KNJIŢEVNE KRITIKE о djelima Danila Marića

301. Mile Bodiroga, Ni bos ni obuven

302. Veljko Bojić, Vasa Kisa332.

303. Veljko Bojić, Vule Yelich –roman o Amerikancu-Srbinu

304. Milosav Đalić, Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

305. Milosav Đalić, Gospa

306. Milosav Đalić, Kolovrat

307. Milosav Đalić, Krik s jame

308. Milosav Đalić, Lešinarke

309. Milosav Đalić, Mostarska treha

310. Milosav Đalić, Misteriozni kum

311. Milosav Đalić, Rika rijeke Drine

312. Milosav Đalić, Suzopolje – roman o boju na kosovu

313. Dimitrije Janiĉić, Palata iznad Bel Kanjona

314. Dimitrije Janiĉić, Misteriozni kum

315. Dimitrije Janiĉić, Veljko Bojić

316. Mugdim Karabeg, Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

317. Alija Kebo, Doktor lima

318. Hasan Mercan, Ni bos ni obuven

319. Nusret Omerika, Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

320. Asim Peco, Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

321. Asim Peco, Doktor lima

322. Asim Peco, Mostarska treha

323. Miodrag Petrović, Suzopolje – roman o boju na kosovu

324. Miodrag Petrović, Vule Yelich –roman o Amerikancu-Srbinu

325. Obrad Samardţić, Marići u Hercegovini

326. Safet Sarić, Ni bos ni obuven

327. NeĊo Šipovac, Palata iznad Bel Kanjona

328. NeĊo Šipovac, Doktor lima

329. Veljko Stambolija, Krik s jame

330. Veljko Stambolija, Rika rijeke Drine

331. Zuko Dţumhur, Vasa Kisa

332. Radomir Smiljanić, Palata iznad Bel Kanjona

333. Jo Butterworth , Misteriozni kum

334. Ilija Šaula, Misteriozni kum

335. Ilija Šaula, Veljko Bojić – prećutani umjetnik

336. Ilija Šaula, Radost i tuga mostarskog duha

337. Šemsudin Zlatko Serdarević, Misteriozni kum

338. Filip Filipović, Veljko Bojić – prećutani umjetnik

339. Dragica Braunštajn, Pogled odozgo

340. Dragica Braunštajn, Gospodin Aleksa

341. Veselin Gatalo, Gospodin Aleksa

342. Aleksandra Savić, Gospodin Aleksa

343. Alija Kebo, Ĉuvari zvijezda

Mile Bodiriga

301.NI BOS NI OBUVEN Danilo Marić, zbirka priĉa Ni bos ni obuven

Danilo Marić umije da saĉuva dah i patnju minulih vremena i ĉari narodnog, ali sve

to opet zna da uobliĉi, da pojaĉa dramatiku i splete u grĉ sudbine.

Marić ne vaja likove patnika, ni mudraca, ţalosnih majki, vjernih ni nevjernih. On ih

susreće i pronalazi kao zakopano blago. Iznosi ih na svjetlo dana. Spasava od zaborava.

Jezik ovih priĉa je izvoran i soĉan. Reĉenica zazvuĉi kao nešto drago, kao

podsjećanje na ono što smo doţivjeli pa zaboravili i sad se ponovo s njim susrećemo.

U uvodu ove zbirke Marić se oglasio malo neobiĉno, ali jezikom legendi i u duhu

narodnog naratora. To je jedna od glavnih osobenosti ovog ostvarenja.

Ima u ovoj knjizi snaţnih legendi-priĉa, motiva koji su dosad bili nepoznati. Neke od

ovih priĉa imaju u sebi nešto od epsko-lirskog što neodoljivo podsjeća na najljepše likove

majki-junaka iz našeg narodnog stvaralaštva...

Mostar – 1985

Veljko Bojić

302.VASA KISA Danilo Marić, roman Vasa Kisa

Vjerovatno, ko nije iz Mostara i bliţe okoline, neće ni znati šta znaĉi mostarska liska,

premda će poslije kraćeg upoznavanja sa britkim štivom, uvidjeti da su to gradski šereti,

veseljaci, „obješenjaci i mudraci“, ali i ljudi koji su našli put da ispolje duhovne kvalitete.

Nema tu ništa izvještaĉeno, iskonstruisano i rafinirano, to je prije odraz u ogledalo jednog

mjesta, koje je po tome izgleda izuzetno, kao da se oslikalo u Neretvi.

Pisac kaţe, da njegovi junaci, a u to se brzo i mi uvjerimo „šalu uzimaju kao hranu ili

piće, bez nje su izgladnjeli ljudi.“ Zna se gdje će naći publiku, jer je i pored sve

skromnosti njima stalo da budu upamćeni i mnogi jesu, kao Vasa Kisa, po kojem i knjiga

nosi naslov.

Pri kraju prošlog i poĉetkom ovoga vijeka, Jovan Duĉić je pisao o jednom drugom

Mostaru, gdje je planula prosvjeta, poezija, uopšte kultura i to se dešavalo u najvišem

sloju, gdje se i stvorila elita, a svijet iz mraĉnih svratišta, teškog tavorenja pod

okupacijom stranih zavojevaĉa, nije diran i nije opisivan. Traţena su visoka nadahnuća,

Carski sonet, Emina, Jazavac pred sudom, a dangube, kako bi rekla elita, ostale su u

pećinama i po strani.

Naravno, tu je još bilo feudalno ureĊenje, ni traga od kapitalizma, a da se ne govori o

burţoaziji, pa je vidno siromaštvo realizma, ko bi se na drugim krajevima svijeta zanimao

za poniţenje i uvrijeĊenje.

Zanimljivo je pisac prikazao ljude koji se snalaze svojom pameću da preţive

ekstremne situacije, vrtloge i haos, gdje je smrt izgleda kao jedini spasilac. Tu ne

pobjeĊuje sila, jer je liske i nemaju, pobjeĊuje duh, oruţje koje rijetko kada omane. Taj

duhovit zagovornik, šeret, ĉovjek osrednjeg znanja i posla, ima mnogo više rješenja i

vrata za nuţdu nego što sila ima bukagija. Naravno, liske nemaju novaca, sav kapital im

je u duhu. U opticaju su soĉne priĉe, koje ih nahrane i peĉenom jagnjetinom.

MeĊu tim visprenim zagovornicima skaske, pametar, dovitljiv Odisej, prevashodno

pošten, ali uvijek spreman da drugog kareti. On svoja ţivotna naĉela prilagoĊava vještini

opstanka i to je poteţa škola tamo gdje su pomiješane vjere i mentaliteti i to je i ovaj

zadnji rat pokazao, pun surovosti i ludila. Liska zna i da upotrebi grubu šalu, jer u

primitivnoj sredini (nije to više ona Duĉićeva), ne izgovaraju priĉe uz šoljicu ĉaja i u

rukavicama, priĉaju soĉnim jezikom, elementarni, samoţivi, puni narodne sirovine,

neobraĊenih, neproduhovljenih, jer ne mogu da se odvoje od kamena, od pećina, od vina,

od sokaka, kujundţija, potkivaĉa, bazala, vlasti koja je zaostala i surova, jer iz takve

sredine ne moţe biti pravedna i uzvišena.

Da se sve to oslika, pisac je morao dobro ugrijati svoje pero i baciti nove plamove na

ta mjesta, koja bi, bez njega, vrijeme pregrnuo pod pijesak, kao što je i knjiga koju imam

u ruci. (Danilova kuća je zapaljena 1992. godine, izgorila je sva njegova imovina, a

knjigu Vasa Kisa koju mi je dao da proĉitam tuţna je, nagorjela, i jedini je predmet iz

njegovoga doma koji je poslije osam godina dopro do njega u Kaliforniju.) To su

potresna osjećanja i sudbine, ne samo junaka knjige već i samog autora, koji je uloţio

veliko majstorstvo da se nigdje ne vidi i oda. On piše iz velike pozadine i ja sam u

mogućnosti da ponešto od ovoga napišem, pošto sam imao sreću da autora liĉno

upoznam.

Baš ta sirova ruda, koju je pisac provukao ispod racionalnog pera, izaziva i privlaĉi,

uzdiţe i obara, ali uvijek putem nadmudrivanja i podvala, koje se ne ĉine iz pakosti,

koliko iz potrebe za smijehom. Dobijam utisak da je pisac došao na izvor njihove

iskonske, elementarne snage i sluša brbotanje, koje nam saopštava bez uljepšavanja.

Saĉuvati autentiĉnost, jer su neki od nosioca radnje bili još ţivi ljudi, a dati romansko

štivo, nije lak posao, jer na neki naĉin to treba da bude i biografija, ne samo dogodovština

koje nagone na smijeh. Njihove šale, dosjetke, nadgornjavanje, pisac biljeţi i ne izmišlja,

on im samo dozvoljava da neumorno govore. IzmeĊu tih duhovnosti pisac koristi prostor

da opiše opšte stanje, atmosferu, strahote rata sa brzim potezima, ali koji ostaju da traju.

Po nekada zbunjuje da ljudi imaju smisla za šalu i kad glave padaju, pune se jame i

nestaje se preko noći. Neosporno, smiješna zbivanja koji put i uĉine da se preţivi.

Knjiga ove vrste stoji na sopstvenoj osnovi, i nema pomoći od podupiranja od neĉijeg

prethodnog pisanja, jer su ova zapisivanja jedinstvena i orginalna i po tome djelo ĉine

vrijednim, a naroĉito opisi pod ustaškom okupacijom. Svakako, Drugi rat u Mostaru je,

kao uostalom i svuda, bio zgusnuo zagušljivu atmosferu, više okupatora i više kvislinga,

a jedan pokoreni narod koji teško diše. No liska uspijeva i tu da davori, jer ima mudriju

glavu i vidi neka tajna vrata na koja moţe umaći pred opasnošću, da se spasi, makar da se

popne na minaret kao hrišćanin i preţivi raciju.

Kao i mnoga djela sa mnoštvom obrta i iznenaĊenja, ova knjiga ima ih od poĉetka do

kraja, premda je protagonista Vasa Kisa uvijek upetljao sebe i neku nemoguću situaciju,

kao da je unaprijed smislio da iskuša svoju dovitljivost i naravno, biće neko neoĉekivano

rješenje, koje će moţda i njega zaĉuditi. Njegovo ponašanje, jezik i praviĉnost prija

okolini, koja ga prati, sluša i ponavlja. Tako mit o njemu raste. Bez sumnje, pisac ga je

ostavio samog, da bude graditelj sopstvene sreće i sopstvene legende, koja mu uvijek

priskoĉi u pomoć, kad ga ubice satjeraju u ćošak. Praviĉni ljudi ţele da se stave na

njegovu stranu.

Taj svijet je, svakako na balkanskom nivou, bez rafiniranosti, produhovljenosti i

jevrejskog humora, to je orginal sa obala te rijeke i to je njihovo.

Roman, ako ga tako zovemo, bez ţenske uloge, malo je neobiĉan, ali se i ne

primjećuje, jer ima atributa, koji se na neki naĉin tiĉu ţene, pa se i to dopunjava. Pisac

nije gradio neobiĉnu formu, a ni fabulu, išao je za nesvakidašnjom pojavom svog glavnog

junaka, da ga ne izgubi iz vida, pa je tu i tamo još ponešto opisao, što djelu daje i drugu

vrstu vrijednosti. Taj njegov Vasa Kisa svakako je mnogo više zasluţio nego što je

postigao, ali izgleda tamo gdje nema novca, elitizma, ljepotica, kraĊa, droga i vlasti,

nema neobiĉnog ţivotnog uspjeha. Vase Kise nema bez Mostara, a ni Mostara nema bez

Vase Kise. Takav ĉovjek ne bi mogao postojati u Trebinju, Nikšiću, premda se na Cetinju

dugo odrţao Suljaga Radov. I u meni je preţivjelo nekoliko njegovih anegdota, a

spomenuću jednu, tek da se vidi razlika izmeĊu šaldţija sa dvora i iz mraĉne kafane.

*

„Suljaga, ja hoću da se krunišem za kralja, šta ti misliš o tome?“, zapitaće gospodar

Nikola.

„Šta će brod u kamenicu“, odgovorio je Suljaga kao zapeta puška.

Šaldţija se još nije bio ni ohladio od smijeha na svoju dosjetku, a perjanici su ga

izbacili iz cetinjskog okruga. Kasnije će kralj Nikola, obilazeći zemlju sa svitom, naići na

siromaha Suljagu pored puta, bosa i u ritama, ĉuvao je neĉije koze.

„Suljaga, ko ti dade to odijelo?“, zapitaće kralj.

„Tri rijeĉi, Gospodaru!“, uzvratiće Suljaga i ne podigavši glavu.

*

Taj oštroumni Crnogorac nije bio dvorska luda, bio je pametar i mudrac, ali kod

vlasti ni pamet ne vrijedi ako im se dirne u sujetu. Tako i Vasa Kisa plaća svoje raĉune.

Tamo gdje vlada perfidija, licemjerstvo, potkazivanje i podvaljivanje, ne mogu da uspiju

liske. U naše vrijeme lišeni smo ne samo domišljatih graĊana nego i duhovitih vladara.

Kad se vide ove sliĉice, a šteta je što se ne mogu sve upamtiti, ĉovjek ţeljan smijeha,

mora se povratiti da ih ponovo ĉita, a zajedniĉko im je da su upeĉatljive i snaţne, i da su

saĉuvane meĊu graĊanima. To su pojave rijetke, ĉesto ne shvaćene šire, jer naginju

razonodi kroz sirovi izazov, a osrednji ljudi ne gledaju na ţivot na taj naĉin, oni gledaju

kroz liĉni interes. Mudrac ima druge oĉi, njegove su zjenice svjetila istine i od toga neće

odstupiti ni pod prijetnjom, jer ne bi više bio liska. Pisac je to dobro izveo.

Priznajem, ja nemam dara da pišem prikaz na sliĉna djela, pa se ponašam kao da

pišem muziĉke note za komad koji sam jednom ĉuo, kao što neko ne moţe da upamti

deset viceva, tako i ja upamtio sam tek desetak dogodovština iz ove bogate riznice.

Moţda će se naći ĉitalac, kojeg će smetati neka mjesta upotrebe jezika, kao što su i

mene smetala, ali se ti ljudi ne bi mogli shvatiti bez te šake u oko. Uostalom, to je tada

bilo vrijeme kad je knjiţevnost, u Jugoslaviji, pokazivala graĊansku hrabrost kroz

vulgarnost. Ponegdje je Marića okrznula ta grana jorgovana sa Neretve. Pisac ne dopušta,

i pored jednostavnosti dogaĊaja i ljudi, da pripovjest padne na priĉanje amatera, koji

priĉa radi priĉe, ali liska je u smislu egzistencije, baš kao neki amater-sportista, koji nije

plaćen iako igra dobro kao i profesionalac, jer on ne traţi platu za svoju duhovitost, osim

ako moţe negdje zgrabiti dobar ruĉak besplatno, i to izgleda opet zbog smijeha a ne

koristi.

On taĉno zna koliko košta: Riba i po dinar i po, koliko košta pet i po riba? On zna

kako da doĊe do besplatne vozne karte u vozu, ili kako da umakne ustašama ispred nosa.

Narativ je teĉan, siguran, autor se ne zadiše dok izgovara duhovitosti, a sigurno u

nekoj drugoj formi, muziĉkom komadu ili filmu, odabiranjem najboljih detalja, mogla bi

se dati upeĉatljivija slika. Svjetski humor je u produhovljenosti, a ĉesto puta i dat sa vrlo

malo materijala, liske imaju svoj rudokop, znaju sve i o ţilavci, pa dalje redom. U novoj

sredini takvo nešto neće biti moguće ponoviti. Tu se ideologije, partije, podozrenje,

vjerska mrţnja i svi su upućeni na plaĉ, niko na smijeh, osim ubica. Ipak, dok su se

smijali jedni drugima, više su bili ljudi. Nikakva više demokratija, ako je bude, neće moći

vratiti Vasu Kisu u Mostar, kao što ni jedna druga uprava nije mogla dovesti na Cetinje

drugog Suljagu Radova. Sve biva za vremena. Zadovoljstvo od onoga što je reĉeno, jaĉe

je od svake opasnosti po ţivot, i to atmosferu ĉini zgusnutom i bogatom. Pisac je ĉitaoca

stavio da neprekidno oĉekuje novu buru. I tek što jedan talas zapljusne pećine i kamenje

oko Neretve, nazire se drugi, koji se plavim mastilom razlijeva preko stranica i dolazi da

oĉara.

Los Angeles, na Sv. Iliju 1999.

Veljko Bojić

303.OD JABLANA DO POPLARA Danil Marić, roman VULE YELICH – roman o Amerikancu-Srbinu

Pisac Danilo Marić uloţio je velik trud da napiše roman o jednom emigrantu,

ograniĉen na njegov liĉni ţivot i vrijeme koje je svojom tragiĉnošću za srpski narod dalo

ton ĉitavoj knjizi. A vrijeme je gotovo ĉitav dvadeseti vijek.

Budući da je i sam ţrtva najnovijeg rata u Bosni, pisac je prišao djelu sa svjeţim

mislima, ţalostima i stradanjima, pišući opširno i uvjerljivo, što bi neko drugi imao

znatno više muke da to prikaţe na taj naĉin. Jedan knjiţevni talenat stavio se u sluţbu

izgnanih saosjećajući s njima, jer je i sam postao dio njih, i uzdigao je zajedniĉko

stradanje na visoku knjiţevnu visinu. Bolje se gotovo i nije moglo prikazati to što je

prikazano.

Djelo je bogato uzbudljivim dogaĊajima i ţivotnom stazom jednog seljaĉića iz zabiti,

sirotinje, stanovnika seoskog mlina i staje do pilota-lovca, borca u odbrani Beograda

1941, do sagovornika sa kraljem, patrijarhom, predsjednikom vlade i drugim znamenitim

ljudima.

Pisac nije dogaĊaje preuveliĉavao i kitio, dovoljno je bilo da priĉa šta je jedan narod

preţivio i jedan njen vojnik, logoraš i bjegunac iz Hitlerovog logora, koji je pokazao

vitalni duh i hrabrost da se naĊe na slobodnoj teritoriji i stigne u ratno vrijeme do

Amerike, gdje se i oţenio.

Danilu Mariću je pošlo za rukom da stvori orginalno djelo, puno zanimljivih

situacija, koje se lako ĉita i brzo pamti. Samo jaka volja pisca, svjeţe ţrtve rata, mogla je

svoj talent tako da iskoristi, opiše daleke dogaĊaje povezujući vremena.

Teško da se moţe u jednom kratkom prikazu i pomenuti sve krošta je prošao

osamdesetogodišnji junak ove romansirane biografije, ali pisac je sa pravim smislom i

knjiţevnim opravdanjem ocrtao najsnaţnije dogaĊaje, koji prestavljaju širu sliku i

neminovno se nameće ne sudbina jednog ĉovjeka koliko sudbina naroda iz kojeg potiĉe.

Pojedinaĉno je uĉinjeno opštim, postignut je cilj umjetnosti. Razgovor o seobama i

egzodusima Srba se nastavlja, kao da se jedna ista knjiga ponovo ĉita.

Ovo djelo, posmatrano kao šire platno iz istorijske perspektive, obezbjeĊuje autoru

ime sjajnog posmatraĉa i slikara sudbina, koji je na upeĉatljiv naĉin dao ovaj roman kao

opomenu, da će svako nepametno raĊenje imati svoje tragiĉne posljedice, ne samo za

jednu nesposobnu upravu već za ĉitav narod.

Iskusan pisac Danilo Marić nije se izgubio u beznaĉajnostima, premda zna da oslika

detalje i uĉini radnju zanimljivom, bez romansijerske slobode za izmišljenom fabulom,

ljubavnim zapletom i dramatizacijom dogaĊaja, jer se on drţi biografije jednog

emigranta, gdje je brzo i sam ušao u taj nepoznati ţivot i istakao njegove vrline i mane.

DogaĊaji su osvijetljeni, bilo da su bili uzvišeni ili su znaĉili padove oko raskola, uspjeha

ili propadanja u biznisu, gdje moţe da se prepozna emigracija i kvalitet njenog ţivota.

Djelo je svjedoĉanstvo vremena, jer je nosilac radnje bio u burnim dogaĊajima i dao svoj

doprinos.

Stil pisca je ujednaĉen, ozbiljan, lako se prepoznaje pripovjedaĉ koji ne dopušta da

ga materija nadraste i da pliva u nepoznatim situacijama. On sigurno vodi svoj brod,

odabira i doĉarava, kako ih je i ţivot nametao, ali ipak tu ĉovjek-emigrant ostaje kao

uspješan borac protiv više vrsta zala sa kojima se suoĉio i nije dozvolio da bude

pobijeĊen.

U liku Vula Jelića, nosioca radnje, pisac je prepoznao samog sebe – emigranta i

suoĉio se sa novom materijom i nepoznatim okolnostima, ali je ostavio poruku i postigao

cilj.

Pisac se pokazao kao radoznali istraţivaĉ. Mora da vidi šta je tabu emigrantskog

ţivota, šta mu je tuga i sjaj, jer to je ono što i njega na široj skali oĉekuje. Bez te

radoznalosti i poniranja u zamraĉene dogaĊaje teško bi mogao da napiše tako dobru

knjigu. Imao je smisla da odabere i teţi prema savršenstvu, pa spisateljske strasti

doĉaravaju ono što bi mnogima, koji su prošli kroz sliĉan ţivotni mlin, ostalo nepoznato.

Te specifiĉnosti imaju posebnu vrijednost.

Ne treba oĉekivati da je ovaj roman-biografija napisan kao ispovjest glavnog junaka,

jer nije u tom stilu zamišljen, ispriĉan je u trećem licu, gdje je pisac glavni posmatraĉ

dogaĊaja. On pravi svoje veliko tkanje i odabira, donosi zakljuĉke i modeliše, ali ne

prenebregava dogaĊaje i ne zapostavlja glavnog uĉesnika koji je svuda prisutan, i to

pojaĉava i kvalitet i vjerodostojnost.

I ranije je bilo pokušaja da se od emigrantskog ţivota u Americi napravi dobro

knjiţevno djelo, sa zanimljivim biografijama ili izmišljenim, ali rijetko je gdje sa toliko

jednostavnosti, ĉovjeka iz naroda, koji se uzdiţe do mnogih zanimljivih i neobiĉnih

situacija, pisac uspio da napravi taj kvalitet, uspješan uzor viĊenja ţivota i smisla

umjetnosti.

Treba proĉitati ovo djelo i vidjeti ĉovjeka i njegovu sudbinu, koji ništa nije

predvidjeo ili planirao, a našao se na tri kontinenta nošen kao list sa grane, ali ispunjen

vjerskim osjećanjem i siguran u pobjedu dobra nad zlom.

Los AnĊeles, aprila 1998.

Milosav Đalić

304.ALI PAŠIN TRAGIĈNI VITALIZAM Danilo Marić, roman Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

Istaknuti srpski prozni pisac u dijaspori Danilo Marić, posle nekoliko veoma

zapaţenih knjiga pripovedaĉke proze i romana, napisao je još jedan rukopis, svakako

vredan izuzetne paţnje kao i sve ranije knjige; to je lucidni istorijski roman “Alipaša, prvi

i poslednji hercegovaĉki vezir.” Ovim svojim romanom Danilo Marić se domogao

visokih literaturnih dometa, dostigao najsavršeniji izraz svoje romaneskne poetike, ĉime

je sebi obezbedio zapaţeno mesto u novijoj istoriji savremene srpske proze.

Sve što je u ovome romanu ispriĉano na vrlo sugestivan i umetniĉki uzbudljiv naĉin

doima se majstorstva jednog Meše Selimovića u romanu “Derviš i smrt” ponajviše, a

delimiĉno i roman “TvrĊava”. Isti jezik, isti stil, sliĉna tematika i egzistencijalna

problematika u “Dervišu”, ĉitaoca stavlja na probe i iskušenja da na momente trezveno

razmisli ĉita li ovo Mešu Selimovića ili pak Danila Marića. Ĉitava priĉa, koliko tragiĉna

toliko i zanimljiva potkom svoje filozofske podloge odvija se u prvom licu kao što je i u

Selimović u liku Ahmeta Narudina odslikao u prvom licu takoĊe jednu izuzetnu sudbinu i

veliĉinu, impresivan primer ĉojstva i junaštva.

U romanu Danila Marića, sitnim vezom gotovo filigrantskog kazivanja, kao narator

koji priĉa ĉitavu priĉu pojavljuje se Alipašin aga Ragib Gosto, koji nas odmah od prve

reĉenice uvlaĉi u duboko filozofsku i tragiĉnu priĉu kako samog naratora Ragiba tako i

njegovog gospodara Alipaše.

Sve je u duhu vrhunske filozofije Kurana: mudrost, znanje i istina. Sve to izvrsno

poznaje i saopštava ĉitaocu glavni junak Ragib aga koji je tajnovito upućen u sve stvari,

kao sveznajući pripovedaĉ, kao i sam Bog. On o svemu što mu se u ţivotu dešava – a

dešavaju mu se sve bolne i tragiĉne stvari – stavlja na prvo mesto i sluţi ţivotu i

njegovim tajanstvenim zamkama onako kako to Alah zapoveda, a Alah je dobri bog koji

nikad ne greši već svima sudi podjednako po istom aršinu i zasluzi. I on, Ragiba aga, pati

velike muke zemaljske zarad onih nebeskih. U njega ne moţemo ĉak ni jednog trenutka

posumnjati jer on je pravednik, ĉovek izuzetne vere u smisao onoga što ĉini i ĉemu se,

voĊen Alahovom rukom, neminovno predaje. On je onaj sveznajući pripovedaĉ usmenog

narodnog kazivanja a ne pisac kako bi se u prvi mah moglo pogrešno pomisliti i

protumaĉiti.

Ragib aga priĉa kako je sve u ţivotu izgubio, ubiše mu dva sina Alipašini ljudi, za

njima ode i hanuma, ali im ni to nije bilo dovoljno te kidisaše na lepoticu Fatku, njegovu

jedinicu, da je osramote i obešĉaste i tako što pre dotuku i Ragib agu, mirnog, poštenog i

smernog ĉoveka koji je nekada bio veliki saborac i prijatelj Alipašin, ali koji se

dobrovoljno odrekao vlasti pod krilom obesnog silnika Alipaše, otkazujući mu

druţeljubivost na bojnome polju i u prljavoj igri zakulisnim radnjama i raznim

perverzijama i podmuklim mahinacijama koje je sprovodio da bi se odrţao na vlasti kao

prvi vezir Hercegovine. Misleći kako da spase i saĉuva svoju kćer jedinicu, on se obraća

Alahu: “U tvoj kantar nisam sumnjao!” Fatka se razapinje, razdire izmeĊu dve tragiĉne

prilike, dva momka, Zaim age, sina poginulog silnika Smail age Ĉengića, dakle Zaima

koga voli i s kojim biti ne moţe i Omera koga njen babo hoće. NJeni monolozi, duga

obrazloţenja i sumnje su preveliki za njenu pomućenu svest razapetu izmeĊu zla i gorega,

i ona se opredeljuje za Zaima jer, kaţe: “Izvini, babo, ja biram, na mlaĊima svijet ostaje!”

Ovde dolazi do punog izraţaja naratorovo veliko ţivotno iskustvo, poznavanje ţivota

u svim njegovim tajnama i nijansama, visoke politike koja se odvija na dvorima Alipaše.

Stiĉe se prvi utisak prilikom ĉitanja ovog rukopisa, kao da se roman razvio postepeno

paralelno sa Kuranom, iz stranice u stranicu, i sa njegovim mudrostima neprevaziĊenim,

sa Kuranom u jednoj a olovkom i beleţnicom u drugoj ruci. Roman je prepun mudrih

citata iz Kurana, svuda tamo gde “nit romana poĉinje da se zapliće”, kako bi rekao

Gogolj, i gdegod se koja prilika ukaţe u zapletu i raspletu pojedinih dogaĊaja i priĉa.

Citati iz Kurana ne prekidaju priĉu niti je veštaĉki nadograĊuju, naprotiv daju joj zamajac

svrsihodnog kazivanja koje se kao u veĉnost produţava. Izvanredno je dato poglavlje o

silovanju devojĉice Fatke, kroz mudrost iskupljivanja greha. I ovde se misao Ragib agina

podudara sa Ahmetom Nurudinom Meše Selimovića: filozofija im je ista, misli identiĉne.

Dok Selimovićev Narudin tuţi za mrtvim bratom, Ragib tuţi za kćerkom Fatkom koju su

Alipašini krvnici pokušali da kidnapuju i siluju. Alah Milosnik! Ĉesto mu se obraća u

svakoj nesreći, traţeći pomoć i razumnu reĉ. Povremeno narator priĉa sa filozofske

distance: “Kao da i sada gledam tu sliku…”

Ovaj roman koji za podlogu ima istorijsku potku i predstavlja u suštini istorijski

roman psihološke prirode, ĉime se pisac svrstava u plejadu, malenu ali vrednu, pristalica

psihološkog realizma kakav je i njegov istorijski roman “Suzopolje.” Ponegde se

ispravljaju na pripovedaĉki naĉin istorijske ĉinjenice i dogaĊaji iz vremena turskog

sultana i Alipaše, velikog hercegovaĉkog vezira, pa se i na ovaj naĉin pokazuje, kao i u

nekim drugim knjiţevnim delima da istorija nije uvek uĉiteljica ţivota. Junaštvo i ĉojstvo

koje nas je odrţalo, provejava munjevitim bljeskovima sa gotovo svake stranice. Alipaša

je hercegovaĉka guja, strah i trepet za sve oko sebe. Postizao je uvek pobede lukavstvom,

dovitljivošću, u koje niko nije mogao proniknuti. Ugledao se na mnoge velike vladare,

izmeĊu ostalih i na Herceg Šćepana koji mu je bio uzor. Svima je pokazao kako se

mudro, uporno i lukavo treba boriti za ţivot, a isto tako se treba boriti i za smrt. Na

momente narator nas sugestivno podseća kako je ovo jedinstvena i jednostavna priĉa o

tragiĉnoj ljudskoj sudbini, o dobru i zlu, o osveti i mrţnji, o tome kako se teško stiĉe a

lako gubi vlast u sluĉaju Ragib age, – o tamnim ponorima u ljudskoj duši, kao u

najboljim stranicama Andrića i Selimovića. Alipaša je bio hrabar junak, ali usto i mudar,

da je svim zamkama uspešno odolevao i izbegao jer su mnogi hteli da ga liše ţivota.

NJegova veština vladanja, ţivota i borenja bila je uroĊena, tako da mu niko nije mogao

doakati dugi niz godina njegove despotske vladavine. Više se znao boriti oruţjem uma

nego samim oruţjem; to se vidi i na primeru kako je vešto uspevao da saĉuva glavu od

sablje Omer paše Latasa.

U zanimljivu priĉu narator uvodi i NJegoša, vladara, pesnika i vladiku brĊanskog.

Prema tom crnogorskom ĉojstvu i junaštvu, Alipaša je gajio iskrenu toplinu, a iznad

svega prijateljstvo i duţno poštovanje prema NJegošu. NJegoš je već bio narušenog

zdravlja, stalno kašljucajući zbog neizleĉive bolesti. Istakao je Alipašine zasluge za red i

mir, blagostanje u pašaluku, za hrabro drţanje u vreme naleta Bošnjaka i Stamboliĉana;

ponavljao je reĉi hvale za pašino drţanje do reĉi iz njihovih ranijih meĊusobnih

razgovora i pisama, poštenje, hrabrost, vladarsku mudrost i oĉito iskazanu ljubav prema

narodima svih vera. A i paša se nije libio da izrekne najveće pohvale na raĉun brĊanskog

vladara. Veliĉao je um koji uspeva da malom narodu oskudnog oruţja zapisuje veliku

istoriju. Razgovarali su i o zdravlju, jadali za svoja već vremenom i nadošlim godinama

nevesela stanja; zatim je Alipaša govorio o neumitnom slabljenju Turske Imperije, o

nasrtajima Austrije, o stanju nedozrele Bosne, o stvaranju nove drţave od Hercegovaca,

Crnogoraca i Bošnjaka. Vladika je kazivao kako je vidio Rusiju, Austriju i Italiju, pa je

govorio ne samo o ujedinjenju naroda već i o ujedinjenju svih Slovena, a ti glasovi su

dopirali iz Beĉa, Beograda i Zagreba. Tako su se dva vladara ĉvrsto dogovorili da

zajedniĉki nastupaju u odbrani svojih zemalja.

No ovo bi bila samo epizoda u ĉitavoj graĊevini romana. Glavna je ipak priĉa Ragib

age o njegovim kaznama i nesrećama i na kraju o trijumfu radosti i veselja. Za vreme

Alipašinog vakta Zelengoru ne naseliše ljudi, osim šestero ĉobana sa šest carskih stada,

šest torova i velikom kolibom. Jedne veĉeri iznenada je dojahao starac konjanik, da bi se

nadisao ĉistog sveţeg vazduha, i izleĉio. MeĊutim, nije to bio razlog njegove posete, već

sasvim drugi: traţio je meĊu ĉobanima jednog koga je zagledao najduţe. “Rado bih baš

tebi ispriĉao osobitu priĉu, ako si voljan da je ĉuješ“, rekao mu je. “Rado ću slušati”, reĉe

ĉobanin, “inaĉe godinama govorim samo sa bravima”. Starac je otpoĉeo priĉu kako je bio

niko pa vlast dobio. Kratko vladao pa opet postao niko.

Ispriĉao je tom ĉobaninu veliku i istinitu priĉu kako je proţiveo ĉitav svoj ţivot, kao i

Alipašin, kako je na kraju ostao sam i ponosan. Najzanimljiviji je deo priĉe od trenutka

kada je od sultana stigla vest o unapreĊenju Smail age za pašu. Ali dvojici paša u maloj

Hercegovini nije bilo mesta. Alipaša je skovao plan da ubije Smail agu Ĉengića i

postavio mu je zamku, no ovaj ga je preduhitrio i umakao. Ali kasnije je izgubio glavu,

zaverom Alipaše i vladike Rada. Ĉim je video da je glava Zaim age Alipaši bila potrebna,

starac je hteo da spašava Fatku od udaje za Zaima. Sirotica je rasla bez majke. Otac je

hteo da je uda za Omera koji je ludio za njom, koji je bio viĊena i poštena soja. Alah je

odluĉno na strani strpljivih. Oni koji veruju Alahu, on će ih na pravi put izvesti i darovati

im svoju milost. Ragib se olako zamerio silnom veziru i nije došao na Bunu, na dţenazu

otanĉaloj vlasti. Zato je Alipaša hteo da mu se osveti: ulovio je njegovu Fatku, poruĉio

mu i pripretio da će je udati u Gacko. “Samo na Sudnjem danu ćete dobiti u potpunosti

zarade vaše, ţivot na ovom svijetu je samo varljivo naslaĊivanje”, zabeleţen je ovde citat

iz Kurana. Zatim je rešio da ide na Bunu, ali Fatki nije dao: “Ti vlast onome kome hoćeš

daješ, a oduzimaš je od onoga od koga hoćeš.” Ona je mislila na Zaima a babo na Omera.

On je zbog straha otišao na Bunu; starost je gora od bolesti, osećao se nemoćnim. Priseća

se njihovih druţenja iz detinjstva, kad su orgijali i razne nestašluke pravili. Poslati su u

Stambol, predali ih jednom roĊaku, da uĉe medresu. Nije izdrţao, ţudnja za

hercegovaĉkim kamenom ga slomila, vratio se u Stolac, napustio Aliju. Aliji se posle

izgubio svaki trag, govorilo se da je i do sultana dogurao. Kad je bezvlašće ovladalo

Hercegovinom, jedno jutro Alija Rizvanbegović osvanu u Stocu. Okusio slast vlasti,

došao da zavlada bar stolaĉkom nahijom i najposle postane veliki hercegovaĉki vezir.

Kad se nije pokoravao volji Alipaše, uskoro Ragibu dva sina otrovaše ribom, a najmlaĊeg

Mešu utopiše u Bregavu, tako je razglašeno. Kao da se šejtan uvukao u njegovu sudbinu.

To je bila osveta ili podvala. Ubijaju ti decu da bi ubili tebe. Vlast imati pa ostati prosjak

– teško je. To je ona poznata narodna kletva “Dabogda imao pa nemao!” Ali tešio se

mišlju da svaka vlastodrţaĉka sila moţe kako hoće ali ne moţe dokle hoće. Bog digao

ruke od Hercegovine: glad i neimaština, gladna i neuhranjena deca na svakom koraku,

oĉaj i tuga roditelja. U tim sušnim godinama narod se pitao – kome je više stalo do

ovakve vlasti, jer od nekadašnjeg velikana ostala je samo vlast po svaku cenu. Srdţba

Alahova se razlila Hercegovinom.Traţi mudrog i sposobnog vladara, kao nekadašnjeg

Alipašu. Svako vreme traţi svog Alipašu. Vlast je slast koja oslepljuje i jake i mudre, pa

kako ne bi starca natovarenog olovom. Saţaljevao je u tim vremenima Ragib Alipašu koji

je mnoge glave odrubio, okruţio se koĉijašima umjesto umnim ljudima i ĉini zlodela.

Podmetnuli mu silovanje kćerke Fatke od strane Zaima, da bi ga dokusurili. Ragib

sumnja da su naruĉili silovanje. U Boţji kantar nije sumnjao, a ubili su mu tri sina, za

njima je otišla i hanuma, a evo sada kidišu i na jedinu kćer, Fatku. Kadkad pravda mora

pobediti i zlo satreti.

Onda nailazimo na priĉu u priĉi: oĉev, babov monolog nastavlja Fatka, u kome ţali

babove muke, tuguje za Zaimom i prezire Omera. Zatim se naizmeniĉno prepliću

monolozi oca i kćerke. Ĉudna je sprega vlasti i nedela, vezane su pupĉanom vrpcom.

Zahvaljujući Kuranu i pokojnoj hanumi, nije ogrezao u zloĉine koje redovno prati vlast, a

bio im je na domaku. Poštenje je najvrednije blago koje je Alah ponudio insanu, govorila

mu je hanuma za ţivota. Zato Ragib nije ni mogao biti drukĉiji u vlasti, zbog ĉega se i

zamerio Alipaši. Kad je Zaim aga došao i oteo Fatku, stari Ragib aga je jurnuo za njim i

kidisao. Spasio dete a krvniku rasekao rame preko cele kljuĉne kosti. Na ovom mestu

traktat o kurvi i silovanju dat je ubedljivo i sugestivno, ĉime psihološka drama romana

znatno dobija na intezitetu radnje i kvalitetu moralnog ĉina. Ragib je sumnjao da sve od

Alipaše potiĉe , nepredvidivi je hercegovaĉki vezir, uvek nekom spasilac a nekom

dušmanin.

Sve je na ovom svetu satkano od sreće i nesreće, jedna je od bitnih poruka romana.

Dodirujući se suprotnosti, kao obale Neretve. U nesretnika udenuti klicu sreće – delo je

najveće. A Kuran poruĉuje: “Oni koji budu vjerovali i dobra djela ĉinili, doista ĉekaju

bašte uţivanja, u njima će vjeĉno boraviti.”

Još jedna poruka: sreću, ipak, ne treba na sunce iznositi.

Silni Alipašini vojnici najzad uhvatiše Fatku dok još nije znala o ĉemu se radi, a naĊe

se uvezana meĊu ĉvorovima debelog uţeta. Nasadiše je na konja pa odvedoše na Bunu.

Tom Alipašinom zloćom zapoĉe Fatkin kraj; proglasili su je za kurvu jer su kod nje našli

podmetnuto dete, pripisujući to kopile njoj u greh. Ragib je pošao u zatvor gde je bila

zatoĉena njegova Fatka; kad je sišao u podrum zatekao je premlaćenu i izmuĉenu. Pred

ocem je morala priznati da je kurva da bi njegov ţivot saĉuvala jer su pretili da ga ubiju.

Rekapitulacija ţivota i stradanija naratora ovoga romana Ragib age Gosta naznaĉena

je u ovim reĉima: “Prvi dio ţivota zapoĉeo sam raĊanjem, drugi kad sam u mejtef kroĉio,

treći kad sam se ţenio, ĉetvrti kad sam sina dobio, peti kad sam s Alipašom na vlast sjeo,

šesti kad sam blagodeti s vlašću izgubio, sedmi kad su mi sinove otrovali, osmi kad sam

bez hanume ostao, deveti kad sam ludio, deseti kad sam silovanje i ĉereĉenje doţivio,

jedanaesti kad sam se iz Runa povratio i dvanaesti kad sam juĉe u ovu planinu dojahao.

Već sam ih deset prepriĉao – evo jedanaestoga.”

Odluĉio se na onaj najteţi odluĉujući korak: skinuti glavu Alipašinu, poravnati sve

dugove. Stare kosti zagrejao, okupio sve ljude od ugleda, za nekoliko noći projahao

Hercegovinu, posetio sve ugledne i poštene begove i upriliĉio zbor. Na ĉelo je progurao

junaka Hamzu koji je takoĊe pretrpio zulume od Alipaše. Obratio se i Omer paši Latasu

za pomoć. On i njegovi jedva doĉekaše, odrediše šejtanu crni petak, rodiše katul-ferman.

Istovremeno i sultan je strogo naredio – Omer paši Latasu, ili Alipašinu glavu ili njegovu.

Skender beg je uhvatio Alipašu i njegovog sina na prevaru i poslušao naredbu sultana da

Alipaša postane suţanj. Osamariše neko ćoravo i ušljivo magare, pa mu na sapi posadiše

već osamdesetogodišnjeg starca Alipašu, na pola gola na ciĉi zimi. Sinu mu Hafiz paši

dadoše da vodi magare. Namestili su mu glavu tako na sapima, na prolazu kroz

Kujundţiluk, da glavom udara o svaki stepenik. “Evo vam, gledajte u koga ste se uzdali!”

– vikao je Omer paša Latas da bi Alipašu ponizio a sebe uzdigao. I to mu bilo malo te

naredi jednom vojniku da ga “nehotiĉno” ubije “. Ubiše ga na Dobrinju, sahraniše kao

istinskog velikana u dţamiji u Banja Luci.

Ragib aga razmišlja kako nije trebalo tako postupiti sa velikim Alipašom, nije on

tako zasluţio, golemom junaku i ĉoveku dostojnom najvećeg poštovanja. Trebalo je

razdvojiti veliĉinu Alipaše od Alipaše kao koĉijaša. Narator kaţe: “Insan ne završava

tamo gdje misli da mu je kraj, već gdje mu je suĊeno, gdje mu je On odredio. Tamo gdje

misli da mu je kraj moţe zametnuti klica novog ţivota.”

Sestra Zejna kod koje je Ragib Gosto koji priĉa ovu priĉu, zanoćio, donese mu

radosnu vest: Alipašin sin Hafiz paša je poruĉio Ragib agi Gostu Alipašin amanet da do

Ragiba doĊe ova kazanija: “Ragib aga me slomio, u Stambol je hodio, glavi mi dohakao.

Bio mi je jaran i ostao, a i dušmanin postao. Nije se razumio u vlast, nije me mogao

pratiti, razišli smo se na prvoj raskrsnici. Da me je slušao bio bi sretan, ne bi iskusio sve

te jade. Prepatio je za tri junaka, godinama sam ga udarao po tvrdoj paĉi, ne bi li se

dozvao pameti. Nije išlo, mislio je da se vlast moţe pošteno nositi. Uništio me! Ali i

danas mi je Ragib aga najveći prijatelj. I tebi je, sine moj, Hafize. To ne zaboravi! Kad ti

najviše prigusti, pa te ostave svi, idi njemu. Kad sam mu već toliko kidisao ţivotu, a

nisam ga mogao opametiti, odluĉio sam da ga ipak ne dotuĉem kao zmiji glavu. Ostavio

sam jednog sina. U Bregavi se jednog dana udušilo jedno gurbetĉe, bi to povod da mi

padne na um to što sam uĉinio. Ukradoh Ragib aginog sinĉića Mešu, te dadoh da se

razglasi da se udušio. Zatim momĉića poslah za ĉobanina na Zelengoru. Kaţi mu neka

pronaĊe sina na Zelengori, neka zasniva novi ţivot, neka se raduje unucima.”

I tako je Ragib aga pošao put Zelengore da traţi sina Mešu meĊu ĉobanima. Našao ga

je na Zelengori, zagledao u njegove oĉi koje su bile najumilnije, na majku, i prepoznao

ga. Na kraju kaţe: “Znam, mili ĉobanine, ako Bog da, sine moj, umorio sam te dugaĉkom

priĉom jer ne bih drukĉije nikad mogao sinu ĉitavu sudbinu njegovu kazati, ne bi za sav

ţivot ovoliko saznao. Nije lako u ĉovjeku ĉetvorogodišnje dijete prepoznati.”

Eto, to je ĉitava priĉa koju je pisac Danilo Marić namenio naratoru Ragib agi, od koje

je saĉinjen sam roman. Zatim su na Ragibovom konju, niz strminu Zelengore, jezdila i

pevala dvojica jahaĉa. NJihovoj sreći i Zelengora je bila mala.

*

U prvom redu tu je: koncentracija na unutrašnji ţivot liĉnosti. Danilo Marić u ovom

romanu kao da nas vraća nekim bitnim svojstvima umetnosti modernog romana.

Akcentujući znaĉaj i sećanja za ljudsku liĉnost, on u stvari varira jednu drevnu istinu o

ljudskom biću ĉija je svest jedini istinski intenzivni ţivot, onaj koji nadilazi svet

materijalnih datosti i pokazuje neku vrstu unutrašnje neutaţivosti subjekta. Ĉovek je

lomljiva, krhka biljka, senka senke, – potrebno je nešto oštrije oko neprijatelja da bude

pretvoren u prah iz koga je i sazdan – ali, na drugoj strani, isti taj ĉovek poseduje

neoĉekivanu snagu misli, duh jedinstva sa drugim ljudima, svest o cilju za koji se moţe (i

vredi) ţrtvovati bez ostataka. Unutrašnji ţivot ĉoveka u kojem se stiĉu i prelamaju,

osvetljavaju, senzacije, misli, sećanja, ponovna prelaţenja ţivotnog puta, svojevrsna je

mogućnost umnoţavanja, bogaćenja ţivotnog procesa. Ono što spolja izgleda kao

jednostavno, jednostruko, linearno, bivajući plen unutrašnjeg ţivota, postaje sloţeno,

mnogostruko, višesmerno.

Jedno biva mnogo, duh koji prodire u svet, koji ga poznaje, istovremeno

produhovljuje i usloţava proţivljene ţivotne oblike. Ĉovek nije samo ono što se moţe

videti na površini ispoljavanja – ako smemo reći, kao senzorijalna datost; on je i

bezmerna mreţa unutrašnjih pokreta, zastoja, zaokreta, lebdenja izmeĊu ţuĊenog i

stvarnog, zamišljenog i datog. Duh koji se kreće, koji odbleskuje nad stvarima,

senzacijama, misao ĉiji se bezglasni hod vidi samo kao ĉipkasti svetlosni trag, kao

palucanje mirijada senzacija, svesti koja se strelovito pali i gasi, taj duh, ĉijem se

prostiranju nikad ne moţe odrediti taĉni smer i jasan put, zahteva od umetnika vrhunsku

osetljivost, izoštrenu imaginativnost, nesebiĉnu radoznalost.

Danilo Marić ispoljava visoku meru umetniĉkog sluha za sloţenosti psihiĉkog ţivota

junaka. Refleksivnost koja ĉini da vidimo probleme u procesu, grananja relativnosti,

mreţe svesti koje nastoje da zahvate i ono što izmiĉe racionalnom, treperenja

emotivnosti, lirizam duha koji se – ĉesto uzdrţan – cakli nad ţivotnim oblicima, – sve su

to osobine kojima se roman “Alipaša” pruţa ka onoj visokoj sublimnoj poeziji misli i

ritmiĉke lepote. Nije li u reĉenicama ovog izuzetnog poetskog romana prisutna velika

dramatska sloţenost na relaciji duh i ĉin, misao i bivanje, moral i postojanje? I nisu li u

ovom romanu već prisutne one Tolstojevske spone misli u kojima se delo iskazuje kao

ţivotni proces, umesto izdvojenih maksima o ţivotnom procesu?

Ako bi se htelo, za potrebe preglednosti u analizi, precizirati koji su dometi ovog

Marićevog romana, šta to delo znaĉi u sklopu Marićevog kretanja ka izrazu, jedan

mogući odgovor bi mogao biti: “Alipaša” je roman izvrsnih atmosfera u kojima dominira

laka strepnja, pred novim mogućnostima ţivota; taj roman, dakle, u izvesnom smislu,

zaokruţuje i dovršava jednu etapu u razvitku velikog pisca (kako ga je nekada nazvala

već pokojna profesorka knjiţevnosti, doktor knjiţevnih nauka i univerzitetski profesor

Razija Lagumdţija). Moţemo samo da potvrdimo da je pokojna profesorka poznata i kao

knjiţevni kritiĉar, bila u pravu. Ostavila je negde zagubljenu recenziju, i nama u amanet

da se samo kritiĉki sloţimo sa onim što neminovno stoji pred nama i što moramo reći za

najnoviji roman koji je nastao kao ĉetrnaesta knjiga vrednog pisca Danila Marića. Ta

prethodna sva knjiţevna dela koja je napisao, bili su samo jedna razvojna etapa u

pripremama majstora za novi, presudan skok ka velikom kraljevstvu izraza.

Ali, neophodno je reći i to: po jednom starom opaţanju, ptica i kad ne leti pokazuje

da ima krila, pa se samim tim moglo reći da su i prethodni romani i knjige pripovedaka

Danila Marića, katkad sa krilima na zemlji, mogao sugerisati svoje buduće mogućnosti.

Duh je to jedne ispitivaĉke, lucidne, senzibilne prirode, koja svet vidi kao zamršenu igru

sloţenih znaĉenja i podsticaja meĊu tim znaĉenjima, pred kojim se pokretljivo jedinstvo

egzistencije ne ukazuje kao snop linija uperen u jednu taĉku, već kao mnoštvo mogućih

mreţa koje se istovremeno razlistavaju i skupljaju, zavisno od ugla iz kojeg svet posmatra

grananje ţivotnih fenomena.

To je roman egzistencije, sa filozofskom šemom i pozadinom, roman egzistencije,

pre svega, po tome što je drama misli koja se napreţe da obujmi svet i tragiĉnu jedinku u

tom svetu i kojoj i svet i jedinka ipak izmiĉu u sloţenosti svojih tokova, podsticaja,

metamorfoza i znaĉenja. Roman egzistencije ovo delo je i po tome što zahvata u tajne

primisli i misli liĉnosti u momentima kada je ljudska sudbina u neodreĊenim

mogućnostima konfiguracije. Ovaj roman je ispovest ĉoveka koji je doţivio mnoge gorke

istine, kojima se um bogati ali ne osigurava, ĉovekov osećajni svet usloţnjava ali ne

isceljuje. Na prvom mestu tu je osećanje sveopšte povezanosti ljudskih ĉinova u svetu. U

tragiĉnoj viziji ljudi pokazuju solidarnost ili opreznost, dok neko u nevidljivoj koloni

“opasnih” ne povuĉe taj nagli, neoprezni trzaj, a onda se njihova mrţnja okreće prema

takvom ĉoveku koji predstavlja mogućnost oteţavanja njihove vlastite sudbine. Groteska

je u tome, diskretno ironiĉno iskri se misao pisca, što ljudi misle da se njihov poloţaj

olakšava kad jedan od njih, fiziĉkim prestankom, nije više u lancima. Ironija je u tome:

što naša zabluda raĊa tuĊu nesreću i što se ĉovek, makoliko bio pronicljiv, oprezan i

lukav, na kraju krajeva, sam zaplete u sopstvene zamke i umire u kljusama koje je

spremao drugim ljudima, kao što je to u ovom romanu glavna liĉnost Alipaša.

Slućeno, drago, od zamki zaštićeno mesto nije našao glavni junak. Senka ogromnog

pauka koji ispreda mreţe kismeta, sudbine, nadnela se nad ĉitav njegov ţivotni put. Nalik

na tiho dejstvo antiĉke “volje stvari”, neumitnosti koja ljudima odreĊuje jedan ili drugi

put, u ţivotnoj putanji Alipaše mogu se nazreti i proĉitati slojevi i struje sudbine za koje

bi bilo više nego nepristojno tvrditi da predstavljaju pišĉev sistem mišljenja, još manje

kakvu doktrinalnu šemu sudbine ili fatalnosti. Poezija tragiĉne vizije postojanja, kojom je

ispunjeno ovo delo, ne izrasta iz racionalizovane misli o ţivotu i njegovim protivnostima,

već iz odnosa situacija, iz viĊenja ţivotnih izvora i struja koje se sudaraju, ostvarujući tim

sudarima (i klijanjima) protivnosti dijalektiku dešavanja, onog što nam omogućuje da ovo

delo vidimo kao vez umetnosti nasuprot filozofije rasprave o ljudskoj sudbini.

Ako je knjiţevnost svest o ţivotu, ako je ona umnoţavanje, bogaćenje svesti o ţivotu

– to znaĉi i svesti o nesreći, o jadu ljudskom i tragizmu – ona pomaţe postepenom

uspravljanju ţivota, otkrivanju represivnih elemenata u njemu, ono što, u konaĉnoj liniji,

predstavlja otrgnuti i ţivotu suprotstavljeni motiv i cilj. Danilo Marić je likom Alipaše i

romanom o njegovoj putanji samo produbio i na novim likovima pokazao plodnost misli

o delu kao antisudbini, osvešćenju. PotvrĊujući još jednom taĉnu misao o piscu ĉiji

zadatak nije inventar fakata, nego invencija, ne pedagoška briga za njegov izgled pred

svetom, nego za njegovu istinu o svetu.

Trstenik, 16.03.2000.

Milosav Đalić

305.PSIHA KAO EGZISTENCIJA Danilo Marić, rukopis romana Gospa

Roman Danila Marića „Gospa“, predstavlja nešto neobiĉno i sasvim novo, i

drugaĉije, u odnosu na sve ostale romane i zbirke pripovedaka koje je napisao; doseţući

obale i kordinate transcendentalne umetnosti, obavijajući nas tajnom Jungovog „lavirinta

u ĉoveku“, stvorio je posve originalan i izuzetno dobar roman psihološke provenijencije,

zadirući, snaţnim zamasima psihoanalitiĉara osebujne vrste u dubine nesvesnog. A to je

ono nerazjašnjeno i tamno u nama što se moţe otkriti samo dubinskom psihoanalizom

posebno obuĉenih psihoterapeuta (bilo da su psiholozi ili psihijatri), u koje zadiru i pisci,

ali vrlo retko. No, kod Danila Marića nije ovakva vrsta pisanja duboke psihološke proze

sluĉajna: on se u raznim segmentima, prilikama i prigodama dodirivao psiholoških ravni i

detalja i u drugim svojim romanima koji su bili istorijski i društveni a ne psihološki

(„Alipaša“, „Suzopolje“, „Lešinarke“). A ovoga puta se zaista osmelio – neobiĉno hrabro

i gotovo stopostotno uspešno – da napiše jedan dobar, iskljuĉivo psihološki roman koji u

svim svojim nijansama govori o pišĉevom velikom poznavanju psihologije kao posebnog

fenomena u ĉoveku.

Nije li stara pesma pevala da ko uporno traţi ishodiće put. Ovim se ţeli reći da je

pisac tokom svih dugih godina svog uspešnog i rezultantnog bavljenja literaturom,

poĉevši od malih tema i sitnih detalja, do sasvim velikih, snaţnih i markantnih, kao što su

već pomenuti „Alipaša“ i „Suzopolje“ – uporno tragao i veţbao ruku spisateljsku za

jedan budući psihološki roman, koji je sada grandiozno izvajan u rukopisu „Gospa“.

„Gospa od uma“, kako je svojevremeno naš pesnik Milan Komnenić nazvao umnu

Isidoru Sekulić, jednu od najboljih spisateljki koju smo imali u srpskoj knjiţevnosti. Tako

je uspešno i valjano vajao svoju „Gospu“ od veleumnog znaĉenja i Danilo Marić. Ovim

romanom je na najbolji mogući naĉin pokazao da je našao svojevrsni putokaz u veĉnom

traganju ĉoveka za spokojnom obalom, na primeru devojĉice Nadice od vremena kada se

razbolela od straha, do njenog potpunog izleĉenja. To je odavno poznata maksimada,

veliki deo naših zdravstvenih nevolja dolazi od psihe i od mnogih duševnih muka koje

proţivljavamo. I poznat je fenomen u psihologiji i psihijatriji – da niko ove muke nije ni

izleĉio nekim doktorskim principima i metodama do one same, onako kako su i nastale

obiĉno su se tako i završavale, spontanim izleĉenjem. A to su posebno izraţeni fenomeni

u ĉovekovom duhu, nedostupni svakodnevnim terapeutima, nesvesno, koje je ĉudotvorni

fakat ne samo u Frojdovoj psihoanalizi. Toj konstataciji pridruţuje se i Dr Viktor Frankl,

ĉuveni psihijatar ali ne psihoanalize nego logoterapije, koji je smatrao da ţivot nikada

nije lišen smisla i da su ga ljudi umeli da naĊu i u logoru, zatvoru, ili na samrtniĉkoj

postelji. Ima okolnosi – smatra on – koje ne moţemo menjati, odreĊivati svoj odnos

prema tim okolnostima. I ponekad najstrašnije pretvoriti u trijumf. Takvim „metodom“ je

leĉena i izleĉena Nadica – ali i upornim oĉevim brigama, nastojanjima, pokušajima,

upornostima gotovo neviĊenim u ljudskim prilikama koje jedan otac samo moţe ispoljiti

prema svome detetu. Kad na kraju romana saznajemo da nije bilo samo trijumf nad

psihiĉkom bolešću (strah je ipak bolest, posmatrana sa stanovišta psihijatrijskog uĉenja,

kako bi rekao naš najveći „straholog“ danas, Dr Ljubomir Erić, redovni professor

psihologije na beogradskom Medicinskom fakultetu), već je to bio i jedinstven primer

trijumfa ĉovekovog nad Zlim u ĉoveku, nad onim vragom koji se pobeĊuje Dobrim, kako

je uvek i trijumfovala ta veĉna biblijska borba izmeĊu Boga i Ċavola, u ovom sluĉaju

izmeĊu dobra i zla.

Roman „Gospa“, dakle nije samo istorija bolesti jednog mladog i nevinog bića; ovaj

roman je istorija preţivljavanja roditelja, ĉesto neuspešnog bdenja nad djeĉjom bolešću,

ali i svih onih detalja koji vode ka izleĉenju, ka konaĉnoj pobedi ţivota nad samom

smrću, nade i volje nad strahom i neizvesnošću. Ovaj roman je teško prepriĉati, kao što je

to sluĉaj i sa svim snaţnim psihološkim romanima uopšte u istoriji knjiţevnosti, što je

poznata ĉinjenica. Ko jednom proĉita dobar psihološki roman, njegov sadrţaj se opire

prepriĉavanju, analizi ne. Kao što psihijatri vešto vrše analizu na Frojdovom kauĉu, tako i

kritiĉari knjiţevnosti vrše analizu psiholoških romana, kako u detaljima tako i u globalu.

Roman poĉinje gotovo prozaiĉno i konvencionalno, data je jedna obiĉna mostarska

porodica u ĉetrdesetim godinama ţivota, koje ĉine najugodnije ţivotno doba, jer već se

dostiglo sve što je za ţivot od znaĉaja, ili se više neće ni dostizati; ljubav, porod, karijera

i imanje. Fiziĉka snaga je u zamahu, a um je dozreo do smirenosti, nema više preteranih

ţelja ni stresova. Ovako razmišlja i govori AnĊelija, supruga naratora, „u povodu

juĉerašnje Nove godine i njihovih godina ţivota“ (njoj je ĉetrdeset a njemu

ĉetrdesetjedna). Sagradili su kuću kakvu su ţeleli, postigli zavidne karijere, obišli svet,

imaju ušteĊevinu, uspeli da podignu kćerku Nadicu, „zlatnu nit njihove ljubavi i sreće.“ S

Novom godinom zakoraĉila je u trinaestu, već je dobijala djevojaĉke obline, mnogo je

ĉitala, slušala i saznavala, pa ih je ĉesto iznenaĊivala svojom nadproseĉnom

inteligencijom i višestrukim talentom. Sa ocem, predobrim i lucidnim ĉovekom,

majstorom svoje profesije i velikog ţivotnog iskustva, naratorom romana, porodica ţivi

srećno. Jedne veĉeri spremaju se otac i ćerka Nadica da odu u posetu Maksimovićima,

prijateljima u komšiluku, a AnĊeliji se ne ide iz kuće, „iz ove ljepote na onu vjetrušinu…

Ko bi se sad hrvao s tim snaţnim vjetrom, koji mete sve ispred sebe.“

„Priĉajući o svom gradu neki Mostarci govoriće vam o obilju svjetlosti, drugi o

ranom beharu, treći o modrini i bistrini neretvanskog sliva, ĉetvrti o rukohvatu Starog

mosta, a AnĊelija kad se god poveo razgovor o Mostaru priĉala je o njegovom snaţnom

vjetru. Ne voli vjetar, naroĉito ne ovaj mostarski, i ĉiniće sve što moţe da ne izlazi na

ulicu dok duva, a kad se još obruši veleštak, nema te cijene po koju bi je mogla izmamiti

mostarska ulica.

Grad se smjestio u nevelik rodnošću izdašan kraški kazan, koga je zamuljivanjem

satvorila predistorijska Neretva. On je istovremeno i kapija izmeĊu dva velika polja,

bišćanskog i bijelog, i grudobran za sjeverne i juţne vjetrove.

Kad bezdušni kontinentalni vazdušni zamah u Bosni stasa i krene ka jugu, na

Hercegovinu, nasrne na mostarsku kapiju, ona se od prve pokori i otvori, nakon ĉeka

uslijedi orkanski vjetar, koji će tutnjati tri dana. Mostarci se uklanjaju i ta tri dana

zabravljuju prozorske kanate i kućne kapije, i tek trećeg dana obazrivo izvirivaće

isĉekujući smirivanje, kada će nastupiti rajska tišina, besprijekorna ĉistoća ulica i

parkova, te kosmiĉka plavet i vidljivost.

Danas je drugi dan godine i drugi dan vjetra, onoga koji umije i da se zametne

kućnim krovom i zaustavi voz, i AnĊelija nije voljna da se nadmeće s njim, nisam

naroĉito ni ja, ali moramo poći zbog Nadice, njoj se ide, jer nju svake Nove godine,

drugog dana naveĉe, kod Maksimovića saĉekuje poklon, biće i veĉeras. Zbog toga ona i

ne pomišlja da bi se od te posjete moglo odustati. I otići ćemo bez AnĊelije.“

Namerno smo citirali iako poduţi ovaj odlomak sa samog poĉetka romana „Gospa“

Danila Marića, koji je vrlo simboliĉan, koliko dekorativan, toliko i smislen, jer od njega

sve poĉinje i njime se sve završava u ovoj ĉudnoj knjizi, iz njegovog „ogoljelog

simbola“, strahovite i divlje prirode – kakvu nailazimo u romanima Ive Andrića „Na

Drini ćuprija“ i „Travniĉka hronika“, a i u pripovetkama „Most na Ţepi“ i „Rzavski

bregovi“. I pribliţna je misao Andrićeva izreĉena jednom prigodom o ovakvoj divljoj

prirodi bosanskih vetrova, reka i planina, da gotovo iz svega toga ne izvire uvek jaĉina,

snaga i hrabrost, kako bismo ĉesto puta oĉekivali, već ovakva gotovo misteriozna priroda

ĉesto poraĊa melanholiju, strah, neurozu i mentalne disproporcije kakve se na primer

naziru u majci i supruzi AnĊeliji, koja ne sme da izaĊe na surovi mostarski vetar; u

velikoj meri se, tu, na samom poĉetku Marić pribliţio Andriću, i melanholijom i

naslovom romana („Gospa“ i „GospoĊica“.) Iz melanholije divljine ovakve prirode

nastao je i poznati Andrićev roman „GospoĊica“ i Marićev roman „Gospa.“

I sve ono oko Nadiĉine ĉudne boljke što će uslediti tokom gusto tkanom potkom

Marićevog psihološkog romana, u tesnoj je vezi sa divljaĉnom prirodom koju smo opisali

citirajući autora, jer neka nevidljiva i gotovo nedokuĉiva tajna iz pomenutog opisa

diskretno najavljuje matricu neĉijeg psihološkog nespokojstva koje prerasta u autentiĉni

neurotiĉki sindrom duševnih muka i stradanja. Još se jedna tajna da naslutiti: niti je to

mogla biti Nadicina majka, i supruga naratorova, AnĊelija, jer se ona vešto skriva iza

topline i sigurnosti svojih kućnih pokrivaĉa da se ne bi sudarila s opasnim mostarskim

vetrom veleštakom i samim tim stvorila odbranbeni mehanizam bilo kakvog sopstvenog

poremećaja u mentalnom sklopu; nije to mogao biti ni otac, narator, koji oliĉava snaţnu

individualnost, gorštaĉku prirodu koja je izvukla pozitivne elemente iz strahote

okruţenog prirodnog haosa i nadogradio svoju robusnu prirodu izuzetnim toposom

intelektualne energije promućurna i darovita ĉoveka kome niko ništa ne moţe, kome je

ovakav svet izmeĊu ostalog darovan i kao izuzetna inspiracija za gusta literaturna i

psihološka promišljanja. Orkanski vetar, njegova stihija i tutnjava prirodno će iz svoga

bića, svoga porekla i gorkog korena napasti ono što je neodoljivo neţno, krhko,

plemenito, maleno, sićušno, nesigurno u svojim odbranama unutrašnje strukture koja je

još labava i neoformljena u tim godinama, a to je malena Nadica. Pred njom, i u njoj se

otvorio ponor u duši kao kod nekih junaka Dostojevskog, jer nju ovakva priroda nije

uĉinila ĉvrstom, stamenom i otpornom kao njenu majku i oca, već je to neţno biće bilo

predodreĊeno da podrhtava, kao „vejka na vetru“ (Blaţe Konevski), da poprima

tajanstvene šumove i pojave iz surove prirode i neprijatnog okruţenja u negativnom

naboju, jer prag krhkosti njene svesti bio je vrlo podloţan svim negativnim utiscima i

uticajima ţivota koji se pred nju postavio kao dţin u ogromnoj veliĉini.

U ĉemu su se ogledale te negativne komponente koje je ona tako rano poprimila i

kojima nije mogla da se odupre u svojoj svesti – bolje reći u nesvesnom njenom sadrţaju

– odmah se takoĊe naglašava na poĉetnim stranicama romana. Kada su pristigli do zgrade

u kojoj stanuju Maksimovići, popeli se na ĉetvrti sprat i pozvonili na ulazna vrata, poduţe

su ĉekali da im otvore. Nadica se zagledala u vrata susednog stana a i otac je posmatrao

pregledno stubište i razmišljao o stanarima osluškujući njihove glasove. U trenutku kad je

pogledao u pravcu Nadicinog posmatranja susednog stana, priĉinilo mu se da su kroz

nevidljive otvore vrata dopirali mrak i slab izvor veštaĉke svetlosti, grobna tišina i zadah

truleţi. Otac se pitao šta je toliko privlaĉi da netremice gleda u ta tajanstvena vrata. Bila

je iskljuĉena iz njegove prisutnosti i snaţno zaokupljena neĉim ili nekim iza tih vrata.

Nije reagovala na oĉeve primedbe šta vidi u tim vratima; povela je nem razgovor sa

sobom iza vrata koje je pokazivao njen izraz lica. Uspostavila se fluidna veza kroz drvena

vrata i ocu naratoru se nametnula misao o mnoštvu nedokrajĉenih pitanja. On je pojmio

da ona nekog vidi iza zatvorenih vrata i od njega se plaši. Traţila je potvrdu na njegovom

licu neĉega što je samo ona videla. Otac je prvi put video svoje dete hipnotisano iza vrata,

sa devojĉicom se dogaĊa nešto nesvakidašnje i do sada nepoznato za njega. Dva puta je

pozvao a ona ga nije ĉula. Ona više nije skidala pogled s tih vrata, koja su i njega

zainteresovala. Zijo je otvorio vrata i oni su ušli kod svojih prijatelja koji su i sami

primetili neke promene u Nadicinom ponašanju. Na njeno pitanje ko stanuje iza susednih

vrata Zijo je izbegao da da bilo kakav odgovor. Na tim vratima nije bilo ploĉice sa

natpisom imena stanara kao na drugim vratima. I na oĉeva uporna pitanja ko tu stanuje,

prijatelj Zijo je izbegavao da da bilo kakav odgovor. Naratoru je bilo nepojmljivo da ne

poznaju stanare preko puta, to je nemoguće, pa mu je i ta ĉinjenica govorila da se radi o

nekom neuobiĉajenom tajanstvu, tako da je sumnjama otvarano sve više prostora.

Prijatelj krije neku tajnu a narator je mislio da već godinama nema nikakvih tajni meĊu

njima. Ţivot je, dakle, u suštini ipak nedokuĉiv i nikad se ne zna šta se iza brda valja, jer

su nepoznati putevi Gospodnji. Mislima je probadao prepreku zida iza koga stoji tajna. U

mašti je doĉaravao raznolike, realne i fantastiĉne situacije. Nadica je kazala da misli da je

to duh. Celo veĉe im je neplanirano prošlo u nagaĊanjima koja nisu predvideli: ko je

tajanstvena stanarka, zašto ne izlazi, zašto nikog ne prima, zašto je niko ne poznaje, zašto

ţivi tajanstveno usamljena? Odmah su se usaglasili da to mora biti ţena jer muškarci ne

umeju da budu tako tajanstveni. „Ali, ĉika Zijo, mene je strah!“ kazala je Nadica. „Volela

bih je vidjeti…“ Narator je zakljuĉio: „Neka ucvijeljena i razoĉarana nemoćna ţena. U

svakom sluĉaju nije dobrog zdravlja, jer se tako ne ponašaju zdravi ljudi.“ Domaćica

Vesna je smatrala da je u pitanju „njen zavet, djevojka razoĉarane ljubavi, religiozna

fanatiĉna osoba.“ Nekim osećajem Vesna pretpostavlja da „u stanu neprekidno gore

svijeće, da je stan pun ikona, kipova i svetih knjiga. Ne prestaje se moliti Bogu, spava na

kolenima, nekim ritualima okajava svoje grijehove, ili proklinje nekog ko je uništio njenu

sreću.“ Na ispraćaju, pri izlasku, svih šestero su se više bavili izazovnim vratima nego

pozdravima.

A tim „izazovnim vratima“, i onim što je u maloj Nadici izazvalo strah od njih,

baviće se autor ĉitavim tokom romana, kroz osmišljenu priĉu naratora, lagano,

psihoanalitiĉki, reĉenicu po reĉenicu, poglavlje po poglavlje dok ne doĊe do kraja romana

u kome su se obistinile sve ove sumnje u tajanstvenu liĉnost s poĉetka romana. Autor je

to ĉinio zaista vešto kroz dobro izabranog naratora koji je jedino bio i moguć u ovom

psihološkom tekstu, to je otac porodice koji se uhvatio u koštac sa velikom nesrećom a

pisac sa velikom temom – preokupacijom Andrića i Kjerkegoga – temom straha i teskobe

u mentalnoj strukturi jedne osobe, u ovom sluĉaju maloletne Nadice. Na kraju romana

otac i spasava Nadicu od prevelike psihiĉke boljke, a na poĉetku romana mala Nadica

iznosi ocu ĉudesan san kako je napala veštica u snu a otac je spasao; tako se i simboliĉno,

u duhu Andrićevih mostova veĉnosti, povezuju poĉetak i kraj romana: poĉetak bolesti i

kraj njenog izleĉenja zahvaljujući oĉevim nadĉoveĉanskim upornostima i naporima pod

krilima Gospe iz MeĊugorja, koja ĉini i konac dela, a „konac delo krasi“, kazao je pisac

Dţon Golsbordi.

U umjetnosti ima neka izvorna tajna, kao i stvarna mesta za ĉuĊenje. Nadicu su

poĉeli da pritiskaju sve veći i veći strahovi, noćne more, priviĊenja veštica, strah od njih i

onih tajanstvenih vrata. Otac se jednako muĉio sa detetom, zamišljao u svojoj svesti

razna tajanstva i ĉudne pojave koje su se javljale u njegovoj okolini, u njegovoj mladosti i

detinjstvu koje je uporeĊivao sa Nadicinim mukama. Iznosi priĉu 70-godišnjeg Stojana

Dorića, da ga je noću davila veštica obema rukama, ĉime se uklapa i u tajanstvenu

legendu o nekadašnjoj vezi izmeĊu lude Jele i toga Malopoljanina, Stojana Dorića.

Narator se prisetio Stojanove priĉe od pre trideset godina u trenutku kad se nadica noću

budila od straha veštiĉijeg pojavljivanja. Dogodila se smrt veštice koji je ĉitav kraj

doĉekao sa oduševljenjem. Time je narator potrkepio svoju misao o veštici, koju su videli

on i dete, i da im je u tome pomogao vetar, nemirna noć, snovi, i neobiĉna sugraĊanka.

Saznaje i priseća se priĉa i o drugim vešticama, što znaĉi da je okruţenje bilo takvo da je

malu Nadicu skopĉalo u svoje veštiĉje kandţe. Verovanja su se širila a odlaţenje

vraĉaricama po ozdravljenje bila je redovna pojava. Odlazilo se Svecu Podostrog i Gospi

u MeĊugorje. Ili pak, hodţin zapis. Hodţa je obiĉno gledao i ĉitao u ćitab, ĉime je

tumaĉio sudbinu nevoljnika koji su ga posećivali. Govorilo se i o prokletstvu, da njegov

ţivot traje do devetog kolena, pa je narator i o tome razmišljao. Verovalo se za one koji

su prokleti da im je i dom uklet. Kaţu, to je jedina nagodba Boga i Ċavola. U ovome

romanu data je jedna takva izvanredna parabola o Ċavolu, sve u znaku da se naĊe neki lek

za malu Nadicu.

Dok su majka i otac na poslu, devojĉica je ostajala sama u stanu, što je opet bio

razlog više da se naĊe u nemilosti Ċavolih sila. Nadica je zvala oca na poslu zbog

prevelikog straha koji je osećala zbog one posete Maksimovićima. Strahovala je sada da

je veštica u ormanu. Otac je odvraćao od misli na veštice, ali ona mu je donela jednu

knjigu iz ormana kućne biblioteke koja se zvala „Svijet zagonetnih sila“, u kojoj se

govorilo o zraĉenju energije, o bioenergiji. Znaĉi, da nije mislila o vešticama samo u

spoljnjem svetu i okruţenju, već ih je traţila i u literaturi, no to je ĉinila njena podsvest.

Na ovim mestima u romanu toliko ima reĉi i reĉenica o vešticama, toliko sujeverja

liĉnosti koje uobliĉavaju roman, toliko mitoloških premišljanja, tako da nas podseća na

knjige naših antropologa (Ĉajkanović, Zeĉević, Trojanović, ĐorĊević) o mitološkim

bićima srpskih predanja, pominjući ĉak i srednjevekovne utvare. I otac biva opsednut

vešticama i strahovima od njih kojima je bila pogoĊena njegova Nadica. Ona mu je

govorila o strahu od King-Konga, Drakule, vukodlaka, gatara i drugih likova iz filmova

punih jeze koje je gledala. Paralelno ĉitamo dva narativna toka o vešticama: jedan s

kćerkom Nadicom u krugu, i drugi sa mnogobrojnim sliĉnim primerima iz okruţenja.

Roman dobija obrise tajanstva i sav je zaogrnut misterijom nedokuĉivih sila kojima su

slaba ljudska bića okruţena danonoćno. Autor se ne svrstava na njihovu stranu, ali daje

sliku, mentalitet i kolorit podneblja koje se nije uspelo otrgnuti od ukletosti.

Iz bitke uma i bezumlja Nadica ipak izlazi poraţena. Strah je potpuno ovladao njenim

bićem. Narator daje autentiĉnu konstataciju: verovanje u veštice i sliĉne besmislice je

nesvesni dio ĉoveka koji je putem gena donesen iz dubine prošlosti. To nasleĊe je

uspavano na rubu pameti i podmuklo ĉeka svoju priliku. Kad je u pitanju ljudska psiha,

na tom podruĉju svaka greška moţe biti nesaglediva i nepopravljiva. Strah je osobito

ljudsko svojstvo, nepredvidive veliĉine i razvoja, uĉesnik i podstanar svesnog i

nesvesnog bića. Na mnogim ljudima ostaju trajni oţiljci. Samo onaj ko to nosi i ima ne

uspeva videti oţiljak psihe. Ti oţiljci vremenom oĉvršćuju pa oblikuju drugaĉije liĉnosti.

Strah je toliko ovladao narodom, da je postao patološki pojam, izgubljenost bića. I sam

narator, sećajući se strahova iz detinjstva, napominje da je i do danas u njemu ostao strah

od babe kuĉibabe, sve do momaĉkih dana. U Nadici je već postojala predispozicija za

strah, koja se pojaĉala i pojavila u punom obliku od one posete Maksimovićima i onih

tajanstvenih vrata. Da je duh ĉovekov ranjiva materija kao i telo, znamo još iz najranijih

paganskih vremena, prvo iz mitologije i religije, pa zatim narodnih priĉa i narodnih

pesama, iz umetniĉkih dela i narodne knjiţevnosti. Puno je slika basmi, religioznih

verovanja u onostrano. Zatim krik Nadicin u noći: „Vještica! Pomoć! Tata! Kuku

meni…!“

Ţivot je sloţena pojava sa bezbroj tokova. Svaki je u nekoj verovatnoći da postane

glavni tok, povede i u ţivot i u smrt, i u neţeljeni zloĉin. I kad ga ĉovek ĉini svesno, ĉak

iako je zloĉinac, on zaplovi onim tokom koji vodi u mirnu savest, naĊe opravdanje.

Ĉovek je u prirodi nejako stvorenje. Autor je analizirao psihoanalitiĉki poreklo i pojavu

Nadicinog straha; dete je opsednuto strahom poznatog izvora – tajanstvenom ţenom.

Izrodio se u duh koji vidi i koji je progoni, deluje samo u uslovima samoće i u

zatvorenom prostoru ili mraku. Ĉim napusti kuću i osvane dan, napusti je strah. Leĉenje

kod prijatelja psihijatra nije moglo pomoći. „Sloţen je ljudski mozak, neuhvatljiva

psiha“, trudio se da ga uveri psihijatar i time objasni svoje neznanje. Na ocu je ostala

roditeljska odgovornost i obaveza da reši problem. Da li je to tajanstvena osoba uĉinila

svojom voljom, i nauĉno nepotvrĊenim ĉulom psihe, ili je to samo izmislila Nadicina

podsvest? Ako je u pitanju njena podsvest onda i rešenje mora biti tamo, i treba ga traţiti

s njom, rezonuje otac. Rotitelj mora i moţe i ono što nauka još ne ume. Mora objasniti

sadrţaj izvora Nadicinog straha, pa iz njega izvući pouke. Jer podsvest je samo uspavana

svest, seća se da je negde proĉitao. Pa onda mora pomoć detetu usmeriti u pravcu

razbuĊivanja svesti i uspavljivanju podsvesti, sve do onog ravnoteţnog stanja. A za to je

morao odrţati veru deteta u oca, jedinom prostoru u kome svest i podsvest uravnoteţuju.

Nadica je verovala u telepatiju, bioenergiju, duhove, predosjećaj, slutnju, prokletstvo –

pitala je oca da li i on veruje. „Ne“, odgovorio je, „ja verujem u Boga, i kamo sreće,

dijete, da svi vjerujete u Boga, onda ne bi bilo ni duhova…“ Strah je jedno od uroĊenih

osobina ĉoveĉanstva. „Ĉinjenica je da svaki ĉovjek posjeduje svojstvo straha“, govorila

je Nadica ocu. Ona prepoznaje i razume svoje stanje, ali ne ume da ga se oslobodi.

Narator razvija ĉitavu teoriju o strahu i njegovom poreklu od nastanka. Strah vodi

neprekidnu borbu sa razumom. U borbi izmeĊu razuma i podsvesti, razum ipak postaje

vrhovni gospodar svog tela i duha.

Otac uporeĊuje svoje detinjstvo sa njenim; kuća je bila puna ĉeljadi, retko ispod

deset, a pojam dosade nepoznat. Detinjstvo u zajednici je bio stoţer ţivotnog smisla.

Ţivot se odvijao po volji prirode, na otvorenom, pred ljudima, ţivotinjama i biljkama. U

tim okolnostima nije moglo biti mraĉnih svetova, ni samotnjaka, jer oni nastaju u

osamama. Ĉuvanje krava, briga o njima, društvo psa, vernog Putalja, ĉobanovanje,

insekti, zmije, ptice… sve ga je osveţavalo, pa za gluposti nije imao vremena. Promena

godišnjih doba, vreme, nevreme, tuĉa sa ĉobanima, okruţenje kamenja, izvora hladne

vode, drveta, rosna trava, hlad, pećina, pomrĉina – ono što bi se danas reklo „filozofija

ţivljenja.“ Ovakav ţivot ne poznaje jalove misli, a ako se ipak pojave, na njih se

okomljuju sva ĉeljad, i ne okanjuju se dok ih ne satru. Današnja civilizacija je napravila

velike lomove, materijalno i obrazovno naglo obogatila ĉoveka, ali ga je usamila i

olenjila. Detinjstvo je srozano do samotnosti, u bogatim i skuĉenim prostorijama, od

hladnog betona i metalnih zidova. Narator razvija ĉitave eseje o ljudskoj civilizaciji,

kulturi, otuĊenosti ljudi i dece u modernom društvu, ţivotinjskom i biljnom svetu. Ovo

doba je uspelo da razvali sve što je nasledilo, ali još nije vaspostavilo svoj kulturni

poredak, pa visi na suvoj grani. U svemu tome, dakle, on vidi i sluĉaj svoga deteta.

Nadica je pitala oca o Gospi iz MeĊugorja – kao koincidencija o tome da će je baš

ona izleĉiti na kraju svih muka i neuspeha. Ona se ukazivala kao Majka Boţja. I njemu se

ukazala Gospa u mladosti, sećao se i priĉao je detetu. Mnogi su tada verovali da je Gospa

došla s ciljem da opomene i upozori na komunistiĉku vlast. I na njihovoj kući se pojavila

Gospina ukazanija. Izgledalo je da se deĉija bolest otegla u nedogled i otac je bio na

velikim mukama. Poseta kod psihijatra NeĊe nije pomogla; ovaj ĉovek nije u ravnoteţi,

jer i najsnaţnije liĉnosti baveći se dugo psihijatrijom, postaju osobeni ljudi, o tome je

imao iskustvo. Ni poseta psihoanalitiĉaru Mrkalju nije dala zadovoljavajuće rezultate jer

se i on, već u penziji, posle dugo godina bavljenja psihijatrijom poistovetio sa svojim

pacijentima. Došli su do psihijatra Zlaja, ni on nije pomogao, verovao je u bioenergiju i

predloţio je da devojĉicu odvedu bioenergetiĉki Dţuni u Moskvu. Otac se odluĉio i na taj

korak. Prijem kod Dţune mu je zakazao prijatelj iz Mostara Momo Škoro, predstavnik

„Energoinvesta“ u Moskvi. Od Dţuninih oĉiju i pokreta ruku sve se odjednom

promenulo. Trenutno, Nadica se oslobodila straha, ali to je kratko potrajalo. Sledi priĉa o

prijatelju Ameru, inţinjeru koji je zapao u teško depresivno raspoloţenje. Njega i Nadicu

otac vozi kod hodţe u Fojnicu, po zapis. Amera je preporodio ali sa Nadicom i dalje nije

bilo dobro.

Sluĉaj se polako razmotavao kao beskrajna i muĉna traka. Svi putevi Nadicine bolesti

vodili su na vrata one tajanstvene ţene. O njoj je sve znao Andrija, poznanik, koga je

narator i ranije pominjao, ali je on odbijao svaku saradnju o tome. Ipak, na to ga je

naterao izleĉeni Amer, sva trojica su se sastala u hotelu „Bristol“ na obali Neretve.

Andrija je ispriĉao, vrlo nelagodno, ĉudesnu svoju ljubavnu priĉu sa Jasenkom, dok je bio

momak prije dvadesetak godina, ţenom svoga prijatelja koji o tome nije znao ništa a oni

su se tajno sastajali i voleli. Mala gluvonema Snjeţana zatekla ih je u roditeljskoj postelji

i obe su zanemele, doţivele šok. Jasenka je sama sebe kaznila, dospela do duševne

bolnice a kad se oporavila, brak se raspao: ona je uzela dete kod sebe, ali je ono omrzlo,

odbacilo. Ona se sasvim uvukla u sebe, odbacila je spoljni svet, ali i Andriju. Zavetovala

se Bogu i Svetoj majci Mariji da je neće videti ljudsko oko niti ĉuti ljudsko uvo, sve do

groba. Andrija se oţenio i dobio devojĉicu. Iza tih zatvorenih vrata Jasenka je zaista

uticala na Nadicu. Andrija je to znao i obećao da će pomoći. Njemu je prepušteno da

organizuje susret izmeĊu Jasenke i Nadice.

Za osamnaest godina, koliko je trajao Jasenkin zavet i nepomaljanje iz stana,

poruĉivala je stalno po svoje dete i dozivala Snjeţanu koja je imala već dvadeset pet

godina i bila ugledni ekonomista. Andrija je molio da oprosti majci i pomogne jednoj

devojĉici iz Mostara. Priĉa da joj je majka pomerila pameću, Snjeţanu je duboko ganula.

Snjeţana se povjerila Andriji da je ĉula kako je neka gluvonema devojka iz Italije

progovorila u MeĊugorju, na Obljetnicu Gospe. Sanjala je Sveticu, koja je mamila u

bespuće planina i obećavala joj. Odluĉila je da na Obljetnicu Gospe doĊe i potraţi Njenu

milost. Majci oprašta sve, ali neće joj prići. No poziva i nju da doĊe u MeĊugorje. Tamo

treba odvesti Nadicu i suoĉiti je sa Jasenkom, poruĉio je Andrija. Dogovorili su susret u

MeĊugorju na Obljetnicu Gospe. Onda je narator ispriĉao legendu o nastanku

Hercegovine i MeĊugorja. Ukazala se Gospa ovdašnjem siromašnom i izmuĉenom

narodu. Deca su odlazila u susret majci Boţijoj, gospi Mariji. Pridruţiće im se mnogi

Hercegovci, Jugosloveni, Evropljani, i sa svih kontinenata. Sledećih godina, MeĊugorje

će posećivati hiljade vernika zemaljske planete.

„Pošli su na Obljetnicu Gospe: Snjeţana sa ocem iz Zagreba, Jasenku će dovesti

Andrija, sa Nadicom su Amer i njen otac. Posle ĉetiri sata puţevog hoda, uspinjanja,

ţedni i onemoćali, dospeli su do zbornog mesta, table za Molitveni prostor. Temperatura

je bila 40 stepeni C, na usijanom Podbrdu. Na delu je masovno raĊanje blaţenstva.

Ĉudesna je bila atmosfera susreta hiljade napaćenih duša sa njom, Gospom. Ćerka i

majka su se poĉele dozivati: „Majko, majko“; „Dijete, dijete!“ Punim zamasima zagrliše

se tela. Bolan krik Nadice zaori se iza njih: „Tata, tata, tata!“ U trozagrljaju se naĊoše

zabraĊena majka Jasenka, Nadica i Snjeţana. Tek se tu, i tada, neverovatno ali istinito,

razrešio ĉvor troje paćenika. Sledeće godine, na brdu Podbrdo, pored table Molitvenog

prostora, susrela su se po drugi put, izleĉene – posestrime, Nadica i Snjeţana. Jasenkine

suze radosnice svedoĉile su njihovom zagrljaju.

Kraj je izvanredno dat i simboliĉan, koji je tako vanredno i zamišljen od strane

autora. Dogodilo se kao u legendarnom Lurdu, gradiću u francuskim Pirinejima koje je

od polovine XIX veka bilo jedno od najpoznatijih hodoĉašća katoliĉkog sveta u koje

naroĉito dolaze teški bolesnici u nadi da će biti ĉudesno isceljeni. Snaţne su liĉnosti u

ovom romanu, zato su i našle sebi spasenje, snaţne onako kako bi Isidora Sekulić rekla –

„snaţne liĉnosti deluju kao priroda… celinom u celine.“ Pisac je napisao svoju ţivotnu

knjigu, u onom smislu i znaĉenju u kojem govori teoretiĉar knjiţevnosti Alber Tibode,

kad tvrdi da postoje knjige koje su matiĉne ćelije dela nekog pisca. Zato se ovoj knjizi

treba vraćati iznova traţeći u kockicama od kojih je ona, poput zgrade, stvorena, ţivu

potvrdu da su najveće, najznaĉajnije pobede one koje duh postigne, igrajući se

svakojakim mogućnostima koje mu je Svevišnji darovao.

Okosnica ovoga romana je u bogatoj psihološkoj praksi doţivljavanja, odakle i potiĉu

junaci ove proze. Otuda je i njihovo opaţanje stvarnosti drugaĉije od uobiĉajenog pojma

ponašanja liĉnosti u jednom romanu. Marićevo literarno uneobiĉavanje postignuto je vrlo

jednostavno i uverljivo: on je promenjenoj stvarnosti jednostavno dozvolio da progovori

svojim jezikom, sopstvenim, raskošno bogatim i koloritnim, u ĉemu je i najveći deo

njegove tajne gledanja na svet. Marić je dozvolio svom tekstu da se osvedoĉi kao

autentiĉna proza posebnim govorom psihiĉki opterećenim liĉnostima i zamašnom

narativnom snagom. Ako ova energija vodi u fatalna ishodišta uslovno reĉeno, ili se bar

oĉekuje da ona budu takva, pisac i to dozvoljava, bez igranja uloge deţurnog moralnog

biofilnog skretniĉara. Ovakva pišĉeva neutralnost moralizatorske i dušebriţniĉke vrste

ĉini ga vrsnim piscem koji ume fabulu da kroji iznutra, iz logike samih duševnih stanja.

To je bitna odlika koja potvrĊuje stvaraoca od talenta, ali i od savladanog pripovedaĉkog

umeća. Pisac je ovde samo medij kroz koga progovaraju snaţne sile duše, on je njihov

provodnik kroz jeziĉki izraz, a ne zaludni ĉuvar i navigator svesti.

Lepa priĉa o iskorenjivanju zla u ĉoveku uklapa se u Gogoljevo zamišljanje zla kao

demonske sile koja nema korene u ljudskoj duši. Zavesa je strgnuta sa sveta stvari. Zlo

ţeli da se pribliţi savršenstvu dok dobro ţeli da se pozabavi rugobom i kaljugom da bi ih

preobratilo. Spasavajući na kraju romana svoje egzistencijalno ugroţene liĉnosti, uprkos

preĊašnjem ţivotnom putu, iskustvu i promišljanju o trošnosti svih ljudskih stvari, pisac

nas uĉi da moţemo jednom kao neminovnost usvojiti i od prirode nauĉiti, da se radujemo.

To što pisac ispisuje svojom rukom je volja jednog višeg smisla koja se ispoljava kroz

boţanski duh. Zato ćemo mu na kraju rado dopisati lucidnu poslanicu Jovanovu iz Novog

Zaveta: Obraćajući se dvanaestorici apostola Hristos reĉe: „Duh je ono što oţivljava!“

Milosav Đalić

306.SNAŢNA ŢIVOTNA PRIĈA Danilo Marić, rukopis romana Kolovrat

Roman “Kolovrat” plodnog proznog pisca Danila Marića se markantno uklapa u

standardne forme njegovih dosadašnjih knjiga pripovedaka i romana sa psihološkom

strukturom koja u ovom delu ima odlike i studioznog realistiĉkog pripovedanja.

Knjiţevni postupak ovoga romana već od prve strane poĉinje ispovednom formom, koja

sa tokom zapleta i raspleta rasplinjava i rasĉlanjava u bezbroj rukavaca modernog

narativnog modela, namećući misao o strahotama ţivotnih nedaća i pogubnosti njegova

delovanja na psihološku strukturu liĉnosti. Naizgled, u ovome romanu nema mnogo

likova, ali onoliko koliko ih je deluju ubedljivo, upeĉatljivo i snaţno, sublimirano do te

mere da prosto plene svojom osebujnošću i konteplacijom. Svaki je lik precizno

iznijansiran, dat u snaţnim crtama koje se provlaĉe izmeĊu Scile i Haridbe romanesknih

metarmofoza i poetskog tkiva priĉe koja pleni koliko nepatvorenošću i originalnošću

toliko toplinom i sablaţnjivošću ispriĉanoga sadrţaja.

Poput romana “Gospa”, najsnaţnijeg psihološkog romana Danila Marića, i ovaj

rukopis snaţnog zamaha pod simboliĉnim nazivom “Kolovrat”, ima takoĊe crte i manire

psihološke proze ispovednog karaktera, koja se odvija na autorovom prepoznatljivom

miljeu – uţarenom i arhaiĉnom hercegovaĉkom podneblju. Glavni lik ovoga romana je

divljaĉni i odurni momak tog hercegovaĉkog ĉudnovatog podneblja, iz varošice Blagaja,

koga razdire nesrećna sudbina zbog izgubljenog sina a spašava radost pronalaska novog

ţivota i njegovog ovozemaljskog smisla odlaskom u Ameriku, ĉijim je izazovima

zadivljen, koji su katarziĉno dejstvo odmah ispoljili na njegovu labilnu neurovegetativnu

strukturu, mada u tom snaţnom gorštaĉkom telu nije ţiveo onako snaţan duh kako bismo

oĉekivali.

A njegova labilna struktura i psihološka narav nestabilne pririode normalno, po

Jungu i Frojdu, kao majstorima analize i kompleksne dubinske psihologije, vuĉe svoje

duboke korene iz detinjstva a moţda i iz onog kolektivno nesvesnog kao psihološkog

sadrţaja ţivota predaka od samih poĉetaka. Onda se na takav nesiguran temelj prirodno –

i moţda najlakše – nakalemi nesreća i bolest. A tog glavnog junaka, Blagajca Gorana

Mrkića, upravo to i snalazi: prvo mu se dogaĊa nesreća a potom i bolest, od koje ga nije

ništa drugo moglo izleĉiti nego odlazak u Ameriku i predavanje tamošnjem haotiĉnom

ţivotu koji je u njemu razmrdao sve damare i doveo ga do stabilne psihiĉke ravnoteţe.

Sve je poĉelo njegovim poslom i prvim radnim mestom u fabrici aviona “Soko” u

Mostaru u proizvodnoj hali “Finalizacija.” Devetnaestogodišnji mladić je tek završio

tehniĉku školu, prihvaćena je njegova prijava za zaposlenje u tehniĉkoj pripremi

“Finalizacije.” Ĉitava jedna mala studijska analize prirode ljudskih karaktera data je na

samom poĉetku romana a u pogledu neugledne i ruţne spoljašnjosti Gorana Mrkića.

Ovde se pisac upušta u psihološku analizu ljudskih karaktera dajući njihove precizne

karakteristike zlobivosti prema mladom ĉoveku i njegovom neprihvatanju kao kolege i

saradnika, što njega oĉigledno pogaĊa tako reći na samom poĉetku ţivota. Ţivot mu se

tako narugao od samih poĉetaka karijere koja je kasnije bila ipak uspešna. Jedan citat na

ovom mestu daje oĉiglednu karakteristiku ĉitave situacije: “Neplivaĉi postaju ţrtve prvih

kolovrata, nevješti slijedećih, dobri uspijevaju dokuĉiti obalu, a najgore proĊu oni koji su

jedva isplivali, ni sami ne znaju kako, ĉak još nisu sigurni ni da su isplivali, neće to biti

nikad, pa ĉitav preostali dio ţivota provedu u prijetećem potopu koji vide samo oni.”

Goran se rodio i ţivio pod zvezdom gladi, i batina, u strahu, koji ga je ĉudesno i ĉesto

izlagao iskušenjima potopa, ali je on kao dobar plivaĉ natplivavao kolovrate. Misli su ga

peckale i odvlaĉile u kolovrat. U njemu je sazrevalo saznanje da je on deĉak koga ne vole

ljudi. RoĊen je pred Drugi svetski rat u siromašnoj porodici, patrijahalnoj, u kojoj se ni

porod nije doĉekivao s dobrodošlicom. Goranovo detinjstvo je bilo obeleţeno golotinjom,

strahom, paljevinama i stradanjima svake vrste. Svi su ga šefovi odbijali kad bi ga videli,

niko nije hteo da ga primi. Pošto ga sredina nije primila blagonaklono Goran je znao da je

rad njegovo najbolje oruţje. Tako je i poĉeo od prvog dana posao konstruktora

tehnoloških alata. Pretpostavljeni mu je poturao grešku jer mu nije bio simpatiĉan, bilo je

Goranovo uvjerenje. Proklinjao je svoju sudbinu, svoju grdobu, kao onaj Kvazimodo iz

romana Viktora Igoa “Zvonar Bogorodiĉne crkve u Parizu.”

DogaĊaj je uĉinio da se Goran solidno dokazao i popravio u poslu posle jedne greške,

postao nepogrešiv i uzor za svakog konstruktora alata. Napredovao je u struci, ali je

postao osobenjak posebne vrste, bez društva i devojke. Druţio se sa svojim likom iz

ogledala kao Dorijan Grej u istoimenom romanu Oskara Vajlda. Danima je uveţbavao i

doterivao svoju sliku ispred ogledala. Napokon je pronašao devojku koja je takoĊe bila

izgubljena, a velika je sreća izgubljenih kad se naĊu sami. NeĊa, zamenik šefa, štitio ga je

popravljajući mu po neku grešku, uĉeći ga da je “konstruktorski posao mislen proces, kao

šahovska igra.” Uspeh u poslu u kome je pravio Goran ĉuda, zasenio je njegov

neizgledan fiziĉki izgled. Zaljubljuje se u devojku Nadu koja je bila siroĉe, ali zaista

neobiĉna devojka; radila je u njegovoj grupi u kojoj je Goran Mrkić posle tri godine

sluţbe postao vodeći konstruktor tehnoloških alata. Zbliţavaju se na izletu na moru koji

je organizovala sindikalna organizacija i više se nisu razdvajali. Uhvatila ga je pod ruku,

stidljivog, i pošli su u šetnju. LJubav je konaĉno i obostrano objavljena, izjavljena i

uzvraćena.

Nada je bila devojĉica-siroĉe koju je ratni vihor donio u ovu sredinu kao

ĉetvorogodišnju devojĉicu, zbunjenu i preplašenu. Nije znala kazati ni ko je ni odakle je.

Sklonjena je u dom za siroĉad – ime dobila zbog izgubljene nade meštana da će se

jednom pojaviti njeni roditelji. Ali, za Nadu nije bilo nade. Pošla je u osnovnu školu,

zatim u tehniĉku. Pošto su otpuštali iz Ċaĉkog doma decu bez izvora prihoda, ona je našla

posao tehniĉkog crtaĉa u istoj fabrici i pogonu gdje će se i Goran ubrzo zaposliti. Sanjala

je o braku, porodici, toplom ognjištu koje nije imala, i o dobrom i radnom suprugu.

Goran je bio takav, ĉovjek njenih shvatanja.

Od veĉeri prvog sastanka nisu se rastavljali. “Svakodnevno su izlazili u šetnje,

priljubljeni, kao da su se branili od spoljnog svijeta koji je ustao protiv njihove veze”,

saopštava narator u romanu. Goran je imao porodiĉnih problema o kojima njoj nije

govorio, ali ih je ona naslućivala: on je morao materijalno da pomaţe svoju porodicu, da

školuje braću a njemu šta ostane, pa su njegovi bili protiv ove braĉne veze. Goran je

priĉao Nadi dogodovštine iz ţivota Hercegovine, Blagaja, legende i mitove koji su se

prenosili s kolena na koleno, da bi je zainteresovao za svoj zaviĉaj. Na red je došla i priĉa

o Greti. To je bila 18-godišnja lepotica Habiba koja je svojom lepotom i izrazom

umnogome podsećala na slavnu svetsku glumicu toga vremena Gretu Garbo i po njoj je

dobila ime. Govorilo se da je i ona glumica iza koje stoje filmovi, zatim lepota,

obrazovanje, pariska moda, slobodno ponašanje i golišavost. To će izazvati pravu

pometnju u Mostaru, gradu zara i feredţa. Ţene su pljuvale na nju, zabranjivale

muţevima da je gledaju. Saletali su je jednako momci kao i oţenjeni. Prihvatala je Greta

samo neke, a brojne odbijala. Usrećivala je povelik broj imućnih Mostaraca. Radila je to

kao poslovni ĉovek. Niko nije znao ko su joj partneri, o njima nije dozvoljavala razgovor.

Ali je njena cena vremenom pala. U Nadino i Goranovo vreme ţivela je Greta u

staraĉkom izdanju. Na svaĉiju svadbu, pa i na njihovu, dolazila je Greta starica i donosila

buket cveća, obiĉno zaţelevši srećan i dug brak. Greta je postala mostarski obiĉaj. Goran

joj nije dao novac, a ona, Greta, izrekla mu je kletvu: “Imao porod, grdan kao i ti, pa

ostao i bez njega, ako bog da!” Nadu je pobedila ta kletva a i Gorana je muĉilo

sujeverstvo kletve.

Mladenci su ţiveli opsednuti Gretinom kletvom, a ĉaršija je prenosi s usta na usta. I

upravo od tada, od te Gretine kletve pa nadalje, poĉinje njihova prava nesreća, kob,

oĉajna igra sudbine, onako kako ih je Greta i prorekla.

Ostvario se najzad dugo sanjani san siroĉeta – Nada je dobila sina i postala srećna

majka. Poslije dvije godine dobili su i kćerku, dali su im imena Mira i Mili. Vreme je

prolazilo, deca su rasla, postajala nestašna, poĉela praviti probleme prvo manje pa sve

veće. Mili je poĉeo nemilosrdno da tuĉe sestru Miru, tuĉe su postale sve opasnije, tako da

je bila jednog dana pretuĉena da nije mogla da ustane. I protiv roditelja je dizao glas,

postajao sve gori, nemirniji i nepodnošljiviji. I iz škole su stizale prituţbe na njegovo

ponašanje. Ĉesto je beţao od kuće. Kod prijatelja inţinjera, Nijaza, Goran je upisao

Milog u gimnastiĉarsko društvo “Partizan”, da bi se neĉim zabavio i potrošio suvišnu

energiju. Ali to ga je samo zakratko smirilo i postajao je opet onaj stari izgrednik. I

jednog dana desilo se da Mili nije došao kući. Dešavalo se to i ranije ali s malim

razmacima vremena, ali sada je protekao ĉitav dan i noć a on se nije pojavljivao. Majka

Nada je poslala oca Gorana da ga traţi. Ovaj je išao svuda po gradu, školi, okolini, kod

Nijaza, ali niko nije znao o njemu ništa. Jedan uĉenik u školi je kazao: “Moji su ga vidjeli

na Neretvi. Pošao je da skoĉi, kaţu…” I poĉele su da kolaju priĉe da se mali utopio u

Neretvi – namerno.

Goran od tada gubi svaku volju i interesovanje za ţivot, zapao je u tešku depresiju

zbog gubitka sina i od tada više nije imao mira tako da je pomerio pameću. Odlazio je i

danju i noću na obale Neretve, u njene pećine, traţio svuda sina, dozivao bespomoćno,

padao, lomio ruku, vraćao se unakaţen i nikakav ali sina nije nalazio, a godine su

prolazile. I trojica braće, sa Slobodanom na ĉelu, išli su na Neretvu, svi su traţili

izgubljenog deĉaka, ali bez uspeha. “Smrt povezuje rodbinu, komšije, prijatelje i

poznanike. Okupljaju se da razgale tugu ukućana. Brojnost ljudi rastaĉe zlo. Vijekovima

ljudi posjećuju oţalošćene, izjavljuju sauĉešće i kazuju rijeĉi utjehe.” Nada se oporavila

van oĉekivanja; sluĉaj objašnjava sudbinom od koje se ne moţe pobjeći i to se mora

prihvatiti kao svršen ĉin. Okrenula se svom drugom detetu, devojĉici Miri, a Goran je

moralno duboko pao, išao neuredan i nesrećan, iako ga je Nada savetovala da se od smrti

okrene ţivotu. Saznavao je od nekih da su mu sina videli u cirkusu u Nikšiću, pa zatim u

Rijeci, on je zahtevao od brata Slobodana da ga vozi tamo, ali ništa nije urodilo plodom.

Jednom je ĉuo u razgovoru nekih ljudi da su ĉitali u novinama kako se deca prodaju

sicilijanskoj mafiji i odmah je poverovao u to. Spremao se da otputuje u Italiju, na

Siciliju, setio se na vojnika od prije 30 godina koji se zvao Đovani Neni i smatrao da mu

on moţe pomoći. Otputovao je, i na njegova glupa i opsesivna pitanja, starac ga je

prezreo da nije pri ĉistoj pameti i da ima iskrivljenu sliku o sicilijanskoj mafiji. Telo

deteta nije naĊeno ni nakon deset godina. Nije ga napuštala misao da ide i u Ameriku, u

NJujork, pošto je od Đovanija saznao da on tamo ima dva sina koji saraĊuju sa mafijom.

Stiglo mu je pismo s ponudom Đovanijevih sinova da bude njihov gost. Stigao je u

NJujork i došao na gostoprimstvo kod inţenjera Petrovića.

Dugo bavljenje u NJujorku i filozofiranje na temu ţivota u njemu daje poseban peĉat

drugom delu romana prelazeći na putopisni manir kao bodeker posebne vrste. Tu se

Goran upoznaje sa raznim dogaĊajima i postaje sve više veseo i raspoloţen ĉovjek, ni

traga od onog izgubljenog u vremenu i prostoru, u Goranu se dogaĊalo preobraţenje.

Prepešaĉio je u NJujorku preko stotinu kilometara, odjednom kao da mu je ţivot postao

zanimljiv i drag. O sinu je razmišljao tako malo da se i sam tome ĉudio. Razmišljao je

samo kako da se što pre doĉepa Mostara i da nastavi da ţivi dragim ţivotom. U ovom

delu romana nalazi se pomalo kao namerno isforsirani kriminalistiĉki ţanr, sa ubistvima,

policijskim sirenama, strahovima, nemirima i neredima kako bi se unelo malo dinamike u

monotonu priĉu Goranovih prenemaganja i bolovanja u NJujorku. Krimi-priĉa se razvija

u više rukavaca, ali srećom uvek sa dobrim završetkom. Iako se Goran naslušao

sumnjivih i opasnih njujorških priĉa, sve je išlo ipak njemu u prilog povratka kući. Od

svih putovanja na svetu, najlepši je ipak povratak kući.

U hotelskoj sobi su ga doĉekala dva jaka i mlada momka koji su poveli Gorana na

aerodrom Kenedi da bi ga ukrcali na avion za Rim. U Rimu je došlo do razjašnjenja brţe

od Goranovih oĉekivanja i ţelje. Sinjor Đovani nije bio uĉesnik ove igre, nisu ni njegovi

sinovi, koji odista ţive u NJujorku ali skromno zaraĊuju radeći kao dostavljaĉi pice na

kućne adrese. Igru su vodili drugi ljudi po ideji lokalnog sicilijanskog poštara, koji je

jedini ĉitao Goranova pisma i odgovarao na njih. Zloupotrebljena je njegova naivnost i

ljudska nevolja. Odveli su Gorana na ruĉak u Rimu i vrlo ljubazno se ophodili prema

njemu. Pitali su ga o putovanju, podnošenju leta, o utiscima iz Amerike. Jedan od njih je

rekao: “Gospodine Mrkiću, podiţem ĉašu u ĉast dobro završenog posla. Zaduţen sam da

Vam zahvalim na saradnji. Hvala Vam!” Uruĉio je Goranu koverat sa nagradom 25.000

dolara i kartu za Dubrovnik.

Ispunjeno je Nadino i Mirino oĉekivanje, ozdravio im je muţ i otac, razmišljao je u

dolasku u Mostar. Drhtao je od straha šta mu se sve moglo dogoditi i kako se mogla

završiti drama u kojoj je igrao glavnu ulogu. Oslobodio se more za nestalim sinom, ali je

zato nastradao u drugoj drami, kao da mu je bilo suĊeno da neobiĉno završi ţivot.

Tragajući za muţem svoje kćerke Mire od koje je otišao bez objašnjenja, došao je na

jedna sarajevska vrata, po nekoj zetovoj staroj adresi, na kojima ga je doĉekala još jedna

Markova supruga. Kad je pozvonio na vratima pojavila se pedesetogodišnja ţena. Uvela

ga je unutra, na kafu, kazala mu je da je ona Markova supruga, već devetnaest godina u

braku. Imaju i troje djece. Na njeno pitanje zašto ga to interesuje on je odgovorio da je i

njegova ćerka udata za Marka, ali je zatim rukom pritisnuo na grudni koš i sa

zapomaganjem se srušio na pod. Dokle su stigla kola hitne pomoći, ĉule su se samrtniĉke

Goranove reĉi: “Mili, sine, ne daj me…!”

I tako se završio jedan nesrećan ţivot, ali sa njim i snaţna ţivotna priĉa od koje ţivot

pravi najbolje romane, pa se pisac Danilo Marić iskreno oduţio svojim ĉitaocima još

jednim dobrim i umetniĉki valjanim knjiţevnim delom.

Trstenik, 27.II 2001.

Milosav Đalić

307.KAO ANTIĈKA TRAGEDIJA Danilo Marić: rukopis romana Krik s jame

Proĉitavši gotovo u jednom dahu novi roman knjiţevnika Danila Marića “Krik s

jame”, odmah su mi se u podsvesti javila dva pisca s istom odrednicom – neobiĉnom i

entelehijskom – “krik”, koja gotovo uvek asocira na tragediju: jedno je slavni pisac

ameriĉkog juga, Nobelovac Viljem Fokner, s romanom “Krik i bes”, i naš nesrećni pisac

iz Sarajeva, Risto Trifković, koji je spadao meĊu vodeće jugoslovenske prozne pisce u

bivšoj Jugoslaviji sa tla Bosne i Hercegovine, s glasovitim romanom “Krik ptiĉurine.”

Naţalost, jednog tako divnog humanistu i velikog pisca odneo je ovaj prokleti poslednji

rat u Bosni koji nije moglo da izdrţi njegovo već oronulo staraĉko zdravlje. Nasuprot

njemu, Fokner je doţivio devetu deceniju.

Asocira, dakle, na njih novi roman srpskog pisca, veoma plodnog i darovitog, Danila

Marića iz Mostara, koji već nekoliko godina ţivi i radi u Los AnĊelesu, a ako se suoĉimo

i sa ĉinjenicom da je već objavio impozantan broj romana i zbirki pripovedaka dovoljno

za sabrana dela, videćemo da imamo posla sa iskusnim piscem od zanata, pravog i

autentiĉnog majstora meditativno-filozofske proze na koju nailazimo u našoj knjiţevnosti

kod Meše Selimovića u romanu “Derviš i smrt”, koji je nedavno od strane dve stotione

kritiĉara u Jugoslovenskoj anketi proglašen za najbolji srpski roman DţDţ stoleća i tako

Meša Selimović pomraĉio je slavu mnogo slavnijih Ivi Andriću i Milošu Crnjanskom.

Ima još jedan poetski roman refleksivne provenijencije koji moţe da podseti naše ĉitaoce

na inventivne romane Danila Marića, a to je roman “Ponornica” nekadašnjeg

bosanskohercegovaĉkog istaknutog pisca Skendera Kulenovića koji je, meĊutim, mnogo

poznatiji po onoj školskoj poemi “Stojanka majka Kneţopoljka.”

Danilo Marić, lagano kao Mojsije kroz Jerusalim, sudbinski rekao bih, ide za svojim

vrednim i zrelim rukopisima, koje piše sve bolje i punije, ide tako malo mudro poguren,

kao ono kako je Herman Melvil rekao u “Mobi Diku” da “Bog ide kroz svoje njive i bere

svoje kupine.” Tako i Danilo sakuplja svoje knjiţevne plodove i slaţe knjigu po knjigu

perfekcionistiĉke proze u neku buduću, dostojanstvenu pomena, Vavilonsku biblioteku.

Tek što se ove godine u beogradskom BIGZ-u pojavio roman “Suzopolje” – Priĉa o

boju na Kosovu, koji je kritika propratila sjajnim komentarima, zatim roman “Ali-paša”

koji će se uskoro pojaviti u Danilovom Mostaru, evo pred nama već novog Danilovog

romana, “Krik s jame”. Taj se rukopis donekle nastavlja na njegovu knjigu pripovedaĉke

proze “Rika rijeke Drine”, opsesivno opervaţen stradanjima ţivlja srpskog naciona za

vreme onog proteklog graĊanskog rata 1941. godine pa sve do ovog nedavnog u Bosni

gde su samo dimenzije razliĉite a platforma stradanja, klanja, ubijanja, bacanja Srba u

jame – ista. Normalno je što Danila Marića kao već iskusnog i zrelog pisca opsedaju i

prosto proganjaju takve teme jer on je sve to video, doţivljavao, slušao ispovesti koje se

tako, jedna za drugom raĊaju i u ovom romanu, da pisac nije mogao odoleti, već ih je tzv.

metodom slobodnih asocijacija, kako bi rekli psihoanalitiĉari frojdovske i jungovske

škole koja je veoma bliska piscu Danilu Mariću, davao nekom svojom hronološkom

dokumentarnošću da priĉaju, jedni koji su se spasili jama, onima drugima koje sutra

moţda ĉekaju jame, da, za svaki sluĉaj budu spremni. Toliko gnusnih slika monologa o

jamama, o stradanju kolektiva, i pojedinaca, potresnošću ispovedanja i pripovedanja,

tragikama doţivljaja, u celokupnoj svetskoj knjiţevnosti sliĉne su samo antiĉke tragedije.

Dakle, ĉitajući ovaj vrlo uzbudljiv roman koji se ne ostavlja već se ĉita u jednom dahu,

mi imamo utisak da se nalazimo pred nekom antiĉkom dramom, antiĉkom helenskom

tragedijom Eshila, Sofokla i Euripida; naš pisac se pribliţio autentiĉnošću, ĉarovanjima

darovitošću svoga pripovedanja zaista velikim piscima svetske knjiţevnosti i na

autentiĉan naĉin pokazao svetu, ĉitaocima, kritiĉarima, svima ljudima dobre volje da i mi

imamo svetu da prikaţemo naše “antiĉke tragedije” sa balkanskim mitom i koloritom

koje nam se, kao ukletom narodu, starom istorijskom narodu ponavljaju kroz istoriju kao

što se ponavlja smenjivanje noći i dana.

Nije vaţno kako se ove liĉnosti poimeniĉno zovu – da li Solunka, da li Ilka, Ibro,

Predrag, Nenad, zloĉinac Franjo, ili doktor Lukaĉ, svi su oni manje više predodreĊeni da

odigraju sudbonosnu ulogu – muĉitelji kao Jude a muĉenici kao Isus Hristos. Ima tu

elemenata i od stradanja Hristosa, o predodreĊenosti od strane sudbine za nesreću, kao i

onih koji treba da ostanu ţivi da bi pripovedali o mrtvima. Vrhunsko pripovedaĉko

majstorstvo Danilo Marić je prikazao u opširnom poglavlju o strahu kroz prizmu

analitiĉke podsvesti Frojdove psihoanalize, kada je doktor Lukaĉ zamalo izbegao od

ustaškog noţa krvoloka Franje Mlinarića skokom u Neretvu, kao što je to bilo u

pripovetci “Spasonosni srk” u pripovedaĉkoj knjizi “Rika rijeke Drine,”samo za razliku

što ovaj junak gine kao utopljenik u Neretvi a dr Lukaĉ isplivava na obalu i poĉinje novi

ţivot radom u bolnici u koju mu dovode na leĉenje od straha koljaĉa Franju: On hoće

uporno da dokaţe doktoru Lukaĉu da ga prepoznaje, ali doktor se vešto brani od tog

poznanstva. Danilo Marić iznosi ĉitavu psihoanalitiĉku teoriju na primeru koljaĉa i

nesuĊene ţrtve, straha i usuda, u kojoj doktor Lukaĉ nalazi koren i opravdanje za ustaška

nedala. Oni se intenzivnim strahom brane od zla koje bi im se moglo dogoditi. Kao

odbrambeni mehanizam strah deluje katarziĉno u trenutku dok masakriraju svoje ţrtve jer

onda se strah prenosi na ţrtve. “On je nesrećan pored sreće drugih, on mrzi srećne, i

njihov ţivot, i njihove snove. U prirodnoj borbi da bude u svemu kao i ljudi oko njega,

zatoĉenik mraka odabira bolestan ali u njegovoj podsvesti jedini put izbavljenja,

uništavanje srećnih. Kad nestane srećnih zatoĉenik zla će biti kao i svi ljudi oko njega…”

Doktor Lukaĉ je ovde iznio jedno novo nauĉno zasnovano poglavlje na temeljima

psihoanalize ljudske duše o strahovima i pokoljima i to je ujedno i najveća vrednost i

novina Danilovog romana. Te strahove – nalazio je doktor Lukaĉ, ta brĊanska deca vuku

korenom iz nesrećnog detinjstva kad su se cela priroda i ljudi bili zaverili pored njih i

protiv njih a nikakve zemaljske odbrane nije bilo; tu su i prirodne pojave, kiše, vetrovi i

hladnoće, glad, usamljeništvo, planinske munje i gromovi, strah od gladi i svi se ti

strahovi kasnije u odraslom mladiću izrode u svoju suprotnost, u mrţnju i uništavanje

drugih – srećnih. Tu leţe koreni koljaštva i ustaštva po dr Lukaĉu i po Danilu Mariću i

ovim je roman mnogo dobio na svojoj unutrašnjoj opravdanosti i tenziji.

Treba istaći likove mladića Predraga i Nenada koji su voleli lepe devojke iz svog

kraja, Solunku i Ilku. Predraga ubijaju ustaše a Solunka ostaje doţivotno sama i skrhana

kao Majka Jugovića, kao Brehtova Majka Hrabrost. Pominje se i ubistvo kralja

Aleksandra Prvog KaraĊorĊevića u Marseju i ništa više nije slutilo na dobro. Ovaj je

roman u isto vreme i drama kolektiva ali i pojedinca. Nesreće koje opisuje nisu poštedele

nikog, pisac sugestivno deluje na ĉitaoce. Suština romana je autentiĉna i istinita koliko je

i sam Bog istina, tvrdi pisac.

Trstenik, avgusta 2000.

Milosav Đalić

308.SJAJ I BEDA AMERIKE Danilo Marić: roman Lešinarke

Novi roman Danila Marića pod neobiĉnim naslovom “Lešinarke” nešto je sasvim

neobiĉno i drukĉije od svega što je ovaj plodni pisac do sada napisao. To je savremena

tema moderne, zahuktale i otuĊene Amerike, ali i naša istovremeno, koja se dogaĊa u

našem vremenu, na ameriĉkom tlu. Dokle moţe da ide ljudska bezoĉnost, podivljalost,

pohlepa i dehumanizovano društvo, najbolje se moţe vidjeti kada se proĉita ovaj

neobiĉan roman.

Imajući u vidu roman velikog francuskog pisca Onore de Balzak, “Sjaj i beda

kurtizana”, mogli bismo da govorimo uslovno i o novom romanu Danila Marića, kao

lajmotivu za kuriozitet naslova našeg teksta “Sjaj i beda Amerike”, s konstatacijom

ĉinjenice da u ovome romanu Danila marića ima nešto od sjaja “kurtizana”, renesansnih

ĉarobnih ljubavnica kakve nalazimo u knjiţevnim delima velikih majstora naše renesanse

iz primorskih gradova – “Dundo Maroje” Marina Drţića, zatim dela Gundulića,

Vetranovića, Zoranića, Hektorovića, Ranjine i dr.

Danilove “lešinarke” su, dakle, kurtizane, posebnog tipa i kova vezane za moderno

društvo u rasulu i raspadu svih moralnih ljudskih vrednosti za rad materijalnih, u kojima

su poljuljane humane vrline ljudske, nasuprot davno prohujalih renesansnih i

humanistiĉkih vremena u kome je ĉovek bio i ostao najveća vrednost, za razliku od

sadašnjeg koje je sui generis (sui generis – po sebi) generisano u najboljoj svojoj biti. U

tom i takvom društvu nameće se jedan vrlo akutni problem starih ljudi koji se nalaze na

samom dnu kloake ţivota. Te stare i bolesne uglavnom onemoćale ljude “ĉuvaju” i

“nadgledaju” posebne vrste ţena koje pisac naziva “lešinarkama”, toboţe brinu o njima

ali više o njihovim ogromnim bogatstvima, pretvarajući se u “ţene zveri”, ophrvane

zelenim dolarima i mislima o bogatstvu kakvi su naprimer “ljudi zveri” u ĉuvenom

Zolinom romanu “Ĉovek zver.”

MeĊu takav staleţ stiţe jednoga dana Srpkinja iz Bosne Danica Prstojević koja je

posle bosanskog krvavog karakazana ţivela kao izbeglica u Nišu, i odluĉila da odjezdi

put Amerike. MeĊutim, u toj sveopštoj nesreći i neizvesnosti Danicu je ipak pratila i

senka sreće. Posle strašnih muka i poniţenja koje je preţivela u hercegovackom logoru

Dretelj, u njoj je proradio zraĉak nade da će tamo u toj dalekoj zemlji preko okeana biti

bolje i da će naći svoj mir i satisfakciju za sve poraze, duhovne i fiziĉke, u sopstvenoj

zemlji.

Ĉitav roman rasporeĊen u 12 glava pripoveda u prvom licu Danica Prstojević pri

dolasku u Ameriku, iz San Pidra, u porodiĉnom domu koji je podigao njen suprug Viktor

sa kojim se tek venĉala. Roman, tj. njena narativvna solilokvija poĉinje jednim tuţnim

pismom starog i onemoćalog Dţoa Zorića, naslovljenom Društvu za zaštitu

hendikepiranih i ostarelih ljudi. U pismu se iznose zanimljivi podaci da se godišnje u

Americi usmrćuje na desetine hiljada bespomoćnih ljudi a da javno mnjenje to ne zna,

zloĉini se ne registruju, ubice se ne gone, ubistva su iz koristoljublja, sa predumišljajem,

planirana i organizovana.

Starac dalje kaţe da je “ovisan o svom ubici i da se ne pokreće postupak dok ne

umre.” A smrt mu je planirana za jedanaest sedmica i to se više ne moţe izmeniti.

Upozorava na veoma pritajenu ali i snaţnu organizaciju sa desetinama hiljada ubica.

Niko od njih još nije provaljen. Deluju u okviru agencije “Veseo starac” i društva “Drage

dede.” Ĉlanovi Društva su iskusne ţene, stare izmeĊu pedeset i sedamdeset godina,

uglavnom slabo obrazovane a godišnje neto zarade su im oko 400.000 ameriĉkih dolara

po ĉlanici. Za poĉetak starac navodi istraţiteljima i imena ubica iz grupe koja ga

okruţuje: Patricija, Elizabet, En, Margaret, Barbara i Dana.

I naratorku romana, dakle Danicu Prstojević, nemoćni starac je naveo kao jenu od

“lešinarki”, ubica starih i onemoćalih lica, što ona sve potanko pripoveda u radnji ovoga

romana koja se odvija u prvom licu. Ona nije, dakle, poštedela ni sebe iz kruga posebne

vrste zloĉinaca, što ovome romanu daje peĉat originalnosti i autentiĉnosti, a sve upućuje

na ĉinjenicu da se zaista i dogodilo u surovoj stvarnosti Amerike. MeĊutim, Danica nije

ubica kao ostale, ona samo administrativno pripada tom staleţu na koji je primorana da bi

preţivela. Ali se ne libi da kaţe da je ipak za nju, intelektualku, fakultetski obrazovanu

ţenu od karijere u nekadašnjoj domovini, stid što mora da se bavi i takvim poslom. Za

razliku od gospoĊe Patricije koja joj je nalazila posao ĉuvanja baka i deka, bespomoćnih

u svojoj ljušturi egzistencije, koja joj je bila neka vrsta “poslovoĊe” i koja je eventualni

zloĉinac na kakve upućuje stari Dţo u svom alarmantnom pismu, Danica Prstojević je

vrlo pošteno i iskreno, sa gotovo ljubavnom briţljivošću bila ktitor i negovateljica starih i

iznemoglih osoba. Tako se ona u ovom romanu izdvaja kao pozitivni lik i glavna liĉnost

romana koja otkriva ĉitav niz kriminalnih radnji i manipulacija sa starim osobama, u cilju

sticanja moći i bogatstva bez i jedne trunke humanosti. Takva je naprimer gospoĊa

Patricija kojoj je pisac posvetio veliku paţnju, razgolićujući njenu unutrašnju

pokvarenost, egoizam i tvrdiĉluk do neslućenih razmera. Ona se naprimer venĉa sa starim

Dţoom Zorićem u Las Vegasu posle smrti njegove supruge Meri, da bi nasledila njegovo

ogromno bogatstvo koje je, kao bivši Jugosloven, tj. Srbin stekao u Americi. Tako ĉine i

ostale beskrupulozne ţene iz ove grupe, osim Danice, koja štedeći svaki dolar razmišlja o

svom povratku u domovinu, što na kraju i ostvaruje.

GospoĊa Patricija se ne stidi ni bludnih radnji sa onemoćalim starcem, ĉineći mu

ugodnosti u meri i koliĉini onako koliko to njoj odgovara u njenoj pohlepi i perverziji, na

šta ţeli da uputi i Danicu, ali ova ipak ne pristaje na tako nešto kao ţena patrijahalnog i

porodiĉnog tradicionalnog srpskog morala, zbog ĉega se dve ţene i razilaze, radeći i dalje

svaka svoj posao na naĉin koji ljima pojedinaĉno i odgovara. Blasfemija koju pokazuje

Patricija u svom svakodnevnom ponašanju prema ţenama koje su joj podreĊene zahvata

u priliĉnoj meri ostale “lešinarke” i one vremenom postaju rigidne u gotovo istoj onoj

meri kao i Patricija.

Izvanredno je uspeli fleš-bek ovoga romana ĉija se radnja oĉituje kroz izuzetno

originalnu priĉu naratora Danice Prstojević, retrospektivno, dakle s pogledom unazad,

ĉestim korištenjem metoda i postupka filmske tehnike jer ona priĉa neposredno

autentiĉnu i valjanu priĉu od dana svog dolaska na ameriĉko tlo pa sve do avionske karte

u rukama na putu povratka u Beograd odakle je i krenula u Kaliforniju. NJena

diskurzivna narativna tehnika koju je znalaĉki upotrebio pisaca Danilo Marić,

najprikladnija je forma pripovedanja za ovakvu vrstu romna, što ga ĉini izuzetno

zanimljivim i uzbudljivim. Vaţna je taĉka u ovom romanu isticanja pozitivnog primera

naše ţene u svetu koja ne podleţe hipokriziji, licemerstvu posebne vrste kome podleţu

druge ţene iz branše “lešinarki”. Time je pisac na svojevrsno autentiĉan naĉin odbranio i

naš srpski nacionalni ponos koji ne gubi svoj indentitet ni u najteţim situacijama, ni

pritisnut tuĊinom, što samo po sebi govori da je visoki moral jako pleme srpstva odrţao

kroz vekove.

Nemamo ţelju da sadrţaj ovoga romana prepriĉavamo i time parafraziramo pisca –

neka to ostane pozitivna nepoznanica za ĉitaoce – ali moţemo reći da se na pozornici

romana nalazi nekoliko liĉnosti srpskog porekla: Boško Jovanović, Petar Bošković, Tina

Sarajka, prota Atanasije, Stiv Popov, neuropsihijatar, verovatno pseudonim od imena

Stevan Popović i jedan, humanistiĉki najviše nastrojen markantni lik, knjiţevnik

Aleksandar, koji ustaje protiv “lešinarke” Patricije i remećenja prirodnog, ljudskog,

humanitarnog reda stvari, pisac romana o Dţou, koji na najbolji naĉin biva rado ĉitan i

prihvaćen od strane srpske ĉitalaĉke publike u Kaliforniji koja se najviše okuplja oko

srpske pravoslavne crkve Svete Trojice u San Savu. Knjiţevnik Aleksandar se ne stidi da

otkrije i prizna i svoju tešku izbegliĉku sudbinu koja ga je snašla u Americi, o ĉemu

nepatvoreno govori naratorka romana Danica Prstojević. On je radio i poniţavajuće

poslove iako je fakultetski obrazovan intelektualac, samo da bi odrţao goli ţivot i na

kraju ostvario svoj san – postavljenje za menadţera velikog apartmentskog kompleksa,

što je smatrao vrhuncem svojih ambicija u Americi.

Aleksandrova knjiga o Dţou Zoriću, ameriĉkom onemoćalom bogatašu srpskog

porekla, podigla je Dţoov ugled, pomogla mu je da splasne odbojnost prema njemu i

njegovom novom braku sa Patricijom, a ono što je najvaţnije za njega, dodatno mu je

osmislila ostatak ţivota, postala predmet stalnih razmišljanja i komunikacija sa ljudima iz

razliĉitih grupa. No pisac Aleksandar zbog napisane knjige ne doţivljava trenutke sreće

poput Dţoa kome je namenjena; on zna da u ovoj i sliĉnim sredinama ni jedna

intelektualna vrednost nije blagonaklono doĉekana, pa kako bi i ova knjiga, no to je već

druga priĉa o zlosrećnim sudbinama pisaca i njihovih knjiga u svim epohama, društvima i

njihovim sistemima.

Pisac ne zaboravlja da spomene ni braĉne parove u ovome ĉudnome poslu

lešinarenja, koji drţe izvesnu ravnoteţu u ravni psihološki delotvorne atmosfere: Patricija

i Dţo, Dana i Viktor (Danica Prstojević), Elizabet i Dvajt, En i Mark, Margaret i Riĉard,

Barbara i Tom. NJihov ţivot u svakodnevici dat je u nekolikim potezima torza koji, sam

za sebe, takoĊe, predstavlja dobru priĉu o ljudskim usponima, padovima i porazima.

Zanimljivi su i likovi sa kojima je stari Dţo u zavadi, a to su bili njegovi najpouzdaniji

bivši prijatelji do pojave lešinarke Patricije: Leonard, Fred i Georg. I to su na izvestan

naĉin “jake liĉnosti” koje, ukupno gledano, drţe nekakvu ravnoteţu u ljudskoj nesreći.

Lepa su Daniĉina sećanja na izgubljeno detinjstvo i zaviĉaj, data u markantnim

slikama: sećala se Tjentišta, planinskog sveţeg mirisnog sena i lutajućeg ţubora Sutjeske.

Tu je sećanje i na Maršala Tita i loţenje partizanskih vatri, igranje i pevanje, spomen

ploĉe gde je poginuo Sava Kovaĉević. Mori je misao o sopstvenoj nesreći: provela je

srećno detinjstvo u Bosni u toplom roditeljskom domu. Roditelji su zaraĊivali dobro, bili

su univerzitetski profesori. Danica je završila fakultet, udala se i imala dvoje djece, brak

još iz studentskih dana. Bila je veoma struĉna u poslu, postala direktor preduzeća sa 800

radnika. I sin i kćerka završili su fakultete, zasnovali porodice i imala je ĉetvoro unuĉadi.

I onda je došao rat, jedne noći su ih sve odveli u nepoznatim pravcima; završili su u

logorima a preţiveli samo ona i dvoje unuĉadi. Ĉekajući u redu za socijalnu pomoć

osećala se poniţena u Americi u odnosu na bogatstvo koje je imala u svojoj zemlji.

Dakle, spiritus movens (spiritus movens – duhovni pokretaĉ) ovoga romana leţi u toj

autentiĉnoj priĉi Danice Prstojević o sjaju i bedi Amerike u ţivotu naših ljudi, njihovim

sudbinama na njenom tlu, njihove dogodovštine, scile i haridbe kroz koje su prošli,

istrajavajući u svojoj nostalgiĉnoj ljubavi za domovinom. Ostvarenje te ljubavi za Danicu

Prstojević, kroz ĉiju naraciju je autentiĉni pisac romana Danilo Marić ispriĉao vrlo

zanimljivu priĉu, došlo je onoga dana i onoga trenutka kada je sa avionskom kartom u

rukama ĉekala da se ukrca u avio za Beograd, koji je predstavljao konaĉno ostvarenje

njene ĉeţnje za ovo vreme provedeno u daljini, u tuĊini.

Trstenik, 14. oktobar 2000.

Milosav Đalić

309.PRIĈE IZ MOSTARA Danilo Marić, zbirka priĉa Mostarska treha

(objavljeno u “Borbi” 18. novembra 1999)

Danilo Marić (1938) je prozni pisac iz Mostara koji je do sada objavio devet knjiga

(pet knjiga pripovedaka i ĉetiri romana). Do rata je ţiveo u Mostaru, a od rata pa sve do

danas u izbeglištima: prvo u Đenovićima, pa u Herceg Novom, zatim u Zelenici, a od pre

ĉetiri godine ţivi u Los AnĊelesu u Kaliforniji.

“Mostarsku trehu” ne moţe svako napisati, već samo roĊeni Mostarac koji je

odrastao na obalama Neretve, koji poznaje njegovu gradsku dušu i šareni hercegovaĉki

milje i njegove ljude, vesele, šaljive, radoznale, da uvek izvale neku trehu (smeh, šalu).

“Mostar je ĉudesan, jedini grad koji se smije”, poruĉuje pisac. “Smijalice su mu ulice i

sokaci koje naseljava osobita ljudska fela, sve sama raja: liske i trehaši.”

Na poĉetku knjige, pre nego preĊe na same priĉe, autor veli: “Srušen je Mostar.

GraĊani su unakaţeni, a parkovi izrovani svjeţim humkama. Mostarci uporno uĉe

pedesetak jezika, u zemljama po kojima su razbacani. Dopala ih Gretina kletva, gleve im

došli njeni ŠveĊani, prokleti da su. Ona je smak prorekla davno, a mi je trehali, mislili da

je Greta samo smiješna. Oboren je nasmijani grad. Suze teku razvalinama uliĉnih

smijalica. Hoće li preţivjeti liskaluci i trehe? Hoće! Mostar će opet biti Mostar, opet će

da se smije. Potka mu je neuništiva plavooka Neretva i nad njom ţilavi Stari most.”

Pisac poĉinje knjigu kako je narator u kapetanskoj uniformi dospeo u nišku bolnicu,

na neuropsihijatriju zbog nekih psihiĉkih problema. A on je ustvari zapao u depresiju

zbog Mostara i njegove trehe i ĉeţnje za svim tim. Zato ga lekari nisu mogli izleĉiti. Zato

kad se vratio u Mostar, nestalo je tuge i on poĉinje veselo da se druţi sa junacima svoje

knjige i njihovim trehama. I ovoga puta se pokazalo da je priroda iznad medicine. A

njegovi junaci po kojima i priĉe nose imena svi su “mali mudraci” i sve se te priĉe mogu

ĉitati kao mini romani: Mujaga Komadina, Greta i Eno, Neda i Jure, Omer, Jazo, Sisak

Dvokolica, Medan sa kapije, Pinjinica, Mustafa Badţak, Joco Šupljeglav i Ico Voljevica.

Tu su sve date njihove sudbine i njihovi ţivoti, duboko ukorenjeni u srce Mostara, svi

puni trehe. To su ţilavi ljudi hercegovaĉkog krša koji iznad svega vole svoj grad i svoju

Neretvu, ali su uvek spremni da se našale na svoj i tuĊ raĉun.

Danilo Marić se saţivio sa ţiteljima grada na Neretvi. Shvatio je njegovu dušu.

Osetio njegov “damar” i ponudio nam pregršt mostarskih treha , mostarskih liskaluka,

bez kojih je bilo nemoguće zamisliti Mostar i Mostarce. Pisac je uspeo da sakupi mnoge

zgode iz njihovih biografija, s porukom da će doći bolji i veseliji dani.

Milosav Đalić

310.LIRSKI MEDALJONI DANILA MARIĆA Danilo Marić, zbirka priĉa Misteriozni kum

Do sada smo znali Danila Marića kao romansijera, izuzetnog proznog pisca sa

velelepnim romanima, jednog od najboljih srpskih pisaca u dijaspori, a sada ga otkrivamo

i kao izuzetnog majstora kratke proze, kratkih priĉa antologijskih vrijednosti, sa kojima bi

se ponosila svaka knjiţevnost u svetu a posebno srpska. Moţemo ih slobodno istaći i

nazvati kao male priĉe velikog romansijera.

Ova skazanija na narodnu su pravi a i autentiĉni lirski medaljoni Danila Marića i

put do njih, preko velikih romana proizašlih iz njegovog pera, nimalo nije lak. Ove priĉe

su kao izbrušeni dijamanti, rukom majstorovom, da nikoga ne ostavljaju ravnodušnim pri

njihovom naroĉito ponovnom ĉitanju jer se od prve ne otvaraju. Bajke kao narodne

umotvorine u usmenoj obradi i interpretaciji vaskrsavaju davno zapretanu strast za

pomnim skupljanjem narodnih umotvorina, što je u bogatoj srpskoj knjiţevnosti najbolje

uradio otac nove srpske knjiţevnosti Vuk Stefanović Karadţić, zbog ĉega ga je slavila

kulturna Evropa na ĉelu sa velikim piscima Johanom Voltangom fon Geteom i Grimom.

Iz ovakvih tradicionalnih knjiţevnih vrednosti pisac Danilo Marić ipak polazi od

liĉnog individualnog diskusa, originalnim kazivanjima raznih dogodovština na temu

ljudskih oneobiĉavanja, doţivljaja, iznenaĊenja, zapleta, raspleta, tuţnih sudbina i

dogaĊaja. Vrhunske znaĉajke mita, legende, bajke, humora, satire, ironije, groteske,

prisutni su na stranicama svih ovih priĉa, sa markantnim dinamiĉkim dogaĊajima i

zbivanjima. Radnja ovih priĉa je zgusnuta i nabijena kao dinamit do te mere da prosto

puca od ĉitateljskog zova i interesovanja za ĉari usmenih pripovedanja. Da posebno

naglasimo da ovo nisu narodne bajke lakonski prenete u knjiţevnost na usmene narodne

tradicije, već su umetniĉki obraĊene i oblikovane veštom spisateljskom rukom Danila

Marića koji je svakog trenutka pokazivao umeće i znanje šta hoće sa ovim priĉama i

kakve dalekoseţne poruke im daje.

Pišĉevo majstorstvo i zapaţeno pripovedaĉko umeće nameće misao o njegovom

poreklu iz Hercegovine u kojoj se oduvek negovala lepa usmena reĉ, bajka i legenda,

koja se vekovima prenosila s kolena na koleno. Priĉe se ĉitaju sa interesovanjem i

znatiţeljom, u traganju za njenim plemenitim porukama, i kao u kamen uklesanim, kao

što to moţemo videti u jednoj od naših najlepših zbirki pesama „Kameni spavaĉ“

hercegovaĉkog savremenog pesnika Maka Dizdara.

Sada za Danila Marića moţemo da konstatujemo da se pokazao kao veoma razuĊen

pisac jer se uspešno ogledao u duţim i kraćim romanima, pripovetkama i novelama a

sada i u sasvim kratkim priĉama koje je ujedno i najteţe pisati. Ove male priĉe naroĉito

pokazuju da su imaginacija i mašta pisca postigle zavidan nivo da zadovoljavaju sve

kritiĉarske i ĉitalaĉke ukuse. Jednostavnim i delatnim postupkom pripovedanja kako u

prvom tako i u trećem licu Danilo Marić iznova aktuelizuje kauzalni odnos izmeĊu

stvarnog ţivota i knjiţevnosti, što nije samo narativna fikcija već autentiĉni dramski

naboj i iskaz.

Ova zbirka kratkih priĉa ima svoje nazive, vreme radnje, sa motivima legendi koje

su nastajale na jugu Evrope u periodu izmeĊu 1170. do 1950 godine, otprilike. Tako je

pisac preneo ĉitaoca i sebe u staro drevno vreme kad se gotovo nije ni znalo za priĉu već

samo za njenu orkestriranu boju i zvuk pramelodije.To je svojevrsno oţivljavanje

prošlosti koja je ostala zapretana daleko za nama, a ove priĉe su samo simboliĉni znak da

se oduvek pevalo, snevalo, priĉalo i da na poĉetku svega beše Reĉ. Priĉe kao što su Mitar

i kašika, Otac u vreći, Blagajski zmaj, Granica pravde, Ţena i Ċavo, Glogov štap,

Striţeno-košeno, i druge, su nešto što nam je najbolje podarila ova knjiga, da se setimo

naših predaka i njihovih priĉa, njihovih prošlih ţivota i naših sadašnjih uţivanja u ĉitanju

i tumaĉenju ovih priĉa.

Primetna je izrazita tajanstvenost kao suština pojave u ovim priĉama, pa se na mah

posetimo engleskog pesnika Šelija koji je pisao da su „dan i smrt deca tamne noći“, kao

što su to i u priĉama Danila Marića. Šeli je pisao da poete nisu samo „zakonodavci

sveta“, nego su i graditelji sveta. Ko ume lepo priĉati, taj moţe svet sagraditi. To je sluĉaj

i sa našim piscem – on ne ruši nego gradi, u tišini, i pisac moţe slobodno reći: Tišina je

moja otadţbina. Ne treba voleti samo neprolazne stvari, jedna je od poruka ove knjige.

Na ovoj našoj planeti neprolazan je ţivot; ĉovek dolazi do uverenja da je sinteza sveta

samo u veĉnosti materije, a ne u veĉnosti pokreta, materija od koje su sazdane Danilove

priĉe. Duh moţe da bude i pokojna snaga, a svaki atom materije je i deo kosmosa i deo

haosa, i ţivi, i ne pita šta bogovi osuĊuju a šta odobravaju. Veĉna kazaljka Danilovog

sata uvek otkucava vreme koje je njemu najbolji saveznik, kao i njegovog dela.

Veliku vaţnost u ovoj knjizi priĉa imaju slike atmosfere i slike pejzaţa. Ovim se

literarnim sredstvima predstavlja ton i vrsta doţivljaja. I uvek su ti doţivljaji puni, sa

naglašenim tonom, ili jeze, ili patnje, ili nemog oĉajanja, ili straha beznaĊa, izgubljenosti,

bespomoćnosti ili nemira. Priĉe su pune psihološkog naboja i elemenata duševne

strukture. Pisac veoma drţi do toga da je vaţna sama priĉa kao oblik trajanja jedne

realnosti, u ĉemu priĉa moţe da posluţi i kao podsticaj za traganje, kako bi pisac našao

neku unutrašnju stvar koju treba misaono rašĉlaniti.

Pisac nameće stav šta je za ĉoveka dobro a šta rĊavo koje nije metafiziĉko već

empirijsko pitanje, koje se moţe rešiti analizom svake ponaosob njegove priĉe-bajke,

njihovih priroda i delovanja izvesnih okolnosti na njihovo ponašanje unutar njihovih

ţivotnih zbivanja. U predoĉavanju razornih sila prirode pisac je ţeleo da unese jednu

skoro neizbeţnu crtu moderne literature, da svest o tragiĉnom suprotstavi vedrini ljudske

realnosti. On nije ţeleo da prosto negira lepotu i smisao postojanja.

Kao oni akordi kojima se završavaju Betovenove simfonije, i za koje se uvek

pitamo zašto ih je kompozitor pomno ţeleo, i šta je odvratilo od toga da ih unese više,

one ne zakljuĉuju jedan razvoj koji je u toku. Pisac je već iscrpeo sve mogućnosti, no

trebalo bi takoĊe da jedan metalingvistiĉki naĉin omoguće slanje jednog signala ciljne

poruke, dobijenog uokviravanjem završne faze u sistem, koji je već jednom bio tu, tonovi

koji su za sve vreme trajanja prenosa emisije doprinosili boljem isticanju nijansi njihovim

moduliranjem na više naĉina.

U svakom sluĉaju pred nama se nalazi jedna dobra zbirka priĉa zrelog i izgraĊenog

pisca, kome svakako treba posvetiti paţnju, ne radi zabave nego radi ĉitalaĉkog uţivanja,

kao što se uţiva u svakoj plemenitoj materiji duhovne prirode.

U Trsteniku, 28. februara 2006.

Milosav Đalić

311.ZLO SAVLADATI DOBRIM Danilo Marić, pripovetke Rika rijeke Drine

Zbirka pripovedaka poznatog pripovedaĉa i romansijera Danila Marića „Rika rijeke

Drine” spada u onu vrstu knjiţevnih dela koja se lako ĉitaju i dugo pamte. Oĉigledno je

da su sve ove pripovetke napisane u jednome dahu, što ĉitaoca primorava da ih ne ispušta

iz ruku do kraja, do poslednje reĉenice. Sastavljena od 12 pripovedaka razliĉite sadrţine,

protkane su jednom jedinom niti: borba protiv zla i neskrajnuta misao pobede dobra nad

zlim koje se redovno, gotovo u svakoj pripovetci kao crni oblak nadvija nad glavama i

sudbinama junaka ove razgovetne i gusto tkane proze. Pišĉevo majstorstvo oprobano i

potvrĊeno u desetak do sada objavljenoih knjiga proze, nesumljivo i ovde dolazi do

izraţaja, dajući mu boju nepatvorenog, markantnog, veĉnog.

Ĉitalac se vrlo brzo uverava da je u pitanju pripovetka – zagonetka kao što je

zagonetka i sam ţivot ili ljudsko bivstvovanje za ĉijom tajnom pisac uporno traga.

Traganje se ne pokazuje kao uzaludno ne samo zbog toga što je tajna po prirodi stvari

neodgonetljiva, već i zbog limitiranih mogućnosti ljudskog uma i sredstava koje su

obiĉno na raspolaganju u poduhvatima te vrste. Gotovo svi likovi ove proze ĉas izgledaju

„realni”, ĉas se gube u onom što obiĉno nazivamo snovima, a što je ustvari pojava do ĉije

suštine i smisla ljudski um ne moţe da dospe. Imamo smenjive istih ili sliĉnih prizora u

razliĉitim vremenskim razdobljima. Mnogi od tih prizora provociraju ĉitaoĉevo istorijsko

iskustvo i svi oni, bez obzira na mogućnost istorijske verifikacije, izgledaju istovremeno i

legendarni i stvarni. Stvarni – ali u kom smislu i u kom znaĉenju? Pisac kao da insistira

na tome da ništa nije izmislio – da je sve istinito. Baš takav utisak stiĉemo ĉitajući lagano

jednu po jednu pripovetku. Stvarnost je maštovita a ona je ĉudotvornija od mašte koja u

delima fantastiĉne literature izmišlja dogaĊaje.

No ne mislimo da su dogaĊaji u ovoj zbirci pripovedaka izmišljeni. Prepoznaju se tu

autobiografski elementi, prijatelji, ljudi i dogaĊaji iz pišĉevog ţivota pogotovu onog koji

je proţivio u rodnom Mostaru, napete atmosfere neprestanog išĉekivanja zla koje se

moţe dogoditi svakoga trenutka kada je zavladao rat u Mostaru, kada su komšije i

najbolji prijatelji poĉeli da se mrze i kada su jedni poĉeli da prete i ugroţavaju ţivot

drugima, tako da su ovi bili primorani u bekstvo i izbeglištvo zajedno sa svojim

porodicama. „Svemu što se dogaĊa upravlja neka nevidljiva sila, i sve ima svoje vreme”,

kako bi rekao veliki ĉeški pisac Milan Kundera. Uprkos svim nedaćama, svim nesrećama

koje se slaţu jedna na drugu gotovo u svakoj pripoveci, oseća se nadmoć ljudskog duha,

nad nesrećama i prolaznošću, pišĉeve opservacije i trajne poruke da zlo treba savladati

dobrim. Govor liĉnosti ovih pripovedaka, „geste i grimase” (Mirko Boţić), podseća na

bliske ili dalje starije pisce koji potiĉu iz ovih krajeva. Jake liĉnosti, violentne dinarske

gorštaĉke figure provejavaju ovim svetom napete atmosfere sa pretnjom da se sva zla

odjednom razbuktaju i preĊu u apokalipsu Pandorine kutije.

Svaka pripovest ima svoj jasno odreĊeni i naznaĉeni poĉetak i kraj. Poetika, kao

bitna odlika svake literature, i ovdje potvrĊuje svoje plodonosno naĉelo da je „poeta

kliktaj smrtnoga sa burnoga brijega našega” (NJegoš), da je pisac, kao i u nekim svojim

prethodnim knjigama toliko davao sebe i ugraĊivao svoju misao u liĉnosti svake

pripovetke, tako da bezmalo zaplešu pred nama kao pozornici gde svaki lik mora da

odigra svoju ulogu. Tako da gotovo i nema u ovoj zbirci sporednih epizodnih likova;

jedan, glavni lik kao da je prototip za sve ostale.

Prelepa je priĉa „Tenica” na samom poĉetku zbirke; narator šeta ulicom Mimoza u

Neumu, u kome stanuju bivši drţavni i partijski moćnici a sada „pogrbljeni

umirovljenici”. Tmurni ljudi malih intelektualnih sposobnosti prebiraju prošlost u

svetlosnim tišinama. Šetaĉ se poverava smokvici da ga je strah od rata, od Haga. Ona

pripoveda svoju sudbinu, tešku, sliĉnu ĉovekovoj; prţi je sunce, biju kiše i vetrovi, brste

divlje koze. „Zadovoljstvo je biti od koristi drugima, teško onom ko tu slast nije okusio”,

kaţe ona. „U ţivotu uvijek mora biti nade, u to vjerujem.” Kako bi rekao ĉuveni doktor

logorterapije Viktor Frankl „trpljenje ima snagu kao i neko herojsko delo.” Otkuda takav

razum maloj tenici? Stvarajući ĉoveka na zemlji Bog mu je dao i razum, radost i mnoge

plodove i naslade, ali mu je udenuo i svojstvo tuge da bi imao redovnog povoda za

spoznavanje NJega. Golemu tugu mu je smestio u maleno telo. Sve se to isto tako moţe

primeniti i na biljni i na ţivotinjski svet, svet koji nije bez Boga.

Slede dalje potresne priĉe u ovoj zbirci kao što su „Profesor Guti”, „Fuzglav”,

„Beboubice”, „Kap krvi”, „Umiranje otakanjem krvi”. Profesor guti je uhapšen u

popodnevnim ĉasovima zato što je njegova supruga izvršila samoubistvo na svirep naĉin.

Susetka je zamoljena da priĉa o profesoru Gutiju. Profesor je bio poznat ĉovek, darovit

nauĉnik, njihov brak je bio za primer, satkan samo od ljubavi i sloge. U ovome ratu, u

dnevnoj sobi, pred roditeljskim oĉima, dok je ĉitao knjigu, njihov sin je ustreljen od

snajperista. Nesreća je ušla u njihov ţivot i od tada se profesor sasvim izmenio, donevši

odluku o osveti ubicama njegovog sina. Kao nauĉnik, izumiće specijalni otrov. Ubrizgaće

ga u najlepše bombone. Hodaće gradom, zaustavljaće decu, milovati ih po kosi i pitati za

ime. Deci sa lovijanskim imenima davaće neotrovane bombone, a onoj sa flatijanskim

imenima davaće otrovane bombone. Neka i roditelji Flatijanaca osete njegov bol. Tada je

po prvi put spokojno zaspao. Profesor Guti je uveliko podelio otrovne bombone i posio

djeĉiji pomor.

Zarobljeniĉka priĉa „Fuzglav” govori o fudbalskoj utakmici u opkladu izmeĊu

robijaša i ĉuvara logora, samo što je glavni nadzornik umesto pravog fudbala odsekao

glavu jednom robijašu i njome igrali su utakmicu. Bio je to Bole s kojim je narator

nekada osvajao lepoticu Milicu. Ţenidba je bila odloţena zbog graĊanskog rata.

„Beboubice” je priĉa o otmiĉaru deteta koji roditeljima otima decu i beţi. U

pripovesti „Umiranje otakanjem krvi” narator je ĉuvao jednu tajnu koju ovom prilikom

saopštava. Tajnu umiranja od otakanja krvi.

„Rika rijeke Drine” svojom tematikom odudara od navedenih pripovedaka, i to je

jedna prelepa priĉa o Drini, baš kao da je sišla sa stranica Koĉićeve proze „S planine i

ispod planine.” U njoj je pisac evocirao vraćanje sećanja na majku i detinjstvo, toplinu

roditeljskog doma. A zatim ga java nosi u stvarnost rata. Opisuje zatim Drinu, sliĉno

Andriću u romanu Na Drini ćuprija: „Rijeka Drina je milenijumska granica svjetova,

religija, plemena i civilizacija. Više je pozobala ljudi nego ih je napojila. Jedino na

njenim obalama smrt ima pravo na ţivot, ĉesto biva svakodnevica…”

Rat je već poĉeo, prljaviji je od onih ranije. Ovdašnji mirni ljudi ubrzo će postati

ubice, a to je već osećao Dragi, glavni lik pripovetke „Spasonosni srk.” LJudi su već

naoruţani i zgomilani po religijskim ĉoporima. Dragi je kao deĉak gledao kako su mu

klali oca, pa evo i njemu se ta opasnost pribliţavala. Odluĉio se da beţi meĊu

poslednjima, da ne padne ţiv u koljaĉke ruke.

„LJubica” je priĉa o devedesetosmogodišnjoj starici koja u Kaliforniji ţivi 80.

godina. Ĉezne da se vrati u stari kraj, u hercegovaĉki Blagaj i da tamo mirno otpoĉine.

MeĊutim, zarasli su srpski blagajski grobovi i ona ostaje da poĉiva u tuĊinskoj zemlji.

TakoĊe, meĊu najbolje priĉe ove zbirke spadaju „Patrijarhove cipele”, „Patrijarh

dudova” i „Da nije bilo rata”, koje su vrlo upeĉatljive, imaju didaktiĉki karakter i

odlikuju se nepatvorenom orginalnošću zbivanja i vrhunskim pripovedaĉkim

majstorstvom inerpretacije.

Tako su, dakle sve ove pripovetke satkane od same ţivotne zbilje i njih ĉini sam

ţivot, a znamo da je Gijo rekao da je „Umetnost saţet ţivot.” Knjiga je pisana nadahnuto,

u kojoj ima nešto od tragiĉne prolaznosti, tuţnih prisećanja, starosti i mladosti, voća i

cveća. Pisac nas, kao i njegova imaginacija, prosto nagoni da se, poput Orfeja, osvrnemo

još jednom i naĊemo smisla i znaĉaja u svemu onome što je u ovim pripovestima već

postalo prošlost, ali prošlost koja opominje da zlo treba savladati dobrim. Danilo Marić

se još jednom potvrdio kao talentovani pisac i kao majstor opisivanja detalja i pravljenja

celovitih priĉa od naoko malih stvari i dogaĊaja. Ceo ovaj rukopis lirskog mola

pripovedanja – iako je pun naturalistiĉkih boja kao da potvrĊuje misao velikog poljskog

pisca Jaroslava Ivaškijeviĉa, koji smatra najvaţnijim zadatkom pisca – zaustaviti

trenutke, uĉiniti ih neprolaznim. To izvrsno polazi za rukom Danilu Mariću u ovim

pripovetkama.

Dakle, takav kazivaĉ uliva poverenje da po tradicionalnim shvatanjima ispriĉa velike

priĉe i velike sudbine. Da li je pisac uspeo da ovim delom rasvetli jedan mraĉan trenutak

naše istorije, da nas navede na još jedno razmišljanje o ĉovekovoj dubini i korenima

njenoga zla, saznaćemo kad paţljivo proĉitamo ovaj rukopis koji zavreĊuje paţnju

ĉitalaca i kritike. Delo je zaista uspešno izvedeno, moderno knjiţevno obraĊeno, s

tamnim senkama i tonovima, koje bi Knjiga proroka Jeremije ovako opisala: „Ţetva je

prošla, leto minulo, a mi se ne izbavismo.”

Trsteniku, 1.12. 1999.

Milosav Đalić

312.KOSOVSKA TRAGEDIJA U MODERNOM ROMANU Danilo Marić, roman Suzopolje – roman o boju na Kosovu

„Jer, vaistinu, postoji i mudrost što veta

u tami, mudrost noćne senke koja veĉito

uzdiše.”

Lav Tolstoj

U istoriji naše knjiţevnosti – a i danas – mnogi letopisci su pokušavali da daju svoj

literarni doprinos Kosovskom boju i, manje-više mahom uspevali. U dalekoj prošlosti su

to najbolje i najtrajnije uĉinile junaĉke narodne pesme Kosovskog ciklusa naše

knjiţevnosti srednjega veka, i to u brojnijim svojim delima, dok ih je daleko manji broj

bio u prozi od kojih se gotovo ni o jednom danas više ne govori, izuzev moţda jednom –

„Janiĉareve uspomene” Konstantina Mihailovića iz Ostrovice. Prvi opis Kosovskog boja

nalazimo kod našeg srednjevekovnog biografa Konstantina Filozofa koji je ţiveo na

dvoru despota Stefana Lazarevića. NJegova biografija o despotu Stefanu pisana je 1431.

godine, dakle samo 42 godine posle Kosovskog boja, kada su uspomene na ovaj dogaĊaj

bile još uvek sveţe. Sem toga, on je bio vrlo omiljen na despotovom dvoru, a to znaĉi da

je mogao da bude sasvim taĉno obavešten o dogaĊajima na Kosovu. Zato se i ne moţe

sumnjati u istinitost njegovih navoda. Podaci koje nam je ostavio ovaj biograf ĉine

zametak i pesniĉko jezgro kosovske legende. Tu je naglašena kletva, a tu se pominje i

volja boţja kao uzrok poraza. MeĊutim, nigde se ne pominje Miloš Obilić, ne pominju se

Jugovići, nema ni reĉi o izdajstvu, a još manje o izdajstvu Vuka Brankovića.

Današnji naši savremeni pisci pokušavaju – a dobrim delom i uspevaju – da tu

prazninu nadoknade. Ako izuzmemo prelepu antologiju pesama pod nazivom „Ţertveno

polje Kosovo” objavljenom pre nekoliko godina, moţemo izdvojiti svega dva-tri prozna

dela koja su dostojno obeleţila ovaj dogaĊaj. To su romani Miroslava Savićevića „Priĉa o

kosovskom boju” i Dobrila Nenadića „Roman o Obiliću”, ali i drama Zvonimira Kostića

„Lazar, veliki knez”. Svakako su to dela dostojna romaneskne karakterizacije ali

neujednaĉenih vrednosti. Ĉini nam se da je daleko otišao iznad svih njih, srpski pisac

Danilo Marić u svom rukopisu na ovu temu pod naslovom „Suzopolje.” Posle desetak

objavljenih knjiga pripovedaka i romana iz raznoraznih oblasti ljudske delatnosti i ţivota,

Danilo Marić se – da to odmah kaţemo – vrlo uspešno, gotovo do samih vrhunskih

dometa knjiţevnog dostignuća uhvatio u koštac sa starom temom i njenom veĉnom

aktuelnošću – bojem na Kosovu.

Od samog poĉetka njegova priĉa poĉinje vrlo zanimljivo da se raspreda i, – odmah

vidimo da imamo posla sa piscem od znanja i zanata, izvanrednim u svojoj branši. Na

samom poĉetku romana, u poglavlju „Vremešna desnica” opisuje se srpska prestonica

Kruševac u predveĉerje Kosovske bitke, situacija na kneţevom dvoru, kada se knez Lazar

sa porodicom i velikašima priprema da doĉeka sina Stefana iz Svete Gore, gde se

školovao u manastiru Hilandaru. Deĉak je tamo proveo dve godine uĉeći pismenost,

vizantijsku istoriju, knjiţevnost, slikarstvo, pa i veštinu ratovanja. MeĊutim, pisac se

vešto prerušio u drugog naratora tako da celu priĉu govori Jefimija, prva srpska

pesnikinja, udovica posle Mariĉke bitke koja se našla na Lazarevom dvoru, a kasnije kao

monahinja u obliţnjem manastiru LJubostinja. Na jednom mestu ona kaţe: „Istina je, sve

vam ovo kazujem ja, Jefimija, najtuţniji rab boţji, i oĉevidac osmoga vidovdanskoga

Kosova, zaista vam se istina kazuje…” Tako je pisac Danilo Marić izabrao dobro poznatu

formu „priĉe u priĉi” i pripovedanja u prvom licu, što njegov zanat ĉini vrlo umešnim i

delotvornim.

Jefimija tokom svoje priĉe predoseća velike nesreće, Kosovski boj, i ţali kneza

Lazara i sve hrabre srpske ratnike koji će na Kosovu ostaviti svoje kosti. Ona sumnja u

Lazara i njegovu starost, bolest i nesposobnost za odsudnu bitku i da on više nije u stanju

da bude ĉelni konjanik, a njegov sin, kneţević Stefan, je maloletan. Susret oca i sina koji

je bio dirljiv u njoj izaziva suze saţaljenja. Lazar uporno i izdrţljivo veţba svakoga dana

da ojaĉa svoje posustalo telo, ali sin Stefan vidi da su mu pokreti isuviše prespori za

ratovanje. Pored grada Kruševca i stanja na dvoru, narator opisuje široko kruševaĉko

polje koje vri od lepote i pitomine, zatim se vide Morava i Jastrebac, gde knez Lazar

redovno odlazi na veţbanje. Tu je zatim i drugi dirljivi susret majke Milice i sina Stefana,

kada je kneginja nemanjićke krvi govorila sinu da on treba da oĉuva svetorodnu

nemanjićku krv.

U poglavlju „Hristos mladenac” knez Lazar je govorio sinu o svojim problemima i

dilemama pred sudar sa Turcima, o srpskoj neslozi, o tome kako će ga on naslediti, o

zaduţbini Ravanici i manastiru LJubostinja. Znao je da su Azijati nezadrţivi u svom

naletu, Srbiji preti velika opasnost, polumesec kidiše na krst i evropejski kriţ. „Jedini

svedok prohujalog ţivota je zaduţbina”, rekao je otac sinu. Milici, Jefimiji pa i sinu

Stefanu knez Lazar je ĉesto prepriĉavao svoj krvavi san o kosovskoj tragediji.

Poglavlje „Uoĉi Vidovdana” opisuje Tvrtkovu vojsku i njegove snage, koji se nalazi

u dilemama da li da pomogne Lazaru i na kraju odustaje. U ovom poglavlju nalazi se i

jedno od najlepših mesta u romanu – razmišljanje 13-godišnjeg Stefana, u Pećkoj

patrijaršiji, o zlu koje ga ĉeka, njegovog oca i svo srpstvo. Tada se prvi put zamislio nad

svrhom i smislom ţivota. Pisac na sugestivan naĉin pokazuje da ovaj boj nije samo

srpsko-turski obraĉun, nego sudar krsta i polumeseca, Azije i Evrope.

U ovim solilokvijima ĉesto se Lazar ispovedao Jefimiji koja je pamtila i beleţila:

„Moja Jefimija, svedok si, moja Jefimija, sada bi se svako zahvalio na voĊstvu. Nije lako

biti jedini krivac za daljnji tok Srba i pravoslavlja. Rado bih i ja pobegao iz istorije i

odgovornost za narod prepustio nekom drugom Srbinu.” Opisuje se tradicionalna srpska

nesloga oko komandovanja. Pojavilo se tri komandanta a ne jedan, knez Lazar. Lazar je

bio pesimista i uvideo da su sve prednosti na strani Turaka, tako da se osećao već poraţen

i pre boja. Za Murata je ova bitka bila usputna, cilj mu je bila hrišćanska Evropa.

Konstatuje da je Srbima suĊeno da vode nametnute bojeve, raĊaju junake i slave

gubitnike i muĉenike. Jefimija pomaţe piscu, ona iz poglavlja u poglavlje dobro svedoĉi,

imala je iskustva u tome, bila je svedok krvavoj Marici, pa je sada i svedok krvavog

Kosova.

Snaţno je izvajan lik igumana Petra koji je carici Milici davao mudre savete za

budućnost Srbije, to je već bilo posle sudara dveju vojski i Lazareve pogibije na Kosovu.

Od tada je ona poĉela uspešno da vlada, zna šta hoće i da je sve to „po meri vremena.” I

zaista je ovaj Petrov i Miliĉin program postao smisao za sve što će se Srbima dogoditi u

kasnija vremena. Brzo podizanje dţamije u Lazarevom Kruševcu izazvalo je golemu

potištenost svih balkanskih pravoslavaca. Tako su Turci Srbe prihvatili kao najpouzdanije

podanike i dostojne saveznike. Srbija je postala vazalna drţava a na dvoru je Milici

glavni vojskovoĊa bio vojvoda Vukašin, jedan od retko preţivelih na Kosovu. Stefana su

sve više odvodili na dvor turskog cara Bajazita a Miliĉina kćer Mileva otišla je u manastir

Ravanicu. Zarobljenog kneza Lazara i njegovog vojvodu Vukašina Bajazit je odveo pod

šator u kome je leţao mrtav car Murat, i sa Lazarom vodio neobiĉan dijalog o snazi i

veštini srpske vojske kojoj se divio i on i njegov otac sultan Murat. Ali je srpska vojska

hendikepirana neslogom, ohološću i borbom za vlast. Bajazit je kao veliki vojskovoĊa i

ratnik ponudio knezu Lazaru podelu vlasti, savez i vazalstvo, ali je knez to odbio

opredelivši se za „nebesko carstvo.” Onda mu je Bajazit odrubio glavu jednim zamahom

pozlaćenog maĉa, ali je po Lazarevom zavetu poštedio vojvodu Vukašina i sina Stefana.

A Vuk Branković se izvukao iz boja, nije mu bilo do saveza kome on nije ĉelnik. Crkva

je izopštila Vuka Brankovića kao izdajnika iz koje se nikada više neće izvući, i umreće u

progonstvu u Turskoj.

Stefan je sve više stasavao u hrabrog i veštog ratnika iako mu je bilo svega šesnaest

godina. Sa zetovima ĐuraĊom i Vukom uĉestvovao je u borbi protiv Turaka i dokazao se

kao veoma vešt i hrabar ratnik. Dva prelomna dogaĊaja su se tada desila: nareĊenje

turskih vlasti da vojvoda Vukašin i Stefan sa oklopnicima priĊu turskoj vojsci i da se

kneginjica Mileva povede za suprugu sultana Bajazita. Ona odlazi sa pratnjom – i ta slika

je veoma snaţna i upeĉatljiva – u kojoj je i brat Stefan, da bude carica i supruga

Bajazitova. I od tada postaje sultanija Olivera.

Olivera je na dvoru radila za srpsku stvar; ona je zbratimila muhamedanstvo i

pravoslavlje, zavela srpski jezik na dvoru, okupila umetnike iz balkanskih zemalja,

sagradila svetosavsku crkvu u kojoj je dala da se naslikaju srpske svetinje, svi vladari od

Nemanjića do cara Lazara. Svojevoljno je trpela svoje jade jer je znala da je to voljom

sudbine odreĊeno. Sa turskog dvora ona je radila za svoj narod.

Autor zagovara dobro poznatu tezu koju je sultan Bajazit izrekao Stefanu – da Srbe

niko ne moţe pobediti osim sami sebe. Pri kraju romana bio se još jedan veliki i odluĉni

boj izmeĊu mongolskog kana Timura i Bajazita. Strašnim oklopnicima komandovao je

Stefan Lazarević i Timur nije mogao nikako da ih pobedi. Stefan mu je pruţio ruku

pomirenja, što je ovaj jedva doĉekao. Bajazit je potuĉen do nogu i Timur je preuzeo svih

trista devojaka iz njegovog harema a njegovu caricu sultaniju Oliveru, po dogovoru sa

Stefanom, ispratio prema Konstantinopolju, odatle prema Kruševcu, gde je ona otišla u

manastir LJubostinju i zamonašila se kao monahinja Magdalena.

Kao i car Dušan, sada i knez Stefan Lazarević u potpunosti shvata da na Evropu treba

zaboraviti kao na saveznika. Okreće se svojim potrebama. U hramu svetske kulture

napaja se rimskim poštovanjem zakona i reda, i vizantijskim poimanjem viteške ĉasti,

poštenja i nauke. Prihvata titulu despota, prvu iza carske, koju i moţe dodeliti samo car.

Za srpskoga kneza i despota krunisao se u Carigradu u 400 godina starom dvorcu

Vlaherne. Zatim je satro Turke za sva vremena, proterao ih iz svih svojih zemalja,

porušio dţamije i izgradio crkve koje su tu i pre postojale. Bio je najmoćniji vitez u

Evropi. Nastala je obnovljena i moderno zasnovana drţava, bogata i jedna od

najureĊenijih evropskih zemalja. Poĉivala je na duhu svetosavlja. Po uzoru na Rim

postavio je i do kraja primenio zakone o redu i miru. Kod crkve Samodreţe podiţe

postojan mramorni stub kosovskim junacima. Po smrti svoje verenice Helene ostao je

dosledan sebi da će se venĉati samo jednom, na kraju se venĉao sa crkvom. Sagradiće

zaduţbinu Manasiju, dostojnu najvećih Nemanjića. Vlast će da prepusti onome u kome

teĉe nemanjićka krv, sestriću ĐuraĊu Brankoviću, sinu Vukovom. Nisu ga priznavali

njegovi, on se povukao u manastir i napisao znaĉajno knjiţevno delo „Slovo ljubve.”

Stalno je ponavljao reĉi apostola Pavla: „Meni je ţivot Hristos, a smrt dobitak. Ne ţivim

više ja, nego u meni ţivi Hristos.”

I crkva mu je osporavala zasluţenu slavu, pravo oslobodioca. Kao i caru Dušanu

Silnom. Crkva je u carstvo nebesko uznosila svakoga srpskoga vladara, osim njih

dvojice; caru Silnome ne zaboravi savez sa katoliĉanstvom, a despotu Visokome sa

muhamedanstvom. A i poznata je jedna neumoljiva ĉinjenica u srpskom narodu: on na

ĉudan, gotovo neshvatljiv naĉin ne voli svoje najveće junake pobednike.

Kao što je sultanija Olivera našla utoĉište u manastiru LJubostinja kao monahinja

Magdalena, tako je i njen nekadašnji verenik vojvoda Vukašin, jednoruki junak sa

Kosova, takoĊe u LJubostinji postao monah Joanikije. Po ceo dan je provodio na

ljubostinjskoj reĉici, jer je ona izlazila da pere rublje. Bez reĉi su se skriveno pogledali.

„Izgled i skonĉavanje uzvišene ljubavi, monahinje Magdalene i monaha Joanikija, uz

svedoĉenje reĉice LJubostinje, osta godinama da kazuje o širini i dubini Kosova, srpskog

Suzopolja.”

Jedna od pouka koja se izvlaĉi kao lajtmotiv u romanu jeste ĉuvena odlika Srba – što

se i ovom prilikom pokazala – da nikome vlast tako nije prirasla srcu kao Srbinu.

Kosovska tragedija znaĉila je kraj srpske samostalnosti. Srbija je pokušala da se

grĉevitim, samrtnim trzajima i dalje odupire azijskom osvajaĉu, ali je sve to bilo uzalud.

U ovoj priĉi odnosno romanu o boju kosovskom, pisac Danilo Marić nije pisao ni

istoriju ni legendu, ali i od jedne i od druge je gradio svoju priĉu duboko psihološkog

karaktera, snaţno prodirući, snagom svoje umetniĉke imaginacije u duše junaka, svih

uĉesnika ovoga romana. Pisac je uspešno istrajavao tamo kada prestaje istorija i kada se

otvara vrtlog priĉe. Ovo delo predstavlja plod neprolazne i trajne vrednosti i u njemu ima

neĉega od zvuka pramelodije, kako bi rekao naš poznati istoriĉar Ilarion Ruvarac. A to je

roman „Suzopolje”, to je krvavo i posvećeno Kosovo polje.

Trstenik, 20. septembra 1999.

Dimitrije Janiĉić

313.DRAGANOVE ŢIVOTNE VETROMETNINE Danilo Marić, roman Palata iznad Bel Kanjona

Istorija srpske knjiţevnosti poĉinje svoje trajanje biografskim delima, gde junaci

behu uglavnom vladari. Do danas se taj izbor širio, i pred nama je roman Danila Marića,

“Palata iznad Bel Kanjona”, pisan o “obiĉnom” ĉoveku. Marić se već uspešno ogledao u

ovom knjiţevnom rodu, romanom o ameriĉkom Srbinu, koji je dobro primljen.

Novi njegov roman govori o djeĉaku iz maĉvanskog sela, ĉiji ţivotni put, lutanja,

stradanja, traţenja smisla i ţivotne svrhe, politiĉke nedoumice, ranjivost zbog nedostatka

roditeljske ljubavi, vera i razoĉarenje u autoritete, stešnjenost pravilima ponašanja,

rušenje tabua, vraćanje iskonskim vrednostima kao jedinim ţivotnim orjentacijama,

borba za dostojanstven ţivot, u kome novac nije sve ali je veoma bitan uslov, vera u

politiĉke autoritete, kao i vera u boţje namesnike na zemlji – hrabro je razgolićena, a

osnovna je poruka da dosledna vera u sebe i svoje sposobnosti uz srpsku upornost, a

pomalo i inat, vodi ka ispunjenju ţivotnih ţelja i ciljeva – to su poruke ove uzbudljive

priĉe o ţivotu Dragana Đurkovića, odbaĉenog seljaĉeta iz okoline Šapca, a danas

uglednog graĊanina i stanovnika eksluzivnog naselja u blizini Holivuda.

Koliko je Dragan Đurković naš junak? Da li ova priĉa dokazuje sposobnost srpske

nacije da se uspešno nosi sa ţivotnim nedaćama, ili pokazuje njen pustolovni duh, ţeĊ za

avanturama i borbu za uspeh iz inata? Stari su govorili: “Ĉovek snuje a Bog odreĊuje.”

Govorili su i: “Pleti kotac gde i otac.” Dragan nije prihvatio ni jednu od ovih mudrosti.

On je bio uveren da široki svet pruţa mnoge mogućnosti, a stvar je ĉoveka, njegove volje

i ţelje, njegove upornosti i doslednosti, postavljenog cilja – da sve to promeni, uprkos

svim ţivotnim vetrometinama koje su ga pogaĊale. Sirotinjsko detinjstvo, a i bez ljubavi,

postalo je podsticaj za nadproseĉne rezultate, bila je ona ţivotna so koja daje snagu

ĉoveku da se probije u prve ţivotne redove, i ostvari svoje snove.

Naţalost, i snovi se menjaju – na kraju ostaje samo zemlja, majka hraniteljica, samo

nas ona ne izdaje, ona nam vraća ono što u znoju lica svoga u nju ugradimo. Velike ideje,

borba za ideale, idoli – sve to polako prekrije prašina nataloţenih razoĉarenja, ĉovjek se

vraća svome izvoru i uviru, prah smo i u prah ćemo, a jedina mu je svetinja ono što je

uĉinio da ţivot njegove dece bude bolji od onoga koji je on ţiveo, da ih saĉuva od svojih

lutanja i razoĉarenja. Hoće li im to biti usluga ili će ih to gurnuti u proseĉnost, to je već

tema neke druge knjige.

Roman: “Palata iznad Bel Kanjona” zapoĉinje prvim susretom autora sa Draganom

Đurkovićem, a onda se širi kao sećanje glavnog junaka, odnosno naracija autora o

Draganovim ţivotnim stazama. Iz tih susreta rodila se ţelja da se zabeleţi ova uverljiva

priĉa. Ţivot Dragana Đurkovića sam po sebi je uzbudljiva pripovest koja tka uzbudljiv

roman. Pišĉeva inventivnost i veština pripovedanja samo su zaĉin koji ovo ĉitalaĉko

“jelo” ĉini ukusnijim, prijemĉivijim, dublje doţivljenim. Napori glavnog junaka da

“izbije na površinu”, da stvori sebi sve što nije imao a smatrao je da zasluţuje, srţ su

romana. I poruka: moţe ĉovjek i iz ţelje da se dokaţe, iz inata, ne dozvoljavajući da ga

razoĉarenja savladaju i vrate u proseĉnost. Glavni junak zbog tih osobina zasluţuje

divljenje, a bez te note divljenja teško da bi autor uspeo da stvori ovakvu pripovest.

Ponekad su u priĉi zbivanja i liĉnosti crno-beli, “dobri i loši momci”, što u ţivotu i

nije baš tako, a nije ni u mnogim Marićevim priĉama koje sam proĉitao. Ovakav osjećaj

se ponese iz delova u kojima se raspreda o našim politikama.

Autor piše ĉistim, jasnim, srpskim jezikom, upotrebljavajući i neke izraze koji već

polako tonu u zaborav, tako da i sa te strane knjiga predstavlja osveţenje. Priĉa teĉe teĉno

i uverljivo. Kompozicija je dosta ĉvrsta, a povremeni “izleti” u snove i prisećanja

glavnog junaka predstavljaju nadahnute pasaţe koji je ĉine uverljivijom. Dok je glavni lik

kroz sukobe sa okolinom i samim sobom, ocrtavanjem njegovih moralno-psiholoških

osobina, kroz praćenje njegovih promena, razvoja i sazrevanja, detalje ponašanja i odnosa

prema drugima, dat dinamiĉki, kompletno i uverljivo, sporedne liĉnosti date su tek ovlaš,

u naznakama i samo onoliko koliko je autoru bilo potrebno da bi mogao jaĉe istaći neku

osobinu glavnog junaka.

Specifiĉni su uslovi nastajanja ovog romana, i za autora i za glavnog junaka. Autor

je, kao i junak njegove knjige, sticajem okolnosti, morao pod stare dane da stiĉe novu

domovinu. Zato je i tema bila bliţa, pa je tim bolje shvaćena i obraĊena. To usmerava na

interes odreĊene grupe ĉitalaca, ali knjiga ima i sve one karakteristike dobrog štiva za širi

ĉitalaĉki krug, zbog ĉega je toplo preporuĉujem. Inaĉe, kod nas nema dovoljno literature

o tim ljudima iz dijaspore, iz rasejanja, o Srbima u stranom svetu, pa je ovo vredan

doprinos toj tematici u našoj knjiţevnosti.

Beograd, februara 2004.

Dimitrije Janiĉić

314.TAMO NEGDE…

Danilo Marić, rukopis zbirke priĉa Misteriozniu kum

Bio jednom…, ovako obiĉno poĉinju priĉe iz davnih vremena, kad se pisalo malo a

besedilo mnogo.

Ova priĉa poĉinje drugaĉije: Postoji jedan vremešni pripovedaĉ, zove se Danilo

Marić, koji zna mnoge stare priĉe, zna ih pripovedati starinski ali i pisati za savremenog

ĉitaoca, a sabrao ih je i savremenim ĉitaocima podastro u zbirci pod naslovom

„Misteriozni kum“.

Marićeve priĉe su nastale u dalekom hercegovaĉkom kršu, u siromašnoj zemlji, u

vreme drugaĉijem od današnjeg, kada su svi starci od reda bili mudraci i odţakovići. Te

starine, od kojih su do nas doprle ove priĉe, ţivele su u svekolikim nevremenima, bez

poznavanja: radija, televizije interneta, mobilnih telefona… Nisu putovali ni videli tuĊi

svet. A i kud bi i kako kad nisu imali ni puteva, ako se ne raĉunaju oni puteljci kuda su se

jedva provlaĉili tovarni konji. Pa ipak, te starine, znale su da priĉaju lepe priĉe. Te priĉe

bile su svojevrsni usmeni univerziteti, na kojima su podizali svoju decu i unuĉad, a i

starcima su bile uteha za ţivotne tegobe. Njihove priĉe su bile okaĊene zlatnom prašinom

mita, iz njih je istakalo iskustvo sedih glava i pouka mudraca, nije to bila psihologija,

pedagogija ni sociologija, a opet je bilo sve to zajedno. Te priĉe su starije od ovih nauka,

u njima su sve te nauke, rudnik za bistro oko radoznalosti, udţbenici koji su napojili i u

ţivot izveli mnoge generacije.

Naši gradovi su kao – klisure ulica koje nebo zaklanjaju, tek krpice plavog neba

proviruju izmeĊu vrhova solitera. A tamo negde, u beskraju neba, tamo negde ţivi šapat

vode, grgolji bistro oko izvora, tamo negde šum lipovog ili hrastovog lišća šapuće

uspavanku, tamo negde su staze mrava, oblaci u liku vitezova i prelepih devojaka koje

lutaju beskrajem plavetnila, tamo negde postoji jedan drugi svet, tamo negde neke vešte

ruke rezbare maštu, tamo negde vetar zna neobiĉne priĉe, tamo negde deĉak iz zabaĉenog

sela vidi vile i zmajeve, neviĊene svetove, tamo negde devojĉica - ruţno paĉe, veze

svileno platno i posipa ga zlatnim prahom svoje neiscrpne mašte, šalje poruku svome

princu, tamo negde…

Iz tog ĉudnog sveta, tamo negde preko okeana, zalutao je ovaj veĉiti deĉak, Danilo

Marić, koji sada kroz maglu godina, kroz mreţu nevolja što ih je ţivot sruĉio na njega,

hiljade kilometara daleko od svoga detinjastva, izvlaĉi iz sećanja zlatnu preĊu priĉa koja,

eto, povezuje zmajevo stanište na izvoru Bune i široke pejzaţe Severne Karoline, jer

tkanju njegovih priĉa ne smetaju okeanske dubine i nebeski beskraj, ne mogu da ih

prekinu snaţni orkani i ledene kiše, prenose ih oblaci, vetar, svetlosni zrak, jer one vide

Breg svetlosti u mraku ţivotnih nevolja, one su Nada iz Pandorine kutije.

Ne vide se iza njih gruba brkata lica nevoljama izbrazdana, vetrom i suncem speĉena,

ţuljevite ruke koje poput prolećnjeg lahora umeju da miluju svilenkastu kosu unuka ĉije

radoznale oĉi upijaju poput ţedne zemlje bajkoviti svet mašte. U tom svetu, speĉenom

zemljom i stenovitim vrletima lutaju sveci, iz buĉnih planinskih izvora izleću zmajevi,

siromašni najmlaĊi sin ţeni se pricezom i postaje car, Ċavo beţi od zle ţene, vreme se

zaustavlja, a princeza Mileva nalazi svoga princa Vukašina. Ljudi zle sreće ne vide

oĉigledno, a oni srećne ruke, postaju carevi zetovi i ţene se princezama lepoticama.

Takve su to priĉe.

U njima prepoznajemo Danila Marića iz vremena bosonogog hercegovaĉkog deĉaka,

koji je umeo da sluša starce, one mudrace i kućeviće koji i nisu imali šta da mu poklone

osim lepih reĉi, koje su uverljivo zvuĉale u veĉerima uz treperavi plamen sa ognjišta. Taj

deĉak se, eto, posle decenija, kada je i sam postao seda glava i sedmostruki deda, odluĉio

da nam pokloni ono najlepše što je iz svog siromašnog detinjstva ponio u izgnaniĉkom

prtljagu, zaveţljaj priĉa iz jednog sveta koji nestaje i gotovo da je i išĉezao.

Priĉe Danila Marića „Misteriozni kum“ nisu one koje nam slikama i rijeĉima

prikazuje ĉarobna kutija koja vidi ceo svet, jer u njoj nema one ĉari i topline koju su

starci poklonili tome hercegovaĉkom deĉaku oĉiju raširenih od radoznalosti, koji je posle

toga video ceo svet, pa se opet vratio svome izvoru, siromašnom hercegovaĉkom kršu,

uveren da baš u tim priĉama stanuje nešto što nikakve ĉarobne kutije u bogatom

otuĊenom svetu ne mogu pruţiti.

I zbog toga Marićeve kratke priĉe, koje su ispriĉane jezgrovitim laganim stilom,

onim koji se najteţe postiţe u prozi, ali zato ĉita u dahu, deluju osveţavajuće. Ove priĉe

su napisane jednostavno bez onih „velikih“ ali i bez suvišnih reĉi, a tako je i trebalo, jer

oni koji su ih u svoje vreme smišljali spartanski su se izraţavali, sa neoĉekivanim

zapletima i obaveznom u slatku oblandu uvijenom porukom-poukom, pa su ovi Marićevi

medaljoni topli i jezgroviti, interesantni i uzbudljivi, vredni ĉitanja i preĉitavanja.

Beograd VI-2007

Dimitrije Janiĉić

315.KNJIGA O PISCU Danilo Marić, istraţivanje Veljko Bojić – prećutani umjetnik

Napisati knjigu nije lako. Napisati knjigu o piscu i teţe je, kad se pored ĉitalaca

pretpostavlja i sud kolege pisca, a kako je tek teško mapisati knjigu o prijatelju piscu, kad

se od autora oĉekuje uloga objektivnog sudije, koji stvaralaštvo prijatelja tretira

objektivno i dokumentovano, ne uzmiĉući od zamerki i kritika, ne potpadajući pod

emociju koja svakog potegne da o prijatelju govori samo dobro, da ga ne bi povredio,

naći u svemu tome pravu meru – to je teško postići i mnogi su se u sliĉnim prilikama

spotakli.

Danilo Marić je napisao knjigu o svom savremeniku, svom vrlom prijatelju,

knjiţevniku i slikaru Veljku Bojiću. Napravio je kritiĉki presek njegovog stvaralaštva,

ispriĉao biografiju, uvrstio svoje i tuĊe radove o Bojiću, napisao iskrene prijateljske reĉi i

napravio presek knjiţevno-kritiĉkih radova o ovom istinskom umjetniku. Sve je to

ujednaĉio, opremio, stavio meĊu korice i, eto, knjiga je pred nama.

Sadrţaj knjige je teško podijeliti u stroge cjeline, pa ipak autor je sve podveo pod tri

poglavlja. U prvom su dati podaci o autoru: biografija i bibliografija, te poglavlja ĉiji

naslovi već govore o sadrţaju: Bojić iz bliza, Bojić samoizgnanik, Bojić o koje ĉemu,

Bojić o jednom svom djelu, Bojićeve posvete, te kritike D. Janiĉića i M. Matarić, i na

kraju Bojić na engleskom i po raznim ĉasopisima. U drugom opisano je svih 28 Bojićevih

knjiga, hronološki, gdje susrećemo kritike dvadesetak knjiţevnih kritiĉata, meĊu kojima:

Bećkovića, Ćupića, Mihailovića, Lukovića... Treći dio knjige govori o slikarstvu Veljka

Bojića, gdje je Danilo Marić sebi postavio kao glavni zadatak popis što više Bojićevih

radova, kojima se već gube tragovi, kada ni Bojić više ne zna pobrojati svoja djela i kad

im je uveliko poĉeo gubiti tragove.

Veljko Bojić, slikar i knjiţevnik, govornik i savremenik, roĊen je u Lipovu kod

Kolašina, a već pola veka je u dalekom Los AnĊelosu, gde je postao autor više stotina

slika i tridesetak knjiga: proze, poezije i drama, ĉovek koji neumorno još stvara, i Marić

ga je prikazao svestrano, dokumentovano i raznoliko.

Nije lako, ĉak i u ovako obimnu knjigu, kakva je ova sa preko 430 stranica, sabiti

široku i svestranu stvaralaĉku liĉnost kakav je Veljko Bojić, intelektualac renesansne

obrazovanosti, nespornog talenta, izuzetne širine, ĉovek koji svakom novom knjigom

priredi iznenaĊenje, pa u tako širokom stvaralaĉkom opusu postoje zamke pored kojih se

lako izgubiti i zalutati, nasreću Marić je sve njih izbegao.

Iako sam proĉitao samo elektronsku verziju rukopisa knjige VELJKO BOJIĆ –

prećutani umjetnik, zakljuĉujem da je Danilo Marić uspešno ostvario svoju nameru i

napisao dobru knjigu o jednom snaţnom umjetniku, koji je, zaista, neopravdano prećutan

od savremene kritike. Treba reći da je ova knjiga zbog toga vaţno priznanje za Veljka

Bojića, ali i korisna za ĉitaoce, pogotovo za one koje je uplašila Bojićeva opširnost, da

mogu na manjem prostoru lakšim putem prošetati kroz Bojićevo stvaralaštvo. Knjiga je

vaţna za mlade ĉitaoce iz dijaspore, koji ne znaju dobro srpski jezik, jer se u knjizi

pojavljuju i neki tekstovi na engleskom jeziku, kao i podaci o onom što je i gdje napisano

o Bojiću na engleskom jeziku. Knjiga VELJKO BOJIĆ – prećutani umjetnik ima, i

vremenom će sve više imati, vaţnost za knjiţevne kritiĉare i istraţivaĉe, jer su dobili

presek šezdesetogodišnjeg stvaralaštva srpskog pisca, poznatog i cenjenog u dijaspori i

prećutanog u domovini, koji će kadtad dobiti ugledno mesto u srpskoj i crnogorskoj

knjiţevnosti. Ova knjiga će u sadašnjosti najviše pobuditi paţnju kod prijatelja Veljka

Bojića i poštovalaca njegove umetnosti, jer oĉekuju da kroz nju mnogo svestranije

sagledaju široku stvaralaĉku liĉnost svoga uglednog prijatelja i pisca.

Oĉekuje se da ova njiga privuĉe paţnju i u Bojićevoj domovini, jer je toliko cenjen u

dijaspori, a tako prećutan u domovini.

Gospodin Marić je u pisanju ove knjige uspio da odrţi pravu meru, jer ga sa glavnog

toka nisu odvukla osećanja prijateljstva prema junaku knjige, i nije ga štedeo od zamerki

i kritika. U oceni umetnika pokazao je objektivnost i uzdrţanost, ostavljajući konaĉne

sudove nekim, budućim generacijama ljubitelja i istraţivaĉa teorije knjiţevnosti.

Ova knjiga nije biografski roman, a Marić u toj oblasti ima dobra iskustva, nije ni

knjiţevno-kritiĉka studija, iako toga u njoj ima dosta, nije ni likovna kritika, iako su date

ocene Bojićevog likovnog stvaralaštva, nije ni zbornik radova, iako sadrţi radove i Bojića

i više drugih autora, ova knjiga ima od svega toga ponešto, a ĉitalac će spontano, posle

njenog ĉitanja, uvjeren sam, i sam reći: Evo dobre knjige o dobrom piscu! Svakako, ovo

nisu konaĉni sudovi, o Bojiću će se, siguran sam, imati još mnogo toga reći. I kada i on i

mi odemo u sećanje.

Liĉno, sa punim ubeĊenjem izdavaĉu i ĉitaocima preporuĉujem knjigu Danila Marića,

VELJKO BOJIĆ – prećutani umjetnik, koliko zbog uspešno napisane knjige toliko i zbog

ubeĊenosti u stvaralaĉku vrednost Veljka Bojića, ĉije knjige izuzetno cenim.

A kada se dva dobra sastanu, rezultat ne moţe biti loš.

Beograd, april 2008

Mugdim Mugda Karabeg

316.MARIĆEV ALIPAŠA Danilo Marić, roman Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir.

GrĊi san od muĉnijeg…

Sazrijevao strah…

Oţeţe je dragost…

Ova tanka vlast još će tanĉati…

Omera stima na puĉini polumjeseca…

Umorne oĉi prepustih neretljanskoj modrini…

Muške misli podvraćene pod tanko platno dimija…

Sreću ne treba na sunce iznositi…

Mene Amin klesao ko grabovo drvo…

Arapin mislio da je svu pamet pokusao što se napio Radobolje, još on nezna na kakvu

je šumu nabasao, grab ozeleni kad misliš da se osušio…

Zlo i dobro se dodiruju, kao komšijska vrata…

Munje razgolićuju suhu mrklinu…

Dunuše snopovi Alipašinih ovonjalih misli…

Nije lako potrefiti pravu stranu kao ni u mutnoj vodi ĉakiju…

Mogao bih tako citirati recenice do u beskraj, jer ih ima na svakoj strani knjige.

Mislim da je najveća vrijednost Ali-paše taj za mene još ne doţivljeni sklop rijeĉi,

originalnih, rijetko ili nikad ranije slušanih, njihovu simboluiĉnu i misaonu akustiku u

kazivanju odreĊenog psihološkog, datog ili usudskog stanja, simbioza hercegovaĉkog tla,

podneblja, pejsaţa, jeziĉke tradicije i pomalo zaboravljene riznice u kojem se dogaĊa

radnja ili duševno vrijenje, sklop rijeĉi uzetih iz prirode i ţivotnim iskustvom izbrušenog

ljudskog uma – razmišljanja, koji kratko, škrtošću rijeĉi ali bogatom ornamentikom

kazivanja, britko i zasićeno odslikava trenutak i beskrajno trajanje dogaĊanja, osjećanja,

predviĊanja, paćenja, rijetkog radovanja.

Recenzent Miloslav Đalić uporeĊuje Alipašu, odnosno Marića, sa Mešom i Andrićem

i kaze da je kvalitet isti. Liĉno smatram da je u Alipaši ta simbioza rijeci i ocrtavanja

odreĊenih stanja prevazišla i Mešu, i Andrića, i Sijarića. Nisam naišao ni u jednom

procitanom romanu takvu zasićenost reĉenica inaĉe malobrojnim rijeĉima, slikovitim,

soĉnim, koje, u originalnom izboru i redosljedu, govore tako mnogo, tako pitko, tako

izraţajno i izvorno.

Mesa i Andrić su, meĊutim, dramatiĉniji, uzbudljiviji, šireg raspona u svakoj recenici

i pasusu, oni se gutaju jer se u njihovim romanima smenjuju uzbuĊenja, isĉekivanja,

iznenaĊenja, nepredvidljiva predviĊana i neoĉekivani raspleti. Zbog toga stavljanje

Danila i Andrića, odnosno Meše, u istu literarnu ravan ipak ima dimenziju nerealne

hiperbole, jer je literarura dvojice iskazanih pisaca na višem stupnju, postoji razlika kao

kod vina koje je ostojalo 100 i koje je ostojalo 200 godina.

Alipaša otkriva pero koje poznaje psihu ljudi, vrijeme i okolnosti zbivanja radnje,

istancanost ljudskih preţivljavanja pogotovo u vremenima – nevremenima, prospekt

obiĉnog ĉovjeka, njegovog govora i duševnih profila. Ona je zbog toga literatura

izrazitog, originalnog kvaliteta, jedan sasvim novi vrutak na hercegovaĉkim spisateljskim

izvorima, koji svakog novog proljeca izbijija na razlicite naĉine. A u literaturi dati nešto

novo, ĉak samo sadrţaj i oblik jedna kapljice, znaci pravi podvig.

Materija koju autor obraĊuje – Alipasa Rizvanbegovic i njegovo vrijeme, uokvirena

je nagovještajima propasti Osmanlijske carevina i dolaskom velikih promjena, usaĊena u

burne hercegovacke tokove, autorovo prouĉeno poznavanje svih tih zbivanja i njegova

sposobnost da ih na najbolji nacin isĉita i “preprioĉa”, bili su pogodan okvir za jedno

daleko obimnije djelo, u dva-tri toma. U prvom dijelu knjige, gotovo dokraja, dominira

sudbina jednog ĉovjeka – patnika, i njegove kćerke, a Alipasa je ostavljen u mizansceni,

kao sjenka koja se krece po pozornici poput glumca u sporednoj ulozi. Njegov uspon,

njegova slava, njegov pad i pogibija, dati su u krokijima, nabaĉeni, ne ostavljaju utisak

koji se mogao postići opširnijim opisom cijele “priĉe”. Bilo je izvanrednih povoda za

dublju dramatiku, za veća uzbuĊenja ĉitaoca, sa nestrpljivim isĉekivanjem nove strane,

novog dogaĊaja itd. PosaĊivanje Alipase na magare, njegova pogibija, njegov odluĉujući

napad s leĊa na Gradašcevića – sve je dato u krokijima, “u letu”.

Znam da je autor pošao od ĉovjeka – pojedinca smještenog u okvir jedne od mnogih

bura hercegovaĉke istorije, u kojoj je ĉovjek morao da strada. Dakle liĉna drama, drama

pojedinca. Ali ona je mogla da se smjenjuje sa jednim širim prikazom toka dogaĊaja.

Znam da je takav zahvat moţda traţio i malo drukĉiju koncepciju knjige, daleko više

stranica pa i troškova. Svejedno, volio bih da je uradio tako, uvjeren da je Marić mogao

od cijele materije napraviti jedan herceghovaĉki, tolstojevski Rat i Mir, jer to pokazuje

onih dvjestotinjak ispisanih stranica romana.

Mislim da je recenzija Đalića preopširna, time je izgubila na efektnosti, ali se slaţem

gotovo sa svakim retkom ocjene, izuzev onih hiperbolisanja prilikom uporeĊivanja sa

najvećim veliĉinama jugoslovenske i BiH knjiţevnosti. I Omerika je efektno osvijetlio

suštinu romana.

Smeta mi ono Danilo Marić – srpski pisac. Bio bih presrećan da je napisao: Danilo

Marić, Srbin, pisac bosanskohercegovaĉkog podneblja, koji poznaje dušu Bosne, bolje

reĉveno korijenje i krošnju Hercegovine, koji je ĉak ušao duboko u suštinu i duh Kur'ana

– vjere kojoj ne pripada, primjenjujući njene norme efektno i pouĉno u tokove

svakodnevnog ţivota, u sloţene spletove ljudske psihe – duše. A to se moze postici samo

pod nebom BiH, jer i Alipaša je ĉedo bosanskohercegovaĉke tradicije, mentaliteta, duha,

kao sto su Seobe Crnjanskog iscilile iz srpske tradicije i duha, u kojoju je Danilo

umoĉene do tjemena, koju je izrazio, u Alipaši, bolje neko iko prije njega. Ovo ne

posmatram sa nacionalne osnove, vec iz ugla realnosti, onog što stvarno jeste i što se ne

moţe mijenjati. Danilo je trebao zamoliti recenzenta da napise – bosanskohercegovacki

Srbin. Jer drukcije je reci Karabeg Mugdim, muslimanski ili bošnjaĉki pisac iz Ĉigaga, a

drukcija je odrednica Karabeg / bosanskohercegovacki novinar iz Mostara ili Ĉikaga. Ja

bih bio srećan da si recenzentu napomenuo: stavi – Danilo Marić, pisac herceghovaĉkog

duha, nerva i podneblja, Srbin po nacionalnosti, jer ono srpski pisac ne stoji ni po kojoj

dimenziji, izuzev što si roĊen kao takav, bez svoje zasluge, ali si odljuljan, podojen,

podignut na kršu hercegovaĉkih naselja i prirode, a u tvojoj literaturu, u svakoj rijeĉi,

teku medni sokovi tog podneblja.

Ali ovo posljednje samo uzgred, nije uopšte bitno za ocjenu Alipaše.

U svakom sluĉaju, Danilo, napisao si dobru literaturu, izvrsne atmosfere, duboko

porinute u ljudsku pishu, u vrijeme, u okoliš, u koloteĉinu istorije i svakodnevnog

ţivljenja i ja ti od srca ĉestitam.

Ĉikago, 2001

Alija Kebo

317.PRIPOVJEDAĈKA VJEŠTINA Danilo Marić, zbirka priĉa Doktor lima

Za pisanu rijeĉ Danila Marića odmah mogu da kaţem da je sretan spoj pripovjedaĉke

vještine i bogatog ţivotnog iskustva. Likovi iz njegovih priĉa, zapisa, pripovijesti su ljudi

od “krvi i mesa” u klasiĉnom realistiĉkom smislu, pa je razumljivo što su svojim imenom

i porijeklom, svojom gestom i zanimanjem, svojim poloţajem u ţivotu i društvu ĉvrsto

vezani za ovaj prostor i ovo vrijeme. Njegovi junaci jesu liĉnosti u ĉijim mislima,

osjećanjima, leksiĉkom arsenalu, pa i u dijalozima, ĉitalac prepoznaje sebe, i u tome je

njihova autentiĉnost i njihova ukorijenjenost u ovo tle.

Pred pripovjedaĉom smo – moderne i u tom modernom prije svega nesputane

osjećajnosti koja se oplemenila na tradiciji na kojoj je Danilo Marić gradio svoj

neposredni spisateljski dar.

U opisu dogaĊaja i zbivanja, Marić se predstavio kao obdaren majstor detalja i

pronicljiv posmatraĉ koga, dobija se utisak, prosto ponesu i zarobe lijepe rijeĉi i

primamljivi opisi. Stil njegov je lagan, lepršav i pristupaĉan, te u najezdi knjiţevnog

svaštarenja i konfuznosti djeluje osvjeţavajuće.

Putopisna reportaţa Do Poljske i nazad je vjeran, upeĉatljiv prikaz jednog

uzbudljivog putovanja. Mnoge okolnosti i detalji su pojaĉani tonovima romantike i

humora – daju pravu sliku o jednoj radniĉko-odmorskoj avanturi.

Kroz Grĉku i Ajfelov toranj nadahnuti su zapisi koje bi današnje ĉitateljstvo

prihvatilo kao – poslasticu. Napravljeni su sa lakoćom, teĉno, s mnoštvom pravih bisera u

opservaciji, u saopštavanju viĊenog i doţivljenog. Vidi se, Marić dobro poznaje i

zemljopis i istoriju i politiku, pa su njegova putešestvija vrijedan, autentiĉan dokument

koji sjedinjuje reportersko i literarno.

Moskva – putopis antologijske vrijednosti.

Stole – drama raĊanja jedne fabrike, jednog giganta lociranog tamo gdje nikad ništa

nije radilo, niti raĊalo. Glavni akter priĉe, Stole, ocrtan je plastiĉno.

Dţinovsko stablo je snaţna poema, pjesma u prozi, inspirisana imenom, grandioznim

djelom i smrću ĉovjeka istorije i ljudske nade – druga Tita.

Mostar - 1984

Hasan Merdcan

318.MARIĆEVA ISPEVANA LIRIKA Danilo Marić, zbirka priĉa Ni bos ni obuven

Zbirka pripovedaka Danila Marića Ni bos ni obuven jeste ispevana lirika o ĉoveku i

kamenu, poema u prozi, duševne poeme o nepresušnom izvoru dobrote.

Uz ove priĉe moglo bi se kazati: Jedna stvar koja je, do sada, mogla da stane uz bok

sa vremenom i prolaznošću prkoseći zaboravu i smrti, umiranju i nestajanju, je –

umetnost. Plodovi ĉovekovog duha pokazali su se trajniji od planina, ĉvršći od ĉelika,

snaţniji od orkana. Ni vatra ni voda, ni zabrane ni progoni, ni kazne nisu mogli zaustaviti

emancipaciju bića koju preko zapisa, reĉi, slike i muzike ţelimo da poklonimo drugima,

kao znak naše prisutnosti, našeg bitisanja, “odnosa” prema ţivotu u koji smo uronjeni.

Priĉe Danila Marića, mereći ţivot vremenom, mere vreme umetnošću. Uspeo je da ono

najlepše otrgne od zaborava i u nj udahne oĉigledni talenat, smisao za lepotu i pronaĊe

univerzalne poruke koje se nalaze u svim njegovim priĉama.

Pisac kaţe: “Oprostite grijeh i saĉuvajte me od patnja u ognju”. A ja kaţem: Nema

tako strašnog suda koji bi ga poslao u pakao i dţehenem zbog musafa Ni bos ni obuven,

jer su Danilovi grijesi oprani i isprani u vodama Neretve, Jasenice, Radobolje, Posrti,

Hodbinske potoĉine, Bune i Bunice...

Priština - 1985

Nusret Omerika

319.LIRSKI OKVIR I EGZISTENCIJALNA BOL Danilo Marić, roman Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

Sa knjiţevnim djelom Danila Marića, trenutno jednog od najistaknutijih srpskih

knjiţevnika u dijaspori, imao sam priliku da se upoznam dalekih osamdesetih godina

kada je ovaj vrsni pripovjedaĉ stidljivo i polahko kucao na vrata literature. Za razliku od većine svojih savremenika, koji su ostajali na fonu savremenosti, Marić

se, bez imalo straha i suzdrţanosti, smjelo i odvaţno, vraća u prošlost i historiju, koja je

ţivjela u nama i umirala s nama, psihoanalitiĉki i visoko literarno. I to onu koja se ticala

nas i naših pradjedova, bez patetike, suza i neoromantiĉarskih emocija, postiţući tako

univerzalne vrijednosti i originalnost pripovijedanja. Tako je poslije više knjiga

pripovjedaka i romana, nastao i roman Alipaša; proza visoke umjetniĉke vrijednosti u

kojoj je Ragib Gosto veoma sugestivno i impresivno ispriĉao filozofiju ţivota ĉuvenog

prvog i poslijednjeg hercegovaĉkog vezira Ali-paše Rizvanbegovića Stoĉevića, ali i

svoju. Da li sluĉajno ili ne, tek u tišini Zelengore, poĉinje muĉeniĉka ispovijed

Alipašinog age skrhanog bolom i tugom na zalasku ţivota, ĉije bolne percepcije otkrivaju

dualizam njegovog psihofiziĉkog bića zasnovanog na filozofiji Kurana i istini koja narušava sve principe logiĉkog poimanja stvari i dogaĊaja. Interesantno je da su priĉe,

njih dvanaeset, ispriĉane u prvom licu, i veoma vješto isprepletene i sloţene u mozaik

romaneskne strukture, da je narator tragiĉnost likova gradio na trostrukoj izraţajnoj

osobenosti kompozicije romana kao modelu ţivota zasnovanog na epsko-lirsko-

dramskom obliku odreĊenom pripovjedaĉevom tajnovitom sposobnošću kreiranja

historijskih dogaĊaja i liĉnosti. I onda, kada naratoru biva najteţe, on će se direktno

obraćati svome Allahu traţeći pomoć, po ĉemu ovaj roman pored historijske podloge ima

i vjerski karakter, mada mu to nije namjera. Ovi kuranski ajeti, kojih je u romanu dosta

ne oduzimaju mu ništa od ljepote; naprotiv, toku priĉanja daju karakter visoko stilski

oblikovane literature.

“Alipaša” je roman pomalo i epski i lirski i dramski, i historijski i psihološki, ali

jednostavna i lako ĉitljiva priĉa o tragiĉnoj sudbini Alipaše i onih koje on na bilo koji

naĉin vlasti doticao. Ĉvrst kao kamen iz koga je ponikao, lukav i neuhvatljiv, mudar i

neprdvidljiv on ţivi i kreira ţivot i vlast po vlastitoj mjeri. Oni koji se ne pokoravaju

takvom pravilu moraju biti likvidirani ili bespovratno sklonjeni. Jer vlast je vlast. Sve je

to teklo do dolaska Omer-paše Latasa i njegovih askera u Hercegovinu kada je silni

Alipaša prevaren i ubijen. Drugi dominantan lik u romanu, filigranski iznijansiran,

neiskvaren i ţivotan jeste Ragibova kćerka Fatka koja skonĉava na najtragiĉniji mogući

naĉin nakon što joj za vrijeme velike suše u Hercegovini Alipašini askeri podmeću kopile

ne bi li po ko zna koji put slomili starog Ragib-agu. I tu nije kraj; ni za Ragib-agu, ni za

Fatku, priĉa se nastavlja kao koncentriĉni krugovi sliĉno onima iz 1001 noći, uvijek

emocionalno nadahnute, maštovite, nepredvidljive sa lirskim okvirom i egzistencijalnim

bolom koji se ţivi kao elegija, kao tragiĉno osjećanje nekadašnjeg ţivota i svijeta.

Ovaj roman egzistencije, koji ima svoju katarzu, i gdje je sjećanje poĉetak i završetak

svega u romanesknoj slojevitosti, ispriĉan je, mada ne uzbudljivo, jezikom i stilom

dramske doţivljenosti, gorĉinom ljudskog postojanja u svijetu mraka i svjetlosti, sjećanju

i zaboravu, tuzi i bolu svekolike doţivljenosti sudbinskog stradanja ĉovjeka u svijetu koji

ţivi ali ga ne razumije.

Zato će ovaj roman Danila Marića, kao veza ljubavi i smrti, nesretnog ĉovjeka i

prirode, naći put do svih onih koji ţele obogatiti vlastiti duh priĉama natopljenim

patnjom, stradanjima i radošću.

Mostar, 2.3.2001.

Asim Peco

320.TURCIZMI U ROMANU Danilo Marić: roman Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki vezir

Naš narod kaţe: Bez muke se sablja ne sakova; Bez muke se pjesma ne ispoja. Mi

bismo mogli dodati: Bez muke se knjiga ne napisa, bez obzira na to o kakvoj je knjizi

rijeĉ: da li je u pitanju beletristika ili je u pitanju neka nauĉna oblast. Svaka od tih grana

nauke zahtijeva od onoga ko se lati pisanja knjige mnogo neprospavanih noći, mnogo

truda i, na kraju, mnogo umijeća.

Preda mnom je knjiga Danila Marića sa naslovom koji je stavljen na poĉetak ovoga

priloga: O Alipaši Rizvanbegoviću. Moram priznati da nisam sposoban da cijenim djelo

sa takvim naslovom. Prvo, nisam istoriĉar da bih mogao o djelu govoriti sa istorijske

taĉke, da bih, tj., pratio radnju kao istoriĉar. Drugo, nisam kritiĉar knjiţevnosti da bih

djelo mogao posmatrati sa te taĉke gledišta. Zato ću ja o ovome romanu Danila Marića

nešto reći kao jeziĉki struĉnjak, tj., reći ću nešto o jeziĉkoj komponenti ovoga romana.

Moram priznati da je Danilo Marić izabrao veliku i tešku temu za svoj roman. A da

bi se, koliko-toliko, pribliţio vremenu pisanja, on je morao da se pribliţi i jeziku toga

perioda. On je i pokušao da to uĉini. Ako izostavimo citate iz Kur'ana, koji bi trebalo da

radnji cijelog romana dadu svojevrstan peĉat, tu se daje i leksika koja bi trebala da

odslikava leksiku onoga vremena, tj., leksiku devetnaestog vijeka sredine koju ĉine

glavne liĉnosti romana, a to su, prije ostalih, Alija Rizvanbegović, Ragib Gosto i njegova

kćer Fatima-Fatkica. I u tome je Danilo Marić uglavnom uspio. Ali ima ponegdje i

ogrešenja na koje ću ja ukazati, da ih otkloni, ukoliko doĊe do novog izdanja.

1. U romanu se redovno piše: dţennet, dţehennem, što odgovara izvornoj formi tih

turcizama (t. cennet, cehennem). Udvojne suglasnike piše i kod liĉnog imena

Muhammed, kada se misli na “Muhammeda sveca”. To takoĊe, odgovara izvornom

obliku. Ali, uvijek piše Alah, mada je u originalu Allah (v. kod Škaljića, Turcizmi u

srpskohrv. jeziku, Sarajevo, 1965.)

2. U romanu nalazimo i: gaireta (str. 22). Škaljić ima: gajret (gairet, garjet) od

t.gayret; melem (str. 23). U govoru kraja ĉiji je predstavnik Ragib Gosto, je: mehlem.

Tako je i kod Škaljića: mehlem, melem, tur. melhem i merhem, vulg. mehlem. Mi smo tu

rijeĉ primili kao “vulg.”; duvankesu, ali: duhana (str. 25,45), ali i: duvaništa (str. 43)

duhana (str.45), duvanskim, duvan (str.161, 162); malukat (str. 134) Škaljić ima:

mahluk (s.v.). Kod nas ovaj turcizam znaĉi: nejako stvorenje, nejaka ţivotinja; alal; mu

sablja (str. 135). U govoru muslimana je, po pravilu, halal. Škaljić ima halal (alal); vajda

(str. 130). Kod naših muslimana je samo fajda, što odgovara t. fayda: banu na Bunu (str.

44). Naš turcizam glasi bahnuti, od tur.gl. basmak, koji ima “izmeĊu ostalog” znaĉenje

“iznenada se pojaviti” (Škaljić); ajte kući, u govoru hercegovaĉkih muslimana je hajte,

od tur. haydete; matul je (str. 83). Kod nas je matul, tur. matuh “senilan”, te hehte = hefte

(str.120,194); imbretila (str. 124) = ibretila, t. ibret = “primjer, uzor, pouka, uputa”

(Škaljić).

Kad se upotrebljavaju ovakvi turcizmi, onda je potrebno u svim primjerima navoditi

isti oblik. Ovako se ne zna da li je to oblik koji pisac daje glavnoj liĉnosti, ili je to

korektorska omaška. A u roman ovakvog jezika takve omaške nisu potrebne. Tim prije

što u nekim primjerima imamo izvorne, to će reći standardne, forme kakve danas

nalazimo u Hercegovini, ili onom tipu govora kakav nam daje Marić u svome romanu.

3. Kod Marića nalazimo i: alahimanet (str.29). Kod nas je: alahemanet. Tako je i

kod Škaljića (s.v.). Ovdje je redovno: bez baba, grehoto babova (str.28), baba bih

srećnim uĉinila (84). Centralnohercegovaĉki govor ima samo promjenu ove, i ovakvih,

imenica po tipu imenica ţ.r. na – a: babo-babe, prema tome i prisvojni pridjev je samo

babin.

4. Ovdje je redovno: u kahvani (53), kahvana (54), skuha kahvu (99). Oblik

kahvana nije hercegovaĉki. Tu je oblik kahva u upotrebi za kafanu – kahvanu i za kafu –

kahvu. U Mostaru se ide: u kahvu da bi se popila: kahva, ili je tako doskora bilo. Prema

tome je i u vremenu o kome piše Marić bilo tako. Sumnjam da je i tada bilo: kahvana, u

znaĉenju: prodavnica, gdje se pije kahva. Istina, Škaljić ima: kahvana, od tur.

kahvehane. Ne znam gdje je ovaj oblik bio u upotrebi.

5. Oblik meleci, od sing. melek (meleci razrepršali, 108) gramatiĉki je ispravan,

kao potok – potoci, ali nije u hercegovaĉkim govorima obiĉan. Tu je meleć – meleći,

rjeĊe: melek – meleći.

6. Tu nalazimo i oblik: hilne (str.41). U našem narodu postoji oblik hinle od t. hile.

7. Pišući ove redove prisjetio sam se jednog razgovora sa I. Andrićem kad se pojavio

roman M. Selimovića “Derviš i smrt”. Tom prilikom Andrić je rekao da je Bosna teţak

zalogaj za pisca. Uz to, da je on doveo literaturu do praga Bosne, a da je Meša ovim

svojim romanom uveo literaturu u Bosnu. Svakako je tu mislio i na jezik. A u tom

jeziĉkom segmentu vaţan udio imaju i turcizmi. D. Marić je ovdje pokazao da zna i ţivot

i obiĉaje naših muslimana, ali da mu je još uvijek ta materija, jezik, strana. Jer ne moţe se

staviti u usta jednom hercegovaĉkom muslimanu reĉenica: “Sestru Zejnu ne vidjeh ĉitavo

proljeće, iskreno se obradova musafirima, skuva kahvu… (str.99). U taj segment govora

junaka ovoga romana, svakako, dolazio je: skuha kahvu. Istina, i ovdje, kao i u drugim

sluĉajevima, greške se mogu pripisati i korektorima.

8. Za mene je nov i oblik toponima Hrtiješ (str. 66), iz Hrtiješa (118), pod Hrtiješom

(170). To je moje rodno mjesto. Moram priznati da mi taj oblik nije potpuno jasan.

Upravo, nije mi jasna njegova etimologija. Nailazimo na oblike: Ortiješ, koji je i danas

standardni oblik, Hortiješ, Ortiješ, Hortiš, Rtiješ, Rtiš. Biće mi drago ako mi D. Marić,

ili neko drugi, pomogne u pronalaţenju etimologije ovoga toponima.

9. D. Marić je roĊeni ijekavac, ali ijekavac centralnohercegovaĉkog tipa, tj. nije

klasiĉni ijekavac. Zato se ovdje nailazi i na odstupanja od klasiĉne, to će reći standardne,

ijekavštine. Ja ću ukazati na neke primjere:

najbijesniji (78), krv zvijersku (79), ništa vrijednije (19), korjen (23), svijetlost

(117).

Redovno nailazimo gl. Prilog vremena sadašnjeg u obliku: vidjeću: (str. 29, 67, 71).

Ovaj oblik i u standardnom ijekavskom glasi: videći (nastaje od 3.l.mn.prezenta: vide i

nastavka – ći).

10. Ima nedosljednosti i kod ijekavskog jotovanja:

malu Ċecu cvijeljeli (30, 86), niĊe (48) ćepalo (27), ućerasmo (44), jer će me

naćerati na krv (71), domaćin doćera volove (45); pored: ukletog djeteta (88), satjeralo

(88), djevojĉica (10), zapodjenuli (16), vidjeće i tvoje (27), i djecu (43). U govoru koji

ima Ċecu, po pravilu, ima i Ċevojka, koji zna za oblik doćera, po pravilu, zna i za

saćerali… Jotovanje ovih suglasnika vrši se, skoro, bez izuzetka, i kad se daje taj govorni

tip, onda treba ići ka dosljednosti.

Sa ovim ne idu i suglasniĉke skupine: pje, bje, mje, vje,; da je ovdje davan i jeziĉki

obrazac kakav je mogao da bude tipiĉan za Smailagu Ĉengića, to je drugo pitanje. Tamo

se jotuju i usneni suglasnici.

11. Jedna od tipiĉnih osobina bosanskohercegovaĉkih muslimanskih govora, i danas,

a tako je, po svoj prilici, bilo i juĉe, jeste upotreba foneme h. U tim govorima je oĉuvana

ova fonema u svim poloţajima u rijeĉi gdje joj je po etimologiji mjesto. Ĉak se u nekim

glasovnim skupinama javlja i gdje je ne bismo, po etimologiji, oĉekivali.

U ovom romanu ĉesto se mjesto h javlja sugl. v, što se za govor sredine o kojoj je

rijeĉ ne moţe ni danas reći.

gluvih (23), duvankesu (25), duvaništa (43), duvan (143), gluvo doba (80), skuva

kahvu (98), suvu mrklinu (116), gruva po tjemenu, suve drenove klinove (119),

nezgruvanu glavu (145), gruvale (168), suvodolske kule, duvana (161); iako i duhana

(25).

Tu nalazimo i druge supstituante foneme h:

mj. h javlja se – j: Vidojića (83), mj. Vidahića):

mj. h javlja se sugl. l: matul (83). Škaljić ima matuh od tur. matuh (s.v.).

Ĉesto se i ispušta ovaj suglasnik: malikat (134). Škaljić ima mahluk, pl. mahlukat,

od tur. mahluk; banu na Bunu (45). Banuo je (145, od tur. “basmak”, Škaljić), obrvavao

se (obhrvati 128), dţabaljebaviše (44), manitom (=mahnitom, 130), alal (=halal, 135),

melem (23).

Marić ima skoro redovno grupu rv-, mada je u govoru redovno hrv: rvao sam se

(55), rvali se (67(, iako: hrĊobetno (26).

Ovo su neke od osobina pisane rijeĉi D. Marića koje se bez velikog napora mogu

otkloniti, ili prema standardnom uzusu, ili prema govoru sredine iz koje je glavni

pripovjedaĉ ovoga romana, Ragib Gosto, na ĉemu bi kvalitet romana, u jeziĉkom

pogledu, svakako dobio.

12. Ima u ovom romanu Danila Marića ĉitava pregršt narodnih mudrosti na koje

svakodnevno nailazimo, ali nikad ovako sakupljene. Ja ću ukazati i na neke od njih da bih

pokazao kako se i u umjetniĉkoj knjiţevnosti mogu lijepo koristiti narodne umotvorine:

Okolo kalajli, unutra belajli (9); Zlovolja me skolila, zdrav zub pokrenula (10);

Potoĉić ţubori do raskrsnice – kuda u miran tok (15); Šejtani su kolo zapodjenuli (16);

Pasaj se insana kad te ne gleda u oĉi, kad bulji u obuću – znaj da mu je dokundisalo (17);

Neplivaĉ zagazio u maticu da je pregraĊuje (19); Stabla ĉupaju manji vjetrovi (19); Što je

vlast tanja (,) to brţe saznaje nevaţne stvari (20); Ţensko ko ţensko: duga kosa (,) kratka

pamet (21); Bolje popa vezati (,) nego se za njim natezati (21); Jadan je insan kad su u

njemu dvojica (22); Sila Boga ne moli (23); Razgovor gluvih (23); Dva uma sa dva

druma (23); Ĉudni su umovi – ni jedan isti; Putevi orlova i vrabaca se ne presijecaju (23);

Za moju pamet (je) otrov, za njenu melem (=mehlem, 23); Dvojica Zaima ne mogu u

jednoga (23); Lijepa rijeĉ je kao lijepo drvo; Kor(i)jen mu je ĉvrsto u zemlji, a grana

prema nebu (23); Iman – stiman, pitan – mitan, kršan – ljubljen (26); Ţivot traje duţe od

plamena ljubavi (26); Jaka grmljavina je bez kiše, krupom završi (27); Starosti gora od

bolesti, a mladosti proĊe u ludosti (31); Tukle se jetrve preko svekrve (31); Nek se radi i

vinograd sadi, nek ĉekić kuca i nek puška puca (45); Dabogda imo pa nemo (56); Gurbet

se veseli zimi pred njim je ljeto; Ni zlo ni dobro nisu besmrtni; RaĊanje, ţivljenje i

umiranje su pojedinaĉna stabla jedinstvenog drvoreda; Svaka vlastodrţaĉka sila moţe

kako hoće, ali ne moţe dokle hoće (58); U Hercegovini kad zasuši (,) gorivo moţe biti

samo kamen ili ĉovjek (62); Fukaro i Bogu si teška (63); Svako vrijeme traţi svoga

Alipašu (63); Ko pod drugim jamu kopa (,) sam u nju pada (63); Sila Boga ne moli (65);

Kušat ne moţe sa rogatim (66); Dva bez duše, jedan bez glave (67); Insan se ţeni kad je

najbijesniji (!), a ţena je ĉovjeku najpotrebnija kad je najslabiji, kad ostari (78); Insan je

vrijedan dok je jak (102); Što kuma donijela, kuma i pojela (103); Ţena i vlast se milom

ne daju (103); Vlast i ţena se na daju milom (104); Sreću ne treba na sunce iznositi (108);

Braća su braća dok im je ţiv ćaća (130); Ĉudan je Hercegovac, svoj je, i na svom i na

tuĊem, ne prizna nikom da je iznad njega (188).

Moţda ima još ovakvih mudrih iskaza. A i ovi, kao i citati iz Kur’ana, jasno kazuju

da je Danilo Marić roĊeni pjesnik, da njegovao misao teĉe nekim nevidljivim pjesniĉkim

tokom. Uz to on je i vješt pripovjedaĉ. On je u stanju da u roman, od nekih dvije stototine

stranica, tako uklopi i sve citate iz Kur’ana i sve ove narodne mudrosti, i, što je vrlo

vaţno, da sa svim tim blagom raspolaţe kao neĉim što pripada njemu, njegovoj spoznaji i

saznanju.

13. Rjeĉnik, koji se daje na kraju ove knjige, potvrĊuje, skoro sve, naprijed navedene

osobine. I, što je vaţno, izdavaĉ tu naglašava da su to osobine autora, jer je on smatrao da

se tako govorilo “u mostarsko-stolaĉkom lokalitetu u prvoj polovini devetnaestog

vijeka.” Pošto to nisu osobine savremenih govora ĉiji bi predstavnik trebalo da bude

glavni pripovjedaĉ ovoga romana, Ragib Gosto, a ni kraja odakle je on, Opine, sigurno je

da nisu bile osobine govora centralnohercegovaĉkog tipa ni vijek i po ranije. Uz to, ima u

Rjeĉniku ogrešaja i o znaĉenju nekih rijeĉi. Ipak, trebalo bi da se ima pri ruci, da se

konsultuje Rjeĉnik turcizama Škaljića, a nije suvišno, naprotiv, da se imaju i drugi

rjeĉnici. Pogotovo kad se piše o ovakvoj temi, i o ovakvim liĉnostima. Rjeĉnici su piscu,

svakom, jedno od glavnih pomagala. Tako je bilo ranije, tako je i danas.

Asim Peco

321.MIRIS CVIJEĆA SA NERETVINIH OBALA Danilo Marić, zbirka priĉa Doktor lima

Od kad je nastalo urbano naselje na obalama Neretve i Radobolje, nije bilo vremena

da djeca toga tla nisu pjevala o Mostaru, o Neretvi, o Bišću i Hercegovini. Toplina našega

juga, miris cvijeća, zraka i vode, pa i draţ krša, uvijek su mamili ljudsku maštu da sanja i

ovjekovjeĉuje ljude i vrijeme. I, što je vrlo znaĉajno, tu su podjednako aktivni svi ţitelji

toga dijela Hercegovine. LJubav prema rodnom kraju nikada nije mogla biti omeĊena

neĉim što nije roĊeno, neĉim što je nametnuto i što nikako ne moţe biti ni mjerilo

ljudstva, ni vjeĉno.

Prije skoro ĉitava ĉetiri vijeka, Derviš-paša Bajezidagić – mostarski pjesnik iz DţVI

vijeka, ljepote svoga rodnog grada poredi sa rajskim ljepotama, i ako ima negdje

udobnijeg kutka za ţivota, to bi moglo biti samo u raju. Up. NJegove stihove:

Ko bi mogo opjevati redom

Sve ljepote divnoga Mostara

Zar se ĉudiš, srce, što ga ljubim

Sa ljubavlju sinovskog ţara

A to zbog toga što “ne ima na ovome svijetu, ako nema sred bajnoga raja, bistre vode

i svjeţega zraka” kao u njegovom rodnom kraju.

Ta ljubav, prema Hercegovini, kršu i Mostaru, izbija i iz mnogih Šantićevih pjesama.

I on poruĉuje putniku namjerniku ako ţeli da vidi što nigdje nije mogao vidjeti, neka

doĊe u njegov rodni kraj koji krase “plava brda, sjajni visi” koje okruţuju mirna sela i

planinska bistra vrela. Nisu to prazne pjesniĉke rime. To je slika ţivota. Odvajkada ljubav

prema rodnoj grudi išla je i dalje, razvijala se i ljubav prema svemu onome što je

okruţivalo pjesnika. Tu su udareni temelji bratstva i jedinstva znatno prije našega

vremena. LJubav ni tada nije priznavala meĊe koje su ljudi uspostavili. Makar i ne

dolazio do srećnog završetka, ona je tu. Ona je ovakovjeĉena u pisanoj rijeĉi, ili u

narodnoj pjesmi.

Šantić je svojoj komšinici Emini podigao velelepni spomenik, svakako ljepši nego

što bi joj mogao podići iko drugi, a taj će spomenik ţivjeti dok ţivi Šantićevo djelo, dok

ţivi jezik na kome je on stvarao. Sliĉan spomenik, samo iz narodne pjesniĉke riznice,

imamo Mari sa Bišća polja koja poruĉuje hercegovaĉkom paši, Ali-paši Rizvanbegoviću,

da ga toliko voli da bi se otrovala ako bi se oţenio drugom, iako ne bi pošla za njega ako

bi je zaprosio. Vrijeme je ĉinilo svoje, a srce nije prihvatalo te okove vremena.

I nove generacije Hercegovaca, i Mostaraca, pune su ljubavi prema kršu i ljudima sa

toga tla. Preda mnom je knjiga malo neobiĉnog naslova: “Doktor lima”. Pisac je mr

Danilo Marić, ĉovjek koji se posvetio tehnici, ali koji nije mogao drukĉije odbolovati

svoju ljubav prema zaviĉaju nego je izliti na hartiju. Marić je imao sreću da je pio raznih

voda: od Bune i Bunice, koje protiĉu kroz njegovo rodno mjesto, Kosor, do Neretve, koja

sakuplja hercegovaĉke vode i daje svoju aromu, Miljacke i Morave, a na obalama svih

navedenih rijeka, odvajkada, raĊaju se pjesnici. MeĊu njima je i autor ove zbirke, autor

knjige “Doktor lima”. Istina, ovdje, u ovoj knjizi, nema stihova. To su sve prozni

tekstovi. Ali se sa svih stranica ove knjige razlijeţu pjesniĉke rime. I upravo je taj

momenat privukao moju paţnju i natjerao me da progovorim neku o ovoj zbirci.

Zbirka ima dvije tematske cjeline. U prvu, onu vaţniju, i literarno vredniju, spadaju

priĉe sa prvih stranica: Stole, Doktor lima, Boksitaš, i priĉe sa posljednjih stranica: Srp,

Pred infarkt, Radenko, Dţinovsko stablo. U drugu cjelinu spadale bi putopisne reportaţe

ovdje date pod zajedniĉkim naslovom: Do Poljske i nazad.

Sve ove priĉe, i one iz prve i one iz druge skupine, dosta govore o svom autoru. To

je, nesumnjivo, ĉovjek koji zna da odabere motiv, da nam ga plastiĉno opiše i prenese nas

u svoje vrijeme i podneblje. Pa, ipak, po mom ukusu, Marić je majstor kratke priĉe.

NJegovi motivi su slika naše svakodnevice, njegovi junaci su ljudi od krvi i mesa na koje

nailazimo u svakom selu, u svakom mostarskom sokaku. I upravo zbog toga treba samo

poţeljeti da nam Marić da što više ovakvih priĉa. Da ih oplemeni mirisom hercegovaĉke

leksike i da u njima ovjekovjeĉi i svoje vrijeme i svoje zemljake. On to moţe. NJegova

reĉenica je kristalno jasna, sintaksiĉki uzorna, a i leksiĉki interesantna. Istina, ja, kao

profesor jezika, poţelio bih, i molio bih autore ovih priĉa da malo dublje zaroni u

hercegovaĉku leksiku, da nam iz dubine hercegovaĉkih brda izvuĉe što više onih

“starinskih” rijeĉi, koje se zatiru, a koje predivno zvuĉe. Dug je svih nas da saĉuvamo od

zaborava sve ono što je sklono gubljenju. A rijeĉi koje se prenesu na hartiju, ostaće ţive, i

korisne.

Od svih priĉa iz ove zbirke izdvaja se priĉa Srp. Na onih pet stranica dat je ĉitav

roman. Mada smo mi sliĉnu fabulu mogli proĉitati i iz drugih knjiga, i od drugih majstora

pera, ovakvu još ne proĉitasmo. A ona je istinita. Uz to – duboko humana. Jer, da se i

toga podsjetimo: naša je istorija onakva kakva je. Mi je ne moţemo mijenjati. Na poĉetku

ovoga prikaza bilo je rijeĉi o ljubavi, i prema kršu i prema ĉovjeku. To su, takoĊe,

sastavni dijelovi naše istorije. Ali, to je istina, svako cvijeće ne miriše podjednako. Neko

moţe da nudi i opor miris. Ipak, i ono raste na našem tlu. Treba ţeljeti da meĊu pravim,

mirisnim cvjetovima ne bude suviše ovoga drugoga, da meĊu cvijećem ne bude odveć

korova. U priĉi Srp data je i druga slika našega podneblja. Ona koja je ostavila crne mrlje

na našoj istoriji, ali koja je bila naša stvarnost. Treba imati ljubavini prema ĉovjeku i

prema Zemlji, pa da se od takvih crnih mrlja ne prave “jevanĊelja”. Danilo Marić je

svjestan toga. On je svjestan i teţine posla koji obavlja. Zato njegova priĉa Srp ne poziva

na osvetu – ţivot se tu javlja kao glavni presuditelj – nego nudi ljepšu stranu ţivota. Jovo

Došlo u ovoj Marićevoj priĉi izrasta u velikana. Zahvaljujući autorovom peru svi njegovi

oţiljci, sve brazgotine koje priĉaju o zlu vremenu, pretvaraju se u nešto što se voli. A

Jovina veliĉina, ljudskost, dati su na kraju priĉe: – Treba oprostiti, zaboravitio. Ali ne radi

nekog vanzemaljskog morala, radi neĉega na što su ukazivali raniji vaspitaĉi, radi mirenja

sa zlom, na što ponegdje danas naiĊemo, nego radi naše današnjice i, još više, radi naše

sutrašnjice: – Radi one lijepe i neduţne Lucine djece, naše djece, radio svih neduţnih.

Oni imaju pravo na ţivot bez mrţnje. A i mi imamo pravo na sadašnjost i budućnost, bez

prošlosti i ukletog znamenja u krv ogrezlog srpa. LJepše himne ljubavi, himne bratstvu i

jedinstvu ja ne proĉitah odavno. A na tim temeljima i moţe opstati naša zajednica, na tim

temeljima moţe se pisati i o glinici i o boksitu, moţe se pisati o nama, opvakvim kakvi

smo.

Mi moţemo samo poţeljeti da nam Danilo Marić ponudi još više ovakvih slika iz

hercegovaĉkog ţivota, da u hih pretoĉi i svoje viĊenje vremena i svoja viĊenja nas samih.

Ĉini mi se da je u tom vidu literarnih ostvarenja šansa našega pisca. Jeste, i putopisi su

interesantni, ali više za one koji u turizmu gledaju i nekakav ćar. Ali za knjiţevnost ti

napisi ne znaĉe mnogo. Naprotiv, priĉe kao Srp ostaće vrijedan spomenik i piscu i

vremenu u našoj literaturi.

I na kraju jedna ţelja potpisnika ovih redova. Bilo bi dobro kada bi svi pisci davali

svojim junacima njihova autentiĉna govorna obiljeţja. Odavno je znano da je govorna

komponenta bitna osobina pri vrednovanju nekih knjiţevnih ostvarenja. Podvoditi sve

pod naš jeziĉki standard moţe imati neko opravdanje, ali bi bilo bolje kada bi svi junaci

knjiţevnih djela nosili svoj vlastiti izraz. Drugaĉije reĉeno, Marićev Jure Cvitković

trebalo bi da nosi obiljeţja zapadnohercegovaĉke ikavske štokavštine. On bi tek u tom

izrazu bio autentiĉan predstavnik svoga vremena i svoga kraja. Ni taj zahtjev neće biti

teţak za nekoga ko nam moţe dati ovakvu zbirku pripovjedfaka. A nauka će mu i za to

biti zahvalna.

Asim Peco

322.KO SE SMIJE, ZLO NE MISLI Danilo Mariĉ, zbirka priĉa Mostarska treha

Jedna naša narodna mudrost glasi: “Ko pjeva, zlo ne misli”, što bi se moglo iskazati i

rijeĉima: “Ko se smije, zlo ne misli”. Smisao je, u oba sluĉaja, isti: veseli ljudi nisu skloni

zlu. Onaj ko pjeva, onaj ko se smije, nema vremena da razmišlja o zlu, da drugome jamu

kopa. Mostar je, do naših dana, bio takav. To je bio grad smijeha, grad pjesme. Otuda

mostarski liskaluci, mostarske trehe. A, kao malo gdje drugdje, Mostarci su se

meĊusobno oslovljavali jedinstvenim nazivom: “raja”. Nije tu znaĉenje ove imenice koje

joj daje Vuk: die unterthanen, subditi, sa objašnjenjem: “U Turskome carstvu raja se zovu

svi ljudi koji ne vjeruju Turske vjere”. U Mostaru ova imenica oznaĉava ĉlanove te

sredine, prijatelje, ljude kome se moţe obratiti u svakoj prilici za savjet i pomoć.

Mostarska raja oznaĉava (oznaĉavala je) stanovnike toga grada na Neretvi koji su imali

dosta zajedniĉkog, bez obzira na, eventualne, razlike izmeĊu njih. I taj epitet davao je

stanovnicima grada na Neretvi neko posebno obiljeţje. Pa i spremnost za veselje, za

humor, za trehu; liskaluke, koji su bili karakteristiĉni samo za ovaj grad i njegove ţitelje.

Ta osobina davala je Mostaru posebno obiljeţje. Nepoznato drugdje. I neponovljivo.

Takav je bio Mostar do naših dana. Takav Mostar pamte, nose u svojim srcima, svi oni

koji su stasali na obalama Neretve, koji su ţivjeli na prostoru izmeĊu Huma i Kuka,

izmeĊu Raštana i Gubavice i koji su se ponosili svojim porijeklom sa tih prostora. O tome

i takvome Mostaru piše Danilo Marić na prethodnim stranicama. Tu je rijeĉ o ljudima

koji su se meĊusobno voljeli i poštivali. Ali i meĊusobno šalili. Svi na raĉun sviju. I bez

ikakve zlobe i pakosti. Bez truna mrţnje.

Danilo Marić se saţivio sa ţiteljima grada na Neretvi. Shvatio je njegovu dušu.

Osjetio njegov “damar” i ponudio nam ovdje pregršt mostarskih treha, mostarskih

liskaluka, bez kojih je bilo nemoguće zamisliti Mostar i Mostarce.

Sa istom ljubavlju tu su priĉa o Greti i Eni, o Joci Šupljeglavu ili Mujagi Komadini

kao i o Jazi, Omi Puci ili Mustafi Badţaku. Svi su oni ĉinili “inventar” Mostara. Svi su

oni sastavni dio istorije ţitelja sa tih prostora. Autor ovih redaka nosi u sebi, duboko,

sjećanje na sve njih. Sve ih je poznavao i svi su mu oni priuštili pokoji radosni i veseli

trenutak u ţivotu. Ţivot je htio da su nam se staze razišle. Zato raduje saznanje da je

Danilo Marić uspio da sakupi mnoge zgode iz njihovih biografija i da nam je sve to

pohranio na prethodnim stranicama. Jeste, naši dani nisu skloni svemu tome. Ali, raduje

spoznaja da neće uvijek biti ovako. Doći će bolji i veseliji dani. Zasjaće ponovo Sunce

nad ovim prostorima. Ponovo će se oriti veseli pokliĉi mladih na obalama Neretve.

Ponovo će se priĉati mostarski liskaluci gdje će neminovni inventar biti Neda i Jure, Vasa

Kisa i Oma Puce, ali će se prisjećati i brkatog Joce Šupljeglava i Zvonića i njegovih kola.

Nada ohrabruje. Da nije nje, ĉovjek bi izlaz traţio u bezizlazu.

Danilo Marić je uĉinio veliki podvig što je sakupio ovih dvanaest segmenata

mostarske istorije, istorije Mostara i Bišća. Jest, ima još ovakvih zgoda. Biće korisno ako

se i one pokupe. Jer, to je danas sigurno, ako mi to ne uradimo, ako to ne urade generacije

koje su danas kadre da to uĉine, bojati se da će sve te zgode i nezgode nestati sa tim

generacijama. A to bi bila šteta. I velika. A kao što je poznato, istorija nastaje na osnovu

sitnih detalja. Ovi i ovakvi segmenti ĉine istoriju Mostara. Oni govore o našem

zajedniĉkom bitisanju na tim prostorima, o našim zbiljama i trehama. Treba to pohraniti

“za daleka neka pokoljenja”. Biće nam ona zahvalna. Zbog svega toga hvala Danilu

Mariću što je sakupio ove trehe i prenio ih na hartiju. Hvala mu i u ime “heroja” njegovih

priĉa i u ime ţivih Mostaraca, a i u ime onih koji će iz ovoga saznati nešto više o svojim

prethodnicima.

BG/1992.

Miodrag Petrović

323.PITKO ROMANSIJERSKO ŠTIVO Danilo Marić, roman Suzopolje – roman o boju na Kosovu

Roman Danila Marića SUZOPOLJE bavi se jednom temom koja je decenijama bila

zapostavljana u srpskoj knjiţevnosti a koja se danas ne samo rabi nego je, štaviše, postala

i vrlo komercijalna. To je ono burno vreme što prethodi prekretniĉkoj godini srpske

istorije (Kosovski boj 1389.) a obuhvata, dakako, i samu tu godinu i njene posledice po

budućnost srpskog naroda.

Odmah ćemo reći: Marićev roman, iako nastoji saĉuvati osnovne fakte i odnose koji

su nam iz istorije poznati, predstavlja pitko romansijersko štivo u kome ima (i to je

njegova umetniĉka prednost) i dosta slobodnih i maštovitih kombinacija. Istina, autor ne

remeti osnovne istorijske linije što su jednom zauvek (ili bar za dugo vremena)

postavljene, ali on na njih polaţe i izvesne imaginativne slojeve narativnih tokova. Tako,

na primer, autor pravi pretpostavku da je izmeĊu sultana Murata i cara Lazara bilo

izvesne ratniĉke igre u smislu hoće li Murat sa svojom ordijom proći kroz Sićevaĉku

klisuru, kraj Niša, ili će udariti na drugu stranu, pri ĉemu autor pokazuje i dobro

poznavanje terena i ponešto od vojniĉkog znanja što njegovo pripovedanje ĉini

ubedljivim. Poznatu legendu o Milošu K(obiliću) prepravlja u tom smislu što ubistvo

Muratovo nije izvršeno na naĉin kako to narodna tradicija prenosi, već je na Muratov

šator izvršen udar elitne grupe srpske vojske (danas bi se reklo komandosa) koja je

obavila zadatak, pri ĉemu su svi ili skoro svi izginuli. Što se pak smrti cara Lazara tiĉe,

autor dopušta da je on bio zarobljen, pa kako je odbio da se prikljuĉi Bajazitu u njegovom

pohodu na Evropu a protiv katoliĉanstva, smatrajući to izdajom u najgorem smislu, on

gubi glavu. Izvesna promena je izvršena i u pogledu lika Kosovke devojke: to nije, kako

legenda kazuje, devojka iz naroda, već je to kćerka cara Lazara Mileva koja polazi na

Kosovo polje ne bi li našla svoga verenika, vojvodu Vukašina, kasnije to nije niko drugi

do Bajazitova ţena, sultanija Olivera.

Iako, kao što se iz ovoga vidi, ima u Marićevom romanu dosta izmena fakata (koje je

i inaĉe teško istorijski utvrditi), on je ipak istorijski roman (u kojem su od najveće

vrednosti njegovi psihološki sadrţaji), pouzdan što se opšte atmosfere tiĉe. Istorijske

ĉinjenice sluţe autoru kao osnova na kojoj stvara autentiĉnu atmosferu tog davnog

vremena. On meĊutim nije išao ni u kakva istorijska detaljisanja, već je više ponirao u

dubinu likova, nastojeći – i to sa znatnim uspehom – da nam predoĉi šta se dešavalo u

dušama glavnih protagonista te za srpski narod odsutne bitke. (Tako ćemo se u romanu

susresti sa knjiţevno uspelim portretima cara Lazara, carice Milice, kneţevića Stefana,

Lazarevih zetova ĐurĊa i Vuka Brankovića, vojvode Vlatka Vukovića, izaslanika

bosanskog kralja Tvrtka, izvesnih sveštenih lica itd.)

Autor ne povezuje likove u jedan sled zbivanja, jer su ta zbivanja poznata već po samoj istorijskoj

pozadini. On nastoji da promisli o posledicama koje Kosovski boj moţe imati po ceo srpski narod, i

ne samo po njega. Sudeonici Kosovskog boja i te kako su svesni ĉinjenice da se tu, na Kosovu, ne bije

bitka samo za Srbiju, niti samo za Balkan, već za celu Evropu. On istiĉe nesloţnost feudalnih velikaša

(na kojem insistira i narodna tradicija) kao odsudnog ĉinioca svega što će se dogoditi. Temeljnim

insistiranjem na tome autor pravi aluziju i na naše vreme. To nije saopšteno napadno, ali fluid toga

znaĉenja zraĉi iz celog rukopisa.

Pisac istiĉe da su Stefan Lazarević i Dušan Silni jedina dva srpska vladara iz roda Nemanjića koja

su ostala bez crkvene kanonizacije, jer je prvi – do vlastitog samoosvešćenja – bio isuviše agilan

saradnik pobedniĉkog islama, a drugi – krune radi carske – veoma sklon katoliĉanstvu na šta Srpska

crkva, razume se, nije gledala sa naklonošću.

Inaĉe celim romanom struji tradicija svetosavlja kao onog osobenog ĉinioca koji je vršio i u to

doba i kasnije proces etniĉke i nacionalne homogenizacije.

Roman Danila Marića SUZOPOLJE predstavlja vredan rukopis i mi ga, stoga,

preporuĉujemo...

Niš - 1989.

Miodrag Petrović

324.ROMAN O AMERIKANCU SRBINU Danilo Marić, roman Vule Yelich – roman o Amerikancu-Srbinu

Pre nego što sam poĉeo da ĉitam vaš roman: VULE YELICH – roman o Amerikancu-

Srbinu, malo sam posumnjao da nećete uspeti da ispriĉate jedan stvarni ţivot, ţivot

jednog jugoslovenskog avijatiĉara, a onda – mislio sam – ne poznajete krajeve u koje ćete

smestiti radnju romana. Ali sve sumnje su pale u vodu ĉim sam proĉitao prve stranice

romana. Prosto sam bio zaĉuĊen kako vam je pošlo za rukom da opišete seoski ţivot

Jelićeve porodice u onoj promajnoj vodenici. Taj odeljak romana, sve do dolaska malog

Vuca u Poţegu, dostojan je najlepših stranica naše realistiĉke proze. I drugi odeljci ţivota

Vula Jelića (školovanje, vazdušne bitke nad Beogradom, zarobljeništvo, a naroĉito

probijanje grupe zarobljenika prema Rajni) ispriĉani su s jednakom darovitošću. To je

knjiga koja bi ovde mogla da izazove paţnju, osobito stoga što je ova strana medalje, u

komunistiĉkoj propagandi, prikazivana s odsustvom svake istinitosti. S mnogo akribije

(mene je to posebno interesovalo) pisani su delovi romana o sukobu naše Pravoslavne

crkve i ameriĉke episkopije. S dubokom istinitošću takoĊe je prikazan dolazak Vulov u

zemlju i njegovi kontakti s policijom. Sve je prikazano s poštenom istinitošću. Ali, to nije

sve. Vi ste uspeli da toj priĉi – tipiĉnoj za hiljade i hiljade naših ljudi – podarite

nesvakodnevnu zanimljivost, tako da se priĉa ĉita s velikim zanimanjem.

Obrad Samardţić

325.KNJIGA O MARIĆIMA Danilo Marić, istraţivanje Marići u Hercegovini

Rukopis Danila Marića “Marići u Hercegovini” je dosta opseţan materijal, sazdan je

od tri poglavlja, koja su razliĉita po svom sadrţaju.

Prvo poglavlje obuhvata opšte podatke o Marićima u Hercegovini. Navedena su sva

naselja u kojima ţive Marići, (njih 82), naveden je broj domaćinstava, nacionalna

pripadnost i još neki vaţni podaci. Porodice su po obimu neujednaĉeno obraĊene, u

zavisnosti od podataka do kojih je autor uspio da dopre.

Drugo poglavlje obuhvata porodicu Marića koji ţive u Kosoru kod Mostara, kao i

porodice koje su se raseljavale iz Kosora.

O porijeklu i nastanku porodice prije dolaska u Kosor pisac nije raspravljao, kao što

nije raspravljao ni o porijeklu i razvoju drugih Marića u Hercegovini. Ostalo je

nerazjašnjeno i nastajanje imena Marića, što bi razjasnilo mnoge dileme, a posebno krvne

i genetske veze Marića. Naglasak u izgovoru imena Marić ne moţe biti argument da

Marići potiĉu ili ne potiĉu od zajedniĉkog pretka, jer je akcentovanje pojedinih

porodiĉnih imena stvar lokalnog govora. Krsne slave kod pravoslavnih dobar su putokaz

zajedniĉkog porijekla, ali ni one nisu uvijek pouzdane jer su se, iako rijetko, ipak

mijenjale.

No, poznato je da je istraţivanje porijekla porodica teţak i mukotrpan posao koga se

istraţivaĉi gotovo i ne prihvataju, izuzev pojedinaca entuzijasta koji istraţuju porijekla

svojih porodica, bratstava ili roda. Pokušaj Danila Marića je znaĉajan doprinos na koji

treba obratiti paţnju i nastaviti dalja istraţivanja, jer “kuća se na temeljima zida”.

Dio koji obuhvata biografije Marića iz Kosora, Malog Polja, Maloševića i Predolja

govori o Marićima za koje je autor utvrdio da potiĉu od zajedniĉkog pretka, a sada su

nastanjeni u Kosoru ili su se iz Kosora odselili u navedena sela. Ovim poglavljem

obuhvaćene su neke znaĉajke koje će dobro doći istraţivaĉima narodnog ţivota i obiĉaja

te migracionih i etniĉkih procesa. Kroz biografske podatke pojedinaca obuhvaćen je

narodni ţivot i obiĉaji podruĉja, pojedina preseljavanja i kretanja stanovnika, te ljudske

sudbine i istorijska fakta, što ĉini veliki doprinos otimanju od zaborava ĉinjenica vezanih

za daljnja istraţivanja.

Treće poglavlje je autobiografija pisca, koja je detaljna i sveobuhvatna, od roĊenja do

današnjih dana.

Mislim da je Danilo Marić pišući svoju autobiografiju napisao autobiografiju svoje

generacije, svojih vršnjaka i vremena u kome se njegov ţivot i rad odvijao. Nekoliko

šturih podataka iz kolijevke, takoĊe, u predratnom selu mostarske kotline, ratna djeĉija

sjećanja, koja su na njega ostavila, to se vidi, snaţan i nezaboravan utisak, ilustruju dio

ratne gorĉine, koju su trpjela ta mala nemoćna i neduţna bića. Daljnja posljeratna

biografija; školovanje, zapošljavanje, rad i ktretanje sliĉno je sudbini većine njegovih

vršnjaka, njegove generacije i njegovog vremena.

Sve u svemu, moţe se reći da je danilo Marić uloţio veliki napor u prikupljanju

podataka, pisanju i sreĊivanju materijala, koji bi jednom ozbiljnijom doradom

predstavljao još veće bogatstvo naše prošlosti, nasljeĊa, tradicije, kretanja i obiĉaja, što se

najĉešće zaboravlja i gubi.

Mostar 1983.

Safet Sarić

326.PRIĈE PRIĈAJU SAME SEBE Danilo Marić, zbirka priĉa Ni bos ni obuven

Sastavljena od dvanaest priĉa, zbirka Ni bos ni obuven doimlje se, zaista, cjelovito i

svjeţe, gotovo kao svojevrsno otkrovenje u podneblju gdje se više pjeva nego

pripovijeda.

U ĉemu je, osobenost i vrijednost ove proze?

Zamišljena kao ciklus priĉa zasnovanih, uglavnom, na legendarnoj i mitološkoj

podlozi zaviĉajnog, zbirka Ni bos ni obuven afirmiše nekolike karakteristiĉnosti – bitne i

za umjetniĉku njenu tenziju, ali i za kritiĉko-estetski njen presjek.

Prvo, srećno je pronaĊena “materija” – srećno Marić i u sluhu i u duhu “nosi”

tradiciju Hercegovine, one njegove, bunske i hodbinske, gubaviĉke i blagajske, humske i

bišćanske, dakle, one najpatiniranije i najsadrţajnije, najgorĉe i najljuće, najbogatije i

najtajnije. Budući njeno dijete, davno su mu u uhu zabrujala njena zvonka ali i mistiĉna

zvona, davno su zapamćene priĉe koje se nose ĉitav ţivot kao nešto što je slatko zapoĉeto

ali nikad do kraja završeno. Ove su priĉe, dakle, zasnovane na mitološkoj podlozi – na

priĉama koje priĉaju same sebe, nesigurne i ponekad nevješto naivne, sentimentalno

savršene i dovoljno gluhe za sva podvrgavanja teoretskim i drugim ispitivanjima. Tek

ponegdje i ponekad u ovoj prozi javi se nit liĉnog i doţivljajnog, ali je i to veoma vješto

utkano u mitsku i folklornu fabulu i, vjerovatno, u autorovoj nakani da se još jednom

osmisli pomalo paradoksalno “krvno” srodstvo izmeĊu mita i stvarnosti.

Izabravši “materijal”, autor je odabrao i jezik koji mu jedino pogoduje, jezik soĉan i

izvoran, narodski sirov, jezgrovit i, nadasve, slikovit. Ovaj jezik ne pretenduje na

literarnost, gotovo je u potpunosti lišen poetizacije, on je ogoljen do krajnosti. Zato u

ovoj prozi svaka rijeĉ funkcioniše elementarno morfološki, nema asocijativnu paradnost

ni simboliĉku univerzalnost. Tako, na kraju, ostaje samo priĉa kojoj je jedino stalo da se

sama “objavi” – bez obaveze da bude “lijepa” i da opĉinja. A time njena magija dostiţe,

podjednako, i iluziju “istinitosti”. Zato, u nekoliko sluĉajeva, gdje bajkovitost i

mitologiĉnost prijete da ugroze ovo prvo, autor, moţda i nesvjesno, upliće varijante,

mijenja iskaze, zaokreće u svijet doţivljenog i liĉnog, dakle, “realnog”. Zato samo na

prvi pogled ima nekoliko priĉa koje ne odgovaraju koncepciji (takve su Golovina, Kuga,

Kletva, pa i Marice) ali, pravo govoreći, i njihovu nosivu konstrukciju ĉini legenda. Rijeĉ

je samo o vještom “uobliĉavanju”. Vrlo ĉesto naiĊemo na monologe koji potiru granice

izmeĊu akterove i autorove liĉnosti. Ponekad ne znamo koji od njih dvojice razimišla,

koji je na muci, koji je zainitrigiran i koji od njih preuzima na sebe odgovornost situacije.

Inkarnacija je veoma ĉesta, pripovjedaĉi se smjenjuju, ponekad nelogiĉno i nenadano, ali

uvijek funkcionalno...

Mostar - 1985

NeĊo Šipovac

327.KRAJ JE NA KRAJU, A KRAJ JE U BESKRAJU Danilo Marić, roman Palata iznad Bel Kanjona

1. Najstarija srpska knjiţevnost zapoĉela je biografijama i hagiografijama, ţanrovski

reĉeno – porodiĉnim romanima, ili spjevovima o najznaĉajnijim rodonaĉelnicima

dinastijskih kuća, najizraslijim pojedincima iz kraljevskih i kuća velikih srpskih ţupana

itd. Bila su to i “ţitija svjatih”, odnosno ţivotopisi hrišćanskih svetaca, a njihovi autori,

sljedstveno tome, bili su hagiografi. Manastiri, a najprije najstariji i najpoznatiji naš

manastir Hilandar, bili su rodna mjesta hagiografija, ĉiji su tvorci bili – kaluĊeri,

posvećeni spisateljskom pozivu i manastirskoj disciplini, koja je vavijek traţila radni

aktivizam, fiziĉki i duhovni, poslušnost i odricanje od dobara svetovnog ţivota. Sveti

Simeon i Sveti Sava su prve liĉnosti iz domena hagiografija, dva sveca, otac i sin, srpski,

hilandarski monasi iz vladarske porodice, od kojih je Sv. Sava i pisac djela o ţivotu i

prikazanjima svoga oca, Sv. Simeona Mirotoĉivog.

Biografija je, za razliku od “ţitija svjatih” opisivanje ţivota pojedinca, neovisno od

socijalnog ranga i društvenog sloja, ţivotopis koga piše ţivotopisac, sa manje ili više

slobode u opisivanju, sve do fotografskog prikaza liĉnosti kojoj se posvećuje. Ovaj

knjiţevni ţanr je najpostojaniji u istoriji knjiţevnosti, uspješno je pretrpio pomodnosti

koje je nanosilo vrijeme, modernizmi, opreĉni smjerovi, avangardne umjetniĉke

aosocijacije, posebno DţDţ vijeka i post-modernizam. I ne samo da se biografski

knjiţevni ţanr odrţao, nego je postao veoma popularan, i kod nas i u svijetu. O znaĉajnim

istorijskim liĉnostima Voţd KaraĊorĊe, knjaz Miloš, vojvode i druge vojskovoĊe i junaci

iz oslobodilaĉkih ratova, znameniti nauĉnici i umjetnici, drţavnici, hajduci i kraljice,

kurtizane i heroine, diplomate i špijuni, bundţije i teroristi, zloĉinci i imperatori, carevi i

mazgari, sve do seoskih knezova, lovaca i samoubica… ispisane su hiljade knjiga, meĊu

kojima su bestseleri savremene evropske i ameriĉke knjiţevnosti. Danilo Marić, prozni

pisac iz Mostara, okušao se u romansijerskoj formi osamdesetih godina prošlog vijeka,

skrećući paţnju šire javnosti romanima o lokalnim liĉnostima rodnog grada i

Hercegovine (Vasa Kisa, Ali-paša Rizvanbegović Stoĉević…), osobenom duhovitošću,

dobrim jezikom, karakteristiĉnim za ljude sa lijeve obale Neretve, i plodnošću koja

impresionira. Kada se mislilo da je poĉetkom poslednje decenije DţDţ vijeka ustaški

izgon Srba sa Neretve zaustavio rad i mostarskih pisaca, Marić se oglasio iz daleke

Amerike sa više objavljenih romana, a evo, sada, i sa rukopisnim ţivotopisom o svome

savremeniku iz Amerike Draganu Đurkoviću. I njegov sluĉaj afirmiše znamenitu

poslovicu da su Hercegovci neuništivi, da su se po cijelom svijetu naselili, ali se nisu

raselili – sada je Srba iz Mostara više u Nevesinju, nego što ih je u rodnom gradu, javljaju

se iz Australije, Kanade, Kalifornije, “Divljeg Zapada”, Nijagarinih vodopada, Latinske

Amerike, a o evropskim drţavama da i ne govorimo. I njegov “glavni junak” Đurković

pripada korpusu “Srba iz dijaspore”, ali posve drugaĉije nomenklature.

Kao iskusan pisac visoke spisateljske imaginacije i intelektualnog lukavstva, Marić

svoj roman o Draganu Đurkoviću ne piše po principu “od roĊenja pa do kraja”, odnosno

od prapoĉetka porodiĉne loze pa do nedoglednog rasejanja. Put “od kolijevke pa do

groba” ovdje poĉinje velikom, luksuznom, bogatom krsnom slavom “Sime Miljića iz

Arkedije”, koji je “dragulj oko koga se rado okupljaju saplemenici”. Tu pisac daje

“turistiĉke informacije”o Arkediji, gradu u mreţi “osamdesetak koliko ih ima u Los

Angelesu”.

Društvo za slavskim stolom, koje je “veoma drago”, ĉini mala galerija odabranih

liĉnosti, ĉije opise pisac svodi na nuţnu mjeru, izuzev “jednog od najznaĉajnijih

Vasojevića i Moraĉana u Americi, knjiţevnika i slikara Veljka Bojića. Tako ĉitalac stiţe

da upozna i “tihe gospoĊu i gospodina, Milinu i Dragana Đurkovića”, pa i dr Pricu,

bivšeg šefa kabineta Biljane Plavšić u Banjoj Luci. Ulazeći i u beznaĉajne detalje, koji

nemaju uticaja na tok glavne, magistralne priĉe, pisac zaobilaznim putem, u prvom licu

jednine, a ne u trećem, što bi bilo primjerenije ţanru, pripovjeda ţivot centralne liĉnosti.

Iz opisa slavskog stola saznajemo i “ĉetniĉku orijentaciju” Đurkovića, prvo preko

njegove “vojvodske” brade, a potom i iz ispovijesti. Pisac, ĉak, zapaţa sliĉnost izmeĊu

svoga junaka i ĉetniĉkog, tragiĉnog, Ċenerala Draţe Mihajlovića. Za tim sveĉanim

ruĉkom u piscu se raĊa ideja da bolje upozna i opiše Dragana Đurkovića, ĉiji je ţivot

“jedan od onih neobiĉnih”. Male neobiĉnosti iz njegovog ţivota reĉene su već tu, “na licu

mjesta”, kao i priĉa o “dva vrana gavrana”, pa neka sahrana, sve do “Kosovske

rezolucije” sa Kongresa Sabora srpskog ujedinjenja i srećnog ĉasa kada glavni junak

postaje pjesnik, autor inspirativne, i nimalo naivne pjesme Umirući Srbi. Priĉa najavljuje

doista zanimljivu liĉnost meĊu tamošnjim Srbima, tako da je pisac pripremio ĉitaoca za

takvu odluku – da ta liĉnost bude opisana u njegovoj knjizi.

Pisac to nije rekao, to smo rekli mi u njegovo ime, jer je pred nama porodiĉni,

biografski roman o Draganu Đurkoviću, ĉija porodica i u “kolektivnom pamćenju” nosi

“crnogorsko porijeklo”, u što vjeruje pola Šumadije, dvije trećine Hercegovine, cijela

Romanija i Bosanska Krajina, pa i dobar dio Like, Slavonije, Dalmacije, Banije,

Korduna, Bosanskog i Maĉvanskog Podrinja itd, što istorijski izvori poriĉu. Ali, o tome

nije rijeĉ u romanu. PoĊimo, dakle, od poĉetka, da bismo strpljivo, kao pisci hagiografija,

odriĉući se svetovnih ugoĊaja, primicali kraju, koji je od poĉetka udaljen nebrojeno milja.

2. Poput autora viktorijanskih romana o zagonetnim liĉnostima koji raspaljuju maštu

usidjelica, umišljenica, pa remete snove uvijek dokonih dama u salonima u kojima

dremaju dţukelice i radoznalci gladni uzbudljivih kazivanja, Danilo Marić svoju

knjiţevnu skasku o Đurkoviću zapoĉinje priĉom o njegovim roditeljima, seljakanjima,

seobama u smislu Miloša Crnjanskog, nepredvidljivim sudbinskim susretima,

razdvajanjima porodiĉne loze, njenim grananjima u Bosni i Maĉvi, raĊanjima,

umiranjima i prepoznavanjima, nakon filmskih peripetija, u prekookeanskim skitanjama

trbuhom za kruhom i podizanja roditeljskog doma u nekoj od ameriĉkih, srpskih,

pravoslavnih sredina.

“Galerija likova” na pominjanoj krsnoj slavi kroz roman se spliće i raspliće, tako da

ovdje nije ispriĉana pripovijest o Dragom, odnosno Draganu Đurkoviću, nego i o

mnogim manjim pritokama i liĉnostima koje su mutni i smutni putevi rasputivali i splitali

na neoĉekivanim mjestima. MeĊu njima glavni junak iskaĉe od roĊenja do one trpeze. Iz

odabrane galerije portreta glavna liĉnost romana je izabrana postupkom veće vrednosti,

autentiĉnosti, neobiĉnosti, ţivotopisa ispunjenog nezamislivim obrtima, od roditelja

nevoljenog, prekobrojnog i neţeljenog djeĉaka, preko njegovog “njunder Künd”

djetinjstva i djeĉaštva, smrtnog stradanja, uzbudljivog podizanja, usvajanja i odbacivanja,

školovanja i neugasle, stalne, sanje o bjekstvu iz komunistiĉke, Titove Jugoslavije u

“slobodni, zapadni svijet”, pri ĉemu je djeĉak stalno mislio na – Ameriku kao oznaĉitelja

toga svijeta i njegovog bogatstva. Psihološki više nego materijalno i dokumentaristiĉki

oslanjajući Draga na rojalistiĉko-ĉetniĉku tradiciju, njegovo mladenaĉko svrstavanje uz

“ĉiĉa-Draţu” od prvih vijesti o Ċeneralu i njegovim borcima, pa preko suĊenja i streljanja

ĉetniĉkog komandanta, Dragan je na njegovoj strani. Privrţenost ĉetniĉkim idealima raste

u uslovima uĉvršćivanja nove, partizanske vlasti zasnovane na jednoumlju, ideološkom

totalitarizmu, proganjanju i ĉistkama svega što nije pripadalo “proleterskom, klasnom”

kultu tvoraca boljševiĉkog, ateistiĉkog internacionalizma, masovnim streljanjima i

ţigosanju potomaka “burţoazije i neprijateljske, petokolonaške, izdajniĉke reakcije”, u

koju je dopao i Ċaĉić Dragan Đurković. Sa takvim “stidnim” biljegom on će se provlaĉiti

kroz cijelo svoje školovanje, uvijek se istiĉući nekim znamenjem koje će mu, uz Boţiju

milost, omogućavati da se kreće prema sanjanom idealu – emigraciji u nikad dosanjanu

Ameriku.

Opeĉaćeno dijete, od majĉine utrobe do inkvizicijskih metoda uništavanja u ranim

jadima ţivota u porodici koja ga se ţeljela otarasiti, preko usvajanja kod plemenite bake i

djeda, uzbudljivog školovanja u Šapcu, Beogradu, Sarajevu preko lukavog prikradanja

strogo ĉuvanim YU granicama i gradovima nedaleko od njih – Mariboru, Rijeci, Sušaku,

gorkih razoĉarenja i ponovnog vraćanja u crvenu Srbiju. Tom Sojer, da ga tako

nazovemo, stiţe do turistiĉkog putovanja u Austriju, gdje njegova srećna zvijezda sija

punim sjajem i osvjetljava mu staze i bogaze susjedne NJemaĉke, a potom i ljubljene

USA, u kojoj ga kratkoroĉni domaćin ostavlja na stanici samog, uz usklik: “Pred vama je

Amerika, uzmite je, vaša je!” Doţivljavamo iskušeniĉko prodavanje njegove velike,

momaĉke snage i zapadanja u nerazrešive nevolje, karakteristiĉne za zemlju bezdušnog

kapitalizma i indiferentnog odnosa prema nevoljniku i nesnalaţenju.

Danilo Marić svoj roman-hroniku ţivota realnog junaka po imenu i prezimenu

Dragana Durkovića nije postavio u klasiĉni ljetopis, niti dnevnik koji se piše iz dana u

dan, knjigovodstveno i pedantno. Ni Mark Tven ni njegov, naš pomenuti Tom Sojer,

nestašno literarno ĉedo, nije ĉinio tako, ili nije dosljedno tragao za dnevniĉarenjem,

skupljanjem i zbrajanjem podataka, ali naš pisac, ameriĉki Mostarac, ili mostarski

Amerikanac, kao i njegova glavna liĉnost, pišu izuzetno zanimljivu priĉu. Ta priĉa,

doista, i zaista, hrani našu znatiţelju, iz stranice u stranicu, od glave treće do glave

posljednje, na kraju koje je ĉitaocu ostavljeno da sam dopiše kraj, jer je uĉestvovao u

raĊanju romana kao aktivan sapatnik.

Roman ima istorijski prosede – moţe se ĉitati kao ĉitanka dva svjetska rata, raznih

društvenih ureĊenja, pada rojalizma i stvaranja boljševizma sovjetskog tipa, sa cijelom

aparaturom policijsko-upravnog arsenala koji ne prašta ni onda kada izmišlja, kao

Danajci kada donose darove. Ni cjeloveĉernji film, ni TV serija u više epizoda teško da bi

mogli sintetizovati vrlo slojevitu graĊu iz romana-biografije, koji se pred našim oĉima

razmotava u neslućene razmjere. Osnovno obiljeţje i pisca i glavnog junaka su iskrenost,

ĉak i onda kada nisu u pravu, jer ni preko ţeljenog trans-atlantskog okeana ne cvjetaju

samo ruţe, i tamo ĉovjek u znoju svome stiĉe hljeb svoj nasušni, a poslodavac je u ulozi

autokratske drţave koja sisa krv svojih podanika.

Knjiţevnik Marić se zaĉuĊujućom lakoćom uspješno nosi sa zamkama koje po

pravilu nosi ovaj vid romana – smislom za psihološko sjenĉenje i umjetniĉko

opravdavanje dogaĊaja, maksimalno i imaginarno uţivljavanje u razvojne faze glavnog

junaka, dragocjeno poznavanje istorijskih fakata u matiĉnoj zemlji i bijelom svijetu kroz

koji prolazi njegov junak, korektnost u vaspostavljanju distance prema Đurkoviću,

eliminisanje svojatanja i povlaĊivanja, iako ostaje primjedba na pripovjedanje u prvom

licu, koje romanu višestruko škodi, jer u prvi plan stavlja pisca, a ne njegovog

(zlo)srećnog heroja, a kao poseban kvalitet izdvajamo stil i jezik, od ranije poznat u

djelima ovog pisca.

Deskripcija je u djelu na zavidnom nivou, posebno ona koja se odnosi na opisu

geografije i specifiĉnost Maĉve. O njoj kao da kazuje glavom i bradom Jovan Cvijić,

Maĉvanin, najveći srpski antropogeograf, u sadjejstvu sa Jankom Veselinovićem i

slikarom Milićem od Maĉve, ljudima-umjetnicima koji su proslavili ovaj kraj zemlje

Srbije, koji krasi Drina i Sava, bogatstvo i ljudi koji su uzdigli povjesnicu svoga naroda

kroz vijekove. U Dublju se Marić osjeća kao u Bogetiću, na junaĉkom Ceru kao u

vodoplavnom Podrinju, na savskoj drevnoj galiji kao na lozniĉko-šabaĉkoj koĉiji, ĉezi iza

koje se sa nebeskih polja uzdiţe prašina koja nam zasljepljuje oĉi.

I opisi slovenaĉkih, podalspkih krajolika, kvarnerskih laguna, Rijeke, Opatije i

Lošinja, beogradskih velegradskih arhitektonskih divota u sjaju znamenitih ulica što nose

imena kneţeva i kraljeva iz tragiĉne srpske istorije KaraĊorĊevića i Obrenovića, potom i

visinskih austrijskih Alpa kroz koje njegov junak krĉi tunel prema susjednoj NJemaĉkoj i

ţuĊenoj slobodi u “slobodnom zapadnom svijetu”, pa i opis toga dalekog, bogatog ali i

otuĊenog ameriĉkog carstva koje ţeli da vlada ne samo pojedincem, nego i cijelim

svijetom, pa i njegovom uţom srpskom otadţbinom u beskrajnoj daljini, svi ti opisi su

sistematiĉni. Ĉovjek koji ih piše, slikar koji ih riše, i sam je ĉestica toga svijeta, i onoga u

zlu napuštenog u zaviĉajnoj prikrajĉenosti, i ovoga koji se kosi sa potpunim pravom

svojatanja atributa slobode i zaštitnika skulpture koju je likovni monograf kraljevske

kuće KaraĊorĊevića, Ivan Meštrović, izdjelao u njujorškoj luci kao simbol novoga

svijeta.

3. Oĉinski slijedeći svoga Dragana kroz sve peripetije njegovog burnog ţivota,

saosjećajući s njegovim trpljenjem, duševnim i fiziĉkim bolima, izvanredno ga izvlaĉeći

iz stupica u koje nerijetko upada i u ranim i u poznijim godinama nestašnog djetinjstva i

razuzdane mladosti, Marić ga ne prepušta sudbi hudoj na nemilosrdno ĉereĉenje, nego ga

vodi u njegovu luku spasa, nikad dosanjanu Ameriku, koju su ĉetnici, njihovi sljedbenici

i bliţnji nosili u srcu kao frojdovsku prestonicu duše, srca i punog stomaka. Marić, dakle,

kao biograf ne ostavlja svoga Đurkovića na milost i nemilost maćehe sudbine. Ne, on ga

stavlja uvijek, i iznova, ili blizu prijateljske ruke pomoćnice, ili neoĉekivanog spasitelja

na neljubaznoj zemlji, a najprije Spasitelja na nedokuĉivim nebesima. I kada se

razoĉarava organizacijom srpske emigracije, a posebno ĉetniĉkih grupa o kojima je

sanjao kao o oslobodiocima od komunizma u rodnoj zemlji, njega usrećuje prekrasna

djevojka Milina, pa ţenidba s njom, braku na dar djevojĉica “na oca” razboritošću, pa

odlazak u – Holivud i novi ţivot u novoj, i sve više oslobaĊan dogmi djetinjstva i

mladosti.

I ispravljanje slike o Americi kao eldoradu slobodnih i uspješnih ljudi kod glavnog

junaka teĉe uz neskrivene grĉeve, ali rusoovska logika o privatnom kapitalu njega ne

opterećuje ni toliko koliko je neizvjesno sjutra kao pravilo igre ţivota u ovoj zemlji

evropskih avanturista, indijanaca, kauboja, šerifa, ubistava, opšte nesigurnosti i

neuporedive ljepote, neizmjernog bogatstva i privlaĉnosti. Dragan Đurkovic je u

Marićevom romanu skiciran kao prototip nezadovoljnog Evropljanina, koga Amerika ne

rasterećuje donesenih dilema, već guta svojom filozofijom ţivota, sticanja i namicanja. U

takvim okolnostima ĉovjek je ostavljen onoga ĉasa kada izgubi posao, koji se, ionako,

gubi ĉesto zbog ogromne konkurencije i bankrota ĉak i ĉuvenih privrednih giganata sa

više hiljada zaposlenih. Kult porodice, i crkve, stvara takva sredina kao polazni posljednji

smisao ĉovjekove misije na zemlji. A srećan brak sa bogatom porodiĉnom kućom,

pretpostavka je ugleda, uz dolarsku knjiţicu, i poloţaja u krugu suplemenika, bogomolja i

nacionalnih udruţenja.

Dragan Đurković je, kao većina njemu sliĉnih egzilanata, ĉovjek koji svoj ameriĉki

šator razapinje tamo gdje se bolje zaraĊuje, pa je, u tome smislu, Karl Marks bio u pravu

kada je izrekao onu poznatu maksimu da je “proleterova domovina cio svijet”, dakle – ne

samo Amerika. Socijalni bunt u takvim sredinama usmjeravaju dobro organizovani

sindikati, sa pravilima ponašanja koja radnici moraju da uvaţavaju, a što prihvata i naš,

odnosno Marićev pobornik seoba ka suncu bolje zarade u velikom, bogatom svijetu

punom sirotinje i ranjenih duša koje traţe kap ljubavi i mrvu razumjevanja. Pošteni srpski

mladić, gurnut u ralje u kojima preţivljavaju maštoviti i srećni, u ovom romanu ponekad

izigrava svoga dvojnika, ĉije laţne “papire” stavlja u svoje ruke da bi prokrĉio put do

boljeg radnog mjesta i većih primanja. Vrijeme gradi, vrijeme razgraĊuje…

Nevjerovatne ţivotne i radne transformacije, posljednji porodiĉni dom u Holivudu,

raslojavanje porodice, politiĉke i vjerske pretumbacije u Jugi, Americi i svijetu, kubanska

kriza, Rankovićev steĉaj i obezvreĊivanje UDBE, odlazak u rodno Dublje i povratak u

USA “bez problema”, raskolništvo u SPC i Draganovo zauzimanje za ameriĉku,

usamljenu srpsku pravoslavnu crkvu, koja ne pripada ni jednoj strani u podjeli interesa,

smrt i sahrana sirotog kralja Petra II KaraĊorĊevića, Draganov paranoiĉni, mukli osjećaj

beznadeţne ostavljenosti i “pobaĉenosti”, zatvaranje ţivotnog kruga i radnog vijeka u

izobilju i razoĉaranju – to je siţe samoga kraja romana D. Marića o Draganu Đurkoviću.

Primjećujemo, ne bez primjetnog zadovoljstva, da sve teĉe kako treba. Ovaj knjiţevni rad

veoma lucidno, kroz sudbinu glavnog junaka, daje presjek ţivota srpske politiĉke

emigracije, u Americi, koja svoje posloviĉno nejedinstvo okonĉava u opštem rasulu i to

veliĉanstvenom sahranom Josipa Broza sa preko 180 delegacija iz cijelog svijeta. Mnogi

su Srbi u USA tada postavili pitanje svrhovitosti svoga politiĉkog opredjeljenja,

zasnovanog, uglavnom, na neizljeĉivoj mrţnji prema titoizmu i borbi protiv Brozovih

komunista. Neukrotiva stvarnost sada ih je pobijala u tom uvjerenju, i to na vrlo

argumentovan naĉin, ne samo Titovom smrću kao svjetskim dogaĊajem, nego i njegovom

jedinom posjetom Americi, kada su viĊeniji srpski politiĉki emigranti privoĊeni od CIA i

upozoravani na “doliĉno” drţanje i ponašanje za vrijeme Titovog boravka u Americi.

Radilo se o “prijatelju Sjedinjenih Drţava”, koje su desetinama godina pruţale

gostoprimstvo njegovim krvnim protivnicima i rušiteljima boljševiĉke Jugoslavije, Titove

tvorevine i doţivotne samovolje.

Pisac, i sam u Americi u prinudnoj, zakašnjeloj, ekonomskoj, izbjegliĉkoj emigraciji

nakon graĊanskih ratova u posljednjoj, nesrećnoj YU kaţe: “U svim YU emigracijama,

posebno u srpskoj, smrt J. B. Tita je pokopala mnoge politiĉke planove, planirane

oruţane pobune nezadovoljnog naroda da sruši komunistiĉki sistem. Naravno, uz pomoć

'slobodnog zapadnog svijeta'. Ĉin Titove sahrane je bio njihova najveća negacija. Milioni

ljudi su iskreno plakali, a najviši predstavnici oko 180 drţava došli su da isprate 'kosti

velikana svjetske nesvrstane politike'. Gdje sam ja protraćio trideset godina emigracije, o

kakvoj borbi i protiv koga sam razmišljao?” – pitao se Dragan potpuno razoĉaran. “Sve je

propalo!”

Osjećanje praroditeljskog grijeha, koje je ponio iz najranijeg djetinjstva, Kain i

Abvel, majka svih majki Eva, kojoj se kao pramajci divio, uzbuĊuje i raspomamljuje

njegovo osjećanje skrajĉenosti, zavitlanosti i sudbinske promašenosti, naroĉito nakon

rastanka sa majkom, koja se vraća u Dublje iz ameriĉkog sinovljevog doma, u kome

ostaje Dragan sa ocem Racom, ali ne zanavijek, jer nesreće idu ruku pod ruku. Porodica

se raslojila, bolno, a njegova, sa ljepoticom-ćerkom, doţivijava kulminaciju sreće udajom

za srpskog biznismena. “Adamovi i Evini geni” u Draganovom letu kroz prostor i

vrijeme, dvije kategorije kroz koja se spliće i raspliće svaki ljudski ţivot, ostaju samo dio

njegovih nesanica i gubljenja u kruţnici zadate nam skonĉanosti. Penzionisanje, bolesti i

smrti u porodici, javljanje prvih i zadnjih boleština pri kraju jednog relativno srećnog

ţivota (zlo)srećnog seljaĉeta iz Dublja zagubljenog u ravnicama daleke Maĉve ispod

Cera i ţalostivo isanjane kuće na toj slavom ovjenĉanoj planini, prve duševne tegobe i

ruka-pomoćnica supruge-bolniĉarke, stoţera porodice, molitve i ţivot uz crkvu kao

vjeĉnu i nezamjenljivu saputnicu, majĉina smrt u Dublju, naprasni oĉev odlazak “da

zemlja iza njega ne ostane nerješena…”

Marić posjeduje vanredno razvijeno osjećanje vezanosti ĉovjeka za zemlju.

Impresivan je njegov opis Draganovog razmišljanja o zemlji-oĉevini i o zemlji u

Americi, taj opis pripada klasicima ameriĉke novije knjiţevnosti, Knutu Hamsonu i

“mirisu zemlje” kao smislu nad svim drugim smislovima:

“Moja zemlja, ta misao se uvijek vrtila u njegovoj glavi, jer se bez vlastite zemlje

plaši starosti. Poĉinje da osjeća i toplotu kalifornijskog tla. Zemlju natapaš znojem i

krviju, oplemenjuješ radom, ona vraća tu ljubav svojim plodovima, ljepotom i sigurnošću

– govori Dragan sam sebi. Osjeća i bistro vidi – zemlje mora da ima koliko i 'prvi sin'.

Definitivno, on sam pred sobom ne smije da nosi i trpi biljeg 'drugog'. Ĉovjek, koji je

vezan za zemlju, ima neko istanĉano, bezimeno ĉulo kojim zemlju osjeća kao dio sebe.

Kad alatkom obraĊuje zemlju, kad hoda po njoj, kada je navodnjava, sadi biljke ili bere

plodove, kad leţi na njoj, kad po njoj pada kiša ili je grije sunce, ĉovjek je osjeća kao

sopstveni puls. Ritam godišnjih doba, putem zemlje, kao da se preslikava u njega, on je i

na takav naĉin zadojen njom. Starost je na pragu, a ta potreba ne slabi, već je sve

snaţnija, podsvjesno narasta…”

Kroz ovakav doţivljaj zemlje pisac najavljuje vraćanje zemlji njegovog glavnog

junaka. To je uĉinio umjetniĉki ubjedljivo i opravdanim knjiţevnim sredstvima, gdje

starost i smrt smjenjuju fiziĉki i duhovni aktivizam mladosti i zrelosti, kao što jesen i

zima zatiru ljeto i proljeće koje su smjenili prirodnim putem nastajanja i nestajanja svega

na zemlji kao pozornici ĉovjekovog roĊenja, smrti i ţivota koji se stalno obnavlja i

vjeĉno traje. Tako “maĉvanska zemlja” postaje isto što i “kalifornijska zemlja”, a njegov

vjeĉni “dom na vidikovcu” svejedno je – bio na Ceru ili ovdje u Kaliforniji, pogotovo od

kada je “dopao prve starosti” i ponude za njegovu kuću “od milion i šest stotina hiljada

dolara, što je, pored ušteĊevine, dobro pokriće za njegove snove...”

4. Nedoglednim prostranstvima Amerike naš pisac se kreće suvereno i mi ĉitaoci u

njemu imamo sigurnog i potvrĊenog vodiĉa na sve ĉetiri strane ove zemlje – snova

miliona nesrećnika cijele planete. U tome smislu Marić utemeljuje posljednje poglavlje

porodiĉnog romana o Draganu Đurkoviću i njegovoj sudbini, priĉe koja je, bezmalo,

pripravljena za filmski scenario i TV dramu u usponima, padovima, porazima i

zadivljujućim podizanjima jednog politiĉkog emigranta, koji je, bez igdje iĉega, osim

velike ţelje, osvojio Ameriku, kao bogatu ljubavnicu i izdašnu prijateljicu u plodnom

znoju lica svoga.

Na kraju romana pisac nam saopštava dugo prikrivanu tajnu – ime romana PALATA

IZNAD BEL KANJONA, klanca “na kraju svijeta”, doskorašnjeg staništa Indijanaca,

najljepši predio pod nebeskom kapom, netaknuta priroda, podalje od ljudskih oĉiju. To je

posjed – Dragana Đurkovica, kojega sa te “rajske” zemlje pokušava da otjera ĉudovišna

zmija, mitološko biće, biblijska utvara, pred kojom Dragan uspjeva da zadrţi

samopoštovanje i vjeru, pozajmljenu od sveca sa ikone, sukobljenog sa sliĉnim

izazovom. Dragan pobjedniĉki likuje na glavici Bel Kanjona. Pisac ga posljednjim

namazima kiĉice ovjekovjeĉuje kao pobjednika dobra nad zlom:

“Vjerovao sam u porodicu, a ona me je uporno odbacivala i, konaĉno, odbacila. Ni ar

djedovine nisu mi priuštili. Vjerovao sam u Kralja. On je iznevjerio i sebe, i svoje dijete,

svoj narod i – mene. Vjerovao sam u svetosavsku srpsku pravoslavnu crkvu. I ona me je

izdala, dijeleći se na moje oĉi, a ja znam da je Bog jedan. Vjerovao sam u ĉetnike, a

doţivio sam da mi dva puta porade o glavi, podmećući mi komunizam od koga sam jedva

utekao. Bio sam nepokolebljivi vojnik Otadţbine. Ona i danas srlja ispod crvenog barjaka

i niţe poraze. Izdala me i ona. Najistrajnija je bila moja vjera u “slobodni zapadni svijet”.

Naţalost, on se izopaĉio, fabrikuje laţi koje su dovele do bombardovanja moje male

domovine od strane osam stotina miliona najbogatijeg i najnaoruţanijeg zapadnog

svijeta. Podlo me je izdao taj voljeni “slobodni zapadni svijet”. Svi u koje sam vjerovao

izdali su me i odbacili. Meni treba novi poĉetak… Od mojih nada ostali su još sunce i

zemlja. Sunce i nije niko mogao da mi zastre. A zemlju? Desetinama godina tragao sam

za parĉetom svijeta u kojem ću se osjećati sigurnim i našao sam ga u – Bel Kanjonu. Bel

Kanjon je moj bastion, nazvao sam ga – Moja otadţbina!”

Kraj priĉe!

Fabula finita!

To je bila priĉa-roman Danila Marića o Amerikancu srpskog porijekla Draganu

Đurkoviću. Kazivana je od poĉetka, ali ne do kraja, mislimo – od roĊenja, ali ne do smrti,

nego do pobjede glavnog junaka nad osjećanjem smrti, straha, ugroţenosti, skrajĉenosti,

ostavljenosti i nezaštićenosti. Taj strah u psihologiji nazivaju onim najopasnijim –

egzistencijalnim, koji, na kraju prerasta u – paniĉni, strah od blisko-prijeteće smrti. Pisac

je svim sredstvima knjiţevne umjetnosti opravdao takvu novozavjetnu nadmoćnost ţivota

nad smrću, vaskrsom ĉovjeka nad aţdajom, koja nas ište kao što zlo podriva dobro i

stropoštava ga u ambis. Dovodeći svog glavnog junaka u veoma teška i neizvjesna

iskušenja, istraţujući njegovu ţudnju za slobodom u nedosanjanom zapadnom svijetu, on

ga je oslobodio ropskog straha i uĉinio posjednikom vlastite volje za egzistencijom u

netaknutoj prirodi, makar ona bila i na samom kraju svijeta. Utoliko je njegova pobjeda

svjetlija i moralnija, a osjećanje posjedovanja ljepote, za kojom ĉezne sve što ţivi u vodi,

vazduhu i na zemlji, inspiriše na poĉetak i onda kada se primakao kraj. To je onaj kraj

koji otiĉe u beskraj Bel Kanjona.

Moţda je pisac mogao odabrati tzv. zatvorenu kompoziciju, pa priĉu završiti za onim

sveĉarskim, slavskim stolom, za kojim je ona zapoĉeta. Priĉa bi bila filmiĉnija, takvim

patosom bi razveselila ĉitaoca, razvedrila mu dušu zdravicama izreĉenim na krsnu slavu

u domu bogatog ameriĉkog Srbina koji drţi do vjere i obiĉaja. Ali, Marić se priklonio

teţem i riziĉnijem, ispostavilo se trijumfalnijem kraju, insistirajući, kao i na više mjesta u

knjizi, na biblijskoj pobjedi moralnog zakona nad provalijama nakupljenog zla, koje nas

vreba kao što satana u saĉekuši nalazi ĉovjeka nespremna za borbu do kraja. Uporni pisac

je u stopu pratio svog upornog heroja, koji to ime zasluţuje po ukupnoj sumi prinosa

svojoj veliĉanstvenoj ne više samo hrišćanskoj slavi, nego panteistiĉkoj pobjedi jedinke

na sveopštem vašaru taštine i ljudske ugroţenosti. Time ovaj roman dobija obrise figure

zatvorenih znaĉenja, koje se doraĊuju u svakoj glavi na poseban naĉin. I mi ĉitaoci smo,

zacijelo, u toj stvaralaĉkoj ulozi pišĉevog saradnika sa najboljim namjerama.

Palata iznad Bel Kanjona je dragocjeno, ne samo knjiţevno, štivo u našoj modernoj

literaturi. To djelo pripada i ameriĉkoj i srpskoj knjiţevnosti, podjednako negirajući ili

afirmišući i u jednoj i u drugoj zemlji ljudski obraz kao najsvjetliju taĉku planete.

Univerzalnost djela je upravo u tome što svako nalazi pomalo sebe u srpskom politiĉkom

iseljeniku Draganu Đurkoviću, koji, na kraju, ne traga za politiĉkim slobodama, nego za

slobodom kao sveĉovjeĉanskim simbolom ljudske alijenacije.

U Beogradu, o Vaskrsu 2004.

NeĊo Šipovac

328.RADNIĈKE PRIĈE Danilo Marić, zbirka priĉa Doktor lima

(fragmenti iz recenzije)

Osnovna konstatacija koja se nameće nakon isĉitavanja ovog rukopisa, jeste iskrena i

niĉim natrunjena ţelja autorova da ispiše knjigu koja će se razlikovati od drugih, koja će

biti opeĉaćena autentiĉnim pristupom i vlastitim viĊenjem svijeta u kome ţivi.

UvoĊenjem u knjigu takozvane “radniĉke priĉe”, kakva se danas u nas rijetko piše,

ova knjiga bi mogla da izazove interesovanje šire ĉitalaĉke publike ţanrovskog inoviranja

već zamorene novelistike.

Priĉa Boksitaš zvuĉi veoma doţivljeno, ponegdje patetiĉno, ali ne previše, ĉitaoca

osvaja iskrenošću i ljubavlju prema rudaru koji retrospektivom oţivljava uspomene na

pedesetogodišnje rudarenje.

Priĉa Pred infarkt spada meĊu one veoma impresivne i efikasne. Pisana je u prvom

licu, duboko protkana osjećanjima bratstva meĊu ljudima i koegzistencije u nesreći koja

svakog moţe snaći u ovom našem ludom vremenu.

Sa puno uţivljenosti u temu i sa visokim stepenom identifikacije sa glavnim

junakom, a sjajno poznavajući tematiku, ispisana je priĉa Doktor lima o limaru Saši, koji

dvadeset godina radi u Fabrici aviona. Autor je uspio s velikom mjerom upućenosti u

nijanse jednog zanata da oslika ĉovjeka i njegov rad, da stane na stranu ljepote ljudskog

znoja i da stvori jedan fini medaljon ĉiji je “glavni junak” taj obiĉni radnik, o kome zaista

imamo malo literarnih kazivanja u kratkoj noveli.

Najbolja Marićeva pripovjetka je ona koja nosi naslov Srp. To je ispovjest ţene pred

psihijatrom, koji je na lijeĉenje u duševnu bolnicu primio njenog muţa. Potresna, duboko

proţivljena, istinita i bolna priĉa data je tako suptilno i umjetniĉki zrelo da visoko

natkriljuje sve druge u ovoj svesci. Ovdje je umjetnost, dobro ostvarena, u funkciji

humanog.

Sarajevo - 1984

Veljko Stambolija

329.VELIKI MOZAK ZLA Danilo Marić, roman Krik s jame

(Osvrt na rukopis koji dugo leţi)

Naturalistiĉki oporo Danilo marić nas uvodi u hercegovaĉki pakao. Danteov “Pakao”

ima devet krugova, Danilov hercegovaĉki ima tristopedeset krugova, tristopedeset

paklenih jama. Danteov “Pakao” je alegorijsko-metaforiĉka fikcija, hrišćanska

mitologija, Marićev pakao je stvarnost. U Danteovom “Paklu” su grešnici, u Marićevom

paklu-jamama su nevini ljudi: djeca, ţene, starci, muškarci u najboljim godinama, u

punoj snazi. “Boţanstvena komedija”, hrišćanska mitologija, dopušta postojanje ĉistilišta

i raja, u Hercegovini nema ni ĉistilišta, ni raja, samo pakao.

Ko je tvorac tog hercegovaĉkog pakla? Koja ga je sila smislila? Ko je mitologiju

preselio u stvarnost.

Danilo Marić će pokušati da odgovori kroz priĉe onih koji su se ipak uspjeli spasiti –

izjamiti. Saznaćemo da su tvorci ljudi, a sila koja njima upravlja mrţnja. Autor se neće

samo zadrţati na opisu strahota, ići će i dublje od mraĉnih i jezovitih dubina

hercegovaĉkih jama, ići će u mraĉne i jezovite dubine ljudske duše – istraţivaće uzrok(e)

tolike mrţnje. U pomoć će pozvati nauku, prije svih Frojda, u liku doktora Lukaĉa. Moţe

li nauka, hladno i struĉno, objasniti zloĉinca koji je zaklao i u jame bacio stotine ljudi,

samo zato što pripadaju drugom plemenu? LJudski razum, pa dakle i nauka, ovo teško

mogu objasniti. To su pokušali i neki Marićevi prethodnici, kao npr. Vuk Drašković, ali

tajnu iracionalne mrţnje nisu do kraja razgolitili. Moţda je najbliţi bio ĉuveni psihijatar i

narodni tribun iz Knina akademik Jovan Rašković. Ali i Jovan Rašković vrši analizu iz

perspektive naroda-ţrtve kojem pripada. Nema analize (ima je u smanjivanju ţrtava) sa

strane onih i onoga naroda iz ĉijih redova je strašni zloĉin klanja i bacanje u jame izvršen.

A moţda je i iluzorno oĉekivati od divljaka da takav civilizacijski iskorak napokon i

uradi. Divljak poput vuka i dalje ide za mirisom krvi, one krvi sa hercegovaĉkih jama:

“Sva ustaška zvjerstva prati gromoglasno podvikivanje, kriĉavost i psovanje, koje je

potsvjesno preuzeto od zavijanja vukova, rike volova, laveţa pasa… kriĉanja noćnih

grabljivica, a sve u ĉinu napada na ţrtvu. Upadom u tor vukovi pokolju ĉitavo stado a

ponesu samo po jednu ovcu. Dubok je strah domaćina od pomora stada, potpunog

uništenja njegovog blaga. Iz tog i takvih strahova iskopilio se naĉin ustaškog zlodjela.

Pravljenje grupe i vezanje Srba je stvaranje potpune bespomoćnosti, kao stada u toru.

Zatim muĉenje i pomor, pa pljaĉka nakita, zlatnih zuba i drugih vrijednosti, potiĉe iz

straha od neimaštine. Po zlodjelu vuka seljani se diţu na hajku, osvetu, a ustaško klanje

srpske djece nije ništa drugo nego strah od osvete, da u budućnosti nema ko da se sveti.

Vrlo je zanimljivo koliko ustaški pokret ţeli i uspijeva prikriti svoje zloĉine, to podsjeća

na postupak zvijeri, poslije zlodjela, koja bjeţi duboko u divljinu, da zametne trag.”

Teorija o ĉovjeku-vuku krvniku-divljaku koji kolje ĉitavo stado a odnosi samo jednu

ovcu, autor, s pravom, dosljedno prati do kraja romana:

“Danas Srbi iz jama vade kosti nevinih, a pogledaj na drugoj strani, istovremeno,

jamarima se podiţu velelepni spomenici. Ustaške grobove osvešćuju i visoki crkveni

veledostojnici. Opet truju krijući ustaška zlodjela. Truju tvoga sina, dijete su već i

zatrovali do mjere da mu ni roditelji, kakav si ti, nisi u stanju pomoći.”

Ţrtva i zloĉinac, Solunka i Franjo, jedno pored drugog nakon pedeset godina. Franjo

sa ustašama zaklao je 23-je Solunkinih ukućana, Solunka silovana od komšije Hamida i

godinama zatvorena u trapu za krompir, ponovo zajedno i ponovo kreću sa iste taĉke.

Franjin sin će nastaviti strašni “posao” koji nije završio on, Franjo. I opet će se javiti

osvetnici. To strašno hrvatsko-srpsko klupko nikako da se razmota, da se rasklupĉa,

razmrsi.

Jedno selo tri plemena, tri naroda, tri vjere a jedna kultura i jedan jezik. Toliko

sliĉnosti i toliko potrebne razliĉitosti i toliko neprimjerene mrţnje. I zloĉina. I osvete.

Mnogo za jedan vijek, previše za jednu civilizaciju, mnogo i previše za ljudski rod. Ova

civilizacija je dozvolila da joj divljak zabije noţ u srce, da joj sijeĉe grkljan, da je baca u

jame, da joj skrnavi hramove, pali kuće. Kao da su odbranbeni mehanizmi civilizovanog

ĉovjeka zatajili, kao da je civilizacija izgubila imunitet. Ovu civilizaciju optuţuju “Krici

sa jame.” Krici sa hercegovaĉkih jama, krici iz Jasenovca, krici iz Jadovna, krici iz

glinske crkve, iz Ĉemernice, iz Gospića, iz Medaĉkog dţepa, Pakraĉke poljane,

Bratunca… zasad su ostavili ravnodušnim civilizovanog ĉovjeka. Divlji ĉovjek-vuk opet

je poklao “stado”. Civilizovani ĉovjek ćuti. Boji li se on divljaka ili ga moţda ţeli

pripitomiti? Divljljaka-vuka još niko nije pripitomio. I ova civilizacija ponavlja grešku

prethodnih, prepušta jedan dio svoje civilizovane teritorije divljem vuku. Zaboravlja

ĉinjenicu, divljak ima tendenciju da divljinu proširi. A da se zaista radi o krvoloĉnom

divljaku svjedoĉe i tragovi koje ostavlja iza sebe. Svjedoĉe kosti.

Ĉitajući ovaj roman uoĉavamo da se Danilo Marić knjiţevno nije samo opredjelio za

sam ĉin klanja i zatiranja jednog naroda, on pokušava pronaći i uzroke, pokušava

objasniti. Treba naglasiti da ne amnestira ni osvetnike. Zloĉin je zloĉin. Autora zanima

zloĉin kao strašni neljudski ĉin. Pokušava da otkrije korijene iracionalne mrţnje kroz

slijepu poslušnost izvršitelja, naglašavajući da se glavni tvorci nalaze u nekim drugim

centrima. Veliki Mozak Zla je obiĉno negdje daleko, nevidljiv i nedohvatljiv i za ţrtvu i

za slijepg zloĉinca izvršitelja. Taj Veliki Mozak Zla je slijepim izvršiteljima dao

monstruozne upute, plan, studiju, elaborat kako se riješiti nepoţeljnog plemena. I to je,

jednostavno, stvarnost koja se u pravilnim vremenskim razmacima ponavlja.

Veliki Mozak Zla nije odustao od plana. Franjin sin nastavlja “posao” koji je zapoĉeo

Franjo, a prije njega njegov otac Miško Mlinarić. Šta da radi ţrtva? Ima li ţrtva uopšte

ikakve šanse da izbjegne plan Velikog Mozga Zla? Minimalne. Male i skoro nikakve, jer

ova civilizacija još uvijek nije spremna, još uvijek nije na tom stepenu razvoja da se

zaštiti od Velikog Mozga Zla.

Roman “Krici sa jame” je upozorenje ovoj civilizaciji u kojoj paralelno ţive Veliki

Um Dobrote i Veliki Mozak Zla. Ima li veliki Um Dobrote uputu, plan, studiju, elaborat

kako da se zaštiti od suparnika? Ako ga i ima nije tako dobro razraĊen kao onaj što ga je

razradio Veliki Mozak Zla.

Strukturalno i kompozicijski roman “Krici s jame” je graĊen na osnovu priĉa

“sretnika” koji su se izjamili. NJihove priĉe djeluju surovo naturalistiĉki. Zbunjuje moţda

njihov skoro ĉisti knjiţevni jezik, ali treba znati da je koljevka srpskog knjiţevnog jezika

Hercegovina. Autor je realistiĉki vjerno, bez mnogo filozofiranja, prikazao sudbinu

nedoklanih ljudi. Sliĉno sudbini LJubana Jednaka, jedino preţivjelog iz pokolja u

glinskoj crkvi, u romanu Slobodana SeleniĆa “Timor mortis”, kao i u pjesmi “Suvišna

pjesma” Stevana Raiĉkovića, koja je inspirisana svjedoĉenjem LJubana Jednaka sa

suĊenja Andriji Artukoviću. Danilo Marić roman kompozicijski omeĊuje savremenim

zbivanjima. Poĉetak vaĊenja kostiju velikomuĉenika iz jama i susretom sestre Solunke i

preţivjelog-odjamljenog brata Sretena, koji pedeset godina nisu znali jedno za drugo i

kraj – razgovor Solunke i ustaškog koljaĉa Franje, koji je nakon robije postao “ugledni” i

bogati graĊanin NJemaĉke a zatim nove-stare Herceg-Bosne.

Danilo Marić nije ni pokušao da traţi korijene zla u ĉitavom narodu. On ga traţi u

naĉinu ţivota hercegovaĉkih gorštaka. A taj je ţivot od malih nogu skopĉan sa strahom

od ujeda psa, od uboda volovskih rogova, od buke i mraka, od samoće u divljini. Veliki

mudraci, u ona biblijska vremena, dolazili su iz pustinje. Veliki zloĉinci dolazili su sa

brdovitih i planinskih podruĉja. Veliki muĉenici, kao i velikomuĉeniĉki narodi, raĊali su

se na raskršću velikih puteva, na razmeĊu velikih carstava, u sukobljavanju velikih

ideologija. Razmjeri muĉeništva onih koji su poklani i baĉeni u hercegovaĉke jame su

biblijski, moţda za stepen i veći. Ono što muĉi autora je i to što su se potomci muĉenika

odali idolpolonstvu. Nisu odoljeli ĉarima zlatnog teleta. Zbog toga su ove

velikomuĉeniĉke istine dragocjene za pokolenja koja dolaze. Moţda će se oni znati

suoĉiti sa istinama nad istinama, porukama srpskih muĉenika koji su nadrasli biblijske.

Na kraju, umjetnik je taj koji nema pravo da prikrije zloĉinca i da ne imenuje ţrtvu.

Danilo Marić nije prećutao hercegovaĉki pakao i zbog toga je poput Dantea morao

napustiti zaviĉaj. Dante je bio veliki protivnik indulgencija, Danilo Marić, takoĊe, ne

priznaje otkup grijehova. Zloĉin ne moţ i ne smije prikriti ni jedan crkveni

velikodostojnik, ni jedan pravi hrišćanin.

Veljko Stambolija

330.AUTENTIĈNI SVEDOCI BALKANSKIH BURA Danilo Marić, zbirka priĉa Rika rijeke Drine

Balkanski karakazan neprestano, uz male predahe, vri. Scenario je uvek isti. Kao da

ga piše uvek ista ruka. Kada ga osmisli i napiše pronaĊe pogodne reţisere i pogodne

protagoniste. Scenario je toliko dobar da se reţiseri i protagonisti prosto otimaju za njega,

jer, sasvim sigurno, sledi uspeh i slava. Doduše, posao u odabiranju glavnih protagonista

je priliĉno teţak jer svi ţele glavnu ulogu, ali vešti reţiseri i za to imaju rešenje. Scenario

je predvidio i audiciju. Na audiciji ne biraju ni po lepoti, ni po dobroti, ni po pameti, ni po

talentu jer scenario nije predvideo pozitivne likove. Znaju jako dobro da balkanski

karakazan nudi fantastiĉne naturšĉike – negativce. I nikad se ne prevare, ĉak i nadmaše

njihova oĉekivanja. Postideli bi se i Jednooki Kiklop i Ugolino, toliko dobro i verno

odigraju uloge. Polifemova Pećina, had i pakao zajedno su samo deo literarne mašte koja

se obistinjuje u obliku balkanskog karakazana.

A u tom karakazanu mogući su i likovi poput profesora Gutija, koji decu druge vere i

nacije truje otrovanim bombonama. Moguć je i lik kapetana Mirse, komandanta logora

koji je naterao logoraše i njihove ĉuvare da odigraju fudbal po ţivot sa glavom jednog od

logoraša. Mogući su i likovi koji zakucavaju decu na splav i puštaju ih niz “drinsku

vratolomiju”. Mogući su i likovi koji uzimaju krv za potrebe transfuzije od nesrećnih

logoraša, koji nakon toga umiru. Moguć je i lik Malog koji je naterao svog dobrotvora da

izvrši samoubistvo. Moguć je lik Mrkog koji maltretira svog uglednog komšiju samo zato

što mu je zet druge vere. Moguće je štošta u balkanskom karakazanu.

“Neću da prećutim: zidovi su prećutali

I srušili se”.

Danilo Marić nije mogao prećutati.

“A nisam mogao da ćutim, prosto taj rat je u meni, ĉuĉi u grudima kao aktivirana

bomba, koja preti da eksplodira i uništi, stalno je oĉekujem i drhtim, lijeţem i ustajem

sa smrću.”

(iz pisma prijatelju Milosavu Đaliću)

Nije mogao da prećuti Ivan V. Lalić, nije mogao prećutati Danilo Marić, nije mogao

da prećuti Zdravko Krstanović u zbirci pripovedaka Priĉe iz Hada: (“na atletsko telo

mladića bila je prišivena prelepa plavokosa glava mlade devojke”). Nisu mogli mnogi

prećutati, a literatura će moţda probuditi zaspale i oni koji su zanemeli progovoriće.

Dvanaest Marićevih pripovedaka svedoĉe o balkanskom karakazanu realistiĉki oporo

i naturalistiĉki drastiĉno protkano modernim unutrašnjim promišljanjima o ĉoveku, o

prirodi, o smislu ţivota, o drvetu. I moţda su priĉe Tenica i Patrijarh dudova

najautentiĉniji svedoci balkanskih bura, vetrova i oluja. U andrićevskom stilu, most i

Drina preuzimaju ulogu svedoka dogaĊaja kroz vekove jer ĉovek ne moţe toliko trajati,

Danilo Marić za svedoka uzima smokvu iz Neuma i dud iz Pećke patrijaršije. I dok je

smokva nikla sluĉajno, dud je u prelepu Pećku patrijaršiju liĉno rukopoloţio Sveti Sava.

Bez obzira na raĊanje i jedno i drugo drvo paralelno egzistiraju, ţilavo i uporno i

nesebiĉno nude svoje plodove, hladovinu i zaštitu upravo onima koji su ih najviše

ranjavali i skrnavili – ljudima. Nekad su to bile osmanlije, sada njihovi janjiĉari ili

partijski ili drţavni moćnici a sada pogrbljeni umirovljenici u Neumu. I ne samo Tenica

iz Neuma i Patrijarh dudova pored Bistrice već svako drvo, svaki ţbun, svaki kamen,

svaki ĉovek, sve što raste, buja, cveta, gmiţe i hoda u balkanskom karakazanu ne

skonĉava na normalan i prirodan naĉin. Zlo i mrţnja ga skraćuju za glavu, seku mu

stablo, pa ĉak i koren da više nikad ne progovori, da više nikad ne procveta. Ipak, Tenica

i Patrijarh dudova opstaju uprkos svemu. Danilo Marić ne gubi nadu, dobro će pobediti

zlo. Mora. I zlo će se umoriti. Mirso se veša, jer je shvatio da će nakon odigrane uloge

biti zapamćen samo po zlu a scenarista i reţiseri će pokupiti slavu. Shvatio je to Mirso

kao što je shvatila i ţena profesora Gutija koja je, takoĊe, izvršila samubistvo, jer smrt

tolike dece nije mogla nadoknaditi i ublaţiti bol za gubitkom sina jedinca.

Tenica i Patrijarh dudova se kao alegorijske priĉe ipak izdvajaju. Po nadahnuću i

umetniĉkim vrednostima dominiraju ĉitavom zbirkom pripovedaka Rika rijeke Drine.

Ostaje nejasno zašto autor nije bio dosljedan u kompoziciji zbirke. Moţda je zbirku

trebalo zatvoriti, odnosno zaokruţiti na kraju priĉom Patrijarh dudova. No, proĉitavši

kratku pišĉevu biografiju shvatamo da je u ovoj zbirci utkano mnogo autobiografskih

elemenata. Pa se, najvjerovatnije zbog toga, zbirka kompozicijski zatvara sa priĉom Da

nije bilo rata. U toj priĉi glavni likovi nakon svega odlaze da ţive u Kaliforniji, u

Americi, gde danas ţivi i radi i sam autor. Tako smo u Danilu Mariću iz Mostara dobili

još jednog pisca u dijaspori. Violentni hercegovaĉki tipovi napuštaju reku Neretvu i

hercegovaĉki kamen da bi “uţivali” u blagodatima kalifornijske klime i pitomine.

“Da nije bilo rata, ne bi dopali ove sreće i bogatstva! – kaza GospoĊa, pa poskoĉi

da obriše jedno od unuĉadi, koje ju je glasno dozivalo.”

Za gospoĊu i njenu porodicu nema više “napetog išĉekivanja zla”, kako u pogovoru

naglašava Milosav Đalić, oni su napokon uplovili u luku spasa. Sada su rijeke Buna i

Neretva daleko, Mostar je daleko. Ali daleko je i balkanski karakazan, unuĉići su na

sigurnom. Dovoljno za sreću.

Priĉa pod naslovom LJubica ima sasvim drugaĉiji tok i drugaĉiji odnos prema sreći

od priĉe Da nije bilo rata. Najveća sreća za devedesetsedmogodišnju staricu bila bi da

otpoĉine na blagajskom groblju. Naţalost, više ne postoji srpski Blagaj ni srpski grobovi

u Blagaju. Novi kraj je sigurniji i blagorodniji ali srce i duša ĉeznutljivo streme ka starom

kraju. Priĉa Patrijarhove cipele takoĊe, na simboliĉan naĉin govori o starom i novom.

Nove cipele su lepše i bolje, ali noga ĉezne za starom.

Danilo Marić je doţivio sudbinu svog slavnog zemljaka Jovana Duĉića, ne zato što je

hteo, već zato što je morao. U scenariju je ipak predviĊeno da neko i preţivi. I da

svedoĉi. Balkanski karakazan nije sve uništio. Naroĉito nije uništio sećanja i misao da se

dogaĊaji prikaţu onako kako su se desili. To se i oĉekuje od umetnika i umetnosti.

Umetnost je tu da razgoliti zlo, da mu prikaţe ruţno lice. Danilo Marić se posvetio tom

poslu i sasvim sigurno neće odustati. Istrajaće kao što traju smokve u njegovom zaviĉaju.

Svedoĉiće kao što svedoĉi Patrijarh dudova. Hodaće po tuĊim zemljama a ĉeznuće za

hercegovaĉkim kamenom. ŢeĊ neće gasiti na izvoru reke Bune, ali će zauvek grlo hladiti

reĉima iz zaviĉaja.

(objavljeno u “BAGDALA”, Kruševac

445/2000, za tromeseĉje april-jun 2000.)

Zuko Dţumhur

331.STARE MOSTARSKE LISKE Danilo Marić, roman Vasa Kisa

Dugo sam oĉekivao pisca koji će svojim tekstom saĉuvati od zaborava Ţivot i

prikljuĉenija starih mostarskih lisaka i njihove šale, kalambure i kenjĉiluke.

I, evo, doĉekali smo rukopis romana Danila Marića, koji je to oĉekivanje sjajno

ispunio i oduţio jedan veliki dug prema Mostaru i njegovim jedinstvenim ljudima –

liskama.

Gradove ĉine podneblje, klima, trgovi, ulice, kuće i ţitelji. Ima u svijetu mnogo

gradova i sa ljepšim podnebljem, i sa većim i raskošnijim trgovima, i sa bogatijim

ulicama, i sa interesantnijim kućama, ali malo je gradova koji su imali, i još uvijek imaju,

jednu tako izuzetnu sortu ljudi kakve su – mostarske liske.

Mostarske liske su šereti, veseljaci, mudraci, obješenjaci i ljudi vedrog i visprenog

duha, u isto vrijeme. Samo Mostar, oduvijek slobodarski grad, u svojim njedrima, na

svojim sokacima, Tepi i kafanama, mogao je biti kolijevka i boravište te izuzetne i rijetke

fele. Ĉuven je i po svojoj Neretvi, i po svojoj staroj ćupriji, i po svojoj Banji, i po svojoj

Radobolji, i po svojim alejama krošnjastih platana, i po još ĉemu, ali ĉini mi se,

jedinstven je po svojim izuzetnim ţiteljima – liskama, koje su se ko zna kada pojavile,

moţda i od dalekog nastanka ovog šehera na sjenovitim obalama Neretve. Liske su

nastale u ovome gradu; one nijesu mogle doći odnekud sa strane. Jer liska nije ni

Stoĉanin, ni Konjiĉanin, ni Nevesinjac, ni Trebinjac – nego samo onaj koji je odrastao

ovdje i napio se Radobolje, kupao u Neretvi, tumarao po Tepi, akšamluĉio na Balinovcu,

ašikovao po Brankovcu i kahvenisao u hotel „Neretvi“.

Liska nije ni zavidljiv, ni samoţiv. Liska je pravi jaran; bistar kao suza, ĉastan i

hrabar. Lisku je teško nadmudriti, izigrati, prevariti i, nedajboţe, namagarĉiti. I silni

Hitlerov Treći Rajh, pored svih sijaset neprijatelja u Mostaru, imao je svoje ljute

dušmane – mostarske liske.

Liske se šegaĉe i sa Hitlerovom policijom i sa ustaškom bagrom i ubojicama.

Njihovo oruţje nijesu ni topovi, ni mitraljezi, ni kame, ni puške – njihovo oruţje je još

ubojitije; artiljerija, avijacija i laka konjica – to je njihov duh. Njime su davali snagu

porobljenim i razarali porobljivaĉe. Vodili su po mostarskim sokacima, kafanama i

mejhanama svakodnevnu bitku u kojoj nije bilo baruta i dima, ali je bilo visprenosti i

smijeha koji je neprijatelja razarao poput najubojitijih rafala.

Ljudski duh je strahovito oruţje.

Ova knjiga je istovremeno velika i darovito napravljena izloţba mostarskog

liskaluka, tog nepotvorenog oruţja koje treba saĉuvati da se ne zaboravi i ne pomiješa sa

neĉim što nije autentiĉno, što nije mostarsko.

U mirno doba liskana je bezazlena, uspješno se nadmeće i nosi sa sarajevskom

jalijom u svemu i svaĉemu – od fudbala do svakojega rivalstva izmeĊu glavnog grada

Bosne, šeher Sarajeva i glavnoga grada Hercegovine Mostara, šeher Mostara, kako ga je,

izmeĊu ostalih, zvao i njegov pripovjedaĉ Svetozar Ćorović. MeĊutim, mostarske liske i

njihovi liskaluci nisu samo bezazleno mirnodopsko cvijeće. Liske nastavljaju da ţive i da

se šegaĉe i u veoma opasnim ratnim vremenima kada su se mnogi prepali i kada samo

rijetkim, hrabrim i duhovitim pada na pamet da se i sa okupatorom i njegovim

hizmićarima moţe, da najblaţe kaţem, nadmudrivati, zafrkavati, što bi Mostarci rekli –

trehati.

Pored hrabrih ratnika, junaĉina ĉuvenog Mostarskog bataljona, ovaj grad na Neretvi

imao je još jedan front koji se nikada nije smirivao – front mostarskog duha. Njihovo

bojište nije u hercegovaĉkim planinama i vrletima, po ĉukama i potoĉinama; oni svoje

svakodnevne megdane sa dušmanima i izdajnicima vode na Musali, po sokacima,

kafanama i birtijama. Liske nemaju ni pušaka, ni pištolja, ni strojnica. Nisu ni gladne ni

ţedne – jedu meso ovnujsko i piju vino ţilavku; preko ruke nose mantile a u rukama

kišobrane.

Velikim mostarskim pjesnicima, velikim mostarskim junacima pridruţile su se i

mostarske liske, po narodnosti i Srbi, i Muslimani, i Hrvati, jednostavnije – Mostarci.

Prvostoliĉnik tih duhovitih ljudi je Vasa Kisa, Mostarac koji je na svoj naĉin zasluţio

da se o njemu priĉe priĉaju, pjesme pjevaju i knjige pišu.

Ova Marićeva knjiga pisana je divnim jezikom kakav se govori u Mostaru i u

Hercegovini sa mnogim soĉnim i ţestokim zaĉinima i miroĊijama kojima taj jezik

obiluje.

Novi, I/987.

Radomir Smiljanić

332.PORODIĈNI ROMAN Danilo Marić, roman Palata iznad Bel Kanjona

Besjeda Radomira Smiljanića (predsjednik Akademije Ivo Andić)

na uruĉenju Visokog internacionalnog priznanja Akademije Ivo Andrić

Danilu Mariću za roman Palata iznad Bel Kanjona.

Izgleda da nam je danas berićetan dan što se tiĉe srpske knjiţevnosti.

Ţiri je stao na stanovište, a ja se kao potpredsjednik ţirija i te kako slaţem, da smo u

romanu Danila Marića, PALATA IZNAD BEL KANJONA, ako mi je dopušteno da

kaţem, do sada malo poznatom u knjiţevnim krugovima, pa i u knjiţevnim krugovima

njegove matice zemlje Srbije, da se dogodilo nešto vrlo znaĉajno za srpsku knjiţevnost,

da je to jedno pravo obogaćenje, smatram da je to stvarno obogaćenje, pogotovo onog

ţanra u srpskoj knjiţevnosti koji se bavi porodicom, dakle, to je ono što se zove opštim

imenom porodiĉni roman.

Ĉudno je da u zemlji zadruga i zadrugara sa 30, 40 i 60 ĉlanova, i gdje se ţivjelo

sasvim intenzivnim porodiĉnim ţivotom, familijarenjem, da nismo sve do Dobrice

Ćosića, našeg giganta, dobili veliko djelo koje o jednoj porodici, u ovom sluĉaju porodice

Katić, koja je naravno, preimenovana i predstavlja više njih. A onda imamo tu nešto

sporadiĉno kod Isakovića, još kod nekih pisaca, ali nigdje nismo uspjeli da dobijemo

masovniji porodiĉni roman kao što su to naprimjer dobili Nemci, Francuzi... Mi ustvari

tek sada dobijamo jedan razuĊen roman, jedan snaţan roman o porodici Dragana

Đurkovića, izbeglog politiĉkog emigranta, koji se potucao od nemila do nedraga po

ogromnoj Americi, povezuje konce, povezuje ljude... tu se pojavljuje jedna scena

poklanjanja vrlo skupog sata, koja nama ĉitaocima izgleda ĉudesno, ali kada malo dublje

zagazimo u taj roman, vidimo koliko je bilo vaţno da se povezuju, da taj neki skupoceni

sat, kojim poĉinje ovaj ekspozicija ovoga romana, taj skupocjeni sat postaje kao neka

amajlija, nešto vrlo znaĉajno, što djeluje povezujuće, i to je delovalo na druge ljude, da

ono što imam ja treba da ima i moj brat Srbin u tuĊem svetu.

Dakle, to je taj porodiĉni roman, to su ti odnosi u porodici, to su ti odnosi meĊu

porodicom, to je to srpstvo koje se drţi, ne da i opstaje u tuĊem svetu, na tom dalekom,

trusnom, teškom terenu u Americi, gde se prolazi samo strahoviotim radom i strahovitom

neprikosnovenošću u meĊuljudskim odnosima, i gde je, naravno, pored Srba, mnogo još

drugih naroda, sved od Meksikanaca do Portorikanaca.

U pravoj studiji romana Danila Marića, „Palata iznad Bel kanjona“datoj na kraju

knjige, koju je napisao akademik NeĊo Šipovac, izdvajam ovu zakljuĉnu reĉenicu:

„Nedoglednim prostranstvima Amerike naš pisac se kreće suvereno i mi ĉitaoci u

njemu imamo sigurnog i potvrĊenog vodiĉa na sve ĉetiri strane ove zemlje – snova

miliona nesrećnika cijele planete. U tome smislu Marić utemeljuje posljednje poglavlje

porodiĉnog romana o Draganu Đurkoviću i njegovoj sudbini, priĉe koja je, bezmalo, pripravljena za filmski scenario i TV dramu u usponima, padovima, porazima i

zadivljujućim podizanjima jednog politiĉkog emigranta, koji je, bez igdje iĉega, osim

velike ţelje, osvojio Ameriku, kao bogatu ljubavnicu i izdašnu prijateljicu u plodnom

znoju lica svoga.“ (NeĊo Šipovac)

Mislim da je za ovu priliku dosta, s napomenom da će se o ovom romanu tek

govoriti. Ĉestitam i ja sa svoje strane i u ime ţirija, našem velikom i znaĉajnom piscu,

ovdje afirmisanom Danilu Mariću.

Beograd, 9. decembra 2006. godine,

u prostorijama UKS, Francuska 7

Jo Butterworth

333.PRIĈE ZA OPUŠTANJE Danilo Marić, zbirka priĉa The Mistic Best Man (Misteriozni kum)

... Osjećala sam se vrlo opušteno i uţivala sam ĉitajući predivnu Marićevu zbirku

priĉa: „The Mistic Best Man“ (Misteriozni kum). Iako sam sve priĉe ĉitala u dahu, više

od drugih ponijele su me: Kraljeva vjernost, Majĉin nos, i posebno Pupak. Sigurna sam

da će, kao što sam i ja, uţivati svaki ĉitalac ove divne knjige, jer Marić je obdaren

pripovjedaĉ i veliki majstor kratke priĉe ...

Charlotte, July 2007

... I felt very at ease while reading Maric’s brilliant, over-the-top, compilation of

stories; The Mystic Best Man. Even though I had read all of the stories in one breath,

more than others moved me the stories: The King’s Unfaithfulness, The Mother’s Nose,

and Navel. I am convinced that any reader will, as I had, take profound pleasure in these

breathtaking stories, simply because Maric is a gifted and exceptional story-teller and a

grand master at short stories ...

Ilija Šaula

334.DANILO MARIĆ U FILADELFIJI Danilo Marić, zbirka priĉa The Mistic Best Man (Misteriozni kum)

Veĉeras smo se okupili u sali pored srpske pravoslavne crkve u Filadelfiji, maloj srpskoj

koliniji, da ugostimo knjiţevnika Danila Marića i promovišemo njegovu najnoviju knjigu,

objavljenu na srpskom i engleskom jeziku, pod naslovima: Misteriozni kum i The Mystic Best

Man. Ovo je Marićeva šesnaesta prozna knjiga.

Negdje u dalekim predjelima svijesti emigrantska duša previre po sjećanjima koja bude

nostalgiju i stvaraju vapaj za rodnim krajem, poznatim ljudima i stvarima koje su nam sve do

skora ţivot znaĉile. U nemogućnosti da dotaknemo stvarnost iz koje smo ponikli poseţemo za

knjigom, koja je u stanju da nam pribliţi slike i prilike vremena iz kojeg smo izašli i olakša novu

sivu svakodnevicu koja nas svojom stranosti pritiska. U jednom takvom magnovanju duše i

svijesti zagledan u monitor kompjutera, ispisujem slova urezana u moju memoriju od kad znam

za sebe, Kosovo, na ekranu se ispisuje mnogo adresa, podataka i informacija o srpskoj svetoj

zemlji, ali me zaokupi jedna pjesniĉka rijeĉ gdje joj se ne nadah – Suzopolje – roman o boju na

Kosovu, i odmah asocijacija na Kosovo i suzama orošeno polje, iznenadih se i više kad shvatih da

je rijeĉ o romanu Danila Marića. Ovo je bio moj prvi kontakt sa ovim veoma plodnim

knjiţevnikom. Kliknuvši mišom na tu poetsku rijeĉ otvori se ĉitav roman. Ĉitam. Na okupu je,

nema sumnje, spoj uspješnih istorijskih istraţivanja i talentovano pero.

Ĉitajući roman Suzopolje saznao sam dosta meni nepoznatih istorijskih ĉinjenica vremena

kneza Lazara i kneginje Milice, ulogu i poloţaj mlade Srpske crkve, ulogu despota Stefana i

srpski vapaj za slobodom u predveĉerju gašenja svemoćnog vizantiskog carstva. Autor uvjerljivo

oslikava vrijeme i dogaĊaje kao da je i sam bio uĉesnik.

Sljedeći Marićev roman, koji sam takoĊe proĉitao na internetu, Vule Yelich – roman o

Amerikancu-Srbinu, opĉarao me pripovjedaĉkom snagom, gdje glavni lik romana, pilot Kraljeve

avijacije postaje na ameriĉkom kontinentu emigrant za svoj ĉitav ţivot. Izuzetna ţivotna priĉa

malog siromašnog seljaĉića iz sela Jeţevica u Uţiĉkom kraju, pa sve do kraja njegovog ţivota u

Kaliforniji. Roman ne da govori samo o Jelićevim ţivotnim usponima i padovima, već vjerno

prikazuje sliku mnogih sliĉnih ţivota tog vremena, tako da skoro svako ko je okusio vrijeme rata i

emigrantski hleb sa sedam kora moţe sebe da pronaĊe na stranicama ovog romana. U ovom

romanu se vidi jedan uspio istraţivaĉki rad koji nas uvodi u raskolniĉke radnje raskolništva u

Srpskoj crkvi meĊu našom emigracijom. Ovo je najargumentovaniji rad meĊu Srbima na ovu

temu, gdje svaki ĉitalac moţe vrlo dobro razumjeti i pojasniti uzroke i posljedice te nesretne

srpske diobe. Bio bi samo ovo dovoljan razlog da svaki naš ĉovjek proĉita ovaj pitak roman.

Roman Lešinarke je priĉa o starcima osuĊenim na samoću u jeseni svog ţivota, kad postaju

ovisni od drugim. Ĉesto njihov novac i imanja ne pomaţu da olakšaju starost, a koji put i

zagorĉaju je. Ali postoje neke posebne ţene iz okruţenja, koji prate sve slabosti starosti, pa se na

kraju obrušavaju kao lešinari, i nije teško zakljuĉujeti zbog ĉega je autor za roman odabrao takvo

ime.

Palata iznad Bel Kanjona je knjiţevno savršenstvo, porodiĉni roman koji prati ţivot

Dragana Đurkovića toliko izazvanog sudbinom da je malo jedan roman da se sve to smjesti u nj.

Ponikao iz Maĉve, sela Dublje, danas je stanovnik Kalifornije u Studio Sitiju, koji još uvijek

gradi svoje palate iznad Bel Kanjona pa sve do nebeske Srbije. Sa pravom je za ovaj roman

nagrada Akademije Ivo Andrić došla u Marićeve ruke, u ovo će se uvjeriti svak ko proĉitata

roman.

Hercegovci naroĉito drţe do Marićevog romana Alipaša – prvi i posljednji hercegovaĉki

vezir, koji je kao i roman Suzopolje, objavljen na turskom jeziku. Roman vjerno doĉarava vrijeme

Osmanlija od prije dva vijeka, naroĉito na prostorima izmeĊu Knina i Pirota, sa centralnom

figurom Ali-paše kad je trebalo biti i ĉovjek i vuk da bi se preţivjelo i opstalo. Na kraju ove

knjige dat je i zapaţen Marićev rjeĉnik turcizama, jer roman obiluje turcizmima, rjeĉima koje su

nam sve manje poznate, ali daju sliku vremena, obiĉaja, jedne drugaĉije kulture i jezika u

vremenu koje je naţalost izmjenilo etniĉku sliku naših prostora.

Pored 11 Marićevih romana on je jednako poznat i kao pisac priĉa, kojih ima više od 120, i

kroz koje je isprepleten ţivot kroz vjekove na hercegovackom kršu i ameriĉkom Zapadu. Priĉe

prate srpsko pleme sve od vremena kuge, bijede, siromaštva, turskog zuluma, austrijske opsade,

ratova, komunistickih seljaĉkih zadruga, samoupravljanja i radnickih putovanja, pa sve do

posljednjih ratnih dešavanja i raseljavanja.

Knjiţevnik Danilo Marić je stvorio bogat i vrijedan knjiţevni opus iz koga će mnoge

generacije moći da uĉe bogatu istoriografiju svog naroda. Od Marića moţemo oĉekivati još

dobrih naslova, jer mi je poznato da radi i nove uzlete, donosi nove knjiţevne vrijednosti kako

uredjivaĉke tako i stvaralaĉke.

Marićeva najnovija knjiga Misteriozni Kum (The Mystic best man) prva je autorova knjiga

objavljena na engleskom jeziku, premda je po ĉasopisima već objavljen na desetak svjetskih

jezika: engleski, ruski, švedski, španski, katalonski, turski, esperanto, francuski i druge.

Knjiga Misteriozni kum sadrţi 32 kratke priĉe, koje su motivisane legendama iz Marićevog

rodnog kraja, Hercegovine i nešto šire. Dok ĉitamo ove priĉe stalno smo pod utiskom da se pisac

nije muĉio traţeći motive priĉa, jer one su prosto naše domaće priĉe, gotovo da smo se raĊali s

njima, pri ĉemu je i autor odabrao prikladan jezik, kakav se ovako ĉisto govori još jedino u

njegovoj Hercegovini. Za priĉe moţemo reći da su pisane kako se najteţe piše, jednostavnim

stilom, a motivi i naroĉito poruke, univerzalni su i jednako će ih sa zanimanjem ĉitati svi uzrasti,

od djece do vremešnih ljudi.

Nama je na ĉast da ova knjiga, objavljena istovremeno i na engleskom i na srpskom jeziku,

prvi put se objelodanjuje baš veĉeras i baš ovdje, u pensilvanijskoj Filadelfiji. A sada ću rijeĉ dati

autoru i zamoliti da više kaţe o knjizi.

Dobro nam došao, Danilo. Besjeda prilikom promocije

Philadelphia, 5. april 2008

Ilija Šaula

335.TRAG UMJETNIĈKE SVJETLOSTI Danilo Marić, istraţivanje Veljko Bojić – prećutani umjetnik

U Los Angelesu, (u prostorijama crkve Sveti Sava u San Gabrilu), 8 juna 2008. promovisana

je obimna knjiga Danila Marića o najvećem izagraniĉnom srpskom umjetniku, Veljku Bojicu, o

kojem se u matici gotovo ništa ne zna. Veljko Bojić (76) ţivi u Los Angelesu, Danilo Marić (70)

u Šarlotu u Sjevernoj Karolini, a knjigu je promovisao pjesnik Ilija Šaula (46) koji ţivi u

Filadelfiji u Pensilvaniji. Promovišući knjigu Ilija Šaula je rekao:

Pred nama je obimna knjiga knjiţevnika Danila Marića, pod nesvakidašnjim naslom:

VELJKO BOĆIĆ – prećutani umjetnik.

koju je objavio ugledni ameriĉki izdavaĉ “Catawba” iz Šarlora, Sjeverna Karolina.

Danila Marića poznajemo po njegovim priĉama i romanima, koje je objavio u 17 knjiga, i u

desetinama magazina na desetak jezika. MeĊutim, malo ih je koji znaju da Marić piše pjesme,

drame i knjiţevne kritike, a još manje onih koji znaju da je ovo njegova ĉetvrta struĉna knjiga. I

evo, mene je zapala ĉast da promovišem jednu od njih, knjigu o Veljku Bojiću, jednu po svemu

veliku knjigu, prije svega po autoru i barem toliko po umjetniku o komu je napisana knjiga.

I tako, naĊoh se u procjepu izmeĊu vas i knjige, a zateĉen sam u potrazi za neĉim

nepoznatim, neprikazanim, prećutanim, ali nezaboravljenim. Slikar, knjiţevnik, pravnik,

analitiĉar, ĉovjek iz sjenke, a satkan sav od svjetlosti, punom rijeĉi i punim duhom iskovao je

svoje umjetniĉko ime – Veljko Bojić. Da, gospodin Veljko Bojić je veliki umjetnik i mislilac, u

ovo se uvjeravamo već po ĉitanju prvih desetak stranica Marićeve knjige, koja je nastala nakon

desetljetnog istraţivanja i onda isklesana rukom vještog majstora.

Ĉitajući knjigu o Veljku Bojiću upoznao sam njegovih, moţda ĉak i svih stotinu pjesama, i na

kraju kao da sam se susreo sa sumrakom snovidjenskog magnovanja u kojem sam susretao sve

pjesnike preplanulog uma u povratku iz nedosanjanog sna, kada su nosili po pregršt noći

zamotanu u stari novinski papir ispod miške, prikrivajući nešto u toj pregršti. Moja znatiţelja je

prodrla u zamotuljke i shvatila da je u njima galaksijska, ili je moţda svetosavska, svjetlost koja

ne da da smraĉi na – Kosovo je Srbija.

Marićeva knjiga na vrlo impresivan naĉin govori o 28 Bojićevih knjiţevnih bisera, i

stotinama slika, ali mene, valjda zato što sam i sam pjesnik, najviše su ponijele pjesme, a Bojić ih

piše, ne samo u pjesmaricama, njih ima u: romanima, priĉama, dramama, pa i na slikama. Ĉitajući

takvog Bojića moje misli svaki put kao da su u povratku s umjetniĉkog neba zastale na jednom

zasjenjenom ostrvu, koje je skladište narodne istorije, a zidovi mu ţivopisani i ukrašeni

Bojićevim platnima i duhom velikog ĉovjeka, koji ljubav njedri i nesebiĉno preslikava i prepisuje

u slike i knjiţevna djela. Svjetlost koju rastaĉe spektrom poklanja svim ostrvskim snoviĊenim

namjernicima.

Bojićeva rodoljubivost isplakana, ili je ispjevana, kroz romane Orlovska gnijezda,

Odţakoviće i Neoteta, ili drame Kosorići i Ne gasi mi svjetiljku, ili priĉu Okrvavljeno proljeće,

ili sliku Pasje groblje, i da više ne nabrajam, a moram spomenuti i Princa, su biseri srpske

umjetnosti, kakva ne znam da se u ovolikom obimu ikad pojavila prije kod Srba, usuĊujem se reći

da nije ni kod drugih evropskih naroda. Ĉitajući Marićevu knjigu o Bojiću, kao da mi je kraĉala

pamet pred velikim djelima, prosto kao da je moja osujećena pamet protutnjala kroz boţanski vrt

Veljka Bojića.

Koliko sam god, kao pjesnik, ţelio da me put moga sna navede na baštu sliĉnu Bojićevoj, nije

mi se posrećilo, ali sam barem osjetio na tren sreću kad mi se pruţila prilika da kaţem koju rijeĉ o

ovom velikanu umjetnosti. Uspio sam sebi doĉaravati Bojićevu ĉarobnu svjetlost koja proizilazi

iz njegove rijeĉi i kista, iz ogledala umjetnikove duše.

Moţda vi koji ste poznavali jednog Veljka Bojića, nevjerujete u ovog drugog koji silazi sa

nebeskog traka svakog snoviĊenskog sumraka, niste ni primjetili koliki trag umjetniĉke svjetlosti

ostavlja za sobom da rasvjetli pomraĉene tunele svijesti i donese radost u nova jutra, u ponovna

buĊenja, povrati zaborave, upali krunu boţje svjetlosti i nesebicno sija konjanicima koji kroz noć

tutnje sa pobjedama svojih bitaka i donose radost novim raĊanjima.

Za razliku od mene, moj vrli prijatelj i kolega po peru, Danilo Marić, imao je sreću i

zadovoljstvo da se grije na toj Bojićevoj svjetlosti, da uţiva u ĉarima ogledavanja njegove duše i

plemeni svoju dušu i gaji sjećanja kroz Bojićeve pripovjetke i romane.

Iz jednog takvog kosmopolitskog ogledanja iznjedrila se nauĉna, literarna i struĉna knjiga o

Veljku Bojiću, koju danas imamo pred sobom ispisanu na 430 stranica, i povjerovao sam Danilu

da je za ovu knjigu imao inspiracije i materijala i za desetostruko obimniju knjigu.

Bojić je veliki srpski umjetnik, koji je nepravedno zaobiĊen u srpskoj struĉnoj kritici. Ova

Marićeva knjiga u to će uvjeriti i najnevjernije Tome. I ovdje hoću da kaţem, poslije ove knjige,

oko Bojića više nikad neće biti kao što je bilo. O Bojiću će se mnogo pisati i ĉitati, jer će mnogi u

Srbiji biti zateĉeni uskogrudnošću takozvanih nosilaca srpske kulture.

I, sad se vraćam svojoj poniznosti. Ja koji sam iznikao tamo negdje pored jedne bujadljike,

zaklonjen surovošću iza koje nisam mogao dozvoliti ni da provirujem, sebi uzimem za pravo da

pišem slovo o Veljku Bojiću, da dotiĉem svjetlost koja vascjeljuje, da zavaravam samog sebe da

sam na Bojićevom putu i da ubjeĊujem vas, da sam vam istoĉio istinu koja se prikrivala ovdje

meĊu vama.

Na sreću, ipak, postoji neko ko moţe i umije da na dostojan naĉin piše i govori o Veljku

Bojiću, zasigurno je to naš zajedniĉki prijatelj, Danilo Marić.

Zbog toga dajem rijeĉ njemu da nam vjernije prikaţe onog prećutanog Veljka Bojića i da nam

navede povod i razloge zbog ĉega je nastalo ovo fenomenalno knjiţevno djelo koje će zasigurno

ostaviti peĉat na mnogim mladim umjetnicima koji krenu u potragu za svjetlošću koju je Bojić

posijao za sobom.

Ilija Šaula

336.PREŢIVJEĆE MOSTARSKI DUH Danilo Marić, rukopis romana Radost i tuga mostarskog duha

Uvod

Nije mi promakla nijedna knjiga Danila Marića. Proza, koju piše u emigraciji

privlaĉna je, pouĉna, i iznad svega ĉitljiva. Prošao je prognaniĉkim trnjem i snaţno osjeća

muku i gorĉinu poniţenja. U njegovim djelima nema patetike ni paušalnih osuda. Za sve

ratne nevolje okrivljuje pojedince u ratu. Izvrgava ih podsmijehu, ali nikad ne zaluta u

mrţnju i netrpeljivost. Njegova djela su protkana humorom i optimizmom, prognanima

znaĉe utjehu, ali i opomenu.

„Svaki rat u Mostaru bio je uţasan, a ratova mu nije manjkalo. Sve su ih uvezle

bjelosvjetske politike i pretvorile u najkrvavije vjerske obraĉune. Premda ih istoriĉari, po

nalogu razliĉitih politika, nazivaju: agresorskim, okupatorskim, partizanskim,

oslobodilaĉkim, domovinskim... graĊanskim“ – kaţe on. A jedan od Marićevih likova

veli: „Ne bojim se ja granata, no se bojim ulaznih vrata.“

Autor

Ĉitanje Marićevih djela, posebno njegova tri romana iz Trilogije raseljenika, u nama

razgara klicu zaviĉajnog duha, koja potom proklijava i vraća nadu. Radnja, forma i teme

mu se zasnivaju na pripovjedanju i opisivanju proţivljenih dogaĊaja njegovih junaka.

Liĉno ih je upoznao u emigraciji, istraţujući njihov ţivotni put i svaku stepenicu koju su

morali savladati da bi opstali u tuĊem svijetu. U ovim romanima, iz svoje sive

svakodnevnice, prognanici pronalaze nadu i poruku, da ţivot nije samo provalija, i u

padanjima ima mekih prizemljenja, koja kad se padne, oţive uspomene i razvesele duh.

Danilo Marić je vidio mnogo svijeta, pa su i njegova djela obimna i raznolika,

prikazuje nam slike svjetskih metropola poput Nju Jorka, Pariza, Moskve, Budimpešte,

Praga, Bratislave, Atine, Ciriha, Los AnĊelesa, Šarlota, Toronta... Ove slike su

realistiĉne, a plasira ih na naĉin da nas iznenadi, zaokupi i veţe za svoju narativnu

vještinu. Knjige su mu objavljivane u: Mostaru, Nikšiću, Trsteniku, Beogradu, Istambulu,

Los AnĊelesu i Šarlotu. Na desetak jezika u više zemalja. Ako bismo kod Marića

potraţili najtananije i najiskrenije prikaze ţivota i vremena nekog prostora, onda ćemo

otkriti njegovo srastanje sa Mostarom, naroĉito Bišće poljem i rijekama uz koje je

odrastao i koje je uveo u legende – Bunu i Bunicu. I Mostar, grad njegovih junaka i

njegov. Sva Marićeva djela su mostarska, a najnovije, roman Radost i tuga mostarskog

duha je najmostarskiji.

Marić je izbjegao iz Mostara 1992. godine. Prvi put mu se vratio osam godina

kasnije. Od tada ga ĉesto posjećuje i u njemu ostaje sve duţe. Pokušava da popravi

porodiĉnu kuću, koja je u gareţu, evo već punih sedamnaest godina. Prilikom svih

posjeta po gradu je hodao i biljeţio ono na što je nailazio. Zaticao je neki novi mostarski

duh, drugaĉiji od onoga koji je ostao iza njega. Drugaĉiji su uslovi ţivota, mnogo novih

ljudi, poslova, ideja, tehnika, pa i prilaza kulturi i baštini. Prva knjiga je, ustvari, priĉa o

duhu visokog ranga, mostarskim liskama, druga o mostarskim srednjašima, trehašima, i

treća tretira jednu od posebnih mostarskih fela, uslovno nazvanih ublehaši. U

mostarskom ţargonu oni su šaldţije niskog ranga i ugleda. Danilo je u njih, ovim

romanom, pokušao smjestiti sve nedorasle uĉesnike u današnjem mostarskom vremenu,

iz drţavne uprave, ekonomije, politike, kulture i socijale.

Danilo Marić je realist. Kao pripovjedaĉa lako ga je shvatiti i pratiti. Pisanje mu

prirodno izranja iz stvarnosti. Upravo, tako je i u ovom romanu, gdje prepoznajemo

likove sa mostarskih ulica. U njima ţive ratne i raseljeniĉke tragedije, zov rodnog

podneblja, misao na povratak. Oni su ovisnici tog neuništivog mostarskog duha. Nije im

se lako suoĉiti sa onima koji su se smijali i kad je Mostar umirao, ali potreba i nagon za

suţivotom, uz prirodnu inteligenciju i uroĊeni smisao za humor, pretvaraju se u dobru

namjeru. Sve ostalo na putu nagodnosti je rutina.

Grad

Mostar je grad u kojem se osjeća miris juga i dah Mediterana. Jedini u BiH koji moţe

pitati Sarajlije: − Da li je Sarajevo grad? Oba baštine bogate tradicije, podneblje sa

burnom istorijom i originalnim kulturnim nasljeĊem. Naselje oko Starog mosta u Mostaru

ima dugu gradsku tradiciju, u kojoj su sloţeni vjekovi razliĉitih nacija, religija, kultura,

umjetnika, uprava, ratova, dobrih djela i zloĉina. Valjalo je sve to prenijeti preko glave i

preţivjeti, ne bi to mogli jednovalentni ljudi, ni sa istoka ni sa zapada, jer ako su i oni

doseljavali u Mostar mijenjali su se i postajali Mostarani. To su ljudi, iznad svega

nagodni, širokih pogleda i djela, koji su svoj ţivot svili u mali prostor i razvili originalnu

ljepotu ljudskog duha. Danilo Marić je proklijao tim duhom i u njemu ostao, evo i u

starosti, bez obzira što su ga strahote rata pokupile i istresle na drugu stranu planete. Od

njega se oĉekivalo da će taj duh prikazati i oblikovati umjetniĉkim alatom, što je i uĉinio,

poklanjajući svom rodnom gradu, Mostarsku trilogiju.

Mostarski duh je preţivio i ponovo stekao puno pravo na ţivot. Gdje su oni koji su

sijali zlo radi liĉnih interesa, imbecilnih ambicija, pljaĉki i politiĉkih funkcija?

Manipulisali sa narodom podmećući svoje svilene koještarije? Mrak je dugo trajao, u

njemu su se mnogi izgubili, gubila se i radost grada na Neretvi, ĉak je i Stari Most

sunovratio u rijeku, jer je njegova kaldrma prestala da broji korake vjeĉnog prelaţenja.

U momentu kad je Marić ĉuo zvono za uzbunu u uzavrelom Mostaru, njegov duh se

pobunio. Na tren bi zatvorio oĉi iznad ralja zla, koja su otpoĉinjala svoj pir. Slijedili su

teški snovi u tuĊini. U trenucima osamljenosti reĊale su se slike mostarskih lisaka,

trehaša i ublehaša, koji su ĉinili sve da zasjene mostarsku zbilju. Da ne ĉuje vrisak zlom

sudbinom zateĉenih sugraĊana, zavaravao bi se u snovima. Ispraćao bi snoviĊenja kao

djecu sunca u neka konaĉišta u kojima im neće svitati krvave mostarske zore. U ponoru

svijesti mu se izokretale sudbine njegovih sugraĊana, zazivale oĉaj, pobunu i vapaj

Svevišnjeg za spas njihovih duša. Zaljubljenik Mostara je doţivljavao sudbinu grada kao

da ga gleda u kandţama nemani razapetog izmeĊu obala rijeke. Iz dana u dan Mostar se

predavao stratištu, silama zla, koje su zdušno brisale sklad prirode i ĉovjeka, i pod

ruševine podmetale i sahranjivale mostarski duh. Mostar je srušen, do temelja. Mnogi

umjetnici su svoje vizije mostarskih razvalina prikazali umjetniĉkim djelima. Marić, ipak,

misli da ga je najbolje prikazala jedna petogodišnja djevojĉica, kada je upitala djeda

Dušana: „Zašto su ljudi pokvarili ovoliko kuća?“

Likovi

Glavni lik romana, sedamdesetogodišnja Vesna, ţivi u Kaliforniji, u izbjeglištvu, i

svake noći sanja povratak u svoj dom u Kosoru, koji je zapaljen. Noći su njena mora:

„Da li će ova noć ikad svanuti, pita se ţena koju već šesnaest godina progone vapaji

predaka, koji su joj ostavili u amanet kućni prag i grobove.“ Uz svaku ameriĉku jutarnju

kafu poĉinje priĉu o povratku, koji za njenog muţa Petra nije realan, on kaţe: „Šta ćemo

tamo, kad svi tamo – sanjaju da doĊu ovamo.“ Vesna je uporna, njoj se ţivot izvlaĉi, ne

ţeli ga skonĉati u tuĊini: „Ona se više ne moţe nositi sa noćnim vapajima svojih

predaka.“

U ovom najnovijem Marićevom romanu, nanizane su desetine liĉnosti, ali one nisu u

prvom planu, nisu opisane na klasiĉan naĉin. U prvom planu je formalni pristup likovima,

ţivot ulice, sa obiljem dosjetki, sitnih podvala, koji put i ĉemernih, kakvo im je i trajanje.

Najveći dio radnje prikazan je dijalogom, ali bez obaveze da se gradi iscrpan dijalog, pa

se poruka saopštava lakonski, kroz jednu ili dvije reĉenice. Naĉin pripovijedanja je

probran od bogatog lokalnog narjeĉja, primjerenog situaciji i vremenu dešavanja.

U romanu Radost i tuga mostarskog duha, poslije svega zla koje je poĉinjeno, traţi se

i nalazi put ka suţivotu, budućnosti, sreći i radosti. Put je samo jedan, put praštanja,

tolerancije i smijeha. Smijeha kao lijeka. Onoga po kojem je vjekovima Mostar bio

prepoznatljiv. Zato autor nije impresioniran elitom, glavešinama, gradskim ili

nacionalnim, oni su i onako masa za potkusurivanje onih iznad njih. Njegovi junaci su

mali, obiĉni smrtnici, oni koje svakodnevno susrećemo na gradskim ulicama. Spontana

raja, nabijena duhom, liskalucima, trehama i ublehama. Roman prikazuje devetu notu

solmizacije, MO-star, to je zvijezda na vrhu pjevanja. Tuga, jad i ĉemer preliveni

smjehom, provalom duha, provokacijom malograĊanštine, ekologijom mišljenja. Svijet

sakupljen na vrhu ĉiode, tamo gdje prestaje pakao i otvara se predvorje na putu ka raju.

Pisac Mostarske trilogije, a posebno romana Radost i tuga mostarskog duha, ne kune

i ne proklinje, sudi, ni po babi ni po striĉevima. Ne miruje kad treba zaskoĉiti nepravdu,

namagarĉiti, kako je govorio Zuko Dţumhur, pri tom je osloboĊen nacionalne

pristrastnosti. Rijetki su danas balkanski savremenici koje krasi ta vrlina. Kod Marića su

narodi nebeskog porijekla i on nema pravo da im podmeće nedjela bilo koje prirode. On

ne podmeće zloĉine pojedinaca pod takozvanu kolektivnu krivnju. Po ovom pitanju moţe

posluţiti kao uzor mlaĊim piscima iz svih etniĉkih grupa. Naroĉito Mostarcima, kojima je

pametovanja puna kapa, a zla i muke koliko se izlilo i razlilo nad njima u posljednjem

ratu dosta im je za naredni milenijum.

Detalji

Evo nekoliko primjera naĉina na koji Marić najĉešće uobliĉava roman, tematski

objedinjujući svoju ideju vodilju, stvara jedinstvo djela, zaokupljajući misao, paţnju i

osjećanja ĉitaoca.

Ljudi ratom zahvaćeni primali su pomoć iz ĉitavog svijeta, meĊutim, u pošiljkama je

bilo i vrlo sumnjivih kvaliteta, hrane kojoj je davno istekao rok upotrebe. Tako je bilo i sa

jednom pomoći u pasulju, koji je bio toliko star da se nikako nije mogao prokuhati. A kad

se jedan od korisnika poţalio prijatelju, ovaj je od toga napravio ovakvu šalu: „Bolan ne

bio, nije to pasulj za kuhanje, Arapi su nam poslali grah za vraĉanje, a ne za kuhanje...“

Pored ljudskih ţrtava, ţrtve su bile i sve materijalne vrijednosti, iz toga su cvjetale

pljaĉke, ali i šale osude, kao i u šali jednog franjevca:

,,– Jesi li uzimao što u ratu iz kuća od izbjeglih komšija?

– Jesam.

– Pa valja li to?

– Valja, valja, sve je novo, hladnjak, veš mašina...“

U romanu je dat niz šala koje su iznikle iz najveće ljudske bijede, kada su djeca znala

presvisnuti od neishranjenosti. Tako je jedan otac donio djeci svinjĉe i rekao nani da je

jagnje da ga spremi djeci da se konaĉno najedu. A nana zapomagala, donio je svinjĉe, a

podmeće ga pod jagnje, ona to ne moţe, vjera joj ne da. Otac gladne djece je ubjeĊuje da

to nije krme već jagnje sa govornom manom.

Na ulici ĉovjek susreće prijatelja ljekara i ţali mu se na zdravlje. Ljekar mu, onako

prijateljski kaţe da ĉovjek sa pedeset godina i mora od neĉega biti bolestan, pa kaţe:

,,– Izaberi bolest i stoiĉki je nosi – ovaj se malo ljutnu, pa zaskoĉi doktora.

– A koju si ti, doktore, izabrao bolest, prije dvadeset godina, koliko si i stariji od

mene?

– Izabrao sam jednu. Malo je dosadna, ali ne boli.

– Koju?

– Perut!“

Ovo su šale koje lijeĉe, zasmijavaju, prepriĉavaju i dodatno zasmijavaju. Takva šala

je i ona, kad za nekog muškarca priĉaju da svaku noć spava sa drugom ţenom, a nakon

ĉuĊenja i zagledanja u neizglednog ĉovjeka, uslijedi objašnjenje, istina je: „Svaku noć

spava s drugom ţenom, jer mu je prva umrla.“ Ili ona, kad su pitali mostarsku lisku kad

najviše voli Mostar, a on odgovorio: „Kad odem u Sarajevo“.

U fazi kad se ljudi masovno povlaĉe u svoje okvire i neprimjereno istiĉu svoje, a

umanjuju tuĊe vrijednosti, nikla je i šala koja to ismijava na ĉisto mostarski naĉin: „Bog

te saĉuvao srpskog junaštva, hrvatske demokracije i muslimanskog merhameta.“

I dok se politiĉari busaju u prsa kako narod vode u svijetlu budućnost, taj narod ih

prepoznaje u pravom svjetlu i smije im se: „Samo nas 80 posto imamo sreću da smo

ostali i ţivimo u svojoj zemlji, Bosni i Hercegovini. Ostali nemaju tu sreću – ali imaju sve

ostalo.“

Zakljuĉak

Marićev roman, Radost i tuga mostarskog duha, odvija se na više nivoa umjetniĉkog

stvaranja. Prevladava ideja da se kroz humor, ponekad i crni, ispriĉa istina. Snaţne su i

pouka i poruka protiv ratnog mahnitluka, data iz pozadine, ali posve prepoznatljiva. Rat

je u Mostaru posijao zla biblijskih razmjera, a to se lako ne zaboravlja. Polovina

Mostaraca je nestala iz grada, ili su poginuli ili se raselili, ali su doselili drugi i pomješali

se sa preţivjelim starosjediocima i povratnicima. Opet izjednaĉeni, koji su valjali i

nevaljali, i opet im je kao i prije rata, isti asfalt, voda i vazduh, opet moraju zajedno,

nagodno, druge im nema.

A mostarskom duhu nije sudbina da se zatre. I neće dok ima ovakvih knjiga i

stvaralaca poput Marića.

Filadelfija, april 2009

Šemsudin Zlatko Serdarević

337.SPOJ ISTORIJSKOG I IZMAŠTANOG Danilo Marić, zbirka priĉa Misteriozni kum

Ĉitajući zbirku priĉa Misteriozni kum autora Danila Marića stiĉe se utisak da pisac ima

akcentiranu potrebu za uspostavljanjem dijaloga sa minulim vremenima, onim dalekim kada su

legende nastajale i dobom kada ih je paţljivo slušao od pripovjedaĉa iz uţe porodice. Zašto takva

potreba u današnjem vremenu kojeg karakteriše elektronika, vladavina mas medija, zatim sve

vrste društvenih i liĉnih devijacija, osvajanja zemalja pod isprikom razliĉitih vidova zaštite

ljudskih prava i sloboda itd.

U osnovi, ĉovjek je, zbog nemogućnosti da otkrije odreĊene prirodne zakonitosti i istakne

nataloţena iskustva i mudrosti, imao potrebu da stvara i prenosi legende, nadnaravne pojave, o

kojima je ovdje rijeĉ, postale su refleks mistifikacije pojava i neznanja kao odluĉujućeg

parametra.

Legenda, ma koliko da poprima karakteristike fikcije, ponekad, u osnovi, barem jednim

njenim dijelom, ima istorijsku utemeljenost, spoj istorijskog i izmišljenog ĉini je zanimljivom i

prijemĉljivijom.

Zašto, dakle, sada legende u ovoj zbirci priĉa, koju su kritiĉari obasuli epitetima istiĉući

jezgrovitost pišĉevog jezika, postignutu pripovjedaĉku atmosferu i oslikavanje pejsaţa. U

odgovoru na ovo pitanje krije se ustvari suština problema.

Danilo Marić se poslije silnih bjelosvjetskih putešestvija, na koje je bio prisiljen zbog

posljednjih kataklizmiĉkih dogaĊaja na prostorima Jugoslavije, iskušenja, nedoumica, susreta sa

nepoznatim ljudima i obiĉajima, nakon spoznanja i izoštravanja adaptivnog nagona i umijeća,

ponovo vraća svom izvorištu, svom rodnom Mostaru, Buni i Bunici. Kroz ove priĉe ĉujemo eho

nekadašnjeg usmenog pripovjedaĉa koji je u mlaĊanom Danilu budio znatiţelju za nepoznatim

svjetovima.

Ĉuveni, poznati i priznati nauĉnik Jovan Cvijić okarakterisao je dinarskog ĉovjeka – dakle i

Hercegovca – kao prirodno vrlo inteligentnog pronalazeći odgovor na to pitanje. Naime, on tvrdi

kako svako dijete u krševitim krajevima postavlja pitanje šta se nalazi iza obliţnje planine: I kad

se popne na nju i ugleda drugu planinu, ili brdo, u njemu se budi još veća znatiţelja i tako u

nedogled, tad se u njemu pokreće mašta i sam na osnovu priĉa starijih poĉne stvarati sliku tog

nepoznatog svijeta. Intenzivno maštanje i sloţene slike pokreću mozak koji je neprekidno

aktivan.

Danilo Marić se ovom knjigom priĉa, u ĉijoj osnovi su legende i mitovi, vratio iz tih dalekih

svjetova shvatajući da je sve napisano i reĉeno, da su iskustva predaka toliko bogata da

predstavljaju konstantu ĉija se forma mijenja a suština ostaje ista. Kako drugaĉije objasniti priĉu

o ĉobaninu koji svojima šalje tuĊe preklane ovce putem ponornice na izvor Bune u Blagaj i biva

na kraju i sam pogubljen. Pouka za sva vremena – U tuĊem malu ne traţi sreću.

Nadalje, Danilo Marić ima potrebu da skrhan beskompromisnom borbom i trkom za

egzistenciju na Zapadu, u kojem se popriliĉito ne poštuju neke ljudske vrijednosti, pronaĊe

duševni mir upravo u zaviĉaju za koga ga izmeĊu ostalog veţu ove priĉe. Kao plod te ljubavi

prema zaviĉaju mi smo dobili ukoriĉene priĉe koje su time spašene od zaborava, a s druge strane,

onaj stari dobroćudni narator je davno isĉezao ali je ostao trag zapisan na stranicama ove vrlo

zanimljive i korisne knjige.

Vile i vukodlaci, zle ţene, opaki carevi, zmajevi sa nekoliko glava, kuĉibaba, Ċavo,

ĉudotvorci i rayne nemani vraćaju sa stranica ove knjige upozoravajući nas kako i današnjim

svijetom vladaju potpuno identiĉne sile u drugom obliku.

Marić pripovijeda ĉistim hercegovaĉkim jezikom, jednostavnim postupkom, ubjedljivo i

jasno ne ostavljajući nas u bilo kakvim nedoumicama. Iskristalizovane poruke imaju univerzalno

znaĉenje – kraĊa se kaţnjava, opakost ustuknjuje pred dobrotom, zlo pred ljepotom duše,

grameţljivost pred skromnošću.

Ako bi posegnuli za poĉetke vremena u kome su legende nastajale, to bi nas odvelo u 12.

vijek što jasno implicira zakljuĉak da se narodna mudrost brusila vijekovima kako bi se legenda

iskristalizirala.

Danilo Marić je poput smionog iskusnog pripovejadaĉa reducirao priĉu i ogolio je do same

srţi ostavljajući samo njen sukus kako bi se pokazala u punini njenog znaĉenja. On time ne

podilazi ĉitaocima oslobaĊajući priĉe nepotrebnim kićenjem nego iskljuĉivo zato što prepoznaje

bit a to je umjetnost. I stari Mimar Hajrudin je izgorio u umjetnosti skidajući sa mosta sve suvišne

mase kako bi postigao eleganciju koju svi prepoznaju premda je ne znaju objasniti.

Svaka od 32. Marićeve priĉe ima svoju tajanstvenost i mistiku ali i odgovore bez obzira na

svu sloţenost dogaĊaja kojeg opisuje.

Ovo je neobiĉno lijepa knjiga. U njenoj obiĉnosti prepoznajemo neobiĉnost.

Napomenimo da je knjiga, istovremeno i kod istog izdavaĉa, objavljena i na engleskom

jeziku pod nazivom: The Mystic Best Man

Mostar, 9. jula 2008

(U parku Alekse Šantića Serdarević je proĉitao ovaj tekst kao rijeĉ promotora knjige.)

Filip Filipović

338.POTPUNO NEPOZNATI UMJETNICI Danilo Marić, rukopis istraţivanja Veljko Bojić – prećutani umjetnik

Autor Danilo Marić mi je poslao rukopis ove knjige sa molbom da napišem osvrt.

Rukopis me zatekao po više pitanja. Prvo, imena autora i umjetnika o kome je napisao

knjigu, potpuno su mi nepoznata. Naţalost. Prvi je objavio dvadesetak, a drugi tridesetak

knjiga, na srpskom jeziku. Knjiga vrijednih u srpskoj knjiţevnosti. Drugo, o potpuno,

meni, nepoznatom umjetniku napisana je struĉna knjiga u velikom obimu, gdje su

potanko opisane 28 knjiţevnih djela i obraĊene oko 150 umjetniĉkih slika. Zateĉen sam i

nisam se osjećao sposobnim da se unesem u razmatranje elemenata knjige. Obratio sam

se autoru.

Knjiga VELJKO BOJIĆ – prećutani umjetnik je vrlo temeljno uraĊena. Sve što

ĉini ţivot jednog umetnika – tu je navedeno.

Zahvaljujem što ste mi ponudili da napišem nešto o njegovoj poeziji i što bi to

išlo u sklopu knjige. Svestan sam da mi pridajete veliku ĉast i da bih time doprineo i

svojoj afirmaciji, no, i ja, kao dete koje je odraslo bez roditelja, teškog detinjstva,

skroman i povuĉen ne bih mogao da budem licemer prema sebi samom. Naime, ne bih tu

ništa imao da dodam, a da se to ne ponovi tj. da nije već prikazano, na ovaj ili onaj naĉin,

od strane drugih autora. Vodim se unutarnjim osećajem koji mi govori da je ovo

kompletan rukopis. I kad bih poĉeo da pišem, ne bih nikako mogao da ostanem

ravnodušan i da ne osolim-prekorim-bocnem i ošinem po našim glavešinama meĊu

knjiţevnicima i knjiţevnim institucijama (a bogme i po drţavi) koji su mnoge naše

umove ignorislali, zapostavili, prepustili drugim zemljama, za ţivota im nikad nisu ili tek

pomalo, radi reda, pomagale, izlazile u susret, a kamoli uvaţavale. Po knjiţevnim

ĉasopisima, na knjiţevnim manifestacijama – objavljuju se radovi i dodeljuju

mnogobrojne nagrade sve jednim te istim, malobrojnim znamenicima. U razne Antologije

se ubacuju: moj ujak, svastikin švaler, politiĉki pobratim, kafanski sadrug, ĉlan ţirija

nekog konkursa, direktor sponzor, urednik nekog ĉasopisa, podosta nagraĊeni, izvikani,

hapšeni, kućni doktor, mesar iz obliţnjeg dragstora itd. Memorijalni konkursi, knjiţevni

klubovi, ulice, trgovi... dobijaju imena po kojekakvim i svakakvim, a ljudine, poput

Bojića, tek ponekad isplivaju na površinu, najĉešće u bliskom krugu prijatelja, rodbine i

vernih poštovalaca. Gorak i oštar bi bio taj tekst, ali, mlad sam i previše ovde, na

domaćem terenu, tako da ne bih da širim listu neprijatelja, zlih jezika i pakosnih pogleda

– iako bi to bio tekst u ime velike srbijanske većine. Na ţalost, ĉinjenica je takva. Mene

nepravde bole i nemajući više snage da ih gledam u oĉi, hodam pognute glave, ne da bih

poĉinuo već zato što nemam razloga da je podignem. Svima pomaţem koliko mogu i

umem, svaki mi je pesnik ko rod roĊeni – iskreno, bliţeg i nemam. Ali, kako to uvek

biva, u svakom je ţitu i kukolja.

Stoga, ne bih ja ništa pisao. Nemojte mi zameriti.

Valjalo bi, od neke jeseni, sprovesti pesniĉko-likovni konkurs koji bi nosio

Veljkovo ime, na kome bi se dodeljivala neka njegova reprodukcija, njegove zbirke,

moţda statua, Povelja, simboliĉna suma novca, ali ne znam ni sam kakva je situacija u

Peći i da li funkcioniše gimnazija koju je pohaĊao u Kolašinu. Na ţalost, malo je ljudi

koje još drţi neki entuzijazam. Većina oĉekuje neku novĉanu nadoknadu, poĉev od

ĉlanova ţirija do zvanica; sponzori zahtevaju posebne reklame; novinari oĉekuju veĉeru;

voditelji programa honorare; muziĉari koji upotpunjuju program piće do zore i tako

redom. Ovde više ništa nije sveto! Ako nisi iz neke politiĉke partije – nisi niĉiji; a kad

nisi niĉiji – onda i ne postojiš.

Eto, verovatno sam Vas oneraspoloţio, ali htedoh da ovo javljanje bude otvoreno

i iskreno, prijateljski baš kao i

POZDRAV IZ SRCA

F.D.Filip

Dragica Braunštajn

339.SPONTANO PISMO Danilo Marić, putopisna priĉa: Pogled odozgo

Bez naroĉitih oĉekivanja poĉela sam ĉitati tvoj Pogled odozgo i od prvih redaka bila

ponesena naĉinom kako si prišao zapisima iz ove moje nove domovine, Kanade.

Boţanstveni su. Stil pisanja ti je kakav volim, za poštovanje. Tekst sam progutala, topao,

sveobuhvatan, nije knjiţevno brušen u svrhu našminkanosti, nije kliše i to mu daje

posebnu ĉar i osebenost.

Koristiš prvo lice jednine i bez imalo straha kako će te uĉeni ili neuki ĉitalac

objasniti. Ti taĉno slijediš onu nit autentiĉnosti koja kada se pojavi kod pisca predstavlja

ustvari ono jezgro kazivanja koje je najbolje u bilo kom djelu!

Posebno mi se dopalo kako si vjesto uklopio u tekst zapise i sjećanja na djetinjstvo, i

perceptivni snimak grube sadašnjosti savremenog svijeta i stila ţivota (opis aerodroma) i

susrete sa ljudima, porodicom, vodopadima, ĉudima prirode, našim sadašnjim trenutkom

bivstvovanja ovde i svugde u rasejanju, osvrtom na ljude, nas, Srbe, koji smo narod

nepokorni, kako volim reći, kako nas ima svugde, kako smo postali deo i sveta i njegove

globalizacije ali u tvom srcu i dalje obitavaju tvoja nezaobilazna Buna, prijatelji, susreti i

naša topla slavenska duša, koju izgleda ne mogu uništiti ni oluje rata niti sile kosmosa.

Divno i dirljivo govoris o Tesli, ĉijim imenom se svi ispunjavamo prikrivenim ponosom

bilo gdje da smo...

Toronto, 16. maj 2010

Dragica Braunštajn

340.KORAKOM ŠANTIĆEVOG VREMENA Danilo Marić, zbirka priĉa: Gospodin Aleksa

Danila Marića poznajemo po romanima i priĉama. Napisao je preko deset romana i

oko 140 priĉa. Poznajemo ga po Trilogiji raseljenika, tri romana, koji opisuje naše ljude

iz Kalifornije. Upravo mu iz štampe izlazi Mostarska trilogija, trilogija mostarskog duha.

Pa ipak, ponajviše ga poznajemo po priĉama na bazi legendi hercegovaĉkog kraja, koje

su prevedene na desetak jezika. Njegova inspiracija je rodna Hercegovina, Blagaj, Mostar

i Bišće polje sa najaljepšim rijekama na planeti, kako trvdi i nabraja: Jasenica, Radobolja,

Neretva, Posrt, Buna i Bunica. Po obimu nevelikom knjigom, Gospodin Aleksa,

susrećemo novog Marića. Preokupacija mu je mostarski bard, pjesnik Aleksa Šantić. Ovo

je knjiga o Aleksi, gospodinu svoga grada i vremena.

Uvijek se isplati lutati kroz poeziju, mladost i ţivot Alekse Šantića.To su putevi koji

zasigurno vode negdje; domovini, ljubavi, ljepoti, duševnom uzletu, prirodi, smaragdnim

bojama i njenim prelivima kojima Šantić oslikava hercegovaĉku, i svoju Neretvu. A sve

što je njegovo postaje i oduvijek je i naše; svaki stih iz pjesme Pretprazniĉko veĉe, koja

je, po ocjeni nekih kritiĉara, meĊu njegovim najboljim pjesmama, dotiĉe u nama onaj

najsuptilniji trenutak djetinjstva u kojem smo na sliĉan naĉin doţivljavali te ljepote

porodiĉnih okupljanja i sveĉarske atmosfere u kojoj smo se osjećali nekako posebno

smireno, tiho i produhovljeno Boţije biće. Kako je rekao Miodrag Pavlović: ona je i

nostalgiĉna i opisna, ĉuvstvena i tragiĉna, konkretna i vizionarska.

Šantić u toj pjesmi evocira patrijarhalnu atmosferu koju stavlja u perspektivu

prošlosti; on stihovima slika svoja sjećanja kada je ta ista soba u kojoj sjedi sam nekada

bila puna djece, porodice, roditelja, ikona i svjetlosti svijeća koje su obasjavale svu

ljepotu jedne predboţićne veĉeri ….. Sjutra je praznik prve su rijeĉi u prvom stihu; dalje:

i sad je pozno predboţićno doba…

Dok je pisao tu pjesmu, pjesnik je bio u potpunoj samoći, kao da su se njegovim

vapajima i tuzi odazivale knjige koje su u njegovoj imaginaciji lebdjele po sobi kao

vilinska bića koja su govorila pjesniku da su oni njegova porodica… Marićeva priĉa

Gospodin Aleksa, po kojoj i knjiga nosi naslov, nastala je na pedeseto-godišnjicu

Aleksine smrti, kada je Danilo, sa prijateljem Mustafom Popovcem, posjetio Aleksinu

rodnu kuću, i kad je iz sobe u kojoj je pisana pjesma Pretprazniĉko veĉe, Mustafa

posmatrao dvorište susjedne kuće, njegovog rodnog doma i sa sjetom ispriĉao istinitu

priĉu o Aleksinom prozoru, prozoru koji je zazidao i sobu ostavio u mraku, za ljubav

jedne uzvišene svjetlosti. Ta soba je bila Aleksina i Danilova radionica, sa pomakom šest

decenija. Prozor na kraju nije zazidan i pjesma je mogla da se napiše i probije iz okvira

rastuţenosti do izvora novih energija i novih saznanja. U njoj se nešto dešava, ona ima

dramsku dinamiku iako nema i dramski oblik. Tako je nekako i sa priĉom Gospodin

Aleksa. Kao u nekom privilegovanom okviru lirske pjesme pjesnik opisuje noć kada se

nešto dogaĊa u kosmiĉkom kalendaru, noć kada se susrećemo sami sa sobom i povlaĉimo

u neko posebno duševno mirovanje koje nas vodi širim i dubljim razmišljanjima. Pjesme

Alekse Šantića pripadaju širokoj porodici pjesama sa sliĉnim motivom, meĊu njima ima

mnogo onih narodnih, prigodnih, sveĉarskih, rodoljubivih. Njegov stih nije gust, on se

lako pamti, ima leţernost jednostavnog govora. Tako je u svom osvrtu na Šantićevu

poeziju govorio Miodrdag Pavlović. Sliĉne ocjene bi mogli dati i za Marićeve ĉetiri priĉe

o Aleksi date u ovoj knjizi.

Svaki stih kojim se Šantić divio Emininoj ljepoti ušao je u istoriju kako pjesniĉkog

stvaranja u srpskoj knjiţevnosti tako i u istoriju bosanskohercegovaĉke sevdalinke (tur.

sevda=ljubav, arap.sawda=crna ţuĉ; ljubavna pjesma puna ĉeţnje i strasti). A njegova

pjesma Ostajte ovdje izgleda da nadţivljava i pjesnika i vrijeme, jer je i danas veoma

aktuelna bez obzira kojem narodu se pjesnik obraćao svojim stihovima. Stihovi kojima

nastoji privoljeti zemljake da ne odlaze ili da se vrate rodnoj grudi kao da su isklesani na

kamenu i odolijevaju i vremenu i prostoru. Peĉalba ili migraciono kretanje je izgleda

usud ljudi u svim vijekovima i na svim prostorima. Sve ovo Marić osjeća, i sam

raseljenik, i suptilno kazuje Šantićevim stihovima kroz priĉu Veb sajt o pjesniku.

Knjiga Gospodin Aleksa koju imate u rukama je i sjećanje i pomen isto koliko i

podvuĉena crta ispod svakog Šantićevog stiha. Taj njegov stih i danas u potpuno drugom

vremenu uvijek u sebi nosi onu univerzalnu koegzistentnost rijeĉi koja svojom snagom i

suštinom tematskog kazivanja uvijek ostaje u mislima ĉitaoca jer je taj njegov stih

poseban, snaţan i istinit a tako jednostavno sroĉen i zapisan.

Gospodin Aleksa, kako ga oslovljava autor ove knjige, pisac Danilo Marić, je uistinu

u sebi nosio onu profinjenost i suptilnost pjesnika svoga vremena! Bez obzira na oštre

kritike njegovih savremenika on nije ustuknuo pred tadašnjim autoritetima knjiţevne

kritike, niti je zauzimao stav odbrane u smislu retoriĉkog verbalizma. On se branio

pisanjem i postepenim usavršavanjem svoga stiha i svoje tematike. Na ovoj ocjeni

insistira i autor ove knjige kroz esej Šantić izmeĊu poezije i proze.

Svaki pjesnik u traţenju svoga izraza moţe privre-meno da odluta u svojim

verbalnim imaginacijama, ali pravi i dobar pjesnik, vrlo brzo obuhvata niti svoga

stvaralaštva i uokviruje se u svoje sopstvene kreacije koje cijelim svojim bićem usavršava

do perfekcije, mada ĉesto i nije svjestan toga. Tako je i Šantić na kraju usvojio i priklonio

se evropskoj formi pjevanja, usvojivši katren i tercinu. (katren=fr.quatrain, poet.strofa od

ĉetiri stiha, ĉetvorostih. Tercina, ital.terzina, poetski znaĉi strofa od tri stiha u jampskom

ritmu)

U Marićevom eseju Šantić izmeĊu poezije i proze iznosi se opšte prihvaćen stav da je

Šantić pjesnik, poznat i veoma priznat pjesnik, meĊutim autor insistira i na Šantiću

pripovjedaĉu, o kojem znamo posve malo. Koliko znamo, ovo je najozbiljniji pokušaj

analiziranja Šantićeve proze, ali se u ovom tekstu nećemo baviti kritikama koje su se

pojavljivale i u Aleksino doba a i kasnije.

Autor je analizirao i Šantićeve pokušaje pisanja dra-ma i doveo ih u vezu sa

praktiĉnim potrebama pjesnikovog interesa da i na tom polju preispita svoje knjiţevne

snage. U osvrtu na knjigu Gospodin Aleksa cilj nam je da se analitiĉki prošetamo kroz

poetsko stvaranje A. Šantića i da potvrdimo, zaista, dobru ideju kao i sam koncept po

kojem je pisac Danilo Marić saĉinio ovu knjigu. Originalan. Neobiĉan u pristupu, ali vrlo

zanimljiv i osmišljen kao pisac priĉa. Marićeva knjiga je dobila na kvalitetu i dobro

izabranim ilus-tracijama od strane prireĊivaĉa, Šantićevim pjesmama i fotografijama koje

se direktno veţu za njegovo ime.

Marićeve priĉe u ovoj knjizi zaista prosijavaju kako sam ţivot i vremensku

neminovnu prolaznost tako i onu ljudsku postojanost i grĉevitost da se saĉuva ono što

vrijedi i što moţe da bude uvijek edukativno za mlade generacije.U tome su snaţne priĉe

o zelenom prozoru i o Mostarcu Denisu, ptiĉaru. Marić savršeno koristi tehniku

poreĊenja perja sa provejavanjem stihova iz pojedinih Šanticevih pjesama; u jednom

trenu se ĉitaocu uĉini da u tom svijetu, u kojem Denis nastavlja svoj ţivot u nekoj drugoj

zemlji, i pod drugim neoĉekivanim i lošim ţivotnim i klimatskim uslovima, upravo ta

ljubav za poeziju i ptice se stapa u jedno i postaje neka nova sintagma Denisovog ţivota.

Zato on, Mostarac, ljubitelj ptica i njihovog svijeta, kasnije kreira veb sajt sa imenom i

poezijom Alekse Šantića. Ako je priĉa istinita, a autor kaţe da jeste, onda zaista i

zasluţuje da se stopi sa poezijom pjesnika koji nam je za vjeĉnost ostavio stihove Ostajte

ovdje…

Aleksa Šantić se nije ţenio, ţivio je ĉistotom svoga vremena i svoje momkovanje

provodio uĉeći, putujući a kasnije i prevodeći, ali se na kraju uvijek vraćao svom

Mostaru. U njemu je uţivao šetajući, kako Marić insistira na više mjesta. U spoju te

postojane ljubavi prema svome gradu nastala je njegova lijepa pjesma Proljeće. U toj

poznatoj i kvalitetnoj pjesmi pjesnik priziva ljubav, sve je obojeno mladošću, ĉeţnjom,

iskrenošću ali iznad svega pjesnik podvlaĉi ljepotu Mostara u vrijeme proljeća i cvjetanja

prelijepog rastinja kojeg je Mostar pun. Poznato je da je tada Mostar najljepši i da, kako

postoji priĉa u narodu: tada i mrtvi ustaju da se nagledaju Mostara i nadišu behara

…nadvio se Ljeljo nad našim Mostarom…

Autor knjige Gospodin Aleksa, pisac Danilo Marić, je uistinu osmislio jedan novi

pristup, kako pjesniku i njegovoj poeziji, tako i proznom kazivanju koje nam govori o

ţivotu Šantića, istovremeno otkrivajući detalje koji imaju u sebi i autentiĉnosti kazivanja,

kakva je i priĉa Danila Šupljoglava koju je ispriĉao autoru ove knjige, a koju je autor

Danilo Marić odliĉno preradio i dao joj jednu novu dimenziju koja upotpunjuje istinitost i

snagu priĉe. Priĉa o zelenom prozoru, štednji i ljepotici Emini su osvjeţenje koje baca

potpuno novu svjetlost, do sada nepoznatu, na lik Alekse Šantića. Veoma je li-jepo

napisana priĉa Aleksina Emina, koja istinito govori o korjenima raĊanja ĉuvene pjesme

Emina i odbacuje sve proizvoljne i neistinite kombinacije pojedinih kritiĉara i svih drugih

koji su se bavili opisom Šan-tićevog ţivota i stvaranja njegove poezije.

Knjiga Gospodin Aleksa je jedno osvjeţenje u pristupu saĉinjavanja knjige koja

osvjetljava i pjesnika A. Šantića i pisca D. Marića.

Autor knjige je iskusan pisac, ovo mu je dvadeset i druga knjiga, i nije se dao zavesti,

odabrao je najbolju metodološku koncepciju knjige, koju toplo prepo-ruĉujem izdavaĉu i

svima koji u svojim policama ţele da imaju jednu omanju ali zaista vrijednu knjigu.

Toronto, 30 marta 2010

Veselin Gatalo

341.ŠTAP, ŠEŠIR, RUKAVICE... Danilo Marić, zbirka priĉa: Gospodin Aleksa

Vrijeme pripovjedanja i pripovjedano vrijeme se razlikuju koliko i ono što je zaista

bilo i ono što ostaje. Za malo kim ostane nešto osim usmene predaje i slova na grobnom

kamenju, za još manje njih ostane pisana rijeĉ. Iza Alekse Šantića je ostao ĉitav Aleksa,

svev-remen i sveprisutan, koliko zbog onoga što je napisao – toliko i zbog onoga šta i

kakav je bio.

U ĉasnoj i poštenoj srpskoj trgovaĉkoj kući Šantića iz mostarskog Brankovca, znalo

se da će muška djeca u ruci drţati pero a ne motiku. Pero poštenu ĉovjeku trgovcu treba

da popiše robu i naruĉi novu, da ispiše pismo u Venciju ili Beograd, da se javi rodbini u

Beĉu i Srbiji. Nije Aleksin ćaća znao da će njegov sin perom ispisivati stihove i ljubavna

pisma igraĉicama i glumicama, da će Aleksa cijeli ţivot kupovati a ne i prodavati,

putovati ali ne i finansijski profitirati.

Aleksa Šantić, dakle, nije izrastao u trgovca. Ali, izrastao je toliko da njegovo vrijeme

nije bilo samo ono u kojem je ţivio, njegovo vrijeme je i ovo danas a prostor nije samo

Mostar i Hercegovina. I danas, kad je od nekad brojnih Srba Mostara ostalo malo ljudi i

puno sjećanja, bez Šantića se ne moţe. U njegovo vrijeme, odricali su knjiţevnu

vrijednost onom što je pisao. Ljudsku vrijednost nisu mogli. Niko nije mogao poreći da je

Aleksa bio velik gospodin, mio svima iz sokaka i mahale, iz cijelog Grada Mostara.

Lijep, stasit, uspravan i rjeĉit, pristojan u ophoĊenju i pristupaĉan hamalu i profesoru

jednako, nosio je tadašnji Mostar s lakoćom kojom je nosio filcani šešir i urešeni štap.

Onda kad je većina mostarskih Srba izbjegla da spasi ţivu glavu i dostojanstvo ĉovjeku,

Srbinu vaţno koliko i ţivot a kasnije iz bijelog svijeta dolazili da budzašto prodaju svoje

kuće i imanja, Šantića nije bilo da to vidi. Srećom, srce bi mu pjesniĉko puklo usred

njedara, zaţalio bi što nije umro, da je nekim ĉudom ţiv. Njegov spomenik su prvo srušili

a onda su ga ponovo postavili. Zasmetao im nešto. A onda zatrebao za nešto. Pritom su,

sa švedskog stola njegovog uspravnog lika i djela uzeli ono što im je odgovaralo, ne

pitajući ni Šantićeve ni ostale Srbe. Ni srpski „Prosvjeta“ više nije srpska, odmetnula se

od Beograda i Banjaluke i priznaje samo Sarajevski minder i vlast. A što se tiĉe Alekse,

polegli ga i poĉeli ga ĉereĉiti, sad kad tu nije ni njega ni onih koji bi ga branili. Zaboravili

su, ne sluĉajno, da je Emina bila ljubavna pjesma. Vaţnije im je postalo što se pjesnik

zvao Aleksa a ljepotica Emina, što nisu bili istoga roda i naroda. Zaboravili su da je

pjesma „Ostajte ovdje“ bila poruka Šantićevim komšijama a ne jednom narodu koji je

pošao da sebi traţi mjesto gdje će saĉuvati svoj naĉin ţivota. A ostatak njegovoga velikog

opusa spomenut bi sporadiĉno, tek kad bi se moralo, reda radi. Zaboravili su ono što su

htjeli zaboraviti, kao što to već biva kod ljudi koji imaju pamćenje kao ribe. A Šantićeve

pjevaĉke „Gusle“ djeluju sad napose, bez onoga što se u Mostaru zove „KUD Prosvjeta“

Ali, nije ni prvi ni zadnji put da uspravni Šantić ima sukob sa pripuzima oko sebe.

Leţi miran na pravoslavnom groblju u Mostaru, zna da je vrijeme najbolji svjedok.

Ljudski je to, pjesniĉki, biti sam protiv svih i puno kasnije zbog toga biti cijenjen i rado i

po dobru spominjan. A Aleksa Šantić nije bio trgovac ĉije raĉune niko danas ne bi ĉitao,

Aleksa je bio velik ĉovjek i pjesnik kojeg se svi u Mostaru i šire rado sjećaju.

Knjiga Danila Marića „Gospodin Aleksa“ je vrijedna u obje svoje polovine, ista a

nejednaka na ćirilici i latinici. Svjedoĉi poput kakvog okamenjenog diva kojem vrijeme i

ideologije ne mogu promijeniti lice i visinu. Unutra je Šantić o kojem mi je djed priĉao a

ja ga nisam slušao, izmeĊu redova je i onaj Aleksa koji se više volio diviti beharu i moru

nego raĉunati i sticati, na ponos mom i svom narodu, na diku i sreću moje Hercegovine, i

na ţalost svoga oca i brata koji su uporno od njega htjeli uĉiniti porodiĉnog ĉovjeka i

dobrog trgovca. Tu, u ovoj Marićevoj knjizi je Aleksa Šantić, onaj kukavica koji se nije

odrekao udobnosti i porodice radi ljubavi. Ali i onaj hrabri Aleksa koji je bio spreman

umrijeti sam i siromašan da bi saĉuvao sebe od promjene koju mu je svijet nametao. Tu

je taj Šantić kojem je moj pokojni Ċed Nikola nosio krst na sahrani, onaj ĉija mi je

nagrada uruĉena za stihove. Mirišu priĉe Danila Marića, i latiniĉno i ćiriliĉno, na

mostarske sokake i behar, na kahvu i rahat lokum. Vidi se Šantićev skromni sobiĉak kroz

napola zazidan prozor koji je kanio zauvijek zatvoriti da ne bi bihuzurio komšijinu

ţensku ĉeljad pei pomisli da bi ih muškarac, usto i inovjerac, mogao vidjeti nepokrivene.

Ja sam od Alekse Šantića, iz onoga što sam saznao iz njegovih pjesama i što su mi o

njemu i njegovima rekli drugi, i od onoga što sam povjerovao (jer, nije danas svakome

sve ni vjerovati), sklopio ţivog a velikog ĉovjeka i pjesnika. I ova knjiga koju sam ĉitao

prije Vas, dodala je nešto tom mom Aleksi. Dok sam ĉitao, nijednom mi nije zamirisalo

na ideologiju i druge neiskrenosti. I, mislim da će ovo djelo, Marićev „Gospodin Aleksa“,

i na ćirilici i na latinici, uĉiniti isto. Dovest će vam Šantića u Mostar, tiho i nenametljivo,

koji će vas pozdraviti dodirom rukavice po filcanom šeširu, blagim podizanjem štapa i

osmijehom ĉovjeka toliko dobrog, duševnog i lijepog da ga ni njegov narod ni njegova

Hercegovina ne mogu i ne smiju zaboraviti.

Mostar III/2010

Aleksandra Savić

342.RIJEĈ PRIREĐIVAĈA Danilo Marić, zbirka priĉa Gospodin Aleksa

Pred nama je dvadeset i druga knjiga mostarskog knjiţevnika Danila Marića

Gospodin Aleksa, naslovljena po prvoj pripovjetci. U njoj su dati autorovi radovi o

pjesniku Aleksi Šantiću, koji su nastajali raznim povodima u rasponu od ĉetiri decenije.

Knjiga se sastoji od ĉetiri pripovjetke, jednog eseja i jednog obraćanja.

Aleksa još jednom meĊu nama je autorovo obraćanje pjesniku izgovoreno pored

nadgrobnog spomenika u bjelušinskom groblju u povodu Šantićevih pjesniĉkih susreta

2009.

Gospodin Aleksa je priĉa napisana 1974. godine u povodu 50 godina pjesnikove

smrti. U njoj je na vrlo uvjerljiv naĉin oslikan lik gospodina Alekse, humaniste, koji na

originalan naĉin, i autentiĉan, ţene u komšiluku oslobaĊa tradicionalnih okova, kada

jedini prozor na svojoj sobi zaziĊuje i ostavlja u mraku da bi osvijetlio njihov ţivot.

Aleksin štediša je, takoĊe, autentiĉna priĉa iz Aleksinog ţivota, koja se, isto tako,

temelji na humanizmu, nezaobilaznoj Aleksinoj karakteristici.

Aleksina Emina je pitka pripovjetka o simbolu Šantićeve ljubavne poezije, o ljepotici

Emini, i pjesmi Emina, koja je postala simbol bosandske sevdalinke.

Veb sajt o pjesniku je pripovjetka o dvojici mostarskih zaljubljenika u ptice i nebesku

plavet. Pjesnik Šantić je ispjevao desetine prelijepih pjesama o vrapcima i orlovima,

gugutkama i golubovima, galebovima i slavujima... Ornitolog Bem je u londonskoj

magluštini sanjao ptice i nostalgiĉno ĉitao Šantićevu poeziju, da bi se pjesniku posvetio i

uloţio velik trud da prikupi i na internet stranici objavi sva Šantićeva djela.

Šantić izmeĊu poezije i proze je esej o pjesniku, u kojem Marić osvjetljava Šantića

širim vizurama. Dodirnuo je svih njegovih devet priĉa, da bi zakljuĉio da se Aleksa

Šantić dugo borio oko prevage za poeziju i prozu i pretpostavio da bi bio uvjerljiviji

umjetnik da je u njemu prevagnula proza.

U Marićevoj knjizi Gospodin Aleksa na svim stranicama se osjeća Šantićeva meka

duša, ljubav i iznad svega nagodnost meĊu Mostarcima. Dominira duh ljudske toplote po

kome je njegov grad bio prepoznatljiv na širem prostoru. Kao takvog pamte ga sve

generacije koje su u Mostaru ţivile do zadnjeg rata.

Šantiću su se savremenici obraćali sa Gospodin Aleksa, jer on je bio, zaista, gospodin

po svim mjerilima gospodstva, apolonski lijep, ponašao se po beĉkom bontonu i modi,

vaspitan u najljepšim vrijednostima patrijahalne mostarske porodice i oplemenjen sa

visokim manirima kitnjaste Evrope.

Mnogi ljudi tokom ţivota neuspješno pokušavaju dokuĉiti status gospodina, ne

shvatajući da se gospodski maniri donose raĊanjem. Biti gospodin je puno više od šešira,

bijelih rukavica, štapa... Biti gospodin znaĉi imati manire višega reda, duboka osjećanja

za ljude i okruţenje, znati voliti i poštovati, biti tolerantan, širokih pogleda i pun

duhovnosti. Aleksa Šantić je po roĊenju gospodin, on je ideja koja je Mostarce zaduţila

za vijeke.

Kao i svim predratnim Mostarcima i meni je manj-kalo vedrine mostarskog duha, koji

je neretvanske obale krasio jedan ĉitav vijek. I po njemu se prepoznavao. U sklopu ĉitave

lepeze tog duha meni je posebno nedostajalo mjesto okupljanja, na kojem nema podjela,

nema maski, gdje se okupljaju obiĉni ljudi, oni koji imaju duha za zajedništvo, da su

zajedno i u smijehu i plaĉu, veselju i tugi. Nedostajao mi je onaj Mostar ĉiji je

rodonaĉelnik Aleksa Šantić. Gospodin Aleksa. Nedos-tajao mi je duh na koji sam, evo,

naišla u ovoj Marićevoj knjizi.

Dugo me progonila ideja stvaranja mjesta okupljnja ljudi Šantićevskog duha. Jednog

dana sam imala rje-šenje, klub Aleksa! Iznjedrila sam je na papir, umnoţila i dijelila

Mostarcima od duha. Prvi koji su mi pruţili ruku bili su Centar za mir i multietniĉku

saradnju na ĉelu sa profesorom dr Salkom Pezom. Radili smo iz ubjeĊenja i ideja se

preobliĉavala u stvarnost. Pedesetak dana. Os-mislili smo dvije trajne scenografije,

namjenski prav-ljene za igranje predstava, scenografije sa kojih se govore stihovi, na

kojima se pjeva, svira i pleše. Oţi-votvorili smo klub Aleksa, ambijent u kojem je vas-

krsnuo duh Gospodina Alekse. Suţivot, ljubav, ljepota i jednostavnost, baš kako ga

prikazuje i Marićeva knjiga. Osobito u pripovjetci Aleksina Emina i Gospodin Aleksa.

Na krilima toga duha, izvorno mostarskog, skrajnutog od politike i trke za novcem, u

dnu Kalajdţića sokaka, na Riĉini, na samoj obali Neretve, zaţivio je klub, novi oltar

kulture, kojim miriše i Mostar. U njemu se pjevaju i ĉitaju stihovi mostarskog barda, sva-

ko veĉe, i u ritmu sevdalinke nadglasavaju stihovi pjesme o Emini. U klubu sve odiše

duhom gospodina Alekse. Na zidu su fotografije koje je godinama njedrio Zlatko

Serdarević, nepopravljivi zaljubljenik Mostara grada, mostarskih umjetnika, bašta,

šadrvana, ulica, bogomolja i svih ljudi koji su u Mostaru obiljeţili svoje vrijeme. Zajedno

sa mnom, kao idejnim tvorcem kluba, akšamlija istanĉanog stila, profesor Pezo je

osmislio dvije scenografije, na kojima dominira ideja Šantićevog duha pretoĉena u

ljepotu i jednostavnost. Na zidu su okaĉeni šešir, štap i rukavice, kao da ih je pjesnik

smjerno odloţio pred polazak na daleki put, i evo, oĉekuje se njegov povratak. Svakog

ĉasa će doći, da ih preuzme i prošeta, da uljepša ratom oskrnavljeni Mostar grad.

Kako je i ideja kluba multietiĉnost tako je i ova knjiga sva u tom duhu. Ĉak i njen

fiziĉki utisak. Napravljena je dvopismeno, s jedne strane knjiga je objavljena latiniĉnim a

s druge ćiriliĉnim pismom. Knjiga je ilustrovana sa desetak pjesama po mom izboru i sa

fotografijama koje su direktno vezane za Aleksin ţivot. I korice su dizajnirane i

ilustrovane pjesnikovim nezaobilaznim rekvizitima, štapom, šeširom i rukavi-cama, na

kojima je simboliĉno prikazana i zajedniĉka ideja Kluba i Knjige.

IzmeĊu knjige Gospodin Aleksa i Kluba Aleksa, kao izmeĊu neretvinih obala u

Mostaru, protiĉe nenatrunjen mostarski gradski duh, misao, poštovanje i ljubav za

Gospodina koji nam je ostavio u amanet ljepote, koje se i danas prepoznaju u javljanjima

i podršci razasutih Mostaraca po desetinama zemalja širom planete.

Knjiga Gospodin Aleksa je pitko štivo i ĉita se u dahu. Pisana je iskusnom

pripovjedaĉkom rukom, prepoznatljivim duhom autora koji je upravo objavio i

Mostarsku trilogiju, tri knjige o mostarskom duhu, ĉiji naslovi već to najavljuju: Vasa

Kisa – mostarska liska, Mostarska treha i tek napisan roman Radost i tuga mostarskog

duha.

I na kraju, u knjizi su objavljena i dva nadahnuta osvrta, recenzenata, knjiţevnika

Dragice Braunštajn i Veselina Gatala.

Mostar, mart 2010

Alija Kebo

343.ĈUVARI ZVIJEZDA Grupa autora, pjesme i priĉe Ĉuvari zvijezda

... Danilo V. Marić je zastupljen sa dvije priĉe iz radniĉkog ţivota, Trtica, (koja je

bila zapaţena na nagradnom konkursu OsloboĊenja za kratku priĉu) i Plemenitost. Marić

je izvrstan posmatraĉ, detaljista. Naĉinom svog pripovjedanja, konstrukcijom reĉenice i

mislenošću. Marić umije da saopšti i ono što se tek naslućuje. Šteta što se ovaj daroviti

pripovjedaĉ ĉešće ne javlja.

Mostar 1983