Konkurentnost poljoprivrede Srbije - seedev.org · Konkurentnost poljoprivrede Srbije Misliti globalno, delovati realno ликa Србиja Mинистaрствo пoљoприврeдe

Konkurentnost poljoprivrede Srbije

Misliti globalno,delovati realno

Рeпубликa СрбиjaMинистaрствo

пoљoприврeдe и

зaштитe живoтнe

срeдинe

2

Sadržaj Trendovi ............................................................................................................................................................................................................... 6

I. Trendovi u Svetu ................................................................................................................................................................................... 6 I.1. Tehnološko unapređenje ............................................................................................................................................................ 6 I.2. Proizvodni, cenovni i tržišni pravci ............................................................................................................................................. 7 I.3. Promene navike potrošača ....................................................................................................................................................... 10 I.4. Klimatske promene .................................................................................................................................................................... 11

II. Trendovi u NZČ i CEFTA regionu ......................................................................................................................................................... 12 II.1. Iskustva NZČ ............................................................................................................................................................................... 12 II.2. CEFTA region ............................................................................................................................................................................. 14

Poljoprivreda Srbije ............................................................................................................................................................................................ 17 III. Pozicija u okruženju i svetu ................................................................................................................................................................. 17 IV. Konkurentske prednosti ..................................................................................................................................................................... 21 V. Poljoprivredno zemljište .................................................................................................................................................................... 23

V.1. Osnovni podaci o poljoprivrednom zemljištu Srbije ................................................................................................................ 23 V.2. Poljoprivredno zemljište u Srbiji i EU-28 ................................................................................................................................... 25 V.3. Tržište poljoprivrednog zemljišta ............................................................................................................................................. 26 V.4. Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini ............................................................................................. 27 V.4.1. Prodaja zemljišta u državnoj svojini .................................................................................................................................... 27 V.4.2. Zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ........................................................................................................... 28 V.4.3. Restitucija poljoprivrednog zemljišta .................................................................................................................................. 28 V.5. Cena poljoprivrednog zemljišta ................................................................................................................................................ 29 V.5.1. Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ............................................................................................................................... 30 V.5.2. Cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama EU-28 ............................................................................................................ 30 V.5.3. Odnos cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i EU-28 ........................................................................................................ 31 V.5.4. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta .............................................................................................................................. 32 V.5.5. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji .................................................................................................................. 32 V.5.6. Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u EU-28 ................................................................................................................ 33 V.5.7. Zakup poljoprivrednog zemljišta: Srbija – EU-28 ................................................................................................................ 33 V.6. Srbija na putu ka EU .................................................................................................................................................................. 33

VI. Kreditno tržište ................................................................................................................................................................................... 34 Konkurentnost ................................................................................................................................................................................................... 39

VII. O Konkurentnosti ............................................................................................................................................................................... 39 VIII. Metodologija ....................................................................................................................................................................................... 39

Konkurentnost proizvoda ................................................................................................................................................................................. 45 IX. Žitarice ................................................................................................................................................................................................. 45

IX.1. Pšenica....................................................................................................................................................................................... 46 IX.2. Kukuruz ..................................................................................................................................................................................... 48

X. Industrijsko bilje i proizvodi .................................................................................................................................................................... 50 X.1. Suncokret i ulje .................................................................................................................................................................................... 51 X.2. Šećerna repa i šećer ............................................................................................................................................................................ 52 X.3. Soja i sojine preradjevie ..................................................................................................................................................................... 54

XI. Voće .......................................................................................................................................................................................................... 56 XI.1. Jabučasto voće .................................................................................................................................................................................... 56

XI.1.1. Jabuka .................................................................................................................................................................................. 56 XI.2. Koštičavo voće .................................................................................................................................................................................... 58

XI.2.1. Šljiva...................................................................................................................................................................................... 58 XI.2.2. Trešnja .................................................................................................................................................................................. 60 XI.2.3. Višnja .................................................................................................................................................................................... 60

XI.3. Jagodičastvo voće ............................................................................................................................................................................... 62 XI.3.1. Malina ................................................................................................................................................................................... 62 XI.3.2. Jagoda .................................................................................................................................................................................. 64

XII. Povrće .................................................................................................................................................................................................. 65 XII.1. Lako kvarljivo povrće ......................................................................................................................................................................... 66

XII.1.1. Paprika .................................................................................................................................................................................. 66 XII.1.2. Paradajz ................................................................................................................................................................................ 68 XII.1.3. Krastavac .............................................................................................................................................................................. 70

XII.2. Teže kvarljivo povrđe .......................................................................................................................................................................... 71 XII.2.1. Krompir ................................................................................................................................................................................. 71 XII.2.2. Šargarepa ............................................................................................................................................................................. 72 XII.2.3. Crni luk .................................................................................................................................................................................. 73

XIII. Mleko ................................................................................................................................................................................................... 74 XIV. Meso i mesne prerađevine ................................................................................................................................................................. 76

XIV.1. Svinjsko meso....................................................................................................................................................................... 78 XIV.2. Goveđe meso ....................................................................................................................................................................... 79

3

Grafikoni Grafikon 1 i 2: Udeo poljoprivredne u ukupnoj zaposlenosti i ukupna vrednost proizvodnje odabranih proizvoda u SAD i EU ..................................................................... 7 Grafikon 3: Udeo i rast proizvodnje posmatranih regiona u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014.................................................................................................. 8 Grafikon 4: Preraspodela i trend izvoza poljoprivrednih proizvoda po kontinentima ..................................................................................................................................... 9 Grafikon 5: Preraspodela izvoza grupa poljoprivrednih proizvoda po kontinentima ...................................................................................................................................... 9 Grafikon 6: Ukupni FAO indeks u seriji .............................................................................................................................................................................................................. 9 Grafikon 7: FAO ideks cena grupa prehrambenih proizvoda u seriji oktobar 2014 – maj 2017 ......................................................................................................................... 9 Grafikon 8: Trend proizvodnje Srbija, NZČ i sveta za period 1998-2002 i 2010-2014 ........................................................................................................................................ 12 Grafikon 9: Udeo i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda NZČ u odnosu na svetski prosek za period 2001-2008 ......................................................................................... 13 Grafikon 10: Udeo i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda NZČ u odnosu na svetski prosek za period 2009-2016 ........................................................................................ 13 Grafikon 11: Udeo i rast proizvodnje posmatranih zemalja u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014 ................................................................................................14 Grafikon 12: Udeo i rast proizvodnje posmatranih zemalja i regiona u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014 ................................................................................ 15 Grafikon 13: Udeo i rast izvoza posmatranih zemalja u odnosu na svetski prosek za period 2011-2015 ......................................................................................................... 16 Grafikon 14: Bilans trgovinom poljoprirednim proizvodima kod odabranih zemalja za period 2006-2015 .................................................................................................... 16 Grafikon 15, 16 i 17: Uporedna struktura broja gazdinstava i distribucije zemljišta u Poljskoj i Srbiji .............................................................................................................. 17 Grafikon 18: Udeo proizvodnje Srbije u svetu, EU i CEFTA regionu (u procentima, po proizvodu) ................................................................................................................18 Grafikon 19: Struktura proizvodnje u odabranim regionima............................................................................................................................................................................19 Grafikon 20: Struktura izvoza odabranih zemalja ............................................................................................................................................................................................19 Grafikon 21: Trgovinski bilans spoljna trgovina u poljoprivredi (u milionima USD) za odabrane grupe zemalja ............................................................................................19 Grafikon 22: Udeo izvoza Srbije na rusko tržištu u ukupnom uvozu Rusije i trend izvoza ............................................................................................................................. 20 Grafikon 23: Udeo izvoza Srbije na CEFTA tržištu u ukupnom uvozu CEFTE i trend izvoza ........................................................................................................................... 20 Grafikon 24: Izvoz poljoprivrednih proizvoda po hektaru ukupne obradive površine za zemlje NZČ, EU15, zapadnog Balkana u 2015 godini ............................................ 21 Grafikon 25: Prosek izvoza po hektaru ukupne obradive površine za EU 15, NZČ i Sbiju u 2015 godini .......................................................................................................... 21 Grafikon 26: Odnos ukupnog i obradivog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku ..................................................................................................................................... 25 Grafikon 27: Struktura poljoprivrednih površina Srbije i EU (%) ...................................................................................................................................................................... 26 Grafikon 28: Cene poljoprivrednog zemljišta u EU (Malta isključena zbog bolje vidljivosti) ........................................................................................................................... 31 Grafikon 29: Cene poljoprivrednog zemljišta u EU za period 1990-2009 (Malta isključena zbog bolje vidljivosti) ......................................................................................... 31 Grafikon 30: Cene zakupa pojoprivrednog zemljišta u EU 28 za 2014 godinu ................................................................................................................................................ 33 Grafikon 31: Portfolio agro i biznis kredita u Srbiji........................................................................................................................................................................................... 37 Grafikon 32: Razvoj loših plasmana sa kašnjenjem od 90 dana ...................................................................................................................................................................... 37 Grafikon 33: Indeks konkurentnosti Srbije u odnosu prosek CEFTA, EU, CIS, svet .........................................................................................................................................41 Grafikon 34: Rangiranje proizvoda po konkurentnosti ................................................................................................................................................................................... 42 Grafikon 35: Ocenjivanje konkurentnosti proizvoda ....................................................................................................................................................................................... 42 Grafikon 36: Rangiranje grupa proizvoda........................................................................................................................................................................................................ 43 Grafikon 37: Ocenjivanje konkurentnosti grupa proizvoda ............................................................................................................................................................................ 43 Grafikon 38: Konkurentska pozicija Srbije u odnosu na CEFTA tržište ........................................................................................................................................................... 43 Grafikon 39: Konkurentska pozicija Srbije u odnosu na EU ............................................................................................................................................................................ 44 Grafikon 40: Rang proizvoda po konkurentnosti Srbije u odnosu na svet ..................................................................................................................................................... 44 Grafikon 41: Izvozne cene pšenice i kukuruza sa unutargodišnjim promenama ............................................................................................................................................ 46 Grafikon 42: Izvozne cene pšenice na najveća izvozna tržišta Srbije.............................................................................................................................................................. 46 Grafikon 43: Izvozne cene kukuruza na najveća izvozna tržišta Srbije ........................................................................................................................................................... 46 Grafikon 44: Prosečan prinos i rast prinosa pšenice u CIS, zemljama Evrope, regiona Vojvodine i centralne Srbije za period 2009-2014 ................................................... 47 Grafikon 45: Cene pšenice u na berzama u Novom Sadu, Čikagu, Budimpešti, Parizu i Mineapolisu za period januar 2011 – januar 2017 ................................................... 48 Grafikon 46: Prosečne razlike cene u odnosu na berzu u Novom Sadu ......................................................................................................................................................... 48 Grafikon 47: Kretanje proizvodnje i cena u odnosu na prethodnu godinu i ukupne svetske zalihe kukuruza za period 2008-2016 ............................................................. 49 Grafikon 48: Distribucija izvoza kukuruza po mesecima (prosek 2009-2016) ................................................................................................................................................ 50 Grafikon 49: Površine i gazdinstva pod kukuruzom u Vojvodini ..................................................................................................................................................................... 50 Grafikon 50: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini kukuruza ............................................................................................................................ 50 Grafikon 51: Struktura izvoza suncokreta iz Srbije ........................................................................................................................................................................................... 51 Grafikon 52: Struktura izvoza sirovog ulja iz Srbije .......................................................................................................................................................................................... 51 Grafikon 53: Struktura izvoza rafinisanog ulja iz Srbije .................................................................................................................................................................................... 51 Grafikon 54: Dugogodišnja serija prinosa suncokreta u Srbiji .......................................................................................................................................................................... 51 Grafikon 55: Uporedni prinos suncokreta u odabranim zemljama za period 2010-2014 ................................................................................................................................. 51 Grafikon 56: Proizvodnja šećera po hektaru u Srbiji i EU zemljama................................................................................................................................................................ 53 Grafikon 57: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini šećernom repom ............................................................................................................... 54 Grafikon 58: Vrednost jediničnog izvoza jabuke iz Srbije u Rusiju za period 2011-2016 .................................................................................................................................. 57 Grafikon 59: Vrednost jediničnog izvoza jabuke iz Srbije (2015-2016) ............................................................................................................................................................ 57 Grafikon 60: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini jabuke ................................................................................................................................ 58 Grafikon 61: Izvoz sveže, zamrznute i suve šljive iz Srbije............................................................................................................................................................................... 59 Grafikon 62: Izvozne destinacije, izvoz u tonama i jedinična izvozna cena trešnje iz Srbije .......................................................................................................................... 60 Grafikon 63: Trgonina trešnjom u EU-15 – vrednost izvoza i uvoza I jedinične vrednosti izvoza i uvoza ....................................................................................................... 60 Grafikon 64: Trgovina Srbije višnjom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza ............................................................................................................ 61 Grafikon 65: Izvoz zamrznutte i sveže višnje iz Srbije u periodu 2010-2015 .................................................................................................................................................... 61 Grafikon 66: Jedinična vrednost izvoza višnje ................................................................................................................................................................................................ 61 Grafikon 67: Otkupna cena višnje u Srbiji ........................................................................................................................................................................................................ 62 Grafikon 68: Rast proizvodnje u odabranim zemljama u odnosu na rast u svetu u period 2009 - 2014 ........................................................................................................ 63 Grafikon 69: Izvozna cena maline iz Srbije ...................................................................................................................................................................................................... 63 Grafikon 70: Otkupna cena maline u Srbiji ...................................................................................................................................................................................................... 63 Grafikon 71: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini malinom ............................................................................................................................. 64 Grafikon 72: Trgovina Srbije smrznutom jagodom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza ....................................................................................... 65 Grafikon 73: Trgovina Srbije svežom jagodom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza ............................................................................................. 65 Grafikon 74: Uvoz pojedinih vrsta povrća u periodu 2012-2016 ...................................................................................................................................................................... 66 Grafikon 75: Izvoz pojedinih vrsta povrca u periodu ....................................................................................................................................................................................... 66 Grafikon 76: Proizvodnja paprike .................................................................................................................................................................................................................... 67 Grafikon 77: Izvozne destinacije sveže paprike ............................................................................................................................................................................................... 67 Grafikon 78: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini paprikom ........................................................................................................................... 68 Grafikon 79: Procena prosečne potrošnje paradajza i uvoz u Srbiji za period 2008-2016 .............................................................................................................................. 68 Grafikon 80: Rast izvoza luka i krompira iz Srbije u Albaniju .......................................................................................................................................................................... 69

4

Grafikon 81: Trend ukupnog izvoza paradajza Makedonije i Albanije............................................................................................................................................................. 69 Grafikon 82: Trend i veličina izvoza krastavaca iz odabranih zemalja u odnosu na svetski prosek u periodu 2010-2015 .............................................................................. 70 Grafikon 83: Trgovina krormpirom u Srbiji ....................................................................................................................................................................................................... 71 Grafikon 84: Proizvodnja i površine pod krompirom u Srbiji ........................................................................................................................................................................... 71 Grafikon 85: Prosečne cene starog krompira na kvantaškoj pijaciji u Beogradu ............................................................................................................................................ 72 Grafikon 86: Prosečna godišnja cena krompira na kvantaškim pijacama ....................................................................................................................................................... 72 Grafikon 87: Trgovinski bilans Srbije - šargarepa............................................................................................................................................................................................. 73 Grafikon 88: Izvozne destinacije šargarepe iz Srbije ....................................................................................................................................................................................... 73 Grafikon 89: Proizvodnja crnog luka u Srbiji ................................................................................................................................................................................................... 74 Grafikon 90: Distribucija izvoza luka i cene po mesecima u periodu 2010-2015 .............................................................................................................................................. 74 Grafikon 91: Trgovinski bilas Srbije - sir ............................................................................................................................................................................................................ 75 Grafikon 92: Trgovinski bilans između BiH i Srbije - mleko .............................................................................................................................................................................. 75 Grafikon 93: Elementi konkurentnosti mleka u Srbiji i BiH.............................................................................................................................................................................. 76 Grafikon 94: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini svinjskim mesom ............................................................................................................... 78 Grafikon 95: Mesečna cena svinjskih polutki u odabranim zemljama ............................................................................................................................................................ 78 Grafikon 96: Najveći uvoznici svinjskog mesa u Rusiju ................................................................................................................................................................................... 79 Grafikon 97: Kretanje cene goveđih polutki na odabranim tržištima za period januar 2007-januar 2017 ...................................................................................................... 80

Tabele Tabela 1. Struktura KPZ po načinu posedovanja prava 24

Tabela 2. Struktura obradivog poljoprivrednog zemljišta po katastarskim klasama u Republici Srbiji .......................................................................................................... 24 Tabela 3. Procentualna zastupljenost po veličini katastarskih parcela ........................................................................................................................................................... 24 Tabela 4. Struktura poseda prema veličini gazdinstva i površini poljoprivrednog zemljišta koju koriste ..................................................................................................... 25 Tabela 5. Prosečne* kupoprodajne cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji po regionima za 2014. i 2015. godinu ....................................................................... 30 Tabela 6. Prosečne kupoprodajne cene poljoprivrednog zemljišta (€/ha) ...................................................................................................................................................... 31 Tabela 7. Zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini 2007-2015........................................................................................................................................................ 32 Tabela 8. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u 2014. godini (evra/ha) u Srbiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji ......................................................................................... 33 Tabela 9. Osnovni uticaji na portfolio poljoprivrednih kredita ....................................................................................................................................................................... 38 Tabela 10: Važnost i izazovi u šećernom sektoru Srbije .................................................................................................................................................................................. 53

Grafika Grafika 1. Struktura kreditno sposobnih poljoprivrednika 36

Skraćenice EU European Union / Evropsla Unija CEFTA Central European Free Trade Agreement SSP Sporazum o stablizaciji i pridruživanju NZČ Nove zemlje članice GDP Gross domestic product CPVO Community plant variety office SFRJ Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija KPZ Korišćenje poljoprivrednog zemljišta IRR Interna stopa povrata IPM Integrated Pest Managment GI Geographical Indications PDO Protected designation of origin GAO Gross Agricultural Output GVA Gross Value Added CIS Commonwealth of Independent States: Jermenija, Belorusija, Kazakstan, Kirgistan, Moldabja, Rusija,

Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajna, Uzbekistan RZS Republički zavod za statistiku Pp Procentnih poena STO Svetska trgovinska organizacija

5

Poštovani čitaoci,

Pred vama je je analiza konkurentnosti za 37 poljoprivrednih proizvoda, sa prikazom osnovnih konkuretnstkih pozicija za 19 najzančajnijih proizvoda i elementa koji na nju utiču, gde je fokus stavljen na dva najvažnija faktora - tržište kredita i tržište zemljišta. Pored toga analiza identifikuje i osnovne poljoprivredne trendove u svetu i okruženju.

Analiza nema samo za cilj merenje trenutne konkurentske pozicije, već i da pomogne da se definišu uspešne strategije povećanja konkurentnosti na osnovu iznetih zaključaka.

Namenjena je kreatorima agrarne politike da mogu da donesu dobre upravljačke odluke i definišu dobre pregovaračke pozicije, privrednicima i poljoprirednicima da donesu dobre poslovne odluke i zainteresovanim građanima da mogu da razumeju poljoprivredno okruženje.

Dokument pred vama je sažetak svih osnovnih poruka u formatu pogodnom za čitanje, dok celokupna analiza sadrži preko 1.500 grafikona i poruka (u PPT formatu) i sastavni je deo ove celokupnog projekta.

SEEDEV je razvio posebnu meodologiju koristeći kako ranija teorijska i metodološka saznanja, tako i svoja praktična iskustva iz prethonih istraživanja, oslanjajući se podrbno na činjenicu da danas postoji veliki broj podataka o trgovini, proizvodnji, prinosima, zasejanim površinama, grlima stoke, subvencijama, cenama i ostalim predmetima analize. Kombinacijom naučnog tumačenja rezultata dobijenih analizom velikog broja podataka, intervjua sa ključnim učesnicima u tržišnom lancu, kreatorima politika i stručnjacima kao i stečenog praktičnog iskustva, došlo se do analize koja je pred vama.

Analizu je radio tim konsultanske kuće SEEDEV tokom proleća 2017. godine.

6

TRENDOVI Razvoj jedne zajednice, bila ona država, region, opština, preduzeće, porodica ili porodično gazdinstvo, ne dolazi sam od sebe. Drugačije rečeno, svaki napredak ili regresija jedne zajednice je posledica delovanja ljudi unutar nje i njihove spremnosti da odgovore izazovima - bilo da oni dolaze iznutra ili spolja. Upravo zato zajednica mora stalno da istražuje svoje dobre i loše strane i da radi na svom unapređenju. Svesna svojih mogućnosti zajednica treba da se pozicionira u vremenu i okolnostima koje je okružuju. U tom smislu, prepoznavati postojeće i predviđati buduće trendove predstavlja ključ uspeha. Isti ovaj princip važi i za organizovanje poljoprivrede jedne zajednice. Ukoliko se teži napretku i uspehu neophodno je spoznati svoje mogućnosti i potencijale i pratiti trendove koji vas okružuju. Poljoprivredna proizvodnja danas, nasuprot tradicionalnom verovanju da se radi o nečem sporom i ustaljenom, vrlo je dinamična i inovativna delatnost. Promene u agrobiznisu su brze i česte, tako da konkurentni mogu biti samo oni koji imaju znanje, sposobnost i mogućnost da razumeju okolinu i promene, donose odgovarajuće stratgije i sprovode ih u delo, bilo da je reč o ministarstvu ili poljoprivredniku.

I. Trendovi u Svetu

Svet postaje sve više globalan i integrisan, pa ma koliko zemlja, neki region u njoj ili opština bili specifični, nemoguće je da njihova poljoprivredna proizvodnja, trgovina ili cene budu izvan uticaja regionalnih i svetskih trendova. Takođe, promene se danas zbivaju mnogo brže nego ikada ranije u ljudskoj istoriji. Gotovo svake godine menjaju se standardi, zahtevi potrošača, percepcija kupaca, potrebe investitora, tehnologija proizvodnje, trgovinski pravci i još mnogo šta drugo.

I.1. Tehnološko unapređenje

Trendove u poljoprivredi u najvećoj meru usmerava neprestani razvoj novih tehnologija i to ne samo onih koje se primenjuju za unapređenje proizvodnje, nego prvenstveno onih koje se odnose na prenos informacija, transport itd. Informacione i komunikacione tehnologije danas igraju presudnu ulogu u obaveštavanju o inovacijama, vremenskim uslovima, inputima za poljoprivredu, finansijskim uslugama i cenama. Novi proizvodi u poljoprivredi više nisu samo nove sorte, nove aktivne materije u kontroli bolesti i štetnika ili bioregulatori koji već imaju široku primenu, nego su to i aplikacije koje koriste satelitske snimke, senzore zelenila, milione detaljnih podataka o vremenu, inovacije u pakovanju hrane (kao što su folije od biorazgradive materije, kese od recikliranog papira, mastila na bazi vode) itd.

Nova tehnologija nosi troškove (istraživanje, razvoj, usvajanje, itd.) i rizik. Ko preuzima taj rizik? Celo društvo kroz finasiranje nauke i istraživanja, individualni "pronalazači" ili privatne firme sa kapacitetom i spremnošću da preuzmu rizik razvoja novih tehnologija? Globalno, privatna ulaganja u istraživanja u poljoprivredu čine 20 odsto ukupnih ulaganja. Gotova sva privatna ulaganju su u visoko razvijenim zemljama, ali se poslednjih godina značajno povećavaju u Indiji i Kini gde čine 19 odnosno 16 odsto ukupnih ulaganja. Do nedavno, privatna ulaganja u R&D bila su koncentrisana u sektorima mašina i hemijskih supstanci. Trenutni talas privatnih investicija odnosi se na biotehnologiju i, uopšte, prirodne nauke, a vođen je promenama u upravljanju intelektualnom svojinom za biološke inovacije.

Dakle najmanje 80 odsto ulaganja u nova istraživanja dolaze iz javnog sektora, tj. države. Izračunato je da je interna stopa povrata (IRR) na ulaganja u istraživanja u poljoprivredi u rasponu između 20 i 80 odsto što pokazuje da imaju veoma veliku društvenu vrednost.

Povećanje produktivnosti je brže nego porast stanovništva, i predviđe se nastavak takvog trenda. Postoji stalni strah da neće moći da se nahrani brzorastući broj stanovnika na planeti. Ipak, danas je broj neuhranjenih najmanji u istoriji čovečanstva, jer tehnologija napreduje brže nego porast staovništva. Tehnološke inovacije u proizvodnji hrane povećavaju prinos, kvalitet, dužinu čuvanja, transportabilnost, produktivnost u proizvodnji i sve ostale faktore koji utiču na to da je hrana stalno jeftinija i pristupačnija. Nema nikakvih naznaka da u doglednoj budućnosti neće biti tako.

7

Povećanje produktivnosti je jedan od osnovnih uzroka depopulacije ruralnih područja. Danas je znatno manji broj ljudi potreban da obradi istu površinu zemlje, ali je i zarada sa te površine dovoljna za manji broj ljudi. To je razlog napuštanja ruralnih područja. Razne zemlje pokušavaju da na različite načine ruralna područja učine boljim, što znači i konkurentnijim za život. Tako se stvaraju ekonomske pretpostavke da ruralna područja ne služe samo za obezbeđivanje sirovina i hrane, nego i mesta za uživanje, odmor, kulturno uzdizanje. U tom pogledu posebno se izdvaja Evropska unija koju karakterišu visoka javna ulaganja i participativni pristup u razvoju ruralnih područja. Jasno je da tog razvoja ne može biti na račun produktivnosti, tj. vraćanjem na stari model seoskog života. Želja da se na limitiranim zemljišnim resursima uposli što veći broj ljudi vodi porastu neefikasnosti i neekonomičnosti poljoprivrede, a tome zemlje EU ne teže. Zbog toga je, u slučaju ograničenih zemljišnih površina, potrebno orijentisati se ka: (1) Kvalitetnoj, visokovrednoj proizvodnji na malim površinama; (2) Dodavanju vrednosti proizvodima kroz preradu ili nekim drugim delatnostima koje ne zahtevaju znača1jne zemljišne resurse, (3) Diverzifikaciji aktivnosti u ruralnim sredinama.

I.2. Proizvodni, cenovni i tržišni pravci

Raspodela konkurentnosti u svetu je sve izraženija. Ipak, ne postoji ni jedna zemlja na svetu koja se ne bavi poljorivredom ili ne izvozi poljoprivredne proizvode. Svet postaje sve više globalan: tržišne i druge informacije su sve dostupnije; transport je jeftiniji i lakši, ne samo na kratkim, nego i na dugim destancama; potrošačke navike se uniformišu, jer globalne kompanije nameću svoje proizvode u svim delovima sveta; i mali trgovci i velike trgovinske firme nisu više lokalno vezani, već svoje dobavljače i kupce pronalaze širom sveta. U takvom okruženju sve više dolaze do izražaja stvarne konkurentske prednosti određenih zemalja u pojedinim oblastima proizvodnje (Turska proizvodi jeftin paradajz, Novi Zeland ovčije meso, Nemačka mleko...). Ove prednosti ne moraju da budu plod samo prirodnih uslova (klima, zemljište, voda), nego i ljudskih, tradicijskiih, inovacijskih ili bilo kojih drugih okolnosti. Jednostavno, svaka zemlja ili region trebalo bi da odgovore na pitanje gde je njihovo mesto u raspodeli globalne konkurentnosti i u čemu oni mogu biti konkurentni na svetskom tržištu. To ne znači da će hranu proizvoditi samo najkonkurentnije zemlje; postoje razlozi zbog kojih će se hrana i ubuduće proizvoditi svuda u svetu. Među najznačajnijim su:

• Raspodela konkurentnosti između država ne odražava u potpunosti odnose između pojedinih proizvođača. Pošto je svetsko tržište postalo globalno i brzo fluktuirajuće, državni okviri često nisu presudni ili čak i ne postoje već se može govoriti o konkurentskom takmičenju pojedinaca. Slikovito rečeno, ne znači da je najslabiji holandski proizvođač bolji od nekog dobrog u Srbiji. Moguće je, dakle, pronaći konkurentne proizvođače i u manje konkurentnim zemljama;

• Konkurentnije zemlje u nekim proizvodima, nisu konkurentne u drugim, pa ne mogu da ih proizvode ili ih ne proizvode u dovoljnoj meri;

• Značajan udeo u proizvodnji jedne zemlje je proizvodnja za sopstvene potrebe, naročito u nerazvijenim i zemljama u razvoju;

Grafikon 1 i 2: Udeo poljoprivredne u ukupnoj zaposlenosti i ukupna vrednost proizvodnje odabranih proizvoda u SAD i EU

Izvor: Svetska banka i USDA Izvor: Svetska banka i Eurostat

0.00%

1.00%

2.00%

3.00%

4.00%

0

200

400

600

198

0

198

5

199

0

199

5

200

0

200

5

2010

2012

2013

2014

2015

2016

Mili

jard

e $

% zaposlenih u poljoprivredi Vrednost proizvodnje

0 %

5 %

10 %

15 %

0

100

200

300

400

500

1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 2014 2015 2016

Mili

jard

e€

% zaposlenih u poljoprivredi Vrednost proizvodnje

8

• Manja očekivanja proizvođača u manje konkurentnim zemljama, gde će se poljoprivrednici zadovoljavati znatno nižom zaradom, pa čak možda i samo time da sebi (i svojoj porodici) obezbede prehrambenu sigurnost;

• Preferencija na lokalno tržište i lokalne proizvode, kao i proizvodnja i potrošnja pojedinih proizvoda koja je usko vezana za jednu kulturu i jednu teritoriju;

• Tržišne nepravilnosti kao što je otežan transport, carinske i vancarinske barijere, veličina tržišta, nedostatak tržišnih informacija i sl.

Azija je najveći proizvođač hrane sa dobrim trendovima. U rangiranju na osnovu konkurentnosti Azija se pozicionira bolje nego ostatak sveta, naročito bolje nego Evropa. U stvari, Evropa sve više napušta koncept borbe za tržište cenovnom konkurentnošću i okreće se ka konkurentnosti kvalitetom. Evropa je već na visokom nivou prinosa, površine se zbog industrijskog razvoja smanjuju i logično je da EU ne može da se sa takmacima na tržištu bori tako što će i dalje povećavati proizvodnju. Situacija u SAD je slična kao u Evropi. Osnovni pokretač rasta proizvodnje i povećanja konkurentnosti Azije je velika domaća potrošnja. Rast domaće potražnje doveo je do povećanja prinosa po jedinici proizvoda, ali i do povećanja poljoprivrednih površina.

Grafikon 3: Udeo i rast proizvodnje posmatranih regiona u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014

Izvor: FAO

Zemlje EU28 su najveći uvoznici i izvoznici hrane, ipak njihov udeo se smanjuje u korist Azije gde brže rastu i uvoz i izvoz. Evropa je naročito dominatna u izvozu mleka i mesa, ali isto tako ima najveći udeo u izvozu povrća, voća i prerađevina. Ipak EU-28 u trendu izvoza zaostaju ne zato što ne povećavaju svoj izvoz, nego zato što drugima izvoz raste brže.

Žitarice

Žitarice

Žitarice Uljarice

Uljarice

Uljarice

Povrće

Povrće

PovrćeVoće

Voće

Voće

Meso Meso

Meso

Mlečni proizvodi Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

-5% -4% -3% -2% -1% 0% 1% 2% 3%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu

Prosečan rast u odnosu na svet

EU Asia USA

9

Grafikon 4: Preraspodela i trend izvoza poljoprivrednih proizvoda po kontinentima

Grafikon 5: Preraspodela izvoza grupa poljoprivrednih proizvoda po kontinentima

Izvor: UN Comtrade Izvor: UN Comtrade

Poslednju deceniju su obeležele neke značajne promene u proizvodnoj i trgovinskoj geografiji. Evropa se fokusira na kvallitet i otvara granice;

• Rusija, Ukrajna i ostale CIS zemlje počinju da koriste potencijal koji imaju tako da beleže rast i u proizvodnji i u izvozu;

• Južna Amerika je beležila brz rast proizvodnje u prethodnoj deceniji koji se sada usporava;

• Sever Afrike ima značajne investicije u proizvodnju voća i povrća;

• Južna hemisfera postaje sve interesantnija za ulaganje u proizvodnju voća i povrća targetirajući tržište severne hemisfere van sezone;

• Azija nastavlja rast proizvodnje i trgovine i još više povećava potrošnju.

Većina ovih trendova koji su bili prisutni prethodnih godina se nastavlja

Porast i varijacije cena hrane do kojih je došlo u poslednjih 10 godina najveća je promena koja je zadesila svetsku poljoprivredu u zadnih nekoliko decenija. Cene žitarica i uljarica krajem 2007. i 2008. godine dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Posle smanjenja cene za trećinu u 2009, novi maksimum dostgnut je početkom 2011. godine. Posle toga dolazi do stabilizacije i snižavanja cena, ali ne ispod cena pre velikog poskupljenja.

FAO indeks cena hrane za 2011. je iznosio 228 poena, što je najviše otkad FAO prati međunarodne cene hrane, tj. od 1990. godine.

Grafikon 6: Ukupni FAO index u seriji januar 2007- maj 2017

Grafikon 7: FAO ideks cena grupa prehrambenih proizvoda u seriji oktobar 2014 – maj 2017

Izvor: FAO Izvor: FAO

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Evropa Azija Afrika

S. Amerika J. Amerika Ostali

0%

20%

40%

60%

80%

100%

SAD Azija Afrika EU

Evropa S. Amerika J. Amerika Okeanija

0

50

100

150

200

250

300

Jan

Jun

No

v

Ap

r

Sep Fe

b

Jul

De

c

Maj

Okt

Mar

Avg Ja

n

Jun

No

v

Ap

r

Sep Fe

b

Jul

De

c

Maj

Okt

Mar

Au

g

Jan

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

320

Okt

Dec

Feb

Ap

r

Jun

Avg

Okt

Dec

Feb

Ap

r

Jun

Au

g

Oct

Dec

Feb

Ap

r

2014 2015 2016 2017

Meso Mleko

Žitarice Biljna ulja

Šećer

10

Loše godine bile su jedan od osnovnih razloga porasta cena žitarica i uljarica, ali ne i jedini. Razloge treba tražiti i u drugim pojavama: u rastu cena goriva i đubriva, porastu korišćenja žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, povećanoj potrošnji u zemjama u razvoju, kao i u konstatno malim profitima koji su doveli do niskih ulaganja u proizvodnju.

To je u velikoj meri promenilo strukturu i proizvodnje i proizvođača (tj. farmi i farmera), uticalo na veličinu i pravce trgovine, prehrambenu sigurnost, te značajno povećalo prihode poljoprivrednika, ali i cene resursa i inputa. Možda najveća promena koju je porast cena hrane doneo jeste promena shvatanja važnosti poljoprivrede, tako da su mnogi koji nikada svoju budućnost nisu videli u ovoj oblasti, počeli da u nju ulažu.

Ipak, nema dileme da će cene polako opadati. Bez obzira što o širini i dometu ovih trendova postoje neslaganja i u teoriji (među naučnicima) i u praksi (među tržišnim „igračima“) nema dileme da će cene ubuduće opadati iako se više nikada neće vratiti na početni, tj. nivo na kome su bile pre 2008. godine. Najvažniji činioci koji su trend cena hrane obrnuli naniže, odnosno koji su uticali na njihovu stablizaciju jesu: (1) Povećanje površina pod deficitarinim kulturama, kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade; (2) Smanjenje potrošnje, kao posledica regovanja na podsticaj visoke cene; (3) Sve veća otvorenost tržišta usled pritiska potrošača; (4) Sve šira primena GM proizvoda i drugih novih tehnologija, kako u proizvodnji hrane tako i energije; (5) Splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine; (6) Pritisak potrošača i prerađivača u pravcu promene legislative vezane za agarnu i energetsku politiku.

Ovi podsticaji sa jedne, odnosno pritisci, sa druge strane, koji su delovali u pravcu smanjivanja cena (kao i proizvodno dobre godine) izazvali su lagani pad cena, tako FAO indeks hrane u mesecu maju 2017 godine iznosi 172,64 poena što je za tri poena manje nego sa početka godine. U nekim sektorima, kao što su proizvodnja šećera i biljnog ulja, taj pad je brži, dok je u nekim drugim sektorima sporiji. Očekuje se da će u mlekarstvu, proizvodnji žitarica i biljnog ulja silazni trendovi biti nastavljeni.

Sve u svemu, iako je malo verovatno da će ponovo doći do onakvih skokova cena hrane kao što se desilo 2007/2008. i 2010/2011. godine, to iskustvo trebalo bi da bude jasan signal kreatorima agrarne politike da u takvim (globalnim) uslovima moraju uložiti još veće napore (što znači i povećati kapacitete) da bi se poljoprivrednicima omogućilo da odgovore na izazove, tj. da iskoriste šanse koje donosi ublažavanje varijabilnosti cena hrane.

I.3. Promene navike potrošača

Navike i potražnja stanovništva se vremenom menjaju, kako na nivou pojedinaca tako i u sumi svih promena – na nivou države. Do pre desetak godina, nismo ni znali za određene proizvode, a danas su sastavni deo naše ishrane. S druge strane, sorte koje su se nekad gajile i koristile u ishrani danas se mogu pronaći samo u bankama gena. Ko god želi da se bavi proizvodnjom za tržište mora da svoju proizvodnju prilagodi ponašanju potrošača. Tržište hrane je vrlo dinamičano i lako promenljivo. Ono nije jednoobrazno, već je vrlo diverzifikovano u zavisnosti od tipa potrošača (tradicionalista, inovator, informisan, impulsivan...), njihovih mogućnosti i potreba. Trendove na tržištu, potražnju za novim proizvodima često generišu i marketinške aktivnosti.

Potrošač sve više vodi računa o zdravstvenoj bezbednosti hrane. Naročito mlađi, obrazovani, više platežne moći, urbani potrošači i žene su više zainteresovani za zdravstvenu dimenziju i kvalitet hrane. Poverenje u zdravstvenu bezbednost se uspostavlja dugotrajnim poznavanjem proizvođača ili posedovanjem određenog standarda. Prvi je više karakterističan za manje zajednice i prošla vremena. U današnjem, globalizovanom i metropolizovanom svetu, kao odgovor na potrebu potrošača da budu sigurni u zdravstvenu ispravnost hrane ključnu ulogu preuzimaju standardi o bezbednosti hrane. Njihov značaj u tom pogledu neprekidno raste.

Sve je značajnija dodata vrednost. Danas se na tržištu EU svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj artikala u jednoj prodavnici se povećao sa 550 tokom 50-ih, na preko 25.000 u velikim supermarketima koje nalazimo danas. To znači da je konkurencija oštrija nego ikad. Ukoliko želite

11

da vaš proizvod u toj „džungli“ bude uočen i prepoznat, tj. ukoliko želite da opstanete na tržištu, vaš proizvod mora da sadrži i neku specifičnost. To znači da ne samo da mora da bude generalno konkurentan i da mora da uliva poverenje da je zdravstveno bezbedan, nego mora i da poseduje neku dodatnu vrednost koja se dokazuje posedovanjem posebnih standarda kao što su IPM, Organic, GI, PDO, Global Gap itd.

Diferencijacija potrošača na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. Za razliku od pre nekoliko decenija danas je sve manje „srednjih“ potrošača. Danas potrošač ne razmišlja kao pre 10 godina. Ranije bi se potrošač u cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0,2 do dva evra, odlučivao za kupovinu onog od jednog evra. Danas će potrošač u zavisnosti od profila kome pripada kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji proizvod. Šta više, sve češće se odlučuje za proizvod od dva evra, koji mu garantuje ne samo zadovoljenje metaboličkih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima, da smanjuje zagađenje...), kao i hedonističkih (da uživa u najvišem kvalitetu).

Zato proizvođači koji žele da opstanu na tržištu moraju biti cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvođačima bilo onim u EU ili van nje, i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji pružaju podršku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.

Promena odnosa prema kvalitetu i ukusu. Jedan od centralnih tržišnih trendova u poslednjoj decenije jeste povećanje zahteva za kvalitetom, pri čemu u fokus dolaze izgled, ukus, hranljivost, proces proizvodnje, fer trgovina itd. Potrošač želi proizvod koji je zdraviji, „zeleniji“, koji je putovao kraće od proizvodne do prodajne tačke, koji je svež, jedinstven i koji odgovara njegovom/njenom vrednosnom sistemu.

Potrošač ima sve manje vremena za konzumiranje i kupovanje hrane. Potrošač manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su zato drugačiji. Današnji potrošač razmišlja potpuno drugačije od onog pre nekoliko decenija. Promenio mu se i životni stil, ima manje vremena, više ne postoji tradicionalna podela uloga u porodici, pa se samim tim menja i obrazac potrošnje hrane koji ide u pravcu drastičnog smanjenja vremena za pripremanje. Obroci su postali neformalni, individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Danas prosečan potrošač provede šest minuta u pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata. U konzumiranje hrane se 1965. godine dnevno provodilo dva i po sata a danas sat i petnaest minuta.

I.4. Klimatske promene

Klima se menja i mere adaptacije se primenjuju, svesno ili ne. Postoje brojne raspravu o značaju i stepenu, pa čak i, uopšte, o samom postojanju klimatskih promena. Bez obzira da li klimatske promene postoje ili ne poljoprivredna nauka i praksa se polako prilagođavaju promenama klime. Ukupno povećanje prosečne godišnje temperature za Srbiju izazvano klimatskim promenama u poslednjem veku je iznosilo 0,6°C što se ne čini kao velika promena. Ipak, primetno je da efekti na poljoprivredu postoje, pa makar, ponekad, samo zato što ljudi počinju da primećuju promene koje ranije nisu. Bitno je da poljoprivrednici pripremaju mere adaptacije na ovakve uslove. Te mere obuhvataju sledeće:

• Prilagođavanje kalendara radova izmenjenim klimatskim uslovima;

• Razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu;

• Poboljšanje navodnjavanja, odvodnjavanja i sistema za odbranu od poplava;

• Smanjenje učešća jarih useva i povećanje učešća ozimih useva;

• Izgradnja novih i poboljšanje postojećih regulacija rečnih slivova;

• Primena "zelenih" đubriva i promene u „malčiranju“;

• Zabrana loše poljoprivredne prakse, kao što su uklanjanje i paljenje strnjike i humusnog sloja, kao i dubokog oranja, jer se time smanjuje zadržavanje vode;

• Unapređenje strukture zemljišta radi povećanja kapaciteta za skladištenje vode i zaštite zemljišta od erozije;

12

• Izgradnja i obnova vegetacije oko poljoprivrednih oblasti kako bi se omogućilo prirodno oprašivanje i prirodna kontrola štetočina;

• Promene u korišćenju mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava i druge mere.

II. Trendovi u NZČ i CEFTA regionu

II.1. Iskustva NZČ

Dogodile su se velike promene u proizvodnji i trgovini novih zemalja članica (NZČ) EU. Otvaranje granica je bio jedan od osnovnih stimulansa rasta trgovine koji je uslovio povećanje ili smanjenje proizvodnje u svim NZČ. Bilo da je u pitanju povećanje ili smanjenje proizvodnje, ono je po pravilu bilo značajno samo na nivou pojedinačnih proizvoda i pojedinačnih zemalja. Kada se gledaju uopšteno na nivou grupa proizvoda ili na nivou svih zemalja članica onda promene ne izgledaju tako drastične.

Kakve su i kolike promene na nivou proizvoda najbolje se može videti upoređenjem proizvodnje i trgovine u novim zemljama članicama u periodu 1998-2002, dakle pred ulazak u EU, i u periodu 2006-2010, posle uslaska u EU. Da bi se dobila jasnija slika, potrebno je posmatrati u istom periodu trendove u proizvodnji u svetu, a da bismo videli koliko su ovi procesi već zahvatili Srbiju, posmatramo i šta se u istom periodu događa u Srbiji. Vidimo da su se u NZČ deslike velike promene, kao da su i Srbiju zahvatili slični procesima.

Grafikon 8: Trend proizvodnje Srbije, NZČ i sveta za period 2010-2014 (prosek) u odnosu na 1998-2002 (prosek)

Izvor: FAO

Kada posmatramo proizvodnju po zemljama uočava se da najveći rast beleže Baltičke zemlje, što je prvenstveno posledica niskog starta, jer u centralno-planskoj privredi Sovjetskog Saveza njima nije bila namenjena poljoprivredna proizvodnja. Najveće oscilacije su kod Rumunije, dok su vrlo negativna iskustva nekih velikih poljoprivrednih zemalja kao što je Mađarska, koja je imala izuzetno lošu agarnu politiku u predpristupnom periodu ne razumejući procese koji se dešavaju i ne pripremajući svoju poljoprivredu i poljoprivrednike za promene koje dolaze.

-80% -60% -40% -20% 0% 20% 40% 60% 80% 100% 120% 140%

Jabuka

Kajsija

Ječam

Kupus

Grožđe

Kukuruz

Breskva

Paprika

Šljiva

Krompir

Soja

Šećerna repa

Suncokret

Paradajz

Pšenica

Govedina

Svinjetina

Ovčetina

Mleko

Svet NZČ Srbija

13

Grafikon 9: Udeo i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda NZČ u odnosu na svetski prosek za period 2001-2008

Izvor: UN Comtrade

Grafikon 10: Udeo i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda NZČ u odnosu na svetski prosek za period 2009-2016

Izvor: UN Comtrade

Zbog izuzetno velike proizvodne diverzifikovanosti, kao i zbog velikog broja zemalja obuhvaćenih analizom, teško je pronaći opšte zaključke koji će važiti za sve sektore. Povrh toga, kada se u obzir uzme da su NZČ ulazile u EU u potpuno drugačijim političko-ekonomskom prilikama, tj. s jedne strane kao deo velikog političkog programa da se jednom za svagda kroz integraciju zemalja istočnog bloka u EU reši pitanje blokovske podele, a sa druge, uz snažnu investicionu podršku, postavlja se pitanje koliko je iskustvo proisteklo iz priključenje NZČ EU relevantno za Srbiju, tj. koliko Srbija može da uči iz njihovih iskustava?

1,297 mill. $

315 mill. $

3,147 mill. $

778 mill. $

4,521 mill. $

658 mill. $

1,687 mill. $

162 mill. $

8,628 mill. $

1,177 mill. $

1,500 mill. $

687 mill. $

0%

0%

0%

0%

1%

1%

1%

1%

1%

-20% -15% -10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu

Prosečan rast u odnosu na svetski prosek

Bugarska Kipar Češka Estonia Mađarska Latvia

Litvanija Malta Poljska Rumunija Slovačka Slovenia

4,276 mill. $

392 mill. $

7,481 mill. $

1,592 mill. $

9,280 mill. $

2,153 mill. $

4,938 mill. $

251 mill. $

23,046 mill. $

5,836 mill. $3,662 mill. $1,051 mill. $

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

-20% -15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu

Prosečan rast u odnosu na svetski prosek

Bugarska Kipar Češka Estonia Mađarska Latvia

Litvanija Malta Poljska Rumunija Slovačka Slovenia

14

Grafikon 11: Udeo i rast proizvodnje posmatranih zemalja u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014

Izvor: FAO

Odgovor je jasan: iskustvo NZČ je u potpunosti relavantno za Srbiju pošto se sami uslovi priključenja nisu menjali. U stvari, Srbija ima jednu veliku prednost koju NZČ nisu imale – da uči iz njihovih iskustava. Činjenica da je danas okruženje promenjeno stavlja dodatne izazove pred kreatore nacionalne i lokalne ekonomske i agrarne politike, kao i pred poljoprivrednike i preduzetnike da se prilagode ovim novim uslovima. Neke od osnovnih preporuka koje se daju naučiti iz iskustava NZČ jesu:

• Priključenje EU u predpristupnom i postpristupnom periodu donosi brojne promene kojima treba u što je većoj meri upravljati a ne baviti se posledicama; zato je najvažnije razumeti promene i procese koji se odvijaju;

• Promene koje dolaze nisu loše, naprotiv one pre svega nude brojne nove mogućnosti – tržišta, subvencija, predvidljivosti...; to što se neka država, region, opština, poljoprivrednik ne snalaze u ovim promenama ne treba kriviti promene, jer su one bile očekivane;

• Promene dovode do bržeg kretanje kapitala i samim tim pružaju veću mogućnost za privlačenje investicija; time borba za investicije, bilo da one dolaze iz druge države, opštine ili od lokalnih poljoprivrednika i preduzetnika, postaje jedna od najvažnijih aktivnosti lokalnih zajednica;

• Zaštita nečeg (poljoprivrednika, sektora...) što nema kapaciteta niti volje da se menja ili prilagođava predstavlja izgubljenu bitku koja često skupo košta (iskustva Mađarske i Hrvatske koje su velikim subvencijama i carinskom zaštitom želele da zaštite sektor pokazala su se kao jako loša);

• Svaka zemlja i opština imaju svoje konkurentske prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, samo ih treba prepoznati i u njih ulagati; pogrešna ulaganja ne samo što sprečavaju dobre da napreduju nego uz visoku cenu daju nadu lošima;

• Neophodno je stalno postavljati pitanja u procesu prihvatanja evropskih pravila, ali ne u smislu: „da li ja to moram“, nego „kako da se najbolje prilagodim“.

II.2. CEFTA region

Sve zemlje regiona donele su odluku da transformišu privredu iz socijalističkog sistema u kapitalistički po zapadnom modelu, što je podrazumevalo i brojne strukturne i zakonodavne reforme. Paralelno se odigravao još jedan proces – prilagođavanja Evropskoj uniji. Poljoprivreda je bila deo ovih procesa. Privatizacija kombinata i prerađivačkih kapaciteta, izgradnja tržišta poljoprivrednih kredita zasnovanog na privatnim bankama, privatizacija poljoprivrednog zemljišta, izgradnja robnih berzi i tržišta, razvoj servisa zasnovanih na privatnim inicijativama, razvoj tržišnog preduzetništva, izgradnja institucija podrške po EU

ŽitariceŽitarice

Žitarice

Uljarice Uljarice

Uljarice

Voće

Voće

Voće

Povrće

Povrće

Povrće

Meso

Meso

Meso

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi

-0.2%

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

-10% -8% -6% -4% -2% 0% 2% 4% 6% 8%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu


Srbija NZČ EU15

15

modelu (kao što su institucije za akreditaciju, plaćanje, registraciju, obeležavanje i sl.) samo su neki od izazova pred kojima su se našli kreatori agrarne i ekonomske politike u regionu. Neke zemlje su bile brže i efikasnije u prilagođavanju i reformama, a druge sporije. Ipak, generalni zaključak je da su mnoge tranzicione reforme urađene polovično. Jedne zato što je potrebno dodatno vreme za njihovo okončanje, a druge usled nespremnosti da se poljoprivreda potpuno prepusti tržišnim zakonitostima.

Poljoprivreda regiona ima potencijala da doprinosi CAP-u i ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji, ne toliko proizvedenim količinama, koliko kvalitetom i raznovrsnom ponudom. Proces EU integracija u koji su, manje ili više, uključene sve zemlje regiona čini da je cilj reformi zacrtan – da se postane deo Zajedničke agrarne politike EU. Ovaj put je težak i karakterišu ga velika ulaganja, ali donosi i brojne koristi, ne samo potrošačima, nego i poljoprivrednicima. Poljoprivredi i poljoprivrednicima je najteže na putu ulaska u EU,

ali oni i najviše profitiraju posle priključenja.1 Nema nikakvog razloga da u slučaju zapadnog Balkana bude drugačije, naročito ako se ima u vidu da je Zajednička agrarna politika EU zasnovana na principima jedinstvenog tržišta, finansijske solidarnosti i prioritetnog položaja Unije. Posle više decenija se pokazalo da je ta politika vrlo otvorena i dobra prema novim članicama.

Koliko god su ratna dejstva unazadila poljoprivredu zapadnog Balkana, i ma koliko se startovalo sa niskom osnovom, nesporno je da je došlo do značajnog napretka. Proizvodnja se osavremenjuje, raste broj modernih farmera koji obrađuju stotine pa i hiljade hektara, povećavaju se prinosi. Takođe, menja se i struktura proizvodnje, prilagođavajući se zahtevima ne samo lokalnog i regionalnog tržišta, nego i svetskim trendovima: u nekim oblastima ona raste, u drugima pada. Osnovni stimulansi za promene u proizvodnji jesu: (1) Liberalizacija domaćih carina koja je omogućila povećanu konkurenciju i olakšan pristup novim tehnologijama; (2) Dobijanje preferencijalnog pristupa tržištu EU i drugim tržištima; (3) Razvoj tržišta zasnovanog na privatnoj inicijativi; (4) Prilagođavanje tržišnim zakonitostima i (5) Promene u načinima prodaje – otvaranje supermarketa, veletržnica, robnih berzi...

Grafikon 12: Udeo i rast proizvodnje posmatranih zemalja i regiona u odnosu na svetski prosek za period 2007-2014

Izvor: FAO

Unapređenje trgovine u CEFTA regionu je bilo pokretač razvoja proizvodnje. Kao potpisnica GATT-a, bivša SFRJ je imala visoke uvozne carine na poljoprivredne proizvode, što su zadržale i novoformirane države. Tako je jedan od prvih zadataka ovih država bio prilagođavanje na tržišnu ekonomiju i pospešivanje slobodnijeg protoka robe. Kada sama zemlja nije bila spremna da otvara svoje granice, tada je EU

1 O tome svedoče podaci o smanjenju broja poljoprivrednika u zemljama u procesu ulaska u EU i priključenju CAP-u, ali i povećanje prihoda po ulasku u EU.

Žitarice

Žitarice

Žitarice

Uljarice

Uljarice Uljarice

Voće

Voće

VoćePovrće

Povrće

Povrće

Meso

Meso

Meso

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi-0.1%

0.0%

0.1%

0.1%

0.2%

0.2%

0.3%

0.3%

0.4%

0.4%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu


Srbija Hrvatska Ostatak CEFTA

16

podsticala te procese. Tako su zemlje zapadnog Balkana započele proces liberalizacije u okviru: (1) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama EU; (2) Prvo bilateralnih, a zatim CEFTA ugovora sa zemljama regiona; (3) Sporazuma u okviru STO; (4) Brojnih bilateralnih sporazuma. Ovo je rezultiralo unapređenjem trgovine u oba pravca.

Grafikon 13: Udeo i rast izvoza posmatranih zemalja u odnosu na svetski prosek za period 2011-2015

Grafikon 14: Bilans trgovine poljoprirednim proizvodima kod odabranih zemalja za period 2006-2015


Depopulacija ruralnih područja. Nekoliko trendova obeležavaju današnjicu ruralnih područja na zapadnom Balkanu. Štaviše, osnovano se može pretpostaviti da će se ti trendovi zadržati i u narednim godinama, jer su karakteristični i za nove zemlje članice EU. Intenzitet i brzina ovih procesa zavisi pre svega od sposobnosti da se kreira povoljno privredno i socijalno okruženje. Neki od tih trendova su:

• Sve veća migracija ka gradovima koja se javlja usled toga što: (1) Napredniji delovi ruralne zajednice napuštaju seoske sredine zbog boljih socio-ekonomskih uslova u gradu; (2) Siromašniji slojevi su primorani da traže zaposlenje van poljoprivrede usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu. Samim tim je prisutno smanjenje broja poljoprivrednika i povećanja staračkih domaćinstava u ruralnim predelima;

• Usled unapređenja tehnologije sve je manja potreba za radnom snagom u poljoprivredi, a sve je veća diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu u pravcu turizma, zanatstva i usluga;

• Sve veća urbanizacija ruralnih predela i povećanje tražnje za uslužnim poslovima koji zahtevaju specifična znanja;

• Smanjenje poljoprivrednih površina radi izgradnje industrijskih i uslužnih parkova;

• Poljoprivredno gazdinstvo menja svoju ulogu, jer se ona više ne svodi na proizvodnju hrane; stvara se potreba za sve širim i dubljim znanjima o ekonomiji, marketingu, menadžmentu...

Približavanje Evropskoj uniji, a pogotovo članstvo u njoj, donosi nove izazove i mogućnosti ruralnim zajednicama, jer nailaze na jedinstveni sistem regionalnog i ruralnog razvoja, koji se zasniva na decentralizaciji, većem učešću civilnog društva u donošenju odluka i povećanoj mogućnosti za korišćenje fondova.

163.35 mil. $492.08 mil. $

1.70 bil. $

87.33 mil. $

2.87 bil. $

623.48 mil. $

-0.02%

0.00%

0.02%

0.04%

0.06%

0.08%

0.10%

0.12%

-5% 0% 5% 10% 15%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu


Albanija BiH Hrvatska

Crna Gora Srbija Makedonija

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

500

1,000

1,500

2,000

Mili

on

a d

ola

ra

Albanija BiH Hrvatska

Crna Gora Srbija Makedonija

17

POLJOPRIVREDA SRBIJE Poljoprivreda Srbije predstavlja napredniji deo ukupne privrede zemlje, jer beleži veći rast i bolje trendove nego mnogi drugi sektori. S druge straneu vezi sa njom vladaju nerealne prestave i očekivanja: da Srbija treba da bude poljoprivredna velesila, da Vojvodina može da hrani pola Evrope ili pak da su naši proizvodi najukusniji i najzdraviji. Srbija čini 0,8 odsto zemljišnih površina u Evropi, Vojvodina 0,5 odsto. Mnoge evropske zemlje imaju dužu poljoprivrednu tradiciju, veliku domaću potražnju za kvalitetnim proizvodima, privatne i državne investicije u nauku i nove tehnologije, kao i brojne druge konkurentske prednosti. Nema sumnje da poljoprivreda Srbije može mnogo više nego do sada da doprinese ukupnom razvoju zemlje, ali nerealni zahtevi i njima rukovođene mere agrarne politike mogu samo da izazove kontra efekte.

III. Pozicija u okruženju i svetu

Poljoprivreda jeste i biće zasnovana na porodičnim gazdinstvima. U Srbiji, tj. opet pre svega u Vojvodini, u poslednjih desetak godina došlo je do prave male, mada tihe, agrarne revolucije. Gotovo u svakom vojvođanskom selu ima nekoliko desetina poljoprivrednika koji obrađuju desetine ili stotine hektara. Ti poljoprivrednici su shvatili kako tržište funkcioniše i nisu čekali da im država reši probleme ili stvori idealne uslove, nego su preuzeli rizik i novac kojim su raspolagali, bilo da su ga zaradili ili su se zadužili, ulagali u zemlju – zakupljujući je ili kupujući. Četiri bitne stvari su najviše uticale na ove promene. Prvo, otvaranje granica i omogućavanje pristupa stranim inputima, tehnologijama i mehanizaciji; drugo, razvoj tržišta kredita; treće, iznošenje na tržište državnog zemljišta i omogućavanje svima da kroz fer postupak dođu do njega i, četvrto, visoke cene žitarica i uljarica koje nisu pokrenule, ali su ubrzale proces ukrupnjavanja. Tako danas u Vojvodini 27 hiljada gazdinstava obrađuje 80 odsto poljoprivrednog zemljišta, dok ih ukupno ima 143,6 hiljada (odnos 20:80). U centralnoj Srbiji 221 hiljada poljoprivrednika obrauje 88 odsto zemljišta (odnos 58:88).

Struktura proizvođača ne predstavlja prepreku za razvoj. Mnogi smatraju da struktura porodičnih gazdinstava u Srbiji, odnosno usitnjenost zemljišnog poseda predstavlja ograničavajući faktor razvoja. Međutim, statistički prikaz gazdinstava ne odgovara u potpunosti realanom stanju, jer svaki popis, naročito u SEE regionu ima tendenciju da povećava broj gazdinstava i smanjuje broj hektara. A čak i da je struktura statistički nezadovoljavajuća iskustva pojedinih zemalja pokazuje da poljoprivreda i sa manjim gazdinstvima može biti uspešna. Poljska, koja ima strukturu gazdistava najsličniju Srbiji odličan je primer uspešne poljoprivrede koja ostvaruje izvoz od preko 25 milijardi USD godišnje. U EU čak 49 odsto gazdinstava ima manje od dva hektara i poseduje dva odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, dok sa druge strane tri odsto najvećih gazdinstava, koja imaju više od 100 ha, raspolaže sa preko 50 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU-28.

Grafikon 15, 16 i 17: Uporedna struktura broja gazdinstava i distribucije zemljišta u Poljskoj i Srbiji

0-1 1-2 2-5 5-10 10-20 20-50 >50

Srbija

Broj gazdinstava Korišćeno zemljište

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Poljska Srbija

>50

20-50

10-20

5-10

2-5

1-2

0-1

0-1 1-2 2-5 5-10 10-20 20-50 >50

Poljska

Broj gazdinstava Korišćeno zemljište

18

Izvor: sistematizacija autora iz podataka sa Eurosata i RSZ

Izraženi dualizam koji zahteva i različite mere agrarne politike. Razvoj tržišta dovodi do postupne, ali vrlo izražene podele gazdinstava na komercijalna i nekomercijlana. Jasno se vidi da jedna grupa gazdinstva – zahvaljujući kupovini ili zakupu zemlje od nekomercijalnih poljoprivrednika ili države – postaje sve veća. Logično je da porast broja poljoprivrednika koji obrađuju velika imanja ide na uštrb one druge grupe, odnosno da se smanjuje i broj malih poljoprivrednika i površine koje oni poseduju. Tako dualnost postaje jedna od osnovnih karakteristika poljoprivrede Srbije: na jednoj strani su mali seljaci koji sa nekoliko životinja i hektara proizvode samo za sopstvene potrebe, a na drugoj veliki proizvođači (pojedinci ili preduzeća). Ovi drugi, po konkurentnosti, veličini farme, znanju i opremi kojom raspolažu, spadaju među najbolje u Evropi. Ovakva struktura nije neobična za zemlje u tranziciji. Za Srbiju je karakteristično da mala, nekomercijalna gazdinstva nemaju neku drugu opciju, nego dugo ostaju prosto zarobljena na trenutnom nivou proizvodnje što ih dovodi na ivicu siromaštva. Država svoju agrarnu politiku treba da prilagode ovakvom stanju, odnosno, konkretnije govoreći, za svaku od ovih grupa trebalo bi predvideti posebne mere.

Tržišni lanac u Srbiji je kratak, neophodno je produžiti ga, celom dužinom legalizovati i uključiti malog proizvođača u lanac. Odgovor na pitanje kada i na koji način produžiti lanac političkim reformama treba da doprinese zadovoljenju potreba bezbednosti hrane i smanjenja sivog tržišta, kao i u najvećem delu da definiše stepen razvoja poljoprivrede zemlje koja teži da postane deo Evropske unije. U Srbiji dominiraju mali proizvođači za koje je uvođenje standard često nedostižno I neisplativo, dok je s druge strane velikim proizvođačima neophodna standardizacija kako bi mogli da izvoze svoje proizvode. Ovaj konflikt definiše brzinu i kvalitet reformi u poljoprivredi. Pokušaji da se zadovolje obe strane često rezultira velikim nepravdama i neregularnostima.

Srbija ne može da utiče na tržište sveta i Evrope, a samo delimično može da utiče na CEFTA tržište. Srbija je najveći proizvođač hrane u CEFTA regionu, ima najveće resurse i pojedinačno predstavlja najveće tržište. Srbija dominira u najvećem broju delatnosti dajući preko polovine ukupne proizvodnje u većini vrsta industrijskog bilja i voća, dok kod žitarica dominira u proizvodnji kukuruza i delimično pšenice. Udeo Srbije u proizvodnji povrća u CEFTA region je najmanji u odnosu na druge kulture, bilo da je u pitanju lako ili teže kvarljivo povrće. Pošto je CEFTA tržište otvoreno, tako da na njemu preovlađuje svetska cena, Srbija u malo proizvoda može da diktira cenu, a u većem broju slučajeva mora da se prilagodi ceni konkuretskih zemlja. Na svetskom i evropskom nivou Srbija je značajan proizvođač jedino maline, šljive i višnje, ali i to na nivou nekoliko proceneta (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje), dok se u slučaju svih ostalih proizvoda udeo Srbije izražava promilima.

Grafikon 18: Udeo proizvodnje Srbije u svetu, EU i CEFTA regionu (u procentima, po proizvodu) za period 2009-2014

Izvor: Kalkulacija SEEDEV na osnovu podataka FAO

26%

61%

32%

87%

17%

52%

67% 66%

86%

50%

37%

51%

36% 33% 32%27%

46% 47%

55%

46%

60% 58%

41%

63%

42%

72%

57%

33%

45% 48%

71%

53%

37%41%

3%

36%

4%

29%

1% 3%

28%

4% 5%9%

2% 3%

12%6% 4% 2%

7%

15%10%

2% 1% 3% 5%

28%

1% 2% 1% 1% 2% 1% 2% 1% 2% 1%5%

14%10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Jab

uka

Šlji

va

Tre

šnja

Mal

ina

Gro

žđe

Bre

skva

Viš

nja

Jag

od

a

Kaj

sija

Lub

en

ica

Kro

mp

ir

Šar

gar

ep

a

Pap

rika

Kra

stav

ac

Crn

i lu

k

Par

adaj

z

Ku

pu

s

Pas

ulj

Ku

kuru

z

Pše

nic

a

Ječa

m

Šeć

ern

a re

pa

Su

nco

kre

t

So

ja

Go

veđ

e m

eso

Svi

njs

ko m

eso

Živ

insk

o m

eso

Mle

ko

Ovč

ije m

eso

Go

ved

a

Svi

nje

Živ

ina

Ovc

e

Vin

o

Voće Povrće Žitarice Industrijskobilje

Životinjski proizvodi Žive životinje Vino

CEFTA EU Svet

19

Srbija ima diverzifikovanu proizvodnju i izvoz primarnih proizvoda. Usled dogogodišnje zatvorenosti tržišta, velikog broja malih proizvođača sa kratkim tržišnim lancem te raznovrsnih klimatskih i pedoloških karakteristika, Srbija ima vrlo diverzifikovanu proizvodnju. Sa otvaranjem tržišta dolazi do sve veće specijalizacije proizvođača, što dovodi do povećanja proizvodnje jednih i smanjenja drugih artikala. Ipak, Srbija još uvek proizvodi i izvozi veliki broj poljoprivrednih proizvoda. Najveći broj njih se izveze na CEFTA tržište koristeći prednost da zemlje kao što su BiH, Albanija, Crna Gora, imaju male, specijalizovane proizvodnje, gde Srbija ipak pronalazi svoje tržište i pored toga što je nekonkurentna na svetskom tržištu. Ipak, udeo mleka i mesa je primetno mali u proizvodnji, a naročito u izvozu.

Grafikon 19: Struktura proizvodnje u odabranim regionima

Grafikon 20: Struktura izvoza odabranih zemalja

Izvor: FAO Izvor: UN Comtrade

Izvoz postaje sve važniji. Od 2002. godine Srbija ostvaruje značajne rezultate u trgovini poljoprivrednim proizvodima: i izvoz i uvoz od tada, nekada brže, nekada sporije, ali uglavnom rastu. Osim 2009. kada je došlo do pada trgovine u oba smera kao posledica Svetske ekonomske krize. Od 2005. godine Srbija beleži suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Godine 2011. Srbija je izvezla gotovo dvostruko više poljoprivrednih proizvoda nego što je uvezla, ostvarujući rekordni suficit od 1,3 milijarde dolara.

Grafikon 21: Trgovinski bilans i spoljna trgovina u poljoprivredi (u milionima USD) za odabrane grupe zemalja

Izvor: UN Comtrade

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

ZapadniBalkan

NZČ EU15 Srbija Svet

Žitarice Voće Uljarice Povrće Meso Mleko

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

ZapadniBalkan

NZČ EU15 Srbija Svet

Žitarice Voće Uljarice Povrće Meso Mleko

-500

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

200

1 E

xpo

rtIm

po

rt

200

2 E

xp

ort

Imp

ort

200

3 E

xpo

rtIm

po

rt

200

4 E

xpo

rtIm

po

rt

200

5 E

xp

ort

Imp

ort

200

6 E

xp

ort

Imp

ort

200

7 E

xpo

rtIm

po

rt

200

8 E

xpo

rtIm

po

rt

200

9 E

xpo

rtIm

po

rt

2010

Exp

ort

Imp

ort

2011

Ex

po

rtIm

po

rt

2012

Exp

ort

Imp

ort

2013

Ex

po

rtIm

po

rt

2014

Ex

po

rtIm

po

rt

2015

Exp

ort

Imp

ort

2016

Exp

ort

Imp

ort

Mili

on

i

CEFTA EU Ostali Balans

20

Srbija ima izuzetno povoljne trgovinske ugovore. Gotovo da nema zemlje u svetu koja ima tako povoljne trgovinske ugovore. Sa svim većim partnerima (EU, CEFTA, Rusija, USA) za skoro sve proizvode Srbija ima bezcarinski izvoz. Srbija ima i potpisane bilateralne sporazume sa Turskom i Ukrajnom. Sporazum sa Turskom je restriktivan za obe strane i nije značajnije doprineo unapređenju trgovine. Velika konkurentska prednost Srbije jeste trgovinski sporazum sa Rusijom, kao najvećim svetskim uvoznikom hrane. Najveći trgovinski partner Srbije je Evropska unija, sa kojom se ostvaruje konstantan rast razmene poljoprivrednih proizvoda. Godine 2016. više od 35 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda otišlo je u EU, a kada tome dodamo i izvoz u CEFTA zemlje, vidimo da ova dva tržište apsorbuju oko 70 odsto srpskog izvoza. Pojedinačno gledano, zemlje u koje Srbija njaviše izvozi jesu: BiH, Crna Gora, Rusija, Nemačka, Makedonija. Primetno je da Srbija polako gubi CEFTA tržište, kako zbog toga što se pronalaze druga tržišta tako i zbog toga što je liberalizacija u CEFTA zemljama dovela do smanjenja zavisnosti od srpskih proizvoda, naročito mesa i mleka.

Grafikon 22: Udeo izvoza Srbije na rusko tržištu u ukupnom uvozu Rusije i trend izvoza

Grafikon 23: Udeo izvoza Srbije na CEFTA tržištu u ukupnom uvozu CEFTE i trend izvoza


Uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju je izuzetno mali, među najmanjim u Evropi po stanovniku. Srbija je 2016. godine uvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 1,5 milijardi USD, a prosečno u prethodnih pet godina 1,6 milijardi USD. To je uvoz od 215,3 USD po stanovniku, što je među njamanjim uvozom u Evropi (manji imaju samo Moldavija, Kazakhstan i Ukrajina). Prosečan uvoz u zemljama EU 15 je 1.798 USD po stanovniku a kod NZČ to je 991 USD. Razlozi za ovako mali uvoz jesu: (1) Diverzifikovana proizvodnja sa kratkim tržišnim lancem, (2) Niska kupovna moć, (3) Slabo razvijeni prerađivački kapaciteti koji po pravilu uvoze komponente (osnovne i prateće) za svoje proizvode i (4) Konkurentna proizvodnja velikog broja proizvoda.

Izvoz po hektaru je mali što je posledica slabo razvijene prerađivačke industrije. Srbija tokom tranzicije nije uspela da privuče značajne investicije u prerađivačke kapacitete, što je bila karakteristika NZČ koje su imale značajne proizvodne resurse (Poljska, Slovačka, Mađarska, Češka). Po pravilu velike kompanije koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda su imale pristup tržištu EU i uspevale su da poljoprivredne proizvode prerade i prodaju po supermarketima širom EU. Osnovni razlozi zašto se to nije desilo u Srbiji su sledeći: (1) Generlno loša poslovna klima u Srbiji (ona je na Doing Business listi Svetske banke među lošije plasiranim evropskim zemljama), (2) Visoka carinska zaštita koja onemogućava da se određene komponente proizvoda uvoze bez carina što je dovodilo do velikih cenovnih varijacija, (3) Agarna politika se često menjala i nije nudila predvidljivost na duži rok, (4) Nedovršena reforma insititucija u poljoprivredi i ekologiji čime je davana velika arbitrarna moć inspektorima, poskupljivala je uvođenja standarda i onemogućavala izvoz značajnog broja proizvoda (Srbija ne može da izvozi meso i mlečne proizvode), (5) Vrlo manjkava zakonodavna praksa, naročito u sprovođenju ugovora male vrednosti koji su dominantni u poljoprivredi, (6) Značajan udeo sive ekonomije i (7) Skup kapital u dugom periodu što je sprečavalo domaće investicije.

0.0%

0.2%

0.4%

0.6%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

1.6%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

Mill

ion

i $

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

Mill

ion

i $

21

Ovo je jedan od osnovnih razloga malog izvoza po hektaru, ali ne i jedini. Druge treba tražiti u strukturi proizvodnje u kojoj dominiraju žitarice, zatim u slabo razvijenom preduzetnčkom duhu, lošem zakonu o zadrugama koji nije u funkciji udruživanja, i dr.

Grafikon 24: Izvoz poljoprivrednih proizvoda po hektaru ukupne obradive površine za zemlje NZČ, EU15, zapadnog Balkana u 2015 godini

Grafikon 25: Prosek izvoza po hektaru ukupne obradive povrsine za EU 15, NZČ i Sbiju u 2015 godini

Izvor: FAO i UN Comtrade Izvor: FAO i UN Comtrade

Srbija još uvek ima regione u kojima nije bilo značajnih promena u proizvodnji i prometu. Poznata je velika razlika između Vojvodine i centralne Srbije. Međutim, i unutar Vojvodine, a pogotovo centralne Srbije postoje velike razlike meu regionima. Tako je ukupan GAO (gross agricultural output) u proteklih 10 godina povećan u Vojvodini (i biljna i stočasrka proizvodnja) dok on beleži pad u području zapadne a naročito istočne Srbije. Posebno to važi za brdsko-planinska područja.

Poruke države su konfuzne, a uticaj sve slabiji. Učesnici u poljoprivrednom tržišnom lancu još uvek ne dobijaju jasne poruke koje od dražave očekuju. Da li je državno upravljanje kombinatima bolje od privatnog; da li bi slobodno tržište u poljoprivredi trebalo ili može li da funkcioniše; da li bi cene trebalo da se slobodno formiraju ili bi država trebalo da ih ograničava; da li se politikom podrške želi doprinositi ekonomskom razvoju (povećanje veličine farme koja vodi unapređenju konkurentnosti) ili socijalnom staranju (puno malih gazdinstava koja proizvode za svoje potrebe i time zadovoljavaju prehrambenu sigurnost) i tome slično, samo su neka od pitanja. Agrarnu politiku karakterišu kratkoročne ad hoc mere, što u potpunosti onemogućava predviđanja i blagovremena prilagođavanja. Svaka od tih akcija, kroz redistribuciju (obično budžetskih) resursa, kratkoročno rešava neki mali problem, ali dugoročno izaziva nove probleme i zbunjuje učesnike na tržištu.

Pored ovih zbunjujućih poruka poljoprivrednici isto tako vide da je podrška države manja od one koju imaju konkurenti, odnosno manja od one koja je potrebna i manja od one na koju su navikli. To jeste realnost koja se ogleda ne samo u smanjenju agrarnog budžeta i njegovog udela u ukupnom budžetu, nego i u činjenici da konkurenti svoje budžete ostavljaju na istom nivou (zemlje EU) ili pak povećavaju (najveći deo CEFTA zemalja).

IV. Konkurentske prednosti

Poljoprivrednici

Najveća prednost Srbije jesu – poljoprivrednici. Naime, u poslednji petnaestak godina razvio se prilično širok i dubok sloj uspešnih poljoprivrednih proizvođača. Do toga je došlo pre svega zahvaljujući njihovoj sopstvenoj upornosti i radu, ali i zahvaljujući agrarnoj politici, odnosno stavljanju državne i društvene

1.12

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Ho

lan

dija

Be

lgija

Mal

ta

Luks

em

bu

rg

Irsk

a

Au

stri

ja

Dan

ska

Crn

a G

ora

Slo

ven

ija

Nem

ačka

Ital

ija

Po

rtu

gal

Vel

ika

Bri

tan

ija

Kip

ar

Šp

anija

Fran

cusk

a

Šve

dsk

a

Če

ška.

Grč

ka

Po

ljska

Slo

vačk

a

Est

on

ija

Hrv

atsk

a

Litv

anija

Mađ

arsk

a

Leto

nija

Mak

edo

nija

Bu

gar

ska

Srb

ija

Ru

mu

nija

Fin

ska

Bo

sna

i He

rce

go

vin

a

Alb

anija

Hila

jde

do

lara

po

he

ktar

u

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Srbija ZapadniBalkan

NZČ EU15

Hilj

ade

do

lara

po

he

ktar

u

22

zemlje na tržište (kroz otkup ili zakup). Danas su to ozbiljni farmeri, koji prate globalne trendove, koriste najmoderniju mehanizaciju i tehnologiju, okrenuti su svetskim tržištima i orijentisani na specijalizaciju u proizvodnji. Na kraju, što je posebno važno, oni su i naši najveći investitori.

Zbog sveta toga, naši poljoprivrednici mogu da budu i pouzdan i dostojan partner najvećim svetskim kompanijama. To je naročito važno, jer iskustvo, pre svega novih članica Evropske unije, recimo Poljske, pokazuje da su u agrobiznisu najbrže napredovale zemlje koje su imale dobre poljoprivrednike. Odnosno – zemlje gde investitor dolazi, jer ima mogućnost da organizuje tržišni lanac.

Regionalna specijalizacija

Profesionalizacija poljoprivrednika dovela je do toga da oni počinju sve više da vode računa o efikasnosti svoje proizvodnje, odnosno o profitu, što vodi ka orijentaciji na proizvodnju kultura za koje poseduju najbolje uslove. Tako dolazi do specijlizacije regiona, odnosno do toga da pojedini krajevi postaju prepoznatljivi po proizvodnji određenih artikala: oblačinska višnja, leskovačka paprika, maline iz Arilja, grožđe iz Topole, breskve iz Grocke, suncokret iz Banata, kupus iz Futoga... da nabrojimo samo neke proizvode i po njima poznate regione.

Ovo otvara još jednu prednost koju Srbija do sada nije dovoljno, bolje rečeno nije uopšte, iskoristila – razvoj proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Danas potrošači u Evropi, ali i u našem susedstvu sve više žele da znaju šta jedu ipiju, odnosno odakle su proizvodi koje kupuju. Srbija je generalno prepoznata kao zemlja dobre hrane, samo to treba da valorizuje na stranim tržištima.

Slobodno zemljište

U Srbiji još uvek postoje još uvek postoje „nepodeljene karte“ kada se radi o obradivim površinama. U najvećem broju evropskih zemalja, Holandiji recimo, zemlje na tržištu praktično nema. U Srbiji međutim, postoji oko 800.000 hektara zemlje u državnom vlasništvu koje će se pre ili kasnije naći na tržištu. Pola toga su, doduše, livade i pašnjaci, koji u ovom trenutku nisu mnogo atraktivni ali s obzirom na to da će hrana biti sve traženija neće se dugo čekati na vreme kada će i ova zemlja postati dragocena. Još važnije, već u ovom trenutku država raspolaže sa oko 400.000 hekatara oranica, uglavnom u Vojvodini, što znači da je reč o najkvalitetnijoj zemlji. Ta zemlja će se uskoro, direktno (tako što će je, kroz drugu rundu privatizacije, prodavati država) ili indirektno (tako što će je prodavati novi-stari vlasnici kojima će nakon restitucije biti vraćena) naći na tržištu. Pored toga, staračka domaćinstva još uvek poseduju zemlju koja će u relativno bliskoj budućnosti biti na prodaju. Dakle, svi ozbiljni investitori, kako domaći tako i strani, mogu računati na to da će u Srbiji naći osnovni resurs za poljoprivrednu proizvodnju – zemlju.

Trgovinski ugovori

Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama našeg regiona (CEFTA ugovor), kao i sa Rusijom koja je njaveći uvoznik hrane. Srbija je i od Sjedinjenih Američkih Država dobila specijalni status, dakle može da izvozi pod povoljnim uslovima. Naravno, Srbija ima mogućnost da i u Evropsku uniju svoje poljoprivredne proizvode izvozi bez carine. Izvoz u okviru regiona i EU čine 70 odsto tržišta za srpske prehrambene proizvode. Pored ovih povoljnih izvoznih okolnosti tržište Srbije, pošto ona još uvek nije članica STO, je zaštićeno od uvoza različitim carinskim i vancarinskim barijerama. Na ovaj način poljoprivreda Srbije i svi njeni akteri će još neko vreme biti pošteđeni najoštrije konkurencije.

Evropska unija

Buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji treba izdvojiti kao posebno atraktivan „momenat“ u strateško-investicionom pozicioniranju Srbije. Kad neka zemlja postane članica EU, ona ima pristup svim mogućim pogodnostima koje se mogu imati, prvenstveno tržištu od pola milijarde ljudi. Dodatno, jedna od pogodnosti pripadanja EU je da Unija ima veliki agrarni budžet iz koga se daju mnogobrojni razvojni podsticaji. Konačno, veliko evropsko tržište, omogućava predvidljivost proizvodnje i cena. To povećava stabilnost domaćeg tržišta što će sa svoje strane dodatno povoljno delovati na privlačenje stranih investitora.

23

IPARD fond

Za svakog investitora, bio mali ili veliki, značajno je ako može da dobije neku vrstu podrške i stimulacije. U tom smislu IPARD fond, koji polovinu investicije obezbeđuje u obliku bespovratnih sredstava, dakle besplatno, kao poklon, predstavlja izuzetno atraktivan „mamac“. Kompanije iz Evropske Unije navikle su na ove fondove i često svoju odluku o investiraju vezuju za postojanje ovih fondova. U Evropskoj uniji je takoreći sve izgrađeno uz pomoć takvih grantova. Zato ni Srbija ne bi smela da propusti mogućnost da IPARD fond iskoristi do maksimuma i na taj način obezbedi preko potrebna ulaganja u poljoprivredu i ruralni razvoj.

Kvalitet

Srbija ima kvalitetne poljoprivredne proizvode i još značajnije ima prostora da se proizvodnja vrhunskih proizvoda znatno poveća.

Organska prozvodnja takođe može da bude adut Srbije. To nije jednostavno kao što se često u Srbiji o tome govori, ali kompanije koje imaju tržište (pre svega u EU), a imaju i novca i znanja da taj proces organizuju, u Srbiji mogu da nađu potrebne preduslove za realizaciju svojih namera, kako samo zamljište, tako i druge preduslove.

Dunav

Srbija postaje sve ozbiljniji proizvođač i izvoznik žitarica. S obzirom na to, Dunav kao najjeftiniji put za transport robe do Konstance na Crnom moru, može da odigra značajnu ulogu u privlačenju investitora u ovu proizvodnju. Takođe, obala Dunava može da posluži za izgradnju slobodnih i industrijskih zona gde će se podizati prerađivački kapaciteti i tako širiti proizvodni asortiman.

Domaće tržište

Tržište Srbije sa oko sedam miliona stanovnika nije malo i pri tome je prilično nerazvijeno. Dakle, na njemu ima još puno prostora za pojavu novih prooizvoda. Naši potrošači u celini gledano uopšte nisu tako siromašni da ne bi mogli da prihvate bogatiji proizvodni asortiman (koji se, uostalom i ne mora prevashodno sastojati od neke ekskluzivne i posebno skupe robe). Štaviše, praksa pokazuje da kvalitetni proizvodi, čak i ako su (relativno) skupi, bez većih problema pronalaze kupce.

V. Poljoprivredno zemljište

Poljoprivredno zemljište je jedan od najvažnijih (prirodnih) resursa svake zemlje i osnovni činilac poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredno zemljište je neprocenjivi, sporo obnovljivi prirodni resurs. U poslednje vreme ono dobija još više na značaju zbog intenziviranja klimatskih promena, povećanja broja stanovnika, povećanja aridnih predele, povećanja korišćenja poljoprivrednih površina za proizvodnju energije, građevinske ekspanzije i drugih činilaca koji utiču na to da se na zemljište gleda sa posebnom pažnjom.

Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem predstavlja jednu od ključnih politika održivog razvoja svake zemlje. Ona je pre svega deo poljoprivredne politike, ali njegova važnost prevazilazi okvire poljoprivredne politike i predstavlja deo: politike zaštite životne sredine zbog biološke raznovrsnosti, uticaja na klimatske promene i zagađenja zemljišta i voda; socijalne politike usled značaja za prehrambenu sigurnost; ekonomske politike kao deo razvojnih politika, politika koncentracije i monopola, subvencija, politika nacionale sigurnosti i drugih politika.

V.1. Osnovni podaci o poljoprivrednom zemljištu Srbije

Srbija ima zemljišne resurse koji osiguravaju prehrambenu sigurnost i omogućavaju ostvarivanje dodatnog prihoda. U Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupno ima 3.861.477 ha poljoprivrednog zemljišta, što po stanovniku iznosi 0,54 ha. Ukoliko uzmemo u obzir podatke RZS o korišćenom poljoprivrednom zemljištu (3.437.423 ha) svaki stanovnik Srbije ima na raspolaganju 0,48 ha.

24

Međutim, ukoliko koristimo podatke Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji poljoprivredno zemljište se prostire na površini od 5.032.863 ha, što znači da po stanovniku imamo 0,71 ha, odnosno ukoliko koristimo podatak RGZ za obradivo poljoprivredno zemljište koje se prostire na površini od 4.255.344 ha, svaki stanovnik Srbije ima na raspolaganju 0,60 ha. Prema najnovijim satelitskim snimcima (2015/2016 godina) Srbija ima oko 4,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što je najrealniji podatak i što pokazuje da imamo nešto više poljoprivrednog zemljište nego što su to podaci RZS, a manje poljoprivrednog zemljišta nego što su zvanični podaci RGZ. U svakom slučaju Srbija po stanovniku ima između 0,48 ha i 0,71 ha (u zavisnosti koje podatke koristimo), što predstavlja od 266 do 394 odsto poljoprivrednog zemljišta više nego što je minumim poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva.

Dominantan oblik korišćenja poljoprivrednog zemljišta po načinu posedovanja prava je po osnovu vlasništva 70,4 odsto, dok se po osnovu zakupa koristi nešto više od četvrtine poljoprivrednog zemljišta (25,5 odsto), a po osnovu drugih modela korišćenja oko 4,1 odsto poljoprivrednog zemljišta. Po osnovu vlasništva najviše poljoprivrednog zemljišta se koristi u regionu južne i istočne Srbije (84,3 odsto), a najmanje u Vojvodini (55,3 odsto).

Tabela 1. Struktura KPZ po načinu posedovanja prava

Teritorija Ukupno Vlasništvo Zakup

Zajedničko i drugi modeli korišćenja

ha % ha % ha % Ha %

Srbija 3,437,423.5 100 2,418,416.0 70,4 875,241.9 25,5 143,765.6 4.1

Beogradski region 136,389.2 100 108,279.2 79,4 23,061.8 16,9 5,048.2 3.7

Region Vojvodina 1,608,896.2 100 890,141.9 55,3 669,197.9 41,6 49,556.3 3.1

Region Šumadija i Zapadna Srbija

1,014,209.7 100 848,521.6 83,7 110,645.8 10,9 55,042.4 5.4

Južna i istočna Srbija

677,928.4 100 571,473.3 84,3 72,336.5 10,7 34,118.7 5.0

Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji 84 odsto je obradivo poljoprivredno zemljište. Prema klasama poljoprivrednog zemljišta Srbija raspolaže sa 4.255.343 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta od čega je 62 odsto od i do IV katastarske klase i 38 odsto od V do VIII katastarske klase. Prve četiri katastarske klase obradivog poljoprivrednog zemljišta se mogu koristiti bez ikakvog ograničenja, dok je obradivo poljoprivredno zemljište od V do VIII katastarske klase sa manjim, odnosno ograničenim proizvodnim potencijalom. Prema pedološkom sastavu na oko 3.250.000 hektara se nalaze černozem, gajnjača, smonica i ritska crnica koje su veoma kvalitetna zemljišta ili kvalitetna zemljišta na kojima se mogu gajiti poljoprivredni proizvodi bez ikakvih ograničenja. Na više od milion hektara (1.045.704 ha) se prostire černozem.

Tabela 2. Struktura obradivog poljoprivrednog zemljišta po katastarskim klasama u Republici Srbiji

Katastarska klasa obradivog polj. zemljišta

Naziv katastarske kulture Ukupno Njiva Vrt Voćnjak Vinograd Livada

I – IV 66% 95% 77% 91% 26% 62%

V – VIII 34% 5% 23% 9% 74% 38%

Prosečna veličina poseda po poljoprivrednom gazdinstvu u Srrbiji je 5,4 hektara i on se u proseku sastoji od 6 pojedinačnih nezavisnih delova. Posmatrano po regionima, prosečna veličina odvojenih delova najmanja je u regionu Šamadije i Zapadne Srbije 0,77 ha i regionu Južne i Istočne Srbije 0,51 ha.

Tabela 3. Procentualna zastupljenost po veličini katastarskih parcela

<0,1 ha 0,1-0,3 ha 0,3-0,5 ha 0,5-1 ha 1-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-50 ha >50 ha Ukupno

32,97% 35,02% 13,04% 11,78% 6,25% 0,56% 0,22% 0,14% 0,02% 100%

25

Primetna je velika razlika između tri posedovne grupe gazdinstava koja se ogleda u veoma značajnoj nesrazmeri njihove zastupljenosti u ukupnom broju gazdinstava i ukupnoj površini korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Tabela 4. Struktura poseda prema veličini gazdinstva i površini poljoprivrednog zemljišta koju koriste

>5 ha 5-20 ha <20 ha

Broj gazdinstava u %

Površina poljoprivrednog

zemljišta u %



zemljišta u %



zemljišta u %

77,4 25 19,5 30,8 3,1 44,2

Srbija je za poslednjih 40 godina izgubila 299.000 hektara poljoprivrednog zemljišta ili 5,6 odsto i njegova zastupljenost je smanjena sa 69,3 na 65,5 odsto u odnosu na ukupnu površinu Republike Srbije. Na teritoriji AP Vojvodina smanjena je površina poljoprivrednog zemljišta za 104.000 hektara, a na teritoriji centralne Srbije za 194.000 hektara. u oba slučaja za 5,6 odsto. To znači da je srazmerno površini bio podjednak gubitak poljoprivrednog zemljišta i na teritoriji AP Vojvodina i na teritoriji Centralne Srbije, s tim da je na teritoriji AP Vojvodine znatno kvalitetnije poljoprivredno zemljište. U poslednjih deset godina smanjene su površine poljoprivrednog zemljišta za 81.000 hektara.

V.2. Poljoprivredno zemljište u Srbiji i EU-28

U odnosu na zemlje EU Srbija po površini poljoprivrednog zemljišta se nalazi u gornjoj polovini, zemalja EU ima više korišćenog poljoprivrednog zemljišta od Srbije. Najviše poljoprivrednog zemljišta se11 koristi u Francuskoj (27.837.300 ha), a više od Srbije u EU-28 koriste poljoprivrednog zemljišta i: Španija, UK, Nemačka, Poljska, Rumunija, Italija, Irska, Mađarska, Portugal i Grčka. Međutim prema obimu i strukturi raspoloživih poljoprivrednih površina Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa povoljnim zemljišnim resursima. Prema broju hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku Srbija ima 37 odsto više poljoprivrednog zemljišta u odnosu na prosek EU -28. Samo 0sam zemalja u EU-28 ima više korišćenog poljoprivrednog zemljišta po glavi stanovnika od Srbije. Istovremeno, odnos površina oranica i stalnih useva prema površinama livada i pašnjaka 71:29 odsto je među povoljnijima u odnosu na druge zemlje EU-28.

Grafikon 26: Odnos ukupnog i obradivog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku

Izvor: FAO, Svetska banka

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

1

Litv

anija

Leto

nija

Bu

gar

ska

Est

on

ia

Mađ

arsk

a

Ru

mu

nija

Dan

ska

Fin

ska

Srb

ija

Šp

anija

Grč

ka

Če

ška

Po

ljska

Fran

cusk

a

Šve

dsk

a

Slo

vačk

a

Irsk

a

Po

rtu

gal

ija

Au

stri

ja

Ital

ija

Ne

mač

ka

Slo

ven

ia

Luks

em

bu

rg

V.B

rita

nija

Kip

ar

Be

lgija

Ho

lan

dija

Mal

ta

ha

po

sta

no

vnik

u

Poljoprivredno zemljište Obradivo zemljište

26

Grafikon 27: Struktura poljoprivrednih površina Srbije i EU (%)

Izvor: Eurostat

Međutim kada upoređujemo zbanične podatke o posed poljoprivrednog zemljišta Srbija ima krupniji posed samo od četiri zemlje EU (Malte, Kipra, Rumunije i Grčke), a manji posed od čak 24 zemlje. Situacija se dakle menja ukoliko u obzir uzmemo korišćenu površinu (za koje nažalost nemamo najrelevantnije podatke Srbija) jer mnogi ugovori o zekupu nisu javni. Još značajnije se menja ukoliko posmatramo odvojeno Vojvodinu i centralnu Srbiju.

V.3. Tržište poljoprivrednog zemljišta

Jedan od najvažnijih preduslova za konkurentnu poljoprivredu je razvijeno tržište poljoprivrednog zemljišta. Razvijeno tržište zemljište podrazumeva da se zemljište obrađuje od strane onog ko je u stanju da iz njega izvuče najveći prinost, profit, korist... Kao i u mnogim drugim ekonomskim disciplinama ne postoji idealno tržište nego postoje tržišne nepravilnosti, pa zemljište obrađuju i oni manje sposobni. Da bi neka zemlja imala razvijeno tržište poljoprivrednog zemljišta mora ispuniti dva uslova: efikasno tržište zemljištem i efikasno upravljanje korišćenja zemljišta.

Sigurnost prava na vlasništvo, zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta najvažniji su preduslovi za efikasno tržište poljoprivrednim zemljištem. Veoma važnu ulogu imaju i procena vrednosti poljoprivrednog zemljišta i mogućnost korišćenja sredstava za kupovinu poljoprivrednog zemljišta (sopstvena sredstva ili kredite). Za efikasno upravljanje korišćenjem poljoprivrednog zemljišta najvažniji su: donošenje prostornih planova, komasacija, zabrana izgradnje na poljoprivrednom zemljištu, kontrola korišćenja poljoprivrednog zemljišta i primena sankcija ukoliko se ne poštuju ova pravila.

Srbija je u poslednjih petnaestak godina učinila značajne korake u razvoju tržišta poljoprivrednog zemljišta: uspostavljem jedinstvene evidencija o nepokretnostima na teritoriji cele zemlje je učinjen značajan doprinos sigurnosti u prometu nepokretnosti; uvođenjem javnih beležnika, odnosno obaveznosti overe ugovora kod javnog beležnika učinjen je značajan iskorak u sigurnosti prometa poljoprivrednog zemljišta; smanjena je visina poreza na prenos apsolutnih prava; omogućeno je puštanje na tržište zemljišta u državnoj svojini čime je učinjen veliki napredak u upravljanju ovim zemjljištem; svake godine se komasira više hiljada hektara; doneti su zakoni o restituciji (četiri zakona) i značajne površine poljoprivrednog zemljišta su vraćene; ubrzano se donose prostorni planovi (na svim nivoima); zabranjena je izgradnja objekata na poljoprivrednom zemljištu (osim određenih objekata koji su propisani zakonom); omogućen je slobodan promet poljoprivrednog zemljišta (postoje samo nekoliko ograničenja u prometu, a to je zabrana sticanja poljoprivrednog zemljišta od strane stranih pravnih i fizičkih lica i pravo preče kupovine.

71 %

73 %

71 %

66

%

82

%

64

%

80

%

79 %

75 %

63

%

72 %

36 %

65

%

50 %

37 %

92

%

99

%

67

%

71 %

37 %

21 %

56 %

48

%

56 %

30 %

49

%

85

%

37 %

2 %

25 %

1 %0 %

3 %

0 %

1 %

12 %

3 %

2 %1 %

6 %

6 %

2 %

1 %

4 % 1 %

19 %

17 %

1 %

2 %

20 %

17 %

0 %

0 %

27 % 2 %

28 %

34 %

15 %

35 %

20 %

22 %

34 %

27 %

59 %

29 %

48

% 2 %

8 % 1 %

30 %

28 %

43

%

79 %

27 %

51 %

42

%

50 %

34 %

15 %

63

%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Bu

gar

ska

Kip

ar

Če

ška

Est

on

ia

Mađ

arsk

a

Leto

nija

Litv

anija

Mal

ta

Po

ljska

Ru

mu

nija

Slo

vačk

a

Slo

ven

ia

Srb

ija

Au

stri

a

Be

lgija

Dan

ska

Fin

ska

Fran

cusk

a

Ne

mač

ka

Grč

ka

Irsk

a

Ital

ija

Luks

em

bu

rg

Ho

lan

dija

Po

rtu

gal

ija

Šp

anija

Šve

dsk

a

V. B

rita

nija

Oranice Stalni usevi Stalne livade

27

Svakako da je prvi korak koji je omogućio početak razvoja tržišta poljoprivrednog zemljišta bilo ukidanje zemljišnog maksimuma, a zatim privatizacija društvenih poljoprivrednih preduzeća. Iako je bilo dosta neuspešnih privatizacija, ona je omogućila prelazak poljoprivrednog zemljišta u privatnu svojinu i često su neuspešna preduzeća prodavala uspešnim poljoprivrednicima poljoprivredno zemljište posle privatizacije. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koju su koristila sva preduzeća bila je 744.033,9247 hektara, a nakon privatizacije, odnosno stupanjem na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu preneto je na upravljanje ministarstvu poljoprivrede (443.647,3635 hektara). Iako je bilo mnogo loših privatizacija, one su doprinele razvoju tržišta poljoprivrednog zemljišta.

Postoje mere koje treba uraditi da bi se tržište dalje razvijalo. Neažurnost podataka u jedinstvenoj evidenciji o nepokretnosti i visina taksi za overu ugovora kod javnog beležnika predstavljaju određene poteškoće u prometu poljoprivrednim zemljištem. Nezavršen postupak restitucije predstavlja prepreku za razvoj tržišta poljoprivrednim zemljištem (za zemljište koje je predmet restitucije). Takođe, promena poreske politike, prelaskom sa oporezivanja po katastarskom prihodu na oporezivanje poljoprivrednog zemljišta po tržišnoj vrednosti će doprineti razvoju tržišta poljoprivrednog zemljišta, odnosno prelazak tog zemljišta iz ruku neefikasnih u ruke efikasnih poljoprivrednika. Međutim, potrebno je unaprediti poresku politiku i u ovom segmentu kako bi pospešili razvoj tržišta, ali i ispravili određene nelogičnosti.

Srbija ima dobro razvijeno tržište poljoprivrednog zemljišta, naročito tržište zakupa. S obzirom da se razvijenost tržišta poljoprivrednim zemljištem ogleda pre svega u kupoprodaji i zakupu i da je u Srbiji više od četvrtine poljoprivrednog zemljišta koje se koristi u zakupu (moguće i više), možemo reći da Srbija ima relativno dobro razvijeno tržište poljoprivrednim zemljištem, a pre svega zakupa. Nešto više od dve petine (oko 42 odsto) poljoprivrednog zemljišta koje je u zakupu je državno poljoprivredno zemljište.

V.4. Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini

Osnovni ciljevi upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini su efikasno korišćenje tog zemljišta u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanje parcela. Poljoprivrednim zemljištem u javnoj (državnoj) svojini Republike Srbije upravlja ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se u skladu sa zakonom može: otuđivati; davati u zakup - po pravu prečeg zakupa (vlasnicima infrastrukture na državnom poljoprivrednom zemljištu i vlasnicima životinja - stočarima) i po tržišnim uslovima (javnim nadmetanjem); davati na korišćenje bez naknade; privatizovati u postupku restitucije; davati pravo službenosti; komasirati i pretvarati u građevinsko ili šumsko zemljište i na taj način koristiti za izgradnju ekonomskih i industrijskih zona i pošumljavanje.

V.4.1. Prodaja zemljišta u državnoj svojini

Prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta omogućena je uz niz ograničenja. Ponovo je propisana izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojen krajem 2015. godine. Naime u postupku otuđenja poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može steći samo fizičko lice teretnim pravnim poslom, i to ograničenu površinu do 20 ha, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine, da ima tehničke uslove (mehanizaciju i drugu opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, da je vlasnik najviše 30 ha poljoprivrednog zemljišta, da ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište najmanje pet godina, da u poslednje tri godine nije izvršio otuđenje više od tri ha sopstvenog poljoprivrednog zemljišta (osim u slučaju javnog interesa), da ukupna površina koju će posedovati posle kupovine ne prelazi 40 ha, da nema neizmirene obaveze po osnovu zakupa ... Zakon istovremeno određuje da predmet prodaje ne može da bude poljoprivredno zemljište koje se nalazi do 10 km od granice (osim uz saglasnost Vlade), da nije planskim aktom određeno za drugu namenu, da nije predmet restitucije... i da se može otuđiti do 20 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u jedinici lokalne samouprave koje može biti predmet zakupa.

28

Postoji niz spornih odredbi u ovim ograničenjima, kao na primer odredba da fizičko lice nije otuđilo više od tri hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukoliko poljoprivrednik želi da ukrupni svoj posed, a koji se sastoji od više desetina katastarskih parcela, normalno je da će on (ukoliko nema gotovog novca) prodati deo parcela i za taj novac kupiti parcele pored svojih parcela, pa se postavlja pitanje šta je svrha, odnosno šta je cilj – kome je namenjeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini?

Do sada nije izvršeno ni jedno otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po ovoj normi zakona.

V.4.2. Zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini

Zakonom je propisano da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati u zakup na period ne kraći od jedne i ne duži od 30 godina, osim za ribnjake i vinograde gde je rok zakupa propisan do 40 godina. Zakupac državnog poljoprivrednog zemljišta mogu biti fizička i pravna lica, domaća i strana, koja ispunjavaju određene uslove. Zakon ustanovljava obavezu za zakupce - pravna lica da moraju da zaposle nezaposlena lica i da će se uslovi i način urediti podzakonskim aktom. Zakonom je propisano da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može zakupiti:

• Po pravu prvenstva (za pravna lica koja će investirati u prerađivačku industriju na period zakupa od 30 godina);

• Po pravu prečeg (za vlasnike (pravna i fizička lica) infrastrukture i životinja na period zakupa od 1 do 30 godina, odnosno 40 godina za vinograde i ribnjake);

• Na javnom nadmetanju (fizička i pravna lica na period zakupa od 1 do 30, odnosno 40 godina za vinograde i ribnjake);

• Na javnom nadmetanju po ceni od 0 dinara (za poljoprivredno zemljište koje nije izdato u prethodne tri godine za fizička i pravna lica koja se bave poljoprivredom ili proizvodnjom energije ili stočarstvom) do pet godina zakupa, a ukoliko se produži zakup uz plaćanje povlašćene cene zakupa u zavisnosti od površine zakupljenog zemljišta.

Postavlja se pitanje da li je potrebno da vlasnici prerađivačke industrije koriste poljoprivredno zemljište, a pogotovu da im država po povlašćenim uslovima daje u dugoročan zakup državno zemljište. Na taj način jedan deo poljoprivrednika će ostati bez mogućnosti da zakupljuje zemljište i jača svoju ekonomsku moć radeći za sebe, a sa druge strane osim vlasnika i menadžerskog tima mali broj ljudi će biti “zadovoljno” radeći u tim kompanijama. I da li je za državu bolje da ima 100 konkurentnih poljoprivrednika koji će živeti i trošiti novac u svojim mestima za proširenje proizvodnje i život ili jednu kompaniju koja će “višak” sredstava ulagati u nepoljoprivredne delatnosti ili van zemlje.

Sporna je i cena zakupnine za lica koja ostvaruju zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa. Naime oni plaćaju prosečnu zakupninu za to poljoprivredno zemljište (što ne mora da bude sporno), ali ne višu od prosečne cene zakupa koja je postignuta u poslednje tri godine na teritoriji Republike Srbije (što je veoma sporno). Poznato je da postoji velika razlika u cenama poljoprivrednog zemljišta po jedinicama lokalne samouprave, pa će na taj način zakupci po pravu prečeg zakupa u jedinicama lokalne samouprave gde je cena zakupa viša biti nagrađeni, jer će plaćati znatno nižu cenu u odnosu na tržišnu u njihovoj jedinici lokalne samouprave, a zakupci po pravu prečeg zakupa u jedinicama lokalne samouprave gde je cena zakupa niska moraće da plate znatno višu cenu ukoliko budu želeli da ostvare zakup po tom osnovu ili će jednostavno odustajati od zakupa po pravu prečeg i na javnom nadmetanju zakupljivati to isto zemljište po nižoj ceni. To će svakako dovesti do smanjenja ukupnih prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

V.4.3. Restitucija poljoprivrednog zemljišta

Država Srbija se zakonski obavezala da će da vrati poljoprivredno zemljište predhodnim vlasnicima. Oblici vraćanja imovine u Srbiji su: (1) Naturalna restitucija, (2) Realna supstitucija, (3) Monetarna restitucija. Vraćanje poljoprivrednog zemljišta sprovodi se kroz četiri zakonska akta:

(1) Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa

29

poljoprivrednih proizvoda. Zakon propisuje sva tri navedena oblika vraćanja poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kada se oduzeto zemljište ne može vratiti na ime naknade vratiće se u svojinu drugo odgovarajuće zemljište, a ako takvog zemljišta nema isplatiće se naknada u visini tržišne vrednosti zemljišta. Do sada je vraćeno oko 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta po ovom zakonu, ali još uvek ima zahteva koji nisu rešeni i najčešće su u sudskom postupku.

(2) Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Ovo zemljište koriste svi meštani sela za ispašu stoke, ubiranje šumskih plodova i izgradnju ribnjaka. Osnovni motiv za vraćanje ovog zemljišta bio je razvoj stočarstva, ali je u prethodnih 25 godina od kada je donet zakon stočni fond znatno devastiran. Ne postoje precizni podaci koliko je ovog zemljišta vraćeno, ali procenjuje se da je vraćeno oko 350.000 hektara.

(3) Zakon o restituciji crkvama i verskim zajednicama. Po ovom zakonu moguća su sva tri navedena oblika vraćanja zemljišta - naturalna restitucija, supstitucija i monetarna restitucija. Obveznik vraćanja je Republika Srbija, pravna i fizička lica koja su vlasnici oduzete imovine u momentu stupanja na snagu ovog Zakona i pod uslovima koji su propisani ovim Zakonom. Do sada je vraćeno oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 65 odsto.

(4) Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Ovim Zakonom se vraća poljoprivredno zemljište u naturalnom obliku koje je u državnom vlasništvu, odnosno društvenom i zadružnom koje nije stečeno teretnim pravnim poslom. Ukoliko nije moguće vratiti oduzeto poljoprivredno zemljište u naturalnom obliku isplatiće se kroz državne obveznice Republike Srbije u novcu. Do sada je vraćeno oko 15.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Iako ne postoje precizni podaci Agencije za restituciju o površini koja se potražuje, procena je da je do sada vraćeno tek oko pet odsto zemljišta po ovom Zakonu.

V.5. Cena poljoprivrednog zemljišta

Cena poljoprivrednog zemljišta zavisi pre svega od razvijenosti tržišta, a što dominatno utiče na tražnju i ponudu poljoprivrednog zemljišta u nekoj zemlji ili regionu. Na cenu poljoprivrednog zemljišta na slobodnom tržištu utiču pre svega tražnja i ponuda, a cena poljoprivrednog zemljišta zavisi od kvaliteta, veličine i oblika, infrastrukture na tom poljoprivrednom zemljištu, kao i infrastrukture u njegovoj blizini, blizini naselja (veličina i tendecije rasta tog naselja) kao i od drugih činilaca. Na cenu poljoprivrednog zemljišta utiču i spekulativne radnje, kada se ono kupuje radi pretvaranja u građevinsko zemljište (izgradnja infrastrukture, širenja naseljenog mesta, industrijske zone i sl).

Zašto je cena poljoprivrednog zemljišta skočila? Porast cene žitarica i uljarica 2008. godine omogućio je da poljoprivrednici koji su gajili ratarske kulture ostvaruju značajne profite (u zavisnosti od godine i kulture kretali su od 600-2.200 evra po hektaru). Po tim cenama povrat investicije u kupovinu poljoprivrednog zemljišta je bio brz, a dodatno poljoprivrednicima je zemljište sredstvo za rad (kao i koleteral kod banke) ali često i više od toga. Zato su poljoprivrednici svoje profite i svoju povećanu (usled dobrih cena proizvoda i zemljišta kao kolaterala) kreditnu mogućnost ulagali u kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Povećana tražnja na limitiranoj ponudi je dizala cenu.

Zašto cena poljoprivrednog zemljišta i dalje raste, kao što je trenutno slučaj, kada cene hrane padaju? Postoje nekoliko odgovora na to pitanje:

• Očekivanja da će se, usled rasta svetske poulacije i činjenice da stanovništvo postaje bogatije, povećavati potražnja za hranom (za ishranu ljudi i životinja) a samim tim i cene hrane,

• Postoji povećana potražnja za energijom iz obnovljivih izvora, a zemljište je ključni element za to;

• Plodno poljoprivredno zemljište ne može se povećavati (potrebne su hiljade godina za njegovo povećanje i ima svoju granicu). Zbog toga je njegovo posedovanje određena garancija za ostvarivanje budućeg profita na tržištu;

• U mnogim regionima u svetu gube se/nestaju ogromne površine poljoprivrednog zemljišta usled klimatskih promena, erozije zemljišta, urbanizacije i dr, pa plodno poljoprivredno zemljište postaje sve traženije;

30

• Kamatne stope su na istorijskom minimumu, pa tradicionalno niska zarada na imovinu sada postaje veoma atraktivna. S druge strane u periodima inflacije imovina ostaje jedna od retkih sigurnih investicija.

V.5.1. Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

U Srbiji ne postoji sistematizovano praćenje svih elemenata kupoprodajnih transakcija poljoprivrednog zemljišta. Vodi se evidencija samo o visini transakcije i broju parcele, a nisu navedena kultura, klasa i površina poljoprivrednog zemljišta, a zbog obimnosti transakcija potrebno je ogromno vreme za dopunu tih podataka. U tabeli 5 su dati podaci koji su dobijeni analizom zvaničnih podataka i podataka koji su dobijeni od strane više autora terenskim istraživanjem.

Najviše cene poljoprivrednog zemljišta su u Vojvodini, dok su najniže cene u južnoj i istočnoj Srbiji.

Tabela 5. Prosečne* kupoprodajne cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji po regionima za 2014. i 2015. godinu

Regioni 2014 2015

Cena evra/ha Cena evra/ha

Beogradski region 9.500 9.300

Region Vojvodine 7.100 8.400

Region Šumadije i zapadne Srbije 6.300 6.800

Region južne i istočne Srbije 5.700 6.400

Republika Srbija 7.200 7.700 * prosečne cene obuhvataju svo poljoprivredno zemljište i obraeno i neobraeno

Postoje velike razlike u ceni poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Naročito je to izraženo kod obradivog i neobradivog poljoprivrednog zemljišta, a posebno onog poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u brdsko-planinskom području. Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta je viša i do deset puta od neobradivog. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta je najviša u beogradskom regionu, pre svega zato što cu cene poljoprivrednog zemljišta u prigradskim opštinama znatno više (šest puta) u odnosu na ostale delove ovog regiona. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini je 7.100 evra/ha u 2014. godini, odnosno 8.400 evra/ha u 2015. godini, ali i u ovom regionu postoje znatne razlike u ceni. Tako je najviša cena u Staroj Pazovi, Temerinu, Srbobranu i Vrbasu viša šest puta u odnosu na prosečnu cenu u Čoki. Takođe, izrazito visoke cene poljoprivrednog zemljišta su u Bujanovcu i Preševu. Na trećem mestu u regionu južne i istočne Srbije je cena poljoprivrednog zemljišta u Leskovcu, dok su najniže cene u Medveđi, Bosilegradu i Trgovištu. U regionu Šumadije i zapadne Srbije najviše cene su skoro 20 puta više u odnosu na opštine sa najnižom cenom, ali slična kao i u beogradskom region izrazito visoke cene su u opštinama sa turističkim sadržajem, pa pretpostavljamo da se poljoprivredno zemljište ne kupuje za poljoprivrednu proizvodnju.

V.5.2. Cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama EU-28

Cena poljoprivrednog zemljišta u EU je veoma različita. Međutim, zbog različitih podataka (za većinu zemalja postoje podaci o ceni poljoprivrednog zemljišta iz 2014. godine, ali za neke zemlje iz 2006. godine), a za Italiju i Nemačku cena je data za ukupno poljoprivredno zemljište (nije razdvojeno obradivo zemljište i travnate površine) vrlo teško ih je upoređivati. Ipak, prema raspoloživim podacima najskuplje zemljište je na Malti (130.000 evra/ha), zatim Holandiji 57.000 evra/ha, Luksemburgu 27.500 evra/ha, Belgiji 24.900 evra/ha, Danskoj 17.000 evra/ha , dok je najjeftinije u baltičkim zemljama, a zatim u našim susednim zemljama Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

31

Grafikon 28: Cene poljoprivrednog zemljišta u EU (Malta isključena zbog bolje vidljivosti)

Izvor: Eurostat * podatak iz 2006. godine ** podatak za svo poljoprivredno zemljište (obradivo i travnate površine) iz 2006. godine

U skoro svim zemljama EU-28 primetan je rast cena poljoprivrednog zemljišta u poslednjih tridesetak godina.

Grafikon 29: Cene poljoprivrednog zemljišta u EU za period 1990-2009 (Malta isključena zbog bolje vidljivosti)

Izvor: Eurostat

V.5.3. Odnos cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i EU-28

Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je značajno niža nego u najrazvijenijim zemljama EU (u Holandiji je čak šest puta viša), ali nisu ni najniže u odnosu na zemlje EU-28. S obzirom da Srbija još uvek nije članica EU i da je tržište poljoprivrednog zemljišta tek relativno skoro postalo aktivnije (poslednjih petnaestak godina) primetan je znatan porast cena, pogotovu kvalitetnog obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Tabela 6. Prosečne kupoprodajne cene poljoprivrednog zemljišta (€/ha)

Godina/zemlja Srbija Poljska Rumunija Slovenija

2015 7.700 8.115 3.000 14.000

2014 7.200 7.550 2.100 15.000

0

10

20

30

40

50

60

eu

ra/h

a

Obradivo poljoprivredno zemljište €/ha Travnate površine €/ha

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

50,000

Eu

ro/h

a

Belgija

Češka

Danska

Nemačka

Irska

Španija

Francuska

Italija

Letonija

Litvanija

Luksemburg

Holandija

Rumunija

Slovačka

Finska

Švedska

Velika Britanija

32

2013 - 6.154 - 14.000

2012 - 5.944 1.021 14.000

2011 - 4.673 904 15.000

2010 - 4.214 872 15.800

2009 - 3.981 932 17.500

2008 - 3.595 1.303 18.100

2007 - 2.835 1.020 18.450 Izvor: cene u tabeli nisu zvanične cene EUSTAT, već cene prikupljene od eksperata

Na osnovu tabele 6 može se zaključiti da postoji trend pada cena poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji, i trend rasta u Srbiji ,Poljskoj i Rumuniji. Cena poljoprivrednog zemljišta u Poljskoj je za proteklih osam godina viša za 2,9 puta, a u Rumuniji čak za tri puta, dok je u Sloveniji cena niža za oko 30 odsto. Međutim, cena poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji je i dalje najviša u odnosu na analizirane zemlje i to skoro dva puta nego u Srbiji. Iako ne postoje zvanični podaci za cenu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za proteklih desetak godina više je nego očigledno da je ona najmanje udvostručena, a kod obradivog poljoprivrednog zemljišta možda i utrostručena.

V.5.4. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta

Kao i kupoprodajna cena poljoprivrednog zemljišta i cena zakupa poljoprivrednog zemljišta najviše zavisi ponude i tražnje za zakupom poljoprivrednog zemljišta. Na cenu utiču i: veličina i oblik poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup, kvalitet zemljišta, infrastruktura (putevi, električna energija, kanali za odvodnjavanje/navodnjavanje, blizina izvora vode…), blizina naseljenog mesta, dužina trajanja zakupa i drugi činioci. Takođe, na cenu bitno utiču i razna ograničenja ukoliko postoje kod davanja u zakup kao što su pravo prečeg zakupa bez javnog nadmetanja (bez takmičenja po kojoj ceni će dobiti u zakup poljoprivredno zemljište).

V.5.5. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

Najveće površine poljoprivrednog zemljišta koje je zakupu su u privatnom vlasništvu, zatim državnom vlasništvu, a najmanje u vlasništvu crkava i verskih zajednica. Nažalost u Srbiji nije uspostavljeno sistematizovano praćenje cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, te su u narednoj tabeli dati podaci samo za izdavanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (Tabela 7). Tako je u Srbiji u poslednjih osam godina dato u zakup ukupno 1.979.843 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i ostvaren je ukupan prihod od 317.393.852 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prosečna cena zakupa u ovih osam godina je bila 158,95 evra/ha.

Tabela 7. Zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini 2007-2015

Godina Broj ugovora površina (ha) Vrednost zakupa

(evro) Zakupnina (evro/ha)

2007/2008 2.938 178.948 25.553.274 142,80

2008/2009 4.143 229.824 33.626.368 146,10

2009/2010 5.067 240.565 33.729.118 140,21

2010/2011 6.474 254.494 34.943.240 137,31

2011/2012 7.693 261.315 40.413.831 154,66

2012/2013 9.870 289.613 49.862.852 172,17

2013/2014 10.969 252.049 48.287.917 191,60

2014/2015 14.090 273.035 50.977.252 186,71

ukupno 61.244 1.979.843 317.393.852 158,95

Visina zakupnine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini je u stalnom porastu (izuzev 2014/2015 godine kada je došlo do neznatnog smanjenja cene zakupa) tako da je za poslednjih osam godina porasla za više od 30 odsto.

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta je veoma različita po regionima, a pogotovu po okruzima i jedinicama lokalne samouprave. Najviša cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini je na teritoriji sremskog okruga, a najniža u pirotskom okrugu. Prosečna cena zakupa u sremskom okrugu

33

2014/2015 godine je bila 317 evra/ha, što je 70 odsto iznad prosečne cene zakupa u Srbiji. Takođe, u Vojvodini su više cene zakupa za 35 odsto nego u centralnoj Srbijiu; prosečna cena zakupa u Vojvodini je 191 evro/ha, u odnosu na cenu zakupa u centralnoj Srbiji gde je prosečna cena zakupa 141 evro/ha.

V.5.6. Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u EU-28

U Evropskoj Uniji, i cena zakupa poljoprivrednog zemljišta je veoma različita. Najviše cene zakupa su u Holandiji 720 evra/ha, zatim Danskoj 535 evra/ha, zatim nekim regijama Nemačke, Francuske (vidi grafikon ispod) i Grčkoj gde je prosečna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta 377 evra/ha. Najniže cene zakupa imaju baltičke zemlje i Slovačka.

Grafikon 30: Cene zakupa pojoprivrednog zemljišta u EU 28 za 2014 godinu

Izvor: Eurostat, ne postoje zvanični podaci za Belgiju, Nemačku, Italiju, Portugal

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta veoma različita po regijama, u nekim regijama je zakup zemljišta 3-4 puta viši u odnosu na druge regije te zemlje.

V.5.7. Zakup poljoprivrednog zemljišta: Srbija – EU-28

Upoređujući visinu zakupnine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i zemljama EU–28 možemo reći da se Srbija nalazi na sredini. Trinaest zemalja ima višu zakupninu, a 15 zemalja nižu zakupninu u odnosu na Srbiju. Najviša prosečna zakupnina u Holandiji je 3,7 puta viša nego u Srbiji, ali je to znatno manja razlika u odnosu na razliku u ceni kupovine poljoprivrednog zemljišta. Visina zakupnine u Srbiji je za pet puta viša nego u Letoniji koja je najniža među zemljama EU–28. Upoređujući zemlje iz okruženja, Srbija ima drugu najvišu zakupninu poljoprivrednog zemljišta, odmah posle Bugarske.

Tabela 8. Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u 2014. godini (evra/ha) u Srbiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji

Godina/zemlja Srbija Poljska Rumunija Slovenija

2014 191 217 105 136

Kada uporedimo analizirane zemlje iz tabele iznad, Srbija je na drugom mestu po visini zakupnine poljoprivrednog zemljišta, odmah iza Poljske. U Srbiji je viša zakupnina za 82 odsto nego u Rumuniji, a za 40 odsto nego u Sloveniji. U Poljskoj je zakupnina viša za 12 odsto nego u Srbiji.

Možemo zaključiti da Srbija ima veoma dobro razvijeno tržište zakupa poljoprivrednog zemljišta (podaci za Srbiju odnose se samo na državno poljoprivredno zemljište, ali ono učestvuje sa 42 odsto u ukupnoj površini zakupljenog zemljišta) i da je visina zakupnine relativno visoka.

V.6. Srbija na putu ka EU

0

100

200

300

400

500

600

700

800

eu

ra/h

a

34

Iako je u prethodnih petnaestak godina učinila značajne korake u zemljišnoj reformi, Srbija je na pola puta svoje zemljišne reforme. U narednim godinama neophodno je završiti zemljišnu reformu kako bi Srbija imala razvijeno tržište zemljištem. Analizirajući podatke o poljoprivrednom zemljištu Srbije i zemalja EU možemo da kažemo da Srbija ima dovoljno veoma kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku i da je odnos oranica i travnatih površina veoma povoljan u odnosu na većinu zemalja EU.

Srbija ima zaokružen zakonodavni okvir (zakone koji se tiču vlasničkih prava, upisa u evidenciju o nepokretnostima, upravljanju državnim zemljištem, proceni vrednosti, prostornom planiranju, upravljanju zemljištem i izgradnji), uz napomenu da je potrebno uraditi određene izmene koje se odnose na Zakon o poljoprivrednom zemljištu i poresku politiku. Takođe, uspostavljen je institucionalni okvir i procedure sprovođenja ovih zakona, ali on još uvek nije na nivou zemalja sa razvijenim tržištem zemljišta. U narednom periodu najviše treba raditi na unapređenju tehnologije (informacioni i geoinformacioni sistemi) koja treba da ubrza i pojednostavi primenu ovih propisa, ali i omogućiti otvorenost (dostupnost) prema svim korisnicima. Malo je urađeno na implementaciji ovih propisa, naročito u delu upravljanja poljoprivrednim zemljištem, prostornom planiranju i vrednovanju poljoprivrednog zemljišta.

Cene kupovine i zakupa poljoprivrednog zemljišta zavise od razvijenosti tržišta, pa su njegove cene u Srbiji u skladu sa tim. Ipak, može se reći da je Srbija učinila mnogo više na razvoju tržišta zakupa poljoprivrednim zemljištem.

Još uvek nije okončan postupak privatizacije, pre svega restitucije poljoprivrednog zemljišta i to je neophodno završiti što pre, naravno vodeći računa o nenarušavanju prava drugih i efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Neophodno je naći najbolje rešenje u izjednačavanju prava građana EU sa građanima Srbije u pogledu vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem.

Potrebno je poboljšati zaštitu poljoprivrednog zemljišta (sve vidove zaštite, od sprečavanja potpunog uništenja poljoprivrednog zemljišta do narušavanja njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina) i uređenje poljoprivrednog zemljišta kroz izgradnju neophodne infrastrukture i komasacije.

VI. Kreditno tržište

Danas tržište poljoprivrednih kredita u Srbiji nije prepreka razvoju sektora. Posle više od 15 godina kreditiranja poljoprivrede na ekonomskim osnovama razvijena je zavidna kreditna istorija i steklo se značajno iskustvo. Danas možemo reći da su kapaciteti na strani ponude i potražnje značajno unapređeni. Okruženje je stabilno a cena kapitala je niska što utiče na to da su kamate poljoprivrednih kredita značajno smanjene. Portfolio kredita kontinuirano raste i sve je veća konkurencija među bankama. Ipak, ne možemo reći da je tržite razvijeno, jer je udeo kredita mali u odnosu na potrebe. Veliki je udeo loših plasmana i mnoge banke još uvek nisu pronašle adekvatne strategije i pristupe poljoprivrednom kreditiranju.

Postoje razvijeni drugi načini finasiranja koji pojoprivrednike odvraćaju od banaka. Poljoprivrednicima krediti nikada nisu bili među prioritetima (osim u vremenima kada nisu morali da ih vrate). Karakteristika kreditnog tržišta Srbije, naime, jeste mali udeo kratkoročnih kredita za finasiranje proizvodnog ciklusa u odnosu na ukupna sredstva koja su u opticaju. Jednostavna kalkuacija, kao i iskustvo sa terena, pokazuje da poljoprivrednici radije od kredita koriste druge, alternativne izvore finasiranja proizvodnje ne samo kada se radi o „klasičnim“ komercijalnim kreditima, nego i onim subvencionisanim od države. Ukoliko kalkulaciju izvedemo idući „odozgo prema dole“, tj. od ukupne vrednosti primarne poljoprivredne proizodnje koja iznosi 4,7 milijardi evra godišnje, pa pretpostavimo da je vrednost ulaganja u inpute (bez amotizacije i radne snage) oko 50 odsto, dolazimo do zaključka da je poljoprivrednicima godišnje potrebno oko dve i po milijarde evra za finansiranje proizvodnje. S druge strane, ako krenemo „odozdo na gore“ i računamo troškove inputa i pri tome u obzir uzemmo da stočarstvo učestvuje sa 37 odsto u ukupnoj vrednosti proizvodnje dolazimo do slične sume. Konačno, s obzirom da je portfolio poljoprivrednih kredita oko 450 miliona evra, od čega veći deo čine investicioni krediti na nekoliko godina, dolazimo do sume od oko 100 miliona evra kratkoročnih kredita za finasiranje setve i stočarske proizvodnje. Toj sumi se moraju dodati i

35

krediti koje uzimaju velike kompanije i koje se ne klasifikuju kao poljoprivredni neko korporacijski a opet služe za finasiranje proizvodnje. Na osnovu ove računice vidimo da se proizvodni ciklus finansira kratkoročnim bankarskim plasmanima sa samo oko 5-8 odsto. Ova, relativno gruba računica pokazuje da poljoprivrednici imaju druge načine finansiranja proizvodnje, tj. da im krediti nisu prva opcija. Ti drugi načini mogu biti:

1. Sopstveni prihodi, iz poljoprivrede ili drugih izvora - zarađenih u poljoprivredi ili u drugim sektorima;

2. Od dobavljača inputa direktno ili preko zadruga (barter aranžmani) koji mogu biti sa

netransparentnim izražavanjem kamate ili sa jasnim novčanim tokom;

3. Subvencije države, pokrajine, opštine;

4. Ostalo (prijatlji, roaci...).

Iskustvo pokazuje da poljoprivrednici ukoliko imaju sopstvena sredstva ne uzimaju kredite. Ovo pravilo se narušava u sledećim slučajevima: ukoliko može da dobije subvencionisani kredit što mu omogućava da svoja sredstva sačuva ili pak ukoliko želi da svoja sredstva usmeri u investicije pa mu je povoljniji kratkoročni proizvodni kredit nego investicioni.

Najrasprostranjeniji način finansiranje ratarske proizvodnje (ali i proizvodnje malina i sve više proizvodnje povrća) jesu barter aranžmani sa prerađivačima ili zadrugama. Ovaj sistem finansiranja je karakterističan za SFRJ i svoj vrhunac dostiže tokom devedesetih godina. Zemljoradnici koji imaju ugovore za pšenicu, šećernu repu, suncokret, soju a često i za druge kulture, dobijaju besplatne” inpute. ”Cena” se određuje po paritetima pre setve. Ranije su ti ugovori bili netransparetni, jer cene inputa nisu bile jasno izražene, ali se to danas retko dešava. Bez obira na to, međutim, mana ovakvog načina finansiranja je u tome što vezuje proizvođača za jednog prerađivača ili zadrugu i smanjuje mu mogućnost izbora prilikom prodaje. Ovakva barter trgovina za posledicu ima da otkupljivači i organizatori proizvodnje imaju veći profit od „kamate“ nego od prodaje proizvoda. Poslednjih godine, zbog velike konkurencije među organizatorima proizvodnje, ugovori su transparentniji sa jasno izražavenim vrednostima inputa i vrednostima finalnog proizvoda, kao i kamata. Zašto su barter aranžmani, iako često nepovoljni za poljoprivrednike, ovoliko rašireni u Srbiji?

• Jer proizvoači imaju „one stop shop“ u zadruzi i eleminišu strah „da li ću moći da prodam“;

• Nemanje sredstava za zasnivanje proizvodnje a postoji strah od kredita;

• Često uopšte ne postoji prodaja inputa sem preko prerađivača i zadruga (nemoguće je kupiti seme

pšenice u prodavnici ili određena đubriva i sl.);

• Ne postoji dovoljno dobra ruralna mreža kreditnih službenika a po pravilu poljoprivrednici su teško

pokretljivi iz svog sela;

• Na kraju, toliko je velika konkurencija organizatora proizvodnje da su oni danas vrlo konkurentni u

ponudi i često nude za poljoprivrednike bolje uslove nego što su to bankarski kredit. Ako usluga i

nije bolja ona je sigurno kompletnija, pošto poljoprivrednik dobije i inpute i skladištenje i prodaju

na jednom mestu.

Većina prerađivača ističe da oni finansiraju poljoprivredu u Srbiji, što je delimično tačno. Tačno je za one kulture gde je razvijen sistem ugovaranja sa prerađivačima kao što su pšenica, suncokret, šećerna repa, maline, delimično soja i kukuruz. Tačno je i kod pojedinačnih slučajeva prilikom proizvodnje povrća. Vrlo retki su ovakvi ugovori u stočarskoj proizvodnji. Prerađivači i zadruge do sredstava dolaze ili kroz sopstvene prihode ili kreditima. Po pravilu njima nije problem da uzmu kredite za čije vraćajne garantuju svojom imovinom (silosima, prerađivačkim postrojenjima). Ovi krediti se ne registruju kao poljoprivredni.

Subvencije doprinose finansiranju proizvodnje samo kod malog broja velikih uzgajivača stoke. Način plasiranja subvencija i njihov nivo je ono što često ima presudnu ulogu u proizvodnji i nivou ulaganja u EU. U Srbiji to nije slučaj. Dok je postojala subvencija od oko 100 evra po hektaru to je uticalo na odluke o proizvodnji, danas jedino plaćanja po grlu stoke delimično utiču na visinu ulaganja u proizvodnju. Ipak mnogo više utiču na prihod, naročito velikih kompanija koje se bave proizvodnjom svinja a koji su najveći korisnici ovih subvencija.

36

Pomoć rođaka i prijatelja je vrlo raširena u ruralnoj zajednici. Unutar zajednice se obavlja svojevrsna razmena dobara u kojoj novac nije jedino sredstvo merenja vrednosti. Jednostavno onaj ko ima mehanizaciju pruža uslugu drugome znajući da će zauzvrat sutra dobiti seme, neki drugi proizvod ili takođe uslugu. Teško je izmeriti koliko ovakav način razmene doprinosi ukupnoj vrednosti inputa i usluga, ali sigurno nije zanemarljiv. Ipak, njegov značaj se konstantno smanjuje sa profesionalizacijom proizvodnje i profilisanjem proizvođača.

Još uvek je malo kreditno sposobnih klijenata. Struktura kreditno sposobnih poljoprivrednika je značajno unapređena, ali je ipak još uvek najveći broj njih u mikro segmentu (do 5.000 evra) ili uopšte nije kreditno sposobno. Veliki broj kredita uzimajući u obzir nivo kredita, rizik, trošak obrade isl, teško da može biti profitabilan za banku. Kamate prema malim proizvođačima su veće, jer je i produktivnost manja. Iskustvo pokazuje da je rizik sličan kod velikih i malih proizvođača.

Grafika 1. Struktura kreditno sposobnih poljoprivrednika

Nepostojanje kontinuiteta u strategijama banaka za poljoprivredno finansiranje. Posle konsolidacije finansijskog sistema mnogim banakama poljoprivreda se našla među prioritetnim sektorima, a poljoprivrednici među poželjnim klijentima. Međutim, rezultati su bili slabi. Banke su lako ulazile ali još lakše izlazile iz poljoprivrednog kreditiranja. Podaci o lošim plasmanima jasno ukazuju da banke (sem malog broja izuzetaka) nemaju jasnu dugoročnu strategiju prema poljoprivredi i da iz prethodnih 10 godina nisu naučile kako da finansiraju poljoprivredu.

Povećava se portfolio, ali opada broj korisnika kredita. Portfolio poljoprivrednih kredita beleži konstatni rast. Prvi put prelazi 100 miliona evra marta 2007, da bi već aprila 2008. godine prešao 200 miliona. Posle ovog naglog rasta bilo je potrebno čak šest godina da portfolio pree 300 miliona evra, što se desilo maja 2014. godine. Juna 2016. stiže do 400 mliona da bi na kraju godine iznosio oko 420 miliona evra. S druge strane, broj klijenta opada konstantno poslednje četiri godine što jasno ukazuje na povećanje prosečne veličine kredita, ali i na strukturalna pomeranja u poljoprivrednom sektoru. Ukupno oko 80.000 poljoprivrednika ima kreditnu istoriju (veliki broj njih je postao klijent tokom 2005-2007. kada su postojali subvencionisani mali krediti za obrtna sredstva koji su plasirani kroz banke), dok je danas kreditno zaduženo 50.000 poljoprivrednika.

Kamatne stope padaju. Visina kamatnih stopa zavisi kako od opšteg ekonomskog stanja određene zemlje, posebno njene fiskalne i monetarne stabilnosti, tako i od faktora neposredno vezanih za poljoprivredu i banke. Među tim činiocima izdvajaju se: (1) Ponuda i potražnja u poljoprivredi i (2) Efikasnost banke da organizuje sistem (produktivnost) i proceni rizik. Kamata jeste svojevrsni pokazatelj stanja u zemlji. Po tom pokazatelju, poljoprivredno kreditiranje je znatno unapređeno, jer su kamate u odnosu na 2010. godinu niže u proseku za oko 30 odsto.

Kompanije

Farmeri u porastu

Mali farmeri

Farmeri za sopstvene potrebe 49% 0-2 ha

0 ha 1.6%

43% 2-10 ha

7% 10-50 ha

1% 50 + ha

37

Povećanje loših plasmana. Sa početkom svetske ekonomske krize u Srbiji je drastično počeo da se povećava udeo loših kredita. Poljoprivreda nije bila izuzetak, a imalo je rezona da bude, jer je poljoprivreda u doba krize beležila svoje istorijski dobre rezultate u proizvodnji, prvenstveno usled povećanja cena hrane. Poljoprivrednici tada beleže svoje najveće prihode, cena zemljišta dostiže istorijske maksimume i ulaganja se povećavaju što dovodi do povećanih prinosa. Ovakvo okruženje nije trebalo da rezultira tako drastičnim povećanjem loših plasmana u poljoprivredi. Razloge za činjenicu da je do toga ipak došlo treba tražiti u nekim greškama specifičnim za ovaj period:

• Usled duboke krize u drugim sektorima (SME, stanovanje, industrija...) banke su se prebacile u kreditiranje poljoprivrede, a da za to nisu imale ni dovoljno znanja ni kapaciteta;

• Ministarstvo je kroz subvencionisane kredite dodatno motivisalo banke ;

• Zbog dobrih prihoda poljoprivrednici su značajno povećali investicije, čak i preko svojih mogućnosti, a banke su ih pratile računajući da će visoke cene trajati dugo;

• Iznenadne promene u distribuciji državnog zemljišta su dobar broj poljoprivrednika ostavila bez zemlje i time bez prihoda iz kojih bi vratili uzete kredite.

Zbog ovih, kao i još nekih drugih razloga, udeo loših plasmana u ukupnim plasmanima banaka porastao je na preko 20 odsto. Ovaj udeo počinje da se smanjuje tek od maja 2014.

Grafikon 31: Portfolio agro i biznis kredita u Srbiji Grafikon 32: Razvoj loših plasmana sa kašnjenjem od 90 dana

Izvor: Sistematizacija autora Izvor: Sistematizacija autora

Mali kreditini portfolio je posledica specifičnosti poljoprivrede Srbije. Svetska poljoprivreda raste po stopi od 1,4 odsto godišnje. Prosečan rast GVA poljoprivrednog sektora u Srbiji, poslednjih 10 godina u stalnim cenama beleži pad od četiri procentna poena (sa 12 na osam odsto); u tekućim cenama poljoprivredni sektor takođe opada. S druge strane portfolijo poljoprivrednih kredita beleži stalni rast. Znači možemo konstativati da portfolio raste brže nego sektor. S druge strane, ako u obzir uzmemo da portfolio poljoprivrednih kredita čini samo oko dva odsto ukupnog kreditnog portfolia i da poljoprivrednici kao klijenti čine samo oko šet odsto svih kreditnih klijenata, možemo konstantovati da je sektor manje zastupljen nego što bi trebalo prema podacima o udelu poljoprivrednika i značaju poljoprivrede u ukupnom GDP.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

0

2

4

6

8

10

12

Dec2011

Dec2012

Dec2013

Dec2014

Dec2015

Dec2016

Hilj

ade

€

Mili

on

i €

Total Biznis Agro total

5.8

%

16.9

% 19.6

% 22.5

%

21.4

%

19.8

%

17.1

% 19.9

%

20.0

%

18.3

%

15.4

%

15.1

%

14.5

%

0%

5%

10%

15%

20%

25%D

ec-

08

De

c-0

9

Ap

r-10

Ave

rag

e 2

012

Jun

-13

De

c-13

Mar

-14

De

c-14

May

-14

De

c-14

De

c-15

Mar

-16

May

-16

38

Tabela 9. Osnovni uticaji na portfolio poljoprivrednih kredita

Negativno Pozitivno • Celokupnu strukturu poljoprivrede i poljoprivrednika – veliki

broj malih poljoprivrednika, loša starosna struktura, kratak tržišni lanac koji po pravilu završava na farmi ili obližnoj zelenoj pijaci, veliki udeo žitarica u proizvodnji.

• Istorijsko naslee finansiranja poljoprivrede koja nije bila okrenuta bankarskim kreditima nego stalnoj robnoj razmeni.

• Velika konkurencija organizatora proizvodnje (jedna od specifičnosti poljoprivrede Srbije razvjena tokom devedesetih godina) koja uzrokuje naviku poljoprivrednika da se zadužuju kod njih a ne u bankama i koja usled značajne konkurencije nudi uslove koji su nekad i povoljniji od bankarskih

• Nepostojanje mikrofinasijskih institucija koje bi adresirale potrebe najmanjih poljoprivrednika, pa su banke preuzele ovu ulogu, ai samo mali broj i samo do odreenog nivoa

• Nepostojanje razvojne banke koja, po pravilu u drugim zemljama, igra značajnu ulogu u kreditiranju poljoprivrednika, što je otvorilo prostor za druge banke

• Postojanje stalne želje dovoljnog broja banaka da se finasira poljoprivreda, što je dovelo do toga da je ponuda prisutna u dovoljnoj meri

Portfolio poljoprivrednih kredita će nastaviti da raste. Osnovni razlozi za rast portfolija u narednom periodu su:

• Banke mnogo bolje razumeju klijente i klijenti banke;

• Dolazak na tržište poljoprivrednog zemljišta koje je vraćeno posle restritucije. Iskustva pokazuju da se oko 70 odsto vraćenog zemljišta odmah nađe na tržištu i ponudi za prodaju, a da se 20 odsto ponudi u zakup;

• Dolazak IPARD sredstava sa oko 175 miliona EU granta + 20 odsto domaće kontrbucije + 50 odsto kontribucije klijenta omogućiće značajno povećanje portfolija.

• Strukturne promene koje su se desile u poljoprivredi Vojvodine (samo delimično i centralne Srbije) a koje su dovele do značajne konsolidacije površina će se nastaviti. Poljoprivrednici sa konsolidovanim obradivim površinama su u svakom pogledu kreditno sposbnjii i lakše ih je targetirati, takođe njima je potreban veći kredit.

Koliki je potencijal rasta? On će u velikoj meri zavisiti od toga kakve poljoprivredne godine nas očekuju (loša godina u značajnoj meri povećava kratkoročne kredite za setvu na račun finansiranja iz sopstvenih sredstava, ali i smanjuje investiciona ulaganja); koliko će država biti efikasna u eliminisanju administrativnih barijera, čime će se omogućiti dostupnost IPARD sredstava; da li će i kada zemljište kroz restituciju biti vraćeno prvobitnim vlasnicima; prema kome će biti usmerena agrarna politika; kakva će biti agrarna politika u narednom periodu (orijentisana na porodična gazdinstva ili na strane i domaće velike kompanije). Bilo kako bilo, realna su očekivanja da se za 3-5 godina bankarski portfolijo poljoprivrednih kredita poveća za minimalno 100 miliona evra.

Na strani ponude se očekuju kvalitetne promene. Banke (osim nekoliko dobrih primera) nisu najbolje razumele poljoprivredu Srbije i istorijski su pravile brojne greške čiji trošak su najčešće plaćale same ali su ne retko svoju nesposobnost pravdale rizicima i cenu prevaljivale na kamate. Ipak, posle dosta godina kapacitet je unapređen i očekuje se značajno poboljšanje na strani ponude, koje će dovesti do:

• Konsolidacija bankarskog sektora, što znači da će najveći broj banaka napustiti kreditiranje poljoprivrednika ostavljajući taj posao specijalizovanim bankama;

• Čišćenje portfolija od loših kredita i njegova konsolidacija na nivou od ispod 10 odsto u naredne 3-4 godine, a zatim na nivou od oko pet odsto.

• Zadržavanje postojećeg nivoa kamata, pošto su one već značajno smanjene i sada su na nivou profitabilnosti, uz eventualno njihovo dodatno smanjenje kod subvencionisanih kredita;

• Zaustavljanje trenda pada i blag porast broja klijenata i

• Porast veličine kredita.

39

KONKURENTNOST

VII. O Konkurentnosti

Zašto su neke države uspešne a neke ne? Zašto su neki regioni, privredni sektori i preduzeća u istoj državi uspešni, a drugi ne? To su pitanja koje zaokupljaju istraživače, privrednike i vlade mnogih zemalja. U osnovi odgovora na to pitanje, nema nikakve sumnje, leži fenomen konkurentnosti. Zbog toga se on toliko izučava u mnogim disciplinama i sa različitih aspekata i objašnjava na različite načine. Neki su kao glavni faktor konkurentnosti država stavljali makroekonomsku stabilnost, drugi prirodne resurse, treći su tvrdili da konkurentnost zavisi od cene, produktivnosti i brojnosti radne snage. U novije vreme sve veći značaj se pridaje državnim politikama. Dok se svi slažu da je neophodno da država bude efikasna, postoje veliki sporovi oko merenja efikasnosti, svrsishodnosti i uloge u povećanju konkurentnosti putem državnog planiranja, zaštite domaćeg tržišta, stimulisanja izvoza, subvencija i drugih sličnih državnih intervencija. Očigledno je da ni jedno od ponuđenih rešenja ne može u potpunosti da identifikuje i objasni sve aspekte konkurentnosti pošto se radi od čitavom nizu uticaja i raznim interakcijama među njima.

Konkurentnost se u ekonomskom smislu definiše kao sposobnost pojedinca, preduzeca, sektora, regiona ili zemlje da proda određena dobra i usluge na datom tržištu. Prema definiciji OECD-a, ona označava sposobnost zemlje da u slobodnim i ravnopravnim tržišnim uslovima proizvede robe i usluge koje prolaze test međunarodnog tržišta. Dakle, ona se uvek prikazuje tako što se meri u odnosu na druge učesnike na tržištu.

Konkurentnost je teško merljiva i vrlo promenljiva kategorija. Naročito poljoprivredna. Zato što na nju utiče veliki broj faktora a često promena samo jednog faktora može da je bitno promeni. Taj činilac može da bude direktno vezan za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su vremenske prilike, cena inputa.., ali može i da potiče iz šireg privrednog pa i društvenog okruženja (kurs dinara, carina, žetva u drugoj zemlji). Konkurentnost zavisi i od konteksta u koji se stavlja, odnosno od ugla iz kojeg se posmatra. Tako, recimo, Srbija može biti najkonkurentnija u proizvodnji soje u Evropi, ali kada se na svetskom nivou uporedi sa SAD, Brazilom ili Argentinom može da se nađe među poslednjima. Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor; najčešće posmatraju samo cenu, iako konkurentnost kvalitetom često zna da bude značajnija od cenovne.

Iz ovoga se vidi da za konkuretnost u poljoprivredi važi u osnovi isto ono što i za druge privredne grane, ali ona ima i svoje specifičnosti. Te specifičnost se ogledaju pre svega u velikom broju proizvođača, velikim međugodišnjim proizvodnim varijacijama, i izuzetnoj diverzifikaciji samog sektora, koji ima komplikovan lanac nabavke (downsteam supply chain) i vrlo zahtevan prodajni lanac (upstream), kao i u ograničenjima, uslovljenim brojnim standardima i regulativama.

U suštini postoje dva pristupa u analizi konkurentnosti. Klasični, koji pri izučavanju konkurentnosti posmatra nacionalnu privredu u celini, i noviji pristup, koji u središte analize stavlja preduzeća, odnosno grupe proizvođača istih ili sličnih proizvoda. U tom slučaju nacionalna konkurentnost je rezultat konkurentnosti svih preduzeća, odnosno sektora.

U doba globalizacije, kada je praktično ceo svet postao jedno (manje-više) jedinstveno tržište, i preduzeća i sektori i države moraju stalno i svakodnevno ispitivati svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge, dakle moraju proveravati svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donositi upravljačke, pregovaračke, poslovne i druge odluke i strategije.

VIII. Metodologija

Analiza konkurentnosti je rađena po metodologiji koju je razvio SEEDEV, a koja je korišćena u analizama za potrebe FAO, Svetske banke i privatnih kompanija u Srbiji, Makedoniji, Maroku, Azerbejžanu, Gruziji, Tajikistanu, Jermeniji. Ova izuzeto kompleksna metodologija u obzir uzima sve postojeće podatke: o proizvodnji, zasejanosti, broju grla, izvoznim cenama, uvoznim cenama, prinosima, izvozu, uvozu mereći i

40

upoređujući njihove udele i trendove u poslenih pet godina sa osnovnim konkurentima, kako pojedinačnim zemljama tako i grupama zemlja (EU 15, NZČ, CEFTA, CIS, Svet). Na taj način upoređujemo proizvode po konkurentnosti unutar Srbije, ali i Srbiju sa ostalim zemljama po specifičnim proizvodima.

Za analizu konkurentnosti ukupno je uzeto 30 kriterijuma, s tim da su za određene proizvode, pre svega životinjske, kriterijumi prilagođeni zbog specifičnosti proizvodnje, a da bi se stvorila što realnija slika i ovi proizvodi precizno pozicionirali na mapi konkurentnosti.

Proizvodima i grupe proizvoda su rangirani, a zatim i ocenjeni. Rang je dobijen za svaki od kriterijuma tako da proizvod sa najvećim udelom, odnosno najboljim trendom dobije vrednost jedan, a onaj sa najmanjim udelom, najveću numeraciju, u zavisnosti od broja posmatranih proizvoda. Na ovaj način je mogla da se uradi rang lista po nivou konkurentnosti svakog proizvoda i grupe proizvoda. Ipak, na taj način nije mogao biti izmeren sam nivo konkurentnosti, niti da se uporede različite proizvodne oblasti. Zbog toga je uvedena i ocena u visini od jedan do deset, na osnovu unapred zadatih kriterijuma. Na osnovu prosečne ocene svakog proizvoda izračunata je jedinstvena vrednost koja će odrediti konkurentsku poziciju konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Na kraju su grafički prikazani rangovi kao idealna distribucija, ali i ocene da bi se video nivo konkurentnosti.

Indeks konkurentnosti je dobijen na osnovu rangirnih vrednosti proizvodnih i trgovinskih kriterijuma čija prosečna vrednost, bez ponavljanja, predstavlja indeks konkurentnosti određenog proizvoda, odnosno zemlje, kada je u pitanju konkurentnost zemalja za konkretan proizvod.

Voće je trenutno najkonkurentnija grupa proizvoda. Proizvodnja je modernizovana poslednjih godina, vođena potencijalom ruskog tržišta za sveže voće i sigurnošću evropskog tržišta za zamrznuto voće. Ipak, pred proizvodnjom voća su mnogobrojni izazovi jer su trendovi proizvodnje ali izvoza (višnja) negativni, te ukazuju da konkurencija raste. Srbija ima šansu da bude značajan proizvođač i izvoznik voća ukoliko se nastave strukturne promene i modernizuje proizvodnja, povećaju investicije pre svega u istraživanja i pripremu proizvoda za prodaju i pronađe konsenzus između proizvođača i prerađivača da dele rizik i dobiti proizvodnje, te diverzifikuje tržište.

Srbija je konkurentna u proizvodnji žitarica, gde postiže odlične proizvodne i izvozne rezultate. Srbija izvozi žitarice na različita tržišta i ne treba da se brine da li će biti konkurentna u ovoj oblasti. Porast cene žitarica obezbedio je da se ozbiljnije pristupi proizvodnji, što je dovelo do porasta prinosa i profita koji je ulagan prvenstveno u kupovinu zemljišta.

Industrijsko bilje pada na listi konkurentnosti a jedino šećerna repa je visoko pozicionirana. Period visokih cena i preferencijala (šećer – izvoz u EU i visoka carinska zaštita; soja – zabrana uvoza; suncokretovo ulje – BiH izvoz u Tursku) pozitivno je uticao na proizvodnju industrijskog bilja. Međutim, nije bilo dovoljno investicija da bi se napravio održiv sektor bez privilegija, koji se sada nalazi pred velikim izazovima: šećer – liberalizacija EU sektora i povećanja prinosa po hektaru; soja – povećanja gajenih površina u regionu; suncokretovo ulje – definisanje strateškog položaja i unapređenje konkurentnosti prerađivačke industrije.

Povrće postaje sve konkurentnije. Iako Srbija ima dobru klimu, trgovinsku poziciju i ugovore, sposobne poljoprivrednike, pristup kvalietnim inputima i druge pogodnosti, još nisu, ili bar ne u dovoljnoj meri, iskorišćene ove konkurentske prednosti u proizvodnji povrća. Sve do poslednjih godina, kada počinje intenzivan rast, u proizvodnji i izvozu povrća nisu ostvarivani značajniji rezultati . Dobri trendovi treba tek da se dokažu povećanjem obima i proizvodnje i izvoza. Potencijal postoji. Zato je ova proizvodnja na prekretnici.

Srbija je odlučila da svoju primarnu proizvodnju mesa štiti visokim carinama, čime je zaštitila proizvodnju, ali i smanjila njenu konkurentnost. Ipak, proizvodnja konstantno opada, jer se gubi CEFTA tržište i smanjuje domaća potrošnja. Trgovina u oba pravca je izuzetno mala, ograničena nemogućnošću izvoza na EU tržište i carinama, koje sve češće nisu dovoljne da spreče uvoz. Pokušano je da se agrarnom politikom reši ovaj problem i to podrškom sektoru kroz visoke subvencije, ali to nije dalo rezultate.

41

Sektor prerade mesa se bori sa konkurencijom iz CEFTA i EU zemalja, koji imaju jeftiniju sirovinu. Sve im je teže da u toj utakmici zadrže tržišno učešće, kako na domaćem tako i CEFTA tržištu. Rešenje je potraženo u izvozu, prvenstveno na rusko tržište. Međutim, industrija je slaba i usitnjena i za domaće tržište, a kamoli za osvajanje novih tržišta.

Mlekarski sektor je nekonkurentan u CEFTA okvirima, a tek ga čeka konkurencija iz EU. To je sektor u kome nema rasta proizvodnje; još uvek smo na nivou EU prihvatljivog mleka kao i pre 10 godina; gde godinama nema novih farmi, a intenzino se gase postojeće; gde smo od konstantnog i značajnog suficita u razmeni, počevši od 2012. došli do konstantnog deficita. Ohrabruje porast izvoza sira, naročito na rusko tržište (koje je 2016. činilo 71 odsto izvoznog tržišta). Međutim, i tu je primetno usporavanje i smanjenje izvoza u poslednje dve godine.

Sektor prerade je najveći neuspeh i još uvek najveći potencijal poljoprivrede Srbije. Bilo da je to prerada za cenovno konkurentne robne marke ili mala, kvalitetno orjentisana prerada - šanse za uspeh postoje. Ne samo zbog najčešće konkurentne sirovine, nego i značajnih potencijala koje nosi CEFTA tržište i ugovori koje Srbija ima. Ipak, moraju se otkloniti prepreke koje su do sada sprečavale značajnije investicije, među kojima su najvažnije: celokupna poslovna klima u Srbiji, visoka carinska zaštita određenih proizvoda, nedovršena reforma insititucija u poljoprivredi i ekologiji, siva ekonomija u poljoprivredi i drugo.

Na osnovu indeksa konkurentnosti koji upoređuje proizvode sa istim proizvodina u regionu CEFTA, EU, CIS i svetu, među 10 najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam pripada koštičavom i jagodičastom voću. Šećerna repa je konkurentna među proizvodima u Srbiji, ali nije konkurentna u poređenju sa evropskim proizvođačima. Kukuruz je veoma konkurentan u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima i najkonkurentnija žitarica trenutno. Paprika je trenutno najkonkurentnije povrće, a visoko su pozicionirani i kupus i šargarepa. Šargarepa i kupus su među povrćem koje ima trend rasta i proizvodnje i trgovine. Meso i mleko su grupe proizvoda najmanje konkurentne u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Grafikon 33: Indeks konkurentnosti Srbije u odnosu prosek CEFTA, EU, CIS, svet

Izvor: SEEDEV sistematizacija na osnovu podataka o konkurentnosti

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Viš

nja

Mal

ina

Kaj

sija

Šeće

rna

rep

a

Šljiv

a

Ku

kuru

z

Kru

ška

Pap

rika

Bre

skva

Jago

da

Treš

nja

Soja

Ku

pu

s

Šarg

arep

a

Lub

en

ica

Vin

o

Jab

uka

Ovc

e

Bo

rovn

ica

Sun

cokr

et

Svin

jsko

mes

o

Svin

je

Kra

stav

ac

Crn

i lu

k

Pas

ulj

Pše

nic

a

Go

ved

a

Živi

na

Kro

mp

ir

Gro

žđe

Par

adaj

z

Ovč

ije m

eso

Mle

ko

Ječa

m

Živi

nsk

o m

eso

Go

veđ

e m

eso

Lešn

ik

Voće Povrće Žitarice Industrijsko bilje Životinjski proizvodi Žive životinje Vino

42

Grafikon 34: Rangiranje proizvoda po konkurentnosti


Grafikon 35: Ocenjivanje konkurentnosti proizvoda


Ocene, za razliku od rangova, omogućavaju precizno pozicioniranje proizvoda na mapi konkurentnosti time što se vrednosti dodeljuju na predefinisanoj skali, uzimajući u obzir rangirnu poziciju za svaki od predloženih indikatora, ali izbegavajući idealnu raspodelu što je slučaj kod rangova. Dakle, proizvodi se

JabukaŠljiva

Trešnja

Malina

Grožđe

Breskva

Višnja

Jagoda

Lešnik

Borovnica

Kajsija

Kruška

Lubenica

Krompir

Šargarepa

Paprika

KrastavacCrni luk

Paradajz

Kupus

Pasulj

Kukuruz

Pšenica

Ječam

Šećerna repa

Suncokret

Soja

Goveđe meso

Svinjsko meso

Živinsko meso

Mleko

Ovčije meso

Vino

Goveda

Svinje

Živina

Ovce

0123456789

1011121314151617181920212223242526272829303132333435363738

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38

Izvo

z

Proizvodnja

Voće Povrće Žitarice Industrijsko bilje Životinjski proizvodi Vino Žive životinje

JabukaŠljiva

TrešnjaMalina

Grožđe

Breskva

Višnja

Jagoda

Lešnik

Borovnica

Kajsija

Kruška Lubenica

Krompir

ŠargarepaPaprika

Krastavac

Crni luk

Paradajz

Kupus

Pasulj

Kukuruz

Pšenica

Ječam

Šećerna repa

SuncokretSoja

Goveđe mesoSvinjsko meso

Živinsko meso

Mleko

Ovčije meso

Goveda

SvinjeŽivina

Ovce

Vino

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Izvo

z

Proizvodnja


43

ocenjuju na skali 1-10 u zavisnosti od konkurentske pozicije proizvoda za svaki pojedinačni indikator. Prosečna ocena za proizvodne (x-osa), odnosno izvozne indikatore (y-osa) predstavlja poziciju proizvoda na mapi konkurentnosti.

Grafikon 36: Rangiranje grupa proizvoda Grafikon 37: Ocenjivanje konkurentnosti grupa proizvoda


Srbija je na CEFTA tržištu najkonkurentnija u proizvodnji voća: najviše kajsija pa zatim maline, jagode, borovnice. Zatim dolaze šećerna repa i šargarepa. Zanimljivo je da je vrlo visoka konkurentnost svinjskog mesa, ali i živih životinja, ovaca i svinja.

Grafikon 38: Konkurentska pozicija Srbije u odnosu na CEFTA tržište

Zamrzunte maline , višnje i šljive su najkonkuretniji proizvodi Srbije na EU tržištu, ali među 10 proizvoda su i šećerna repa, kukuruz, soja i suncokret, a visoko je pozicionirano i povrće – pasulj, kupus i paprika, dok su proizvodi iz grupe mesa i mleko najmanje konkurentni.

Voće

Povrće

Žitarice

Industrijsko bilje

Životinjski proizvodi

Žive životinje

Vino

0

1

2

3

4

5

6

7

8

0 1 2 3 4 5 6 7 8

Izvo

z

Proizvodnja

Voće

Povrće

Žitarice

Industrijsko bilje

Životinjski proizvodi

Žive životinje

Vino

0

1

2

3

4

5

6

0 2 4 6Iz

voz

Proizvodnja

Kaj

sija

Mal

ina

Jago

da

Šeće

rna

rep

a

Kru

ška

Šarg

arep

a

Svin

jsko

mes

o

Viš

nja

Ku

kuru

z

Bo

rovn

ica

Ovc

e

Soja

Svin

je

Ječa

m

Šljiv

a

Bre

skva

Pše

nic

a

Go

ved

a

Živi

nsk

o m

eso

Pas

ulj

Kro

mp

ir

Crn

i lu

k

Go

veđ

e m

eso

Sun

cokr

et

Pap

rika

Mle

ko

Lub

en

ica

Lešn

ik

Treš

nja

Ku

pu

s

Živi

na

Vin

o

Ovč

ije m

eso

Kra

stav

ac

Jab

uka

Par

adaj

z

Gro

žđe


44

Grafikon 39: Konkurentska pozicija Srbije u odnosu na EU

U odnosu na svet najkonkuretnije je koštičavo voće i industrisko bilje. Kukuruz je vrlo dobro pozicioniran dok je pšenica tek na 18. mestu.

Grafikon 40: Rang proizvoda po konkurentnosti Srbije u odnosu na svet

Mal

ina

Viš

nja

Šeće

rna

rep

a

Šljiv

a

Treš

nja

Ku

kuru

z

Kaj

sija

Soja

Sun

cokr

et

Lub

en

ica

Pas

ulj

Ku

pu

s

Pap

rika

Jab

uka

Ovc

e

Kru

ška

Bo

rovn

ica

Bre

skva

Jago

da

Kra

stav

ac

Crn

i lu

k

Šarg

arep

a

Pše

nic

a

Go

ved

a

Vin

o

Gro

žđe

Kro

mp

ir

Ovč

ije m

eso

Živi

na

Par

adaj

z

Svin

je

Mle

ko

Ječa

m

Svin

jsko

mes

o

Živi

nsk

o m

eso

Go

veđ

e m

eso

Lešn

ik


Mal

ina

Viš

nja

Šeće

rna

rep

a

Šljiv

a

Treš

nja

Kaj

sija

Pap

rika

Sun

cokr

et

Ku

kuru

z

Vin

o

Jago

da

Jab

uka

Ku

pu

s

Bre

skva

Kru

ška

Šarg

arep

a

Gro

žđe

Lub

en

ica

Pše

nic

a

Bo

rovn

ica

Kro

mp

ir

Ovc

e

Svin

je

Crn

i lu

k

Kra

stav

ac

Mle

ko

Go

ved

a

Par

adaj

z

Svin

jsko

mes

o

Ječa

m

Ovč

ije m

eso

Soja

Živi

na

Go

veđ

e m

eso

Pas

ulj

Živi

nsk

o m

eso

Lešn

ik


45

KONKURENTNOST PROIZVODA

IX. Žitarice

Srbija je iskoristila povećanje svetskih cena žitarica da poveća izvoz i profit ratara, unapredi strukturu gazdinstava i logističke kapacitete i time uđe u grupu najkonkurentnijih proizvođača u Evropi. Nagli skok cena žitarica i uljarica 2008. godine Srbija je dočekala sa niskim prinosima i infrastukturom za koju se verovalo da ne može da izveze više od pola miliona žitarica godišnje. Samo nekoliko godina kasnije Vojvodina beleži prosečne prinose pšenice od 4.86 tona po hektaru, kukuruza od 6.67 t/ha, Srbija izvozi 2,4 miliona tona žitarica tokom prodajne 2016. Dobre cene žitarica i uljarica su iskorišćene ne samo da se poveća proifit proizvođača nego i za značajna ulaganja u proizvodne i logističke kapacitete. Ipak, najveći deo ostvarene zarade je otišao da se ukrupne gazdinstva. Činjenica da su osvareni ekstra profiti od visokih cena ostajali u poljoprivredi je veliko dostignuće. Iako deluje logično da pare ostanu u sektoru gde su zarađene, to se nije dešavao ni u Evropi gde su mnogi gledali da diverzifikuju proizvodnju ulažući u druge deletnosti (poljoprivreda je već bila na visokom tehnološkom nivou) niti u CIS zemljama gde su finansiijski i drugi sektori pronašli način da pokupe zaradu a proizvođači se usled nesigurnog prava vlasništva nisu odlučivali na značajnija ulaganja. U Srbiji, pogotovo Vojvodini, prvenstveno zahvaljujući postojećoj strukturi proizvodnje zasnovanoj na porodičnim gazdinstvima, poljoprivrednici su ulagali u ukrupnjavanje poseda (kupovinom zemlje), u proizvodne kapacitete u biljnoj proizvodnji, odnosno u podizanje novih zasada u voćarstvu. Mali deo ostavrenih profita je ulagan van poljoprivrede, prvenstveno u kupovinu hotela i banaka.

Srbija će moći da se meri sa konkurencijom iz Evrope i CIS zemalja i kada se cene žitarica smanje. Proizvođači u starim zemljama članicama EU (misli se na one gde je značajna proizvodnja žitarica kao što su Francuska, Nemačka, UK, Irska, Holandija) imaju veće prosečne prinose (usled dobre tahnologije i kvalitetne genetike prilagođene uslovima gajenja u tim područjima), bolji kvalitet, izdašnije subvencije, niže troškove kapitala, kao i niz drugih prednosti. S druge strane, međutim, ima faktora koji im smanjuju konkurentnost, kao što su visoka cena zemljišta i druge imovine, značajno poresko opterećenje te velika očekivanja proizvođača (prosečna plata u EU je gotovo 10 puta veća nego u Srbiji, dok je nezaposlenost manja, pa EU poljoprivrednik ukoliko ne ostvari visoke profite lako menja sektor). S druge strane, CIS zemlje (prvenstveno Rusija, Ukrajina i Kazakhstan) imaju niske prinose, ali i niska ulaganja po jedinici površine, slabije razvijenu infrastrukturu (koja je ipak sposobna da izveze 48 mliona tona žitarica godišnje). Srbija se (slično NZČ – Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj) našla između ova dva dijametralno suprotna koncepta proizvodnje i razvila svoj konkurentski model zasnovan na: dobrim prinosima uz prosečna ulaganja, malim porezima (uglavnom se sve obavlja u sivoj poreskoj zoni) efikasnoj organizaciji tržišnog lanca, dobroj izvoznoj logistici i manjim očekivanju zarade po hektaru nego što je to slučaj EU. U osnovi, tržišni lanac je zasnovan na porodičnim gazdinstvima u proizvodnji, zadrugama i kompanijama u skladištenju i velikom broju preduzeća koji se javljaju kao izvoznici (na primer, preko 250 kompanija je izvozilo kukuruz).

Srbija ima različite mogućnosti u prodaji žitarica. Najveći deo trgovine (čak 67 odsto kukuruza i 53 odsto pšenice u poslednjih pet godina) plasiran je Dunavom preko luke Konstanca tako što su najveći svetski trgovci kupovali robu na FOB tržištu u Srbiji. Domaći trgovci pokušavaju da ostvare veće cene i profite: (1) Prodajom na CIF umesto FOB tržištu, (2) Preusmeravanjem robe ka tržištu EU, (3) Nastojanjem da u što većoj meri ovladaju CEFTA tržištem na račun manje konkurentnih proizvođača u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu. Od toga koliko će oni biti uspešni u tome zavisiće i konkurentska pozicija Srbije u budućnosti.

46

Grafikon 41: Izvozne cene pšenice i kukuruza sa unutargodišnjim promenama

Izvor: UN Comtrade i Trade Map

Grafikon 42: Izvozne cene pšenice na najveća izvozna tržišta Srbije

Grafikon 43: Izvozne cene kukuruza na najveća izvozna tržišta Srbije


IX.1. Pšenica

Pšenica više nije kultura koja se gaji da bi popunila plodored, u koju se ne ulaže i ne očekuje zarada. Malo je kultura gde se toliko povećao prosečan prinos u poslednjih nekoliko godina kao što je to kod pšenice. Dok je udeo stranih sorti kod kukuruza počeo da se menja već početkom tranzicije, dvehiljadite godine, kod pšenice su ti trendovi intenzivirani sa 10 godina zakašnjenja, kada proizvođači počinju na pšenicu da gledaju kao na kulturu od koje se može zaraditi. Jedan od osnovnih pokretača bila je konkurencija u otkupu i povećanje mogućnosti pristupačnog skladištenja. Time je stvorena mogućnost prodaje u željenom momentu, a ne odmah posle žetve. Menja se i tehnologija, kupuje se seme, više se đubri, prska se protiv štetočina, investira se u skladišne kapacitete. Sve to dovodi do povećanja prinosa, koji su uz stabilne cene na višem nivou omogućavali zaradu. Takođe je povećan izvoz. Očekuje se da će u budućnosti, kao posledica

0.15

0.17

0.19

0.21

0.23

0.25

0.27

0.29

0.31

0.33

0.35

2012 2013 2014 2015 2016

Pšenica KukuruzPšenica prvih 6 meseci Kukuruz prvih 6 meseciPšenica drugih 6 meseci Kukuruz drugih 6 meseci

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

2012 2013 2014 2015 2016

$/kg

BiH Italija Rumunija

0.15

0.2

0.25

0.3

2012 2013 2014 2015 2016

$/kg

BiH Italija Rumunija

47

nižih cena, doći do blagog smanjenja površina pod pšenicom u korist površina pod drugim usevima gustog sklopa koje se ranije nisu toliko gajile (uljana repica, slačica, facelija...) kao i pod intenzivno gajenim povrćem. Ipak, kod pšenice ima prostora za dodatni rast prinosa, ne toliko kod specijalizovanih nego pre svega kod srednjih proizvođača, naročito u centralnoj Srbiji.

Grafikon 44: Prosečan prinos i rast prinosa pšenice u CIS, zemljama Evrope, Vojvodine i centralne Srbije za period 2009-2014

Izvor: FAO, RZS Srbije, Sistematizacija autora iz različitih izvora

Cena pšenice se prilagođava izvoznim mogućnostima. Promene u proizvodnji ne zavise od promene cena nego od mogućnosti izvoza. Proizvodnja pšenice u Srbiji u poslednjih 10 godina bila je za 17 odsto iznad domaćih potreba, a u poslednjih pet godina za 23 odsto. Nije bilo ni jedne godine da pšenica nije izvožena, bilo to 309 hiljada tona (kada je i uvedena zabrana izvoza) ili 1,1 milion tona 2013. godine. Izvoz je išao na tri osnovna tržišta. U periodu 2012-2016. na tržište CEFTA je plasirano 64, u EU 24, dok je preko Konstance plasirano 53 odsto. Prodaja na CIF tržištu preko Konstance je najveća, (iako je ona za nas „kupac u krajnjoj nuždi“) pa se na njemu definiše cenu na domaćem i CEFTA tržištu. S druge strane, pošto se preko Konstance plasira pšenica koja dolazi iz CIS zemalja i SAD, tu cena mora da prati svetske trendove. Upravo zato cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu u potpunosti prati trend cene na CBOT tržištu dok je nivo prosečno veći za 1,8 odsto u periodu 2012-2016.

Albanija

Makedonija

SrbijaBiH

Crna Gora

HrvatskaVojvodina

Centralna Srbija

JermenijaAzerbejdzan

Belorusija

Gruzija

Rusija

Tadzikistan

Ukrajina

Uzbekistamn

Bugarska

Češka

Estonija

Mađarska

Letonija

Litvanija

MaltaPoljska

Rumunija

Slovačka

SlovenijaAustrija

Belgija

Danska

Finska

Francuska

Nemačka

Grčka

Irska

Italija

Luksemburg

Holandija

Portugalija

Šranija

Švedska

Velika Britanija

-4% -2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%

Pro

seča

n p

rin

os

Prosečan rast prinosa

48

Grafikon 45: Cene pšenice u na berzama u Novom Sadu, Čikagu, Budimpešti, Parizu i Mineapolisu za period januar 2011-januar 2017

Grafikon 46: Prosečne razlike cene u odnosu na berzu u Novom Sadu

Izvor: Produktne berze u Novom Sadu, Čikagu, Mineapolisu, Parizu i Budimpešti

Kod pšenice, kao ni kod jedne druge kulture, još uvek postoje brojni netržšni uticaji na cenu, konkurentnost i distribuciju profita duž tržišnog lanca. Ukupna vrednost proizvodnje pšenice u Srbiji za period 2009-2014 iznosi od 451 milion evra, što stvara dovoljno interesa da se ulaže u netržišne uticaje korišćenjem raznih sredstava – medije, profesore, lobiste... Neki od osnovnih su: (1) Dogovaranje i mešetarenje: nije retka pojava da se na cene pokuša uticati tako što se među glavnim otkupljivačima, naročito u toku žetve dogovori otkupna cene. Takođe, često se, kada ima malo prometa na produktnoj berzi, realizuju male količine pod neekonomskim cenama (većim ili manjim) da bi se postavila referentna cena. (2) Slanje pogrešnih informacija: kolika je površina zasejana pšenicom, kako je pšenica prezimila, kako se razvija, koliki se prinosi očekuju i slično. Sve te informacije u određenoj meri utiču na očekivanja, pa samim tim i cene, (3) Lobiranje: dobijanjem određenih privilegija od strane državnih organa (zabrana izvoza, trgovina za potrebe rorbnih rezervi, neuspostavljanje kvalitetnih klasa...) može se značajno uticati na cenu i vršiti preraspodela dohotka od jednih učesnika u tržišnom lancu ka drugim. Često se ulažu značajna novčana sredstva u medijsku pripremu za lobiranje, a tu su naravno i politički pritisci.

IX.2. Kukuruz

Srbija je za manje od 10 godina od regionalnog postala svetski izvoznik kukuruza. Srbija je 2015. izvezla dva miliona tona kukuruza i te godine zauzela 11. mesto među svetskim izvonicima. Proizvodnja je u poslednjoj deceniji bila za osam odsto veća nego u prethodnom razdoblju. Povećanje svetske cene je bilo osnovni pokretač porasta proizvodnje i izvoza, a povećanje prinosa je presudno dopinelo porastu konkurentnosti Srbije. Veliko povećanje prinosa u proizvodnji kukuruza prvenstveno je posledica: (1) Profesionalizacije prozvođača i razvoja tržišta zemljišta u Vojvodini, (2) Visokih cena u periodu 2008-2012, kao i stablnih cena u poslednjih četiri godine, koje su kreirale interes za ulaganjem, (3) Povećanja kvaliteta inputa (naročto semena).

Srbija je u poslednje vreme pratila CIS zemlje koje su konstantno povećavale proizvodnju kukuruza, a u budućnosti će pratiti EU gde se proizvodnja smanjuje. Cena žitarica je određena cenom na svetskom tržištu, kako pšenice tako i kukuruza. Cene kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu u odnosu na CBOT od 2010. godine je bila prosečno veća za 1,5 odsto veća, pri čemu je od ukupno 120 meseci ona 36 meseci bila manja, a 17 meseci bila manja prosečno za 40 odsto. Svetska cena kukuruza je prvenstveno određena proizvodnjom u Južnoj i Sevrenoj Americi, kao i potražnjom industrije hrane i energetike. CIS zemlje i Evropa moraju da se prilagode cenama koje su determinisane na američkom kontinentu. Trenutno ne postoji nijedan indikator da će cene da se vrate na viši nivo. Naprotiv, svetske zalihe, fjučersi, cene nafte i etanola, te stabilno visoka proizvodnja ukazuju da će cene da ostanu na nižem nivou. Dodatno, postojanje drugih profitablnijih opcija, kao što su gajenje drugih ratarskih kultura ili voća i povrća takođe će definisati

-100

0

100

200

300

400

500

03.

01.

2011

29.0

3.20

11

28.0

6.2

011

21.0

9.2

011

15.1

2.20

11

19.0

3.20

12

18.0

6.2

012

21.0

9.2

012

09

.01.

2013

17.0

4.2

013

08

.08

.20

13

13.1

1.20

13

19.0

2.20

14

22.0

5.20

14

22.0

8.2

014

25.1

1.20

14

27.0

2.20

15

01.

06

.20

15

28.0

8.2

015

26.1

1.20

15

03.

03.

2016

06

.06

.20

16

31.0

8.2

016

30.1

1.20

16

Produktna berza Čikago Mineapolis

Pariz Budimpešta

-10 $/t

-5 $/t

0 $/t

5 $/t

10 $/t

15 $/t

20 $/t

25 $/t

30 $/t

35 $/t

49

površine pod kukuruzom u Srbiji. Sve ovo ukazuje da će proizvođači smanjivati površine pok kukuruzom, ali će u nju isto tako lako ponovo ulaziti ukoliko se pojave i najmanje naznake promene cena, kako kukuruza tako i drugih kultura koje direktno konkurišu površinama pod kukuruzom.

Grafikon 47: Kretanje proizvodnje i cena u odnosu na prethodnu godinu i ukupne svetske zalihe kukuruza za period 2008-2016

Izvor: RZS, Produktna berza, MGEX, USDA

Srpski proizvođači su konkurentniji od kolega iz CIS u proizvodnji kukuruza. Pitanje je da li je realističan scenario da Srbija prestane da izvozi kukuruz Dunavom zato što bi veliki proizvođači i izvoznici iz CIS zemlja (Rusija, Ukrajna) zajedno sa Rumunijom, u potpunosti popunili kapacitete u Konstanci i time zatvorili prostor za naš kukuruz, što bi dovelo do značajnijih promena cena, koje bi pale i ispod cene koštanja? I pored značajnog trenutnog i očekivanog rasta, šanse CIS zemalja da se tako nešto desi su male, zato što su srpski proizvođači konkurentniji od kolega iz CIS, imaju cenovno efikasne logističke kapacitete i mali broj rizika da se ova situacija promeni. Takođe imaju mogućnost da se kukuruz prodaje i na tržištu CEFTE i EU.

Kukuruz će biti poslednje utočište malim proizvođačima. Za kukuruz kao proizvodnu opciju najviše se odlučuju mali proizvođači. Ulaganja nisu velika, cena usluge je niska (veliki broj dostupnih mašina u svakom selu), troškovi skladištenja i prirodnog sušenja su mali, trošak se može kompenzovati u radnu snagu (okopavanje, branje, krunjenje i prirodno sušenje) i na kraju može se prodati tokom cele godine. Sve ovo utiče da mali proizvođači pronalaze svoje konkuretnske prednosti u odnosu na velike proizvođače koji kukuruz krune, suše, skladište i gledaju da prodaju što pre. Upravo zato je kukuruz dobra opcija za postojeću strukturu proizvoača u Srbiji, ali sa promenom strukture smanjivaće se i površine pod kukuruzom.

58%

4%13%

-10%

-45%

66%

36%

-31%

35%

5%

-1%

4% 4%

-2%

16%

2%

-4%

1%

0

50

100

150

200

250

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mili

on

i to

na

Proizvodnja Srbije Svetska proizvodnja Produktna berza Mineapolis Krajnje zalihe

50

Grafikon 48: Distribucija izvoza kukuruza po mesecima (prosek 2009-2016)

Grafikon 49: Površine i gazdinstva pod kukuruzom u Vojvodini

Izvor: ITC, Produktna berze

Grafikon 50: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini kukuruza

Izvor: UN Comtrade, FAO

Srbija je na petom mestu od 47 odabranih zemalja, ispred svih CEFTA zemalja i većine EU i CIS zemalja. Povoljna situacija na svetskom tržištu, intenziviranje proizvodnje i korišćenje kvalitetnijih inputa je od Srbije napravilo jednog od vodećih svetskih igrača u trgovini kukuruzom.

X. Industrijsko bilje i proizvodi

Srbija ima tradiciju dobrog proizvodjača, infarstrukturu i brojne druge konkurentske prednosti u gajenju u preradi industrijskog bilja, ipak sektor je okružen rizicima i budućnost sektora zavisi od toga kako će se odgovoriti na njih. Prinos soje i suncokreta u Srbiji je značajno bolji nego većine evropskih zemalja; kapaciteti prerade soje, suncokreta i šećerne repe značajno prevazilaze proizvodnju; izvoz industrijskog bilja i preradjevina se već godinama meri stotinama miliona USD. Ipak sve ove pozitivne stvari i trendovi mogu da budu promenjeni ukoliko se ubrzo ne poveća prinos šećera po hektaru, ne dodje velikog uvoza soje i sojine sačme posle ukidanja zabrane uvoza GMO proizvoda, ne pronadje adekvatna strategija u sektoru prerade ulja.

0

50

100

150

200

250

0

50

100

150

200

250

300Ja

n

Feb

Mar

Ap

r

May

Jun

Jul

Au

g

Se

p

Oct

No

v

De

c Izvo

z u

hilj

adam

a to

na

$/t

Distribucija izvoza Produktna berza

Export UV

0%

20%

40%

60%

80%

100%

0

20,000

40,000

60,000

80,000

Do 10 ha Više od 10ha

Više od50 ha

Više od100 ha

Broj gazdinstava Udeo u ukupnim površinama

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Ukr

ajin

a

Ru

sija

Fran

cusk

a

Ru

mu

nija

Srb

ija

Kin

a

Mađ

arsk

a

Bu

gar

ska

Po

ljska

Ne

mač

ka

Ita

lija

Šp

anija

Mo

ldav

ija

Au

stri

ja

Slo

vačk

a

Grč

ka

Ve

lika

Bri

tan

ija

Hrv

atsk

a

Irsk

a

Be

lgija

Iran

Po

rtu

gal

BiH

Šve

dsk

a

Če

ška

Ho

lan

dija

Est

on

ija

Kip

ar

Leto

nija

Dan

ska

Fin

ska

Slo

ven

ija

Litv

an

ija

Be

loru

sija

Kaz

ahst

an

Mal

ta

Kir

gis

tan

Gru

zija

Alb

anija

Mak

ed

on

ija

Jerm

en

ija

Crn

a G

ora

Aze

rbej

dža

n

Luks

em

bu

rg

Uzb

eki

stan

Tad

žiki

stan

Tu

rkm

en

ista

n

CEFTA SC CIS NMS EU15

51

X.1. Suncokret i ulje

Suncokret je zanimljiv proizvođačima ali ne toliko i prerađivačima. Srbija je 16. proizvođač suncokreta u svetu i 9. u Evropi. Ipak Rumunija i Bugarska proizvode četiri puta više od Srbije, a Ukrajina čak 20 puta. U Srbiji proizvodnja raste ali sporije od konkurenata. Dok Srbija raste po stopom od dva odsto u odnosu na svet, Ukrajina raste pet, Rumunija 12, a Bugarska četiri odsto. Ipak, ni taj suncokret, počevši naročito od 2013, ne bude otkupljen i prerađen u Srbiji, nego značajnim delom izvezen, pretežno u BiH i Mađarsku, ali i ostale zemlje. Ostatak bude otkupljen u Srbiji, prarađen u sirovo ili rafinisno ulje, koje pretežno zadovoljava domaće tržište, a značajan deo se izveze. Iz Srbije je 2016. izvezeno nešto preko 60 miliona dolara suncokreta i isto toliko rafinisanog i sirovog ulja. Očigledno da iako ima kapaciteta da preradi sav suncokret Srbija to ne čini. Ovo nije dobro za Srbiju, ali jeste za proizvođače suncokreta koji su dobili još jednu otkupnu opciju, posebno nakon intenzivnog razvoja sektora u BiH.

Grafikon 51: Struktura izvoza suncokreta iz Srbije

Grafikon 52: Struktura izvoza sirovog ulja iz Srbije

Grafikon 53: Struktura izvoza rafinisanog ulja iz Srbije

Izvor: ITC Izvor: ITC Izvor: ITC

Srbija ima konkurentnu proizvodnju suncokreta, zasnovanu na dobrim prinosima, i to i u područjima koji su manje pogodni za druge proizvodnje. Suncokret, je pored soje, kultura gde Srbija ostvaruje prinose bolje od konkurenata. Dodatno, on se pretežno gaji u Banatu, koje spada u područja sa najmanje padavina i gde ne postoje dobri uslovi za ostale ratarske ili povrtarske kulture, što mu daje poseban značaj.

Grafikon 54: Dugogodišnja serija prinosa suncokreta u Srbiji Grafikon 55: Uporedni prinos suncokreta u odabranim zemljama za period 2010-2014

0

10

20

30

40

50

60

70

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mili

on

i US

D

BiH Mađarska

Ukrajna Rusija

Ostali (29 zemalja)

01020304050607080

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mili

on

i US

D

BiH Hrvatska

Slovačka Crna Gora

Slovenia Češka

Ostali (21 zemlja)

0102030405060708090

100

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mili

on

i US

D

Ostali (21 zemlja) HrvatskaMakedonija BiHAustria

0

0

0

0

0

0

0

0

1

1

2

2

3

3

4

19

47

19

51

19

55

19

59

19

63

19

67

19

71

19

75

19

79

19

83

19

87

19

91

19

95

19

99

20

03

20

07

20

11

20

15

Mili

on

i to

na

t/h

a

10-ogodišnji prosek Srbije Prinos Srbije

prvih 5 godina Srbija drugih 5 godina Srbija

1

1.5

2

2.5

3

2009 2010 2011 2012 2013 2014

Ukrajina Bugarska

Rumunija EU15

NMS Srbija

52

Izvor: RZS Srbije, FAO Izvor: FAO

Prerađivačka industrija u Srbiji nema jasnu razvojnu strategiju. Bosna i Hercegovina je sa proizvodnjom od nekoliko stotina tona suncokreta u 2016. ostvarila izvoz suncokretovog ulja od 88,6 miliona USD. Nešto malo više od polovine čini rafinisano, a ostatak sirovo ulje. Ovo je ostvareno zahvaljujući preferencijlanom izvoznom status na tržište Turske, gde završava preko 95 odsto svog izvezenog ulja. Prerada se vrši u četri uljare od čega su tri nove. Zanimljivo je da Srbija ima istu carinu kao i BiH od jedan odsto za izvoz na tržište Turske, ali da ne uspeva da robu plasira na ovo tržište, što dosta govori o transparentnosti trgovinskih ugovora sa Turkom. Ovo jeste novo okruženje za prerađivačku industriju Srbije na koje ona reaguje pokušajima uspostavljanja administrativne zabrane izvoza suncokreta u BiH, povećanim izvozom sirovog ulja u BiH na račun smanjenja izvoza rafinisanog ulja u EU, prodajom uljara ili njihovih udela. Kada tome dodamo finasijske probleme određenih uljara postaje jasno da okruženje iako profitabilno nije stimulativno za razvoj jer postoje brojna nepoznanice u funkcionisanju tržišta (koliko će trajati preferencijalni pristup BiH za tursko tržište, kako će se obezbediti kratkoročni kapital za otkup kod određenih uljara, koliki će biti rast ostalih zemalja od kojih u dobroj meri zavisi cene i sl). U takvom okruženju, uljare donose odluke pretežno vođene kratkoročnim trendovima, a ne dugoročnim planovima, što u velikoj meri sprečava razvoj.

X.2. Šećerna repa i šećer

Srbija je izvezla šećer u vrednosti od preko dve milijarde dolara od 2002, a ipak to ne znači da je proizvodnja konkurentna. Već deceniju i po šećer se nalazi među najvažnijim izvoznim proizvodima Srbije. Glavna destinacija izvoza je EU (80 odsto) a u nekim godinama se izvozi i na CEFTA tržište bilo kao profitabilan posao (u periodima visokih svetskih cena koje su iznad naše cene koštanja od oko 450-500 EUR/t) ili kao prodaja ispod cene proizvodnje samo da bi se sklonili viškovi. Ovi rezultati su ostvareni pre svega zahvaljujući: (1) Dobijanju preferencijalnog statusa za tržište EU; (2) Investicijama kako na nivou proizvodnje šećerne repe koju su napravili poljoprivrednici investirajući u vadilice za šećernu repu, sisteme za navodnjavanje, kvalitetne mešine; tako i na nivou šećerana kroz ulaganja u nove tehnologije i energetsku efikasanost, (3) Politici implementiranoj u prethodnom periodu koja je dovoljno zaštitila sektor, ali u isto vreme omogućila dovoljno konkurencije. Brojna su unapređenja kako u proizvodnji šećerne repe, tako i u preradi, ipak Srbija značajno zaostaje u produktivnosti za zemljama EU, a naročito za velikim svetskim proizvođačima šećera iz šećerne trske. Da se i pored ovakvog zaostajanja ipak ostvaruje značajna zarada i izvoz uticalo je: (1) EU šećerna politika je vrlo regulisana i veštački se čuvaju visoke cene, gde su i nekonkuretni proizvođači imali prostor za opstanak, (2) Visoka carinska zaštita domaćeg tržišta koja je potpuno onemogućavala konkurenciju i čuvala visoke cene.

53

Grafikon 56: Proizvodnja šećera po hektaru u Srbiji i EU zemljama

Izvor: Sistematizacija autora

Proizvodnja šećerne repe i šećera je vrlo koncentrisana i vertikalno integrisana. Četiri odsto proizvođača šećerne repe obrađuje 50 odsto zasejanih površina pod ovom kulturom. Prosečna površina po proizvođaču je 340 hektara. Dve kompanije organizuju proizvodnju šećera. Ovakva koncentracija čini sektor ranjivim.

Bila bi velika šteta da šećerni sektor ne uspe da se izbori sa brojnim izazovima pred kojim se nalazi. Reforma šećernog sektora u EU iz 2013. i ukidanje kvota iz 2017. idu u pravcu liberalizacije i deregulacije što će dovesti da manje konkurentne zemlje, šećerane, proizvođači neće više proizvoditi šećer u EU. Srbija kao deo EU šećernog sektora će dobiti novo okruženje za svoje poslovanje, koje će biti manje zaštićeno i sa nižim cenama. Domaće tržište je isto pred pritiskom pregovora sa WTO.

Tabela 10: Važnost i izazovi u šećernom sektoru Srbije

Važnost Izazov

• Značajn izvozni priliv za zemlju i kompanije izvoznike;

• Oko 7.000 poljoprivrednika i radnika zapošljava sektor;

• Gajene površine pod šećernom repom od preko 50.000 hektara;

• Stabilnost i predvidljivost, koja pogoduje svakome – poljoprivrednicima, prevoznicima, šećeranama, prerađivačkoj industriji, trgovcima, dobavljačima inputa, bankama i ostalima;

• Preko 130 hiljada transportnih tura;

• Usled unutrašnje konkurencije cene su bile stabilne i pristupačne;

• Povećana je konkurentnost proizvođača šećerne repe i šećerana koja garantuje da će Srbija imati značajnu ulogu u proizvodnji šećera po ulasku u EU.

• Očuvati domaće cene niskim posle smanjena konkurencije i ukrupnjavanja sektora;

• Povećati konkurentnost koja će omogućiti ostajanje na listi proizvođača u pretpristupnom periodu i posle ulaska u EU;

• Održati dovoljne profite i proizvodnju u period snižavanja cena kao posledica reforme šećernog sektora EU;

• Ispregovarati pristupanje STO tako da se očuva domaća proizvodnja i sektor napravi konkurentnom;

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

16.0Republic of Serbia

Austria

Belgio

Croazia

Czech Republic

Denmark

France

Germany

Humgary

Italy

Netherlands

Poland

Romania

Slovakia

Spain

Sweden

United Kingdom

Media UE

54

Grafikon 57: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini šećerne repe

Izvor: FAO, UN Comtrade

Srbija je na 16. mestu po konkurentnosti u proizvodnji šećerne repe i trgovini repe i šećera, iza velikih proizvođača iz EU i CIS, ali ispred svih CEFTA i zemalja regiona. Povoljna situacija na tržištu i dobre odluke u proizvodnji i preradi šećerne repe su dovele Srbiju na ovo ipak visoko mesto, ali s obzirom na predstojeća dešavanja na tržištu biće veliki izazov zadržati je.

X.3. Soja i sojine preradjevie

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje. Ona je to odavno postala, ali je i uspela da ostane i pored velikih promena koje su zadesile ovu proizvodnju u svetu: rast proizvodnje, povećana trgovina sojom i sojinom sačmom, povećanje cene, porast proizvodnje GM useva u protekloj dekadi, rast GMO FREE useva i odgovorno proizvedene soje u poslednje tri godine. U regionu Dunava su karakteristične dve promene: rast površina i početak subvensionisanja proizvodnje soje u zemljama EU. Najvažnija promena u Srbiji je zabrana uvoza GMO proizvoda čime je zatvroreno tržište za konkuretnu soju i prvenstveno sojinu sačmu. Teško je oceniti koje su se promene desile isključivo kao posledica svetskih trendova, a koje kao posledica zatvaranja domaćeg tržišta za uvoz GM sojine sačme ali one su evidentne: (1) stabilizovala i blago povećala proizvodnja soje, (2) povećala cena soje i sojine sačme, (3) smanjio, ali ne i prestao uvoz sojine sačme, (4) povećala potrošnja kod ekstruderaša, (5) značajno povećao izvoz. Soja proizvedena u Srbiji završi u Srbiji - najvećim delom ona se integriše u lokalne tržišne lance animalnih prozvoda. Procena je da dve trećine soje proizvedene u Srbiji doprinosi proizvodnji mesa, jaja i mleka. Oko jedne trećine proizvedene soje završilo u izvozu bilo kao sojino zrno, sojina sačma, ulje, kao komponentna izvežene stočne hrane ili posle dodavanja vrednosti putem prerade u visokovredne proizvode za ljudsku ishranu i druge namene.

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9Fr

ancu

ska

Ne

mač

ka

Po

ljska

Ve

lika

Bri

tan

ija

Ru

sija

Bu

gar

ska

Ukr

ajin

a

Ho

lan

dija

Če

ška

Kin

a

Be

lgija

Au

stri

ja

Dan

ska

Iran

Ita

lija

Srb

ija

Be

loru

sija

Šp

anija

Ru

mu

nija

Šve

dsk

a

Slo

vačk

a

Irsk

a

Hrv

atsk

a

Mađ

arsk

a

Po

rtu

gal

Litv

an

ija

Slo

ven

ija

Est

on

ija

Luks

em

bu

rg

Leto

nija

Fin

ska

Grč

ka

Tu

rkm

en

ista

n

Jerm

en

ija

Aze

rbej

dža

n

Mal

ta

Mo

ldav

ija

BiH

Kir

gis

tan

Kaz

ahst

an

Alb

anija

Kip

ar

Mak

ed

on

ija

Crn

a G

ora

Tad

žiki

stan


55

Grafikon 58: Površine i proizvodnja soje u Srbiji Grafikon 59: Izvoz soje i sojinih proizvoda

Izvor: RZS Srbija Izvor: ITC

Tržišni lanac soje ima prostora za unapređenje. Osnovni faktori koji utiču na trendove u vrednosnom lancu su sledeći:

• Konkurencija drugih kultura koje su, u slučaju najvećeg broja proizvođača i godina, profitabilnije nego soja

• Soja je azotofiksator i proizvođači znaju da imaju manja ulaganja za đubrivo

• Imanje sistema za navodnjavanje u velikoj meri utiče na odluku za gajenje soje, pošto osnovni konkurenti – pšenica, suncokret i kukuruz nisu kulture kojima je potrebno navodnjavanje ili, u slučaju kukuruza - kojeg je lako navodnjavati

• Prilikom otkupa soje postoji dovoljno konkurencije – Viktorija group, trgovci, ekstruderaši koji garantuju da će soja biti otkupljena i da će postojati konkrencija prilikom formiranja cene

• Rast potražnje za GMO FREE sojom u Evropi, rast potražnje za GM sojom u Aziji

• Rast površina u okruženju, ali i u Ukrajini

• Zabrana uvoza GM soje i sojine sačme

• Agarna politika subvencionisanja po hektaru koja je trenutno prisutna u Srbiji, koja vrlo pogoduje proizvodnjama sa niskim ulaganjima kao što je to soja

• Shvatanje soje kao kulture u čiju proizvodnju ne treba puno ulagati i koja može da da dobre prinose i u ekstenzivnom gajenju

• Još uvek velike varijacije cene među godinama ili I varijacijama u zasejanim površinama i prinosima

• Količina certifikovanog semena koje se koristi (procena je da se koristi samo 50% certfikovanog semena) i nemanje konkurencije za domaće seme, pa samim tim i nepoznavanje njegove prave vrednosti

• Monopolizovano tržište kvalitetne prerade soje koje je za posledicu imalo uspostvaljanje brojnih ekstrudera su uzeli značajan deo tržišta, a čiji su proizvodi vrlo limitirani u kvalitetu

Osnovne prilike za razvoj vrednosnog lanca su: (1) Otvaranje tržišta inputa i pristup novim tehnologijama koja unapređuju prinose i kvalitet, te povećavaju izvoz, (2) Usmeravanje ka proizvodnji organske soje za tržište EU; (3) Mogućnost diverzifikacije sortimenta i koriščenje sorti sa posebnim svojstvima za preradu za humanu upotrebu, tofu, mleko, jorgurte i dr., (3) Povećanje broja specijalizovanih proizvođača kojima je soja osnovna kultura, naročito u krajevima gde se sada soja gaji na ekstenzivan način, (4) Smanjenje

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

0

100

200

300

400

500

600

700

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

00

0 h

a

00

0 t

Proizvodnja (t) Površine (ha)

0

30,000

60,000

90,000

120,000

150,000

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Th

sd. U

SD

Soja Sojino ulje Sojina sačma Sojina pogača

56

gubitaka i unapređenje tehnologije gajenja usled nabavke nove mehanizacije, (5) Čišćenje i razdvajanje soje po kvalitetnim kategorijama koje može da poveća izvoz i kvalitet prerade, (6) Povećanje konkurencije na nivou prerade, koja će biti u stanju da preradi i pripremi proizvod za izvoz, (7) Otvaranje novih tržišta kako geografski (japansko, severnoevropsko…), tako i sa novim proizvodima na postojećem tržištu

XI. Voće

Voće je, trenutno, najkonkurentnija grupa poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. U proteklih 10 godina voćarstvo je modernizovano pre svega zbog investicija u nove zasade i skladišne kapacitete. Napokon su 20 ili 50 godina stare “savremene” tehnologije uzgoja prihvaćene i postale savremene i u Srbiji, uvedene su nove sorte itd. Navodnjavanje, fertilizacija, protivgradne mreže postale su standard a ne nova tehnologija u voćnjacima. Zašto je proizvodnja voća konkurentnija od drugih sektora poljoprivrede u Srbiji? Pre svega zbog srećne okolnosti da se država nije bavila cenom, subvencijama voća još od vremena socijalizma te nije upućivala pogrešne ili oprečne signale sektoru. Te okolnosti omogućile su da se donese veliki broj dobrih individualnih preduzetničkih odluka. Odluke su donošene na osnovu signala tržišta i procenom rizika samih porodičnih gazdinstava ili kompanija. Ali inovacije nemanju neograničen vek trajanja. Konkurenti napreduju i zabrinjavajući su negativni trendovi proizvodnje kod maline i proizvodnje i izvoza kod višnje.

Proizvodnja maline i višnje koje su pre nekoliko desetina godina zasnovane na inovacijama su vrlo konkurentne dok je prodaja drugih vrste voća orijentisana uglavnom na rusko tržište. Konkurentnost ne podnosi samo kopiranje, uvođenje novih tehnologija koje su drugi kreirali i iskoristili za sopstvenu konkurentnost. Konkurentna proizvodnja voća podrazumeva inovacije koje prevazilaze uvođenje tuđih oprobanih recepata. Za inovacije su potrebni podsticajno okruženje, znanje, hrabrost ali i sposobnost da se predvidi ono što će se desiti za pet ili 1o godina. Primeri inovacija koje se i danas odražavaju na konkurentnost proizvodnji maline, višnje i donekle šljive o tome najbolje govore. Novi sistem uzgoja maline osmišljen u Arilju je omogućio da Srbija bude lider u izvozu zamrznute maline. Otkriće Oblačinske višnje koja se razmnožava izdancima i ima posebne karakteristike ploda koji odgovaraju prerađivačkoj industriji a koja zahteva niža ulaganja u proizvodnju, Srbiju je svrstalo u važne izvoznike višnje. Sorte i bezvirusni sadni materijal stvoreni u Čačku su i danas osnova proizvodnje više u nekim drugim zemljama nego u Srbiji.

Proizvodnja voća u Srbiji zahteva potpuno novi pristup, ulaganja u istraživanja, efikasan fitosanitarni sistem i bolju organizaciju kako bi zadržala konkurentnost. U zemljama koje su danas vrlo konkuretne u voćarskoj proizvodnji postoji takmičenje u inovacijama - privatne i javne oplemenjivačke stanice, stalni eksperimenti s novim tehnologijama gajenja, istraživanja, čuvanja nakon berbe i skladištenja plodova. Pored toga postoje funkcionalni fitosanitarni sistem I sistem bezbednosti hrane itd. Danas nije dovoljno biti konkurentan samo na nivou proizvodnje. U ceni proizvoda koji se proda u EU prodavnici proizvođačka cena je 15 do 30 odsto. Iza konkurentne proizvodnje, dobrog i kvalitetnog proizvoda mora da postoji lanac vrednosti koji se sastoji od tretmana plodova nakog berbe, skladištenja, pakovanja, transporta, logistike i mesta prodaje. Na tržištima na kojima se postižu visoke cene kvalitet se mora garantovati certifikatom, konkuretnom cenom i kontinuiranim snabdevanjem. Ali ni to nije sve. Na evropskom, ali i na drugim tržištima, postoje sofisticirani mehanizmi pristupa i snabdevanja preko snabdevača koji su te mehanizme gradili pažljivo godinama.

XI.1. Jabučasto voće

XI.1.1. Jabuka

U poslednjih 10 godina poizvodnja jabuke je postala jedan od najatraktivnijih poljorivrednih sektora za investiranje. Rusko tržište je postalo dostupno grupisanjem proizvođača koji su uz podršku Ministarstva poljoprivrede 2005. i 2006. izgradili prvih 12.000 t ULO hladnjača a ULO kapaciteti su u samo nekoliko godina dostigli 80.000 t s tendencijom i daljeg rasta. Izvoz je postalo pokretač novih investicija, promena, napretka i intenziviranja proizvodnje jabuke. Povećana i osavremenjena proizvodnja je iskoristila novu okolnost – zabranu izvoza iz EU u Rusiju i preuzela deo tržišta u koje su snabdevale zemlje EU. , Prošle

57

godine je izvezeno gotovo 200.000 tona jabuke u vrednosti 140 miliona dolara. Pored porodičnih komercijalnih gazdinstava u Subotici, Grockoj, Smederevu, Topoli, Čačku, južnom Banatu i Sremu koji se proizvodnjom bave na savremen način od 1970. godine, u proizvodnju jabuke su se uključile kompanije koje su novac zarađen u poslovima izvan poljoprivrede ili u drugim sektorima poljoprivrede ulažile u proizvodnju jabuke.

84 odsto izvoza je usmereno na jedno, rusko tržište pod preferencijalnim uslovima i bez značajnih suparnika na njemu. Proizvodnja jabuke je konkuretnija nego pre 10 godina zbog značajnog unapređenja proizvodnje u novim zasadima zasnovanim na savremenim tehnologijama. Koliko je zaista konkurentna proizvodnja jabuke veoma je teško reći jer je orijentisana samo na jedno tržište. Pre 2014. godine procena je bila da su prednosti Srbije mala očekivanja zarade i relativno manji troškove po jedinici površine od proizvođača u EU, te da će ove činjenice ostaviti prostor da Srbija bude cenovno konkurentna u proizvodnji jabuke i da se će se čak dodatno prilagođavati povećanoj konkurenciji. Međutim, stvarnost se u poslednje tri godine promenila – Srbija uživa „u raju“, na tržištu Rusije s visokim cenama, dok su konkurenti iz EU primorani da obaraju cene, traže i prilagođavaju se novim tržištima. Kako se budućnost proizvodnje jabuke ne može se zasnivati na samo jednoj opciji, tj. ruskom tržištu, to u pitanje dovodi izvesnost investicija ukoliko se ne otvore alternativni kanali plasmana. Pri čemu se mora imati u vidu da će konkurenti koji su izgubili rusko tržište sada biti nekoliko godina ispred Srbije.

Grafikon 60: Vrednost jediničnog izvoza jabuke iz Srbije u Rusiju za period 2011-2016

Grafikon 61: Vrednost jediničnog izvoza jabuke iz Srbije (2015-2016)


Diverzifikacija tržišta zahteva grupisanje proizvođača, povećanje kvaliteta, uvođenje standard, veće ulaganja u tretiranja plodova nakon berbe, sortiranje, pakovanje i logistiku. Postoje pojedinačni pokušaji izvoza i u EU ali nije realno očekivati da će EU tržište biti domet jabuke iz Srbije. U proizvodnji jabuke u EU dominiraju specijalizovani profesionalni proizvođači i integrisan sistem, koji se sastoji od proizvođača – pakera – špeditera (trgovca) – supermarketa. Ovaj sistem je u velikoj meri zatvoren za proizvođače iz Srbije. Snabdevači EU tržišta – nekoliko velikih kompanija koje snadbevaju supermarkete kao najveće potrošačke centre – poseduju mogućnost da ispoštuju sve zahtevane količine kao i sorte jabuke i proizvoda od jabuke pre svega of proizvođača u EU i od proizvođača iz južne hemishere van sezone evropske jabuke. Nabavka jabuka u supermarketima u EU je skocentrisana u nekoliko kompanija i u osnovi je zasnovana na ograničavanje konkurencije u nabavci na uštrb više cene, sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe. Pored toga, izvoz je postao teži i zahtevniji, uvode se novi internacionalni i nacionalni standardi i propisi, a tokom proteklih godina postalo je jasno da u Srbiji fitosanitarni propisi i njihova implementacija su postali jedan od glavnih problema izvoznika voća.

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

EU

R/k

g

0100200300400500600

Ru

sija

Mađ

arsk

a

Ne

mač

ka

Šva

jcar

ska

Ital

ija

Be

loru

sija

Slo

ven

ija

BiH

Crn

a G

ora

Au

stri

ja

Ost

ali

EU

R/t

58

Grafikon 62: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini jabuke

Izvor: Un Comtrade, FAO

Srbija je na visokom 11. mestu od ukupno 47 zemalja, daleko ispred svih CEFTA zemalja ali i mnogih evropskih zemalja (npr. Holandije koja je vodeća trgovačka zemlja Evrope u voću). Izvoz u Rusiju i dobre odluke proizvođača su postavile Srbiju na ovako visoko mesto, ipak treba otvarati nova tržišta i unapređivati konkurentnske prednosti.

XI.2. Koštičavo voće

XI.2.1. Šljiva

U Srbiji postoji samo virtuelno velika proizvodnja šljive ili bolje rečeno virtuelno veliki potencijal roda koji se zasniva na popisu stabala koja su zapuštena ili napuštena. Procena koja se vodi na osnovu stabala u rodnim godinama ukazuje na veliku rodnost te obara cenu i obeshrabruje proizvođače šljive da kontinuirano ulažu u zasade. Proizvodnja šljive u Srbiji je tranziciji od ekstenzivne u intenzivnu i sledećih nekoliko godina će biti presudno za ovaj proces. Pozitivni trendovi izvoza sveže i zamrznute šljive mogu da budu podsticaj usmeravanju veće pažnje na kvalitet plodova. Kvalitet zavisi od nege i kompletne agrotehnike u zasadima, ali i specifičnih znanja koja su potrebna za svaku sortu. Proizvodnja plodova šljive i zamrznutih plodova ima trend rasta i valorizuje se u izvozu svežih plodova u Rusiju a zamrznutih plodova u EU, pretežno u Nemačku. Zamrznuta šljiva prati u hladnjačama zamrznutu malinu i višnju te vrednosni lanac zamrznute šljive treba posmatrati u kontekstu diverzifikacije proizvodnje u hladnjačama i kao pratioca vrednosnih lanaca maline i višnje. Ovi trendovi su pozitivni i iz aspekta opravdanosti investicija u prerađivačke i skladišne kapacitete.

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9K

ina

Ita

lija

Po

ljska

Fran

cusk

a

Ne

mač

ka

Iran

Šp

anija

Uzb

eki

stan

Grč

ka

Be

loru

sija

Srb

ija

Ve

lika

Bri

tan

ija

Au

stri

ja

Ho

lan

dija

Ru

sija

Ukr

ajin

a

Mađ

arsk

a

Mo

ldav

ija

Be

lgija

Po

rtu

gal

Aze

rbej

dža

n

Ru

mu

nija

Tad

žiki

stan

Kir

gis

tan

Mak

ed

on

ija

Jerm

en

ija

Gru

zija

Če

ška

BiH

Litv

an

ija

Dan

ska

Slo

ven

ija

Slo

vačk

a

Kaz

ahst

an

Hrv

atsk

a

Irsk

a

Šve

dsk

a

Bu

gar

ska

Alb

anija

Tu

rkm

en

ista

n

Fin

ska

Leto

nija

Est

on

ija

Kip

ar

Luks

em

bu

rg

Mal

ta

Crn

a G

ora


59

Grafikon 63: Izvoz sveže, zamrznute I suve šljive iz Srbije

Izvor: UN Comtrade, RZS Srbije

Poljoprivrednici su prihvatili šljivu kao poljoprivrednu kulturu što znači da su shvatili da ovo voće zahteva negu i ulaganja kao i svako drugo. Dugo godina je proizvodnja šljive u Srbiji bila većinom ektenzivna i tradicionalna, međutim poslednjih godina postepeno se razvija svest o potrebi novog pristupa gajenju šljive. Promena pristupa se javila iz potrebe da šljiva bude izvor prihoda a ne samo podrška ekonomji poljoprivrednog gazdinstva. U Srbiji trenutno postoje tri vrste proizvodnje: (1) Ekstenzivna koja je podrazumevala samo sadnju bez daljeg vođenja računa o rastu i razvoja voćaka i branje, opet „tradicionalnim“ metodama. Ovaj način proizvodnje je gotovo nestao, a proizvodnja koja se svodi na zapuštena stabla šljive nema uticaja na vrednosni lanac; (2) Poluintenzivna proizvodnja koja podrazumeva nešto veći broj sadnica po hektaru kao i redovnu zaštitu protiv bolesti i štetočina i đubrenje; (3) Intenzivni uzgoj koji poštuje sortne karakteristike prilikom rezidbe, obrade i berbe i koji je specijalizovan za prodaju kvalitetnih plodova ili prodaju kvalitetne rakije.

Povećanje broja sorti kao i zastupljenosti sorte Čačanska lepotica u zasadima su pokazatelji intenzifikacije proizvodnje šljive u Srbiji. U strukturi sortimenta šljive u Srbiji 20 odsto čine autohtone rakijske sorte (Crvena ranka, Piskor, Trnavski metlaš...). Ubrzano opada rodnost i značaj Požegače kao tradicionalne sorte jer je ona izgubila bitku sa virusom šarke. Požegača je gotovo nestala iz proizvodnje u Srbiji može da se nađe samo u određenim regionima. Najzastupljenija sorta sa preko 50 odsto u proizvodnja je Stenlej i 30 odsto uglavnom sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku, od čega je 10 odsto Čačanska lepotica. Poslednjih 20 godina novi zasadi se podižu sa sortom Stenlej pre svega zbog njene tolerantnosti na virus šarke. Sorta Čačanska lepotica je dovela do promene u pristupu proizvodnji šljive u Srbiji, jer ona dozreva krajem jula i postiže dobru cenu ali, isto tako, rakija od ove šljive je odlična što značajno smanjuje rizik proizvodnje.

Koncentracija intenzivne proizvodnja u nekoliko mikro regiona u centralnoj Srbiji (Blace i Prokuplje, Osečina, Kosjerić, Čačak, Topola). Poslednjih godina izdvojila su se područja na kojima se šljiva intenzivnije gaji u centralnoj Srbiji. To su opštine Blace, Topola, Čačak i region Župe na terenima ispod 400 metara nadmorske visine, zatim Aleksinac, Šabac, Prokuplje, Valjevo, Osečina gde se šljiva gaji uglavnom za plasman u svežem stanju i tu je sortiment Ruth geshteter, Čačanska rana, Čačanska lepotica (dominantno), Čačanska najbolja, Čačanska rodna (sporadično), Stenlej (dominantno) i od nedavno Grose di felicija kao izrazito krupna pozna šljiva. U Ibarskoj dolini, Gornjoj Župi, brdskom delu Čačka, Gornjeg Milanovca, Kosjerića, Bajine Bašte, Osečine i Prijepolja i u istočnoj Srbiji gaje šljive uglanom za rakiju: autohtone sorte, nešto Čačanske rodne, od nedavno Čačansku lepoticu i sporadično Stenlej. Podignut je veliki broj malih voćnjaka u formi vretena i to za sve sorte jer su proizvođači uvideli prednosti ovog uzgojnog oblika i

0

5

10

15

20

25

30

35

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Mili

on

a d

ola

ra

Sveže Suve Zamrznute

60

dobijaju stabilniji rod i bolji kvalitet ploda. Kod uvođenja vretenastih formi sada veliku pometnju pravi pogrešna rezidba koja je u ovom slučaju specifična i ako se ne primeni, dobijaju se sitni plodovi i dolazi do alternativnog rađanja.

XI.2.2. Trešnja

Novi sistem uzgoja i novi proizvođači trešnje. U proizvodnji trešnje desile su se strukturne promene koje su doprinele i doprinose značajnom povećanju kvaliteta i prodaji trešnje. U proteklih 10 godina napušten je tradicionalni način i prihvaćen nov sistem gajenja na slabo bujnim podlogama i značajno se promenio promenio sortiment. Promene su obezbedile značajno bolji kvalitet plodova ekstra i prve klase. Lideri promena su, s jedne strane, kompanije koje su ušle u sektor voćarstva prvenstveno u proizvodnju jabuke, a zatim diverzifikuju proizvodnju na druge vrste među kojima je vodeća trešnja, a s druge,porodična poljoprivredna gazdinstva koja su investitrala u u zasade od jedan do pet ha. Centar proizvodnje trešnje u Srbiji je Ritopek.

Dobre cene na domaćem tržištu i izvoz u Rusiju bili su pokretač proizvodnje. Izvoz iz Srbije je dostigao u 2016. godini 11,3 miliona USD dok je u 2015. bio gotovo osam miliona USD. Od 2012. do 2014. prosek je bio oko pet miliona dolara. Očigledno je iskorišćen prostor na ruskom tržištu nastao nakon sankcija EU. To se ne bi dogodilo da nije došlo do osavremenjavanje proizvodnje i uvođenja novih atraktivnih sorti u proizvodnju. Izvozna cena trešnje iz Srbije u Rusiju je u proseku 1,7 dolara, dok se prosečna uvozna cena trešnje u EU kreće između tri i četiri dolara. Izvoz u EU podrazumeva uvođenje standarda, ali i upakovane trešnje uniformnog kvaliteta, boje i veličine.

Grafikon 64: Izvozne destinacije, izvoz u tonama i jedinična izvozna cena trešnje iz Srbije

Grafikon 65: Trgonina trešnjom u EU 15 – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza


XI.2.3. Višnja

Višnja je trenutno najkonkurentniji poljoprivredni proizvod Srbije, ali sa lošim trendovima proizvodnje i izvoza poslednjih godina. Proizvodnja višnje u Srbiji je pala sa 140.000 tona u 2013. na 80.000 tona u 2016. Proizvodnja višnje u Srbiji je locirana u istočnoj Srbiji, Mačvi, delovima Šumadije, Sremu, severu Bačke i srednjem Banatu. Najveće površine pod zasadima višnje su u opštinama na jugoistoku Srbije - u Prokuplju, Merošini, Leskovcu, Knjaževcu i u Mačvi. Procena je da klonovi Oblačinske višnje čine gotovo 80 odsto ukupne proizvodnje višnje u Srbiji, dok preostali deo čine sorte krupnog ploda. Oblačinska višnja se koristi u prerađivačkoj industriji a sorte sa krupnim plodovima se prodaju kao sveže. Višnja je, posle maline i jabuke, voće koje se najviše izvozi iz Srbije. Izvozi se pretežno zamrznuta višnja. izvoz ima trend pada i to sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015.

00.511.522.53

- 1,000 2,000

Russian Federation

Montenegro

Croatia

Germany

Belarus

Poland

Romania

Kazakhstan

Austria

Czech Rep.

$/kg

TonsIzvozne količine Izvozna cena

0

1

2

3

4

5

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2012 2013 2014 2015C

en

a U

SD

/kg

Mili

on

i US

D

Izvozna cena Uvzna cena

Vrednost izvoza Vrednost uvoza

61

Grafikon 66: Trgovina Srbije višnjom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza I uvoza

Grafikon 67: Izvoz zamrznutte i sveže višnje iz Srbije u periodu 2010-2015

Izvor: UN Comtrade Izvor: ITC

Konkurencija u proizvodnji višnje je mala. Za razliku od drugih vrsta voća kao što su jabuka, trešnja, kajsija, proizvođači višnje ostvaruju manje profite. Zbog toga je proizvodnja koncentrisana u zemljama gde su očekivanja od zarade manja (Poljska, Mađarska, Ukrajina, Rusija). U tom smislu kada su proizvođači u mnogim zemljama odustajali od proizvodnje višnje a u Srbiji nije bilo velike konkurencije u proizvodnji i plasmanu drugog voća, Srbija je imala šansu da bude među liderima u izvozu i plasmanu višnje. Od 2014. su se promenili odnosi na tržištu višnje te su proizvođači iz Poljske i Mađarske izgubili mogućnost plasmana u Rusiju što je direktno uticalo na povećanu konkurenciju u EU prvenstveno u Nemačkoj i Autriji kao glavnim izvoznim destinacijama i na pad cene višnje. Za razliku od drugih vrsta voća , u kojima su se desile strukturne promene – u proizvodnji višnje nije došlo do promena. Izuzetak su voćnjaci podignuti u Vojvodini sa sortom Šumadinka ili uglavnom mađarskim sortama ali glavna proizvođačka područja se i dalje oslanjaju na Oblačinsku višnju i ekstenzivan pristup proizvodnji.

Grafikon 68: Jedinična vrednost izvoza višnje

Izvor: ITC

Oblačinska višnja je bila inovacija koja je obezbedila Srbiji poziciju na tržištu višnje. Oblačinska višnja predstavlja skup klonova različitih osobina (bujnosti, rodnosti, krupnoće ploda). Veoma je rodna, male bujnosti, skromnih zahteva u pogledu uzgoja. Osnovni problem Oblačinske višnje, a i proizvodnje višnje u Srbiji, potiče upravo od njenog lakog razmnožavanja te je širenje bilo stihijsko i nekontrolisano. To je veoma uticalo na tržište, a još više na ozbiljne proizvođače. Signal dobre cene “budi” ekstenzivne zasade, velikom ponudom obaraju cenu i ponovo se vraćaju u latentno stanje ekstenzivne nege do sledeće najave dobre cene. Promenljive otkupne cene, odnosi između proizvođača I otkupljivača koji nisu gradili međusobno

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

0

2

4

6

8

10

12

2012 2013 2014 2015

Ce

na

US

D/k

g

Mili

on

i US

D

Izvozna cena Uvozna cena


0

10

20

30

40

50

60

70

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Mill

ion

$

Sveža Zamrznuta

0

0.5

1

1.5

2

2.5

jan

mar

maj ju

l

sep

no

v

jan

mar

maj ju

l

sep

no

v

jan

mar

maj ju

l

sep

no

v

jan

mar

maj ju

l

sep

no

v

jan

mar

maj ju

l

sep

no

v

jan

mar

maj ju

l

sep

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Fresh Frozen

62

poverenje i ugovore odnose, uticali su na smanjenje proizvodnje u protekle tri godine kad je pala cena i izvoz.

Grafikon 69: Otkupna cena višnje u Srbiji

Izvor: RZS Srbije

Proizvodnja višnje u Srbiji ima perspektivu, ali odnos prema ovoj vrsti voća mora da se promeni. Predviđa se dalji pad proizvodnje višnje u većini zemalja, jer će proizvođači odustajati od višnje u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Dakle, može se očekivati rast tražnje. U zemljama koje su konkurenti Srbije odvijaju se ozbiljni projekti klonske selekcije i oplemenjivanja višnje u javnom i privatnom sektoru, povezivanje proizvođača, izgradnja poverenja i ugovornih odnosa sa prerađivačima , dok je u Srbiji je još uvek jedina tema uloga države u subvencionisanju proizvodnje. Proizvodnja višnje mora da se intenzivira, ali treba voditi računa i o činjenici da će i u Srbiji u budućnosti biti sve manje raspoložive radne snage u berbi.

XI.3. Jagodičastvo voće

XI.3.1. Malina

Proizvodnja maline u Srbiji stagnira, a u odnosu na rast u svetu zaostaje sa 10 procentnih poena. U isto vreme glavni konkurent na EU tržištu, Poljska raste brže od svetskog rasta. Prestanak rasta proizvodnje zapravo nije loš trend ukoliko se odrazi na stabilnost sektora u kojem se dešavaju promene – došlo je do specijalizacije proizvođača koji postepeno povećavaju proizvodnju, imaju ugovore i dugogodišnje odnose i poverenje sa hladnjačama, primenjuju dobru poljoprivrednu praksu koja se u sve većem broju slučajeva dokumentuje Global G.A.P. certifikacijom. S druge strane, određeni deo proizvođača koji su shvatili da malina nije idealno rešenje za njihove prihode odustaje ill se prebacuje u druge proizvodnje.

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

eu

r/kg

63

Grafikon 70: Rast proizvodnje u odabranim zemljama u odnosu na rast u svetu u period 2009 - 2014

Izvor: FAO

Srbija je i dalje veliki izvoznik zamrznute maline. Vrednost izvoza zamrznute maline u periodu 2010-2015. je 241 milion dolara. Izvoz od 2014. do 1016. je bio od 277 miliona dolara a rekordnih 309 miliona u 2015. Jedino Čile ostvaruje veću jediničnu vrednost izvoza od Srbije dok je drugi konkurent Poljska konkurentnija cenom zbog manjih troškova proizvodnje.

Grafikon 71: Izvozna cena maline iz Srbije Grafikon 72: Otkupna cena maline u Srbiji

Izvor: ITC Izvor: RZS Srbije

Konkurentnost maline je primer interakcije inovacije i preduzetništva i primer koji Srbila nije razumela i kopirala. Proizvodnja maline je nastala na spletu dobrih inicijativa, preduzetnih ljudi I inovacija koje su se istovremeno pojavile u regionu koji ima dobre uslove za uzgoj maline. U takvim okolnostima razvila se konkurencija od strane preduzetnika proizvođača i preduzetnika hladnjačara, ali se istovremeno razvila i kooperacija između njih. Uspeh sektora je nastao na razmeni, saradnji i uključenosti velikog broja proizvođača i kupaca i kroz sistem dobrovoljne koordinacije koji je postignut među njima. Na isti način kao što se to desilo 1970-tih dešava se poslednje tri godine – nakon 40 godina inovacije su se vratile u sektor i one će ga najverovatnije i spasiti. Tehnologija gajenja maline je napokon iskočila iz sheme – podignuto je nekoliko desetina hektara maline pod plastenicima za sveže tržište a u Vojvodini postoje već centri gajenja dvorodih sorti. I u ovom slučaju paralelno sa konkurencijom javila se i kooperacija i u svim većim oazama proizvodnje asocijacije prate i motivišu razvoj sektora.

76.8 thsd. t

10.1 thsd. t3.1 thsd. t

8.8 thsd. t

28.7 thsd. t

15.1 thsd. t

12.6 thsd. t

111.1 thsd. t

3.2 thsd. t

0.2 thsd. t

87.4 thsd. t

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15% 20%

Ud

eo

u s

vetu

Rast u odnosu na rast u svetu

Serbia NMS EU15 B&H Ukraine CIS CEFTA Poland Chile New Zealand USA

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

Jul

Jan

2010 2011 2012 2013 2014 2015 20162017

EU

R/k

g

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

EU

R/k

g

64

Budućnost sektora je ugrožena fokusom na ulogu države od koje se traži da arbitrira u lancu vrednosti. Najveća opasnost za sektor su pojedini proizvođači koji nisu razumeli samu prirodu konkurentnosti maline te stalno insistiraju na ulozi države da koordinira, arbitrira, subvencioniše, preraspodeljuje. Budućnost sektora zavisi u velikoj meri od agrarne politike i onih koji je sprovode – da li će ona prestati da učestvuje u pregovorima o cenama, proglašavanju različitih strateških odluka i dokumenata ili će raditi na certifikaciji sadnog materijala, rešavanju problema registracije pesticida, rešavanju sive zone u otkupu i drugog. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. U tom slučaju veliki deo energije koji se troši na sukobe mogao bi da se investira u inovacije u proizvodnju i na tržištu, organizovanije nastupanje u izvozu ali i da se povećae potrošnja maline na domaćem tržištu.

Grafikon 73: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini maline

Izvor: FAO, UN Comtrade

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja u malini, ispred velike većine EU i svih CEFTA i CIS zemlja. Inovacije koje su Srbiju napravile jednom od svetskih velesila u malini se nastavljaju, Srbija raste u trgovini svežom malinom (30odsto brže od svetskog proseka), intenzivno se podiži zasadi sa dvorodnim sortama. U smrznutoj malini i pored pada izvoza 2016. u odnosu na predhodnu godinu Srbija je svetski lider ispred Poljske i Čilea.

XI.3.2. Jagoda

Rast izvoza pokrenuo je proizvodnju jagode. Trend rasta izvoza sveže jagode je 32 pp godišnje u odnosu na rast izvoza u svetu i uglavnom je usmeren na rusko tržište, dok izvoz zamrznute takođe raste ali u EU i jednim delom u Rusiju. Tržište sveže jagode u zemaljama EU je zahtevno i traži jagodu tokom cele godine. Srbija zauzima veoma mali udeo na ovim tržištima, dok sa druge strane vrednost izvoza u Rusiju je uvećan.

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

Šp

anija

Po

ljska

Srb

ija

Po

rtu

gal

Bu

gar

ska

Ne

mač

ka

Ve

lika

Bri

tan

ija

BiH

Fran

cusk

a

Ho

lan

dija

Ru

sija

Ukr

ajin

a

Be

lgija

Ital

ija

Mađ

arsk

a

Kin

a

Litv

an

ija

Au

stri

ja

Kip

ar

Šve

dsk

a

Aze

rbej

dža

n

Fin

ska

Est

on

ija

Hrv

atsk

a

Irsk

a

Ru

mu

nija

Dan

ska

Mo

ldav

ija

Če

ška

Mak

ed

on

ija

Crn

a G

ora

Kir

gis

tan

Leto

nija

Be

loru

sija

Slo

ven

ija

Luks

em

bu

rg

Grč

ka

Slo

vačk

a

Mal

ta

Iran

Jerm

en

ija

Gru

zija

Alb

anija

Uzb

eki

stan

Kaz

ahst

an

Tu

rkm

en

ista

n

Tad

žiki

stan


65

Grafikon 74: Trgovina Srbije smrznutom jagodom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza

Grafikon 75: Trgovina Srbije svežom jagodom – vrednost izvoza i uvoza i jedinične vrednosti izvoza i uvoza


Modernizovana proizvodnja. Proizvodnja jagode u Srbiji je osavremenjena poslednjih 10 godina uvođenjem novih sorti i novih tehnologija gajenja. Sorta Clery se izdvojila iz sortimenta jagode i to po ranom sazrevanju, kvalitetnom plodu i mogućnosti da se prilagodi različitim tehnologijama gajenja. Trenutno najčešći uzgojni sistem je sadnja na gredice u dvoredu na organskim ili sintetičkim malčevima uz navodnjavanje i ishranu. Ipak, naročito na jugu Srbije, veliki deo proizvodnje jagode se nalazi u starim neproduktivnim zasadima kod kojih proizvodnja, a naročito kvalitet, varira od godine do godine. Promene u proizvidnji su ipak na distanci od veoma dinamičnih svetskih inovacija u proizvodnji i trgovini jagodom. Javne i privatne oplemenjivačke stanice, samo u Evropi, prijave CPVO preko 100 novih sorti jagode godišnje. Sorte se kreiraju prema zahtevima potrošača, ali i prilagođavaju sistemima gajenja. Proizvodnje u otvorenom polju i sadnja u avgustu evoluirale su u desetak različitih modela proizvodnje kojima su prilagođene vrste sadnog materijala, vreme sadnje i sorte.

XII. Povrće

Poslednje tri godine Srbija ima impresivne rezultate u proizvodnji i izvozu povrća. Uvoz krompira je prepolovljen, proizvodnja paprike više nego duplirana, izvoz šargarepe i krastavaca kontinuirano raste. Takođe, u poslednje tri godine Srbija je postala neto izvoznik krompira i luka iako to nikada ranije nije bila.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

0

1

2

3

4

5

6

7

8

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ce

na

US

D/k

g

Mili

on

i US

D



0

0.5

1

1.5

2

2.5

0

2

4

6

8

10

12

14

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ce

na

US

D/k

g

Mili

on

i US

D



66

Grafikon 76: Uvoz pojedinih vrsta povrća u periodu 2012-2016

Grafikon 77: Izvoz pojedinih vrsta povrca u periodu


Rezultati u proizvodnji i trgovini povrćem su kasnili ali brzim razvojem nadoknađuju propušteno. Iako Srbija ima dobru klimu, trgovinsku poziciju i ugovore, sposobne poljoprivrednike, pristup kvalietnim inputima i druge konkurentske prednosti nisu se ostvarivali značajniji izvozni rezultati (kao što je to bio slučaj kod voća). Postojali su pojedinci koji su imali konkuretnu proizvodnju, međutim oni su bili fokusirani na domaće tržište čija je jedna od osnovnih karakteristika bila velika varijacija cena, prvenstveno uslovljena carinskom zaštitom. Usled ovih varijacija proizvođači su imali velike zarade u pojedinim godinama, ali i gubitke u drugim. Suštinska promena nastaje kada se prestaje razmišljati o domaćem tržištu i kada se prednost daje izvozu. Smanjenjem pritiska na domaće tržište povrća, utiče se i na stabilizaciju domaćih cena (na višim nivoima) kao i na ostvarivanje značajnih profita proizvođača koji nisu izvozno orjentisani. Nihovim osnaživanjem i oni počinju da izvoze koristeći kanale koje su uspostavili veliki proizvođači.

Povrće je sektor koji je najmanje podržan kroz agrarni budžet. Plaćanja po hektaru, bilo ona 100 ili 20 evra ne idu u prilog proizvodnji povrća pošto to nije podsticaj koji bi nekog privukao da gaji povrće, ali može da bude stimulans za ostajenje u proizvodnji žitarica ili uljarica. Još veći negativan uticaj je donela odluka o davanju državnog zemljišta po prioritetu proizvođačima stoke. Na ovaj način brojni povrtari su izgubili mogućnost korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je bilo značajan resurs za njihovu prizvodnju. Oni su, zbog očekivanih većih prihoda, mogli da u tržišnoj utakmici plate veći zakup nego proizvođači ratarskih kultura, ali ne i da zadrže zemljište kada je doneta odluka da se ono daje stočarima bez tržišnog takmičenja. S druge strane, oni imaju velike potrebe za raznim investicijama, kako infrastrukturnim (kanali za navodnjavanje, struja na njivama, atarski putevi) tako i proizvodnim (specifične mašine za sejanje, vađenje i obradu, skladišni kapaciteti, mašine za pripremu robe za tržište, sistemi za navodnjavanje). Međutim ove invetsicije nisu bile prioritet agarne politike.

Na krilima dobrih rezultata treba graditi budućnost proizvodnje povrća u Srbiji. Proizvodnja povrća jeste jedna od najvećih šansi za poljoprivredu Srbije. Ona je izgrađena na konkurentskim prednostima i dobrim proizvođačima, pri čemu je država više odmagala nego pomagala njen dosadašnji razvoj. Signali su bili uglavnom pogrešni, što je u velikoj meri dovelo do kašnjenja u razvoju. Zato sada ne bi trebalo praviti iste greške nego se fokusirati na razvoj tržišta, promociju izvoza, udruživanje u moderne zadruge većih proizvođača tako da se izbegava dvotruko oporezivanje i stimulišu investicije u preradu i skladištenje, pripremu proizvoda za tržište kroz dodavanje vrednosti, jefinije i dostupnije navodnjavanje.

XII.1. Lako kvarljivo povrće

XII.1.1. Paprika

0

5

10

15

20

2012 2013 2014 2015 2016

Mill

ion

i US

D

Kropmir Paradajz LukKupus Šargarepa KrastavacPaprika

0

1

2

3

4

5

6

7

8

2012 2013 2014 2015 2016

Mill

ion

i US

D

Kropmir Paradajz LukKupus Šargarepa KrastavacPaprika

67

Paprika može da bude novi brend Srbije i značajan izvozni proizvod. Ostvarena proizvodnja u 2016. godini od 227.6 hiljada tona (što je povećanje od 2,3 puta u roku od tri godine) uz rekordne izvozne rezultate od 6,5 miliona USD sveže, 6,1 miliona USD tucane paprike pokazuje promene koje se događaju. Do ovih rezultata se nije došlo preko noći, nego su veći proizvođači sistemski uvodili nove sorte, tehnologije gajenja i pronalazili nova tržišta (tokom 2016. paprika je izvožena u čak 27 različitih zemlja, od čega 35 odsto u EU zemlje), zatim su organizovali proizvodnju na svojim njivama pa produžili tržišni lanac nabavke kroz saradnju sa susedima. Osim nekoliko kompanija, ova proizvodnja je gotovo u potpunosti zasnovana na porodičnim gazdinstvima. Trendovi pokazuju da Srbija preuzima deo tržišta Mađarske i Makedonije jer ima konkurentniju proizvodnju.

Grafikon 78: Proizvodnja paprike Grafikon 79: Izvozne destinacije sveže paprike

Izvor: RZS Srbije Izvor: ITC

Dok su domaća potrošnja i kućna prerada bili osnovni pokretači rasta u prošlosti, u budućnosti tu ulogu treba da preuzme izvoz, što zahteva još veću orjentaciju na kvalitet. Specifično, Srbija ima malu potrošnju sveže paprike (osim u sezoni otvorenog polja) ali veliku kućnu (a malu industrijsku) preradu u odnosu na zemlje EU. Upravo zato je proizvodnja targetrala domaćeg kupca za preradu. Poslednjih godina se fokus menja ka proizvodnji kvalitetne paprike u tipu babure namenjene izvozu i potrošnji za domaćeg kupca van sezone. Oba pravca imaju svoje konkurentske prednosti jer se dopunjuju.

Sistemsko ulaganje u promociju, oznake kvaliteta i preradu paprike bi dalo rezultata. Kvalitetan ajvar je proizvod koji zadovoljava sve kriterijume modernog potrošača (hrono, niche, vegetarijanski, convinence, koristi se van sezone, ukusan...). Ipak on je nepoznat za većinu potrošača van prostora Balkana. Tucana paprika, čiji izvoz prethodnih godina stalno premašuje 10 miliona dolara, suočava se sa sve većom konkurencijom i proizvodnja se smanjuje (uvoz zamenjuje domaću proizvodnju), naročito kod proizvođača koji gađaju cenovnu konkurentnost. S druge strane, javljaju se proizvođači orijentisani na kvalitet tucane paprike kojima treba vremena da se dokažu i etabliraju. Kod ajvara i tucane paprike, kao i kod drugih sličnih proizvoda, postoje pojedinačni uspešni primeri i pokušaji plasmana i promovisanja, ali ne i sistemskih napora (privatnog i javnog sektora) u tom pravcu koji bi definisali kvalitet i učinili ga šire prepoznatljivim, čime bi se značajno povećala potrošnja a samim tim i proizvodnja paprike. Upravo zato kod paprike, više nego kod drugih proizvoda, ima smisla uvoditi oznake kvaliteta i promovisati kvalitet kako na domaćem tako i na stranim tržištima. Proizvođači mogu to raditi sami, ali bi pomoć države u promovisanju, garanciji i označavanju kvaliteta ubrzala procese osvajanja tržišta.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

0

50

100

150

200

250

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

Hilj

ade

ha

,00

0t

Proizvodnja Površine

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

2012 2013 2014 2015 2016

,00

0 $

Hrvatska SlovenijaBiH Crna GoraČeška MađarskaOstali (21 zemlja)

68

Grafikon 80: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini paprike

Izvor: SEEDEV sistematizacija

Srbija je po konkurentnosti u proizvodnji paprike među prvih 15 zemalja. Makedonija je, od CEFTA zemalja, bolja od Srbije. Značajne investicije u proizvodnji u zatvorenom i targetiranje rane sezone proizvodima visokog kvaliteta je unapredilo konkurentnost Srbije. Dalji razvoj sektora će omogućiti supstituciju uvoza van sezone, razvoj preradne industrije i osvajanje inostranih tržišta, prvenstveno u regionu.

XII.1.2. Paradajz

Paradajz se po mnogo čemu razlikuje od drugih kultura - po strukturi proizvodnje, dužini sezone, obimu i načinu potrošnje. Proizvodnju odlikuje potpuno odsustvo velikih zasada. Gajenje paradajza u baštama, odnosno na „otvorenom polju“, čini oko 80 odsto ukupne proizvodnje, u tunelima 15 odsto, a u plastenicima oko pet odsto. Potrošnja paradajza u Srbiji je među najvećima u svetu (26 kg/stanovniku), pri čemu je velika potrošnja svežeg paradajza (u periodu jul-septembar) kao i domaća prerada, dok je industrijska prerada relativno mala. Van sezonska potrošnja, iako značajno raste, daleko je ispod nivoa zapadnih zemalja. Potrošnja paradajza u prvom kvartalu godine ima izrazit trend rasta (1.100 tona je uvezeno 2008, a 3.500 tona 2016. godine. Ova potrošnja se uglavnom zadovoljava iz uvoza. Rast potražnje za ranim paradajzom je bio glavni pokretač rasta proizvodnje u zatvorenom prostoru, gde najveći rast imaju površine u tunelima targetirajući kasnu prolećnu proizvodnju (april) kada je velika potrošnja, a cena je još uvek visoka.

Samo mali broj proizvođača se odlučuje na stakleničku i plasteničku proizvodnju u visokim objektima. Razloge treba tražiti u: (1) Niskoj ceni tokom sezone otvorenog polja (u poslednje vreme se pokušava pronaći izvozno tržište u ovom periodu i u velikoj meri će nove površine pod staklenicima zavisiti od uspeha u ovome) i (2) Konkurenciji u regionu gde su manji troškovi grejanja. Zato praktično zimska berba u Srbiji ne postoji - najranija proizvodnja počinje polovinom januara, a završava početkom decembra, rod je na tržištu najranije u martu, kada je već stigao paradajz is Makedonije i Albanije koji je cenovno, mada ne i po kvalitetu, konkurentniji.

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9Šp

anija

Kin

a

Ho

lan

dija

Ital

ija

Grč

ka

Mak

edo

nija

Mađ

arsk

a

Iran

Bel

gija

Ukr

ajin

a

Po

ljska

Fran

cusk

a

Dan

ska

Srb

ija

Uzb

ekis

tan

Nem

ačka

Ru

mu

nija

Ve

lika

Bri

tan

ija

Bu

gars

ka

Au

stri

ja

Alb

anija

Slo

ven

ija BiH

Litv

anija

Šved

ska

Kaz

ahst

an

Bel

oru

sija

Slo

vačk

a

Po

rtu

gal

Češ

ka

Kir

gist

an

Leto

nija

Hrv

atsk

a

Aze

rbej

dža

n

Kip

ar

Irsk

a

Luks

emb

urg

Gru

zija

Esto

nija

Fin

ska

Mo

ldav

ija

Ru

sija

Mal

ta

Crn

a G

ora

Turk

men

ista

n

Jerm

enija

Tad

žiki

stan


Grafikon 81: Procena prosečne potrošnje paradajza i uvoz u Srbiji za period 2008-2016

69

Izvoz paradajza na rusko i EU tržište ima smisla, ukoliko se ide na konkurentnost kvalitetom u periodu niskih cena. Srbija u poslednjih šest godina prosečno u Rusiju izvozi 1.200 tona paradajza što je malo (0,5 odsto ukupnog ruskog uvoza) za državu, ali ne i za izvoznike. To je paradajaz koji pretežno dolazi iz zatvrorenog prostora, koji je kvalitetan i transportabilan i izvozi se isključivo u jeku ili pri kraju sezone kada je cena kod nas niska. Sličnu logiku pronalaze i makedonski proizvođači koji čine nešto preko 1,2 odsto ukupnog ruskog uvoza. Kao i u slučaju Rusije, logika može da se pronađe i u izvozu na zapadno tržište (Nemačka, Slovenija, Austrija...) gde su visoke cene u tom periodu. Ipak, ovde problem predstavljaju količine koje nisu dovoljne za ulazak u evropske supermarkete, što ne znači da ne treba pokušati sa kvalitenim paradajzom i na tim tržištima kroz prodaju na veletržnicama ili u specijalizovanim prodavnicama.

Promena destinacije uvoza paradajza je u velikoj meri otvorila vrata za izvoz krompira, luka i drugog teže kvarljivog povrća u Albaniju. Poslednjih godina došlo je do promene pravca uvoza paradajza u Srbiju – Albanija zamenjuje Makedoniju. Osnovni razlozi smanjenja uvoza paradajza iz Makedonije jesu: (1) Niske investicije u proizvodne kapacitete; (2) Unapređenje konkurencije (prvenstveno iz Albanije gde su bili vrlo uspešni u privlačenju investicija i alokaciji resursa na tržišnim principima); (3) Agrarna politika koja nije stimulisala unapređenje proizvodnje; (4) Alokacija resursa koja nije bila odgovarajuća, naročito tržište zemljišta. Ovo se ispostavilo kao dobra stvar za Srbiju, ne samo zato što su potrošači dobili jeftiniji proizvod, nego i što je proizvođačima teže kvarljivog povrća otvoren put za izvoz u Albaniju. Tako je Albanija postala najveće izvozno tržište za srpski krompir i crni luk iako do pre samo nekoliko godina ovog izvoza uopšte nije bilo.

Grafikon 82: Rast izvoza luka i krompira iz Sbije u Albaniju

Grafikon 83: Trend ukupnog izvoza paradajza Makedonije i Albanije

Izvor: ITC Izvor: ITC

Prerada paradajza u Srbiji je u velikoj meri zavisna od uvoza sirovine. Industrijski paradajz čini mali deo ukupne proizvodnje. Paradajz se uglavnom u preradu usmerava u godinama sa visokim prinosima, kada

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

,00

0 $

Krompir Luk

0

10,000

20,000

30,000

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

00

0 $

Albanija Makedonija

Izvor: ITC, FAO, Sistematizacija autora

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Potrošnja (t) 588 817 1,66 4,14 9,84 20,0 48,5 47,2 33,1 2,73 1,09 661

Uvoz 100.0 100.0 90.4% 86.4% 78.0% 41.2% 1.6% 0.2% 0.3% 28.6% 76.8% 100.0

596

t

817

t

1,505 t 3,578 t7,694 t

8,445 t

823 t 78 t 109 t

966 t

1,060 t 772

t

-

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

0.0%10.0%20.0%30.0%40.0%50.0%60.0%70.0%80.0%90.0%

100.0%

Po

tro

šnja

Dis

trib

uci

ja u

voza

70

tržište ne može da primi celu ponudu sa otvorenog polja. Kečapi, sosevi, pirei i paste od paradajza su konkurentni na tržištu ukoliko se prave od jeftine uvozne sirovine zbog čega domaći paradajz čini manji deo finalnog proizvoda (što onda industrija koristi u promociji njegovog kvaliteta). Prerađivačka industrija kroz kooperaciju pokreće inicijativu za rast proizvodnje garantovanim otkupom, obezbeđivanjem mehanizacije za berbu, pružanjem savremene tehnologije. Ova proizvodnja može da bude konkurentna, ali zavisi od sposobnosti prerađivačke industrije da napravi kvalitativno konkurentan proizvod za domaće, regionalno i neka druga tržišta.

XII.1.3. Krastavac

Srbija ima dobre trendova u proizvodnji kornišona ali male volumene. Tako Bosna i Hercegovina, koja je mnogo manja od Srbije, prosečno u periodu 2010-2015 izvozi 3,7 miliona dolara krastavaca ali je 2016. izvezla nešto malo preko 10 miliona USD. Srbija je 2016. ostvarila izvoz od izvezla preko pet miliona USD. Gotovo celokupan izvoz, i BiH i Srbije, ide u zemlje EU. Trenutno CEFTA zemlje (Srbija, BiH, ali i Makedonija i Albanija) ostvaruju najveći rast proizvodnje i izvoza u svetu. Osnovni pokretač jeste visoka cena radne snage u evropskim zemljama (Nemačka je 2014. godine povećala minimalnu cenu rada i učinila proizvodnju kornišona manje konkurentnom) koja otvara prostor za selidbu ove proizvodnje u CEFTA zemlje.

Grafikon 84: Trend i veličina izvoza krastavaca iz odabranih zemalja u odnosu na svetski prosek u periodu 2010-2015

Izvor: UN Comtrade

Cena krastavaca kornišona je limitirana, jer je proizvod lako zamenljiv, zato se mora imati cenovno konkurentan proizvod. Krastavac se proizvodi i prezervira tokom leta da bi najveću potrošnju imao tokom zime. Porastom plasteničke proizvodnje i transportabilnosti proizvoda povećava se mogućnost korišćenja „saladnih“ krastavaca tokom zime na račun krastavaca kornišona. Zato cena kornišona nije određena konkurentnošću proizvođača nego više spremnosti potrošača da kupuje proizvod po višim cenama. To znači da ukoliko je proizvodnja ispod određene cene nema problema sa prodajom, ali to ne znači da ćete moći da cenu povećate ako se zbog loše godine smanji ponuda, jer na veću cenu kupci reaguju smanjenjem potrošnje.

Proizvodnja krastavaca namenjenih izvozu raste kod velikih proizvođača a u sledećoj fazi bi trebala da ima značajan rast na porodičnim gazdinstvima. Krastavac kornišon za komercijalnu upotrebu se pretežno gaji u Vojvodini i u dolini reke Velike Morave. Rast poslednjih godina je podstaknut prodajom inostranim kupcima do čega je naročito došlo kod velikih vojvođanskih povrtara koji koriste platforme i brojnu

1.88 mil. $

4.06 mil. $ 3.71 mil. $

14.41 mil. $

7.91 mil. $

8.76 mil. $

11.25 mil. $

-0.1%

0.0%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

0.8%

-40% -20% 0% 20% 40% 60% 80% 100% 120% 140%

Pro

seča

n u

de

o u

sve

tu

Prosečan rast u odnosu na svetki prosek

Srbija NZČ BiH Ukrajina Makedonija Rumunija Bugarska

71

unajmljenu radnu snagu. Oni pronalaze najbolju tehnologiju gajenja i očekuje su da će širenje proizvodnje u sledećoj fazi biti na manjim površinama kod porodičnih gazdinstava. Podizanje fabrike za proizvodnju kiselih krastavaca će ubrzati ove procese.

XII.2. Teže kvarljivo povrđe

XII.2.1. Krompir

Srbija je postala neto izvoznik krompira, pre svega kao rezultat smanjenja uvoza i stabilizacije izvoza. Osnovni razlog smanjenja uvoza jeste profesionalizacija proizvodnje i izgradnja kvalitetnih skladišnih prostora koji su omogućili dugo i kvalitetno čuvanje do proleća kada je Srbija po pravilu uvozila najveće količine krompira. Štaviše, u poslednje vreme do izvoza dolazi upravo u ovom periodu. Tako je u 2008-2012. godine u razdoblju jun-decembar izvoženo 58 odsto, a u istom periodu 2013-2016. 73 odsto proizvodnje. Kao posledica, jedinična vrednost izvoza povećana je sa 227 USD/t na 260 USD/t.

Grafikon 85: Trgovina krompirom u Srbiji Grafikon 86: Proizvodnja i površine pod krompirom u Srbiji

Izvor: ITC Izvor: RZS Srbije

Kada je bila cenovno konkurentna Srbija nije izvozila krompir, u međuvremenu cene konstantno rastu. Prosečna cena 2005. godine bila je 10,18 dinara, 2016. godine 32,43 dinara. Dinarska cena je uvećana više od 3,2 puta, dok je cena u evrima uvećana 2,1 puta. Cena je u ovom periodu najviše zavisila od domaće prizvodnje (usled carina koje su onemogućavale značajniji uvoz iz konkurentnih zemalja kao što su pojedine članice EU). Očigledno je da iako potencijalno cenovno konkurentni i sa proizvodnjom koja premašuje domaće potrebe nije došlo do značajnijeg izvoza, dok je uvoz konstantno rastao. Razlooge treba tražiti u činjenici da je proizvodnja usitnjena i namenjena kratkom tržišnom lancu, da ne postoje kvalitetna skladišta i da asortiman i kvalitet nisu odgovarajući. Dodatno, nisu postojali organizatori proizvodnje koji bi konsolidovali otkup i pronašli izvozno tržište, nego se stalno razmišljalo o domaćem tržitu gde su cene u jednom momentu omogućavale ekstremnu zaradu, a u drugom donosile gubitak i nesigurnu prodaju, koja je često vodila do propadanja značajnih količina. Vremenom se situacija menja i već 2014. dolazi do povećanja proizvodnje na račun porasta prinosa (usled profesionalizacije proizvođača) smanjenja uvoza i pronalaženja novih izvoznih tržišta što bi sve trebalo da omogući značajniji izvoz u narednim godinama.

Liberalizacija izvoza u EU je donela potrebnu cenovnu stabilnost. Kod teško kvarljivih proizvoda karakteristična je značajna međugodišnja razlika u ceni, jer takva roba možeu da se čuva. Zato postoji stalna proizvođačka dilema: da li će rast cene biti toliki da nadomesti trošak skladištenja? Klasična godina za krompir je kada nema značajnih varijacija tokom 12 meseci. Takođe ima i godina koje odskaču od proseka

-8,000

-6,000

-4,000

-2,000

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000

,00

0 $

Uvoz Izvoz Bilans

0

10

20

30

40

50

60

70

0

200

400

600

800

1,000

1,200

200

5

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

,00

0h

a

,00

0t

Proizvodnja Površine

72

pa je (2005-06,2012-13) bilo pametnije čuvati robu, jer je cena značajno porasla, dok je u nekim drugim (2010-11) dolazilo do značajnog pada cene pa je čuvanje bilo čist trošak. Od 12 sezona koje su posmatrane samo tri su bile ekstremne, dok je u ostalih devet cena u drugoj polovini imala manje varijacije. Većina proizvođača ima strategiju diverzifikacije rizika pa tako određenu količinu čuva a ostatak odmah prodaje, što utiče i na stabilnost cena. Bilo kako bilo, posle 1. januara 2014. kada je došlo do liberalizacije carina prema EU, primetna je stabilizacija cena i to na prosečno višim nivoima.

Grafikon 87: Prosečne cene starog krompira na kvantaškoj pijaci u Beogradu

Grafikon 88: Prosečna godišnja cena krompira na kvantaškim pijacama

Izvor: STIPS Izvor: STIPS

XII.2.2. Šargarepa

Srbija je značajno povećala izvoz šargarepe orijentacijom na razna tržišta. Slično drugom teže kvarljivom povrću, Srbija poslednjih godina ostvaruje značajne izvozne rezultate u izvozu šargarepe. Osnovna razlika između šargarepe i ostalog povrća je što ovde proizvodnja ne raste kao posledica povećanja izvoza u Albaniju (što ne znači da se to neće desiti u narednom periodu), jer ima izuzetno diverzifikovano tržište. Postoje dve vrste komercijalno orijentisane proizvodnje šargarepe u Srbiji. Prva, zasnovana na proizvođačima koji imaju desetine pa i stotine hektara pod ovom kulturom, veliki udeo prve klase, visoke prinose, savremene mašine, perionice, skladišta od nekoliko hiljda tona, pakerice. Oni pretežno izvoze na tržišta EU i Rusije tokom cele godine, ostvarujući višu cenu za svoj premijum kvalitet i proizvod pripremljen za tržište. Određenu količinu prodaju domaćm supermarketima, ali im je glavna orijentacija izvoz. Drugi proizvođači šargarepu gaje na znatno manjim površinama (uglavnom nekoliko hektara), koriste puno radne snage, nemaju moderna skladišta niti perionice. Oni imaju iskustva u proizvodnji ali ne uspevaju da ostvare prinose kao prva grupa. Prodaju proizvode na kvantaškim pijacama, lokalnim supermarketima i izvoze na regionalan tržišta.

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

EU

R/k

g

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

200

5

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

RSD/kg EUR/kg

73

Grafikon 89: Trgovinski bilans Srbije - šargarepa Grafikon 90: Izvozne destinacije šargarepe iz Srbije

Izvor: ITC Izvor: ITC

Izazov je nastaviti ove dobre trendove. Srbija može značano da unapredi proizvodnju i izvoz šargarepe. Za to su stvoreni dobri uslovi. S jedne strane, postoji dovoljan broj vrhunskih proizvođača spremnih da dele svoja saznanja o proizvodnji, čuvanju i plasmanu, koji imaju bogato iskustvo u pogledu sorti koje (i na kojim područjima) treba gajiti. Oni su usmereni na strana tržišta. Njihova izvozna orijentacija omogućava da, sa druge strane, cena i na domaćem tržištu bude relativno visoka što i malim i manje konkurentnim proizvođačima daje šansu da ostvare profit dovoljan da ne samo opstanu nego i investiraju. Ipak, da bi ovi pozitivni trendovi bili nastavljeni potrebno je:

• Zamena radne snage modernim mašinama kod srednjih i većih proizvođača (sejačice, mašine za pravljanje bankova i vadilice);

• Investicije u skladišne i kapacitete za pranje kod srednjih proizvođača;

• Konsolidacija ponude kod velikih i srednjih proizvođača kroz udruživanje i organizovanje tržišnog lanca i

• Investicije u prerađivačke kapacitetu za manje kvalitetnu šargarepu.

XII.2.3. Crni luk

Crni luk u potpunosti odslikava dobre trendove kod većine drugog povrća: rast izvoza (i kod njega Albanija postaje osnovno tržište sa udelom od skoro 50 odsto), smanjivanje uvoza, rast proizvodnje (sa oko 30.000 tona na 58.000 u periodu 2012-2016), brži rast prinosa nego površina. Pokretači rasta su takođe isti, od čega su najvažniji profesionalizacija što je dovelo do smanjenja baštenske proizvodnje i pojavljivanja na stotine proizvođača sa dobrim prinosima, koji imaju mehanizaciju i koji su uložili u kvalitetna skladišta i na taj način produžili čuvanje, povećali prodajne opcije i cenu.

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

,00

0 $

Uvoz Izvoz Bilans

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

5,000

2014 2015 2016

,00

0 $

Crna Gora BiH

Rusija Makedonija

Belorusija Bugarska

Hrvatska Ostali (13 zemalja)

74

Grafikon 91: Proizvodnja crnog luka u Srbiji Grafikon 92: Distribucija izvoza luka i cene po mesecima u periodu 2010-2015

Izvor: RZS Srbije Izvor: ITC, STIPS

Srbija je 62. proizvođač i 54. izvoznik crnog luka u svetu, što nije tako dobar rang kao kod većine drugih kultura (paprika 24, 36; krastavac 41, 38; krompir: 48, 51: šargarepa 52, 35; trešnja, 18,19... ). Potrošnja crnog luka je velika tokom cele godine, on ne traži posebne uslove za gajenje, ali je podložan brojnim bolestima. Sortiment igra važnu ulogu, kao i tehnologija pripreme zemljišta, sejanja i vađenja. Prinosi su mu zato variraju od nekoliko desetina tona, kao što je u Indiji kao najvećem svetskom proizvođaču, (čija proizvodnja je pet puta veća od drugog po veličini proizvođača - SAD) pa i preko sto tona u zemljama sa razvijenom poljoprivredom, kao što su USA, Holandija, Španija. Mnogi proizvođači su konkurentnost pokušavali da ostvare kroz manja ulaganja, što je često bilo dovoljno na domaćem tržištu. Tek poslednjih godina se javljaju proizvođači koji ulažu značajna sredstva i dobijaju sjajne rezltate. Oni ulažu i u kvalitetni skladišni prostor.

Crni luk će ipak ostati kultura sa velikim cenovnim oscilacijama, ne samo u Srbiji. Crni luk ima velike oscilacije u proizvodnji i ne retko značajne količine propadnu u neuslovnim skladištima (kakva su još uvek dominatna u Srbiji). Zbog toga dolazi do velikih cenovnih varijacija. Pošto Srbija ima carinu na uvoz luka od 20 odsto (SSP i CEFTA nula odsto) kod nas su oscilacije još izraženije. Nerealno je čekivati da će one nestati, pogotovo što i u Evropi postoji slična cikličnost u proizvodnji.

Srbija ima višu prosečnu domaću cenu nego izvoznu (a uvozna je veća od izvozne) jer se izvozi odmah posle vaenja kada je cena niska, a domaća tražnja je konstantna tokom cele godine. Upravo zbog toga što postoje značajne cenovne oscilacije, poljoprivrednici ne znaju da li luk čuvati ili ne i često ga prodaju čim prodajna cena premaši proizvodnu. Nedostatak tržišnih informacija utiče na smanjenje profita. Da bi se prihvatio rizik čuvanja potrebno je imati finasijsku stabilnost, koju proizvođači luka često nemaju.

XIII. Mleko

Mlekarstvo je sektor u kojem nema puno lepih vesti. To je sektor u kome nema rasta proizvodnje, još uvek smo na nivou EU prihvatljivog mleka kao i pre jedne decenije, godinama nema novih farmi a intenzino se gase postojeće, od konstantnog i značajnog suficita u razmeni, počevši od 2012. imamo konstantan deficit od oko osam miliona USD; jedino Srbija u celoj Evropi nije u stanju da napravi nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka, a u isto vreme se jedino kod nas radi svaki mesec kontrola mleka za potrebe matičenja. To je sektor u kojem je naše UHT mleko jeftinije u susedim zemljama.

0

1

2

3

4

5

6

0

10

20

30

40

50

60

70

200

5

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

,00

0 h

a

,00

0t

Proizvodnja Površina

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

jan

feb

mar

apr

may jun jul

aug

sep

oct

no

v

de

c

$/k

g

Distribucija izvoza Kvantaš Izvozna cena

75

Mlekarstvo je pojedinačno najveći korisnik budžeta. Očigledno da ovaj tržišni lanac u Srbiji ne funkcioniše kako bi trebalo. Najviše je podržan, ali ima najlošije rezultate. Što očigledno ukazuje da mere ili ne targetiraju prave probleme ili ih rešavaju na pogrešan način.

Grafikon 93: Trgovinski bilas Srbije za sir Grafikon 94: Trgovinski bilans Srbije i BiH za mleko


Mlekarski sektor je nekonkurentan u CEFTA okvirima, a tek ga čeka konkurencija EU. Bosna i Hercegovina ima suficit u razmeni mleka od prosečno 12,2 miliona USD u proteklih pet godina, dostižući u pojedinim godinama izvoz od preko 40 miliona USD. BiH izvozi 4,3 puta više mleka u Srbiju nego Srbija u BiH. Uspela je da dobije izvozne dozvole za izvoz u EU za gotovo sve svoje mlekare, a prvu akreditovanu nezavisnu laboratoriju za kontrolu sirovog mleka ima još od 2005. godine (Republika Srpska). Od pre nekoliko godina, sa još četiri akreditovane laboratorije, cela teritorija BiH pokrivena je nezavisnom kontrolom sirovog mleka. Udeo ekstra i prve klase mleka je veći nego u Srbiji, koja još uvek nije zvanično usvojila ranije pripremljen Akcioni plan za unapređenje kvaliteta sirovog mleka. Očigledno je da BiH ima konkurentniju proizvodnju od Srbije. Sličan napredak ostvaruju i mlekarski sektori Albanije i Makedonije. Time Srbija polako i sigurno gubi i ova tržišta. S druge strane, čeka je konkurencija iz EU, protiv koje se Srbija bori tako što ima carine, a kad ni one nisu dovoljne, jednostrano se podižu da bi se dodatno zaštitio sektor.

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

50,000

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

,00

0 $

Izvoz Uvoz Balans trgovine

-15,000

-10,000

-5,000

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

200

6

200

7

200

8

200

9

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

,00

0 $

BiH Srbija

76

Grafikon 95: Elementi konkurentnosti mleka u Srbiji i BiH

Izvor: SEEDEV kalkulacija na osnovu podataka o konkurentnosti

Srbija ima konkurentske prednosti za izvoz sira u Rusiju koje treba iskoristiti. Na ovaj način bi se mogla povećati potražnja mleka koja bi uticala na proizvodnju. Posle intenzivnog rasta, izvoz sira u Rusiju već dve godine stagnira, kako zbog povećane proizvodnje u Rusiji i pada cena (te manje isplativosti) tako i zbog domaćih nedostataka koja se ogledaju u ograničenjima u nabaci mleka i organizovanju i pronalaženju novih tržišta.

XIV. Meso i mesne prerađevine

Srbija je odlučila da štiti svoju primarnu proizvodnju mesa visokim carinama, čime je zaštitila proizvodnju ali i smanjila njenu konkurentnost. Iako se stalno ističe da Srbija konstantno smanjuje stočni fond (što je uglavnom tačno) činjenica je da je Srbija, za razliku od mnogih NZČ, zadržala stočarsku proizvodnju na relativno visokom nivou. Na primer, po ukupnoj proizvodnji mesa po stanovniku ispred Srbiju je u Evropi samo 16 zemalja. U slučaju kada imate zatvoreno tržište jedini pokretači povećanja konkurentnosti su unutrašnja konkurencija ili značajno povećanje stanovnika. Međutim, vremenom se konkurencija u otkupu smanjivala, jer su najveći otkupljivači organizovali svoju proizvodnju a zemlje regiona se okretale cenovno konkurentnijem mesu iz EU. S druge strane, broj stanovnika u Srbiji s smanjuje čak i brže nego stočni fond. Na ovaj način se smanjila konkurencija u otkupu i potražnja. U krajnjoj instanci, to je uticalo da se smanjuje proizvodnja, pa čak i povećava uvoz, koji više ni visoke carine nisu mogle da spreče. U najvećoj meri ovo se vidi u proizvodnji svinja. Dakle, carine su doprinele očuvanju proizvodnje, ali su smanjile njenu konkurentnost.

Srbija ima izuzetno malu trgovinu mesom. Visoke carine onemogućavaju značajan uvoz, a nekonkurentna proizvodnja i neispunjavanje standarda bezbednosti ne dozvoljavaju izvoz. Ako izuzmemo 2014. i 2015, kada se pojavila mogućnost izvoza svinjskog mesa u Rusiju, Srbija ima malu trgovinu mesom. Tako prosečan izvoz čini 1,3 odsto proizvodnje u slučaju pilećeg mesa, 2,6 svinjskog, 0,4, goveđeg 3,4 odsto ovčijeg. Slična je situacija sa uvozom. Na primer, Poljska koja je iako vrlo veliki proizvođač svinjskog mesa uvozi 26 odsto svoje potrošnje. Najveću cenu ovakvog malog uvoza plaćali su potrošači jer su morali da kupuju skuplje proizvode i prerađivačka industrija koja nije u dovoljnoj meri imala pristup cenovno konkurentnim sirovinama.

Chart Title

Production quantity Area harvested Export quantity Export value Export price

0

1

2

3

4

5

6

7Proizvodnja Udeo

Proizvodnja Trend

Površina Udeo

Površina Trend

Količina Udeo

Količina Trend

Vrednost Udeo

Vrednost Trend

Cena Udeo

Cena Trend

Countries BiH

Srbija

Tra

de

ind

icat

ors

Pro

du

ction

ind

icators

77

Rad veterinarske uprave značajno utiče na konkurentnost stočarske proizvodnje. Na osnovu odobrenja koja su zvanično objavljena u službenim listovima EU, većina proizvoda životinjskog porekla iz Srbije može da se uveze u EU, jer ispunjavaju preduslove (usvojeno zakonodavstvo, odobren nacionalni plan kontrole rezidua štetnih supstanci, organizacija i način kontrole zaraznih bolesti i bezbednosti hrane u proizvodnji i prometu uključujući uvoz i tranzit) koji su neophodni za uvoz ili tranzit kroz EU. To je rezultat rada uprave i celokupne veterinarske službe. Međutim, višegodišnji diskontinuitet u upravljanju i zapostavljanje značaja službe, ignorisanje njenih prioriteta na unutrašnjem i međunarodnom planu, kao i nedostatak podrške jačanju kadrovskih kapaciteta na održavanju, razvijanju i unapređenju nacionalnog sistema zaštite zdravlja životinja i bezbednosti hrane, negativno utiču na efikasnost uprave koja bi doprinela konkurentnosti ukupne proizvodnje hrane životinjskog porekla. Tako, pored ostalog, proizvođači nailaze na brojne administrativne prepreke uslovljene pre svega malim brojem inspektora. Da bi se unapredio izvoz mesa i mesnih prerađevina na EU tržište potrebno je: unaprediti način usvajanja propisa EU u oblasti veterinarske politike i bezbednosti hrane; poboljšati sistem registracije i odobravanja objekata; mobilisati neophodne materijalne i institucionalne resurse za rešavanje pitanja zdravstvene zaštite i dobrobiti životinja od značaja za međunarodnu trgovinu živim životinjama, mesom i nekim primarnim proizvodima životinjaskog porekla (iskorenjivanje/prestanak vakcinacije svinja protiv svinjske kuge, monitoring salmonele, atipična kuga peradi); razviti ,integralni sistem sakupljanja, uklanjanja i/ili upotrebe sporednih proizvoda životinjskog porekla; poboljšati nacionalni monitoring rezidua i razvijati druge programe praćenja pojedinih bolesti životinja; unaprediti višegodišnje i godišnje planove kontrole bezbednosti hrane i hrane za životinje; uspostaviti celovit plan kontrola higijene i bezbednosti hrane i hrane za životinje zasnovanih na proceni rizika i, na kraju, razviti mehanizme i strukture za saradnju i koordinaciju rada svih nadležnih organa u prehrambenom lancu. Poseban izazov predstavlja potreba da se u objektima za proizvodnju i preradu mesa i mleka ispune opšti i posebni uslovi higijene, odnosno sprovede početkom 2017. godine usvojena Strategija unapređenja objekata za proizvonju hrane životinjskog porekla. Planovi sprovođenja opštih i posebnih programa obuke veterinarskih inspektora su stalni zadatak. Iako ceo može da stane u nekoliko rečenica, ovaj posao nije lak i zahteva da svi kreatori politike shvate značaj ovih akcija i uvrste ih u svoje prioritete.

Raznolikost tradicionalnih proizvoda, kao vredno nacionalno nasleđe proizvodnje i prerade mesa i mleka, predstavljaju poseban potencijal konkurentnosti Srbije u regionu i šire. Usvajanjem nacionalnih mera za fleksibilnu primenu zahteva higijene hrane koje treba da prihvate zemlje članice EU, proizvođačima tradicionalnih proizvoda i subjektima koji posluju u objektima malog kapaciteta, kao i u objektima koji se nalaze u područjima sa posebnim geografskim ograničenjima (npr. iznad 500 m n/v), mogu da se daju administrativna i investiciona olakšanja u poslovanju. Manji troškovi poslovanja, uz poseban kvalitet ovih proizvoda, povećavaju konkurentnost i raznovrsnost ponude hrane iz Srbije.

Nedostatak udruženja sa članovima koji imaju zajednički interes – primarni proizvođači, prerađivači i promet/ugostiteljstvo/turizam. Promena stanja (podizanje svesti i svestrana podrška) može značajno da unapredi konkurentnost svih sektora proizvodnje hrane životinjskog porekla. Posebno asocijacija(e) proizvođača zaštićenih proizvoda (npr. geografsko poreklo). Naši proizvođači u ruralnim sredinama znaju da naprave izvanredan proizvod, ali nedostaju im kapaciteti za zaštitu, ambalažu, brendiranje, marketing i promociju.

Proizvodnja mesa i mesnih prerađevina nije iskoristila status zemlje u kojoj je zabranjen promet GMO. Cene inputa su bile visoke zbog globalnih cena žitarica i zatvorenog tržišta za soju, te su proizvođači mesa prilagodili svoju cenu ovim uslovima i na domaćem tržištu ostvarivali veću cenu od one koja je bila prosečno u regionu i EU. Istovremeno, industrija mesa je veoma pogođena visokim cenama sirovine, rastom uvoza prerađevina iz CEFTA zemalja koje su otvorile pristup jeftinom mesu iz EU, a nije iskoristila mogućnost na naplati činjenicu korišćenja domaćeg mesa od životinja koje nisu granjene hranom sa GM, ni na domaćem tržištu niti u izvozu. Nepostojanje mogućnosti označavanje proizvoda za GM FREE kvalitet doveli su do povećanog uvoza proizvoda hranjenih GM stočnom hranom, jer zakon EU ne traži pozitivno označavanje u ovoj oblasti. Na ovaj način Srbija ne uspeva da iskoristi svoje konkurentske prednosti korišćenja GM FREE proizvoda.

78

XIV.1. Svinjsko meso

Grafikon 96: Indeks konkurentnosti odabranih zemalja u proizvodnji i trgovini svinjskim mesom

Izvor: SEEDEV sistematizacija

Srbija nikad u novijoj istoriji nije bila konkurentna u proizvodnji svinjskog mesa na evropskom i svetskom tržištu, pa je neralano da to bude sada. Osnovni ograničavajuči faktori jesu: nedostatak najkvalitetnije genetike po pristupačnim cenama, visoka cena sojina sačme u poređenju sa konkurencijom, nizak nivo higijene i zdravtsvene zaštite u većini uzgojnih objekata, velike oscilacije u ceni izazvane zatvorenošću tržišta, mali broj otkupljivača što umanjuje pregovaračku moć proizvođača i na taj način smanjuju profit koji bi mogao da ide u invetsicije. Naravno da to ne znači da pojedini proizvoači u Srbiji nisu ili ne mogu biti konkurentni na svetkom tržištu. Međutim, zbog u nemogućnosti izvoza u EU oni nemaju korist od toga.

Grafikon 97: Mesečna cena svinjskih polutki u odabranim zemljama

Izvor: STPS, TISUP, EU

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

Špan

ija

Kin

a

Nem

ačka

Po

ljska

Dan

ska

Ho

lan

dija

Fran

cusk

a

Ukr

ajin

a

Ru

sija

Au

stri

ja

Bel

gija

Ve

lika

Bri

tan

ija

Ital

ija

Irsk

a

Po

rtu

gal

Mađ

arsk

a

Bel

oru

sija

Srb

ija

Ru

mu

nija

Šved

ska

Fin

ska

Češ

ka

Litv

anija

Hrv

atsk

a

Esto

nija

Grč

ka

Slo

vačk

a

Bu

gars

ka

Gru

zija

Slo

ven

ija

Leto

nija

Kip

ar

Kaz

ahst

an

Crn

a G

ora

Mo

ldav

ija

Luks

emb

urg

Iran

Mak

edo

nija BiH

Alb

anija

Mal

ta

Uzb

ekis

tan

Kir

gist

an

Jerm

enija

Tad

žiki

stan

Turk

men

ista

n

Aze

rbej

dža

n


90

110

130

150

170

190

210

230

250

III

I VV

II IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Euro/100kg

EU

HRV

SRB*

79

Srbija može da bude u izvoznik svinjskog mesa u EU u određenim periodima i na određenim tržištima. Prosečno je u poslednjih 10 godina cena svinjskih polutki u EU bila za šest odsto niža nego u Srbiji. Ipak, od ukupno 120 meseci, Srbija je cenovno bila konkurentna 52 meseca i sa sličnom cenom u toku 11 meseci. Tržište svinjskim mesom u EU nije uniformno kada je o ceni reč. Razlika između južnih zemalja, kao što su Grčka, Kipar, Bugarska i severnih zemalja, ponekad iznosi i 20 odsto u korist ovih drugih. Dakle, Srbija može da bude konkurentna na evropskom tržištu naravno ako bi iskoristila svoje konkurentske prednosti. To je pre svega blizina južnih EU zemalja, kao i sve manju zainteresovanost EU zemalja za ovu proizvodnju iz ekoloških razloga. Taj model je vrlo uspešno koristila Rumunija, pri čemu Srbija ima čak određene komparativne prednosti i u odnosu na Rumuniju. Pre svega su to proizvođači koji poznaju proizvodnju i imaju infrastrukturu da je relativno lako povećaju. U najmanju ruku bi to omogućilo da se u razdobljima visoke proizvodnje i niske cene na domaćem tržištu određene količine svinjskog mesa “prebace“ u Evropsku uniju i na taj način smanje velike varijacije cena. Preduslov za izvoz u EU je efikasna veterinarska uprava sposobna da eliminiše svinjsku kugu i druge karantinske bolesti i da joj to bude priznato od strane EU partnera.

Srbija ne može da bude konkurentna na Ruskom tržištu. Rusija je da bila veliki uvoznik svinjskog mesa. Poslednjih godina posle uvoenja sankcija uvoz se značajano smanjuje na račun povećanja domaće proizvodnje i smanjenja potrošnje. Tako se stepen samodovoljnosti Rusije u svinjskom mesu približava 80 odst, a Rusija je ek na 36-om mestu najvećih svetskih uvoznika svinjskog mesa. Uvoz je 2016 smanjen za 33 procenata u odnosu 2014. godinu. I pored zatvorenosti prema konkurentnom EU mesu, na ruskom tržištu su prisutni veliki proizvođači sa nižim cenama od srpskih. To što je Srbija bliža nego najveći izvoznici ne čini veliku prednost, jer ne postoji adekvatna logistika za izvoz većih količina.

Grafikon 98: Najveci uvoznici svinjskog mesa u Rusiju

Izvor: UN Comtrade

XIV.2. Goveđe meso

Proizvodnja goveđeg mesa je grana poljoprivrede u kojoj centralna Srbija ima potencijal da bude konkurentna, prvenstveno zbog značajnih potencijalima u ispaši, ali i zbog pristupa cenovno konkurentnoj stočnoj hrani iz Vojvodine. Proizvodnja je pretežno koncentrisana u centralnoj Srbiji i to u ruralnim područjima (čak 4/5 goveda). Potencijal za proizvodnju mesa je značajan, ali nedovoljno iskorišćen, proizvodnja je većinom ekstenzivna sa zastarelom tehnologijom.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

Jan

Ap

r

Jul

Oct

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Brazil Chile Belarus Denmark Serbia Germany United States of America Canada

80

Struktura proizvođača nije konkurentska prednost, ali i ne mora da joj bude prepreka. Ukupan broj gazdinstava koja se bave uzgojem goveda je oko 177.000, dok je broj objekata za tov oko 1.500 od kojih je oko 1.000 registrovanih. Gazdinstva do 29 goveda čine 98 odsto proizvođača i 78 odsto proizvodnje. Oni pre svega imaju uticaj na prehrambenu sigurnost ali i dovode do smanjenja legalne potrošnje. Ova ekstenzivna proizvodnja je vrlo konkurentna, jer ne zahteva velika ulaganja niti postavlja zahteve za dodatnom radnom snagom. Međutim, ovi proizvođači snižavaju domaću cenu i onemogućavaju značajniji profit registrovanim farmama. Procenjuje se da se čak 50 odsto goveđeg mesa proizvodi za nepoznatog kupca, 20 odsto za sopstvene potrebe i oko 30 odsto za organizovani tržišni lanac.

Rasni sastav goveda u Srbiji je dobar i može da obezbedi rast sektora. Proizvodnja goveđeg mesa najvećim delom je bazirana na domaćem šarenom govečetu u tipu simentalca (56 odsto) i simentalcu (25 odsto). Ovaj tip govečeta je dobro prilagođen uslovima u Srbiji i ima dobar potencijal konverzije, kako za proizvodnju mesa, tako i mleka, što u značajnoj meri utiče ne samo na proizvodnu, nego i prodajnu cenu.

Grafikon 99: Kretanje cene goveđih polutki na odabranim tržištima za period januar 2007-januar 2017

Izvor: STIPS, TISUP, EU

Srbija može da bude cenovno (na određenim tržištima i kategorijama mesa i kvalitativno) konkurentna u proizvodnji govedine, kao i da značajno poveća izvoz. Cene govedine u Srbiji su niže nego u EU i Hrvatskoj. S obzirom na tu činjenicu Srbija bi trebalo da ima značajni izvoz ove vrste mesa. Meutim, to nije slučaj o čemu govori poodatak da izvoz u periodu 2010-2016. prosečno iznosi 45,4 miliona USD (uključujući i žive životinje) i vrlo je stabilan. To je malo u odnosu na potražnju za goveđim mesom u okruženju i u odnosu na ukupnu vrednost proizvodnje. Puno je razloga za ovu činjenicu, a osnovni je nemogućnost izvoza u EU (Srbija može da izvozi samo određene kategorije mlađeg mesa kod kojih ne postoji mogućnost pojave bolestu ludih krava).

200

220

240

260

280

300

320

340

360

380

400

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

May

Se

p

Jan

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

€/10

0 k

g

Srbija Hrvatska EU

Bulevar Mihajla Pupina 10d, BeogradTelefon: +381 11 311 23 85E‐mail: [email protected]: www.seedev.org

Konkurentnost poljoprivrede Srbije

Misliti globalno, delovati realnoBiti ispred drugihZablude i realnost

Liberalizacija i globalizacijaPaori najbolji investitori

Zlato: crveno i žutoJedna poljoprivreda – različiti pristupi

Voće pa ostalo Mnogo priča: lepih i onih drugih

Documents

Konkurentnost poljoprivrede Srbije - seedev.org · Konkurentnost poljoprivrede Srbije Misliti globalno, delovati realno ликa Србиja Mинистaрствo пoљoприврeдe