1

Autor: Jelica Selakovi, trener za obuku odraslih, prosvetni savetnik i republiki prosvetni

inspektor

PUTEVI I NAINI KOMUNIKACIJE IZMEU RODITELJA I KOLE

Komunikacija je osnov meuljudskih odnosa, pa i odnosa na relaciji roditelj kola. Nain

na koji se ona odvija najee definie i odnos roditelja prema kolektivu kole, to se reflektuje i

na odnos deteta prema uitelju ili nastavniku, pa i prema koli uopte. Stoga i roditelji i zaposleni u

kolama u meusobnoj komunikaciji moraju biti svesni znaaja uspene komunikacije i razvijanja

dobrih meusobnih odnosa, jer je to prevashodno u interesu dece i njihovog pravilnog socijalnog

razvoja.

U razvijenim zemljama Evropske unije komunikacija sa roditeljima i njihovo uee u

formalnim strukturama kole poinje da se unapreuje sedamdesetih godina prolog veka, ali je

ovo pitanje aktuelno i danas. Vee pridavanje znaaja ulozi roditelja i neprekidnoj komunikaciji sa

kolom treba posmatrati kroz prizmu irih procesa decentralizacije i demokratizacije obrazovanja.

Svakodnevna praksa u Srbiji, naalost, ukazuje na to da je uticaj roditelja na saradnju sa kolom i

upravljanje jo uvek ogranienog dometa. Mogui uzroci ovakvog stanja jesu neinformisanost,

apatija i nezainteresovanost roditelja, kao i sujeta i strah kolskog osoblja od mogueg naruavanja

ustaljenih pravila ponaanja i njihove profesionalne autonomije.

Kako poboljati komunikaciju

injenica je da ni roditelji ni ljudi iz kola nisu pripremljeni za odgovarajuu, konstruktivnu

komunikaciju. Roditelje niko nije upoznao sa injenicom da je potrebno da savladaju i ovu vetinu

ako ele da im dete bez trauma proe kroz obrazovni proces u dravnim ustanovama, a prosvetni

radnici nekako podrazumevaju da komunikacija sa roditeljima nije najvanija stvar u poslu kojim

se bave.

Iskljuujui asne izuzetke, kole kao ustanove i kvalitetne prosvetne radnike koji ostvaruju

dobru i konstruktivnu saradnju sa roditeljima, primetno je da na ovom planu treba jo uvek puno

raditi, uz maksimalno ukljuivanje obe strane. Prepreke u komunikaciji i razvijanju saradnje

roditelja i nastavnika uzrokovane su niskim drutvenim statusom profesije nastavnika,

neuvaavanjem vaspitne uloge roditelja od strane nastavnika, razliitim vrednosnim orijentacijama

i razliitim uzajamnim oekivanjima, stihijskim komuniciranjem sa roditeljima, ali i nedovoljnim

kompetencijama nastavnika za komunikaciju sa roditeljima.

Poslednjih godina se zapaa i poveanje broja seminara za prosvetne radnike na temu

komunikacija, ali se u praksi i dalje sreu primeri koji ukazuju upravo na odsustvo dobre

komunikacije izmeu roditelja i kole, na ta nas navode i esti tekstovi u dnevnoj tampi u kojima

2

se navode problemi u kolama, najee vezani za nasilje, koji su sigurno mogli biti spreeni

dobrom i iskrenom saradnjom nastavnika i roditelja kao partnera u obrazovanju i, pre svega,

vaspitanju dece.

Saradnja u vaspitanju dece

Vaspitanje deteta je znaajan proces u ivotu svake porodice, a trebalo bi da bude prepoznat i

u radu svakog nastavnika. U vremenu u kome ivimo i nain vaspitavanja dece se menja. Roditelji

zbog svakodnevnih obaveza esto nemaju dovoljno vremena da se na kvalitetan i adekvatan nain

bave svojom decom, te njihovo vaspitanje dobrim delom preputaju nastavnicima, sportskim

trenerima, ili drugim autoritetima. Na drugoj strani, kolski nastavnici uglavnom oekuju da im u

kolu dolaze ve vaspitana deca koju iskljuivo treba da obrazuju i naue ih specifinim

vetinama. Pravilno vaspitanje mogue je jedino uz uee i porodice i kole, kao

komplementarnih subjekata u ivotu svakog deteta. kola decu obrazuje i utie na formiranje

ivotnih stavova, ali ih ne moe vaspitavati bez uea roditelja, niti je realno oekivati da na kraju

obrazovno-vaspitnog procesa iz nje jednostavno izae savreno obrazovano i vaspitano dete.

Kao odlian primer dobre prakse moe se navesti saradnja roditelja i kole u kojoj su roditelji

podrali ideju rukovodstva kole za smanjenje broja neopravdanih izostanaka. Zajednikim

naporima, osmiljen je drutveno koristan rad u koli, koji je organizovan subotom, a realizovali su

ga uenici koji su tokom radne sedmice neopravdano izostajali sa nastave. Drutveno koristan rad

odvijao se u kolskim radionicama, uionicama i kolskom dvoritu i odnosio se na dodatno

ureivanje kolskog prostora. U ovim akcijama su zajedno sa uenicima uestvovali i nastavnici

kole, pre svih odeljenske stareine, ali i roditelji. Zajedniki rad omoguio je ureenje kolskog

prostora, ali, to je znatno vanije i formiranje radnih navika uenika i promenu njihovog odnosa

prema redovnim kolskim obavezama, kao to je redovno pohaanje nastave.

Najei naini komunikacije

Prilikom ostvarivanja odnosa sa kolom roditelju je teko da odredi granicu koliko esto

treba da komunicira sa nastavnikom ili razrednim stareinom, gde su granice privatnosti i o emu

iz ivota porodice treba da obavesti razrednog stareinu? Naravno, sve navedeno odnosi se na

situaciju kada je dete zdravo i nema posebnih zdravstvenih ili socijalnih problema, u promenjenim

uslovima menja se i uestalost i nain komunikacije sa kolom. Odgovore na postavljena pitanja

nije mogue sugerisati ili ih propisati, oni se moraju nai u krugu svake porodice i odgovarati

potrebama svakog pojedinog deteta. ak se ni za dvoje ili vie dece iz iste porodice ne moe

primeniti isti obrazac praenja njihovog obrazovanja i komunikacije sa nastavnicima i kolom.

Svakako je najei oblik komunikacije uspostavljen na relaciji roditelj nastavnik. U svakodnevnoj praksi prisutni su veoma razliiti naini komunikacije roditelja sa razrednim stareinama, ukljuujui i one ekstremne kada roditelj ima potrebu za svakodnevnim kontaktom

3

sa njim, ili, suprotno tome, ni na poziv razrednog stareine ne dolazi u kolu i ne interesuje se za taj segment ivota sopstvenog deteta.

Nekada je postojala dobra praksa da su svi uitelji i nastavnici kada dobiju novo odeljenje i decu koju ne poznaju imali obavezu da ih obiu i upoznaju se sa porodinim i socijalnim uslovima u kojima nihovi uenici ive. Ovakva praksa je sigurno olakavala svaku buduu komunikaciju izmeu razrednog stareine i lanova porodice uenika, a deci omoguavala poveanu panju i briljivije staranje o njima.

Naravno da novo vreme, tranzicija, brzina i novi uslovi ivota i rada, nose sa sobom i promene na relaciji porodica kola. Danas su roditelji ti koji odreuju nain, vrstu i uestalost komunikacije sa razrednim stareinom. U najveem broju sluajeva ta komunikacija se odvija na roditeljskim sastancima i u neposrednom kontaktu u sluajevima kada je potrebno opravdati izostanak zbog bolesti, traiti saglasnost razrednog stareine za opravdano izostajanje iz drugih razloga i sl. Moderni naini komunikacije sada ukljuuju jo i komunikaciju putem SMS poruka ili slanjem mejlova. Uvoenje elektronskih dnevnika u kole roditeljima omoguava uvid u uspeh i izostanke njihove dece i bez neposrednog kontakta sa razrednim stareinom i dolaska u kolu. Ovaj vid komunikacije omoguava bolje praenje rezultata i postignua sopstvenog deteta, dok je roditelj istovremeno uskraen za sticanje uvida u sutuaciju u odeljenju i sredinske uslove u kojima njegovo dete provodi vreme u koli, to nije beznaajno kada su u pitanju razvoj i vaspitanje dece.

Pored komunikacije sa razrednim stareinom, u kolama je neophodno i uspostavljanje komunikacija na relacijama roditelj predmetni nastavnik, roditelj roditelj, roditelj direktor i roditelj tue dete.

Posebno je potrebno naglasiti osetljivost ovih oblika komunikacije. Do nje najee dolazi u situacijama kada se, po miljenju roditelja, u koli javi ozbiljan problem koji na neki nain ugroava njegovo dete. U svakodnevnoj praksi se pokazuju dve situacije: subjektivno i nerealno vienje nastalog problema od strane roditelja, ili, sa druge strane, neprepoznavanje ozbiljnosti nastalog problema, ignorisanje i neadekvatno reagovanje kole na problem ukazan od strane roditelja. Kako bi se ovakve situacije izbegle neophodno je da i roditelj i predstavnici

kole na adekvatan nain diskutuju o nastalom problemu i nainima za njegovo prevazilaenje.

U komunikaciji u ovakvim situacijama znatan uticaj imaju i filteri kroz koje poruka

prolazi kada se emituje ili prima. Ti filteri mogu biti uticaji poput emotivnog stanja kada je u

pitanju roditelj, sujeta, neznanje, nestrpljenje ili okupiranost sopstvenim problemima kada su u

pitanju nastavnici, direktor ili drugi roditelj. Ukoliko je bilo koji sagovornik ljut ili uplaen, nervozan ili pod profesionalnim stresom, nee imati strpljenja za ukazivanje potrebne tolerancije u specifinim, nesvakidanjim i osetljivim temama, pa e poruka koju emituje biti obojena negativnom komunikacijom iako to nije svesno eleo.

Upravo loa komunikacija uzrok je brojnih nesporazuma na relaciji roditelj kola (razredni

stareina, struni saradnik, predmetni nastavnik, direktor, drugi roditelj), a mo dobre

komunikacije je u vetini uivljavanja u tui ugao, jer razliite perspektive jednoj istoj prii daju

potpuno drugaija znaenja. Ovo je naroito izraeno u komunikaciji izmeu dva roditelja ija su

4

deca ula u zajedniki problem, posebno ako je u pitanju nasilje jednog nad drugim, jer se ona

bitno razlikuje od obinog razgovora i od nje najvie zavisi uspenost zajednikog reavanja

nastalog problema.

Na koli je da roditelje upozna sa pravilima ponaanja u koli koja su definisana za roditelje i

time u znaajnoj meri predupredi mogunost nastanka konfliktnih situacija. Nijedan roditelj ne

treba da preskae odeljenskog stareinu ako smatra da njegovo dete ima problem sa nekim od

predmetnih nastavnika i da taj problem reava sam, jer e na taj nain najee dovesti do

narastanja problema, nerazumevanja i poetka loe komunikacije sa svim strukturama u koli.

Posle neuspene komunikacije sa predmetnim nastavnikom, nezadovoljni roditelj obraa se

direktoru kole, koji sa problemom upoznaje odeljenskog stareinu i time reavanje problema

vraa na poetak.

Prilikom reavanja nesporazuma na ovom nivou uvek treba imati u vidu da su

uitelj/nastavnik i roditelj "dva lica istog novia" i da zajedniki ine napor da se podigne kvalitet

rada u koli i postignu bolji rezultati u uenju deteta, zbog koga su i upueni jedan na drugog. Zato

se u saradnji uvek i naglaava partnerski odnos koji pretpostavlja uvaavanje i jedne i druge strane.

Roditelj i uitelj ne mogu jedan bez drugog.

Komunikacija u sluaju nasilja

U kolama nikako ne treba dozvoliti da nezadovoljni roditelj, u sluaju sukoba uenika,

direktno ulazi sa raspravu sa drugim detetom, bez obzira na njegove eventualne pedagoke

kompetencije i dobre vaspitne namere. Komunikacija roditelja sa drugim detetom uvek se mora

odvijati u pozitivnom smeru i u prisustvu odeljenskog stareine, strunog saradnika ili roditelja

dotinog uenika.

U stvarnosti se deava paradoks da se i u kolama koje su u programu kola bez nasilja nasilje

pojavljuje, nekada i u ekstremnim oblicima. Ove, kao i druge kole, imaju timove za prevenciju

nasilja u kojima su i roditelji lanovi, ali se postavlja pitanje da li su ti timovi formalno definisani

da bi bili zadovoljeni zahtevi finansijera projekata ili Ministarstva prosvete i nauke, bez sutinske

elje i namere da se bilo ta unapredi u meusobnoj saradnji roditelja i kole kao ustanove, u cilju

aktivnijeg uea roditelja u radu kole i pomoi u reavanju problema.

Uloga roditelja u ovakvoj situaciji je prevashodno u zatiti deteta od nasilja vrnjaka, ali se pri

tome ukazuje i na mogue porodine faktore koji dovode do agresivnog i nasilnikog ponaanja

dece. Roditelji su ti koji mogu da iniciraju odreene akcije, kao i da iskau potrebu za posebnom

obukom roditelja u vezi sa problemima vrnjakog nasilja kod dece.

U ovakvim situacijama je vrlo praktino organizovanje klubova za uenje, koji

predstavljaju specifian vid obuke za odrasle, a u okviru kojih roditelji stiu nova znanja putem

razmene sopstvenih iskustava. U radu kluba za uenje, po potrebi moe uestvovati i neki od

eksperata (pedagog ili psiholog kole, roditelj koji je lekar, psiholog, radnik u MUP-u i sl.) koji e

5

roditelje upoznati sa problemima adolescencije i odrastanja, modelima ponaanja u koli i van nje,

kao i nainima za prevazilaenje vrnjakog nasilja.

ta kae zakon

Partnerski odnos roditelja i kole u obrazovanju i vaspitanju dece prepoznat je i definisan i u

okviru Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kroz strukturu i rad kolskog odbora

i Saveta roditelja kole. Preko lanstva u ovim telima roditelji zastupaju interese uenika i nastave,

uestvuju i u definisanju drugih elemenata u radu kole.

Aktivnosti dece i uenika ne moraju da budu vezane samo za kolu. Postoje obrazovna i

vaspitna podruja koja se u koli ne izuavaju, pa je stoga nadoknaivanje tih nedostataka mogue

i van kole, kao i kroz odreene slobodne aktivnosti u samoj koli. Slobodne aktivnosti upravo

daju ansu za razvijanje saradnikog odnosa na relaciji roditelj - kola. To omoguava dobru

saradnju, dijalog izmeu uesnika u komunikaciji koji uvaava kako vlastitu, tako i linost

sagovornika. Drugim reima, kola treba da bude mesto u kome e roditelji i nastavnici saraivati,

a uenici doiveti radost uenja i novih saznanja. Roditelji, na primer, mogu inicirati i linim

ueem podrati rad dramske, fotografske, umetnike, folklorne ili drugih sekcija.

Mogue je, na primer, na inicijativu roditelja, a uz podrku nastavnika fizikog vaspitanja,

direktora kole i sportskih radnika koji rade u okolini, zapoeti intenzivnije stvaranje sportskih

grupa koje bi bile formirane u koli. Cilj rada takvih grupa nije samo ukljuivanje u kolski sport

ve i ire u klupski rad, s direktnom povezanou sa kolom. Bez aktivne i pasivne podrke

roditelja ne bi se mogla ostvariti takva zamisao. Ovakvim inicijativama stvara se atmosfera

zajednitva u kojoj e nastavnik i roditelj biti zainteresovani jedan za drugog. Mogunosti saradnje

u sportskim aktivnostima su doista velike. Roditelji mogu prisustvovati treninzima kao pasivni

promatrai koji ne ometaju proces, ali dobijaju uvid u to koliko je lako ili teko izvoditi trening sa

decom. Susretima nastavnika, trenera i roditelja dobija se uvid u stvarnu sliku porodice, to moe

doprineti pedagokom pristupu pojedinom detetu, a roditelj se moe na licu mesta posavetovati

kako na najbolji i najkvalitetniji nain moe pomoi svom detetu. Omoguavanje saradnje sa

trenerom, uz aktivnije ukljuivanje u rad konkretnog sportskog kluba, roditeljima donosi oseaj

podrke od strane nastavnika i kole, jer je na taj nain stvorena zajednika celina koju ine kola i

klub, odnosno nastavnik - trener - roditelj. Tako roditelji postaju sigurniji u obavljanju svoje

roditeljske dunosti to je praeno i veim interesovanjem za ukljuenost u sve sto je vezano za

njihovo dete, kao to su kolske obaveze i druge vankolske aktivnosti.

Znaaj meusobne saradnje

kola se ne smatra otvorenom ni uspenom ako je saradnja na relacijama roditelj-nastavnik,

roditelj-struni saradnik i roditelj-direktor formalna, oficijelna, slubena, hladna i zvanina. Takav

odnos ne pokazuje tendenciju partnerskog rada niti elju za bilo kakvom promenom i zbliavanju

roditelja i nastavnika. Ti odnosi nisu otvoreni ni iskreni. Vie se odravaju po inerciji iz razloga

6

zadovoljavanja drugih struktura, kao to su Ministarstvo prosvete i nauke ili lokalna samouprava,

nego iz stvarno prepoznate potrebe.

Vano je naglasiti da sve obrazovne ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja imaju

zakonsku obavezu razvojnog planiranja i izrade svojih razvojnih planova, dokumenata u kojima je

predstavljena njihova strategija razvoja za period od tri do pet godina. Brojni kolski projekti

nastali su kao rezultat postavljenih razvojnih ciljeva, a uloga roditelja uenika u njima zauzima

adekvatno mesto.

Roditelji se nalaze u sastavu kolskih timova za izradu kolskog razvojnog plana. Bez

direktnog ukljuivanja roditelja i saradnje sa kolom ni jedan razvojni plan nee biti kompletan.

Pojedini direktori jo uvek ne prepoznaju pomo koju im roditelji uenika mogu pruiti u radu, jer

oni svakodnevni rad kole i nastavnika vide iz drugog ugla i esto ne mogu dati sasvim objektivnu

sliku stanja u njoj. Roditelji kao saradnici i partneri kole u procesu vaspitanja i obrazovanja

uenika nikako ne bi smeli da budu zapostavljeni od strane direktora, a roditelji ne bi smeli da

pristanu na formalno lanstvo u kolskim timovima i ulogu posmatraa ili statista u ivotu i radu

kole.

Vee uee i aktivna participacija roditelja u organizaciji rada kole dovodi do

decentralizacije i demokratizacije samog sistema obrazovanja. To omoguava samo otvorena

kola, sa svestrano informisanim roditeljima. Komunikacija roditelja sa kolom, njihovim

obavezama, informisanost o napredovanju deteta, nain na koji oni vide kolu, elementi su koji

uee ove interesne grupe ine neophodnim u ivotu svake kole.