag na nju, kada ju je otac disciplinovao tako

što je, kad god bi uporno plakala, ostavljao samu u sobi primoravajući je da sluša klasičnu

muziku dok ju je „posmatrao“ lik Mona Lize sa zida zbog čega je Hong razvila svojevrsnu fobiju

od njenog portreta.

„Nikada zapravo nisam izbliza pogledala tu ženu (suviše je se bojim da bih se

usudila da uradim to). I pored toga, najupečatljivija sećanja iz mog detinjstva su

upravo vezana za njen portret.“62

Taj strah je godinama evoluirao i doveo do toga da je Hong-tinejdžerka počela da oseća mržnju

prema autoru portreta, da prezire sve koji su se smatrali intelektualcima, čak je osećanju besa

koji je generisala dodelila definiciju („gnušanje“63) što je konačno dovelo do otuđenja od njenih

roditelja:

„Moj nepomućeni strah od te slike ukinuo je svaki osećaj bliskosti koji sam možda

i osećala prema roditeljima.“64

S obzirom na to da je Hong rano napustila roditeljski dom jer u njemu nije dobila ljubav i pažnju

koje su joj bile potrebne, te otišla u Šendžen da se obogati čime je sebe lišila materijalne

sigurnosti i potpore koju su joj pružali roditelji, ne treba da nas začudi odnos koji je uspostavila

sa Sainingom a koji je po svojoj prirodi umnogome sadržao elemente emotivnog sadomazohizma

i borbe za dominaciju i kontrolu u vezi. Njihova međuzavisnost počivala je na psihološko-

seksualnoj ravni koja nije bila zadovoljavajuća ni za jedno od njih, ali i na ekonomskoj

zavisnosti Hong od Saininga kao izvora novca što se može videti iz fragmenta dijaloga vođenog

između njih dvoje:

„Iako si pre tri godine spavao sa jednom od naših komšinica zbog čega sam

osećala kao da za mene nema mesta na svetu koje mogu nazvati svojim, ipak sam

62 Mian Mian, 2002: 4 63 Ibid., 5 64 Ibid.

22

ostala s tobom. Nisam te čak ni krivila zbog toga – još sam se čvršće držala

tebe.“65

„On je samo želeo ono što mu je bilo po volji. Ali ja sam osećala potrebu da ga

usrećim. Nisam znala kako drugačije da mu budem od koristi. Kada bi se

razboleo, volela sam njegovu bolest poput svoje. Htela sam da me on kontroliše

jer nisam znala da može da bude i drugačije i bilo je nečeg apsolutnog i čistog u

našoj potrebi da se povinujemo osećanjima što mi je pružalo osećaj izvesnosti.“66

Ovaj tip takozvane sadomazohističke ljubavi karakteriše njen intenzitet, to jest intenzitet patnje

koji se podnosi u ime ljubavi, a glavna dobit takvog odnosa jeste moć koja se postiže kontrolom

izdržavanja patnje. Osnovni pokretač tog tipa ljubavi jeste imperativ da se bude jak i njena

dinamika se generiše u dokazivanju ko je jači u datom odnosu partnera, oslanjajući se na

manipulaciju osećanjima straha i krivice. Sadista se vodi strahom da će biti povređen ukoliko on

ne povredi partnera i idejom da ga partner voli jer mu dozvoljava da ga konstantno muči, a

mazohista se vodi mišlju da se neće osećati krivim ukoliko dozvoli da ga partner povredi, te da

mu je od koristi i da ga neće napustiti dokle god ga ovaj muči.67

„Nekada sam o sebi razmišljala kao o ženi koju ne bi bilo sramota da umre za

muškarca i to sam smatrala znakom sopstvene hrabrosti i veličine. To što sam

postala deo sveta tog muškarca od mene je načinilo slabu ženu i to je veoma dugo

trajalo. Bila sam tako slaba, toliko očajnički tražila ljubav i duboko svesna

sopstvene strasti razvila sam talenat za pokazivanjem samoživosti i

samosažaljenja. Bio je to moj zatvoreni, snažni unutrašnji svet za koji sam mislila

da je predivan.“68

Umesto da se osamostali i zaista odraste, Hong je odabrala odnos koji je bio posledica njenog

vaspitanja – nedostatak samopuzdanja direktno potiče od njene majke koja je u nespretnim

pokušajima da je zaštiti negovala osećanja zavisnosti i straha svoje ćerke koja je zbog toga u

ljubavnom životu patila od straha od gubitka ljubavi, osećanja krivice i neurotičnog mazohizma

65 Ibid., 42 66 Mian Mian, 2002: 41 67 Milenković, Snežana. „Ljubavni scenario“. Psihologija, god. XIX, 1/2, 1986, str. 194-195 68 Mian Mian, 2002: 142

23

zbog simbiotičke vezanosti za partnera69. Njihov odnos najbolje opisuje sećanje iz tinejdžerskih

dana Hong:

„Majka je mislila da imam dečka. [...] Poterala me je u kupatilo i na brzinu

navela sve vrste kontracepcije, a kasnije sam saznala da je sve ono što mi je rekla

bila sušta suprotnost istini. Moja majka i ja smo podjenako smušene.“70

Bez obzira na one porodične faktore koji su doveli do toga da Hong izraste u osobu bez

samopuzdanja, snage volje i osećanja da je voljena koji su bili preduslov za izbore koji su vodili

ka samodestrukciji, treba takođe reći da su njeni roditelji pokušavali da je vaspitaju na način koji

im se činio najboljim za vreme u kojem su živeli, kao i to da je zbog njihove upornosti (mahom

očeve) i podrške koju su joj i kasnije davali, ona, ipak uspela da preživi, možda najteža iskušenja

odrastanja, što se u većini sličnih slučajeva nije dešavalo.

Godine tokom kojih je Hong rasla bile su obeležene preokretom i potpunom reorganizacijom do

tada planske kineske ekonomije u tržišnu, što je imalo strahovit uticaj na živote miliona ljudi

naviknutih na pređašnji sistem koji ih je praktično „bacio u novi svet koji je suviše često sa

sobom donosio bedu i očaj“71. To se odrazilo na nju i njene vršnjake, ali i na njene roditelje koji

su i sami zašli u poslovne vode privatnog biznisa (下海) kada je, konkretno njen otac, napustio

državno preduzeće u kojem je godinama radio kako bi, po njegovom mišljenu, konačno bio

adekvatno materijalno nagrađen za sve godine mukotrpnog rada72.

Novonastala liberalizacija u ekonomiji bila je uzrok pojave novih mogućnosti koje je trebalo što

pre ugrabiti i iskoristiti, a to je, kao i u drugim zemljama koje su prolazile kroz ekonomsku

tranziciju, dovelo do radikalnih promena vrednosti i prioriteta što je u slučaju Hong, za posledicu

imalo to da su joj roditelji, prvo, dopustili da ne završi srednju školu, a potom veoma

entuzijastično podržali u odluci da ode u Šendžen kako bi se obogatila, za šta je eksplicitno

stigao i podsticaj s najvišeg političkog vrha.73 A Šendžen, koji ne samo što je bio kineski prozor

u svet čiji se sistem nije razlikovao od drugih savremenih ekonomskih sistema i model kineske

69 Jerotić u Jovanović, 2001: 28 70 Mian Mian, 2002: 165 71 Hall, 1998: 985 72 Mian Mian, 2002: 24 73 Odnosi se na izjavu Deng Sijaopinga da je slavno biti bogat.

24

budućnosti74, bio je i svojevrsni El Dorado za ljude koji su osim želje za brzim bogaćenjem, bili

skloni svakojakim porocima i bezvlašću koji su dosta dugo bili tolerisani u ovoj specijalnoj

ekonomskoj zoni.

Jedan od njih svakako jeste prostitucija sveprisutna u velikim kineskim gradovima, sa svim

pratećim pojavama ove delatnosti kojom se bavi značajan broj mladih Kineskinja 75 i to ne

isključivo iz finansijskih razloga. Ono što je zanimljivo, jeste određena vrsta, rekli bismo,

žilavosti kineskih prostitutki koja se ogleda u tome što su one i pored svih opasnosti i poniženja

koje nosi ova profesija, sposobne da se ciljno-racionalno bave prostitucijom i posle određenog

broja godina, ukoliko se ne upletu u mrežu zavisnosti od narkotika i uspeju da očuvaju zdravlje,

bez obaziranja na prošlost, zasnuju porodice i pokrenu neku drugu vrstu legalnog privatnog

preduzetništva.

Izvanredan primer te pojave u romanu jeste lik Male Šangaj, jedne od retkih drugarica i

sugrađanki koje je Hong upoznala tokom godina provedenih u Šendženu. Mala Šangaj je kao

najmlađe dete u svojoj porodici bila veoma zaštićena i ništa joj nije bilo uskraćivano. Bila je

„prostodušna, nikada nije išla u školu, volela je muškarce, volela je da peva i bila je veoma

posvećena i vredna prostituka“76 koja je posle razočaravajuće veze zbog koje je čak pokušala i

samoubistvo, kao devetnaestogodišnjakinja ušla u narednu vezu s dosta starijim muškarcem koji

joj je posvetio dovoljno pažnje koju je ona doživela kao ljubav, te je zbog njega napustila

porodicu, preselila se na jug i posle određenog vremena počela da se prostituiše. Ispostavilo se

da je njen laogong77 bivši osuđenik koji ju je bezdušno ucenio da će joj uništiti porodicu i ugled

ako se ne bude povinovala njegovoj volji i čak joj, kao tipičan podvodač, obećao da će je štititi i,

kada zaradi dosta novca, vratiti se s njom u Šangaj, oženiti je i započeti legalan zajednički

posao. 78 To je bila uobičajena praksa i mnogo devojaka je na isti način postalo žrtvom te

perfidne „igre“ dominacije i ekspolatacije. Sledeći isečak opisuje taj fenomen:

„Dala mu je svoje srce. Sve što je želela jeste da ima muškarca, a sada je želela

samo njega. Sve bi učinila za njega a pošto je i prostituka, niko drugi je i onako

74 Novačić, 1999: 223 75 Sex Work in China. http://web.archive.org/web/20010115002400/www.amrc.org.hk/Arch/3303.htm 76 Mian Mian, 2002: 103 77 Kin. 老公 znači muž. Ovu reč, u žargonu, kineske prostitutke često koriste za svoje podvodače. 78 Mian Mian, 2002: 103,104

25

ne bi poželeo. [...] Čovek s kojim je sada je bednik, a i onaj pre njega nije mnogo

bolji, ali, to nije važno.“79

Taj ropski život nastavio se do trenutka kada je ozbiljno narušila zdravlje, te više nije bila u

mogućnosti da zarađuje zbog čega ju je laogong napustio i ostavio u kockarskim dugovima. Iza

toga je usledila njena novostečena „sloboda“, ali je Mala Šangaj još neko vreme nastavila po

starom, s tim što je sada sama raspolagala novcem koji bi zaradila. Međutim, i dalje tragajući za

ljubavlju, upuštala se u veze s ljudima koji su je na isti način eksploatisali i bez obzira na

maltretiranje i opasnosti koje je doživela, čini se da ništa nije uspelo da joj slomi duh. Sudbina

ovog lika završava se tako što je konačno pronašla „ljubav svog života“, čoveka koji je prihvatio

njenu prošlost, sa kojim je napustila Šendžen, vratila se kući i započela porodični život.80

Sledeći primer protraćene mladosti jeste slučaj Ći, mlade, fakultetski obrazovane Šangajke,

prave gradske devojke koja je odrasla bez oca u elitnom delu Šangaja i bila ono što Hong naziva

„tipičnom šangajskom droljom“81, poznate po tome što su nenadmašni lažovi i prevaranti, koje

neretko postaju profesionalne prostitutke ne zato da bi otplatile dugove svojih roditelja, kupile im

kuću ili imanje poput mnogih devojaka sa sela, već da bi, kako to kaže Hong „hranile svoj ego“82.

Hong je i sama bila žrtva izdaje Ći koju je upoznala u nekom šendženškom baru u kojem je

pevala a Ći radila kao hostesa što je, naravno, samo eufemizam za „višu klasu“ prostitutki.

Izuzetno vešto koristeći se manipulacijom Ći je izrežirala čitavu dramsku scenu u koju Hong

biva umešana saznanjem da su Saining i Ći ljubavnici83, te nakon doživljene dvostruke izdaje

(od svog partnera i navodne prijateljice) ne čudi potreba Hong da u potpunosti razotkrije svo

licemerje i tragičnost likova kao što je Ći:

„To su žene koje vam nikada ne govore šta misle. Pametne su, ali gotovo uvek

suviše pametne za njihovo dobro. Većina njih je imala beskorisne očeve i

sposobne ali nesrećne majke. Poput njihovih majki, društveni status im je veoma

važan, zaljubljene su u stvari koje dolaze sa Zapada, dobrodušne su ali prirodno

sebične, sumnjičave prema muškarcima ali zavisne od zadovoljstva koje osećaju

79 Mian Mian, 105 80 Ibid., 2002: 115 81 Ibid., 38 82 Ibid. 83 Ibid., 35-41

26

kada drugoj ženi preotmu muškarca. Verovala sam da se Ći zaista zaljubila u

Saininga, ali joj nije padalo na pamet da zbog njega odbaci svoje bogate klijente.

Takve su šangajske drolje, hoće i jare i pare.“84

Iz navedenih slučajeva možemo da sagledamo društvene i psihološke faktore i motive koji su

uticali na pomenute ženske likove u izboru postupaka koji su značajno obeležili njihovu

adolescenciju. U prvom planu je, kod sve tri, vidljiva okrenutost sebi i potreba za emotivnom

sigurnošću i ispunjenošću koje su u slučaju Ći kompenzovane potrebom za manipulacijom i

opsednutošću materijalnim dobrima, kod Hong u izgaranju u sadomazohističkoj vezi sa

Sainingom i kod Male Šangaj u pristajanju na poniženja kako bi obezbedila osećaj sigurnosti koji

ona shvata kao partnersku ljubav. Daleko od roditelja i kritički nastrojene sredine u kojoj su

odrasle bez mogućnosti da se ostvare na željeni način, poput mnogih drugih devojaka iz različitih

delova Kine koje su se okupile u Šendženu u potrazi za boljim životom ali i ispunjenjem ideala o

romatičnoj ljubavi, zatekle su se u okruženju i okolnostima koji su na prvi pogled obećavali

spektar različitih mogućnosti za postizanje sreće, ali koje suštinski nisu ispunile njihova

očekivanja. Bez obzira na privid slobode i praktično nepostojanje moralne osude u ovoj

specijalnoj ekonomskoj zoni koju su konzervativne struje KP Kine, inače, videle kao „prozor za

korupciju, prostituciju i buržoaski način mišljenja“85, bolna iskustva i razočaranja proistekla iz

suočavanja s nemilosrdnom realnošću borbe za opstanak i prestiž u novonastalim društveno-

ekonomskim uslovima zemlje koja je hitala da se što pre ponovo modernizuje, duboko su

obeležili i promenili njihovo poimanje životnih vrednosti što se najbolje može pratiti kroz priču

same Hong i kasnije kada se vratila u Šangaj. Više ništa nije bilo isto kao pre, na prvom mestu

ona sama koja je iskusivši otuđenje u njegovom ogoljenom vidu pokušala da ponovo dâ smisao

svom životu pisanjem o sopstvenoj transformaciji koju možemo shvatiti i posmatrati kao

mikroskopsku sliku transformacije čitave nacije tokom poslednje decenije prošlog milenijuma.

84 Mian Mian, 2002: 38 85 Mitrović, 1995: 206

27

3.3. „Živi brzo, umri mlad i budi lep leš“86

Poslednje decenije 20. veka u NR Kini bile su obeležene sistemskim promenama, uz neizbežnu

liberalizaciju, kao nužnim preduslovom za oporavak i tranziciju dotadašnje planske ekonomije u

tržišnu. Postepeno slabljenje primene rigidnih zakona i ideologije i otvorenost Kine prema

ostatku, mahom razvijenog sveta, doveli su do promena u društvu koje se sve više suočavalo i

dalje se suočava sa problemima tehnokratskog doba i izazovima koje ono nameće savremenom

čoveku. U Kini je ovaj proces imao specifičnu dinamiku jer je ona za samo trideset godina

dostigla i u nekim aspektima prednjači na planu razvoja nauke, tehnike i privrede, što je u

društvenoj sferi moralo da bude praćeno prilagođavanjem stanovništva novim uslovima života

kojima upravlja izuzetno jaka konkurencija. To je posebno izraženo u velikim gradovima koji su

doživeli svojevrsnu renesansu (Peking, Šangaj, Guangdžou), ali i u novonastalim specijalnim

ekonomskim zonama (posebno u Šendženu) gde je u prvi plan postavljen zahtev za onim

veštinama koje će pojedincu obezbediti uspeh i ostvarenje u društvu, što se mahom odnosi na

materijalnu dob(ro)bit, a na uštrb etike i humanosti.

Došlo je do svojevrsnog „prodora u slobodu“87, posebno individualnosti koja sve više postaje

imperativ savremenog čoveka, bez previše obaziranja na društvene interese, što je poseban

problem u kineskom kontekstu kada imamo u vidu višemilenijumsku konfučijansku tradiciju

vaspitavanja generacija Kineza u duhu kolektivizma. Čak je i u doba najrigidnijeg komunizma,

kada se tek nastala Narodna Republika izgrađivala i oporavljala posle jednog veka pustošenja

zemlje pod pritiskom stranih sila i posebno Japana i kasnije građanskog rata, obeleženo

pokušajima da se sistemski iskoreni sve ono što je karakterisalo carsku feudalnu kinesku

tradiciju i praksu, ipak, i dalje insistirano na kolektivnom duhu koji je, sada u ime naroda i za

narod, trebalo da Kini obezbedi ravnopravno mesto među ostalim državama sveta.

86 Pomenuta rečenica potiče iz filma „Pokucaj na bilo koja vrata“ (1949) i životni je moto mladog delinkventa i kasnije profesionalnog kriminalca (Lepog Dečka Romana). Prisvojili su je američki bitnici, kasnije hipici i rok muzičari, neretko i sami narkomani, i ona je savršeno opisivala jedan samodestruktivni životni stil uklopivši se tako u poznati mit o slavnim rokerima i umetnicima koji nisu doživeli tridesetu godinu. Najčešći razlog smrti je prekomerna doza heroina, a najznačajniji među njima umrli su u dvadeset sedmoj godini (Džim Morison, Dženis Džoplin, Brajan Džouns, Džimi Hendriks, Žan-Mišel Baskijat, Kurt Kobejn). Čak je i Hong, inače obožavateljka Džima Morisona i Kurta Kobejna, izjavila de će umreti sa isto godina (Mian Mian, 2002: 204). Live Fast, Die Young – 20 Great artists That Never Reached 30. http://www.cultcase.com/2008/03/live-fast-die-young-20-great-artists.html 87 Jerotić, 2006: 26

28

Međutim, razvoj zapadnih društava koja su, posebno u drugoj polovini 20. veka, i sama prošla

kroz transformaciju obeleženu kršenjem patrijarhalnih principa i moralnih normi pod uticajem

nekoliko ključnih događaja (socijalna i seksualna revolucija, emancipacija žena, slabljenje

uticaja crkve i pomaci u razvoju nauke i tehnike), umnogome je izmenio do tada ustaljene oblike

porodice, zajednice i pojedinca. Svi navedeni faktori uzrokovali su pojačanu unutrašnju napetost

koja se u postmodernističkom dobu razrešava ispraznim zabavama i uzimanjem droga.88 Saining,

kao svojevrstan proizvod oba sveta, i zapadnog i kineskog, savršen je primer ovoga:

„Saining je rekao da od heroina postaje euforičan, da mu omogućava da zaboravi

kakav je svet, donoseći mu mir i spokoj, čineći njegov sopstveni svet.“89

„Heroin sam ja, moj način da se nosim s problemima; on je moj svet, a to ko sam

ja, više nije važno.“90

Život u velikim gradovima, pogotovu u vreme globalizacije i masovnih medija i komunikacija,

ljude stalno izlaže ogromnoj količini informacija putem televizije, reklama i sve više Interneta

zbog čega oni postaju skeptični prema svemu što čuju ili pročitaju, dok istovremeno naivno

veruju u sve što im se autoritativno prezentuje. Mladi su posebno pod pritiskom ovako

ustrojenog društva počevši od porodice koja od njih očekuje uspeh i postignuće po svaku cenu, te

se kod njih javlja osećanje odvratnosti, prezira prema ovakvom društvu, a neretko i strah od

njega i povlačenje.91

Pomenute pojave nisu mimoišle ni savremeno kinesko društvo nakon izlaska iz višedecenijske

samoizolacije i otvaranja prema svetu, čak su kao šok pogodile prvo generaciju mladih urbanih

Kineza takozvane generacije X kojoj pripada i mlada Hong, što ona opisuje ovim rečima:

„Nisu nas zanimali životi drugih ljudi, bili smo osetljivi i sumnjali smo u sebe,

nismo verovali u ono što smo čitali u novinama, plašili smo se neuspeha, a sama

88 Jerotić, 2006: 26-28 89 Mian Mian, 2002: 72 90 Ibid., 73 91 Jerotić, 2006: 30,31

29

pomisao da se odupremo nekom iskušenju uznemiravala nas je. [...] Nismo želeli

da postanemo dobri mali članovi društva, niti smo znali kako.“92

Taj stav govori o svojevrsnom prelasku od objektivne realnosti ka subjektivnoj, samokreiranoj

individualnoj realnosti koja pojedinca oslobađa stega svakodnevnog života, što se odnosi i na

zloupotrebu narkotika. To se dešava kada se ljudi osećaju otuđenim od takozvane objektivne

kulture u kojoj žive, te počnu da joj se opiru tako što stvaraju sopstvenu kulturu koja im daje

osećaj kontrole i oslobođenje od uticaja spoljnih sila.93 Tako naglašena otuđenost ne teba da čudi

s obzirom na brzinu razvoja tržišne ekonomije i dostupnost visoke tehnologije kao novih

vrednosti i potrošačkih fetiša, u koje posebno veruju mladi postkomunističkih zemalja,94 a čije

pojave u Kini Hong doživljava na sledeći način:

„Prozor je otvoren i možemo da vidimo okean napolju, ali su naša tela još ovde,

unutra. Ova vremena svedok su rađanja mnogih novih stvari, ljudi napuštaju

stara pravila i sve je mnogo opuštenije.“95

Međutim, ta opuštenost i osećaj slobode u društvu bez jasnog oslonca, u kome su tradicionalne

vrednosti i norme odbačene kao prevaziđene, izvor su novih problema i izazova za pojedinca

koji nesposoban da za njih pronađe adekvatno rešenje, postaje sklon neurozama i depresiji koja

je česta pojava kod adolescenata što ih neretko vodi devijantnom ponašanju i narkomaniji.

Takođe, duboka emocionalna nezrelost oralno fiksirane ličnosti i određeni uzroci depresije među

mladima, kao što su neprihvatanje sebe, preterano udovoljavanje i očekivanja roditelja i strah od

gubitka ili gubitak za adolescenta značajne osobe, predispozicije su koje u najvećem broju

slučajeva vode tome da mlada osoba postane zavisnik.96 Iz ispovesti Hong možemo jasno videti

predispozicije i konkretne događaje zbog kojih je počela da se drogira, počevši od samoubistva

njene školske drugarice posle čega je napustila školu što je bio početak njene „protraćene

mladosti“97:

„Jednog kišnog popodneva, do naše škole su stigle vesti o Lingzinoj smrti.

92 Mian Mian, 2002: 50 93 Lalander i Salasuo u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 11 94 Inkinen u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 220 95 Mian Mian, 2002:192 96 Petrović i Ilanković, 2005: 10-13 97 Mian Mian, 2002: 9

30

Ovaj užasni događaj je ubrzao moj preobražaj u „problematično dete“. Prestala

sam da verujem u sve što mi je rečeno. Osim hrane koju sam stavljala u usta, nije

postojalo ništa drugo u što bih verovala. Izgubila sam veru u sve. Bilo mi je svega

šesnaest godina, ali moj život je bio gotov. Jebeno završen.“98

„Počela sam da jedem ogromne količine čokolade i to je bio početak moje loše

navike da se prežderavam čokoladom kad god sam nervozna ili uznemirena. Čak i

danas, posle jedanaest godina, nisam uspela da se oslobodim te navike zbog čega

imam ozbiljan poremećaj šećera u krvi.“99

Pomenute sklonosti i navike mlade Hong, uz faktor njenog odnosa sa roditeljima, objašnjavaju

njenu opsesivnu vezanost za Saininga i sadomazohistički odnos koji se razvio između njih opisan

u prethodnom potpoglavlju. Upravo ju je strah od gubitka Saininga nagonio na samodestruktivno

ponašanje, a Sainigova narkomanija je do kraja urušila sve ono što je u njihovom odnosu, makar

u početku, Hong činilo srećnom. Narkomanija uništava svaku afektivnu vezu jer zavisnik svoje

odnose sa drugima svodi na interes i zadovoljavanje ličnih potreba i prohteva. Čak i u

slučajevima gde je između partnera postojala ljubav i privrženost, pod uticajem droge razvija se

ravnodušnost i inverzija seksualnog nagona jer sve ostale potrebe zavisnika postaju manje

privlačne od konzumiranja droge.100

„Droga koja mi je bila neznanac, podigla je zid između mene i mog najbliskijeg

prijatelja. Nisam mogla da rastumačim izraz njegovog lica i više mu nisam bila

privlačna, ali nisam se osećala povređeno, samo iznervirano.

Malo po malo, nestalo je poverenje između nas. Iako nije bilo razloga da me laže,

heroin je od Saininga napravio stalnog lažova. Laganje mu je bilo poput hobija;

prosto je voleo da govori neistinu.“101

„Nekada smo bili strastveni ljubavnici. Sada smo se samo nezainteresovano

gledali; sva ljubavna osećanja kao da su postepeno izbledela u neodređenu i

plačljivu sentimentalnost. Nijedno od nas više nije kuvalo, niti nam se išta jelo.

98 Mian Mian, 2002: 8 99 Ibid., 7 100 Jerotić, 2006: 37,38 101 Mian Mian, 2002: 73

31

Živeli smo poput zaraćenih suseda i životi su nam postali jadni. Sitnica je mogla

da izazove glasnu i nasilnu svađu između nas.“102

„Umri mlad i budi lep leš: bio je to tako predivan san, ali nismo bili u stanju da

ga ostvarimo. Nismo imali ni snage, ni strasti, ni ljubavi. Jedino nam je ostalo da

ubijamo vreme.“103

Posle jedne od brojnih svađa, Saining je ostavivši oproštajnu poruku, kreditnu karticu i novac,

nestao iz života Hong. Ona je, inače, otkako joj je Saining priznao da se drogira, počela da pije

alkohol i to je poprimilo takve razmere da više nije bila u stanju ni da peva, te je nakon nekoliko

meseci, shvativši da se Saining neće vratiti, i sama počela da uzima heroin započevši začarani

krug beznađa.

„Njegov nestanak uništio je sve što sam bila i znala i ponekada sam se osećala

kao da sam živa sahranjena.“104

„Bez gotovo imalo oklevanja odabrala sam heroin s kojim me je zbližila

Sainingova duga veza s njim. Rekla sam sebi: „Ionako, kao da si mrtva; s tobom

je svršeno.

Svet je nestajao preda mnom. I bolje je tako. Najbolja stvar u vezi s heroinom

jeste to što sam beskrajno plutala u vrtoglavoj praznini. Vreme je ubrzano

proticalo, život i smrt kao da su mi visili nad glavom poput dve palate i tamo sam

bila zatočena ja, snebivajući se u međuprostoru.

Heroin je bio lopov koji mi je ukrao sve što se moglo ukrasti dok nisam osetila

apsolutnu prazninu, prazninu kakvu nikada ranije nisam iskusila.“105

Agoniju heroinske zavisnosti, svoje i Sainingove, Hong je iskusila i proživela sve vreme

boraveći u Šendženu postavši u potpunosti svesna narkomanske scene u tom gradu. Bila je

veoma usamljena, sve manje se družila s nekadašnjim prijateljima koji su i sami proživljavali

102 Mian Mian, 2002: 80 103 Ibid., 94 104 Ibid., 142 105 Ibid., 97

32

lične drame, primećujući kako su gotovo svi profili ljudi, čak i deca, ali, najviše oni „sa ulice“,

zavisni od heroina i svih mogućih vrsta medikamenata koji su se mogli nabaviti praktično svuda.

„Onaj desetogošnji dečak iz Hong Konga bi prošvercovao tablete kroz carinu

kada je dolazio ovde i prodavao ih drugim klincima. Nisam ni znala kakve su to

pilule, ali nisam baš uživala u sintetičkom, hemijskom osećaju koji su

izazivale.“106

„Kada sam saznala da Saining koristi heroin, otkrila sam da ga ljudi svuda oko

mene koriste. Nije bio popularan samo među prostitutkama. Izvođači po noćnim

klubovima – pevači, muzičari, plesači – takođe su ga koristili. Gangsteri i sitni

kriminalci su se drogirali. Čak su se i taksisti drogirali. Odjednom me je

preplavio osećaj da ceo svet plovi po moru heroina.“107

„Naš grad, Šendžen, bio je pun mesta na kojem ste mogli da kupite tu drogu, što

je u Šangaju maltene bilo nemoguće. Gotovo na svakom mestu bilo je svih vrsta

„lekova“ u ponudi, ali to su obično bili lekovi za psihijatrijske bolesnike ili ljude

koji boluju od terminalne faze raka kostiju. Bilo je i antidepresiva ili samo veoma

jakih tableta za spavanje.“108

Prazninu u svom životu nastalom sa odlaskom Saininga koju je heroin samo pojačavao, Hong je

povremeno pokušavala da nadomesti ispraznim promiskuitetnim ponašanjem što je u njoj sve

više rasplasamsavalo mržnju prema Šendženu kao metafori beznađa i patnje. Sledeći redovi

govore o tome:

„Bilo je nekoliko dilera na koje bih naišla u toj ulici, ali sa većinom mojih dilera

sam se nalazila u malim mračnim kućama u kojima su izdavane sobe. Ta bedna

zdanja koja su obično vodili ljudi iz Čaodžoua, rasprostirala su se na obodima

ovog savršeno svetlog i sunčanog grada. Bila su kao podzemna kanalizacija ovog

malog otvorenog grada, ovog otelovljenja ekonomske „reforme“ i bila su

106 Mian Mian., 2002: 71 107 Ibid., 74 108 Ibid., 92

33

preplavljena pacovima. U Šangaju nikada nisam videla tako džinovske

pacove.“109

„Kunem se da se više nikada neću vratiti u ovaj grad na jugu. Ova uvrnuta,

plastična, usrana specijalna ekonomska zona, sa svom tom patnjom i tugom i

licem ljubavi, i taj totalno sjeban svet heroina, i mentalitet zlatne groznice na

kraju osamdesetih, i sva ta pop muzika iz Tajvana i Hong Konga. Ovo mesto je

imalo u sebi sve najbolje i sve najgore. Postalo je moja večita noćna mora.“110

Povratak u Šangaj za Hong je predstavljao mučno lečenje od zavisnosti praćeno osećanjem

krivice zbog problema koje je pravila svojim roditeljima uz čiju pomoć je, zapravo i preživela

sva iskušenja svog turbulentnog odrastanja. Šangaj je za nju, makar u sećanju, oduvek bio dom

koji je bez obzira na psihološko-emotivnu krizu i porodične odnose koji su obeležili njeno

odrastanje, odisao sigurnošću i davao osećaj uređenosti i bezbednosti, pogotovu u odnosu na

gradove poput Šendžena („Sunčeva svetlost u tom gradu uvek je bila tako puna otrova.“111), ali i

u odnosu na neka druga mesta koje je Hong ranije posetila.112 Međutim, ono na šta Hong možda

nije računala, jeste to da se i Šangaj tokom njenog boravka na jugu, naglo razvio i sve brže

vraćao svoj stari sjaj i duh metropole što se odražavalo i na kulturu i supkulture mladih koji su

hvatali korak sa svojim vršnjacima u svetu. Osim novootvorenih barova i klubova u kojima su se

slušala poslednja izdanja svetske muzičke scene, sve vidljivije bile su i promene u stavovima i

životnim stilovima mladih Šangajaca. To se ogledalo i u tome što su eksperimentisanje sa i

zloupotreba droga praćeni promenom stava prema konzumiranju istih tokom devedesetih godina

prošlog veka, kao i svuda u svetu, postali deo potkulturnih stilova i konstruisanja identiteta

mladih.113 Posetioci klubova svoju posebnost u odnosu na druge „potrošače“ zabave, definišu

muzikom koja se tamo sluša, stavom, ulogom polova, razlozima zbog kojih se odlazi na žurke,

stilom plesa, vrstama droga i načinima na koje se one konzumiraju i ova vrsta „znanja“ čini

svojevrsni supkulturni kapital koji određuje koliko ste moderni, autentični i alternativni. 114

Glavna karakteristika stava prema konzumiranju droga globalne generacije stasale krajem

109 Mian Mian., 2002: 121 110 Ibid., 128 111 Ibid., 73 112 Ibid., 11 113 Antilla i Kuussaari u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 167 114 Sjö u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 38

34

prošlog i početkom ovog veka jeste posledica zavisnosti od isprobavanja novih stvari, te je

učestala pojava povremenih korisnika droga, u žargonu poznatih kao „vikendaši“, poteklih iz

svih društvenih, kulturnih i klasnih slojeva čija se motivacija za drogiranjem zasniva samo na

želji za zabavom.115

Ovakvo stanje u društvu umnogome je otežavalo borbu Hong protiv zavisnosti, te ne čudi

činjenica da je ono imalo efekta tek posle njenog drugog boravka u bolnici. Ono što je značajno

je to što je njen otac oba puta bio taj koji je odveo na lečenje i koji je, očigledno gonjen

osećanjem krivice, želeo da učini sve kako bi joj pomogao, stalno govoreći lekarima, više da

ubedi sebe nego njih, kako je njegova ćerka „zaista dobra devojka, jedino što je suviše

svojeglava.“116. Istim osećanjem bila je ophrvana i njena majka („Rado bih dala svoj život kada

bih znala da bi ti to makar malo ublažilo bol.“117) što je njihov porodični trio uvuklo u začarani

krug jer se i Hong izuzetno osećala krivom i uzrokom patnje svojih roditelja, posebno oca,

pogoršano činjenicom da je njena heroinska zavisnost bila ta koja je izjedala njihove živote

(„Moj zločin je bio u tome što sam bila zavisna od droga i što sam bila očev košmar.“118). Zato je

u trenutku očajanja, ubrzo posle izlaska iz bolnice pokušala da izvrši samoubistvo smatrajući da

će tako roditelje osloboditi sebe kao tereta koji su oni ćutke podnosili. I ponovo je njen otac bio

taj koji ju je spasao od gušenja gasom u njihovom stanu, naišavši na vreme da je spreči od

ostvarenja njene zamisli.

Hong je i pored samoizolacije koja je nastupila posle pokušaja samoubistva, tokom koje je

počela da piše i otkrila svoj pravi talenat koji je, uz podršku roditelja mogla i da aktuelizuje

(„Sudbina je stavila olovku u moju ruku i moj otac je rekao: „Ako hoćeš da pišeš, ne moraš da se

zaposliš.“119), u jednom trenutku morala da se resocijalizuje i u novim društvenim uslovima koji

ništa manje nisu predstavljali iskušenje i izazov. Sledeći pasusi opisuju okruženje u kojem je

nastavila svoj život koji do kraja njene ispovesti obeležava povremeno uzimanja sintetičkih

droga i marihuane:

115 Inkinen u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 221 i Rantala u ibid., 186 116 Mian Mian, 2002: 134 117 Ibid., 227 118 Ibid., 129 119 Ibid., 150

35

„Alkohol je bio svuda oko mene, droge su bile svuda oko mene, muzika je bila

svuda oko mene i muškaraca je bilo svuda. Počela sam da gubim pribranost.“120

„DD se nalazio u Ulici sreće i bio je prvi klub koji je puštao vinilske ploče u

Šangaju prateći trendove međunarodne scene i u njemu su svi plesali.“121

„Kada sam loše raspoložena, gotovo uvek odem u Trajbs, taj potcenjeni klub i

jedino mesto u Šangaju u kojem uživo nastupaju andergraund bendovi.“122

„Ponekad mi je potrebno da napustim lice zemlje; ponekad mi je potrebno da

osećam ljubav za ceo svet i potreban mi je ekstazi; ponekad mi je potrebno da

nahranim mozak.“123

Iako Hong objašnjava svoju slabost i ispraznost zavisnosti od droga, s druge strane, za kraj daje

savet tinejdžerima da, ako već žele da probaju drogu, budu obazrivi, što je u potpunosti u skladu

sa tipičnim razmišljanjem dugogodišnjih narkomana.

„Osetljiva sam po prirodi, ali nisam mudra. Pobuna mi je u karakteru, ali nemam

čvrstinu. Mislim da je u tome moj problem. Sebe posmatram svojim telom, mislim

kožom, verujem u apsolutnost fizičkih senzacija. Pitala sam sebe: Šta znači biti

„haj“? Letela sam dokle se leteti moglo, a onda letela još više. Ali, pošto sam

probala to, shvatila sam da me ništa od svega toga ne može osloboditi.“124

„Ako želite da se uduvate, ima mnogo načina da to uradite, ali nemojte uzimati

bilo koje stare tablete bez razmišljanja. Na primer, možete da stavite Fišermens

Frend u vaš espreso. Ovo je trik koji smo mi, siromašni kineski klinci, smislili.

Morate to redovno da radite, ali to vas veoma brzo može baciti u carstvo mašte.

120 Mian Mian, 2002: 156 121 Ibid., 173 122 Ibid., 183 123 Ibid., 207 124 Ibid., 150

36

Nemojte biti tako ozbiljni! Upravo sam skoknula do apoteke da kupim neki lek, to

je sve. Potrebna mi je toplina; ja sam od onih ljudi koji stalno moraju da budu

„haj“.“125

Upravo je ova vrsta narativa u kojem narkotici i alkohol čine jednu od osnova za konstruisanje,

među mladima tako poželjnog „kul“ imidža, u kojem protagonisti uspevaju da prežive uprkos

svim poteškoćama, gde se daje romantizirana slika o prkošenju smrti 126 , medijum koji, u

nedostatku inicijacije kao prakse primitivnih plemena, mladima daje određenu vrstu sigurnosti da

pomeraju granice iskustava koja bi trebalo da ubrzaju njihovo sazrevanje i ulazak u svet odraslih.

3.4. Vidi, šta su mi uradili od zemlje, mama – rokenrol u NR Kini

Sa smenom generacija kineskog državnog rukovodstva krajem sedamdesetih godina 20. veka,

došlo je do radikalne promene smera u dotadašnjoj politici čiji su prioriteti usmereni ka

privrednom oživljavanju i poboljšanju životnog standarda stanovništva što je dovelo i do

smanjenja ideološkog pritiska oličenog u insistiranju na uniformnosti i jednoličnosti u oblasti

kulture. Nakon kraćeg perioda preispitivanja dometa u razvoju moderne kineske kulture

osamdesetih godina prošlog veka poznatog kao „kulturna groznica“, prećutno je, sve više

tolerisan upliv proizvoda zapadnjačke pop-kulture što je dovelo do pojave omladinskih

potkultura koje su inicirale i pojavu kineskog rokenrola i njegove scene. Kao specifičan izraz

pobune mladih, rokenrol je i u NR Kini propagirao vrednosti koje su se kosile sa nasleđem

matične kulture zahtevajući slobodu izraza individualnosti, razvoj ličnog identiteta i mogućnost

aktualizacije alternativnih životnih stilova i društvenih vrednosti. 127 Hong na sledeći način

opisuje kako je njen blizak prijatelj Sanmao, i sam rok muzičar doživljavao rokenrol:

„Sanmao je rekao da je realnost jedan zid postavljen između nas i našeg

oporavka. Moramo da kopamo kroz taj zid, ali muzika nas može spasiti.

125 Mian Mian, 2002: 215 126 Antilla i Kuussaari u Lalander and Salasuo, ed., 2005: 175,176 127 Fore, Steve. From Rock kids to Beijing bastards: PRC youth subcultures on film before and after June 4.

37

Sanmaove reči su savršeno sažeto opisale duh andergraund rok scene u Kini

krajem osamdesetih. Uvek je povezivao muziku i spasenje, muziku i sudbinu. Zbog

toga je delovao ozbiljno i odgovorno.“128

Rokenrol muzika – yaogun yinyue (摇滚音乐) je u NR Kini imala svoje preteče u pesmama

sverozapadnog stila (西北风) nastalog sredinom osamdesetih godina, što je bio prvi pokušaj

stvaranja domaće popularne muzike, koji se zasnivao na obradi narodnih melodija severozapadne

Kine ili njihovih imitacija u, tada popularnim stilovima gangtai muzike i američke disko muzike

pristiglih u NR Kinu preko jeftinih i dostupnih kaseta, kasnije i ce-dea koji su se mogli dalje

umnožavati i distribuirati što nam ilustruju sledeći redovi:

„Kupila sam ce-de plejer i kada je Saining išao u Hong Kong, tražila da mi

donese neke zapadnjačke rokenrol ce-deove. Tada sam znala samo za Cui

Đijena129 i još mislila da je Madonin ce-de koji mi je otac poslao, rok muzika.“130

Uz nešto više detalja, Hong nam pripoveda na koji način su mladi u Šangaju i drugim kineskim

gradovima dolazili do nosača zvuka koji se nisu mogli naći u slobodnoj prodaji, a čija su

prodajna mesta obično bila u blizini univerziteta jer su studenti bili najzainteresovanija ciljna

grupa za konzumiranje ove vrste proizvoda:

„ [...], videli smo diskove na kojima su bili useci od električne testere. Obično je

poslednja pesma bila uništena, ali su ostale mogle da se slušaju. Bilo je diskova

sa izbušenom rupom u sredini i oni su bez problema u celosti mogli da se slušaju.

Takođe je bilo i kaseta sa isečenim trakama i sve što je trebalo da uradite je da ih

kupite, odnesete kući i zalepite i one bi radile. Svi ovi zapadnjački nosači zvuka

bili su neverovatno jeftini jer su bili izbušeni. Mogli ste da nađete sve vrste dobre

muzike iz vremena od šezdesetih do devedestih, šta god ste hteli. Pričalo se da su 128 Mian Mian, 2002: 86 129 Kineski rok izvođač, tekstopisac i kompozitor Cui Đijen (崔健) je, po mišljenju mnogih istraživača, kultna ličnost, rok ikona, otac kineskog rokenrola i najznačajniji kineski rok pesnik. Ono što Cui Đijena zaista čini najznačajnijim kineskim rokerom jeste njegova „fundamentalno buntovnička“* muzika koja je zvukom, tekstovima i načinom izvođenja, naglašena njegovim stavom, hrapavim glasom, ličnim imidžom i nastupom predstavljala izazov i izraz pobune mladih protiv „korupcije morala, nepoštenosti, povodljivosti, licemerja i odbacivanje idealizma u Kini“**, čime je uneo revolucionarne promene u kinesku popularnu muziku koja je već počela da se formira i diferencira od uvezenih proizvoda iz Hong Konga, Tajvana, Koreje, Japana i sa Zapada. (*/** Čen, S’he. Svest o individualnom u rokenrolu: „Ja nemam ništa“.) 130 Mian Mian, 2002: 24

38

to viškovi koje su zapadnjačke diskografske kuće slale kao poklon deci naše

socijalističke zemlje, ali da ih je carina isekla i da su potom prošvercovani u

zemlju.“131

Tokom čitave decenije obeležene izazovima ekonomske tranzicije, mladi (studenti, radnici,

intelektualci), kojima je muzika značila više od pukog zbližavanja sa istomišljenicima, umorni

od čekanja da se stvari poprave, pod stalnim pritiskom zahteva da se žrtvuju za modernizaciju i

socijalizam inspiraciju i smisao nalaze u rokenrolu, njegovom hrabrom izražavanju

nezadovoljstva kulturnom i političkom tradicijom, te se javljaju ideje o pobuni i nezavisnosti

(koje mladi shvataju kao životni stil rokenrola) ostvarene u vidu studentskog protesta 1989. u

Pekingu.132

„Smoreni od čekanja, konačno smo kročili u jedan nov svet. Slušali smo muziku

koja nam nikada ranije nije bila dostupna.“133

Centar razvoja i svih bitnih dešavanja vezanih za rokenrol bio je Peking i tokom devedesetih

godina jer je u njemu boravio veliki broj stranaca, posebno studenata, imao je dosta mesta u

kojima su organizovani nastupi rok grupa i imao je organizovanu mrežu što domaćih, što stranih

diskografskih kuća i muzičkih producenata 134 obezbedivši na taj način profesionalizaciju i

komercijalizaciju ovog vida kulture mladih.

Nakon 1989. opalo je interesovanje za društveno angažovanom muzikom jakog ritma koju je

zamenila „sladunjava, ljubavna popularna muzika“ 135 dobrog starog gangtai-a i njegovih

domaćih imitacija jer je rokenrol izgubio snagu i kvalitet zbog sve većeg uspeha države da kroz

preteranu komercijalizaciju, „upeglavanje“ stila i promociju popularne muzike politički

prihvatljivog sadržaja „oblikuje posvećenu, odanu socijalističku omladinu“ 136 , ponukana

stanovištem da „zabava koja se ne obazire na efekat koji izaziva u društvu (shehui xiaoguo), [...]

smatra se hedonizmom; hedonizam je rezultat buržoaskog liberalizma, a buržoaski liberalizam je

131 Mian Mian, 2002: 151-152 132 Brace, 1992: 197,198 133 Mian Mian, 2002: 152 134 Efird u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 70 135 Friedlander, Paul. ”China’s ”Newer Value” Pop: Rock-and-Roll and Technology on The New Long March”. Asian music, Vol. 22, No. 2, Views of Music in China Today, (Spring – Summer, 1991), str. 70 136 Brace, 1992: 200

39

pretnja naprednoj socijalističkoj kulturi [...]“137. Čak je i Hong, radeći kao barska pevačica u,

ipak, liberalnijem Šendženu, praktično bila „šraf“ u mehanizmu državne kontrole:

„Ostala sam u gradu. Tokom vremena, zaposlila sam se kao pevačica u jednom

noćnom klubu. Počela sam da oblačim jeftine, dekoltirane, šljašteće, minijaturne

haljine i pevam kantonske ljubavne peseme.“138

S druge strane, ovaj metod kontrole koji je tokom osamdesetih bio i jedan od razloga za pobunu

mladih, tokom devedestih je, smatraju stručnjaci, izazvao političku apatiju među mladima koji su

se u datim društveno-ekonomskim okolnostima okrenuli praktičnim stvarima i materijalizmu,

vrednostima koje je yaogun generacija osuđivala, što se takođe smatra jednim od razloga

(pr)opadanja kineskog rokenrola.139 U tom smislu kineski rok muzičari devedestih ukazuju na

razlike između svoje i prve generacije rokera, tvrdeći da njih uopšte ne zanimaju politika i

društvo, da kod njih ne postoji element tragičnosti, čak priznaju da je izražavanje patnje i bola

„foliranje“; kao i to da je tokom osamdesetih bilo lako identifikovati uzroke patnje i ugnjetavanja,

dok su za njihovu generaciju, ti uzroci kompleksniji i manje očigledni.140 Ovo možemo videti na

primeru Saininga i njegovog i odnosa Sanmaoa prema muzici:

„Iz njegovog nepovezanog monolaga shvatila sam da svira gitaru, da je sviranje

gitare sve što želi da radi i da je u potrazi za jednim ili čak čitavom gomilom

barova u kojima može da se svira.“141

„Saining je izostajao sa dosta probi benda i Sanmao je zbog toga besneo. Sanmao

je muziku doživljavao kao način da promeni svoj život, ali Saining je prosto voleo

da svira u bendu sviranja radi i nije gajio veće ambicije od toga. Saining nije

gajio istu vrstu gneva kao Sanmao; on nije toliko brinuo o sudbini nacije.“142

137 Brace, 1992: 200 138 Mian Mian, 2002: 29 139 Friedlander, Paul. ”China’s ”Newer Value” Pop: Rock-and-Roll and Technology on The New Long March”. Asian music, Vol. 22, No. 2, Views of Music in China Today, (Spring – Summer, 1991), str. 69 140 Efird u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 82 141 Mian Mian, 2002: 20 142 Ibid., 49

40

„Umetnici u Pekingu imaju tako naduvano mišljenje o sebi, žalio se. Opijeni su

osećajem da su u nekakvoj misiji i stalno jure za trendovima pokušavajući da

nađu način da se probiju i uspeju.“143

Iako je kineski rokenrol u svakom pogledu doživeo pad polovinom devedestih, početkom novog

milenijuma vratio se na kinesku scenu, ali ne u prvobitnom obliku već u vidu post-panka i

ekstremnog metala što ukazuje na opredeljenje mlađih generacija sklonih praćenju svetskih

trendova da biraju „tu dekadentnu muziku (tuifei yishu) [...] jer ozbiljna Kina nema taj oblik

kulture“144. Hong je po povratku u Šangaj upravo doživela tu promenu na muzičkoj sceni koju

stavlja u kontekst mladih svoje generacije i načna na koji su se zabavljali u velikim urbanim

centrima Kine:

„Pušili smo marihuanu iz Sinđijanga, kljukali se tabletama od tri juana, a kada

bismo se uduvali, mogli smo da slušamo pank-rok i govorimo sebi da je to rejv.

Šta nas je bilo briga. Smučilo nam se više čekanje.“145

Rokenrol je bio jedan od najupečatljivijih izraza pobune mladih, bio je faktor njihovog

zbližavanja gotovo svuda u svetu, te je vremenom postao i potkultura koja je zbog muzike i

alternativnog životnog stila bila i još je inspiracija za formiranje brojnih omladinskih potkultura

„post-rok“ generacija. Ništa neuobičajeno s obzirom na to da „muzika ima najprodorniju

komunikacionu sposobnost“146, a u slučaju rokenrola koji se odlikuje „brzim ritmom, bukom i

slobodom muzičkog izražavanja“147 sasvim jasno možemo videti elemente pobune mladih u vidu

iritiranja na red, rad i mir naviknutog (malo)građanskog društva i negiranja opšte prihvaćenih

vrednosti. U ovakvim društvima, gde je gotovo sve podređeno spoljašnjim zahtevima i

očekivanjima drugih, mladima je neophodno da osvoje pravo na drugačiji izgled i drugačiji način

razmišljanja, a iz prethodne analize mogli smo da vidimo da ni mladi Kinezi rođeni poslednjih

decenija 20. veka nisu ni imuni na, a ni izuzeti od pomenutog fenomena. Po ovom pitanju

možemo videti jasan stav mlade Hong koja do kraja svoje ispovesti ostaje u trendu koji se ni po

čemu ne razlikuje od života njenih vršnjaka na Zapadu:

143 Mian Mian, 2002: 70 144 Efird u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 82 145 Mian Mian, 2002: 230 146 Popadić u Joksimović et al., 1988: 15 147 Đorđević, 2002: 331

41

„Počela sam da planiram razne vrste velikih dens događaja. Želim da vidim

hiljadu usamljenih stranaca kako srećno plešu na mojoj žurci. Ovo mi se čini

mnogo stvarnijim od pisanja jer smatram da je Kinezima potrebno da plešu –

potrebno im je da otvore svoja tela. Želim da sve nateram da plešu, a ako neće,

onda ću ih prevarom navesti na ples.“148

Ispovest mlade Hong govori o jednom razvojnom putu koji, bez obzira na stastistiku, nije bio

neuobičajen za mlade Kineze u turbulentnom vremenu dramatičnih promena koje su se odigrale

u kineskom društvu poslednjih decenija prošlog veka. Njegova glavna odlika bila je formiranje,

rekli bismo, novog tipa ličnog identiteta mladih koji se bitno razlikovao od dotadašnjeg,

društveno prihvatljivog modela po tome što se fokus pomerio sa kolektivnih inetersa na lične i

individualne, a po stilu se zasnivao na ikonografiji i raznolikosti zapadnjačke pop-kulture. To su

bili počeci razvoja modernog urbanog mentaliteta mladih u Kini koji je uspeo da u samo jednoj

generaciji (kojoj Hong pripada) usvoji i prihvati one zajedničke odlike karakteristične za mlade

na Zapadu, čime su praktično izbrisane razlike koje su ranije postojale među njima i što je

budućim naraštajima obezbedilo mogućnost da u svakom pogledu prate korak i trendove doba u

kojem žive.

Kao što smo mogli da vidimo iz prethodne analize, Hong je pomenuti proces formiranja novog

identiteta podnela uz značajna iskušenja koja su je gotovo koštala života, ali, koja je uspela,

makar delimično, da preraste one tinejdžerske faze koje su je i dovele u situaciju u kojoj se našla.

Na prvom mestu, to je njen odnos sa roditeljima koji je povratio, u najranijoj mladosti narušenu

ravnotežu, što se ogleda u ponovo uspostavljenom poverenju proisteklom iz dramatičnih i

potresnih epizoda u kojima su upravo roditelji bili ti koji su Hong doslovno spasili život i pružili

joj podršku u njenom ostvarenju kao pisca što je trebalo da bude glavni faktor

„normalizacije“ njenog post-narkomanskog života.

Što se tiče njene patološke veze sa Sainingom koja je simptomatično umnogome podsećala na

vezu njenog idola Džima Morisona i njegove doživotne partnerke149, ona se transformisala u više

148 Mian Mian, 2002: 254 149 O tome govori deo biografije Džima Morisona, pevača i frontmena kultnog rok sastava The Doors u kojem njegova partnerka koja je napustila fakultet, opisana kao ranjiva, zavisna i neodoljiva, sebe naziva „Džimovom kreacijom“ jer ju je on „podučavao“ o smislu života, bitnim filzofima i njihovim učenjima i čak je postavio za čuvara-staratelja njegove poezije (Hopkins and Sugerman, 1981: 68-70), kao što je Hong bila redaktor i prevodilac

42

prijateljski odnos dva donekle rehabilitovana narkomanska veterana koji su bili vezani

zajedničkim interesovanjima za muziku i umetnost i proživljenim iskustvima iz prošlosti. Odnos

Hong i Saininga se po njenom povratku u Šangaj zasnivao na njihovom posmatranju i

delimičnom učestvovanju u šangajskom, ponovo razvijenom, noćnom životu i povremenom

konzumiranju „lakih“ droga i alkohola, ali više nije bio usmeren samo na njih dvoje, već je bio

obeležen njenim fokusom na pisanje i željom da pomogne mlađim generacijama da se otvore i

emancipuju kako bi se u potpunosti oslobodili stega starog načina razmišljanja i uživali u slobodi

ličnog izraza, makar plesom, o čemu jasno govori njen angažman u organizaciji dens događaja

opisanih u poslednjem isečku iz romana navedenim u ovom potpoglavlju.

4. ZAKLJUČAK

Izazovi odrastanja kineske urbane omladine u društvu koje sebe određuje indeksima socio-

ekonomskog razvitka, već trideset godina nesmanjenom žestinom uobličavaju i izobličavaju

karakter i mentalitet dolazećih naraštaja. Spoljne karakteristike samih izazova s kojima su se

suočavale i suočavaju se generacije kineskih tinejdžera u osetljivom formativnom dobu menjale

su se neverovatnom brzinom koja je direktno vezana za munjevitu tranziciju poljoprivrednog u

industrijsko i sve više postindustrijsko kinesko društvo, kojim su nekada vladali rituali i običaji,

a koje sve više insistira na vladavini zakona, vrednostima građanskog društva i racionalnom

pogledu na svet.150

Istovremeno, kinesko stanovništvo je za veoma kratko vreme moralo da se prilagodi ne samo

novom privrednom sistemu, već i novim mehanizmima mišljenja kako bi ono bilo u saglasju sa,

odnosno u funkciji modernizacije. Ovom procesu na ruku je išla i sve intenzivnija globalizacija

koja se poslednjih decenija 20. veka u kineskom društvu manifestovala specifičnom dinamikom

između Zapada i Istoka, kapitalizma i socijalizma. Upravo se globalni kapitalizam smatra

glavnim faktorom koji utiče na potpuno preoblikovanje kulturne prakse, od rada i potrošnje, do

Sainigovih pesama i, kao što smo videli, pokušavala da postane „svetska žena“ po Sainigovoj zamisli, jedna od onih žena koje „sve znaju“ (Mian Mian, 2002: 26). 150 Shen u Stockwell, Foster and Huang, Youyi, ed., 2004: 124

43

doživljavanja vremena i prostora.151 Međutim, poteškoće vezane za prihvatanje novih koncepata

vrednosti i odbacivanje starih doveli su do psihološkog vakuuma posebno među srednjom

generacijom Kineza jer je za promenu takozvanog tradicionalnog mentaliteta koji karakteriše

zatvorenost, jednoumlje, uskogrudost i dogmatičnost152 potrebno vreme koje modernizacija nije

obezbedila.

S druge strane, kineska omladina neopterećena istorijskim i političkim nasleđem iz perioda pre

ekonomskih reformi, u datim okolnostima želi da bude deo uređenog, modernog urbanog miljea

čiji „vazduh oslobađa“ 153, u kojem društveni život oblikuje potrošnja, a ne proizvodnja, sa

akcentom na spektaklu, površnom i pojavnom, gde anonimnost kao obeležje grada vodi tome da

se sopstvo uvek prezentuje na različit način, a nastup postaje društvena norma. 154 Sve više

produbljivao se jaz između zahteva postavljenih mladim Kinezima koji se svodio na

samopožrtvovanost u interesu višeg, kolektivnog cilja, to jest moderne i jake Kine i potreba tih

istih mladih ljudi za slobodnom ekspresijom i uvažavanjem individualnih osobenosti koje je

društvo sistematski ignorisalo, čak osuđivalo kao reakcionarske buržoaske tendencije.

Stoga su Peking, Šangaj, Guangdžou i posebno prva specijalna ekonomska zona Šendžen, viđeni

kao „šljašteća tržišta uvezene robe iz kataloga i prodavnica globalne modernosti“155, faktički bili

svojevrsni sabirni centri u kojima su mladi Kinezi prvi put dolazili u dodir sa i imali priliku da

konzumiraju izobilje robe široke potrošnje i kreiraju životne stilove kao svojevrsna znamenja

Zapada156, koji su neretko išli u krajnosti i delikventno, samodestruktivno ponašanje što je u

ovom radu pokazala analiza živopisno opisanih sudbina odabranih likova romana „Slatkiš“.

Slabljenje društvene kontrole pojedinca koji je stekao pravo na privatnost kao jednu od dobrobiti

modernizacije uz efekte globalizacije u NR Kini, kao i nesposobnost kineskih intelektualaca da

ideološki i moralno odrede okvir tom istorijskom trenutku obeleženom tranzicijom i uplivom

kulturnih modela i vrednosti sa Zapada, proizvelo je optimale uslove za razvoj kulturnih

151 Više o ponovnom razvoju kineskih gradova kao velikih, urbanih i kosmopolitiskih centara videti u Uvodu zbornika China Urban: Ethnographies of Contemporary Culture, Chen, Nancy N., Clark, Constance D., Gottschang, Suzanne Z. and Jeffery, Lin, ed. Durham and London: Duke University Press, 2001, str. 1-20 152 Shen u Stockwell, Foster and Huang, Youyi, ed., 2004: 123 153 Odnosi se na staru nemačku izreku koja glasi: „Gradski vazduh vas čini slobodnim“ (nem. Stadtluft macht frei). Citirano prema Hall, 1998: 2 154 Schein u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 227 155 Schein u Chen, Clark, Gottschang and Jeffery, ed., 2001: 225 156 Ibid.

44

osobenosti i potkulturnih identiteta mladih koji se, zato što proizilaze iz samostalnog izbora,

smatraju autentičnim i jedinstvenim.157 U ovom radu pokazali smo da se pomenuti fenomen u

kineskom kontekstu jasno može videti u formiranju pluralizma potkultura kineske urbane

omladine zasnovanim na popularnim muzičkim pravcima i njihovoj pratećoj ikonografiji i

životnim stilovima, ali i u drugim sferama kulturne industrije, mahom književnosti koja „može

pružiti poseban uvid u ljudsko iskustvo i izoštriti naše poimanje društvene realnosti“158.

Naravno, reč je o popularnim žanrovima koji su se razvijali tokom poslednje decenije prošlog

veka kao što su „pisanje telom“, „huliganska književnost“ i nešto kasnije „Internet

književnost“ 159 sa svojim zvezdama koje su postale idoli kineskih tinejdžera. „Spisateljice

lepotice“, poput Mijen Mijen, Vej Hui, Čun Šu, Muzi Mej i drugih, svojim delima mahom su

„izazvale reakciju medija i postale slavne ličnosti“160, te je ono što ih povezuje zapravo vrsta

postmodernističke književnosti koja se bavi dekadencijom i opadanjem morala mladih Kineza.

Izuzimajući senzacionalističko oponašanje emancipovanosti manifestovano eksplicitnim, gotovo

pornografskim opisima seksualnosti, dubljom analizom onoga što nije očigledno u romanu

„Slatkiš“, inače reprezentativnom delu „pisanja telom“, utvrdili smo da su „prihvatanje,

rezigniranost i ravnodušnost kao stavova koji sačinjavaju estetsku, konceptualnu i tematsku

atmosferu iz koje se izdiže more postmodernističkih promena“161 glavna obeležja koja oslikavaju

stanje savremenog kineskog društva i mladih u njemu.

To se konkretno ogleda u sveopštoj otuđenosti i od sebe i od drugih, te razvojem odbrambenih

mehanizama kao što su narkomanija, promiskuitet, alkoholizam, prostitucija, suicid, nasilje,

kojima protagonistkinje, na prvom mestu junakinja romana „Slatkiš“, pokušava da se izbori sa

beznađem adolescencije i vlastitog postojanja koje je dugo godina, kako smo pokazali u našoj

analizi, definisala destruktivna partnerska veza koja ju je konačno povukla u alkoholizam i

narkomaniju. A sve se dešava u specijalnoj ekonomskoj zoni Šendžen, instant izgrađenoj

veštačkoj urbanističkoj tvorevini, to jest u gradu sa svim pograničnim odlikama koje se odnose

na propustljivost ekonomskih, finansijskih upliva iz inostranstva, ali isto tako i na popustljivost

lokalnih vlasti koje svesno zatvaraju oči pred gotovo svim vidovima devijantnog i 157 Božilović u Mitrović, Zaharijevski i Gavrilović, 2007: 110,115 158 Morris, 1996: 7 159 Popular Literature in China. http://www1.chinaculture.org/library/2008-01/09/content_69459.htm 160 Lu, 2007: 54 161 Sussman, 1990: 180

45

delinkventskog ponašanja veoma usamljenih mladih ljudi koji su se iz svih delova Kine uputili u

taj svojevrsni El Dorado kako bi se obogatili. Dok se ovakvo iskustvo svodi na borbu za goli

opstanak, mnogi propadaju i nestaju čemu je protagonistkinja svedok, ali i učesnik sa porukom

da se i u potpuno beznadežnim uslovima može preživeti što je ona dokazala sopstvenim

primerom.

Imajući u vidu sve pomenuto, možemo reći da ono perpetuira urbani mit o „seksu, drogi i

rokenrolu“162 kao alternativnom načinu života nekonformističke omladine koja se po svaku cenu

suprotstavlja malograđanštini i njenom bespogovornom povlađivanju i prilagođavanju društveno

prihvatljivim normama i političkoj korektnosti koja se ne usuđuje da kritikuje niti pronalazi

rešenja za egzistencijalne probleme dehumanizacije života sa kojima se suočava čovek u

globalizovanom svetu. Treba samo pogledati autobiografiju Entonija Kidisa, pevača i frontmena

kalifornijske rok grupe Red Hot Čili Pepers i primetićemo stvaranje mita o postmodernističkom

superheroju mladih, pravom američkom „preživljavaču“ koji je uprkos dugogodišnjem

drogiranju najtežim mogućim narkotičkim koktelima, izašao kao pobednik u borbi sa zavišnošću,

te se sada može podičiti svojim ožiljcima163, to jest iskustvom kao ordenjem i svedokom jedne,

uprkos svemu uspešne životne priče. Analizom romana „Slatkiš“ pokazali smo da on sadrži iste

ili slične elemente koji su prezentovani u pomenutom narativu, inače pioniru svog žanra, imali

revolucionarni uticaj na kinesku generaciju X, ali su bili i uzor sledećim naraštajima

(generacijama Y i Z164) jer su ukazivali na ono što je već svima bilo jasno, a to je da kinesku

omladinu ne zanimaju tradicija, politika, društvena angažovanost i samopožrtvovanost; ona je

fokusirana na sebe, svoje materijalne želje, ambicije, potrebu za slobodom izbora i ličnog izraza,

bio on dekadentan ili ne.

Stoga ne čudi izjava da „Kina otvara svoja drevna vrata svetu hanskim naklonom dobrodošlice,

njeno tržište buja kao deo ekonomije sa najbržim svetskim rastom, dok globalizacija užurbano

potiskuje tradiciju podsvesno, ali neosporno vršeći uticaj na (neki kažu „trujući“) sinove i kćeri

162 Pomenuta kovanica usvojena u svakodnevnom govoru sa svrhom da opiše životni stil i moto mladih rok i post-rok generacija potiče od istoimenog naslova pesme Jana Djurija, pevača i tekstopisca britanske grupe The Blockheads, objavljene na B strani singl ploče 1977. godine. Sex & Drugs & Rock & Roll. http://en.wikipedia.org/wiki/Sex_and_Drugs_and_Rock_and_Roll 163 Naslov pomenute autobiografije je “Scar Tissue”, kod nas preveden kao „Žive rane“. 164 Kineske generacije Y i Z odnose se na mlade rođene tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i početkom novog milenijuma. Generation. http://en.wikipedia.org/wiki/Generation

46

Hana.“165, jer je ovde reč o tome da se svakodnevnica mladih urbanih Kineza više ne zasniva na

tradicionalnoj kulturnoj matrici, već na njenom u potpunosti ili delimično promenjenom obrascu

preuzetog sa Zapada pošto on predstavlja tako dugo priželjkivanu modernost. A kada govorimo o

modernosti, ona se ne odnosi samo na alternativne životne stilove i njihove ekstremne, to jest

kontrakulturne manifestacije ilustrovane narativom romana „Slatkiš“, već i na ono što se danas

smatra glavnom strujom kineske urbane kulture mladih koja se mahom bazira na ambiciji i

profesionalnoj ostvarenosti, te sticanju materijalnog blagostanja za sebe i porodicu, ali i potrebi

da se uživa u blagodetima dokolice i kvalitetno osmišljenom slobodnom vremenu.166

Međutim, ono što nam roman „Slatkiš“ takođe nagoveštava i na nekim mestima jasno govori je

to da i svaka sledeća generacija mladih Kineza u sebi neizostavno nosi klicu alternativnog u

smislu izbora i prioriteta ličnih vrednosti koje dalje predstavljaju izazov normama matične

kulture. 167 To je još jedna potvrda teze istraživača o tome da je već „nastao takozvani

„modernizovani“ tip Kineza, duboko stran mnogim fundamentalnim osobinama kineske tradicije:

[...] tip čoveka spreman na suparništvo i rizik, koji lako prihvata novine i ne smatra skromnost

glavnom vrlinom, a neudobnosti i lišavanja obaveznim životnim pravilom“ 168 . Hong na

svojstven način opisuje upravo taj „modernizovan“ tip mladog urbanog Kineza i okruženje iz

kojeg je potekao:

„Grad raste i mi rastemo s njim. Standardi se stalno menjaju. Ispred nas se nalazi

automobil i još jedan je iza nas, a ljudi u oba automobila su se nagutali pilula od

kojih tresu glavama. Ne znam da li slušaju muziku jer su oba automobila taksiji.

Da li je uopšte moguće da ljudi klimaju glavama a da nisu uzeli pilule za

lilule?“169

Navedeni citat upravo govori o rastu novih generacija čija se interesovanja ne zasnivaju samo na

konzumiranju droga kao što protagonistkinja primećuje, već se odnose na radikalno izmenjeni

165 Carter, Tomas. Naughty China – “Spiritual Pollution”. 166 Videti više u Lynton, Nandani and Høgh Thøgersen, Kirsten. Reckoning with Chinese Gen Y i We Are Generation Y. http://english.cri.cn/1857/2004-7-9/53@130284.htm. 167 Videti više u Barmé, Geremie R. Flashback: It's Not All About Money i Mayer, Mahlon. Wasted Youth. 168 Малявин, Владимир В. Фрагменты из книги В.В.Малявина “Китайская цивилизация”. 169 Mian Mian, 2002: 244-245

47

obrazac ponašanja, navika i sklonosti koji obeležavaju nove naraštaje mladih u velikim kineskim

gradovima.

Bibliografija

Anttila, Anu-Hanna and Kuussaari, Kristina. “The Normalization of Drug and Alcohol Use in Finnish Youth Magazines”. Drugs and Youth Cultures – Global and Local Expressions. Lalander, Philip and Salasuo, Mikko, ed. Helsinki: Nordic Council for Alcohol and Drug Research, 2005. (Str. 167-183)

Božilović, Nikola. „Globalizacija kulture i oblikovanje potkulturnih identiteta“. Identiteti i kultura mira u procesima globalizacije i regionalizacije Balkana. Mitrović, Ljubiša; Zaharijevski, Dragana i Gavrilović, Danijela. Niš: Filozofski fakultet – Centar za sociološka istraživanja, 2007. (Str. 101-116)

Božović, Ratko. Dominacija i otpor. Beograd: Čigoja štampa i Fakultet političkih nauka, 2002.

Đorđević, Radomir D. Leksikon potkultura. Niš: Zograf, 2002.

Eagleton, Terry. The Contradictions of Postmodernism. New Literary History, No. 28, 1997. (Str. 1-6)

Efird, Robert. “Rock in a Hard Place: Music and Market in Nineties Beijing”. China Urban: Ethnographies of Contemporary Culture. Chen, Nancy N., Clark, Constance D., Gottschang, Suzanne Z. and Jeffery, Lin, ed. Durham and London: Duke University Press, 2001. (Str. 66-86)

Epštejn, Mihail. Postmodernizam. Prevela: Radmila Mečanin. Beograd: Zepter, 1998.

Hall, Peter. Cities in Civilization – Culture, Innovation and Urban Order. London: Phoenix, 1998.

Inkinen, Sam. “Some Relevant Zeitgeist Issues – Aspects of the Information Society, Postmodern Media Culture and Generation Mythology”. Drugs and Youth Cultures – Global and Local Expressions. Lalander, Philip and Salasuo, Mikko, ed. Helsinki: Nordic Council for Alcohol and Drug Research, 2005. (Str. 199-228)

Introduction. China Urban: Ethnographies of Contemporary Culture. Chen, Nancy N., Clark, Constance D., Gottschang, Suzanne Z. and Jeffery, Lin, ed. Durham and London: Duke University Press, 2001. (Str. 1-20)

Jerotić, Vladeta. Ličnost narkomana. Beograd: Ars Libri, 2006.

Jerotić, Vladeta. „Muškarac i žena“. Muškarac i žena. Jovanović, Bojan. Beograd: Gutenbergova galaksija, 2001. (Str. 21-39)

Lalander, Philip and Salasuo, Mikko. Introduction. Drugs and Youth Cultures – Global and Local Expressions. Lalander, Philip and Salasuo, Mikko, ed. Helsinki: Nordic Council for Alcohol and Drug Research, 2005. (Str. 5-12)

48

Lu, Hsun. Sabrana dela. Landžou: Izdavačka kuća nacionalnih manjina Gansua, 1998. 鲁迅. 《全集》. 兰州: 甘肃民族出版社, 1998.

Lu, Sheldon H. Chinese Modernity and Global Biopolitics: Studies in Literature and Visual Culture. Honolulu: University of Hawai‘i Press, 2007. Nathan, Andrew J. China’s Transition. New York: Columbia University Press, 1997. Mian Mian. Candy. Translated by Andrea Lingenfelter. New York: Little, Brown and Company, 2003.

Mijen Mijen. Slatkiš (novo izdanje). Džuhaj: Izdavačka kuća Džuhaj, 2008. 棉棉. 《糖》 (新版). 珠海: 珠海出版社, 2008.

Milenković, Snežana. „Ljubavni scenario“. Psihologija, god. XIX, 1/2, 1986. (Str. 185-196) Mitrović, Dragana. Kineska reforma i svet. Beograd: Institut za ekonomiju i finansije, 1995.

Morris, Pam. Literature and Feminism. Oxford: Blackwell Publishers Ltd., 1996.

Novačić, Aleksandar. Kina – Zmajevi dolaze. Beograd: Verzal Press, 1999.

Panić, Vladislav. Psihologija i umetnost. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997.

Petrović, Dušan N. i Ilanković, Andrej N. Narkomanija – Izazov i drama mladosti. Paraćin: Grafopromet, 2005.

Popadić, Dragan. „Bliže određenje neformalnih grupa“. Mladi i neformalne grupe – U traganju za alternativom. Joksimović, Snežana et al. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije i Centar za idejni rad SSO Beograda, 1988. (Str. 12-18)

Rantala, Kati. “Recreational Drug Use of the Digital Generation: From Utopias to Reality”. Drugs and Youth Cultures – Global and Local Expressions. Lalander, Philip and Salasuo, Mikko, ed. Helsinki: Nordic Council for Alcohol and Drug Research, 2005. (Str. 185-198)

Schein, Louisa. “Urbanity, Cosmopolitanism, Consumption”. China Urban: Ethnographies of Contemporary Culture. Chen, Nancy N., Clark, Constance D., Gottschang, Suzanne Z. and Jeffery, Lin, ed. Durham and London: Duke University Press, 2001. (Str. 225-241)

Shen, Jie. “The Concept of Values and the State of Mind”. Modernization in China: the effects on its people and economic development. Stockwell, Foster and Huang, Youyi, ed. Beijing: Foreign Language Press, 2004. (Str. 122-146)

Sjö, Fabian. “Drugs in Swedish Club Culture – Creating Identity and Distance to Mainstream Society”. Drugs and Youth Cultures – Global and Local Expressions. Lalander, Philip and Salasuo, Mikko, ed. Helsinki: Nordic Council for Alcohol and Drug Research, 2005. (Str. 31-45)

Sussman, Henry. Afterimages of Modernity: Structure and Indifference in Twentieth Century Literature. Baltimore/London: The Johns HopkinsUniversity Press, 1990.

49

Vasović, Mirjana. „Vrednosti pripadnika neformalnih grupa“. Mladi i neformalne grupe – U traganju za alternativom. Joksimović, Snežana et al. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije i Centar za idejni rad SSO Beograda, 1988. (Str. 174-216)

Zhao, Henry Y.H. Post-Isms and Chinese New Conservatism. New Literary History, No. 28, 1997. (Str. 31-44)

Internet izvori

Barmé, Geremie R. Flashback: It's Not All About Money. http://www.time.com/time/asia/features/youngchina/g.closing.essay.html (20.02.2010)

Brace, Timothy Lane. Modernization and music in contemporary China: crisis, identity, and the politics of style. Austin: University of Texas, 1992. Dostupno kao doktorska disertacija na: http://magnoliaarts.com/brace.pdf (20.01.2010)

Burke, Jason. Young author gives a voice to China's rebel generation. http://www.guardian.co.uk/world/2008/jun/15/china (22.07.2010)

Carter, Tomas. Naughty China – “Spiritual Pollution”. http://www.amazon.com/Naughty-Spiritual-Pollution-Essential-Reading/lm/R2XEKC3K9JGS1Y (26.02.2010)

Čen, S’he. Svest o individualnom u rokenrolu: „Ja nemam ništa“. 陈思和. 摇滚中的个性意识：《一无所有》. http://www.sinology.cn/book/1/mjwj/cc/chensihe/dds/076.htm (02.02.2010)

Džang, Sijenjun i Ćijao, Dongji. „Nova generacija“ – Fenomenološke perspektive beletristike. 张先云, 乔东义. 《现象学视域中的“新生代”小说创作》. http://qkzz.net/article/372a154f-857b-4174-9592-d0ff6dde78f7.htm (18.03.2010)

Egri, Carolyn P. i Ralston, David A. Generation Cohorts and Personal Values: A Comparison of China and the U.S. http://faculty-staff.ou.edu/R/David.A.Ralston-1/2.pdf (22.07.2010)

Fore, Steve. From Rock kids to Beijing bastards: PRC youth subcultures on film before and after June 4. http://www.latrobe.edu.au/screeningthepast/firstrelease/fr_18/SFfr18a.html (28.01.2010)

Friedlander, Paul. ”China’s ”Newer Value” Pop: Rock-and-Roll and Technology on The New Long March”. Asian music, Vol. 22, No. 2, Views of Music in China Today, (Spring – Summer, 1991), str. 67-81. http://www.jstor.org/stable/834307 (27.07.2008)

Хань, Шуйфа. “Развитие либерализма в современном Китае”. Неприкосновенный запас, 2002, №4 (24). http://magazines.russ.ru/nz/2002/4/shui.html (12.05.2010)

50

Jahn, Manfred. Narratology: A Guide to the Theory of Narrative. English Department, University of Cologne, 2005. http://www.uni-koeln.de/~ame02/pppn.htm (23.05.2010)

Lijang, Hong. Narativ varoši, ideologija pisanja i intranzitivnost. 梁 鸿. 《小城镇叙事、泛意识形态写作与不及物性》. http://qkzz.net/article/ef7f8fb9-5595-455b-afb4-184dfae17713.htm (18.03.2010) Liu, Kang. Popular Culture and the Culture of the Masses in Contemporary China. Boundary 2, Vol. 24, No. 3, Postmodernism in China, (Autumn, 1997), str. 99-122. http://www.jstor.org/stable/303708 (27.07.2008) Loewenberg, Anna-Sophie. Best-selling Gen X novelist Mian Mian exposes youth drug culture in changing China. http://articles.sfgate.com/2004-01-28/entertainment/17405738_1_commonwealth-club-addict-ex-drug (26.02.2010) Lynton, Nandani and Høgh Thøgersen, Kirsten. Reckoning with Chinese Gen Y. http://www.businessweek.com/globalbiz/content/jan2010/gb20100125_065225_page_2.htm (22.06.2010) Mackey, Michael. Banned in China for sex, drugs, disaffection. http://www.atimes.com/atimes/China/FD29Ad01.html (10.03.2010)

Малявин, Владимир В. Фрагменты из книги В.В.Малявина “Китайская цивилизация”. http://www.igpi.ru/center/lib/hist_tradit/east/china/1111497861.html (10.06.2010) Mayer, Mahlon. Wasted Youth. http://www.newsweek.com/1999/06/06/wasted-youth.html. (02.08.2010) Mitra, Sabaree. Activism of Chinese women writers during reform and globalization. http://www.asianscholarship.org/asf/ejourn/articles/sabaree_m1.pdf (18.03.2010) Napack, Jonathan. Banned in Beijing: A Rebel Writer’s Message. http://www.nytimes.com/2001/02/08/style/08iht-mian.t.html (15.12.2009) Sju, Sijaonan i Ši, Đun. Želje i iluzije telesne slobode. 徐肖楠, 施 军. 《为欲望而虚幻的身体自由》. http://qkzz.net/article/79b2491e-501a-4998-b450-96f3161811b9.htm (18.03.2010) Snowden, Lisa R. Chinese Déjà Vu: Parallels Between The Urban Popular Cultures of Republican and Post Mao China. http://kuscholarworks.ku.edu/dspace/bitstream/1808/5383/1/Snowden_ku_0099M_10278_DATA_1.pdf (10.06.2010)

51

Vu, Đijacai. Sekularizacija književnosti i estetika doba konzumerizma. 吴加才 . 《文学的世俗化与消费时代的审美出路》. http://qkzz.net/article/2c95bc5e-3336-4b8d-acdd-0ae935f73fc9.htm (18.03.2010) Wang, Xiaoyang. The Post-Communist Personality: The Spectre of China’s Capitalist Market Reforms. The China Journal, No. 47, (January, 2002), str. 1-17. http://www.jstor.org/stable/3182071 (27.07.2008) Anti-Spiritual Pollution Campaign. http://en.wikipedia.org/wiki/Anti-Spiritual_Pollution_Campaign (28.04.2010)

China's Youngsters are Turning On, Tuning Out. http://www.time.com/time/asia/features/youngchina/g.crackdown_sb1.html (20.04.2010) Bodies melting into words. http://www.chinadaily.com.cn/en/doc/2003-12/04/content_287341.htm (19.04.2010) Generation. http://en.wikipedia.org/wiki/Generation (22.07.2010) Hermeneutics. http://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics#Critical_theory (11.07.2010)

Live Fast, Die Young: 20 Great artists That Never Reached 30. http://www.cultcase.com/2008/03/live-fast-die-young-20-great-artists.html (20.08.2010)

Popular Literature in China. http://www1.chinaculture.org/library/2008-01/09/content_69459.htm (12.03.2010)

Postmodernism in Literature and Art. http://science.jrank.org/pages/10807/Postmodernism-Postmodernism-in-Literature-Art.html (26.06.2010)

Sex & Drugs & Rock & Roll. http://en.wikipedia.org/wiki/Sex_and_Drugs_and_Rock_and_Roll (20.09.2010)

Sex Work in China. http://web.archive.org/web/20010115002400/www.amrc.org.hk/Arch/3303.htm (17.08.2010)

Taiwan’s Generation X: High hopes meet hard reality. http://tecosf.blogspot.com/2010/05/taiwans-generation-x-high-hopes-meet.html (22.07.2010)

The next generation. http://www.time.com/time/asia/features/youngchina/m.youth.figures.html (12.03.2010) We Are Generation Y. http://english.cri.cn/1857/2004-7-9/53@130284.htm (22.07.2010)

White Collar Definition. http://www.businessdictionary.com/definition/white-collar.html (18.08.2010)

52

Dodatna literatura

Božović, Ratko. Iskušenja slobodnog vremena. Beograd: NIRO „Mladost“, 1979.

Dimitrijević, Ivan. Sintetičke droge – Novi trendovi upotrebe supstanci. Niš: Galeb, 2003.

Džang, Ćin. „Kratak osvrt na uticaj tradicionalnog kineskog kućnog vaspitanja u roditeljskom odgojnom pristupu“. Preveo Zoran Skrobanović. Moderna Kina i njena tradicija: Zbornik radova međunarodne sinološke konferencije. Pušić, Radosav. Beograd: Filološki fakultet u Beogradu, 2009. (Str. 361-371)

Frit, Sajmon. Sociologija roka. Prevela Vesna Saičić. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije i Centar za istraživačku, dokumentacionu i izdavačku delatnost PK SSO Jugoslavije, 1987.

Gluščević, Zoran. Alfa i omega: Književnost i psihologija nesvesnog. Beograd: Vuk Karadžić, 1975.

Herman, Kai i Rik, Horst. Kristijana F. Mi djeca sa kolodvora Zoo. Prevela: Mirjana Buljan. Zagreb: Globus, 1980.

Holden, Lydia. “We are the kids in China”. Shanghai City Weekend, June 8-21, 2006: 10-13

Hopkins, Jerry and Sugerman, Danny. No one here gets out alive. New York: Warner Books, Inc., 1981.

Keruak, Džek. Na putu. Preveo Vojislav Despotov. Niš: Zograf, 2005.

Kidis, Entoni i Leri Slomen. Žive rane. Prevela Maja Lončar. Beograd: Alnari, 2005.

Mitter, Rana. A Bitter Revolution: China’s Struggle with the Modern World. New York: Oxford University Press Inc., 2005.

Sen-Žan-Polen, Kristijana. Kontrakultura. Preveo Đorđe Trajković. Beograd: Clio, 1999.

Sun, Jiazheng. Culture is like water. Beijing: Foreign Languages Press, 2006.

Šen, Lihua. „O tradicionalnom kineskom shvatanju sreće“. Prevela Mirjana Pavlović. Moderna Kina i njena tradicija: Zbornik radova međunarodne sinološke konferencije. Pušić, Radosav. Beograd: Filološki fakultet u Beogradu, 2009. (Str. 24-44)

Trebješanin, Žarko. „Psihoanalitički metod u istraživanju književnosti: Mogućnosti i granice“. Psihologija, god. XIX, 1/2, 1986. (Str. 172-183)

Uelbek, Mišel. Elementarne čestice. Prevela Jasenka Tomašević. Beograd: Plato, 2006.

Van Gog, Vinsent. Pisma bratu. Izbor i predgovor Sreten Marić, prevela Vesna Cakeljić. Banja Luka: Glas, 1989.