KONCEPT ENER G E T S K E EFIKASNOSTI I MENADŽMENTA – EU I NACIONALNE REGULATIVE

KONCEPT ENERGETSKE EFIKASNOSTI I MENADŽMENTA – EU I NACIONALNE

REGULATIVE- predavanje, deo 1 -

mr Bojan Kovačić

Državni univerzitet u Novom Pazarudecembar 2013.

ГЛОБАЛНИ ПОГЛЕД (1)

Жута црта –

стање 1979.г.

Бела површина – стање данас

Звоно за узбуну!

Арктик

Глобални ниво CO2 у атмосфери повећан за 0,6%, односно 19 милијарди тона Метан је повећан за 27 милиона тона, после десетак година без или са малим повећањима Глобална концентрација CO2 – 385 ппм (до 1850. 280 ппм) Од 2000.г. годишње повећање је 2 или више ппм-ова, у поређењу са 1,5 до 80-тих година прошлог века или мање од 1 ппм током шездесетих година прошлог века Може се очекивати да Земља почне да губи природну способност да усиса милијарде тона СО2 сваке године

ГЛОБАЛНИ ПОГЛЕД (2)

ПОТРОШЊА ПЕ (1965.-2006.)

Извор: Светски савет за енергију

ЕМИСИЈА CO2 (1970.-2030.)


БДП И ПОТРАЖЊА ЗА ЕНЕРГИЈОМ

Период: 2000-2030: GDP раст - 2.6%/г према 1.4%/г потражњи за Е (ПзЕ), Западна Европа: GDP 1.9%, ПзЕ 7%; Земље у транзицији: GDP 3.1%, ПзЕ 1.3%; Јапан: GDP 1.7%, ПзЕ 0.8%; Кина: GDP 4.8%, ПзЕ 2.7%; Русија – потенцијал уштеда 45 % садашње потрошње Реструктурирање енергетски интензивне индустрије Коришћење механизама Кјото протокола


Преглед енергетског интензитета у индустрији

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

0.40

0.45

0.50

CIS Middle East Oceania LatinAmerica

NorthAmerica

CEEC's Asia (NIC's) WesternEurope

South Asia China Africa Other Asia Japan World

koe/

$95p

pp

1980 1990 2002

0.73

• Лагани пад од 1990.• Значајно смањење у земљама централне и источне Европе

Извор: Enerdata

Питање енергетских извора у будућности

Још увек 1,5 милијарди људи у свету нема приступ електричној енергији, а око 2,5 милијарди зависи од биомасе као основног извора енергије (дрва за потпалу)

Проблематика климатских промена

Нова могућност – трговина СО2

ЕНЕРГЕТСКО ПИТАЊЕ

Тзв. класични (конвенционални): - Фосилна горива: нафта, угаљ, природни гас

Нуклеарна енергија

Обновљиви и алтернативни (хидроенергија, биомаса, геотермална енергија, енергија ветра и сунца, енергија плиме, осеке и морских таласа)

ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ (1)

СВЕ ВЕЋА ПОТРАЖЊА ЗА ЕНЕРГИЈОМ !

Недостаци класичних: - ограниченост резерви (посебно нафте), неравномерна заступљеност (доступност), утицај на животну средину (емисија GHG, климатске промене)

Предности обновљивих: - неисцрпни, свима доступни, мали негативан утицај на животну средину, ниски експлоатациони трошкови - индиректно: развој руралних подручја, развој домаће индустрије, повећање запослености, научно-технолошки развој, енергетска безбедност и независност

Модерна финансијска теорија: “не стављајте сва јаја у једну корпу” → диверзификација енергетских извора

ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ (2)

Б И О М А С А

Припрема, складиштење, транспорт

сагоревање пиролизагасификација

алкохолна ферментација

анаероб. ферментација

пресовање,екстракција

естерификација

Гасовито гориво

Течно горивоl

Eлектрична енергија

Рад Топлота

термичко-хемијска конверзија

физичко- хемијскаконверзија

био- хемијска хемијска

(пиролитичка уља, метанол)

(етанол)

(биогас)

(биљна уља)

(метанол естар) естар)

Primer OIE: биомаса (1)

Могући извори енергената су и:

- комунални отпад (биоразградиви)- канализациони отпад- течни стајњак- пољопривредни биљни отпад- индустријски органски отпад (прехрамбена индустрија, кланице...)

Когенерација (исплативо)

Усвојен Национални акциони план за коришћење биомасе у енергетске сврхе – 2010.g.


Биомаса – 2,7 Мтен (55% пољопривредна, 45% дрвна)

- углавном за грејање, али на енергетски неефикасан начин- мала примена нових технологија- посебни сегменти: биогориво и биогас; пелети и брикети


Биогориво: биодизел и биетанол

- за производњу биодизела расположиво је око 350 000 ha (200 000 t); уљанa репицa, сунцокрет, па и соја; отпадна јестива уља (10 000 t/г), животињске масти- за производњу 100 000 t етанола потребно је 330 000 t житарица (око трећине вишкова на тржишту) - кукуруз и пшеница- обавезе према Споразуму о енергетској заједници за југоисточну Европу – директива о биогориву у транспорту


ПОЛИТИКА ОИЕ У СВЕТУ (1) У извештају IPCC (2011.) се наводи да би 2050. 77 % светске потражње за енергијом могло да се задовољи из ОИЕ У циљу привлачења инвестиција, националне и међународне политике у овој области треба да буду одлучне, али и флексибилне У периоду 2008.-2009. од 300 GW нових капацитета за производњу електричне енергије, 140 GW било је из сунца и ветра У 2008. 12,9 % глобалне енергетске производње из ОИЕ Дистрибутивна инфраструктура треба да се прошири ОИЕ могу да помогну у социјалном и економском развоју, посебно земљама у развоју (нпр. применом соларне енергије за грејање топле воде и у сушарама) Очекује се даље повећање конкурентности ОИЕ и када је цена коштања у питању

ПОЛИТИКА ОИЕ У СВЕТУ (2) Преиспитивања последица хаварије у Фукушими и “Арапског пролећа 2011” на енергетску политику – шири аспекти Глобална потрошња примарне енергије порасла је 2010. за 6 % у односу на 2008., а емисија CO2 за 5 % (IEA) Производња електричне енергије из фотонапонских ћелија (PV) има стопу раста 50-60 % на годишњем нивоу; када је у питању резиденцијални сектор, она може постати најјефтинија технологија у наредним годинама Развој ОИЕ у не-анекс 1 земљама (земљама у развоју) може бити бржи него што данас предвиђају разни сценарији Трошкови представљају само један параметар – да ли је тржиште развијено и како функционишу пословни модели јесте од значаја за већу примену ОИЕ

У 2010. удео ОИЕ у глобалној потрошњи финалне енергије 16 %, а у предатој електричној енергији 20 % У 2010. у Немачкој инсталирано више PV капацитета, него у читавом свету 2009. године; тржиште PV у Јапану и САД скоро дуплирано у односу на 2009. Укупно узевши, највише нових капацитета у енергији ветра, затим следе хидроелектране и PV; ипак, у Европи је први пут инсталирано више PV капацитета него ветроелектрана Главни покретач већег коришћења ОИЕ је политика у сектору; закључно са почетком 2011. 119 држава је усвојило неки облик циља или подстицаја за ОИЕ на националном нивоу; више него дупло у поређењу са 2005. (55 држава); више од пола тог броја су државе у развоју

ПОЛИТИКА ОИЕ У СВЕТУ (3)

95 држава је усвојило неки облик подстицаја производњи електричне енергије из ОИЕ; систем подстицајних откупних цена (feed-in tariff) најзаступљенији Инвестиције у ОИЕ у 2010. достигле 211 милијарди USD, што је за око трећину више него у 2009. (160 милијарди USD) и више од 5 пута више него што је инвестирано 2004. године Кина је привукла 48,5 милијарди USD, односно више од трећине укупног износа; инвестиције, унапређење политике, трендови на тржишту и производња су у успону и у другим земљама у развоју Развијене земље још увек предњаче у инвестицијама у “мале” пројекте производње електричне енергије и у истраживању и развоју – Немачка, Италија и САД лидери


Око четвртина глобалних капацитета за производњу ел. енергије је из ОИЕ, највише је хидроелектрана; у земљама у развоју је више од пола; 2010. су PV капацитети инсталирани у преко 100 земаља Пет водећих земаља у погледу капацитета за производњу ел. енергије из ОИЕ (без хидроелектрана) у 2010. су САД, Кина, Немачка, Шпанија и Индија Кина је светски лидер у инсталираним ветроелектранама и топлотним соларним колекторима (за ПТВ) и водећи светски произвођач ел. енергије из хидроелектрана у 2010.; 2010. у Кини је прикључено на мрежу око 29 од 152 постојећа GW капацитета ОИЕ (за 13 % више у односу на 2009.) ОИЕ у Кини 2010.: 26 % укупно инсталираних капацитета за производњу ел. енергије, 18 % од произведене ел. енергије, више од 9 % предате финалне енергије


- водоник би се производио из неког примарног енергетског извора и служио као замена за угљоводонике – фосилна горива- употребом би се смањила емисија CO2

- мора се утрошити енергија за издвајање водоника- за сада мала ефикасност производње и употребе водоника- прве електране за неколико година (прва у августу 2009. код Венеције, 12 МW, 60 милиона kWh/год, 20 000 породица); масовније у аутомобилској industriji можда око 2014.

ВОДОНИК

Princip kogeneracije

Kogeneracija (kombinovana proizvodnja toplote i električne energije, CHP) predstavlja korišćenje toplotne mašine ili elektrane radi istovremene proizvodnje i električne energije i korisne toplote. Konvencionalne elektrane preko rashladnih kula, dimnih gasova ili drugim putem emituju u životnu sredinu toplotu koja se stvara kao nusproizvod u proizvodnji električne energije. Za razliku od ovog procesa, CHP postrojenje iskorišćava ovu otpadnu toplotu za grejanje u domaćinstvu ili u industriji. Ovo grejanje je najefikasnije ukoliko su objekti grejanja u blizini postrojenja. CHP se može koristiti i za toplu vodu za centralni gradski sistem grejanja. Mala CHP postrojenja predstavljaju primer decentralizovane energije. Kogenerativna postrojenja se obično koriste u sistemima daljinskog grejanja gradova, bolnicama, fabrikama papira, postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda i industrijskim postrojenjima sa velikim potrebama za toplotom. Umesto goriva za sagorevanje koje služi samo za grejanje prostora ili vode, jedan deo energije se, pored toplotne, konvertuje i u električnu energiju. Ova električna energija se može koristiti u stambenom ili poslovnom prostoru ili se može prodati.

KOGENERACIJA

U metodološkom smislu, razlikujemo tri različite vrste (ili koncepta) energije:1.Primarna energija - energija koja nije bila podvrgnuta nikakvoj konverziji ili procesu

transformacije. Primarna energija je energija sadržana u sirovim gorivima ili bilo koja druga forma energije koju sistem prima kao ulaznu energiju. Primarna energija uključuje neobnovljivu energiju i obnovljivu energiju. U procesima konverzije energije primarna energija se transformiše u prilagođeni oblik energije kao što su električna energija i čistija goriva (npr. LPG). Ove forme energije se nazivaju sekundarna energija.

2.Sekundarna energija - energija koja je transformisana iz jednog oblika u drugi. Električna energija je najčešći primer, jer se ona tranformiše iz primarnih izvora kao što su ugalj, nafta, prirodni gas ili obnovljivi izvori energije (npr. hidroenergija ili energija vjetra).

3. Korisna energija - energija koju krajnji korisnik dobija nakon svih gubitaka u transformaciji i transportu.

Ušteda primarne energije predstavlja osnovu za procenu energetske efikasnosti energetskih sistema. Da bi se izvršila ova procena, potrebno je da se sekundarna energija pretvori u primarnu energiju, što se postiže preko takozvanih faktora primarne energije. Gorivo Faktori primarne

energije1

Lož ulje 1,1

LPG 1,1

Lignit 1,1

Biomasa 0,1

Električna energija

(zavisi od vrste elektrana)

Gorivo koje ima veći faktor utroši više primarne energije za dobijanje iste količine sekundarne energije, pa se iz tabele zaključuje da je biomasa najadekvatnije gorivo.

1 Izvor: “Energieeinsparverordnung” (EnEV 2007)

VRSTE ENERGIJE

0

250

500

750

1000

1250

1500

1750

1990 2000 2010 2020 2030

Industry

Transport

Domestic use,Tertiary sector

- Потрошња енергије у сектору индустрије је стабилна

- Потражња у гориву у сектору транспорта ће значајно расти

- Највећа потрошња у домаћинствима и резиденцијалном сектору (41%); трећина од потрошње природног гаса

- Енергетске потребе расту 1% to 2% годишње Mtoe

ПОТРОШЊА У ЗЕМЉАМА ЕУ (1)

Ако се ништа не предузме – пораст енергетске зависности; са садашњих 50%, ће се повећати на око 70 % 2020.г.

• Економске импликације: € 240 милијарди у 1999.

• Геополитичке импликације: 45% нафте увози се са Блиског истока, 42% природног гаса увози се из Русије

• Еколошки ризици: 90% увозне нафте и 25% увозног гаса долази морем

0

500

1000

1500

2000

2500

1990 2000 2010 2020 2030

производња

увоз

потрошњаMtoe

ПОТРОШЊА У ЗЕМЉАМА ЕУ (2)

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ - ПОТРЕБА Тежња да се задржи постојећи ниво комфора (температура у стану; коришћење лифта)

Рационално коришћење енергије и заштита животне средине је потреба и обавеза целог човечанства

Одговорност није појединачна (појединац, организација, држава), већ припада свима

• Само 25-35% енергије из горива се искористи за добијање електричне енергије у “класичним” термоелектранама

ПОТРЕБА ЗА РАЗВОЈЕМ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА (1)

• Само 5% електричне енергије се манифестује као светлост у обичној сијалици

• Само 1% (па и мање) од енергије угља се претвори у светлосну енергију у обичној сијалици

• Свe остало – губици


• Само 15% енергије из горива се искористи за кретање кола и рад уређаја у колима (нпр. клима уређаји). Све остало су губици.

• Замислите да вам кола троше мање од 2l на 100km!


Сунчева енергија



ИНТЕЛИГЕНТНА ИНФРАСТРУКТУРА

УТИЦАЈИ НА ПОТРОШЊУ (1)

Да ли је економски развој нужно директно пропорционалан потрошњи енергије, односно да бисмо били богатији треба ли да трошимо више енергије?- Параметри који воде/диктирају енергетске потребе мењају се тако да се повећавају енергетске потребе

- број становника, величина породица, годишњи приход, структура и производња индустрије, транспорт робе и путника, број возила и др.

- Упркос техничко-технолошком усавршавању и смањењу јединичних потрошњи укупна потрошња енергије се повећава

УТИЦАЈИ НА ПОТРОШЊУ (2)

- Four key technology areas in energy sector: 1. exploration and mining technologies, 2. processing and conversion technologies, 3. power generation, transmission and distribution technologies and 4. new energy technologies.

The principle of “giving priority to efficiency improvement” is the basis for various key technology areas.

• Повећање сигурности снабдевања– Смањење увозне зависности– Диверсификација извора и горива

• Повећање конкурентности на макро (држава) и микро (предузеће) плану– Мањи трошкови за енергију– Нови производни програми и услуге– Повећање запослености

• Смањење утицаја на животну средину, смањење емисије CO2

РАЗЛОЗИ ЗА АКЦИЈУ

Енергетска (не)ефикасност – степен рационалног коришћења енергије; квалитет коришћења енергије

U usko tehničkom smislu – koeficijent korisnog dejstva Значај енергетске ефикасности и ОИЕ

• енергетски (ограниченост фосилних горива; диверзификација енергетских извора)• економски (смањење трошкова за Е → повећање конкурентности; смањење незапослености; подстицај развоја руралних подручја)• еколошки (смањење емисије СО2) • политички (енергетска безбедност и независност)

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ – УВОД (1)

Енергетска ефикасност може бити и на страни производње енергије Велики потенцијал уштеде Е у свим секторима, па и у индустрији Значајан удео трошкова енергије у трошковима производње → повећање профита

Пример: Е трошкови 10% укупних трошкова производње →

повећање енергетске ефикасности којим се трошкови Е смањују за 10% доводи до

директног повећања профита за 1%!

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ – УВОД (2)

29. априла 2010.г. генерални секретар УН Бан Ки-Мун апеловао је на земље чланице да се посвете унапређењу ЕЕ и обезбеђивању универзалног приступа електричној енергији и енергетским услугама

Извештај Саветодавне групе за енергију и климатске промене – препоручује се смањење енергетског интензитета за 40 % до 2030.г.

Још увек 1,5 милијарди људи у свету нема приступ електричној енергији, а око 2,5 милијарди зависи од биомасе као основног извора енергије (дрва за потпалу)

ЕE И ОУН

Akcioni plan EU о zajedničkoj energetskoj politici (usvojen početkom 2007.g. od strane Komisije)

Osnova – dokument “Green Paper on Energy Efficiency” Podsticaj tehnološkom napretku, ali i promena navika

potrošača, pa i načina života Veliki potencijal za smanjenje troškova u industriji

(procena 25 %, pa i više) Moguće očekivati strože zahteve za ulazak na tržište EU

– Standardi minimalnih energetskih performansi (eco-design requirements), 14 prioritetnih grupa proizvoda (kotlovi, motori, televizori,...)

ЕУ И ЕЕ У ИНДУСТРИЈИ (1)

Како смањити потрошњу Е, а одржати раст производње

Супротстављена гледишта и интереси (?) – сумња у достижност стратешких циљева

Шанса за компаније за достизање циљева ЕЕ у вези са њиховим производним програмом; у фокусу мала и средња предузећа

Нужност блиске сарадње Eurochambers-a и Европске комисије


Пажљиво са легислативом - дугорочни уговори спречавају пропаст енергетски интензивних индустријских грана (пр. хемијска индустрија 12 % укупне потрошње у ЕУ) Потреба што бржег успостављања конкурентног и отвореног тржишта гаса и електричне енергије Пр. шанса хемијске индустрије – развој технологија за уштеду Е (изолација зграда, соларни панели, биогориво) Новији приступ Комисије – “комитологија” за сваку индустријску грану Нова могућност – трговина СО2


TROŠKOVI ZA ENERGIJU – TIPIČNI EU PODACI

7.510

12.515

2025

2530

3030

5055

0 10 20 30 40 50 60

Prerada nafte

Prehrambena

Tekstil

Metalurgija

Keramika

Papir

Veš. Đubrivo

Staklo

Čelik

Aluminijum

Amonijak

Cement

Indu

strij

ski s

ekto

r

Udeo troškova za energiju (% )

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000Fi

nal i

nlan

d en

ergy

co

nsum

ptio

n - k

toe

ALB CRO FYROM MNE SRB UNMIK

Residential Services Industry -ESD scope Transport Agriculture

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Fina

l inl

and

ener

gy

cons

umpt

ion



POTROŠNJA FINALNE ENERGIJE PO SEKTORIMA

0

100

200

300

400

500

600


Fina

l inl

and

ener

gy c

onsu

mpt

ion

- kto

e


0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


Fina

l inl

and

ener

gy c

onsu

mpt

ion


NACIONALNI CILJEVI EE PO SEKTORIMA

ПОТРОШЊА Ел.Е У ДОМАЋИНСТВИМАin

MW

hПотрошња електричне енергије у домаћинствима у 2008

Total net consumption MWh

Households consumption MWh

55%42%

43%

43

43 % 29%

52%

68%

Извор: Енергетска заједница ЈИЕПоследица: Одлазак потрошача даљинског грејања

СТАЊЕ У РЕГИОНУ (1) Румунија- енергетски интензитет – 0,4- индустрија највећи потрошач Е – 43 %, највише користи природни гас – 49 %, потенцијал уштеде – 17 %- стратегија владе – функационални и одрживи развој енергетског сектора на дужи рок

Хрватска- енергетски интензитет – 0,45- увозна зависност – 30 %

2002.

СТАЊЕ У РЕГИОНУ (2)

Словенија- енергетски интензитет – 0,3- увозна зависност – 54 %

Албанија- енергетски интензитет – 0,56

БиХ- енергетски интензитет – 0,6- увозна зависност – око 33 %- удео индустрије у потрошњи – 56 %

2002.


Србија- енергетски интензитет – 0,8- увозна зависност – 44 %

Чешка- енергетски интензитет – 0,3- потрошња Е по становнику слична као у Немачкој (око 4 тен/г)- удео индустрије у потрошњи – 40 %- субвенције: до 46 % трошкова, макс. 1 милион ЕУР по пројекту

ЕУ - 15- енергетски интензитет – 0,3

2002.

Структура потрошње примарне енергије

Потрошња примарне енергије по становнику2010.


48

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3Ja

pan

Ger

man

yG

reec

eU

nite

d St

ates

Turk

eySl

oven

iaLa

tvia

Cro

atia

Alb

ania

Hun

gary

Lith

uani

aSl

ovak

Rep

ublic

Esto

nia

Cze

ch R

epub

licR

oman

iaM

aced

onia

Indi

aB

osni

a &

Her

zego

vina

Peop

le's

Rep

. of C

hina

Bul

garia

Serb

iaB

elar

usR

ussi

an F

eder

atio

nM

olda

via

Ukr

aine

Wor

ldO

ECD

Asi

aN

on-O

ECD

Eur

ope

Form

er S

ovie

t Uni

on

toe/1000 US$

ENERGETSKI INTENZITET – SVET

2010.

Акциони план ЕУ о заједничкој енергетској политици (усвојен почетком 2007. од стране Комисије)

- Ж. М. Баросо: ”историјски договор”- А. Меркел: ”подстицај технолошком успону”- промена навика потрошача, па и начина живота

Циљеви до 2020.г.:• повећање ЕЕ за 20%• повећање удела ОИЕ на 20% (биогориво 10%)• смањење емисије СО2 за 20% (опционо: 30%)

ЕУ ПОЛИТИКА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ (1)

Уштеда: више од 100 милијарди ЕУР годишње

Основа – документ “Green Paper on Energy Efficiency” Израда националних акционих планова за ЕЕ Мобилизација доносилаца одлука Потенцијал у индустрији 25 % (процена), посебно истакнути мотори, вентилатори, осветљење


ЕУ ПОЛИТИКА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ (3) Политика и мере

1. Дефинисати енергетске перформансе за производе, зграде и услуге

- Eco-Design Directive, Energy Star Regulation, the Labelling Directive (8 поддиректива), Directive on Energy End-Use Efficiency and Energy Services, Energy Performance of Buildings Directive

- производити енергетски ефикасније производе- Комисија ће од 2007.г. усвајати стандарде минималних

енергетских перформанси (eco-design requirements), 14 приоритетних група производа (котлови, мотори, телевизори ...)


2. Енергетски сектор

- повећати ефикасност постојећих и нових капацитета- смањити губитке преноса и дистрибуције (33% 2005.г. у ЕУ-25)

3. Сектор транспорта

- заједнички приступ, укључујући произвођаче, возаче, снабдеваче горивом, инфраструктурне планере

- предлог Комисије: 120 gCO2/km до 2012.г.- “А” разред за 10-20% “најбољих” аутомобила


4. Политика цена, финансијски подстицаји

- савладавање баријера у лигислативи – нпр. ЕSСО модел- веће коришћење националних фондова- повољни услови финансирања од стране банака

5. Повишење свести (awareness)

- промена понашања- глобални ниво - међународно партнерство

ЕУ ПОЛИТИКА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ (6)6. Иновације и технолошки развој

- Стратешки енергетски технолошки план – 2007.г.- посебна пажња – могућност коришћења ICT технологија- повољни услови финансирања од стране банака

Праћење Акционог плана - сваке 2 године, Установљење Канцеларије за енергетско осматрање

План енергетске ефикасности (март 2011.): 3 %/год стопа енерегтске рехабилитације јавних зграда; мапа за Европу 2050. са малом емисијом СО2; од 2035.г. шире коришћење CCS; CHP; преглед напретка 2013.

Претходна директива (2006/32/EC) каже ”In its Resolution of 7 December 1998 on energy efficiency in the European Community (4), the Council endorsed a target for the Community as a whole to improve energy intensity of final consumption by an additional one percentage point per annum up to the year 2010...Therefore, even though Member States commit themselves to making efforts to achieve the target figure of 9 %, the national energy savings target is indicative in nature and entails no legally enforceable obligation for Member States to achieve it.”

3 X 20 % смањење укупне потрошње – примарне енергије (базна

година 2007.) → нова директива

(ЕУ) ЦИЉЕВИ

НОВА ЕУ ДИРЕКТИВА О ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ (1)

Упркос прокламованом циљу за 2020., ЕУ се суочава са важним изазовима у погледу енергетске ефикасности: недовољном политичком вољом, неразвијеним тржиштем услуга ЕЕ, неразвијеном свешћу о могућностима унапређења ЕЕ и недостатком подстицаја (на страни потрошње и производње)

Ако се ништа не уради, ЕУ ће 2020. достићи само 9 % уштеда – мање од пола усвојеног циља (20 % или 368 Мтен примарне енергије у односу на пројекције за 2020.)

За достизање циљева потребна координирана акција и кохерентна политика енергетске ефикасности


Први пут је једна ЕУ директива посвећена енергетској ефикасности у целости – она ће заменити две постојеће: о енергетској ефикасности крајњих корисника и о промовисању когенерације – предлог 22. јуна 2011.

Захтева се од држава чланица да остваре дефинисани минимум уштеда у енергији

Обавезе јавног сектора и “форсирање” когенерације

НОВА ЕУ ДИРЕКТИВА О ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ (3) Директива се базира на ЕУ Плану енергетске

ефикасности, усвојеном у марту 2011.

Да би ступила на снагу, мора бити усвојена од стране Европског парламента и Савета

Два главна правца уштеде: 1,5 % финалне енергије сваке године (за крајње кориснике) и обнова 3 % подне површине зграда са већом површином од 250 м2 сваке године, уз куповину најефикаснијих производа и услуга (за јавни сектор); код “зелене набавке” додаје се “ако је задовољена исплативост и осигурано задовољење техничких захтева, као и осигурана конкурентност”


Остале мере: обавезна енергетска ревизија за велике компаније, сваке три године; обавеза енергетских компанија да својим потрошачима обезбеде лак и бесплатан приступ прецизним подацима о потрошњи енергије; повећање ефикасности термоелектрана и нафтних и гасних постројења, уз коришћење најбољих расположивих технологија (BAT)

Сугерише се да национални енергетски регулатори узму у обзир критеријум енергетске ефикасности када одобравају мрежне тарифе


Предложено да све нове електране са топлотним инпутом преко 20 МW, морају да буду опремљене за рекуперацију отпадне топлоте и да се налазе близу крајњих корисника топлоте; исто треба да важи и за индустријска постројења наведене снаге

Могући су изузеци: нпр. ако техно-економска анализа животног циклуса покаже да је то неоправдано – ипак, по правилу се CHP претпоставља као решење

Државе чланице морају да осигурају право приоритетног прикључења на мрежу високоефикасним CHP постројењима, као у случају ОИЕ


Изречене примедбе: - јавне зграде обухватају само 8-12 % зграда у Европи- да ли граница од 250 м2 значи да ће мање зграде бити искључене (нпр. многе зграде поштанских услуга)- у погледу обнове зграда захтева се испуњавање минималних захтева, а не “зграде нулте енергије”

Анализа ефеката 2014. – уколико се оцени да се неће достићи циљеви 2020., предложиће се обавезни национални циљеви (комесар ЕУ за енергетику)


Предлог Директиве предвиђа да државе чланице одреде “индикативне” циљеве у погледу енергетске ефикасности, изражене у апсолутној вредности потрошње примарне енергије

Неке државе чланице су, кроз Националне програме реформи (NRP), почеле да Комисији достављају своје циљеве у погледу енергетске ефикасности, али они нису упоредиви (различите методологије); само пет држава чланица је декларисало циљ близу или изнад ЕУ циља за 2020. (20 %)


Циљ да сви имају корист: – потрошачи: да имају већу расположивост информација о могућем регулисању својих рачуна за енергију – јавни сектор: да смањи своје трошкове коришћењем енергетски ефикаснијих зграда, производа и услуга – ЕУ економија: сигурније снабдевање енергијом и отварање нових радних места – животна средина: смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште


Након усвајања, државе чланице имају годину дана за транспоновање Директиве у национално законодавство

Планирана динамика: – јули 2011.: извештај за Европски парламент; прве презентације и дискусије у Радној групи Савета за енергију – септембар-децембар 2011.: наставак дискусије у Радној групи; дискусија у Европском парламенту; Савет (за енергију, новембар) – јануар-јун 2012.: постизање политичког споразума


Планирана динамика (наставак): – јун-децембар 2012.: финализација текста; ступање на снагу (до краја 2012.) – децембар 2013.: имплементација Директиве у државама чланицама – јун 2014.: Оцена напретка према ЕУ циљу (20 %)

НОВА ЕУ ДИРЕКТИВА О ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ (11) Тренутно се у ЕУ реновира 3 % јавних зграда, али само у

половини случајева узимају се у обзир и мере енергетске ефикасности

Могуће је оптимално енергетски рехабилитовати зграду са уштедама и до 60 % (у 2020. могуће постићи и 6 Мтен на укупном нивоу)

ЕSCO – шанса: ЕУ потенцијал за такво тржиште око 25 милијарди евра; тренутно у САД вредност тржишта 30 милијарди евра, а у ЕУ 6 милијарди евра

Европски фонд за регионални развој – могућност: у периоду 2007.-2013. за јавне зграде расположиво 4,4 милијарде евра


Ефекат мере за дистрибутере и продавце: 6,4 % уштеде у 2020. или 108-118 Мтен примарне енергије, што је тренутна потрошња Пољске и Португала заједно

Сличне шеме већ постоје у Данској, Француској, Италији, Великој Британији и региону Фландрије; Пољска недавно усвојила, Малта разматра

Државе чланице се охрабрују да развију подстицаје за компаније које су увеле енергетски менаџмент на системски начин

Малим и средњим предузећима се препоручује размена “најбоље праксе”


Обезбедити информисаност потрошача електричне енергије, гаса, централизованог грејања и припреме топле воде – најкасније до 1. јануара 2015., ефекат: 80 Мтен; дугорочно: увести интелигентно мерење

Неки пилот-пројекти су показали да су могуће уштеде од 15-20 % (40 % када је електрична енергија у питању) када се потрошачима омогући искључење уређаја мобилним телефоном или интернетом


До 1. јануара 2014.г. треба развити националне планове грејања и хлађења у циљу развоја високоефикасне когенерације и ефикасног даљинског грејања и хлађења

Циљ: дуплирати учешће когенерације, тренутно 11 %; потребно је обезбедити раст од 6 % годишње да би се 2020. достигло 21 %

Предлажу се обавезне мере – не обавезни циљеви (бар до 2014.), за сваку државу чланицу и укупно; државе чланице могу самостално да дефинишу свој (не)обавезујући циљ


Процене ефеката: уштеде у примарној енергији 2020. између 19,7 % и 20,9 %, а у финалној између 15,6 % и 19,5 %

Највећи ефекти у резиденцијалном и сектору транспорта, затим у терцијарном (због ефикасних уређаја и система КГХ)

Ако се достигну 20 % циљеви у ЕЕ и ОИЕ, смањиће се емисија ГХГ гасова за 25 % (према Мапи пута 2050. за нискоугљеничну економију)

Утицаји и на цену СО2 (ЕТS)

24. априла 2009.г. усвојен извештај са убедљивом већином (549 гласова)

Циљ до 2018.: све нове зграде да постану са “нула потрошњом енергије” (net-zero energy)

ЕП захтева да и нове и постојеће зграде морају да имплементирају захтеве из директиве до 2015.г. → висок ниво мера енергетске ефикасности у комбинацији са сопственом производњом електричне енергије из ОИЕ

ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ И ЕУ ДИРЕКТИВА О ЗГРАДАМА (ЕПБД) (1)

Захтев Европској комисији да у 2010.г. размотри смањење ПДВ-а за производе и услуге повезане са ЕЕ и ОИЕ Повећати финансијска средства за ЕЕ и ОИЕ у Европском регионалном фонду за развој Основати фонд за инвестиције у ЕЕ и ОИЕ у зградарству из заједничког буџета ЕУ, Европске инвестиционе банке и доприноса држава чланица

ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ И ЕУ ДИРЕКТИВА О ЗГРАДАМА (ЕПБД) (2)

Три главна елемента директиве су:1. Усвајање методологије за прорачун

потрошње енергетских карактеристика зграда

2. Процедуре инспекције техничке опреме зграда, нпр. котлова (бојлера) и клима-уређаја

3. Eнергетска инспекција и енергетска сертификација зграда

ДИРЕКТИВА ЕУ О ЕНЕРГЕТСКОМ ОЗНАЧАВАЊУ ЗГРАДА (1)


Методологија за прорачун енергетске ефикасности зграда укључиће најмање следеће аспекте:

– топлотне карактеристике зграде (спољашњи омотач зграде и унутрашње преграде, итд.); Ове карактеристике могу такође да укључе и ваздушну заптивеност (непропусност)

– инсталације грејања и снабдевања топлом водом– инсталацију за климатизацију– вентилацију– уграђену инсталацију осветљења– положај и оријентацију зграда, укључујући спољашњу климу– пасивне соларне системе и заштиту од сунца– природну вентилацију– унутрашње климатске услове


Одређивање стандарда минималне енергетске потрошње за нове зграде и код значајне обнове старих (ако инвестиције на реконструкцији износе преко 25% вредности објекта или преко 25% површне спољног омотача)

Неопходност анализе оправданости примене ОИЕ и когенерације

Развој тржишта енергетски ефикасних зграда (видно истакнути сертификати); објективност, праведност и доследност

ПАСИВНЕ ЗГРАДЕ

Генерално, пројектовање пасивних зграда треба да омогући узбегавање традиционалних система активног грејања и хлађења.Ваздушна пропустљивост зграде је веома добра, док се квалитет унутрашњег ваздуха постиже машинским вентилационим системом са високом ефикасношћу рекуперације топлоте.

Најбоље дефиниције пасивне зграде у ЕУ су:Нове зграде (Passivhaus институт, Немачка)

15 kWh/m2 годишња потреба за грејање и хлађење 120 kWh/m2 годишња потреба за примарном енергијом

(укључујући потрошну топлу воду и електричну енергију)Реконструкција

око 30 kWh/m2 годишња потреба за грејање и хлађење

Existing building

+

Inspection and analysis/energy reviser

Извештај о енергетској ревизијиBuilding

xx=

Пример (школа):120,18 → 55,18 [kWh/m2g]

Оцењивање свих утицајних фактора за потрошњу енергије:Омотач зграде (зидови, прозори, кровови, подови)Системи за грејањеСистеми за хлађењеВентилациони системиПотрошна топла водаСистеми за аутоматску контролуOсветљењеРазличите техничке целине (кухиње, пeрионице…)

ЕНЕРГЕТСКА СЕРТИФИКАЦИЈА

CEN стандарди предлажу три форме сертификата које садрже:1. Израчунату процену, 2. Израчунату и измерену процену, и 3. Континуалну скалу уместо енергетских класа.

ФОРМЕ СЕРТИФИКАТА

Европски парламент тражи од држава чланица спровођење пројеката у циљу развоја и модернизације система даљинског грејања

Прелазак на нове изворе енергије је лакше постићи када је даљинско грејање у питању

Циљ: до 2020. дуплирати продају топлотне енергије, уз повећан удео отпадне топлоте и ОИЕ

ЕУ КРЕТАЊА

Финансијска подршка до 11,2 милијарде ЕУР суседима за ЕЕ и ОИЕ

Чују се гласови о потреби затварања тржишта ЕУ за “енергетске расипнике”

Фондови и програми

ЕУ И СУСЕДИ

IEEA – Intelligent Energy Executive Agency спроводи програм Intelligent Energy – Europe

Расположиви фонд за 2007.г. био је 52 милиона ЕУР (75 % трошкова се финансира из фонда)

Нови приоритети: “биобизнис”, когенерација, енергетске услуге

IEEA

Building codes and enforcement/ Certification of buildings

Appliance and equipment labeling and energy performance standards

Replacement of the conventional bulbs with energy efficient

Energy metering and consumption-based billing/HCAs

Energy auditing programs

KLJUČNI PRIORITETI – JUGOISTOČNA EVROPA

МАПА ПУТА

DIRECTIVE 2006/32/EC - ESD

DIRECTIVE 2002/91/EC

EPBD

DIRECTIVE 92/75/EECLABELING

Дефинисати циљеве

Промоција ЕЕ на страни потрошње

и услуга ЕЕ

Усвајање методологије

Дефинисати захтеве у погледу енергетских

карактеристика

Сертификација

Инспекција котлова и система за

климатизацију

Информисање

Уређаје за домаћинства регулисати Директивом

Дефинисање означавања уређаја

Имплементација Директиве

ЕЗ ЈИЕ – МАПА ПУТА

Рок: 30. децембар 2011.

Рок: 30. децембар 2011.

Рок: 30. септембар 2012.

• Ниска потрошња енергије по становнику• ПЕ: 1.3 тен/год (до 3 x < од чланица ЕУ-15)• ел. енергија 3200 kWh/год (до 2x < од ЕУ-15)

• Велики енергетски интензитет – ниска ефикасност у секторима потрошње• до 4 пута > од чланица ЕУ-15

• Велики губици у трансформацијaма и транспорту

• Увозна зависност (43%)

ЕНЕРГЕТСКИ ПОКАЗАТЕЉИ – СРБИЈА (1)

2002.-2004.


0.000

0.500

1.000

1.500

2.000

2.500

1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

year

kg.o

e/$

BulgariaRomaniaSlovakiaSerbiaCzechPolandHungaryEU 15

Поређење енергетских интензитета

86

ПОВЕЋАТИ КОРИШЋЕЊЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПОВЕЋАТИ ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ

15%

32%

11%

29%

13%

Угаљ НафтаГас Електрична енергијаТоплотна енергија


2002.-2004.


Потрошња финалне енергије: 7.367 Мtoe у 2005. (у 2007. 7.995 Мtoe) Индустрија 2.216 Мtoe, Саобраћај 1.981 Мtoe, Oстало 3.170

Мtoe

(Индустрија 2.410 Мtoe, Саобраћај 2.579 Мtoe, Oстало 3.006 Мtoe – 2007.г.)

Потрошња финалне енергије је и даље испод нивоа 1990. године и то за око 18,5%.

Пројектовани наставак раста целокупних привредних активности могао би паралелно да се креће са растом потрошње енергије што указује на потребу за:

Побољшањем енергетске ефикасности, или Еквивалентним смањењем високог интензитета

привредних активности.

Укупна планирана примарна енергија за потрошњу 2010. године била је 14,644 Mtoe, што је за 1 % мање од процењене укупне количине примарне енергије 2009. године од 14,856 Mtoe Потрошња примарне и електричне Е по становнику у Србији неколико пута мања него у развијеним земљама ЕУ

2009. 1,054 → 2004./2009. смањење енергетског интензитета (повећање енергетске ефикасности) за 27,6 %

НЕКИ ИНДИКАТОРИ EE U SRBIJI

Потрошња примарне енергије по јединици БДП у Србији.Година toe / БДП (toe / 2.000 USD) toe / БДП (toe / 2.000 USD PPP)

2004. 1,456 0,3952005. 1,3 0,3532006. 1,282 0,352007. 1,203 0,327

Извор: IEA, Energy Balances of Non-OECD Countires, 2009.

УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУИз електрана које користе

лигнитПрерада нафте Рудници угља и прерада

-пепео-прашина-сумпорови и-азотови оксиди

-Емисије променљивих органских једињења (VOC)

-Утичу на квалитет ваздуха и воде и изазивају деградацију земљишта

- 5,5 милиона тона пепела годишње (170 милиона тона) (секундарне емисије, загађење земљишта и воде и деградација земљишта)

-други ароматични угљоводоници

-испуштање расхладне воде доводи до повећања амбијенталне температуре воде

-уљни талог

-Трафостанице и даље користе полихлороване бифениле (PCB)

• Постоји потенцијал али не и свеобухватна студија.• Највећа могућност смањења потрошње енергије обухвата

стамбене, управне и пословне зграде, а заједничко им је неефикасна потрошња топлотне енергије.

• Важни предуслови за уштеду енергије су:– Побољшање изолације у зградама,– Уградња регулационих вентила и мерача,– Увођење новог система утврђивања цена,– Смањење употребе електричне енергије за потребе грејања у

домаћинствима.

90

РАЗВОЈ ПРОЈЕКАТА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ (1)

• Стандарди за ефикасност приликом изградње нових и реконструкције старих зграда у Србији још не постоје.

• Велики потенцијал за побољшање енергетске ефикасности постоји и у сектору индустрије.

• Препоруке се односе на:– Укидање субвенција на цену енергије (изузев за најугроженије

категорије становништва),– Коришћење Уговарања рада у енергетици (ESCO), – Коришћење Механизма чистог развоја Кјото протокола.

91

РАЗВОЈ ПРОЈЕКАТА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ (2)

OКВИР (1) Закон о енергетици - кровни акт, омогућeно усаглашавање српског законодавства са законодавством и директивама ЕУ Стратегија развоја енергетике до 2015. (нова у изради) - дефинисани приоритети у развоју енергетике (једни од приоритета су ЕЕ и ОИЕ Уредба о утврђивању Програма остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. за период од 2007. до 2012. године, 2007. г. - дефинисани приоритети у развоју енергетике (једни од приоритета су ЕЕ и ОИЕ); ревизија сваке друге године Секундарна регулатива

Енергетска политика (1)• Закон о енергетици

– Повлашћени произвођачи електричне енергије– Повлашћени произвођачи топлотне енергије– Разрада/дефинисати другим актима

• Стратегија развоја енергетике до 2015.г.– Унапређење енергетске ефикасности и шире

коришћење обновљивих извора енергије (ОИЕ) – приоритети

• Програм остваривања Стратегије (до 2012.г.)– 15 модула, укључујући енергетску ефикасност и

ОИЕ

Енергетска политика (2)• Закон о планирању и изградњи

– Уводи се појам – енергетска својства зграда– Сертификација

• Закон о рационалном коришћењу енергије– Регулисање потрошње енергије – обавезност; плаћање на бази

потрошње– Енергетски разреди зграда; енергетске ревизије– Стандарди минималне потрошње енергије (MEPS)– Енергетски менаџмент

• Остало– Закон о одржавању стамбених објеката– Закон о својинским односима (у припреми)

Институције:

• Министарство zaduženo za oblast енергетике• Министарствa zadužena za oblast животне средине, prосторног планирања i građevinarstva• Министарство zaduženo za oblast наукe и технолошкog развојa• Агенција за енергетiку• Lokalne samouprave• Privredne komore• Inženjerska komora Srbije• Регионални центри за ЕЕ

OКВИР (2)

РАД НА ИЗРАДИ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ:Агенције за енергетску ефикасност треба да покрећу иницијативе за доношење и асистирају надлежним државним органима при изради законских прописа и подзаконских аката.

ОБРАЗОВАЊЕ И ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ:Агенције за енергетску ефикасност морају утицати и на промену уверења, ставова, навика и понашања потрошача енергије, залагати се за концепт друштвено одговорног понашања и рационалног односа према енергији и енергетским изворима, као и природним ресурсима у целини. Од великог значаја је сарадња са невладиним организацијама, у циљу промовисања значаја енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, путем непосредног контакта са грађанима. Посебну пажњу треба посветити најмлађем нараштају, генерацијама које долазе.

УЛОГА ИЗВРШНИХ АГЕНЦИЈА ЗА ЕЕ (1)

РЕАЛИЗАЦИЈА ДЕМОНСТРАЦИОНИХ, ИНОВАТИВНИХ И НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА:Коначни резултат демонстрационих пројеката треба да буде оцена ефеката примењених мера за повећање енергетске ефикасности. У нашој земљи демонстрациони пројекти су значајни и што стечена искуства на њима, корисник може користити приликом аплицирања за добијање финансијских средстава на другим пројектима, нарочито она из европских фондова.

ПРОМОЦИЈА И ИНФОРМИСАЊЕ:Агенције за енергетску ефикасност се морају залагати за побољшање амбијенталних услове за улагања у енергетску ефикасност, доприносити трансферу знања и актуелне “најбоље праксе“ и перманентно повећавати заинтересованост свих потрошача енергије кроз бољу информисаност.Веома је важна улога медија, посебно оних утицајних.


САРАДЊА СА РАЗЛИЧИТИМ ДРУШТВЕНИМ СТРУКТУРАМА:Неки од инструмената који држави стоје на располагању за стварање повољног амбијента за унапређење енергетске ефикасности су субвенције, нови облици финансирања, на пример остваривање партнерства јавног и приватног сектора или увођење модела финансирања из уштеда (ЕSCO модела) и томе слично.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА:Међународна, посебно регионална, сарадња у данашњем временупредставља не само потребу, него и неопходност. Међународна сарадња је битна и због могућности учествовања на заједничким пројектима, који су, поред осталог, прилика и за размену искустава и даље повезивање сродних институција из различитих земаља.


Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице југоисточне Европе, јул 2006.г. – прихваћена је обавеза примене директива које за циљ имају повећање коришћења ОИЕ, и то:- Директиве 2001/77/ЕЗ о промовисању производње електричне енергије из обновљивих извора енергије на унутрашњем тржишту енергије и- Директиве 2003/30/ЕЗ о промовисању коришћења биогорива и других горива из обновљивих извора енергије у сектору транспорта

Закон о потврђивању Кјото протокола уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе, септембар 2007.г.- Србија припада не-Анекс 1 земљама; могућност коришћења механизама чистог развоја (СDM)

МЕЂУНАРОДНЕ ОБАВЕЗЕ SRBIJE

60

80

100

120

140

160

180

2003 2006 2009 2012 2015

GDP FE EI GDPm FEm EIm

Moderate growth

Dynamic growth

ЦИЉЕВИ ЕНЕРГЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ ДО 2015.г. (1)

Извор : Стратегија развоја енергетике Србије до 2015. године

God. stopa rasta (%) Dinamičan Umeren

BDP 4.62 3.00

EI -2.2 -1.1

EIind -2.1 -1.6

24.661

22.230

38.910

27.731

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

'90. '92. '94. '96. '98. 2000 '02. '04. '06. '08.

GWh

ХЕ ЕПС ПД ТЕНТ +ПД ТЕ Костолац ТЕ-ТО ТЕ Косово конзум

GWh 39 714

Дирекција за производњу енергије

Production and consuming of EPS


0.0001.0002.0003.0004.0005.0006.0007.0008.0009.000

10.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

year

M (t

oe)

Other sectorsTransportIndustryNon-energy use

Песимистички сценарио потрошње финалне енергије по секторима – раст БДП од 3% годишње


Ефекти мера ЕЕф

0

2

4

6

8

10

12

2003 2006 2009 2012 2015

М т

.ен

Фосилна горива - ДЕР Уштеде фосилних гориваЕлектрична енергија - ДЕР Уштеде електричне енергије

FEC(S)

05

101520253035404550

Industry Transport Other (R/T)

(%)

1990

2002

2010

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У СРБИЈИ ПО СЕКТОРИМА (1)

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У СРБИЈИ ПО СЕКТОРИМА (2)

Индустрија (2,832 Mтен) – 34 %

Планирана уштеда до 2019. (0,057 Мтен)

2010.g.

Енергетски интензитет за 2005. у односу на БДП при константном УСД koe/$05:

Европа: Украјина (1,668), Молдавија (1,221), Казахстан (0,996), Белорусија (0,912), Русија (0,857), Бугарска (0,737), Србија и Црна Гора (0,59), Јерменија (0,522), БиХ (0,509), Македонија (0,475), Румунија (0,388), Чешка (0,363), Пољска (0,31), Албанија (0,288), Турска (0,235), Немачка (0,124), Аустрија (0,112), Норвешка (0,11), Данска (0,076), Швајцарска (0,074)-----------------------------------------------------------------------------------------------ДР Конго (2,39), Вијетнам (0,974), Кина (0,779), Пакистан (0,692), Индија (0,666), Египат (0,66), Индонезија (0,613), Парагвај (0,544), Аргентина (0,349), Ангола (0,297), Јужна Кореја (0,275), Мароко (0,262), Чиле (0,249), Бразил (0,245), САД (0,189), Аустралија (0,164), Јапан (0,116)

НЕКИ ИНДИКАТОРИ EE

Извор: Енердата

Учешће сектора Домаћинства, пољопривреда, јавне и комерцијалне делатности у потрошњи финалне енергије у Србији износи 36 % - план за 2009.г. (више од индустрије и саобраћаја појединачно)

У односу на 2008.г. планира се повећање потрошње за 4 %

Учешће домаћинстава у потрошњи електричне енергије је 56 %

Велики енергетски интензитет

Негативан утицај на животну средину

СТАЊЕ ПОТРОШЊЕ ЕНЕРГИЈЕ У ДОМАЋИНСТВИМА

У Србији постоји велики технички потенцијал за уштеду енергије и имплементацију мера енергетске ефикасности у зградарству:

– Куће и станови изграђени пре 1970. скоро да немају термичку изолацију – Зграде изграђене пре 1980. немају задовољавајућу термичку изолацију – Преко 75% зграда је изграђено пре 1980., те зграде су највећи потенцијал за уштеду, и до 80%

СТАЊЕ ЕЕ У ОБЛАСТИ ЗГРАДАРСТВА У СРБИЈИ (1)


*) 1тен = 41,868 GJ = 11,63 MWh

• Потрошња финалне енергије у 2005. години износилa je 3,29 Mтен*• Удео зградарства у укупној потрошњи финалне енергије износи 40% - од тога 65% у стамбеном сектору

НАЧИН ЗАГРЕВАЊА ЗГРАДА У РС

14%

12%

14%

10%

50%

Даљинско грејање - 14%

Локалне котларнице - 12%

Електричне енергија - 14%

Природни гас - 10%

Чврста горива у локалнимпећима - 50%

Око 60 % енергије потрошене у зградама троши се за грејање

Око 30 % енергије троше електрични уређаји у домаћинству

Први корак: смањити губитке – око 70 % изгубљене енергије “одлази” кроз спољне зидове и прозоре Релативно брз повратак инвестиција – 3 до 8 година


СПОЉНА ПРОЈЕКТНА ТЕМПЕРАТУРА

• За Београд треба да буде: – 12оC– у оквиру стручног приручника “Грејање и климатизација”

(Recknagel, Sprenger и други аутори) егзистира тај податак– Tакав податак се користи и у оквиру међународног

метеоролошког софтверског програма “Метеонорм”

• Системи за грејање непотребно се прорачунавају за оштрије климатске услове, а опрема која се уграђује и прикључује на систем је предимензионисана, скупља и мање ефикасна

• На тај начин се повећавају капацитети у системина даљинског грејања (и до 20 %)

Остало - 6,5%

Фрижидери и замрзив.- 25%

Машине за прање - 8,5%

Шпорети - 30%

Бојлери - 23%

Осветљење - 7%

ПреосталоГрејање - 24%

Просечна годишња потрошња топлотне енергије у ЕУ и Србији износи 138, односно око 200 kWh/m2/год

Структура потрошње електричне енергије у домаћинствима:


ПРИМЕНА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

активна/пасивна соларна енергија

Природна вентилација+ вентилатор по

потреби

МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЕ ДО 2012.г. (1)• Прелазак са грејања електричном енергијом

– Заменом системима даљинског и централног грејања или природног гаса (зависно од локалитета и сл.)

– Процењена годишња уштеда од 1500 GWh

• Прелазак са паушалног на обрачун за грејање према мерењу потрошње топлотне енергије– Процењена уштеда енергије за грејање од 10%

• Замена сијалица у домаћинствима и пословним објектима– Субвенција цене сијалица– Пореске олакшице– Сарадња са ЕПС-ом – Процењена годишња уштеда од 701GWh

МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЕ ДО 2012.г. (2)

• Замена прозора

– Потребна средства:• 936 милиона евра за вишепородичне стамбене зграде

и 1326 милиона евра за једнопородичне стамбене зграде

– Процењена годишња уштеда финалне енергије за грејање: • 4,05 TWh за вишепородичне и 3,35 TWh за

једнопородичне зграде

– Период отплате 7,1 до 10,8 година уз годишње уштеде од 122,7 милиона евра

МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЕ ДО 2012.г. (3)

• Побољшање изолације зидова објеката

– Потребна средства: • 341 милиона евра за вишепородичне стамбене зграде

и 497,9 милиона евра за једнопородичне стамбене зграде

– Процењена годишња уштеда финалне енергије за грејање: • 1,9 TWh за вишепородичне и 1,6 TWh за

једнопородичне зграде

НАЦИОНАЛНА ТЕХНИЧКА РЕГУЛАТИВА – raniji period

Rелевантни стандарди u ranijem periodu:

• ЈУС.У.Ј5.510: Методе прорачуна коефицијената пролаза топлоте у зградама, 1987.

Calculation methods of heat transfer coefficient in buildings• ЈУС.У.Ј5.520: Прорачун дифузије водене паре у зградама, 1998. Calculation of water vapor diffusion in buildings• ЈУС.У.Ј5.530: Прорачун фактора пригушења и прорачун кашњења

осцилација температуре кроз спољашње грађевинске конструкције, 1998.

Calculation of the shading factor and calculation of the temperature oscillation delay through the exterior building structures

• ЈУС.У.Ј5.600: Технички услови за пројектовање и грађење зграда, 1980.

Technical conditions of design and construction of the buildings• ЈУС.У.Ј5.100: Тoплотна техника у високоградњи – ваздушна

пропустљивост стана, 1983. Termal technique in the building stock - аir leakage of dwellings

СТАЊЕ ЕЕ У ОБЛАСТИ ЗГРАДАРСТВА У СРБИЈИ – индикатори EE за грејање у јавним зградама

0

50

100

150

200

250

300

350

Admin (A) Admin (S) Kinder (A) Kinder (S) Hospit (A) Hospit (S) Schools (A) Schools (S) Residen(A)

Residen(S)

198 192

Aустрија просек Aустрија – нови циљ Србија данас

kWh/m2,г0

50

100

150

200

250

300

350


Residen(S)

198 192


0

50

100

150

200

250

300

350


Residen(S)

198 192


kWh/m2,г

СТАЊЕ ЕЕ У ОБЛАСТИ ЗГРАДАРСТВА У СРБИЈИ – индикатори EE за грејање у школама

192

327

128

0

50

100

150

200

250

300

350

kWh/

m2

Немачка

Аустрија

Школе укупно: 563

154 kWh/m2

НЕКЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЕ ДО 2012.г. (ПОС)

• Прелазак са грејања електричном енергијом– Заменом системима даљинског и централног грејања или

природног гаса (зависно од локалитета и сл.)– Процењена годишња уштеда од 1500 GWh

• Прелазак са паушалног на обрачун за грејање према мерењу потрошње топлотне енергије– Процењена уштеда енергије за грејање од 10%

Топлотне пумпе у комбинацији са системима даљинског хлађења; природни извори хлађења (“слободно хлађење”): реке, језера; заостало хлађење од ре-гасификације ТНГ; Индустријско хлађење коришћењем апсорпције чилера у комбинацији са отпадном топлотом, спаљивањем отпада или когенерацијом

25 % удела на тржишту до 2015.

И до 5 пута већа енергетска ефикасност него конвенционална опрема за климатизацију

Смањење годишње потрошње електричне енергије 50-60 ТWhe; смањење емисије CO2 за 40-60 милиона тона на годишњем нивоу

ДАЉИНСКО ХЛАЂЕЊЕ

1580

896

396

4455

1212

496636

396

806

1004

263350

436

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000kWh / lamp / a

average Serbia (o.Kladovo)

СРБИЈА

800 kWh/svet,g

АУСТРИЈА

400 kWh/svet,g

СРБИЈА

31-179 kWh/pc,g

ЕУ 40 kWh/pc

ПРОСЕЧНА ПОТРОШЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ЈАВНОЈ РАСВЕТИ (1)

ПРОСЕЧНА ПОТРОШЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ЈАВНОЈ РАСВЕТИ (2)

Потрошња енергије по сијалици

0

200

400

600

800

1000

1200Б

орск

и

Бра

ниче

вски

Јуж

но Б

ачки

Јуж

но Б

анат

ски

Колу

барс

ки

Мач

ванс

ки

Пир

отск

и

Под

унав

ски

Пом

орав

ски

Рас

инск

и

Раш

ки

Сев

ерно

Бач

ки

Сре

мск

и

Зај

ечар

ски

Зла

тибо

рски

Регион

kWh/

сија

лиц

а го

д

Ланац водоснабдевања: пумпање (и/или преношење) са извора – третман за пијаћу воду – дистрибуција – коришћење – третман отпадних вода → користи се енергија Потрошња енергије у вези са водоснабдевањем представља око 15-20 % укупно потрошене енергије у држави; нпр. само State Water Project (444 миље дугачак аквадукт за снабдевање водом јужне Калифорније из зоне залива у Сан Франциску) потроши 2-3 % од све укупно потрошене енергије у држави, због висине и дужине са које се вода пумпа&преноси

ВОДА И (КАО) ЕНЕРГИЈА – ПРИМЕР КАЛИФОРНИЈЕ

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

Ариље Бор Лазаревац Лозница Младеновац НовиКнежевац

Зајечар

Годи

шњ

а по

трош

ња

воде

(m3/

m2,

god)

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

Годи

шњ

а по

трош

ња

воде

(m3/

učen

ik,g

od)

Годишња потрошња воде по површини (m³/m²) Годишња потрошња воде по ученику (m3/učenik,god)

ПРОСЕК

0.93 m3/m2,god

4.67 m3/učenik,god

НЕМАЧКА 0.16 м3/м2

ПОТРОШЊА ВОДЕ У ШКОЛАМА

ПРОСЕЧНА ПОТРОШЊА ВОДЕ У БОЛНИЦАМА

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

Ариље Бор Лазаревац Младеновац НовиКнежевац

Зајечар

Потр

ошњ

а во

де п

о по

врш

ини

(m3/

m2,

god)

0.00

50.00

100.00

150.00

200.00

250.00

300.00

Потр

ошњ

а во

де п

о па

ције

нту

(m3/

paci

jent

,god

)

Годишња потрошња воде по површини (m³/m²)

Годишња потрошња воде по пацијенту (m3/пац,год)

ПРОСЕК

2.5 m3/m2,god

120 м3/pacijent,god

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

Пот

рош

ња

ел. е

нерг

ије

по m3

прои

звед

ене

воде

(MW

h/m3 )

Ариље Бор Кула ЛазаревацМладеновац Нови Кнежевац Сокобања СомборЗајечар Linear (Просек)

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

Пот

рош

ња

ел. е

нерг

ије

по m3 и

спор

учен

е во

де (M

Wh/

m3 )

Ариље Бор Кула ЛазаревацМладеновац Сокобања Сомбор Linear (Просек)

СРБИЈА 0.78 kWh/m3

ЦИРИХ 0.66 kWh/m3

БЕРЛИН 0.46 kWh/m3

ПРОИЗВОДЊА ВОДЕ

Просек 0.78 kWh/m3

ИСПОРУКА ВОДЕ


0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

Годи

шњ

а по

трош

ња

ел. е

нерг

ије

у во

дово

дим

а по

ста

новн

ику

(MW

h)

Бор Кула Лазаревац Зајечар Нови Кнежевац Linear (Просек)

Потрошња ел. енергије по становнику


ПОТРОШЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО m3 ВОДЕ И СТАНОВНИКУ У ВОДОВОДИМА

СТАЊЕ У ИНДУСТРИЈИ СРБИЈЕ

7.117.5

92.0

35.5

76.9

54.2

0.00

20.00

40.00

60.00

80.00

100.00

120.00

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002

Инд

екс

ПА

(199

0=10

0)

Црна Обојена ИГМ Хемијска Прехрамбена

Nemetali, tekstil, drvna industrija, metalski kompleks, industrija papira: 20-45%

БДП инд опао на 51.4% а потрошња ФЕ на 61.8%; Физичка производња није обновљена до нивоа 1990. г.; неки сектори никада неће достићи претходну производњу; структурне промене неопходне; завршетак приватизације императив

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈИ СРБИЈЕ

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999. 2000. 2001. 2002

1000

t.oe

Iron and steel industry Non-ferrous industry Building materials Chemical industry Non-metal industry Textile industry

Wood industry Food industry Metal engineering Paper industry Energy sector Other industry

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1990 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002

1000

t.oe

Iron and steel industry Non-ferrous industry Building materials Chemical industryNon-metal industry Textile industry Wood industry Food industry

Metal engineering Paper industry Energy sector without Other industries

ПОТРОШЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈИ СРБИЈЕ

0

200

400

600

800

1000

1200

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002

1000

t.oe

Iron and steel industry Non-ferrous industry Building materials Chemical industry Non-metal industry Textile industry

Wood industry Food industry Metal engineering Paper industry Energy sector Other industry

ПОТРОШЊА ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈИ СРБИЈЕ

Структура потрошње енергије у инgустрији Србије

21.8%19.1%

18.6%

14.8%

8.7%5.3%

3.6%2.4%

1.8%1.8%

1.7%0.3%

0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0% 25.0%

000 тен

ХИ

ИГМ

ЦМ

ПИ

ЕбЕл

ИН

ППП

МК

ОМ

ТИ

ОИ

ДИ

74.4%ХИ, ИГМ, ЦМ, ПИ

• Фосилна горива: 4 гране = 75%

• Електрична енергија: 6 грана = 75%

• Просечна потрошња енергије:

• Србија 0.54 кген/УС$• Светски просек 0.19

кген/УС$17.6%

14.5%13.6%

11.1%10.1%

9.0%5.9%

4.8%4.6%

4.0%

2.5%2.3%

0.0% 5.0% 10.0% 15.0% 20.0%000 тен

ХИ

ПИ

МК

ОМ

ИГМ

ЕбЕл

ЦМ

ТИ

ОИ

ППП

ИН

ДИ 75.9%ХИ, ПИ, МК, ОМ, ИГМ, ЕнбЕл

2002.-2004.

Енергетски интензитет за 2005. у индустрији koe/$05:

Европа: Украјина (1,494), Казахстан (0,888), Молдавија (0,669), Бугарска (0,578), Русија (0,556), Србија и Црна Гора (0,497), Белорусија (0,494), Румунија (0,421), Јерменија (0,382), Македонија (0,32), Чешка (0,222), Шпанија (0,107), Аустрија (0,097), Немачка (0,083), Норвешка (0,061), Данска (0,052), Швајцарска (0,041)-----------------------------------------------------------------------------------------------ДР Конго (2,691), Парагвај (0,85), Пакистан (0,678), Индија (0,555), Египат (0,553), Кина (0,506), Бразил (0,343), Индонезија (0,271), Аргентина (0,257), Чиле (0,248), Тунис (0,204), Канада (0,181), Јужна Кореја (0,159), Аустралија (0,155), САД (0,118), Јапан (0,077), Ангола (0,055) Извор: Енердата

ИНДИКАТОРИ ЕЕ У INDUSTRIJI (1)

Енергетски интензитет (само електричне енергије) за 2005. у индустрији kWh/1000$05:

Европа: Украјина (2513,069), Бугарска (1530,916), Молдавија (1492,532), Русија (1330,423), Македонија (1284,896), БиХ (1179,98), Румунија (1008,372), Србија и Црна Гора (931,608), Турска (556,722), Чешка (529,496), Пољска (504,766), Хрватска (312,312), Немачка (310,592), Аустрија (283,371), Швајцарска (188,288), Данска (184,998)-----------------------------------------------------------------------------------------------Јамајка (1553,035), Кина (1244,769), Египат (1143,545), ДР Конго (1133,212), Индија (1091,632), Аргентина (889,287), Бразил (844,646), Чиле (794,014), Тунис (753,742), Канада (649,472), Јужна Кореја (599,786), Аустралија (535,691), САД (382,254), Индонезија (335,459), Јапан (228,134)


ИНДИКАТОРИ ЕЕ У INDUSTRIJI (2)

Системски приступ

• организација – увођење енергетских менаџера и енергетских одбора • праћење потрошње Е → газдовање енергијом • спровођење енергетских ревизија (одита, биланса) – различитог обима • континуирано стручно усавршавање, улагања у енергетски ефикасне модерне технологије

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ – ИНДУСТРИЈА

ЗАКЉУЧАК industrija (1)

Неки приоритети (ниво предузећа):• модернизација мерно-регулационе опреме и

успостављање система за праћење и управљање производним и енергетским токовима

• коришћење отпадне топлоте и материјала• усавршавање система за сагоревање• рационализација коришћења помоћних енергетских

флуида• усавршавање постојеће и развој нове енергетски

ефикасне опреме и технологија• развој информационих активности и др.

Неки предуслови:• адекватни правни оквир• реалне цене енергије и њихов одговарајући паритет• повећање продуктивности – само максимални капацитет

производње омогућава прихватљиви период повраћаја новца, мањи од 3 – 5 година


Неке препреке (регион):• слаба економија• недовољни финансијски подстицаји• недостатак свести, размене информација• недостатак капацитета (искуство, знање) у реализацији

ЕЕ пројеката и праћењу мера за уштеду Е


Сремски регион (2006.г.):• Потрошња воде по једници површине: 0.825

m3/m2 год• Потрошња воде по кориснику: 4.466

m3/кориснику год• Количина воде по прикључку: 128.405 m3/при

год• Потрошња електричне енергије по

произведеној количини воде: 1,08 kWh/m3 год

ИНДИКАТОРИ ЕЕ – РЕГИОНИ (ПРИМЕР)

Србија (2006.г.):• Потрошња енергије по путнику – јавни

транспорт: 1.252 kWh/пут год• Потрошња енергије по километру – јавни

транспорт: 3.884 kWh/км год• Трошкови за енергију по путнику – јавни

транспорт: 8.585 дин/пут год• Трошкови за енергију по километру –

јавни транспорт: 26.638 kWh/км год

ИНДИКАТОРИ ЕЕ У ТРАНСПОРТУ (1)

Енергетски интензитет за 2005. у транспорту koe/$05:

Европа: Молдавија (0,146), Украјина (0,105), Албанија (0,104), Бугарска (0,097), Србија и Црна Гора (0,084), БиХ (0,079), Русија (0,077), Белорусија (0,076), Казахстан (0,065), Македонија (0,061), Јерменија (0,052), Хрватска (0,051), Чешка (0,05), Румунија (0,045), Пољска (0,041), Мађарска (0,039), Турска (0,038), Шпанија (0,036), Аустрија (0,027), Немачка (0,023), Данска (0,021), Швајцарска (0,02), Норвешка (0,017)-----------------------------------------------------------------------------------------------Парагвај (0,142), Тајланд (0,128), Египат (0,116), Јамајка (0,092), Индонезија (0,09), Пакистан (0,081), Аргентина (0,075), Бразил (0,062), Мексико (0,061), Чиле (0,053), САД (0,052), Кина (0,05), Индија (0,046), Јужна Кореја (0,041), Аустралија (0,041), ДР Конго (0,04), Ангола (0,039), Јапан (0,021)



Енергетски интензитет (само електричне енергије) за 2005. у транспорту kWh/1000$05:

Европа: Украјина (101,008), Русија (74,795), Казахстан (29,392), Чешка (17,128), Румунија (15,803), Бугарска (15,191), Пољска (11,778), Аустрија (10,141), Мађарска (9,918), Србија и Црна Гора (9,023), Швајцарска (8,153), Хрватска (7,143), Немачка (5,813), Шпанија (4,763), Македонија (4,162), Данска (1,449), Грчка (0,701)-----------------------------------------------------------------------------------------------Индија (12,293), Мароко (10,751), Кина (9,002), Вијетнам (7,779), Јапан (4,189), Алжир (3,537), Аустралија (3,373), Аргентина (3,319), Јужна Кореја (3,286), Чиле (2,119), Мексико (1,54), Бразил (1,346), Канада (0,868), САД (0,605), Тајланд (0,318), Пакистан (0,118)



НЕКЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЕЕ ДО 2012.г. – transport

• Прописивање минималних стандарда енергетске ефикасности превозних средстава у складу са прописима и стандардима ЕУ

• Спровођење промотивних кампања о енерегтски ефикасном понашању у саобраћају

• Планирање и успостављање енергетски ефикасних саобраћајних система. Побољшати: планирање саобраћаја у градовима, укључити алтернативне начине превоза, побољшати инфраструктуру јавног превоза, увести енергетски ефикасна возила и алтернативна горива итд.

Пројектовање Коришћење транспортних средстава

Обновљиви извори енергије (биогорива, соларна енергија, водоник)

ЕЛЕМЕНТИ ОДРЖИВОГ КОРИШЋЕЊА – transport

Electric

Hibriddizel-elektroCNG-elektro____________od 2010........

Hibrid plug-in___________od 2015........

Električni pogon (mini, midi)____________ od 2012........Eletrični pogon__________od.2020 .......

Fuel cell________________od 2030.......

PROGNOZA KORIŠĆENJA GRADSKIH AUTOBUSA

ФИНАНСИРАЊЕ Да би ЕУ достигла циљеве: инвестције у ОИЕ 600-700 милијарди ЕУР, у ЕЕ још и више

Препоруке: груписати (укрупнити) пројекте у пакете; EPC- ESCO; јавна подршка за израду и припрему пројеката; ЈПП; ефикасно и сврсисходно усмеравати локалне субвенције; успоставити јасне и предвидиве административне процедуре; разумети и измерити ризике

Јавно-приватни акцијски фондови

Комбинација бесповратних средстава и зајмова: бесповратна средства за техничку помоћ, енергетске ревизије и банкарске (финансијске) трансакције

Пример кредитне линије КfW за Србију (подаци за период јануар-октобар 2009.)

• Просечан износ кредита: 49 000 евра

• Просечно смањење потрошње енергије: 63 %,

• Укупно смањење потрошње енергије: 5,37 милиона kWh/год

• Просечно смањење емисије СО2 по инвестицији: 49 %

• Укупно смањење емисије СО2: 2492 t/год

ПРИМЕР – ИНВЕСТИЦИЈЕ

ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ (1)- Дефинише урбанистичко планске услове за изградњу постројења која производе енергију

- Уводи енергетску ефикасност у зградарству:

- Донетим законом прописано је да се енергетска својства објеката високоградње утврђују издавањем сертификата о енергетским својствима објекта,који издаје овлашћена организација која испуњава услове за издавање серификата о енергетским својствима објекта И овај сертификат је саставни део техничке документације за издавање употребне дозволе

- Министар надлежан за послове граћевинарства ближе прописује енергетска својства и начин израчунавања топлотних својстава објеката високоградње, енергетске захтеве за нове и постојеће објекте, као и услове и садржину и начин издавања сертификата, што све обезбећује правни основ спровођења значајног дела директива ЕУ.

ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ (2)Влада на предлог Министарства животне средине и просторног планирања прописује:

- минималне стандарде енергетске ефикасности нових и реконструисаних зграда, - начин одређивања њихове енергетске класе, - критеријуме потрошње топлотне, електричне и других облика енергије који се примењују при њиховој класификацији

Елаборатом се доказује предвиђена употреба енергије - грађевинска дозвола

Енергетски преглед - употребна дозвола се не може издати за зграду која не испуњава минималне стандарде енергетске ефикасности

ПРАВИЛНИЦИ (1)1. Правилник о енергетској ефикасности зграда (Сл. гласник РС,

061/2011)2. Правилник о условима, садржини и начину издавања

сертификата о енергетским својствима зграда (Сл. Гласник 061/2011)

- измене и допуне повезаних правилника (стручни испити и лиценце Инжењерске коморе Србије, стручни надзор и технички пријем)- одговарајућа лиценца Одговорног инжењера енергетске ефикасности доказује оспособљеност за израду елаборатаенергетске ефикасности, спровођење енергетских прегледа и учествовање у енергетској сертификацији зграда- израду елабората, спровођење енергетских прегледа и енергетску сертификацију зграда може да врши овлашћена организација.

ПРАВИЛНИЦИ (2)- Сертификат представља документ који садржи израчунате

вредности потрошње енергије у оквиру одређене категорије зграда, енергетски разред и препоруке за побољшање енергетских својстава зграде (енергетски пасош).

- Енергетски пасош морају имати све нове зграде, као и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају, осим зграда које су Правилником (о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда) изузете од обавезе енергетскe сертификације.

- Услови за издавање енергетског пасоша зграде су:за постојећу зграду – да се користи у складу са прописима којима се

уређује изградња објеката;за нову зграду – да је пројектована и изграђена у складу са

прописима којима се уређује изградња објеката и прописима којима се уређују енергетска својства зграда.

ПРАВИЛНИЦИ (3)Енергетска својства и начини израчунавања топлотних својстава утврђују се

за следеће категорије зграда: - стамбене зграде са једним станом;- стамбене зграде са два или више станова;- управне и пословне зграде;- зграде намењене образовању и култури;- зграде намењене здравству и социјалној заштити;- зграде намењене туризму и угоститељству;- зграде намењене спорту и рекреацији;- зграде намењене трговини и услужним делатностима; - зграде мешовите намене;- зграде за друге намене које користе енергију.

– Зграде се сврставају у осам енергетских разреда према енергетској скали од А+ (најповољнији) до G (најнеповољнији)

– Енергетски разред зграде одређује се на основу податка о потрошњи енергије за грејање на годишњем нивоу прорачунате према методологији прописаној Правилником о енергетској ефикасности зграда.

– Енергетски разред нове зграде мора бити најмање С или виши, док енергетски разред за постојеће зграде, након извођења радова, мора бити побољшан најмање за један разред

– Рок важења енергетског пасоша је 10 година

ПРАВИЛНИЦИ (4)

– Енергетски разред зграде изражен је преко релативне вредности годишње потрошње финалне енергије за грејање [%], и представља процентуални однос специфичне годишње потребне топлоте за грејање QH,nd [kWh/(m2a)] и максимално дозвољене годишња потребна финална енергија за грејање QH,nd,max [kWh/(m2a)]:QH,nd,rel = (QH,nd / QH,nd,max) x 100%

– Максимална дозвољена годишња потребна финална енергија за грејање QH,nd,max [kWh/(m2a)] одговара енергетском разреду C


ЗГРАДА нова постојећа

Категорија зграде 1. Зграда са једним станом 2. Зграда са више станова

Место (локација): Власник (инвеститор): Извођач: Година изградње: Година реконструкције/ енергетске санације:

фотографија зграде

(једна могућност)

Нето површина грејаног дела зграде m2:

Прорачун QH,nd,rel % 45

15

25

50

100

150

200

250

250

Подаци о лицу које је издало енергетски пасош

Овашћена организација: Потпис одговорног лица и печат организације: ____________________________ М.П. (потпис) Одговорни инжењер: Потпис и печат одговорног инжењера EE : ____________________________ М.П. (потпис) Број пасоша:

Енер

гетс

ки п

асош

за

стам

бене

згр

аде

Датум издавања/рок важења:

Енергетски пасош стамбених зграда

• Прва страница енергетског пасоша зграде садржи опште податке о згради; графички приказ енергетског разреда на скали од А+ до “Г“; подстке о лицу које је издало енергетски пасош; број енергетског пасоша; датум издавања и рок важења.

• Друга страница енергетског сертификата зграде садржи: податке о згради, климатске податке, податке о термотехничким системима у згради и податке о термичком омотачу зграде.

• Трећа страница енергетског пасоша зграде садржи: податке о систему грејања, податке о начину регулације система грејања, податке о губицима топлоте, податке о енергетским потребама зграде;

• Четврта страница енергетског пасоша зграде садржи списак предлога мера за унапређење енергетске ефикасности зграде.

• Пета страница енергетског пасоша зграде садржи објашњење техничких појмова који се користе у енергетском пасошу


Енергетски разред за стамбене зграде са више станова

Зграде са више станова нове постојеће

Енергетски разред [%]

QH,nd [kWh/(m2a)]

QH,nd [kWh/(m2a)]

А+ 15 9 10

А 25 15 18

B 50 30 35

C 100 60 70

D 150 90 105

E 200 120 140

F 250 150 175

G 250 150 175


– Годишња потрошња енергије за грејање и хлађење, припрему санитарне топле воде, вентилацију и осветљење рачуна се у складу са српским стандардима SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, као и националним специфичностима

– Емисија СО2, која настаје приликом рада техничких система одређује се на основу података за специфичне емисије СО2 за поједине енергенте, тако што се годишња потребна примарна енергија за рад техничких система, израчуната за одређени енергент, прерачунава према факторима конверзије за специфичне емисије СО2


РЕЛЕВАНТНИ СТАНДАРДИ (1)

Најважнија два стандарда за енергетску сертификацију, повезана са другим стандардима

EN 15217: Енергетске карактеристике зграда – методологија за исказивање енергетских карактеристика и сертификацију зграда

EN 15603: Енергетске карактеристике зграда – укупна енергетска потрошња, емисија CO2 и дефиниција енергетске оцене

РЕЛЕВАНТНИ СТАНДАРДИ (2)

Стандарди EN 15217 и EN 15603 дефинишу:

- свеобухватне индикаторе за исказивање енергетских карактеристика зграде, укључујући грејање, вентилацију, климатизацију, потрошњу санитарне топле воде и осветљење.- начине за исказивање енергетских потреба за пројектовање нових или реновирање постојећих зграда- процедуре за дефинисање референтних вредности- начине за успостављање процедуре за енергетску сертификацију зграда

РЕЛЕВАНТНИ СТАНДАРДИ (3) EN 15316 (сви делови): Системи грејања у зградама – метода за прорачун енергетске ефикасности и енергетских захтева

ISO 13600: Технички енергетски системи – основни концепти

EN ISO 13789: Метод прорачуна топлотних карактеристика зграда – коефицијенти пролаза топлоте и вентилационих губитака

EN ISO 13790: Енергетске карактеристике зграда – прорачун потрошње енергије за грејање и хлађење

РЕЛЕВАНТНИ СТАНДАРДИ (4) EN ISO 7345: Топлотна изолација – физичке величине и дефиниције EN ISO 12569: Топлотна изолација – одређивање измена ваздуха – метод гаса са трагом EN 15193: Енергетске карактеристике зграда – енергетски захтеви за осветљење – процена енергије за осветљење EN 15232: Метод прорачуна за побољшање енергетске ефикасности помоћу аутоматских интегрисаних система EN 15241: Вентилација зграда – метод прорачуна за губитке енергије услед вентилације и инфилтрације у комерцијалним зградама

РЕЛЕВАНТНИ СТАНДАРДИ (5) EN 15243: Вентилација зграда – прорачун собних температура и оптерећења и енергија за зграде са собним климатизационим системима EN 15265: Енергетске карактеристике зграда – прорачун потребне енергије за грејање и хлађење – општи критеријуми и процедуре за оцењивање EN 15242: Вентилација зграда – метод прорачуна за губитке енергије услед измена ваздуха EN 15377: Пројектовање интегрисаних површинских водених система за грејање и хлађење EN 15251: Услови микроклиме EN ISO 15927: Спецификације потребне за прорачун и исказивање климатских параметара

Закон о рационалној употреби енергије обухвата:

- привредна друштва – кориснике велике количине енергије, како у производном, тако и у сектору трговине и услуга- јединице локалне самоуправе (градове и општине)- зграде- транспорт и др.

Сектори производње, преноса и дистрибуције електричне и топлотне енергије, обухваћени овим Законом.

ЗАКОН О РАЦИОНАЛНОЈ УПОТРЕБИ ЕНЕРГИЈЕ (1)

Обвезници енергетског менаџмента су:

- Привредна друштва са претежном делатношћу у производном сектору – индустријска постројења – уколико користе више од прописане количине енергије

- Привредна друштва са претежном делатношћу у сектору трговине и услуга – објекти – уколико користе више од прописане количине енергије

- Општине са бројем становика већим од 20 хиљада

- Зграде и друге објекти у јавној својини (државне управе)


Обвезници система менаџмента енергијом имају обавезу нарочито да:

Реализују индикативни циљ прописан од стране Владе; именују потребан броја енергетских менаџера, односно енергетских сарадника; припремају планове и програме рационалне употребе енергије; достављају годишње извештаје Министарству енергетике

индикативни циљ - планирана уштеда енергије која се изражава у апсолутном износу у ТЈ (тераџулима) или еквивалентној јединици и у процентима у односу на просечну потрошњу енергије


Нове зграде или зграде предвиђене за реконструкцију, у складу са врстом и наменом морају бити пројектоване, односно реконструисане на начин који обезбеђује да се за време употребе испуне прописани захтеви енергетске ефикасности, односно прописана енергетска својства зграде.

Обавези поседовања сертификата о енергетским својствима зграде подлежу и зграде са корисном површином већом од 500 m2, које користе органи државне управе и други органи Републике Србије, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе као и друге јавне службе које користе зграде у јавној својини


Обавеза инвеститора је да грејну инсталацију сваке новоизграђене зграде, предвиђене за прикључење на систем даљинског грејања или централизовани систем снабдевања топлотном енергијом, опреми уређајима за регулацију и уређајима за мерење предате топлотне енергије, а за сваку јединицу зграде и за свако грејно тело грејне инсталације, уређајима за контролисану регулацију предаје топлотне енергије.

Сви уграђени уређаји за мерење предате топлотне енергије морају претходно бити калибрисани у лабораторијама акредитованим за ту делатност


- Надлежни органи јединица локалне самоуправе дужни су да усвоје, тарифни систем за услуге даљинског грејања, који ће цену услуге грејања обрачунавати на основу измерене, стварно предате топлотне енергије

- У одређивању цена - могу се користити само вредности губитака које нису веће од вредности максимално дозвољених губитака

- Градови са више од 100 хиљада становника дужни су да донесу програме промоције и унапређења система јавног превоза

- Надлежни органи јединица локалне самоуправе дужни су да, где год је то технички изводљиво и економски оправдано, обезбеде посебне траке за кретање возила јавног превоза као и траке за кретање бицикала


СРБИЈА – НОВИ РЕГУЛАТОРНИ ПАКЕТ

Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова:– Дефиниције обновљивих извора; Когенерација је укључена

Инсталисана Удео фосилног горива у енергетској вредности утрошеног горива (%)

снага (MWе) (20 – 40)% (40 – 60)% (60 – 80)% (80 – 100)%

< 1 45 % 50 % 55 % 60 %

1-10 55 % 60 % 65 % 70 %

Минимални укупни годишњи степен корисности електране за комбиновану производњу

o Оквирна конвенција УН о промени климе (UNFCCC) -1994. • Основни циљ: стабилизација концентрација гасова са ефектом

стаклене баште

o Кјото протокол - 2005. • Развијене земље (Анекс I) - квантификоване обавезе смањења

емисија ГХГ (угљендиоксид (CO2), метан(CH4), азотсубоксид (N2O), флуороугљоводоници (HFCs), перфлуоругљоводоници (PFCs) и сумпорхексафлуорид (SF6)), у просеку за 5% у односу на референтну 1990. годину, а у периоду 2008-2012. година

o Република Србија (не-Анекс I)• UNFCCC - 2001. година• Кјото протокол - 2008. година

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, KLIMATSKE PROMENE (1)

o Од периода индустријске револуције – пораст концентрација гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ)

o Промене природних режима:• Пораст температуре атмосфере• Повећањe испаравања мора• Повећање облачности • Топљењe поларног леда• Пораст нивоа светског мора...

o Последице:• Поплаве• Ерозије земљишта• Клизишта• Суше• Друге непогоде атмосферског и хидролошког порекла

o Велике економске штете


Обавезе проистеклих из Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото протокола

• израдa националних извештаја (комуникација)• периодично извештавање органима Конвенције• међународнa сарадњa у области климатских истраживања и систематских

осматрања• доношење и спровођење мера адаптације на измењене климатске услове• трансфер знања и чистих технологија• образовање, обуке и информисање јавности о узроцима и могућим

антропогеним утицајима на промену климе

Oбавезе Србије према ЕУ у области климатских промена


• Визија Србије у 2017. години• Садржај

– Веза са другим стратегијама– Стратешко опредељење за одрживи развој– Привреда Србије – одрживост заснована на знању– Друштвено-економски услови и перспективе– Животна средина и природни ресурси– Институционални оквир– Финансирање стратегије– Праћење спровођења стратегије

СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА (1)

• Принципи Стратегије одрживог развоја– Међугенерацијска солидарност и солидарност унутар генерације– Отворено и демократско друштво - учешће грађана у

одлучивању– Знање као носилац развоја– Укљученост у друштвене процесе– Интегрисање питања животне средине у остале секторске

политике– Принцип предострожности– Принцип загађивач/корисник плаћа, укључење трошкова везаних

за животну средину у цену производа– Одржива производња и потрошња



Индустрија Рударство Енергетика увођење Пољопривреда → чистије Шумарство, ловство и рибарство производње Саобраћај Туризам

NOVI MODELI FINANSIRANJA (1)

Javno-privatno partnerstvo (JPP):• Relativno novo u Srbiji; potrebe za

poboljšanjem regulatornog okvira

ESCO model• Nekoliko primera u praksi• Potrebe za pojednostavljenjem i

preciziranjem

Super ESCO

Performance Contracts

For Energy Savings

ESCOCapacity Building

Facilitate Access to Financing

Equipment Financing & Leasing

Government

Public Building

s/

Public Buildings &

Facilities

Private SectorESCOs

Banks and Financial

Institutions

Equipment Suppliers &

Vendors

“Super ESCO” approach

NOVI MODELI FINANSIRANJA (2)

ПОСЕБНИ ПРОЈЕКТИ – primeri (1)

Пројекти из програмa Interreg, South East Europe Европске уније (2009.)

Пројекти из програма Hellenic Aid (2009.-2010.)– зградарство, биомаса, соларна енергија– СRES – билатерална сарадња

Пројекат BIOM ADRIA (2007.-2008., наставак 2010.)– биомаса– италијански партнер, Институт Винча

Пројекат RES BOAT (2008.-2009.)– обновљиви извори енергије; 5 подунавских земаља

ПОСЕБНИ ПРОЈЕКТИ – primeri (2)

Пројекат ТЕМPUS (2008.-2009.г.)– енергетска ефикасност и заштита животне средине– пољски партнери, Општина Крагујевац, Универзитет у

Крагујевцу, Агенција за заштиту животне средине

Сарадња:– Подршка локалним самоуправама (МРЕ, СКГО, GtZ)– Зградарство и домаћинства (MРЕ, GtZ)– ЕSCO модел уговора (MРЕ, GtZ)– Увођење модела енергетског менаџмента у Србији (МРЕ,

JICA)– Национални Акциони план коришћења биомасе у

енергетске сврхе (МРЕ)– Национални акциони план ублажавања климатских промена

(МЖСПП, JICA)

ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ – primeri

3 пројекта из НПЕЕ Министарства за науку– зградарство – стандарди– електрични уређаји у домаћинствима– когенерација

7 пројеката из програма Технолошког развоја (енергетска ефикасност и ОИЕ)– зградарство – унутрашњи простор– потенцијал ветра– електромотори– соларни топлотни колектори – одрживи развој бања Србије– развој насеља и климатске промене– електрични уређаји у домаћинствима (наставак)

ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ – пример CHP (1)

00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

5

1990. 2002. 2004. 2008. 2010. 2015.

Strategy by 2015NSPRS by 2012

ЕU a

vera

ge in

201

0 1

8%

5

18 ТWh/y

ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ – пример CHP (2)

• Теоријски могуће

• Технички достижно

• Економски изводљиво

• Реално могуће TWh/год до 2030.

12,6 TWh/y

9,9 TWh/y

973

1НПЕЕ резултати Студије

2010 2015 2020 2025 2030

ПРОЈЕКТИ НВО (1)

Подршка НВО сектору

Едукација

Промовисање

ОИЕ i zaštita životne sredine

Директан контакт са грађанима

ПРОЈЕКТI НВО (2)Знате ли за неку организацију која се бави темом енергетске ефикасности?

У Вашем окружењу се о штедњи енергије разговара:


Како процењујете количину потрошене енергије у Вашем домаћинству/предузећу?



Ко треба првенствено да се брине о енергетској ефикасности?1-сви становници, индивидуално2-свако домаћинство, породица3-свака компанија, организација, школа4-локална заједница, самоуправа

5-држава, министарства, Влада Србије6-произвођачи и дистрибутери енергије7-произвођачи уређаја и апарата8-специјализоване агенције и експерти

ЕДУКАЦИЈА – ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ (1) Увођење у школски програм

енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије – средње стручне електротехничке школе у Србији – ПОЧЕТАК

Увођење лекција из ЕЕ и ОИЕ у наставни програм физике у основним школама

Универзитети (ДУНП и др.)

ЕДУКАЦИЈА – ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ (2)

ПРОМОВИСАЊЕ Sajmovi, izložbe, konferencije

Подршка невладином сектору у Србији

Сарадња са медијима

Припрема и дистрибуција информативно-пропагандног материјала

ГОДИНА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ У СРБИЈИ

промена навика потрошача, па и начина живота

И ЈОШ...

Европска комисија- Генерални директорат за енергију (и транспорт)- Генерални директорат Заједнички истраживачки

центар (ЈRC) Секретаријат Енергетске заједнице за југоисточну

Европу Економска комисија Уједињених нација за Европу

(UNECE) Европска асоцијација за промовисање когенерације

(COGENEurope) Светска асоцијација за енергију ветра (WWEA) Партнерство за ОИЕ и енергетску ефикасност (REEEP) Регионални центар за заштиту животне средине (REС) Централно-европска иницијатива (CEI) Националне агенције (Ademe-Fr, STEM-Swe,

SenterNovem (Nl)-Nether, EVA-Aus, DENA-Ger, KAPE-Pl, ČEA-CZ, SEA-Sk, SEEA-Bu, Arche-Ro, CRES-Gr, Enova-Nor)

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

ПРЕПРЕКЕ

Недостатак подстицајних мера (у припреми) Недостатак стандарда опреме и поступака за

експлоатацију Слаб инвестициони потенцијал домаћих предузећа Релативно ниска цена енергије (посебно

електричне) – низак ниво мотивације Компликоване административне процедуре Недовољан административно-стручни капацитет Недовољна информисаност и знање Недовољна свест

ПРАВЦИ РАЗВОЈА – ГЛОБАЛНИ НИВО

• свеобухватан приступ (ревизије, финансијски модели, стандарди, таксе)

• потреба за разменом информација и искустава између различитих земаља

• потреба инкорпорирања ЕЕ у политику свих јавних сектора (саобраћај, инфраструктура, урбано планирање, социјална политика)

• у мање развијеним земљама ЕЕ је и начин за смањење макроекономских тензија

• ЕЕ и ОИЕ приоритет на глобалном нивоу

Образовање – институционално (школе, факултети); стручно усавршавање

Информисање (подршка медија)

Мотивација (подстицаји и иницијативе, законске обавезе, цена Е, наплата према потрошњи)

Увођење система енергетског менаџмента (општине, индустрија, зграде) - обавезност

Сарадња са НВО сектором

БИТНО (1)

Мултисекторска координирана подршка (енергетика, инфраструктура, заштита животне средине, наука, економија, финансије)

Унапређење система Статистике

Афирмација примера добре праксе

Усаглашавање са прописима и стандардима ЕУ

БИТНО (2)

Акциони план енергетске ефикасности

Препоруке Националног Савета за конкурентност• Критеријум ЕЕ у поступку јавних набавки

Акциони план за имплементацију Стратегије одрживог развоја

Међународно, посебно регионално, партнерство

БИТНО (3)

Documents

KONCEPT ENER G E T S K E EFIKASNOSTI I MENADŽMENTA – EU I NACIONALNE REGULATIVE