Konkurentnost privrede Srbije 2005

Po poslednjim podacima srpskaprivreda izvozi nekih 15 odstosvog društvenog proizvoda.Ono što se izvozi uglavnom je

orijentisano na dve susedne zemlje –Bosnu i Makedoniju. Iz ostalih zemaljasa kojima trguje Srbija više uvozi negošto izvozi. Posledice tog niskog izvozasu poznate: visok deficit na trgovaè-kom i tekuæem raèunu (33,7 odsto, od-nosno 13,2 odsto društvenog proizvo-da u 2004. godini), i visok spoljni dug.

Pomenute neravnoteže veæ duže vre-me predstavljaju ozbiljnu brigu kakoekonomista, tako i kreatora ekonom-ske politike. Vremenom se došlo dozakljuèka kako je koncept koji može dareši probleme spoljnotrgovaèkog defi-cita i spoljnog duga koncept konku-rentnosti. Džeferson institut je stogaorganizovao okrugli sto na kome jepokušano da se odgovori u kojoj merikonkurentnost može da reši pomenuteprobleme, i koji su to aspekti konceptakonkurentnosti na koje bi trebaloobratiti pažnju.

Pitanje o kome je u konktekstu spolj-notrgovinskog deficita nesumnjivo bilonajviše diskusije tokom poslednje trigodine jeste pitanje kursa dinara. Na-rodna banka Srbije vodila je u 2002. i2003. godini restriktivnu monetarnupolitiku i nefleksibilnu politiku kursa di-nara. Dinar je tek tokom 2004. godinepoèeo polako da depresira, i u toku go-dinu dana u odnosu evro izgubio nekih14 odsto svoje vrednosti.

Na okruglom stolu došlo se do za-kljuèka da kurs dinara svakako nije ne-što što može da nekonkurentnu privre-du pretvori u konkurentnu, ali, ukolikokurs nije realan, onda on može da pred-stavlja smetnju konkurentnosti. Vero-vatno najznaèajnije dostignuæe ovogokruglog stola jeste to što se na njemunije govorilo iskljuèivo o kursu dinarakao uslovu konkurentnosti.

Razlozi za nisku konkurentnost pri-vrede Srbije nalaze se u strukturi izvoza,odnosno u kvalitetu proizvoda koji srp-ska preduzeæa izvoze. Izvoz privredeSrbije zasniva se na proizvodima koji suradno intenzivni i imaju nisku finalizaci-ju. Buduæi da su proizvodi male finalneobrade jeftini, konkurentnost proizvodase bazira na cenovnim faktorima. Me-ðutim, na svetskom tržištu se viša kon-kurentnost ostvaruje proizvodima u ko-jima necenovni faktori igraju veæu ulo-gu. Faktori kao što su kvalitet, lakoæaupotrebe, vek trajanja, sigurnost, pou-zdanost, brzina isporuka, garancija,servisiranje itd, kljuèni su za visokukonkurentnost proizvoda.

Na okruglom stolu je bilo reèi i o ca-rinskoj politici i politici subvencija. Pri-sustvo stranih proizvoda na domaæemtržištu bitno je, jer se njima obezbeðujemotiv domaæim proizvoðaèima da una-prede proizvodnju. Iz toga dolazi da ca-rine treba postepeno ukidati. Slièno je isa subvencijama. Kragujevaèka Zastavaje, recimo, zaštiæena visokim carinamaod kada je osnovana, a uz to neprestanodobija subvencije od države. Uprkos to-me, njeni proizvodi su sve lošiji, pa seZastavina vozila sve manje kupuju èak iu Srbiji. Na okruglom stolu nije se do-šlo do jedinstvenog zakljuèka po pitanjukolika je carinska stopa optimalna, od-nosno da li je spuštanje carinske stopesa kraja 2000. godine bilo dobar potez.

Na nisku konkurentnost privrede Sr-bije utièe i velik broj državnih monopo-la. Recimo, ponuda urbanog zemljištaje pod kontrolom vladine agencije kojaodreðuje koliko je zemlje na prodaju ipo kojoj ceni. Sam postupak prodajezemljišta je netransparentan, pa se kon-kurencija ovde dodatno guši i korupci-jom. Cene struje, benzina, železnièkih itaksi usluga, hleba itd. su pod kontro-lom Vlade Srbije ili uprave grada. Trži-šte duvana je monopolisano, jer vlada

odbija da izda novu licencu za proiz-vodnju duvana. Isto je i sa telekomuni-kacijama gde veæ godinama imamo sa-mo dva mobilna operatera i jednog fik-snog (svi su u posedu države). Vlada ta-koðe od 2001. godine drži monopol upreko 70 veæih društvenih preduzeæakoja su navodno u procesu restrukturi-ranja. Ona je odlukom iz marta 2005.god. u oko 660 društvenih preduzeæaprivatizovanih po zakonima iz devede-setih konvertovala dug u akcije, pa sadai u njima ima veæinsko vlasništvo. S ob-zirom na to da se u društvenoj/držav-noj svojini u Srbiji danas stvara oko 50odsto društvenog proizvoda, izlazi davlada kontroliše gotovo pola domaæegtržišta. Vlada drži monopol i u 13 bana-ka koje je podržavila 2002. godine. Ka-da bi se država odrekla barem pola odpobrojanih monopola, lako bi se za-kljuèilo da bi se u privredi Srbije oslo-bodila kreativna energija koja bi omo-guæila veæu proizvodnju i kvalitetnijiproizvod. Veæa konkurencija na doma-æem tržištu vodila bi do veæe konkuren-cije na meðunarodnom tržištu.

Sve to nas dovodi do politièkogaspekta koncepta konkurentnosti, od-nosno do pitanja kakvu politiku vladatreba da vodi da bi stvorila uslove koji-ma bi se podigla konkurentnost našihpreduzeæa. U naèelu, tu postoje dve su-protstavljene politike. Jedna zagovarazaštitu preduzeæa koja su ispod linijerentabilnosti. Druga zagovara privatiza-ciju, restrukturizaciju i brže otvaranjenovog biznisa. Posledica prvog pristupaje odsustvo realokacije resursa, odno-sno održanje postojeæe privredne struk-ture koja proizvodi nekonkurentsku ro-bu, a posledica drugog je stvaranje pri-vredne strukture koja odgovara zahtevi-ma svetskog tržišta. Oba pristupa imajuodreðene troškove i dobitke. Kao i bilokoji izbor.

Dušan Pavloviæ

Konkurentnost privrede Srbije 3


Uobièajeno je da se faktori kon-kurentnosti dele na cenovne inecenovne. Podela koja jeutkana u ovaj tekst odreðena

je jednim drukèijim kriterijumom. I ugrupi cenovnih i u grupi necenovnihkriterija mogu se naæi i oni standardni,kakvi se moraju oèekivati u svakoj pri-vredi, i oni nekonvencionalni, koji sustrogo specifièni za jednu odreðenuprivredu.

Govoriæu prvo o nekonvencionalnimkomponentama cenovne konkurentno-sti. Kad ne bi bilo necenovnih èinilaca,rasprave vezane za konkurentnost bile bibitno sužene. Jedino što bi kao nekon-vencionalno moglo da se identifikuje ukrugu cenovnih èinilaca konkurentnostijesu eventualne specifiène prepreke kojemogu da se ispreèe u pogledu prilagoða-vanja deviznog kursa. U našem sluèaju tosu obilni tokovi ponude deviza koji suposve nezavisni od našeg izvoza i kojiravnotežnu vrednost deviznog kursaspuštaju na nivo koji izvoz èini izrazitoneatraktivnim i u istoj meri uvoz èini pri-vlaènim i rentabilnim. Donacije, povoljnii obilni krediti, odgaðanje i reprogramira-nje postojeæih spoljnih dugova, delimiè-no otpisivanje tih dugova koje je ekviva-lentno donacijama i sasvim oportunistiè-ki stav ekonomske politike u važnom pi-tanju servisiranja stare devizne štednje(bezzazorno pomeranje onoga što pred-stavlja gro tereta u dovoljno daleku bu-duænost) ¦ sve su to elementi koji bitnomenjaju bilansne odnose u važnom do-menu tražnje i ponude deviza. Tome tre-ba dodati svakako obilan priliv deviza uprivatnom sektoru: doznake, kamate,povlaèenje štednih i drugih uloga, mogu-æe druge oblike faktorskih dohodaka.

(Ne)potreban izvozKonfiguracija ovih èinilaca u krajnjoj

je liniji veoma jednostavna: aktuelna si-tuacija na strani ponude i odgovarajuæi

mehanizmi uravnoteženja tražnje i po-nude deviza ¦ ukljuèujuæi posebno valj-da neizbežni politièki oportunizam kojiveliki deo tereta i spoljnog i unutrašnjegdeviznog javnog duga jednostavno gurau što dalju buduænost, vešajuæi strašnikamen o vrat nekim drugim politièkimgarniturama ¦ takvi su da se, bar na kra-æi rok, devizni kurs komotno može odr-žati na nivou koji ne iziskuje niti umerenspoljnotrgovinski deficit niti njegovomakar i postepeno smanjivanje sa po-stojeæeg drastièno visokog nivoa. Takavkakav je, kurs je za neki, možda i priliè-no dug, period održiv i uz drastiènu ne-ravnotežu u domenu spoljnih bilansa.

Potrebe za devizama, bitno smanjeneupravo istaknutim oportunizmom, mo-gu se, u intervalu koji je dovoljno dugda obuhvati notorno kratak vremenskihorizont politièkog odluèivanja, bez te-škoæa zadovoljiti uz oslonac na prilivkoji je nezavisan od izvoza; neka ozbilj-nija nestašica deviza ne javlja se ni kadizvoz padne na neèuvenih 34 odstoukupne vrednosti uvoza. U režimu zakoji se opredelila naša ekonomska poli-tika sistem (za neko vreme) može dafunkcioniše i kad se izvoz surva na ni-voe koji su i u našoj socijalistièkoj pro-šlosti bez presedana; metaforièki govo-reæi, ovakvom kakav je sad, našem siste-mu i politici izvoz maltene nije ni potre-ban. Devizni prilivi koji su nezavisni odizvoza i u jednom ogranièenom interv-alu ostaju neuobièajeno obilni predsta-vljaju dalje i dublje nekonvencionalneèinioce cenovne (ne)konkurentnosti:oni omoguæavaju održavanje deviznogkursa na nivou koji je za izvoznike ubi-taèno nepovoljan i koji je jednako sti-mulativan za obilne tokove uvoza, èine-æi ono što je još ostalo od domaæe pri-vrede naglašeno nekonkurentnim i nadomaæem tržištu. Nekonkurentnost uizvozu logièno se uklapa sa konkurent-nošæu na domaæem tržištu u jedan širi

sindrom nekonkurentnosti, a predvidi-vost i logièka kompatibilnost nekonku-rentnosti na stranom i na sopstvenomtržištu posledica je zajednièkih, odno-sno istovetnih determinanti: deviznihpriliva koji su nezavisni od spoljnotrgo-vinske razmene i koji omoguæavaju dase, uz obim i strukturu tražnje za devi-zama koja je bitno opredeljena (oportu-nistièki postavljenom) ekonomskompolitikom, potrebe za stranim novcemzadovoljavaju maltene nezavisno od iz-voza. O ovom neobiènom spletu okol-nosti može se govoriti kao o jednoj va-rijanti holandske bolesti: zahvaljujuæinekonvencionalnim, ovde na duži rokjoš i neodrživim izvorima deviza, kursse formira na nivou koji teško destimu-liše izvoz, neviðenom silinom podstièeuvoz i, kroz taj uvoz, doslovno davi tošto je još preostalo od domaæih kapaci-teta inaèe deformisanih poznatim alo-kacionim iskrivljenjima iz perioda sa-moupravnog socijalizma.

Stabilizaciono sidroDrugi unekoliko nekonvencionalni

uzroènik cenovne nekonkurentnosti je-ste opredeljenje ekonomske politike dadevizni kurs odluèno i energièno koristikao stabilizaciono sidro. Nekonvencio-nalnost se sastoji u specifiènom položa-ju naglašeno destabilizovane privredekojoj je bila nasušno potrebna robusnastabilizaciona terapija i koja taj veliki po-duhvat nije mogla da obavi bez snažnogoslonca na devizni kurs. Radikalno lo-mljenje inflacionih oèekivanja nije senigde moglo izvesti bez fiksiranja devi-znog kursa i njegovog odluènog zadrža-vanja tokom vremena koje je dovoljnodugo da se oèekivanja uoèljivo smire nanivou koji može da posluži kao osnovaza trajniju stabilnost. Ovaj vid nekon-vencionalnosti jednog snažnog èiniocanekonkurentnosti može da se protuma-èi i kao sukob ciljeva ekonomske politi-

4 Konkurentnost privrede Srbije

LJUBOMIR MADŽAR

Na razvojnoj raskrsniciNedovoljna konkurentnost ovdašnje privrede jedan je od njenih dubokih, strukturno uslovljenih problema -Za Srbiju nema lakog niti brzog naèina da ukloni brojne krupne determinante nekonkurentnosti

ke: malo je privreda i malo je specifiènihsituacija koje zahtevaju tako krupan i od-sudan stabilizacioni napor, a nema razlo-ga za oèekivanje da æe devizni kurs kojibi dobro poslužio u ulozi stabilizacionogsidra biti u isto vreme kompatibilan sazahtevima ili potrebama održavanja ne-kog nivoa konkurentnosti. U ovom seg-mentu sistema i u oficijelno prihvaæenojvarijanti ekonomske politike jedan in-strument se našao suèeljen sa dva ciljaekonomske politike; prirodno je da (bar)jedan cilj bude žrtvovan, a logièki je mo-guæe da uz traganje za nekakvim kom-promisom budu kompromitovana obacilja. Ono što je specifièno ¦ pa bi stogamoglo da se okarakteriše i kao nekon-vencionalno ili vanstandardno ¦ za našusituaciju jeste predugo zadržavanje devi-

znog kursa na nivou koji je fiksiran kra-jem 2000. godine, a koji je bio podreðenpotrebi da se izvede stabilizacija, tj. sto-pa inflacije postepeno svede na jednoci-fren nivo. Ovdašnja specifiènost sastojise i u tome što je kurs, kad je jednom za-kovan na nivou sa kraja 2000. godine, natom nivou držan odveæ dugo.

O tome koliko kurs može i treba dasvojom tvrdom nepromenljivošæu služikao stabilizaciono sidro i (p)održavaunutrašnju, tj. cenovnu stabilnost sku-pljena su veæ obimna meðunarodna is-kustva i oformljeni odgovarajuæi stan-dardi (Jefferson Institute 2003, ss. 41-2):u prvoj fazi, koja ne treba da traje mno-go duže od 6 meseci, kurs treba da osta-ne fiksiran i da, makar i po cenu velike,ali vremenski ogranièene spoljne nerav-

noteže, stope rasta domaæih cena sna-žno povuèe naniže i da, obnovom kre-dibiliteta i preokretom u oèekivanjima,stvori uslove za trajnu stabilnost. Drugafaza je ona koja treba da bude u znakurežima fluktuirajuæeg kursa, uz fleksibil-no prilagoðavanje koje æe odraziti i po-trebe što proistièu iz domena spoljneravnoteže; teško je razumeti kako bimogla da bude društveno racionalna,opštesistemski efikasna jednostrana ori-jentacija na unutrašnju ravnotežu, uz za-nemarivanje spoljne. Treæa faza je po-novo faza fiksnog kursa koja je obiènouslovljena ukljuèivanjem u šire meðuna-rodne integracije (u našem sluèaju uEvropsku uniju), kad se prihvata zajed-nièka moneta i faktièki napušta suvere-nitet u voðenju monetarne politike. Na-ša specifiènost, osebujnost koja se izro-dila u nekonvencionalni faktor (ne)kon-kurentnosti, sastoji se u tome što nijerespektovana ta fazna dinamika u sme-njivanju režima deviznih kurseva negoje sa tvrdokornom upornošæu održavankurs fiksiran sada veæ davne 2000. godi-ne. Argument po kome je taj kurs tako-reæi tržišno verifikovan odnosima po-nude i tražnje i omoguæio zadovoljava-nje svih deviznih potreba, uz visok nivorezervi, jednostavno nije ispravan; tra-žnja je naglašeno manipulisana eko-nomskom politikom i veštaèki obaranauz oportunistièko pomeranje servisira-nja spoljnog duga u dalju buduænost ianalogno konfiskatorno pomeranje ot-plata stare devizne štednje.

Nije sluèajno da su svetska iskustva istandardi striktno ogranièili prvu fazu urežimu deviznog kursa, period tokomkog on služi kao stabilizaciono sidro.Zbog još uvek delatnih oèekivanja, iner-cije i mnoštva drugih faktora domaæecene nastavljaju upadljivo da rastu i na-kon što je kurs fiksiran. Raskorak posta-je sve veæi i veæi, izvoznici bivaju prisi-ljeni da napuste strana tržišta (što je po


Ljubomir Madžar:Srbija pati od vrlo

specifičnihmanjkavosti

Takav kakav je, kurs je zaneki, možda i prilično dug,period održiv i uz drastičnuneravnotežu u domenuspoljnih bilansa

nekima katastrofa uporediva sa bom-bardovanjem) ili èak da bankrotiraju,uvoz zatrpava domaæe tržište i davi do-maæu proizvodnju i trošak takvog odr-žavanja unutrašnje stabilnosti postajesve veæi i veæi dok najzad na postaneprohibitivan. Nije èudo što je režim fa-natièno zakovanog i dogmatski održa-vanog deviznog kursa morao najzad dabude napušten, ali je zakasnelo otpušta-nje izazvalo velike troškove koji tek tre-ba da budu procenjeni. U ekonomskojpolitici nije važan samo tip i karakterodluka nego i njihov vremenski raspo-red i odgovarajuæa sinhronizacija.

Necenovni faktoriŠiroko je rasprostranjeno mišljenje da

su necenovni faktori važniji i uticajemdalekosežniji nego cenovni. Njihovaoèigledna, i nipošto zanemarljiva, va-žnost proistièe iz èinjenice da bi se u nji-hovom odsustvu ceo problem konku-rentnosti sveo na devizni kurs. Da nijenecenovnih èinilaca, bilo kakav, u bilokom smislu poželjan, nivo konkurent-nosti mogao bi se sasvim jednostavnoodrediti i trajno održavati prikladnimpodešavanjem deviznog kursa, i to upravilu uz njegove relativno male pro-mene. Jedini nekonvencionalni èiniocikonkurentnosti bili bi u tom sluèaju onikoji bi eventualno ogranièavali prilago-ðavanja deviznog kursa. Meðutim, ne-cenovni faktori postoje i broj im je toli-ko velik da malo ko može da bude sigu-ran da ih je baš iscrpno naveo (JeffersonInstitute 2003, ss. 23, 65-72; Kovaèeviæ2004a, ss. 60-3; Porter 1985, ss. 3, 14).Neka ovde budu navedeni neki od njih:nivo tehnologije sa produktivnošæu ra-da, rokovi isporuke, kvalitet (sa teškoprebrojivim mnoštvom dimenzija), traj-nost proizvoda, dizajn, ambalaža, razvi-jenost i široka dostupnost prodajnemreže, postprodajno servisiranje, ras-položivost rezervnih delova, kreditira-

nje kupaca (posebno kod proizvodatrajne upotrebe i veæe vrednosti) kao iuslovi plaæanja, razuðenost i intenzitetveza sa meðunarodnim okruženjem,raspoloživost i razvijenost osiguranjakako prilikom prodaje tako i tokomupotrebe proizvoda, struktura tržišta(monopolska ili konkurentna), razvije-nost i kvalitet infrastrukture, ekonom-ska, posebno spoljnotrgovinska politikau zemljama našeg spoljnog okruženja,poslovna reputacija domaæih firmi,mreža poslovnih odnosa sa spoljnimpartnerima, kodiranje proizvoda i njiho-va meðunarodna certifikacija, zastuplje-nost i efikasnost promocije i reklame naraznim tržištima, percepcija proizvoda iraspoloživost atraktivnih robnih marki,pa èak i „zadovoljenje ega“ (JeffersonInstitute 2003, s. 65), i to verovatno ka-ko u èinu kupovine tako i u procesu ko-rišæenja odgovarajuæeg proizvoda.

Zgodan sintetièki naèin uzimanja uobzir necenovnih faktora jeste zapaža-nje da je cenovna elastiènost tražnje sa-mo po tom osnovu (daleko) manja odbeskonaènosti; uz zastupljenost i delo-vanje ovih faktora, eventualni pokušajda se obim prodaja poveæa smanjiva-njem cena daæe vrlo ogranièene rezulta-te, za skromna poveæanja prodaje biæepotrebna vrlo velika sniženja cena. Uva-žavanje necenovnih faktora i odgovara-juæe uviðanje èinjenice da je koeficijentelastiènosti tražnje mali po apsolutnojvrednosti ne treba analitièara da odvedeu drugu krajnost pa da ustvrdi da se po-meranjem kursa ne mogu ostvariti nika-kvi efekti. Odricanje kursu bilo kakvevažnosti ekvivalentno je tvrðenju da ce-ne u tržišnoj privredi ne igraju nikakvuulogu, jer se promena kursa uvek ispo-ljava kao promena efektivnih prodajnih,kod uvoza kupovnih, cena. Logièki jeinkompatibilno uvažavati relevantnostcena u prilagoðavanju tražnje i ponude,a u isto vreme odricati kursu svaki zna-

èaj u odreðivanju izvoza, odnosno uvo-za. Važan aspekt uticaja kursa jestespremnost i sposobnost izvoznika daostanu na spoljnim tržištima koja suosvojili, kao i njihova sposobnost dauopšte opstanu; ako se kurs dovoljnodugo održava na nepovoljnom nivou,izvoznici æe najpre napustiti spoljna tr-žišta, a potom možda i bankrotirati, za-visno od toga koliko su na ta tržišta biliorijentisani. A da bi kurs morao da uti-èe na uvoz ¦ to bi trebalo da bude oèi-gledno; promena kursa se sasvim nepo-sredno ispoljava kao promena cenauvoznih proizvoda u odnosu na one izdomaæe proizvodnje. Generalno porica-nje kursa kao determinante izvoza i jošviše kao èinioca koji utièe na uvoz istoje toliko neprikladno kao i njegovo ap-solutizovanje uz ignorisanje necenovnihèinilaca konkurentnosti.

Koreni zaostajanjaPrvi, sasvim oèigledan i oèigledno

snažan uzroènik niske konkurentnostijesu gotovo desetogodišnje sankcije na-metnute iz raznih centara meðunarodnezajednice. To je svakako èinilac sasvimspecifièan na kakav jedva da može daukaže ijedna druga privreda. Sankcije sena konkurentnost odražavaju na najne-posredniji i najdrastièniji zamislivi na-èin: one za neku firmu ili privredu jed-nostavno blokiraju, naprosto odsecajuspoljna ili nekim drugim kriterijem defi-nisana tržišta. Dejstvo sankcija pojaèa-no je raspadom zemlje, s poèetka, i va-zdušnim napadima organizacije NATO,s kraja perioda u kome su sprovoðenesankcije. Raspad zemlje znaèio je sampo sebi gubitak mnogih tržišta, i to zbogkrupnih poremeæaja koje nije mogao dane izazove u celokupnoj privrednoj or-ganizaciji. Da je sve ostalo na raspadudržave, privreda bi se bar delimièno pri-lagodila tako što bi donekle zadržala tr-žišta u nekadašnjoj SFRJ, a delimièno


Metaforički govoreći,ovakvom kakav je sad, našemsistemu i politici izvozmaltene nije ni potreban

U ekonomskoj politici nijevažan samo tip i karakterodluka nego i njihovvremenski raspored iodgovarajuća sinhronizacija

se, poput slovenaèke, okrenula ka spolj-nim tržištima, pre svega onima u zapad-noj Evropi. Zbog sankcija, ta su prila-goðavanja morala da izostanu. Bombar-dovanje je došlo kao neka vrsta zavr-šnog udarca za iscrpenu, izamortizova-nu, nedovoljnim investiranjem opusto-šenu (Jefferson Institute 2003, s. 19) itehnološki zaostalu privredu. Upeèatljivje nalaz Jefferson Institute-a po kome seSrbija 2000. godine našla na svega èe-tvrtini od onog nivoa koji je u odnosuna Sloveniju imala poslednje normalne1989. godine (s. 19). Posledice raspadazemlje, kombinovanog sa sankcijama ibombardovanjem, trajnog su karaktera.Štete nanesene sankcijama same po sebiostavljaju duboke tragove. Tome trebadodati gubitke izazvane izostalim ulaga-njima, što je imalo za posledicu da pri-vreda propusti neka dva tehnološka ci-klusa. Propuštena je šansa da se u pri-vredu ugradi velika masa novih tehno-loških, organizacionih i drugih znanja;teško je zamisliti naèin na koji bi seobezbedilo da se to epohalno zaostaja-nje nadoknadi u dogledno vreme èak ikad bi uslovi za ulaganje i privreðivanjebili idealni, što ni izdaleka nisu niti æe udogledno vreme moæi da budu. Tragovisankcija èine našu privredu specifiènomi manje konkurentnom na naèin koji sedrugim dimenzijama konkurentnosti nemože nadoknaditi.

Drugi faktor niske konkurentnosti jeforma u kojoj se kod nas odvija tranzici-ja. Stari sistem je urušen i dobrim delomdemontiran. Novi se ne da tako lako iz-graditi. Rezultujuæa asimetrija u razgra-ðivanju starih i stvaranju novih instituci-ja produkuje ogromne institucionalnevakuume koji sami po sebi èine privredunekonkurentnom u odnosu na ostale.Tranzicija ukljuèuje promenu vlasništva,ali se ne da svesti samo na to. Bez prate-æih institucija, pre svega onih koje suoslonac tržišta kapitala i onih u domenu

pravnog poretka kojima se štiti vlasni-štvo i ugovori, privatna svojina je na in-stitucionalnoj vetrometini na kojoj nemože da pruži svoje potencijalno visokeuèinke. Bez prateæih institucija koje seteže i sporije grade nego što teèe samproces privatizacije jedino što se javljakao nekakav izvestan izgled jeste diskre-ditovanje same institucije vlasništva.

Izostao je i jedan još širi krug institu-cionalnog ozraèja bez koga decentrali-zovana tržišna privreda nema moguæno-sti za normalan razvoj: to je takvo od-sudno ugraðivanje zakonskog poretka,infiltriranje vladavine prava u sve poredruštvenog života koje æe kod najširejavnosti stvoriti percepciju definitivnepobede naèela slobode pod zaštitom za-kona (sub legem libertas). Samo odsud-no menjanje ne samo pravnog poretkanego i njegove percepcije u najširoj jav-nosti može da stvori klimu za normalanrazmah preduzetništva bez koga nemauspešnog razvitka tržišne privrede.Winiecki (1999, ss. 7-12) ovakav radika-lan preokret u institucionalnoj stvarnostii u njenoj percepciji naziva najširim insti-tucionalnim okvirom uspešne tranzicije.Može se dodati da ta široka siva zonapre spada u neformalne nego u formal-ne institucije. U tom važnom podruèjuizostao je potreban razvitak, zaostajanjeje drastièno ne samo u odnosu na onošto nam je potrebno, nego i u odnosu namaltene sve druge zemlje u tranziciji(Prokopijeviæ 2002). Mora se pomenuti ipreterana institucionalna nestabilnost

koja je smetnja u izgradnji pouzdanog iprozraènog pravnog poretka, koja one-moguæava akumuliranje pravnih prese-dana koji su istovremeno i elementi i ve-zivna graða pravnog poretka i koja, naj-zad, znaèi ubrzanu depresijaciju fondapresedana uz podrivanje izgleda da sekroz presedane izgradi sistem institucijakao zaloga pravne sigurnosti i jedne no-ve pravne svesti u najširoj javnosti(Schoenfelder 2005).

Treæi èinilac povezan je sa prethodnimi daje odgovor na pitanje zašto je institu-cionalni preobražaj kod nas tako spor izašto se poveæava distanca u odnosu naveæinu zemalja u tranziciji. Zaostajanjeima mnogo razloga, ali je vredan istica-nja jedan koji je dubok i dalekosežan, akoji se u struènim pretresima i u širojjavnosti previða i prosto zanemaruje. Sr-biju je objektivno neuporedivo težetransformisati nego druge zemlje u tran-ziciji; ona je maltene neupravljiv objekat.U težem položaju je možda jedino BiH,ali je njen poznati hendikep dobrim de-lom kompenziran meðunarodnim pro-tektoratom. Srbija je izgubila faktièki su-verenitet nad delom nacionalne teritori-je, a izostanak jasne artikulacije odnosasa tim (privremeno?) otuðenim delombiæe da je izvor grdne neizvesnosti i ve-likih teškoæa i u ekonomskoj politici i uinstitucionalnoj izgradnji. Tu je zatim iz-opaèen odnos sa Crnom Gorom sa ko-jom je posredstvom meðunarodnih èini-laca izgraðen nekakav model odnosa zakoji je jedino jasno da je izokrenut i da ni


LjubomirMadžar:

Sa ogromnimdugovima

nemoguće jebiti

konkurentan

u kojoj varijanti ne može da proizvedemakar i približno zadovoljavajuæe uèin-ke. Srbija je etnièki, verski, kulturno toli-ko heterogena da je u tom pogledu go-tovo jedinstvena. Heterogenost njenogsocijalnog biæa èini je i politièki hetero-genom; vlast se razlaže na pet ili šest re-levantnih stranaka pa se vlade naslanjajuna široke i heterogene koalicije, što ihsputava i èini nesposobnim za smelije vi-zije i energiènije poteze. Sa stanovištaekonomske politike i izgradnje instituci-ja Srbija je verovatno najkomplikovanijazemlja na svetu; kako bi to moglo da sepogubno i trajno ne odrazi na njenukonkurentnost?

Èetvrti èinilac sastoji se u ogromnojprezaduženosti veæine preduzeæa kojasu donedavno bila u kolektivnom vla-sništvu ili su još uvek u tom obliku svo-jine. To je nasleðe sankcija kombinova-nih sa raspadom zemlje i bombardova-njem. U tom teškom vremenu obimproizvodnje je desetkovan, a zateèeniinstitucionalni poredak (i zakoni done-seni specijalno za tu vanrednu situaciju)spreèili su odgovarajuæe prilagoðavanjezaposlenosti i dohodaka. Uostalom, to inije bilo vreme u kome su mogli dosled-no da se poštuju i sprovode standardniekonomski kriteriji; u ratnim ili sliènimstanjima ni druge države ne zadržavaju

uobièajeni stepen oslanjanja ne tržišnemehanizme i njima primerene alokativ-ne kriterije. Drastièno smanjeni ukupniprihod koincidirao je u našoj privredi sarelativno visokim troškovima, a rezultatsu ogromni gubici, zastrašujuæi dugovi ineviðena erozija imovinske pozicije ve-likih preduzeæa. Sa ogromnim dugovi-ma nemoguæe je biti konkurentan. Po-što ti dugovi nisu mogli da se servisira-ju, uništen je kredibilitet: preduzeæa sujednostavno izopštena iz kreditnog si-stema. Slièno su izopštena i iz sistemaosiguranja. Bez kredita, bez pravog osi-guranja, posebno bez osiguranja izvozaprotiv nekomercijalnih rizika ¦ kako sumogla da budu konkurentna preduzeæi-ma drugih privreda koja su imala na ras-polaganju sve te neophodne elemente?Nedostatak, bolje reèeno nepostojanjekredita znaèi hroniènu nestašicu obrt-nog kapitala, negativan i po apsolutnojvrednosti ogroman neto obrtni fond igotovo tragiènu situaciju da se zbogmanjka likvidnosti i obrtnih fondova nemogu koristiti daleko obimnije kompo-nente proizvodnog potencijala: fiksnifondovi, kadrovi i zaposleni, to što jeostalo od tržišnog potencijala i delomjoš uvek saèuvana znanja i tehnologija.Zbog nemoguænosti da se pribavi rela-tivno mala komponenta šire shvaæenogukupnog kapaciteta ostaje neiskorišæenai biva nesmiljeno izložena propadanjuogromna masa potencijalno upotreblji-vih resursa.

Ovim nipošto nije iscrpljena lista ne-konvencionalnih èinilaca (ne)konkurent-nosti naše privrede, posebno njenog iz-voza. Jedan duži dodatni niz takvih èini-laca naveden je i obrazložen u jednomdrugom, nedavno objavljenom radu(Madžar 2004). Tu se konkretnije obra-zlažu institucionalni vakuumi nastali natektonskim pukotinama sistema u vre-me smene dvaju privrednosistemskihporedaka; defekti u raèunovodstvenim

standardima i opšta slabost informacio-nog sistema na svim nivoima hijerarhij-ski strukturirane organizacije u privredi;ekonomski i finansijski iscrpljeni i jakooslabljeni privredni subjekti, koji su uzto stavljeni u položaj da posluju u jed-nom krajnje negostoljubivom institucio-nalnom i poslovnom okruženju; prohi-bitivan rizik izazvan nedograðenim i ne-dovoljno respektovanim pravnim poret-kom; anahronièan i nedelotvoran sudskisistem koji se javlja kao infrastrukturni iglobalni defekt u svetlu jednostavne èi-njenice da bez valjanog sudstva nema tr-žišne privrede; erozija moralnih vredno-sti i urušavanje onog važnog dela opšteginstitucionalnog poretka koji je definisanneformalnim institucijama; asimetriènopostavljanje države koja prema doma-æim privrednim subjektima neretko zau-zima odbojan pa i otvoreno neprijatelj-ski stav a to sebi ne može da dozvoli kadje posredi nastup stranih firmi, makar ina domaæem tržištu; od tog dušman-skog odnosa prema preduzetništvu našupolitiku, neizleèivo impregniranu du-hom socijalistièkog dirižizma, nije izle-èio ni oktobarski prevrat iz 2000. godi-ne; i razorni jednokratni udar velikoggodinama hipertrofiranog uvoza koji ni-je dugoroèno održiv i koji bi neminov-nim vraæanjem u normalne tokove mo-gao u našoj privredi da ostavi zadugonenadoknadivu pustoš.

Specifične manjkavostiNedovoljna konkurentnost ovdašnje

privrede jedan je od njenih dubokih,strukturno uslovljenih problema. Zabri-njavajuæe niska konkurentnost nije re-zultat slabog pozicioniranja privrede nanekim standardnim dimenzijama, napokazateljima putem kojih se kriteriju-mi konkurentnosti tipièno operacionali-zuju u svim privredama. Naprotiv, Srbi-ja pati od vrlo specifiènih manjkavostikakve se ne sreæu u drugim privredama


Ljubomir Madžar: Posledice raspadazemlje, sankcija i bombardovanja trajnogsu karaktera

Bez pratećih institucijaprivatna svojina je nainstitucionalnoj vetrometinina kojoj ne može da pružisvoje potencijalno visokeučinke

i koje je u mnogo èemu èine vanstan-dardnom i jedinstvenom. Èinioci niskekonkurentnosti ove privrede utkivaju seu jedan sindrom koji je dobrim delomekvivalentan njenom notorno preovla-davajuæem i istrajnom dramatièno ni-skom nivou razvijenosti. U konstelacijispecifiènih èinilaca (ne)konkurentnostiteško je zamisliti bitno podizanje kon-kurentne sposobnosti, a da to istovre-meno ne znaèi i bitno poveæanje nivoarazvijenosti. Stoga nema lakog, a nemani zadovoljavajuæeg odgovora na pitanjekako privredu Srbije, odnosno Srbije iCrne Gore uèiniti konkurentnom. Pre-poruke ekonomskoj politici da se okre-ne kolekciji necenovnih faktora i da„problem reši“ držeæi se te dinamièkeputanje ne mogu biti od naroèite koristi.Kao što se po kratkom postupku od ne-razvijene privrede na može naèiniti raz-vijena, tako ne postoje preèice niti sre-dokraæe koje bi omoguæile da se od ne-konkurentne privrede napravi konku-rentna. Uz sve, mnoge dimenzije nece-novne konkurentnosti (kvalitet, pro-duktivnost, kreditiranje izvoza i prodajauopšte...) toliko su sintetiène i generali-zovane da su visoko korelirane, maltenekoincidentne sa samim privrednim ra-stom. One nemaju karakter instrume-nata ekonomske politike niti se na raz-govetan naèin mogu povezati sa dovolj-no malim i operativno upotrebljivimbrojem tih instrumenata. Preporuka da

se poveæa kvalitet ili produktivnost da bise poveæala konkurentnost otprilike jeisto toliko operativno upotrebljiva kao ipreporuka da se neposredno poveæa sa-ma konkurentnost.

Za Srbiju nema lakog niti brzog naèi-na da ukloni brojne, a krupne determi-nante nekonkurentnosti koje su nave-dene u prethodnom odeljku. Pošto zastvaranje konkurentnih prednosti trebamnogo vremena, ulaganja i sreæe ¦ aovde vlada teška oskudica sva tri ovaelementa ¦ Srbiji ostaje da se više ori-jentiše na komparativne (koliko ih ima)nego na konkurentne prednosti. Budu-æi da je obezbeðenje necenovnih èinila-ca konkurentnosti, kao i prevazilaženjeonih koji su ovde okarakterisani kaonekonvencionalni, oèigledno na dugomštapu, a buduæi da se u vezi sa (ne)kon-kurentnošæu nešto ipak mora èiniti, Sr-biji ostaje ono što je u domenu mogu-æeg, a to je oprezno upravljanje devi-znim kursom. U politici kursa o konku-rentnosti se mora voditi više raèuna ne-go dosad, ali je i tu prostor jako skuèen:kurs ima snažno dejstvo na unutrašnjustabilnost i njegovo neodmereno kori-šæenje u cilju dizanja konkurentnostimože lako da preðe granicu do koje su,kako god da se definišu, koristi veæe odtroškova. Za našu slabo opremljenu dr-žavu u svemu tome ostaje dosta posla.Liberalizacija i široko otvaranje premasvetu, uz dalje bitno obaranje carinske

zaštite jeste sudbina koja se neæe moæi ikoju ne treba izbeæi. No, jedno je pita-nje stanja u koje zasigurno moramo daprevedemo svoju privredu, a posvedrugo je pitanje brzine kojom tom sta-nju moramo da se približavamo. Brzinakretanja mora da bude sinhronizovanasa, nažalost ogranièenom brzinom iz-gradnje razuðene i složene baterije no-vih institucionalnih mehanizama kojitreba da omoguæe dalekosežnu realoka-ciju resursa. U protivnom, nezdravapromaja na naglo liberalizovanom eko-nomskom prostoru produkovaæe i daljenezapamæenu demobilizaciju resursa, ainstitucionalno neopremljena nova trži-šna privreda neæe biti u stanju da ih an-gažuje i produktivno iskoristi. Rezultatbi bio veæi broj uništenih radnih mestai veæa masa neostvarene dodate vred-nosti od one koja je u komplikova-nom i neizvesnom procesu tranzicijeobjektivno neizbežna. Teško da æemoæi da bude izbegnuta izvesna, ma-kar i ogranièena, doza protekcioni-zma, pogotovo u svetlu èinjenice damu pribegavaju mnogi iz našeg spolj-nog okruženja. Ako to, makar i nasuptilan i ne baš lako vidljiv naèin, èi-ne oni što su razvijeniji i ekonomsko-politièkim znanjima bolje opremljeniod nas, da li je baš nulti protekcioni-zam, kakvi god da su mu mehanizmi iinstrumenti, za nas ovakve kakvi smooptimalno rešenje?

Citirani izvori:- Jefferson Institute (2003), Konkurentnost privrede Srbije, Beograd: Jefferson Institute uz podršku Narodne banke Srbije.- Kovaèeviæ, Mlaðen (2004a), „Dugoroène tendencije, stanje i ogranièenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbiije“, M. Kovaèeviæ et al., ur., Ekonomsko-

finansijski odnosi sa inostranstvom ¦ Konkurentnost privrede i izvoza, zbornik sa istoimenog savetovanja Nauènog društva ekonomista SCG i Ekonomskog fakul-teta Beograd, Ekonomski anali XLVIII, septembar, tematski broj, 35-79.(2004b), „Nužnost napuštanja postojeæe spoljnotrgovinske politike i valutnog kursa“, S. Mi-losavljeviæ et al., ur., Ekonomska politika i razvoj 2004/2005. g., zbornik sa istoimenog savetovanja Nauènog društva ekonomista SCG i Ekonomskog fakulteta Be-ograd, Ekonomski anali XLVIII, decembar, tematski broj, 223-32.

- Madžar, Ljubomir (2004), „Razvojno jezgro i suština konkurentnosti“, M. Kovaèeviæ et al, ur., op. cit., 11-22.- Porter, Michael E. (1985), Competitive Advantage, New York: The Free Press.- Prokopijeviæ, Miroslav, red., Dve godine reforme u Srbiji: propuštena prilika, Beograd: Centar za slobodno tržište.- Schoenfelder, Bruno (2005), Postcommunist judicial system:The deep-rooted difficulties of overcoming communist legacies. With special regard to Croatia, Frei-

berg, Sax.: Fakultaet der Wirtschaftswissenschaften of the Bergakademie Freiberg, umnoženo, oèekuje se objavljivanje u Ekonomskim analima 1/2005.- Winiecki, Jan (1999), Three Crucial Issues in Post-Communist Privatization, Torino: International Centre for Economic Research, Working Paper No. 24/99.


Srbiju je objektivnoneuporedivo težetransformisati nego drugezemlje u tranziciji; ona jemaltene neupravljiv objekat

Sa stanovišta ekonomskepolitike i izgradnje institucijaSrbija je verovatnonajkomplikovanija zemlja nasvetu; kako bi to moglo da sepogubno i trajno ne odrazi nanjenu konkurentnost

Srbija izvozi veoma malo. Ovo jepre svega posledica velikog pa-da proizvodnje u periodu posleraspada Jugoslavije. Do samog

pada proizvodnje, meðutim, došlo jejednim delom i zbog privrednih politi-ka koje su voðene u èitavom periodu,koje nisu bile iste u razlièitim podperi-odima, ali su imale sliène posledice poizvoz. Gledajuæi samo na period posle2000. godine, može se reæi da se pri-vredna politika nije mnogo zanimala zaizvoz, pa ni za konkurentnost srpskeprivrede. Posledica toga je mali izvoz iveliki spoljnotrgovinski i deficit na te-kuæem raèunu.1 Oni dovode u pitanjeodrživost makroekonomske stabilno-sti, kako kada je reè o kursu dinara i in-flaciji, tako i kada je reè o spoljnom du-gu. Kako se obièno kaže u ovom kon-tekstu, ono što ne može da nastavi daraste u beskonaènost zaustaviæe se – isamo je pitanje hoæe li do toga doæiprinudno ili posredstvom prilagoðava-nja privredne politike, po moguænostipre postepenom nego naglom.

U ovom izlaganju æu najpre razmotri-ti osnovne èinioce konkurentnosti srp-ske privrede, a potom æu izneti niz su-gestija za korekciju privredne politike.

U pregledu konkurentnosti u jugoi-stoènoj Evropi koji priprema Svetskiekonomski forum, i koji još uvek nijeobjavljen, Srbija drži poslednje mesto uovom regionu, manje-više po svim po-kazateljima (sam region, naravno, nijemeðu boljima u Evropi, pa i svetu). Šta-više, ocene iskazuju pogoršanje konku-rentnosti Srbije u 2004. godini u odno-su na prethodnu (u ranijim godinamaSrbija nije bila obuhvaæena ovim istraži-vanjem). Ovaj izvor definiše konkurent-nost relativno široko, ali se oslanja, najedan ili na drugi naèin, na tri osnovnaizvora konkurentnosti: ekonomska poli-tika, institucionalna struktura i inovativ-nost.2 Teorijski posmatrano, ovakva i

slièna shvatanja konkurentnosti polazeod toga da su preduzeæa ona koja kon-kurišu svojim proizvodima, da na njiho-vo ponašanje i uspeh utièu tržišne i dru-ge ustanove i da makroekonomska poli-tika može da utièe i pozitivno i negativ-no kako na delovanje tržišta tako i nakonkurentnost preduzeæa.

Politika kursaOvde æe prvo biti reèi o uticaju ma-

kroekonomske politike, potom o razvo-ju institucija i konaèno o preduzeæima.Ostaviæu po strani inovativnost, buduæida je to tema koja zahteva posebno raz-matranje. Pretpostaviæu, u stvari, da æepreduzeæe sa dobrom upravom koje de-la u tržišnim okolnostima u zemlji sa va-ljanom makroekonomskom politikomtežiti da bude inovativno iz uobièajenihposlovnih razloga. Jasno je, meðutim,da je to mnogo šira tema koja se ovdene može valjano obuhvatiti.

Da makroekonomska politika možeda utièe na konkurentnost domaæihpreduzeæa kako na stranom tako i nadomaæem tržištu nije nešto što se naèel-no osporava, mada se kod analize speci-fiènih politika o tome gotovo uvek iz-nova raspravlja. U Srbiji je voðena rela-tivno duga debata, uglavnom u novina-ma i putem konferencija za štampu, ukojoj se tvrdilo da politika kursa nemauticaja ni na uvoz niti na izvoz, znaèi naspoljnu trgovinu uopšte. Glavni argu-ment je bio da izvoz zavisi od konku-rentnosti preduzeæa, a ona najviše odtoga da li ona imaju proizvode za izvozili ih nemaju. Štaviše, isticalo se da se topokazalo taènim kadgod je kurs korigo-van nadole, jer nekog znaèajnijeg pora-sta izvoza nije bilo. Takoðe, kadgod bineko novo ili privatizovano preduzeæepoveæalo izvoz to se uzimalo kao dokazda kurs nije prepreka konkurentnosti.

Ovo nisu argumenti koji su specifièniza Srbiju. Oni se èuju svuda gde je spolj-

na ravnoteža problem, a sledi se politikafiksnog kursa. Nisu pogrešni argumentionih koji tvrde da kurs ne može da bu-de sredstvo kojim se trajno obezbeðujekonkurentnost neke privrede. Ukolikoje nekako utvrðen na ravnotežnom ni-vou, sasvim je nevažno, sa ove taèke gle-dišta, je li fiksni ili je fleksibilan ukolikose potrošnja kreæe u okvirima kojeomoguæuje rast proizvodnje i produk-tivnosti. Kao i kada je reè o monetarnojpolitici uopšte, nije netaèno tvrðenje dase manipulacijom kamatne stope i kursane može obezbediti onaj rast koji se že-li ili ona spoljna trgovina koja se želi.

Meðutim, ukoliko je kurs fiksiran ilise održava na nivou koji nije ravnote-žan, tada æe doæi do izvesnog broja po-sledica koje mogu znaèajno uticati nesamo na održivost makroekonomskestabilnosti, veæ i na strukturu ukupnetražnje, pa i na dugoroènu alokaciju re-sursa. Ovde ima smisla navesti one kojesu primeæene drugde, pre svega u ze-mljama u razvoju, ali i u privredi Srbijeu poslednjih nekoliko godina.3 Prvo, ra-ste spoljnotrgovinski deficit. U Srbiji jeon znatno veæi od ukupnog izvoza. Po-sebno je visok sa Evropskom unijom idrugim trgovaèkim partnerima, osimBosne i Hercegovine i Makedonije.Ovo nije samo po sebi rðavo. Pitanje jeda li je reè o deficitu koji je održiv, tojest može li se oèekivati da æe rast izvo-za u buduænosti obezbediti vraæanje du-gova, a da ne doðe do veæih poremeæa-ja i prinudnih korekcija potrošnje i pro-izvodnje? Ukoliko nije, tada može doæido neželjene korekcije kursa, koja možeda bude deo ozbiljnije privredne krize.4

Drugo, u ukupnoj tražnji, raste potro-šnja na raèun štednje uz istovremenirast investicija. Buduæi da je tekuæi ra-èun bilansa plaæanja jednak razlici izme-ðu štednje i ulaganja, porast uvoza naraèun domaæe potrošnje vodi porastustranih investicija, to jest poveæanom


VLADIMIR GLIGOROV

Tri izvora Konkurentnost srpske privrede može da se popravi korekcijomekonomske politike, jaèanjem tržišnih i institucija vladavine prava, kao iprivatnog sektora

uvozu strane štednje, ali i padu domaæeštednje.5 Ovo ne bi moralo da bude pro-blem kada štednja i investicije ne bi biliu relativno bliskoj vezi u velikoj veæinizemalja pre svega zbog ponašanja inve-stitora.6 Tako da eventualno pogoršanjeinvesticione klime bilo u Srbiji ili u ze-mljama iz kojih potièu investicije moguda dovedu do nespremnosti da se rastu-æi tekuæi deficit u Srbiji dodatno finansi-ra, bar ne po postojeæem kursu ili sa po-stojeæim prinosima. U Srbiji je tekuæi ra-èun duboko negativan, tako da je razli-ka izmeðu štednje i investicija veomaznaèajna. Ukoliko ne doðe do ozbiljni-jeg rasta štednje, može da se otvori pita-nje moguænosti finansiranja deficita natekuæem raèunu, a pogotovo o njego-vom finansiranju pod povoljnim uslovi-ma. Treæe, fiksni kurs teži da podstièerast sektora usluga za raèun industrij-skog sektora. U zemljama gde se uslugeizvoze, recimo gde je veoma razvijen tu-rizam, ovo može da bude povoljnaokolnost. Meðutim, tamo gde je izvozusluga mali, realokacija resursa iz indu-strije u usluge može da ima posledicepo dugoroènu stopu rasta. Ovaj uticajkursa na relativne cene na domaæem tr-žištu je oèigledno od velike važnosti. USrbiji je došlo do znaèajne deindustrija-lizacije, tako da relativne cene koje nepodstièu reindustrijalizaciju ne mogu dase smatraju povoljnim.

Èetvrto, priliv stranih investicija znada bude manji u zemljama sa fiksnimkursom, posebno ukoliko nije na ravno-težnom nivou, nego u zemljama sa flek-sibilnim kursom. Nije sasvim jasno za-što je tako. Jedan razlog može da budetaj što je manje rizièno kreditirati drža-vu ili stanovništvo nego ulagati u privre-du iz više razloga: empirijska istraživa-nja izdvajaju korelaciju izmeðu fiksnogkursa i nerazvijenih finansijskih ustano-va i neusaglašenost fiskalne i monetarnepolitike. Vlada ponekad pogrešno mi-

šljenje da je fiksni kurs dobar za investi-tore jer im smanjuje rizik. Ovo nije sa-svim taèno, ali je takoðe uglavnom irele-vantno. Manji rizik je bolji od veæeg, alije isto tako važno da postoji pouzdanaprocena riziènosti. Fiksni kurs ponekadzna da onemoguæi ispravnu percepcijuriziènosti investiranja, a to onda vodi nesamo nižem nivou investicija veæ i po-grešnoj alokaciji investicionih sredstava.

Peto, održanje fiksnog kursa na nivoukoji ne ugrožava konkurentnost privre-de postavlja ozbiljne zahteve pred osta-le instrumente ekonomske politike. Presvega, monetarna politika ne može dabude naroèito aktivna, osim ukoliko tr-govaèka politika nije protekcionistièka,znaèi ukoliko carinske i druge barijerenisu visoke. Fiskalna politika, opet, mo-ra da bude prilièno kruta, jer je najboljeda budžetskog deficita i nema. Poveza-no sa tim, politika dohotka mora da bu-de stroga, posebno ukoliko je tržište ra-da nerazvijeno ili nedovoljno fleksibil-no. Svi ovi elementi ekonomske politikemoraju da budu podreðeni oèuvanjufiksnog kursa na nivou koji ne umanju-je konkurentnost. Inaèe, veæi izdaci zaplate, na primer, isto su što i depresija-cija kursa, dok je, da uzmem drugi pri-mer, smanjenje carina isto što i apresija-cija kursa. O uticaju monetarne politike,bilo da je reè o kamatama ili o direktnojkontroli likvidnosti banaka, nema po-trebe posebno govoriti.

Uloga institucijaU izvesnom smislu, kada se kaže kon-

kurentnost misli se na troškove. U Srbi-ji su troškovi rada visoki iz više razlogau koje ovde nema potrebe posebno ula-ziti. Naravno, postoje i netroškovni ele-menti, ali oni svi imaju troškovni ekvi-valent, da se tako izrazim. Tu spadajuneki troškovi koji imaju elemente jav-nog dobra, gde svakako znaèajnu uloguigraju razni vidovi infrastrukture, a po-

sebno ono što se zove kvalitetom usta-nova. Ovde bi možda imalo smisla uka-zati na znaèaj institucija na posredan na-èin koji bi mogao da bude i od šireg in-teresa.

Naime, èesto se govori o znaèaju ne-formalnih ustanova, društvenog kapita-la ili èak kulture za efikasnost i konku-rentnost privrede. Ne ulazeæi ovde u te-orijske i empirijske sporove, valja ukaza-ti na èinjenicu da se tržišna privreda za-sniva na interesu i na ugovoru, a ne nadužnosti i poverenju ili na sliènim ka-rakteristikama neformalnih ustanova;drukèije reèeno, zasniva se na pravu, ane na moralu. Ovo je tako iz više razlo-ga, ali i zbog toga što pravna država ko-šta manje od bilo kog drugog oblikadruštvene kontrole ponašanja. Ovo, na-ravno, podrazumeva sasvim specifièno,liberalno, shvatanje pravne države ilivladavine prava. Ovde nema potrebedetaljnije govoriti o tome. Dovoljno jeukazati na nekoliko posledica koje ima-ju znaèaj za konkurentnost privrede.

Prvo, vladavina prava polazi od pošto-vanja privatne svojine. Troškovi nejasnihsvojinskih odnosa su veoma visoki, ma-da ne moraju uvek da budu nepremosti-va prepreka razvoju.7 Drugo, uvažava se


Vladimir Gligorov: Održanje fiksnog kursana nivou koji ne ugrožava konkurentnostpostavlja ozbiljne zahteve pred ostaleinstrumente ekonomske politike

Gledajući samo na periodposle 2000. godine, može sereći da se privredna politikanije mnogo zanimala za izvoz,pa ni za konkurentnostsrpske privrede

pojedinaèni interes i sloboda sklapanjaposlova, što je osnova na kojoj izrastajutržišne ustanove. Treæe, zakoni i sudovine služe ostvarenju politièkih interesa,veæ obezbeðuju nesmetano i efikasnofunkcionisanje privrede. Èetvrto, ogra-nièava se što je više moguæe diskrecionavlast i poveæava uloga pravila.

Izgradnja institucija sadrži elemenatulaganja u javno dobro i stoga nije ne-što što uvek izrasta spontano iz prirodedruštva. Ovde se ovo može ostaviti postrani, dovoljno je reæi da je taj elemenatkonstruktivizma posebno znaèajan utranziciji od socijalistièke ka tržišnoj pri-vredi. U tome je od velikog znaèaja dataj konstruktivizam bude legitiman, štoæe reæi da je zasnovan na ispravnom raz-umevanju ko je onaj u èijem se interesuupravo takva tranzicija vrši. U Evropi sepokazalo da je demokratizacija proceskojim se obezbeðuje legitimnost i valja-na izgradnja ustanova, pa se tako obez-beðuje vladavina prava. Ima shvatanjada je vladavina prava važnija od demo-kratije i da èak demokratija može dapredstavlja prepreku uspostavljanju vla-davine prava, ali to se nije pokazalo taè-nim u evropskim zemljama u tranziciji.8

Kada se pogleda stanje ustanova u Sr-biji, jasno je da je zemlja daleko od vla-davine prava. Privatna svojina nije valja-no zaštiæena, tržišta su pod velikim pri-tiskom raznoraznih ogranièenja i gene-ralno su nedovoljno razvijena, ustav izakoni su uglavnom irelevantni, a dis-kreciona vlast je velika. Konaèno, de-mokratizacija je na samom poèetku, anije izvesno da se njoj zaista i teži. Takoda je legitimnost èitavog procesa tranzi-cije pod velikim znakom pitanja.

Nije jednostavno izmeriti uticaj rða-vih institucija na privredna kretanja. Je-dan pokazatelj je javna potrošnja, kojaje u Srbiji veoma visoka. Pored toga,njena struktura je nezadovoljavajuæa. Itakva kakva jeste ne može se smatrati

funkcionalnom i efikasnom. Takoðe,poreski sistem je rðav, mada ovde nijemoguæe ulaziti u detalje. Dovoljno je re-æi da se prevashodno rukovodi obezbe-ðivanjem sredstava i selektivnim stimu-lisanjem proizvodnje i potrošnje, znaèikombinuje ne baš optimalno oporeziva-nje sa paternalistièkim pristupom javnojpotrošnji.

Drugi pokazatelj je stepen slobodekoju ustanove obezbeðuju. Makar što semogu staviti ozbiljni prigovori svim in-deksima slobode koji se danas izraðuju,ipak mora da nešto znaèi èinjenica da seSrbija na svima njima nalazi prilièno bli-zu dnu lestvice. Isto važi i za indeksetranzicije koje publikuje Londonskabanka za obnovu i razvoj. Štaviše, u ve-æini sluèajeva, Srbija je pogoršala svojpoložaj u poslednjih godinu-dve.

Treæi pokazatelj je onaj o korupciji.Mada je korupcija delimièno odgovorna rðave ustanove, nema sumnje da jevisoka, sveprisutna i uporna korupcijaozbiljna prepreka privrednom razvoju.Uz to, ona je èesto prisutna tamo gde jesiva ekonomija veoma razvijena. U Srbi-ji je siva ekonomija gotovo sveprisutna.Korupcija je naèin na koji ona opstaje.Ponekad se o sivoj ekonomiji govorikao o oazi tržišne privrede, što je bilodonekle taèno u socijalistièkoj privredi.Meðutim, ni po naèinu funkcionisanjani po poslovnim odnosima, a posebnone po normama koje se slede, to nijesektor koji se karakteriše visokim stepe-nom privrednih sloboda, poštovanjemsvojine i slobodnog tržišta. Tako da jeprisustvo sive privrede uz visoku ko-rupciju znak visoke nefunkcionalnosti ineefikasnosti privrednih ustanova.

PreduzećaKonkurentnost znaèi kontrolu tro-

škova, a ovo opet podrazumeva da supreduzeæa tako ustrojena da je vrednostpreduzeæa kljuèni motiv privreðivanja,

to jest da menadžeri teže da ostvare štoje moguæe veæi profit. Ostvarivanje ovefunkcije podrazumeva da tržišta kapita-la i rada relativno dobro funkcionišu, jerona bi trebalo da odrede cenu osnovnihfaktora proizvodnje. Takoðe, odnos iz-meðu vlasnika i menadžera bi trebalo daje adekvatno ureðen, kako ne bi došlodo poveæanja menadžerske zarade nauštrb imovine vlasnika.

U Srbiji je tek skoro usvojen zakon oposlovnim društvima, ali nije u ovomèasu jasno koliko se on primenjuje iuopšte da li se može oèekivati da æeimati neki znaèajan uticaj na ponašanjepreduzeæa, bar kratkoroèno posmatra-no. Ovaj zakon bi trebalo da zaštiti vla-snike preduzeæa, što je naravno važnoza efikasnost preduzeæa. Može se ras-pravljati o tome koliko su rešenja kojasu u njemu sadržana dobra, ali to æe sevideti kada on zaista poène da se pri-menjuje. Drugi zakoni nisu ponekad uskladu sa zakonom o preduzeæima, aponeki nedostaju. Zakon o bankrotstvuje tek poèeo da se primenjuje i ostaje dase vidi kako æe se to odvijati. Zakon oradu je predmet stalnih sporova, jer ni-je sasvim rašèišæeno sa tim èemu tržišterada treba da služi i ko ima kakvu ulo-gu na njemu. Velika sigurnost zaposle-nih nije dobra, ali ni visoka nesigurnostnije neminovno dobra. U istoj meri ukojoj postoji problem sa alokacijom ka-pitala u uslovima visokog rizika, posto-ji i problem alokacije rada u uslovimapoveæanog rizika. Razumljivo je da sesindikati trude da rizik gubitka poslasmanje, ali to ne mora da bude rðavo niza poslodavce. U svakom sluèaju, trži-šte rada je daleko od toga da utvrðujecenu rada koja je u skladu sa efikasnomalokacijom.

Tržište kapitala je malo, a èitav finan-sijski sektor je poprilièno nerazvijen.Ukoliko se samo pogleda nivo moneti-zacije srpske privrede kao i kreditna ak-


U pregledu konkurentnosti ujugoistočnoj Evropi kojipriprema Svetski ekonomskiforum Srbija drži poslednjemesto u ovom regionu, manje-više po svim pokazateljima

Nisu pogrešni argumenti onihkoji tvrde da kurs ne može dabude sredstvo kojim se trajnoobezbeđuje konkurentnostneke privrede

tivnost banaka, postaje jasno da je finan-sijski sektor mali i skup. On svakako nedoprinosi znaèajno konkurentnosti srp-skih preduzeæa i privrede u celini. Ko-naèno, tržište preduzeæima, bilo kada jereè o privatizaciji ili o preuzimanju, nijedobro organizovano i predstavlja izvorneefikasnosti više nego efikasnosti.

Kljuèna su možda dva problema. Je-dan je u uverenju regulatora ovih trži-šta da je važno ko kupuje, a ne kolikoje spreman da plati za privatizovanopreduzeæe ili za akcije koje su na pro-daji. Drugim reèima, smatra se da trži-šte ne može da izvrši valjanu selekcijuvlasnika, veæ bi to trebalo da èini drža-va ili neko njeno ministarstvo ili agen-cija. Drugi problem je u tome što sekupovina preduzeæa ne vidi kao privat-na investicija, veæ kao sredstvo zaostvarenje nekih makroekonomskih ilidrugih ciljeva. Tako se kupac obavezu-je da investira i da zaposlenima isplaæu-je propisane zarade, odnosno da ispla-ti naknade onima koji ostaju bez posla.I to se èini od sluèaja do sluèaja, a negeneralno. Država može, kao što se toi èini, da odredi minimalnu nadnicu iotpremninu za otpuštenog radnika, alito bi trebalo da važi za sve u istoj merii na isti naèin. Takoðe, može država dazabranjuje repatrijaciju ili selenje kapi-tala, mada je to nešto što se sve manjeèini, jer baš i nije popularno kod inve-stitora. Meðutim, takozvani investicio-ni programi nisu ništa drugo negoupravo takvo ogranièavanje slobodekretanja kapitala.

Ovome bi trebalo dodati i èinjenicuda je veliki broj preduzeæa u Srbiji jošuvek u društvenom i državnom vlasni-štvu, pa æe postati jasno da je konku-rentnost srpskih preduzeæa veomaogranièena. Ovde valja podsetiti i da sudruštvena i državna preduzeæa delovalau uslovima jedne ili druge vrste mono-polizacije tržišta, tako da bi imalo dosta

posla za zakon o konkurenciji, koji jošnije ni donet.

Dakle, Srbija nije konkurentna 1) zatošto joj makroekonomska politika nijeusredsreðena na taj cilj; 2) zato što imaslabe ili rðave institucije, koje nisu za-snovane na ideji vladavine prava i po-štovanja individualnih sloboda i intere-sa; 3) zato što njena preduzeæa poslujuna nefunkcionalnim i neefikasnim trži-štima i 4) ne raspolažu dobrim siste-mom korporativnog upravljanja, što jebar delimièno posledica nepostojeæe ilirðave i nedosledne regulative i javnognadzora.

Usklađivanje meraKao i kada je reè o drugim stvarima u

ekonomiji i u društvenim naukama uop-šte, normativno nije toliko teško kaoempirijsko. Nije toliko teško reæi šta bitrebalo uraditi da se poveæa konkurent-nost srpske privrede, teže je objasnitizašto opstoji nekonkurentna privreda.Ovde neæu ulaziti u politièku ekonomi-ju srpske privrede.9 Gledaæu da kažemšta bi se moglo uraditi da ona postanekonkurentnija, imajuæi posebno u viduiskustva drugih zemalja u tranziciji.10

Kada je reè o makroekonomskoj po-litici i njenom uticaju na konkurentnost,tu je iskustvo zemalja u tranziciji, uosta-lom kao i drugih zemalja u razvoju, re-lativno jasno. Recimo, ako se poredetroškovi rada u veæini zemalja nastalih izbivše Jugoslavije, vidi se da su oni viši, uevrima, nego recimo troškovi rada u ze-mljama kao što su Bugarska i Rumunija,a i u nekim srednjeevropskim zemljamau tranziciji. Posebno ukoliko se upore-ðuju podaci sa poèetka tranzicije. Znaèi,za razliku od zemalja bivše Jugoslavije,druge zemlje u tranziciji su prešle nakonvertibilnost sa kursom koji nije bioprecenjen. Èak i realna apresijacija, dokoje je kasnije došlo, nije bila takva da bipredstavljala veæi problem konkurent-

nosti tih privreda. Usled toga, a i usledznaèajne liberalizacije trgovine indu-strijskom robom, ove zemlje su poveæa-le izvoz nekoliko puta, a poveæale su iindustrijsku proizvodnju.

Ovde je zanimljivo poreðenje sa Bu-garskom. Iako je u Bugarskoj uvedenvalutni odbor 1997. godine, i danas jerad u Bugarskoj jeftiniji nego u Srbiji. Udrugim zemljama u tranziciji fiksni kru-sevi nisu bili pravilo, sa izuzetkom bal-tièkih zemalja. Tako da nije došlo doznaèajnije erozije konkurentnosti prekoneodmerenog rasta nadnica. U Srbiji,kao i u drugim zemljama bivše Jugosla-vije, sa izuzetkom Slovenije, uveden jefiksni kurs, jedne ili druge vrste, i rezul-tati u izvozu i u razvoju industrijskeproizvodnje su slièni.

Dakle, jasno je da postoji problemtroškova rada s obzirom na režim kursa.

Veæa fleksibilnost bi bila poželjna, alito zavisi i od sposobnosti da se vodeodgovarajuæa monetarna i fiskalna po-litika. U Srbiji, mada je to bi sluèaj i unekim drugim zemljama bivše Jugosla-vije, od samog poèetka tranzicije 2000.godine, preovladalo je mišljenje da jemoguæe imati relativno labavu fiskalnupolitiku uz fiksni kurs. Ovo je moguæeu uslovima zatvorene privrede, bar jed-no vreme. Meðutim, u otvorenoj pri-


Vladimir Gligorov: Kada se kažekonkurentnost misli se na troškove

Ukoliko se pogleda nivomonetizacije srpske privrede,kao i kreditna aktivnostbanaka, postaje jasno da jefinansijski sektor mali i skup

vredi, labava fiskalna politika je isto štoi udar na kurs. Jer rast javne potrošnjepoveæava uvoz, tako da uravnoteženjespoljne trgovine zahteva depresijacijudomaæeg novca. Ovde je važno istaæida æe biti potrebna drukèija fiskalnapolitika i ako se promeni politika kur-sa, kao što je uèinjeno u poslednjih go-dinu-dve. Jer ukoliko je kurs precenjen,onda njegova korekcija neæe biti mo-guæa ukoliko se znaèajno ne smanji po-trošnja.

Dakle, bez obzira na politiku kursa,fiskalno prilagoðavanje, u smislu sma-njenja javne potrošnje i uravnoteženjarashoda sa prihodima, je neizbežno.

To, meðutim, ne mora da bude do-voljno za poveæanje konkurentnosti. Jerpored visine fiskalnog tereta, važna je injegova alokativna uloga. U naèelu binajbolje bilo kada bi, kao u sluèaju trži-šnih transakcija, tražnja i ponuda javnihdobara, i uopšte javnih prihoda i rasho-da, mogli da se utvrde istovremeno. Bu-duæi da je to praktièno neizvodljivo, on-da je važno imati neka naèela na kojimase zasnivaju javni rashodi i prihodi. Pomom mišljenju, izvori prihoda, poreskisistem pre svega, bi trebalo da se ruko-vodi naèelima efikasnosti i da ne budeselektivan i podsticajan u rðavom smi-slu; drugim reèima, trebalo bi da je uskladu sa nekom idejom optimalnog

oporezivanja. Javni rashodi, opet, bi tre-balo da budu odreðeni u skladu sa pre-ovlaðujuæim shvatanjem socijalne prav-de. Kako najveæi deo javnih rashoda idena školstvo, zdravstvo i na socijalnu za-štitu, izdaci bi trebalo da budu odreðeniu skladu sa nekom vrstom društvenogugovora o meðugeneracijskoj i uopštesocijalnoj pravdi. Tu bi imalo mesta i zarazvojnu politiku, znaèi za ulaganja u in-frastrukturu i u ljudski kapital, ali bi naj-veæi deo javnih i komunalnih uslugamoglo da se privatizuje ili da se organi-zuje po principu javnog i privatnogpartnerstva.

Dakle, socijalnim ugovorom bi treba-lo odrediti distribuciju javnih izdataka, aporeski sistem bi trebalo da se rukovodioptimalnom alokacijom resursa. Timebi se odredio trošak države, a njegovadistribucija ne bi nepotrebno uticala nealokaciju resursa.

Ukoliko bi se kurs prepustio tržištu,tada bi monetarna politika mogla da bu-de aktivnija. U režimu fiksnog kursa,centralna banka nema uticaja na kamat-nu stopu, osim posredno. Ovo posled-nje se svodi na intervencije na devi-znom tržištu i na manipulacije obave-znom rezervom banaka. To su gruba ineefikasna sredstva. Pored toga, pasiv-no tržište novca može da deluje ograni-èavajuæe na razvoj ponude banaka iuopšte na monetizaciju privrede. Poredtoga, ponuda domaæeg novca zna dabude trajno ogranièena zbog toga što seprivreda i stanovništvo osiguravaju odneželjenih iznenaðenja tako što koristestrani novac. Ova je novèana substituci-ja èesto veoma visoka, što onda praktiè-no imobiliše monetarnu politiku cen-tralne banke. I, što je najgore, održavakamatnu stopu na visokom nivou. Toima za posledicu poveæano zaduživanjeu inostranstvu i poveæana strana ulaga-nja u kratkoroène obveznice denomini-rane u dinarima.

Dakle, aktivnija monetarna politika,pod èime se podrazumeva veæi uticajcentralne banke na kamatnu stopu pre-ko intervencija na tržištu novca, bi bilapoželjna kako bi se smanjila cena kapi-tala i poveæala uloga domaæeg novca.

Rast konkurentnostiTrgovaèka politika kao i politika kon-

kurencije, po mom mišljenju, ne bi treba-lo da imaju za cilj zaštitu domaæe proiz-vodnje i zaposlenosti. Carine imaju smislakao selektivna zaštita, što opet može dabude od koristi industriji u povoju. Pomom mišljenju, koje danas ne deli velikibroj ljudi, liberalizacija kapitalnih transak-cija je takoðe veoma poželjna. Srednjee-vropske zemlje u tranziciji su relativno ra-no liberalizovale kapitalne transakcije i toje doprinelo stabilnosti priliva stranog ka-pitala, a i stabilnosti tekuæeg raèuna i takoi kursa. Pogrešno je, po mom mišljenju,uvoditi racionisano snabdevanje stranimkapitalom i racionisati moguænost investi-ranja u inostranstvu. Oèuvanje monopo-la, opet, nema smisla, tako da je politikakonkurencije veoma potrebna, kao što jepotrebno omoguæiti efikasniji postupakbankrotstva.

Dakle, ostale mere ekonomske politi-ke bi trebalo da budu usmerene na efi-kasnije delovanje tržišta zarad efikasnealokacije privrednih resursa.

Makroekonomska politika je važna,ali su naravno važne i ustanove. U slu-èaju zemalja u tranziciji postojala je bo-jazan da æe preuzimanje ustanoveEvropske unije delovati destimulativnona razvoj ovih zemalja. Nema sumnjeda je trošak tih ustanova u ponekomaspektu velik. Meðutim, preteže koristod same èinjenice da se uspostavljajuustanove tržišne privrede i liberalne de-mokratije. I u balkanskim zemljama gdeje proces prilagoðavanja Evropskoj uni-ji daleko odmakao, u Bugarskoj i Rumu-niji, ne vide se znaèajni negativni efekti


Vladimir Gligorov:Konkurentnost

srpskih preduzeća jeveoma ograničena

Tamo gde je izvoz usluga mali,realokacija resursa izindustrije u usluge može daima posledice po dugoročnustopu rasta

prevelike institucionalizacije i birokrati-zacije. Nema sumnje da je to bolje odinstitucionalnog haosa i samovolje, a ikompatibilno je sa glavnim trgovaèkimpartnerima, što nije nevažno.

Znaèi, kada je reè o institucionalnojizgradnji, valja ubrzati proces približa-vanja Evropskoj uniji, izmeðu ostalog izato što ona subvenicioniše taj proces.

Konaèno, kada je reè o jaèanju predu-zeæa i njihove konkurentnosti, ništa nijetako važno kao privatizacija. Naravno,potrebno je voditi raèuna o èinjenici darðava privatizacija zna da ima veoma du-goroène posledice. One se oseæaju umnogim zemljama u tranziciji. Kod togaje daleko najvažnije da vlasnike bira trži-šte a ne ministarstva, agencije ili ovaj ilionaj deo zainteresovane javnosti. Tako-ðe je važno da država putem privatizaci-je stvori sebi moguænost da razdvoji jav-no od privatnog, a ne kako se ponekaddešava da ih spoji u nekom sistemu ma-fijaške privrede ili oligarhijskog režima.11

Dakle, privatizacija, gde je cena pred-uzeæa jedini kriterij sticanja vlasništva igde se cena utvrðuje na konkurentnomtržištu, svakako je najbolji naèin da sepoveæa konkurentnost preduzeæa. Mno-go toga je takoðe potrebno uèiniti, po-sebno kada je reè o institucionalizacijitržišta preduzeæima, ali je sigurno da jeu tranziciji uticaj privatizacije na rezulta-te preduzeæa najznaèajniji.

Konkurentnost srpske privrede mo-že, dakle, da se popravi korekcijom eko-nomske politike, jaèanjem tržišnih i in-stitucija vladavine prava i jaèanjem pri-vatnog sektora. U osnovi, nije reè o ne-èemu što se bitno razlikuje od progra-ma tranzicije u zemljama srednje Evro-pe, pa i onima na Baltiku ili na Balkanu.Srbija je prvobitno bila rešila da konku-rentnost nije važna, tako da su sada pro-mene složenije i riziènije. Utoliko je va-žnije da se zasnivaju na demokratskomlegitimitetu, što je na žalost još jedna odstvari koja Srbije nedostaje.


1 Zabrinutost za ta kretanja i za trenutno stanje srpke privrede sada je poèeo da izražava i Meðunarodni monetarni fond, a posebno u netom objavljenom sopštenjuo redovnim konsultacijama sa ekonomskim vlastima u Srbiji. Vidi IMF (25. februar 2005), “Serbia and Montenegro – 2005 Article IV Consultation: ConcludingStatement of the IMF Mission”, www.imf.org. Slièna upozorenja se mogu naæi i u prethodnim izveštajima. Valja zapaziti da ton postaje sve ozbiljniji iz izveštaja uizveštaj, a reènik, kako se to kaže diplomatskim žargonom, sve otvoreniji. Posebno vayna je zakljuèna reèenica iz navedenog saopštenja: “From being among thefront runners when the countries in the region started the transition process, Serbia and Montenegro have now fallen well behind and a bold move to integrate withthe European Union appears to be the only realistic path for making up lost ground.“

2 Za detalje vidi Blanke, Jennifer, Fiona Paua, and Xavier Sala-i-Martin, (2003), „The Growth Competitiveness Index: Analyzing Key Underpinnings of EconomicGrowth“, Global Competitiveness Report of the World Economic Forum.

3 Literatura je suviše obimna da bi se citirala. Osim toga, kao što je to u svemu sluèaj, nema saglasnosti o stilizovanim èinjenicama koje æe ovde biti iznete i posebnonema saglasnosti o njihovoj interpretaciji. Atipièni primeri se mogu naæi za manje-više sve generalizacije u društvenim naukama, a to važi i za empirijska istraživanjaekonomske nauke.

4 O održivosti stranog duga više u V. Gligorov (2004), “Debt Sustainability and Growth in Croatia” WIIW Research Report 306. Veoma dobar pregled se može naæiu G.-M. Milesi-Ferretti, Assaf Razin (1996), Current-Account Sustainability. Princeton Studies in International Economics.

5 O tome vidi O. Blanchard, Francesco Giavazzi (2002), “Current Account Deficits in the Euro Area. The End of the Feldstein Horioka Puzzle?“ Brookings Paperson Economic Activity 2.

6 O tome vidi J. Ventura (2002), “Towards a Theory of Current Accounts” NBER Working Paper w9163 i Kraay, Aart, and Jaume Ventura (2000), “Current Accountsin Debtor and Creditor Countries,” Quarterly Journal of Economics, XCV, 1137-1166.

7 O tome vidi zanimljive opaske u R. Rigobon, D. Rodrik (2004), “Rule of Law, Democracy, Openness and Income: Estimating the Interrelationships” NBERWorking Paper w10750.

8 Zanimljiv novi rad o odnosu demokratije i rasta jeste D. Rodrik, R. Wasziarg, “Do Democratic Transitions Produce Bad Economic Outcomes?”,http://ksghome.harvard.edu/~drodrik/papers.html.

9 O tome u V. Gligorov, “Srbija i Crna Gora: stanje i predlozi reformi” delimièno objavljeno u Ekonomist magazinu, mart 2004. U tom radu se mogu naèi i detaljnipodaci o privredi Srbije i o njenoj konkurentnosti.

10 I ovde valja upozoriti da moje èitanje tog iskustva ne mora da bude isto kao ono koje se može naæi kod drugih autora. O svakom od ovih stavova se vode rasprave,kao što je to u nauci i uobièajeno. Literatura je suviše obimna da bise ovde navodila ili posebno komentarisala.

11 O tome više u V. Gligorov(2003), “Serbia and Montenegro: Transition with Organized Crime“ WIIW Current Analyses and Country Profiles, No. 19.

Plastična (ne)konkurentnostJa sam prošle jeseni, jer moje potre-

be nisu velike, kupio „jugo“ sa „pežo-ovim“ motorom. „Pežoov“ motor jezaista jedna izvanredna stvar – perfekt-no radi. Ali, kada vi uzmete taj „jugo“,onda svake nedelje po jedan radni dantreba da odvojite da idete u servis. Ne-mojte da se smejete ovo je vrlo intere-santna prièa. Jednom sam izgubio svuteènost za hlaðenje, dva puta sam me-njao instrument tablu, uvek iz drugihrazloga, zato što na njoj svaki put po-nešto radi, ali ne radi sve. Tu tablu pro-izvodi domaæi proizvoðaè koji se zoveTeleoptik. Zatim taj „jugo“ nije hteoda startuje, onda ventilator nije radio,nije pritegnuta šelna, nije pritegnutkabl, nisu pritegnute kleme. Znaèi, toje naèin rada, to je rezultat tog viška za-poslenih koji postoji u „Zastavi“. Ka-da bi se broj zaposlenih sveo na treæi-nu, sa tri puta veæim platama, ali i mo-guænošæu da oni budu otpušteni kadase ovakve stvari dogaðaju, verovatnobi onda pritezali te šrafove malo bolje.Ali, ovaj novi Zakon o radu koji jeusvojen, upravo predstavlja korak na-zad u tom pogledu i ja hoæu da pitamkojim sada deviznim kursom možemokompenzirati tu štetu koju æe on da na-pravi u pogledu troškova rada. (StojanStamenkoviæ)

Kada se pogleda stanjeustanova u Srbiji, jasno je daje zemlja daleko od vladavineprava

Uuvodnim referatima kolegaMadžara i Gligorova dat jedobar pregled faktora koji sudoprineli drastiènom padu i

niskom nivou konkurentnosti privredeSrbije. Nema, meðutim, dokaza ili indi-katora na osnovu kojih bi se moglo za-kljuèiti da je konkurentnost privredeSrbije nastavila da pada i posle 2000.godine. Mnogi zvaniènici, pa i èitav nizekonomista su od kraja 2000. godineobeæavali i prognozirali spektakularanrast i razvoj i rast konkurentnosti pri-vrede Srbije, ali je od svega toga vrlomalo ostvareno. Uvoz je rastao neupo-redivo brže od izvoza, pa se spoljnotr-govinski deficit fantastièno poveæavaoi prošle godine je prešao 7,4 milijardedolara. U sluèajevima nekih zemaljasmanjenje ili poveæanje spoljnotrgo-vinskog deficita ne mora znaèiti da jedošlo do rasta ili pada konkurentnostinjihovih privreda. Kada je u pitanju Sr-bija, koja ima diversificiranu strukturuizvoza i uvoza, veoma izražen rastspoljnotrgovinskog deficita, koji je za-beležen u periodu posle 2000. godine,bez ikakve sumnje je dokaz da se kon-kurentnost njene privrede na stranom,a još više na domaæem tržištu drama-tièno smanjuje. Drugi pokazatelj o pa-du konkurentnosti privrede Srbije jestenjen pad na rang listama zemalja pokonkurentnosti njihovih privreda. Ta-ko je na poslednjoj rang listi WorldEconomic Foruma za 2004/05, onapala na 89 mesto (od 104 zemlje) popotencijalu za srednjeroèni rast, a pounutrašnjem makrookruženju èak na102. mesto.

U uvodnim referatima nedostaje defi-nicija tzv. makrokonkurentnosti, odno-sno konkurentnosti privrede u celini.Svi misle da je svakom jasno šta se podtim podrazumeva. Iako opšte prihvaæe-na definicija konkurentnosti, pa ni ma-krokonkurentnosti ne postoji, iz niza ra-

znih definicija proizilazi da se konku-rentnost privrede u celini jedne zemljeizražava preko njene sposobnosti ostva-renja dinamiènog, ali održivog rasta irazvoja, takvog koji neæe buduæe gene-racije ogranièavati u zadovoljenju njiho-vih potreba. Iz toga sledi zakljuèak dapostoji skup faktora koji u sadejstvu uti-èu na rast ili pad i nivo konkurentnostiprivrede svake zemlje. Navešæu samoneke: kvalitet ljudskog, posebno intelek-tualnog kapitala, postojanje pravne dr-žave, razvijenost tradicionalne, a poseb-no tehnološke infrastrukture, razvije-nost tržišta i tržišnih institucija, odnosštednje i investicija i domaæeg društve-nog proizvoda, uèešæe privatnog sekto-ra u ukupnoj privrednoj aktivnosti, pri-sustvo kvalitetnih stranih investicija,obim uvoza opreme i tehnologije, opti-malno upravljanje raspoloživim ljud-skim kapitalom, osposobljenost i moti-visanost preduzeæa da poveæavaju pro-duktivnost i performanse u ogromnomskupu necenovnih faktora konkurent-nosti itd.

Džeferson institut je pre tri godineobjavio obiman rad „Konkurentnostprivrede Srbije“. U toj tzv. studiji na vr-lo velikom broju mesta se tvrdi da valut-ni kurs ne utièe na izvoz, uvoz i spolj-notrgovinski deficit. Konstatuje se, naprimer, i da odliv mozgova iz Srbije ni-je negativno delovao na konkurentnostnjene privrede. To je frapantno. Ljudski,odnosno intelektualni kapital je postaonajvažniji faktor konkurentnosti privre-de svake zemlje, pa valjda i Srbije. Iz ovezemlje se od poèetka 90-ih godina pro-šlog veka iselilo oko 400.000 lica, a odtoga oko 40.000 visokokvalifikovanih.

Odlazak gotovo svakoga, pogotovu vr-hunskog struènjaka iz Srbije u inostran-stvo imao je za posledicu smanjenjekonkurentnosti njene privrede ili nekogod njenih preduzeæa i istovremeno po-veæanje konkurentnosti privrede ili ne-kog od privrednih subjekata zemlje ukoju odlazi da radi.

Zadržaæu se na dva faktora koji utièuna nivo, rast ili pad konkurentnosti pri-vrede jedne zemlje i njenih preduzeæa.To su uvoz opreme i znanja i angažova-nje vrhunskih inostranih menadžera darukovode preduzeæima. Stanje u nauè-noistraživaèkom radu u Srbiji je drama-tièno. Na prste jedne ruke se mogu na-brojati preduzeæa koja sada imaju insti-tute ili centre za istraživaèko-razvojnirad i to se, naravno, vrlo negativno od-ražava na konkurentnost. Uz sve to,uvoz opreme i znanja u poslednjoj de-ceniji prošlog veka je sveden na simbo-lièan nivo. U poslednje èetiri godineuvoz opreme u Srbiji jeste znatno po-veæan, ali je njeno uèešæe u robnomuvozu, još uvek vrlo skromno – neštopreko 21 odsto. O problemu niskogstruènog nivoa menadžera u našimpreduzeæima, gotovo da nema ni reèi. Išto je najgore, u poslednje èetiri godineza direktore se postavljaju pre svegapartijski podobni ljudi. I u našim uslo-vima se pokazalo da preduzeæa kojaimaju uspešne generalne menadžere,imaju uspešan razvoj i rast konkurent-nosti i visok nivo izvoza. Kod nas jošuvek nije zaživela praksa, da se visokostruèno strano lice izabere za general-nog direktora nekog našeg preduzeæa ida se njegovim radom poveæa konku-rentnost preduzeæa kojim rukovodi.Fudbalski klub „Partizan“ je angažovaoLotara Mateusa koji je uspeo da za krat-ko vreme poveæa konkurentnost tog ti-ma na evropskoj fudbalskoj sceni. Zar iiz tog primera ne bismo nešto mogli danauèimo?

MLAĐEN KOVAČEVIĆ

Opasanpad

Mlađen Kovačević: Ljudski kapital -najvažniji faktor

Konkurentnost privrede Srbijese na stranom, a još više nadomaćem tržištu dramatičnosmanjuje


Rekao bih nešto najpre o prilazi-ma. Kod Vlade ima mnogostvari s kojima se u potpunostislažem. Jedina ozbiljna zamer-

ka je, Vlado, što ti, recimo, govoriš onekakve tri grupe faktora – ekonomskapolitika, institucionalna struktura i mi-kronivo, ali ne kažeš šta je dominantnouticalo na to. Èini mi se da je profesorMadžar tu bliži objašnjenju, jer on imašift i hoæe da kaže: dobro, hajde da vi-dimo šta se to dogodilo i istièe šta je tošto on smatra kljuènim.

Znaèi, kako su krenuli da rastu dona-cije stranih investitora i prihodi od pri-vatizacije, tako je i onako mali resurs re-formi, išao još niže. Zašto bih se ja re-formisao ako imam sredstva da veštaèkipodižem životni standard, naravno, nemisleæi da æe to podiæi nivo cena. Zaštobih se reformisao, ako mogu sada daprièam kako æu držati kurs na nekomnivou, makar na jedan skroz amaterskinaèin. Zato insistiram na stvarnoj stabi-lizaciji valute, jer kada se proðu Segedin,Dimitrovgrad i ono što je prigraniènazona, nema trgovine dinarima. Zatosam pobornik da liberalizacija obuhvatikako kapitalne tako i tekuæe transakcije.

Takvoj minimalnoj i pogrešno izvede-noj reformi su se, naravno, svi prilago-dili, pa i najveæi strani investitori koji sudošli u Srbiju. Kada pogledate 10-12najveæih stranih firmi koje ovde posluju,na trenutak da ostavimo naše, konstatu-jemo da one više uvoze nego što izvo-ze. Uvoz je rentabilniji, jer postoji do-datna renta o kojoj, èini mi se, niko ni-šta nije rekao. Znaèi, kada imate prece-njen dinar, onda za gotovinu od tran-sakcija kupite devize i imate dodatnurentu, jer možete kupiti više deviza ne-go što bi inaèe moglo. Gledajuæi kakosu se strane firme ponašale ovde i u Ma-ðarskoj dolazi se do zakljuèka da su todva sasvim razlièita modela. U Maðar-skoj je uraðena solidna reforma i tamo

direktna strana ulaganja nose 80 odstomaðarskog izvoza. Kod nas nije biloozbiljnih reformi, zato su investitori re-kli, ovo tržište nudi neke rente i kupova-li su tržište, nisu dolazili da bi praviliproizvod za domaæe tržište, a pre svegaza izvoz. Zato oni danas više uvoze ne-go što izvoze. Oni svoje prisustvo na-plaæuju, jer to što je trgovinski bilans ta-kav kakav je, to je samo jedna indikacijaovoga što se zbiva. Dok on može da sepokriva, a oèito može, sve je u redu.Moguænosti za pokrivanje æe se verovat-no smanjivati posle 2004. godine, kakopriliv deviza bude manji.

Nisam siguran da æe se vlasti ozbilj-nije baviti pitanjem kako da se popra-ve pravila igre, jer ona dominantnoodreðuju konkurentnost nekog po-slovnog okruženja, pa time i neke pri-vrede. Pad donacija, kredita i prihodaod privatizacije æe otvoriti pitanje odr-živosti javnih finansija. Da bi se javnefinansije popunile, doæi æe do daljegsnažnog pritiska države na ionako sla-ba vlasnièka prava i slobodu ugovora.Desiæe se nešto vrlo slièno što se deša-valo u onim situacijama kada je svedrugo, sem privrednih aktivnosti, biloprofitabilnije. To je iskusila svojevre-meno Španija, kada je bilo jeftinijeopremiti ekspediciju za Latinsku Ame-riku da tamo napljaèka zlato, nego ula-gati u privredi u samoj Španiji. Kadasu iscrpljeni izvori jeftinog zlata držav-nu blagajnu su punili poreskom opre-sijom. Zato u Španiji vekovima vla-

snièka prava nisu mogla da se stabili-zuju, kao što su se stabilizovala recimou Engleskoj. Ulogu zlata u sluèaju Špa-nije kod nas igraju strani krediti, dona-cije i prihodi od privatizacije. Rezultatodsustva ozbiljnih reformi kod nas æebiti nemoguænost da se stabilizuje po-litièka scena, a to znaèi da æe tek bitipopulizma, koji je opet sasvim nesa-glasan sa racionalnim ekonomskim ci-ljevima i konkurentnošæu.

Na kraju, rekao bih da ovu stvar mo-žemo konkretnije da pogledamo i sadruge strane i kažemo OK, evo grupefaktora: politike koje se vode, mikroni-vo i institucionalna struktura. Zaštoimamo sve veæe teškoæe ako je, recimo,na mikronivou došlo do neke privatiza-cije. To bi trebalo da je efikasnije u od-nosu na ono što je ranije postojalo. Akoje na nivou države kroz institucionalnustrukturu došlo do nekog blagog, jedvaprimetnog poboljšanja i da politike, ka-žemo, nisu bitno lošije u odnosu na onekoje su bile tokom devedesetih, imamutisak da ne vodimo raèuna o jednojdrugoj stvari, a to je da se okruženjeonih sa kojima trèimo promenilo. Onisa kojima se poredimo, su napravili ve-æe pomake u te tri taèke. Imajuæi u viduda smo mi zabeležili samo neke malepomake, naš položaj to ne èini boljim, sobzirom da su oni odmakli više. Dakle,Srbija i njena politièka i ekonomska eli-ta sporo shvata svet u kome živimo. Toje razlog što se sporo prilagoðavamo išto naši proizvodi nisu konkurentni. Dali je problem iskrsao tek sada ili se on vi-di još od promena 2000. godine? Biæeda se to videlo još tada, ali da je malonas bilo voljno da o tome tada govori.Mnogi su gledali samo kako da sakuperente, a ne da doista objasne stvari. Toje nešto što se naziva intelektualnomkorupcijom, koja je u Srbiji uhvatila ne-verovatne razmere. Ali, o tome nekomdrugom prilikom.

MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ

Dodatnarenta

Miroslav Prokopijević:Stranci u Srbiji više

uvoze nego što izvoze

Srbija i njena politička iekonomska elita sporo shvataju svet u kome živimo. To je razlog što se sporo prilagođavamo i što naši proizvodi nisu konkurentni


Pored konkurentnosti zemlje, okojoj se ovde najviše govori,postoji i konkurentnost proiz-voda i usluga na mikro nivou.

Konkurentnost jedne zemlje predsta-vlja zbir konkurentnosti svih njenihproizvoda i usluga. Slažem se da kon-kurentnost naše zemlje opada, što selako može izmeriti. S jedne strane, ni-smo zapoèeli trend održivog, brzogprivrednog rasta, a s druge strane, ima-mo sve lošije podatke u razmeni saostalim svetom. Našu konkurentnostotežava nekoliko globalnih, sistemskiugraðenih parametara. O kursu æe ov-de biti dosta reèi. Drago mi je da oni,koji su tvrdili da kurs nema nikakvoguticaja na konkurentnost, konaèno po-malo gube teren. Drugi veoma važanfaktor globalne konkurentnosti jeogroman udeo javnih rashoda u dru-štvenom proizvodu. Kada gledate nekenaše poreske stope, izgleda kao da sedržavi ne plaæa mnogo. Ako, meðutim,malo dublje zavirite u èitav naš fiskalnii ekonomski sistem, videæete da nijesluèajno to što nam javni rashodi uzi-maju polovinu društvenog proizvoda,jer su razni nameti veliki. Bilo bi dobroposvetiti se ovom problemu, jer akoneka privreda ima znatno manje javnerashode u društvenom proizvodu, namikroekonomskom nivou æe manjeplaæati državi, tako da više sredstavaostaje vlasniku, zaposlenima i profitu.

Sledeæe što je kod nas izuzetno važno,jeste da imamo nizak stepen obradeproizvoda. Silna smetnja našoj konku-rentnosti su i visoki troškovi transportai komunikacije, koji vrlo èesto poništa-vaju sve drugo. Naš transportni trošakpri izvozu metala od kojeg nemamo na-pravljen proizvod je mnogo veæi nego,primera radi, onima od kojih uvozimokompjutere, èipove i slièno. Zatim dola-zi rad koji je kod nas i formalno skupljinego u drugim zemljama, jer je previše

zaštiæen. Veoma važan faktor konku-rentnosti je i preskup kapital. Kamate uSrbiji su dva do èetiri puta veæe nego usvetu.

Konaèno, verovatno najvažniji je fak-tor znanja. Nedostaje nam znanje, iakoimamo balkanski mentalitet prema ko-jem svi sve znamo. To je najgora vari-janta. Najmanje, pri tome, mislim natehnologiju, iako se u svim udžbenicimau razvijenom svetu tehnologija s pra-vom uzima kao najvažnija za konku-rentnost. Ovde nije. Kod nas je pro-blem što naše neznanje loše utièe i po-ništava tržište, pošto se, za razliku odostalih zemalja, znanje ne može kupiti.

Da se vratim na mikroekonomiju. Namikro nivou merilo konkurentnosti jefizibiliti studija. Da biste napravili nekiproizvod konkurentnim, morate izraèu-nati prihode, sve troškove, gde æete gaprodati, kako æe da ide prodaja i slièno.Onda ste sigurni da li ste konkurentni iliniste. Nažalost, mnoge fizibiliti studijekoje se komparativno rade ovde i u dru-gim zemljama pokazuju da mi gubimood reda. U jednom momentu sam, pri-mera radi, kupio obveznice budžeta. Uto vreme je važio porez na transakcije ikada sam sve sraèunao, više sam plationego što sam dobio. Ljudi, to ulazi u fi-zibiliti studiju. Drugo, kada sam kupioautomobil, proizveo sam 32 dokumen-ta. I to spada u fizibiliti studiju, jer i stra-nac koji doðe treba da registruje svojautomobil.

Da ne dužim, molim vas da uvek pra-vimo veliku distinkciju izmeðu mikroni-voa, gde se jedino precizno meri konku-rentnost i gde se ona realizuje. Nemoj-mo zanemariti da se konkurentnost ze-mlje može jedino postiæi, ako njeni pro-izvodi i usluge budu konkurentni, štodanas nisu.


MILAN KOVAČEVIĆ

Velikitrošak

MILIJA MIHAJLOVIĆ

Teretprošlosti

Milan Kovačević: Naše neznanje poništava tržište

MilijaMihajlović:Preispitati

glavnepoluge

ekonomskepolitike

Grèevita borba za makroekonom-sku stabilnost je nužna i potreb-na. Sasvim je, meðutim, jasno damakroekonomska stabilnost

oslonjena na minornu zaposlenost i ni-zak uèinak privrede, kao i na krute in-strumente ekonomske i monetarne poli-tike ne može da vodi željenom zamahu,oživljavanju i dinamici privredne aktiv-nosti. Zato je preispitivanje glavnih polu-ga dosadašnje ekonomske politike neizo-stavno i neodložno. Politika deviznogkursa odavno je meta kritike i za nju se sarazlogom dovodi u vezu nesrazmernoveliki uvoz i ogroman spoljnotrgovinskideficit. Podrška izvoznoj orijentaciji izo-staje ne samo zbog nerealnog deviznogkursa. Privrednici iz industrije se žale naveliko zakašnjenje u isplati, odnosno po-vraæaju transportnih troškova od granicedo izvozne destinacije u inostranstvu.Pošto i tako simbolièna pomoæ, u prose-ku oko 1,5 odsto iznosa deviznog prilivakasni, privreda s pravom reaguje.

Fenomen konkurentnosti moramoposmatrati u širem kontekstu iz koga ni-je moguæe izostaviti racionalnost državei njenih institucija u pogledu trošenjasredstava budžeta. Sredstva koja su upla-tili poreski obveznici, a najviše privrednisubjekti, se olako i komotno troše. Mo-guæi doprinos privrednom razvoju su ikoncesije. Ništa ili sasvim malo se na to-me radi, a pomoæu njih se može osposo-biti postojeæa i izgraditi nova infrastruk-tura koja je od izuzetnog znaèaja zauspešnije funkcionisanje cele privrede.Razume se da se tako pojaèava i konku-rentnost privrede.

Svetski ekonomski forum, kojiovde vrlo èesto citiramo, kon-kurentnost jedne privrede pratikroz dve baziène dimenzije.

Jedna je održivost konkurentskog rastau srednjoroènom periodu, a druga jemikroekonomski indeks konkurentno-sti, koji se zasniva na merenju konku-rentnosti preduzeæa. Konkurentnostjedne privrede tako je, zapravo rezul-tanta konkurentnosti privrednih subje-kata koji u toj privredi posluju.

Daæu nekoliko komentara sa aspektapreduzeæa u kojima sam dosta vremenaproveo kao konsultant. Prva je teza –devizni kurs. Politika deviznog kursa vo-di se na nekonzistentan naèin – èas fik-sni, èas potpuno fluktuirajuæi, èas zadr-žavajuæi ga na depresiranom nivou, èaspuštajuæi ga da nerealno apresira. Pri-vrednike interesuje kontinuitet u voðe-nju deviznog kursa. Ovde je, s pravom,pominjana struktura robe koja se izvozii s tim u vezi isplativost uvoza ili izvoza.Kratkoroèno gledano, za ljude koji brzoprelaze iz jedne delatnosti u drugu, uovom trenutku uvoz je mnogo isplativi-ji. Dugoroèno gledano, za preduzeæa jemnogo znaèajniji izvoz nego uvoz. Akopogledate strukturu najboljih i najjaèihizvoznika u Srbiji, videæete da je saaspekta preduzeæa koja rastu i ostajukonstantno u jednoj delatnosti, izvozimperativ opstanka. To je sasvim logiè-no, jer je ovo malo tržište i onaj ko hoæeda napravi dobar biznis u bilo kom sek-toru, mora da brendira svoj proizvod,ustali tehnologiju i orijentiše se na stranotržište da bi mogao da postigne efekteekonomije obima i druge efekte koji muomoguæuju isplativo poslovanje.

Na Biznis forumu koji je nedavnoodržan na Kopaoniku, dosta pažnje bi-lo je posveæeno mikroekonomskom de-lu konkurentnosti. Privrednici su se ja-vljali i ponovo su se aktivirali na tomeda ožive Savet za podizanje konkurent-

nosti privrede Srbije. To su preduzeæakoja pokušavaju da nešto urade za sebe,a onda i za druga preduzeæa, odnosno,pokušavaju da naprave nekakvu strate-giju podizanja konkurentnosti srpskeprivrede. Taj mikroekonomski aspektsvrstali su u jedan od èetiri stuba, na ko-jima æe narednih godinu dana posebnoraditi. Pored mikroekonomske konku-rentnosti, oèekuje se da æe se jedna eki-pa ekonomista angažovati na razvojumakroekonomske konkurentnosti. Tre-æa ekipa treba da radi na razvoju institu-cija, a èetvrta na neèemu veoma va-žnom – reè je o socijalnom kapitalu,unapreðenju nacionalnih vrednosti i do-stizanju nacionalnog konsenzusa okonekih baziènih prednosti i ciljeva kojejedna ekonomija treba da postigne. Mi,nažalost to znaju svi koji se bave istraži-vanjima nacionalne i korporativne kul-ture u ovoj zemlji, imamo dosta proble-ma sa tim soft elementom. Baveæi sekorporativnom kulturom u mnogimpreduzeæima, nauèio sam da direktori-ma obièno savetujem da prvo shvatekakva je kultura u njihovom preduzeæu,pa da onda razmišljaju o tome da li æe ina duži rok moæi nešto tu da menjaju.

Mikroekonomski indeks konkurent-nosti se prati kroz dva subindeksa, o ko-jima se nedovoljno govori. Jedan je su-bindeks poslovne strategije i opredelje-nja preduzeæa, a drugi je subindeks po-slovnog okruženja u kome ta preduzeæaposluju. Prema merenjima u dve uza-stopne godine, subindeks poslovnestrategije i ekonomske i poslovne spo-sobnosti naših preduzeæa je slabiji, štobi moglo implicitno da nas navede nazakljuèak da èak i ovo jadno okruženje

koje ekonomisti s pravom kritikuju,pruža bolje uslove nego što su domaæapreduzeæa sposobna da iskoriste. Zatose mora više pažnje posvetiti podizanjukonkurentne sposobnosti preduzeæakao takvih. Èini mi se da je nivo znanjau našim preduzeæima, posebno u obla-stima kao što su marketing, menadž-ment i finansije na niskom nivou i današa preduzeæa treba kroz razlièite na-pore, a možda ponajviše kroz reformusistema visokog obrazovanja, snabdetidovoljno kvalitetnim ljudskim resursi-ma. To je nešto što država može da èi-ni, ne mešajuæi se direktno u privredu.Postoji izrazit nedostatak informacija iznanja u našim preduzeæima o ciljnimtržištima. Ako biste sada pitali našapreduzeæa koja su im ciljna tržišta i da linešto znaju o etnocentriènosti i ponaša-nju potrošaèa na tim tržištima, recimo uGrèkoj, videli biste da naši izvoznici neznaju kakvi su grèki potrošaèi, kako seponašaju, imaju li dobar ili odbojan stavprema srpskim proizvodima, niti kakoæe reagovati na ove ili one trendove. Na-ši izvoznici kada idu na strana tržišta,idu uglavnom po metodu „try and er-ror“ i ako to uspe, uspe, ako ne, pojavese problemi.

Preduzeæa treba podstaæi da se pome-re u strateškom opredeljenju od proiz-voda niske vrednosti ka proizvodima vi-še vrednosti, zato što je to na dugi rokisplativije i sigurnije za njih i, naravno,za nacionalnu ekonomiju. Država tumora da naðe naèin da pomogne, kori-steæi dozvoljene instrumente, finansira-nje uvoza opreme. Ako ne bude uvozaopreme, znanja, pa i menadžera, predu-zeæa neæe dobro proæi. Ne bi bilo lošeda Ekonomski fakultet „uveze“ nekoli-ko nastavnika, èini mi se da bi to bilokorisno.

Čak i ovo jadno okruženjepruža bolje uslove nego što sudomaća preduzeća sposobnada iskoriste

GORAN PETKOVIĆ

Èetiristuba

Goran Petković:Izvoz je imperativ opstanka


Odmah da kažem da ja ostajemkod Studije o konkurentnosti,u èijoj sam izradi uèestvovao.Pozdravljam što je Ljuba re-

kao o jednom i drugom kredibilitetu,potpisujem to bez rezerve. Meðutim,veæ na sledeæem koraku, kada je reè oprezaduženosti, imam primedbu. Akosam dobro shvatio, poruka je bila daprezaduženost tih preduzeæa ne prois-tièe iz neke niske efikasnosti nego izuslova u poslednjih deset godina. Nebih se s tim složio. Za vreme vlade Mil-ke Planinc, radili smo jednu studiju ofinansijskom položaju privrede i bana-ka i svi ti veliki dužnici su i tada bili ve-liki dužnici. Tada smo konstatovali dato proistièe iz njihove neefikasnosti, izjednog sindroma koji je bio imanentantadašnjem sistemu. Naime, obrtni ka-pital nije bio briga tih preduzeæa iliOUR-a, veæ se pozajmljivao od bana-ka, bankama je to refundirano iz pri-marne emisije i s vremena na vreme sepravila jedna operacija koja se zvala,ako se ne varam, „konverzija kratko-roènih kredita iz primarne emisije utrajna obrtna sredstva privrede”. Kadaje uvedeno tvrdo budžetsko ogranièe-nje, ta preduzeæa jednostavno nisu ustanju da posluju dok ne budu privati-zovana, dok se u njih ne investira i dokne bude došao neki drugi menadžmentkoji æe znati kako to da radi.

Nije naš problem samo to što startu-jemo sa niskog nivoa BDP-a koji je 50odsto onoga koji je bio 1989-90, negosmo mi, posle decenije negativnih stoparasta investicija i negativne efikasnosti udeceniji osamdesetih, imali deceniju ka-da praktièno ništa, bar u industrijsku

opremu, nije investirano. Dakle, nije tosamo taj niski start, nego smo zateklijednu industriju sa opremom koja je bi-la primerena i tehnologiji i tržištu od preèetvrt veka.

Zašto je stara štednja rastegnuta natoliko veliki period? Namera je bila dataj period bude kraæi, meðutim, MMFima duge rokove, pa su se u pregovori-ma našli na ovoj dinamici. Žao mi je,Ljubo, ali znaèi da si imao slabu antici-paciju, kada ti je ostala zarobljena ta sta-ra štednja. Meni nije ostalo ništa, jersam upravo na osnovu te studije kojusmo tada radili, znao da je kroz kursnerazlike cela devizna štednja izgubljena.

Kada se govori o kursu, potpuno æuda se složim sa onim što je rekao VladaGligorov. Najgora stvar je kada se poðeod toga da je kurs neki osnovni instru-ment ekonomske politike i onda imamojedan fini recept: napravimo realnu de-precijaciju i svi problemi æe biti rešeni, aizvoz æe krenuti da raste. Kurs ne možeuticati na izvoz dok ne doðu investicijeda se to osposobi.

Ovde se stalno istièe primer Bugar-ske. Bugarska je konkurentnija od nas,troškovi rada su niži, a tamo je valutniodbor, znaèi, kurs je fiksiran. Prema po-dacima maðarske centralne banke, uMaðarskoj – koju neki navode kao pri-mer uspešnog podizanja izvoza oštromdeprecijacijom kursa na poèetku tranzi-cije – u prve èetiri godine tranzicije no-minalna vrednost forinte prema korpivaluta jeste devalvirana za treæinu, ali je,kada se uraèuna odnos cena, realnoaprecirala za 40 odsto, do 2004. èak za92 odsto; potrošnja je godišnje realnoopadala po jedan odsto, i tek je poèevod osme godine tranzicije dostigla godi-šnji rast od 4-5 odsto godišnje. Udeo iz-voza u BDP-u je do danas podignut naviše od 60 odsto, ali tajna je u upravlja-nju tražnjom, a ne u politici kursa kaoosnovnoj poluzi ekonomske politike.

Cela moja prièa svodi se na to da kursmora da bude tržišno odreðen, ne trebada bude osnovni instrument ekonom-ske politike, a ako neko kaže da treba dabude i da treba u jednom relativno krat-kom roku napraviti realnu deprecijacijuu situaciji kakvu smo imali mogu da ka-žem jedan drugi podatak – kod nas jesve ovo vreme ukupan platni bilans po-zitivan. Na èemu god da se to zasniva,napravi 20 – 50 - 100 odsto deprecija-cije, i ja sada pitam: šta se onda dogaða?Devizne rezerve rastu i neæe biti èetirimilijarde dolara nego, recimo, 14, dinar-ska protivvrednost izlazi na tržište i onaje pokrenula cene. Onda nisu samo tro-škovi cene, nego tu radi i tražnja i, sa ta-ko obilnim prilivom kapitala kakav ima-mo, na kraju æe se to spontano pretvo-riti u neku realnu aprecijaciju protivnonašoj volji.

Mogu da se složim s tim da se želeloda to bude nominalno sidro, mogu da sesložim i s tim da centralna banka nemože sa dva opreèna cilja da ide paralel-no, ali ne mogu da se složim s tim da jedevizni kurs onaj instrument koji æe re-šiti sve. Insistiram ponovo na onome naèemu insistiram stalno, a to su strane di-rektne investicije koje moraju da done-su tehnologiju, menadžment, znanje itržište. Što se tièe kursa, prvo bih izme-nama deviznog zakona liberalizovao ka-pitalne transakcije, došla bi u obzir nekakontrola kod kratkoroènih da bi se izbe-gli spekulativni udari, i pustio bih da ra-di tržište, uz minimalne intervencijeCentralne banke.

Na kraju bih se osvrnuo na nešto štoje rekao Mlaðen Kovaèeviæ, a tièe seodliva mozgova. Taèno je da to stoji ustudiji, ali to je odgovor na jedno pitanjeiz ankete, on je samo naveden, to nijestav autora.

STOJAN STAMENKOVIĆ

Spasonosneinvesticije

Strane direktne investicijemoraju da donesutehnologiju, menadžment,znanje i tržište

Stojan Stamenković: Kurs mora da bude tržišno određen


Publikacija Svetskog ekonom-skog foruma, koja se objavlju-je svake godine, uèinila je lošuuslugu diskusijama o konku-

rentnosti. Na godišnjim rang-listamakonkurentnosti možemo da vidimo ka-ko smo bili rangirani u protekloj godi-ni, da li se naš položaj poboljšao ili po-goršao u odnosu na pretprošlu godinu.Kako se sve iskazuje poenima, stvarase utisak objektivnosti i moguænostibrzih promena. Otprilike, sve se možerešiti nekim èarobnim štapiæem, tj. pre-ko noæi možemo uvesti neku meru ipoboljšati konkurentnost privrede. Ka-ko to nije moguæe, smatram da Svetskiekonomski forum ide u lošem smeru.Stvara se utisak kako se socijalnim in-ženjeringom može postiæi mnogo. Ta-kve diskusije su, na žalost, i u našojstruènoj javnosti ponekad prisutne.Obièno se kaže - hajde da pronaðemošta su naše prednosti, hajde da otkrije-mo jedan proizvod, brend, da ga forsi-ramo na svetskom tržištu i automatskiæemo poboljšati svoju poziciju na svet-skoj pijaci. Mislim da je to nemoguæe ida je pitanje konkurentnosti jedne pri-vrede daleko kompleksnije.

Kao prvo, moramo da razmotrimo ka-ko smo došli tu gde jesmo. Za trenutnostanje konkurentnosti znaèajne su po-slednje tri decenije. Pri element je velikozaduživanje privrede u sedamdesetimgodinama. Tada smo uzeli ogromne kre-dite, koji su, pre svega su otišli u potro-šnju i tada se stvorio veliki balast koji op-tereæuje našu privredu do današnjih da-na. Zatim, osamdesetih godina imamostagnaciju jugoslovenske privrede. Ništanovo nije tada uèinjeno, bilo je veomamalo napora da se poboljša naša pozicijau svetskoj utakmici. Dolazimo zatim dotreæeg elementa, devedesetih godina, ka-da smo bili svedoci sunovrata naše pri-vrede. U tom periodu smo se udaljili odtržišne privrede i doneli èitav niz zakona

koji su bili protiv osnovnih principa trži-šne privrede. Štaviše, mnogi od tih zako-na nisu ni danas opozvani. Onda smo2000. godine poèeli da donosimo novezakone i sada se nalazimo u raskoraku –u jednom hibridnom sistemu, jer imamoèitav niz propisa iz perioda samouprav-nog socijalizma, a uvodimo nekakve no-ve propise pod pritiskom meðunarodnezajednice, pre svega Evropske unije iakomnogi od njih dovode do pogoršanja na-še konkurentnosti.

Iako je sistem nekonzistentan, moglibismo u jednom kraæem ili dužem peri-odu da izaðemo iz problema, samo ka-da bismo imali dovoljno znanja i spo-sobnosti da shvatimo gde je izlaz. Me-ðutim, tu dolazimo na sledeæi problem– nedostatak socijalnog kapitala. Kakonapraviti jedan konzistentan sistem, ikako on treba da izgleda? Plaši me danama nedostaju upravo ta znanja i ondastalno lutamo i pokušavamo da prona-ðemo izlaz, i to traganje æe verovatnozahtevati jedan vrlo dug vremenski pe-riod. Dakle, nije više stvar u ovoj ili onojvladi, o ovom ili onom ministru. Mi za-pravo imamo konzistentnu politiku od2000. godine do današnjih dana, iako jedošlo do promene vlade. One nisu nipokušavale da izmene neke veoma bitnestvari koje moraju da se izmene, veæ suse bavile uglavnom izmenama kozme-tièke prirode. Umesto da se izmeni ceosistem bavimo se efemernim stvarima,kao što je pitanje kursa, ili pitanje nekihdrugih palijativnih mera ekonomske po-litike. U tome vlade imaju veliku podr-šku meðunarodne zajednice, pre svegaMMF. Delegacije koje poseæuju našuzemlju obièno bace pogled na statistiè-

ke podatke i kažu: vaš uvoz je ogroman,a izvoz mali - tu nešto nije u redu - me-njajte kurs, ili krešite potrošnju. Meðu-tim, pitanje je na koji naèin mi možemoda skrešemo potrošnju. Ta potrošnja jeunapred definisana, a proseèna nadnicaje niska i ona ne može biti uzrok velikogtrgovinskog deficita. Kažu, krešite sub-vencije privredi. U redu - direktne i in-direktne subvencije su negde 200 milio-na evra, ali mi ovde govorimo o milijar-dama evra trgovinskog deficita. Dakle,sve da ih svedemo na nulu, opet neæe-mo uèiniti mnogo za smanjenje trgovin-skog deficita.

Za mene je, takoðe, bila tajna odakletoliki trgovinski deficit. Kada pogledatebilanse, prosto je nemoguæe njegovo fi-nansiranje. Odgovor na to pitanje, pomeni, jeste da je u pitanju pranje novca,i to veoma znaèajno, da se ono vrši nesamo u našoj zemlji, nego na celom Bal-kanu. Tako je moguæe objasniti i velikiraskorak izmeðu uvoza i izvoza. Sred-stva se odlivaju u inostranstvo putemnaduvanih faktura uvoznih proizvoda.

Dakle, gde su naše komparativneprednosti i kako možemo unapreditinašu poziciju na svetskom tržištu? Mi-slim da država tu ne može dati nekakvefundamentalne doprinose. Rešenje æe-mo pre naæi na sivom tržištu. Tu imamojasno razgranièene sektore koji mogu daopstanu u tržišnoj utakmici, od onihsektora koji to ne mogu. Preko njegadobijamo jasan signal komparativne vi-talnosti preduzetništva. Buduæi da zaistapostoje ljudi koji uspevaju da posluju i uovakvim okolnostima, ta èinjenica sva-kako uliva nadu. Dakle, na sivom tržištumožemo videti koje su naše kompara-tivne prednosti i šta možemo ponuditisvetu, odnosno šta je svet spreman dakupi od nas.

MILIĆ MILOVANOVIĆ

Hibridni sistem

Na sivom tržištu možemovideti koje su našekomparativne prednosti i štamožemo ponuditi svetu

Milić Milovanović: Bavimo se efemernim stvarima


Plašim se da se kreatori eko-nomske politike nisu jasnoopredelili za konkurentnostnaše privrede na globalnom

tržištu kao za strateški cilj. Argumen-taciju za to nalazim u izostajanju utvr-ðivanja jasnih vlasnièkih odnosa i nji-hovog uticaja na konkurentnost. Akose složimo da za polovinu ekonom-skog rasta u prošloj godini možemo dazahvalimo nebu, a drugu polovinu pri-vatizaciji uèinjenoj u 2003. godini, on-da svakako ono što se desilo u 2004.godini po pitanju privatizacije može dadovede u pitanje ekonomski rast u2005. godini. Èesto govorimo o tomeda su nam privredna i izvozna struktu-ra loša. Zaostajanje privatizacije svaka-ko doprinosi tome. U uslovima doma-æe akumulacije oèekuje se mnogo odpriliva investicija stranih ulagaèa i uop-šte stranih ulaganja. Govorimo o teh-nološkom zaostajanju od tridesetakgodina, a istovremeno ne omoguæava-mo da se modernizuje oprema i smanjita tehnološka zaostalost kroz privati-zaciju. Govorimo da nam je potrebanveæi izvoz da bismo mogli spremno dadoèekamo ozbiljne obaveze po pitanjuservisiranja spoljnjeg duga, ili da namje potrebno da smanjimo subvencijepreduzeæima i poveæamo prihode poosnovu poreza koja æe privatizovanapreduzeæa poèeti da plaæaju, a zausta-vljamo privatizaciju. Na kraju, govori-mo o tome da želimo da smanjimo ko-

rupciju i sivu ekonomiju, a istovreme-no je privatizacija tu gde je. Sve su tofaktori koji obièno utièu na konku-rentnost, pre svega preduzeæa, a ondai èitave privrede. U tom smislu želimda apelujem da bez jakih svojinskihodnosa, nema ozbiljne konkurentnostina globalnom tržištu. Treba drastiènoubrzati privatizaciju i restrukturiranjevelikih preduzeæa koja veæ nekolikogodina tavore i kao pijavice sisaju krviz budžeta putem subvencija. Ako po-gledate po unutrašnjosti Srbije, videæe-te da najbolje infrastrukturno opre-mljene lokacije drže preduzeæa koja ni-su prošla na aukciji ili na tenderu. Du-go ostajanje u takvom nedefinisanomstatusu svakako doprinosi našoj ne-konkurentnosti.

Složio bih se sa konstatacijom gospo-dina Gligorova da se na našem tržištuèesto dešava da se investicije i kupovinapreduzeæa tretiraju kao privatizacija. Po-smatrao bih to sa dva aspekta. Jedan jeaspekt kada je sama privatizacija u pita-nju. Trenutno su dva dominantna krite-rijuma. Jedan je dominantan, a drugitaktièki. Prvi je cena, èiji je ponder je-dan, a drugi investicije, gde je ponder0,2. Kada je u pitanju tržište hartija odvrednosti, zbog nepostojanja zakona opreuzimanju, smatram da je ovakav pri-stup èesto prisutan, s tim što na Berzido sada nismo imali situaciju gde su ku-povane manjinske akcije, odnosno ma-njinski paketi, pa se postavljalo pitanjesocijalnog programa i investicija. Naja-vljene promene, koje se odnose na trži-šte hartija od vrednosti, veoma me ra-duju, što se tièe popravljanja stanja kodraskida ugovora, ali me istovremeno za-brinjavaju šumovi koji obièno proizilazeiz najava nove uloge Akcijskog fonda injegovog ponašanja uopšte na tržištuhartija od vrednosti.

SLOBODAN ILIĆ

Strateškicilj

Menadžerska mapa u našimpreduzeæima je izuzetno si-romašna i ne odgovara ono-me što traže savremeni glo-

balni ekonomski tokovi. Prema istraži-vanjima našeg Instituta, skoro 30 odstoanketiranih, a uzorak je 200 firmi iz in-dustrije, nema marketing sektor, niti ra-di bilo kakva istraživanja tržišta. Posta-vlja se pitanje kako možete da funkcio-nišete ako uopšte nemate informacijekoje možete da uoblièite u svoju po-slovnu politiku i preduzmete odreðenekorake na vreme.

Ova istraživanja manje-više potvrðujuda postoji velika tehnološka devastira-nost industrijskih kapaciteta. Procena jeda se zaostaje 20 godina za razvijenimzemljama sa stanovišta tehnologije kojeprimenjuju u proizvodnji. Samo šest od-sto ispitanih razmišlja o uvoðenju novihproizvoda ili je na pragu lansiranja no-vog proizvoda. To potvrðuje stanovištegospodina Gligorova da smo oskudni urobi i za domaæe, a kamoli za inostranotržište. Znaèi, i dalje robujemo zastarelojtehnologiji i zastarelim proizvodima ko-ji su i na našem tržištu nekonkurentni,da ne govorimo o nekim svetskim okvi-rima. Kakav je nivo konkurentnosti po-kazuje podatak da 96 odsto anketiranihukazuje da imaju reklamacije na svojeproizvode. Naravno, najveæi broj tih re-klamacija odnosi se na kvalitet, slede lo-

SAŠA ĐOGOVIĆ

Prebrzootvaranje

Slobodan Ilić: Prioritet - brza privatizacija

Treba drastično ubrzatiprivatizaciju irestrukturiranje velikihpreduzeća koja većnekoliko godina tavore ikao pijavice sisaju krv izbudžeta putemsubvencija


"Henkel" se prošle godinežalio da ne može kaomultinacionalna korporacijada izdrži konkurenciju nanašem tržištu, jer postojimnogo bofl robe, uglavnom izKine i Turske, naročito utekstilu i kozmetičkimproizvodima koji gušekvalitetnije proizvode

Jedna od funkcija tranzicije sa veli-kim „T“, koja je pokrenuta u Srbi-ji pre pola decenije, bila je da sepodigne nivo konkurentnosti pri-

vrede, tako što æe se izvršiti promenaprivredne strukture. Ništa od toga nijetokom pola decenije tranzicionog tu-maranja u Srbiji dalo ni jedan vidljivijirezultat. Zapravo, nemamo promenu niprivredne, ni društvene, ni državne or-ganizacije, samo pojedinaène pomake ipoteze. Èinjenica je da se zakoni nesprovode, odnosno sprovode se selek-tivno. Ali, hajde da više pažnje obrati-mo na nešto što bi zaista moglo da do-prinese poveæanju konkurentnosti, a toje privatni sektor i preduzetništvo. Jedi-no je preduzetnik sposoban da vrši alo-kaciju. Ipak se ništa ne dešava, jer ima-mo malo zainteresovanih stranaca kaoinvestitora i kao preduzetnika, da ihuvezemo. Problem je što je ostalo malojakih i velikih infrastrukturnih preduze-æa i domaæih preduzetnika koji bi imaliideju kako da doðu u postupku privati-zacije do nekih potrebnih inputa. Na-pravili smo Agenciju, doneli Zakon iutvrdili postupak i metode privatizacije.Ako hoæu nešto da kupim, znam komeda se obratim, saèekam oglas u novina-ma, odem i kupim. Šta se dešava posletoga? Postoji li neka banka ili investici-oni fond koji bi bio posebno namenjenprivatizovanim preduzeæima da im sepomogne da kupe i druge elemente ko-

ji su im važni da bi to preduzeæe koje sukupili pokrenuli i poèeli da proizvode.Takvo postprivatizaciono okruženjekod nas ne postoji i zato nema šanse dapreduzeæa, koja su kupljena na šest ra-ta, napreduju. Videæete da veliki brojnjih posle druge godine propada, jer nemogu da plate ni rate, a kamoli da ob-nove proizvodnju.

Autohtona privatna preduzeæa su ra-sla po nekoj mizernoj stopi, iako su na-roèito politièari prièali velike prièe orazvoju malih i srednjih privatnih pred-uzeæa. Jednostavno, ambijent nije povo-ljan i preduzetnici se ne odluèuju daformiraju preduzeæa. Rade šta rade,uglavnom u sivoj zoni. Moja procena jeda otprilike isti broj firmi koji postoji nabelo, radi i na crno, pre svega zbog viso-kih nameta. Ono što je još interesantni-je, u poslednjih 14 godina nemamo zna-èajniji rast, odnosno prerastanje malihpreduzeæa u srednja i srednjih preduze-æa u velika. To može da zavisi i od ma-log kapaciteta preduzetnièke ideje, ali iod jedne monopolske strukture kojaovde verovatno postoji. Bilo je nastoja-nja da se jedan broj malih i srednjihpreduzeæa kroz Zakon o javnim nabav-kama ukljuèi i na taj naèin dobije nekisiguran posao, da može da se usavrši,razvije i radi, ali i tu su postojala velikaogranièenja, kao što je visok kapital ko-ji su morala da imaju, dva-tri puta veæi uodnosu na ugovorenu cenu investicija,robe i usluga. Mala preduzeæa to nema-ju. Država i javna preduzeæa kao najve-æi neto naruèioci posla u Srbiji, godišnjeza javne nabavke daju oko dve milijardeevra, a iz tog segmenta je iskljuèena èi-tava vojska privatnih, pretežno malihpreduzeæa, koja ne mogu da im se pri-bliže.

movi prilikom transporta, odnosno ne-adekvatna ambalaža, dok u petini sluèa-jeva dolazi do nepoštovanja ugovorenihrokova. Zbog toga verovatno postojeodreðeni zastoji i prekidi u proizvodnjikoji prouzrokuju poveæane troškoveproizvodnje, èine proizvod nekonku-rentnim i zato èesto dolazi do prekidaposlovne saradnje sa ino partnerima.

Druga studija, koju smo radili 2003.godine za vladu, a ne verujem da se ne-što drastièno promenilo u proteklih go-dinu i po dana, pokazala je da su izvoznecene naših industrijskih proizvoðaèa vi-še od domaæih za 19,4 odsto. Ispada daimamo najnižu cenovnu konkurentnostu zemljama Evropske unije, a potom ina drugim razvijenim svetskim tržištima.

Na kraju bih samo napomenuo jednustavku, pri èemu se potpuno slažem saprofesorom Madžarom, da je fiksni kurszadržan dosta dugo i da je prebrza libe-ralizacija tržišta uslovila izuzetno visokspoljnotrgovinski deficit. Nismo smelidozvoliti naglu liberalizaciju tržišta, bu-duæi da je naše tržište na tako dostignu-tom ekonomskom razvoju koji ne možeda podnese naglu liberalizaciju, pre sve-ga drastièno smanjenje carinskih stopa.Svi naši ispitanici su, istina, rekli da im jefiksni kurs u prvom periodu odgovarao,meðutim, posle je postao destimulativani tražili su da se preðe na fleksibilan de-vizni kurs. Jedan „Henkel“ se prošle go-dine, primera radi, žalio da ne može kaomultinacionalna korporacija da izdržikonkurenciju na našem tržištu, jer po-stoji mnogo bofl robe uglavnom iz Kinei Turske, naroèito u tekstilu i kozmetiè-kim proizvodima, koji guše kvalitetnijeproizvode. Prema tome, zalažem se zaneku osmišljeniju liberalizaciju i lojalnukonkurenciju, a ne za nelojalan pristupkoji guši domaæu proizvodnju.

ALEKSANDAR DENDA

Ispuštenašansa

Saša Đogović: Robovi zastarelihproizvoda i tehnologije

Aleksandar Denda: Jedino je preduzetnik sposoban da vrši alokaciju

Država i javna preduzeća kaonajveći neto naručioci posla u Srbiji, godišnje za javnenabavke daju oko dvemilijarde evra, a iz togsegmenta je isključena čitavavojska privatnih, pretežnomalih preduzeća, koja nemogu da im se približe


Drago mi je što se na ovakvimokruglim stolovima atmosferadonekle promenila i više se negovori iskljuèivo o ekonom-

skoj politici, nego o nekoliko kompo-nenti konkurentnosti iz jednog drugogugla. Ne kako se ona meri, nego koji suosnovni uzroci loše konkurentne snagenaše privrede. Na meðunarodnim fo-rumima èesto su nas proglašavali lide-rima tranzicije na Balkanu i u jugoi-stoènoj Evropi. Taj stepen pohvala,kojih sam se naslušao i ovde i u ino-stranstvu, teško da bi bilo koja vladamogla da izdrži, a da joj ne uðe voda uuši. Trebalo je možda da pogledaju ka-ko se kreæemo na konkurentnosti, jermi svake godine idemo sve niže i niže iniže... Sada smo došli do toga da jeprofesor Madžar poèeo kao faktorekonkurentnosti da uzima u obzir i dru-ge, ne samo faktore ekonomske politi-ke. To je, prvo, sistem institucija. Dru-go, stav meðunarodne zajednice premanama takoðe je jedan od faktora kon-kurencije, o kome nikada ne govorimo.

Kolega Gligorov kaže da je naš pro-blem što smo zatvorena privreda, jer jeizvoz svega 15 odsto GDP-a. Šta bi iztoga trebalo da sledi? Izvoz je 15 odsto,a uvoz oko 30 odsto. Da li smo mi on-da zatvorena privreda? Ako nas drugizatvore, kao što su nas zatvorili, ondasmo mi zatvorena privreda. Šta može-mo da uradimo? Da se otvorimo? Uza-lud æemo skidati carinske stope da seotvorimo u toj situaciji, ništa neæemopostiæi ako je zabranjena trgovina sa na-šim tržištem. Onda dolaze pa nam kažu:vi ste zatvorena privreda, vi se morateotvoriti, pa mi još snizimo carinske sto-pe, pa još niže... U meðuvremenu sank-cija nema, ali fabrike su ostale prazne,tržišta su u toku sankcija izgubljena. Adomaæa ponuda, da se izrazim grubo, jebombardovana. Sve što je moglo daproizvodi komunikacije, izbombardo-

vano je i razoreno i mi se nalazimo u si-tuaciji jedne porušene zemlje.

Sistem institucija ne funkcioniše i zatose nedavno na Kopaoniku prvi put po-stavilo pitanje da li je dobro što mi do-nosimo toliko veliki broj novih zakona.Da li je dobro što vlada neprekidno kaosvoj uspeh i jedini kriterijum uspešnostiistièe broj zakona, uredbi, podzakonskihakata itd. Jasno je da u jednoj takvoj šu-mi novih zakona, odsustva Ustava, nemože da se ustali ni sudska praksa, a toznaèi ni sigurnost svojine, ni sigurnostugovora. Dakle, elementarne institucijene da nemamo nego ih i rušimo, a no-vim zakonima i novim propisima šta ra-dimo? Pogoršavamo! Ali smo, zato,spremni da vodimo beskrajne diskusijeo kursu. Svako od nas zna da kurs jesteozbiljna koènica konkurentnosti, ali istotako zna šta bi znaèila promena kursa sastanovišta delovanja na inflaciju.

Taèno je da ekonomska politika utièena konkurentnost, ali ne samo ona veæ ivladavina prava, zakona, svojinska i ugo-vorna sigurnost. Zašto su naša preduze-æa nekonkurentna? Zato što vlada beza-konje, bezvlašæe, samovlašæe, zato štojedna stranka uhvati finansije, druga sud-stvo, i tako dalje, pa da vidimo ko æe ko-ga pre da dokusuri. I na privrednom tki-vu se vode osvetnièke politike. Sada je-dva èekamo da padne vlada pa da menja-mo guvernera, Savet, Komisiju za hartijeod vrednosti. Da li to radi jedna civilizo-vana zemlja koja hoæe da drži neku kon-kurentnost? Ne, ali mi partijski sve pod-stièemo. Ekonomija je u fazi partijsko –komandne privrede i partijski sistem tusamo šteti. Onda bi trebalo da se vratimou vreme prosveæenog apsolutizma – jed-na partija, jedna volja, jedan narod, jedanvoða, ali prosveæeni, naravno.

Moja poenta je da bi morali i na ova-kvim okruglim stolovima da manje go-vorimo ili uzgred, da podrazumevamodobre mere ekonomske politike.


DANIJEL CVJETIĆANIN

Usko grlo

Rekao bih nešto o institucijamakoje veæ funkcionišu, ali mogu ibolje da rade kako bi èitava pri-vreda krenula napred. Prva je

mikrostruktura deviznog tržišta. Miimamo de fakto jedan kontrolisani fluk-tuirajuæi devizni kurs. Sigurno æe prviodgovor biti: jeste, ali Centralna bankatu mnogo interveniše i upravlja devi-znim kursom, tako da je on u praksi ne-ka vrsta fiksnog kursa. Malo detaljnijesam ušao u tu mikrostrukturu deviznogtržišta upravo da bih ispitao bar na prvipogled ovu hipotezu i imam razloga dasumnjam da to jeste tako. S tim u vezièini mi se da nije problem ono što jeprofesor Madžar rekao o izvorima i obi-mima trenutne tražnje i ponude deviza.Problem je u mehanizmu njihovog ukr-štanja na deviznom tržištu. Ako se ma-lo dublje uðe u tu mikrostrukturu vide-æe se da je centralna banka tu glavniigraè. Imamo taj segment aukcionog tr-žišta, gde NBS ima apsolutni primat,sve informacije koje su joj potrebne nadnevnom nivou od poslovnih banaka, azauzvrat javno ne publikuje ništa, osimsumarnih velièina trgovine na devi-znom tržištu. Znaèi, jedna klasièna in-formaciona simetrija, koja sama po se-bi, èak i da ne postoji namera da se su-više interveniše, unosi sumnju i, u kraj-njoj liniji, poveæava cene. Ima tu još do-sta elemenata koje primenjuju u drugimzemljama u tranziciji, ali nisu obavezni inisu pravilo. Recimo, pravilo maksimal-ne kursne izloženosti poslovnih banaka.Dakle, postoji ozbiljna argumentovanaosnova da kritikujemo mikrostrukturudeviznog tržišta. Voleo bih da se slo-

VLADIMIR VUČKOVIĆ

Dobreagencije

Elementarne institucije ne da nemamo nego ih i rušimo,a novim zakonima i novimpropisima ih pogoršavamo (D. Cvjetićanin)

DanijelCvjetićanin:

Bezakonješteti

konkurentnosti

Pokušaæu da se osvrnem na dvestvari. Prva je kontekst konku-rentnosti, a druga su prioritetikojima treba obratiti pažnju.

Vrlo èesto, èak i u akademskim krugovi-ma èuje se teza da smo mogli mnogobolje. Ipak, moramo da vodimo raèunakako æemo da uskladimo naša oèekiva-nja i svedemo ih na realan nivo. Ovdene govorim samo o graðanima veæ i oovde prisutnim ekonomistima. Posma-trao bih sada Srbiju u kontekstu tranzi-cionog vremena. Ako pogledate brutostrane investicije per capita u Srbiji uodnosu na Maðarsku i druge zemlje utranziciji, mi smo pri vrhu, veoma blizupomenute Maðarske, pri èemu moramoda imamo u vidu da je investiciona kli-ma u Evropi bila mnogo povoljnija uprošloj nego u ovoj dekadi. Druga jepromena vezana za budžetski deficit.Srbija veæ iduæe godine ide ka budžet-skom suficitu. Uèešæe javne potrošnjese istièe kao visoko, ali kada poreditenešto preko 43 odsto sa 48 odsto od preneku godinu, to je znaèajan pad. Uoèlji-ve su još dve negativne promene. Prvaje spoljnotrgovinski deficit, a drugaproblem restrukturiranja preduzeæa. Toje identièan problem. Prvo, ako viditeko izvozi – na osnovu publikacije carineo 50 najveæih uvoznika i izvoznika, povrednosti i kolièini, od 50 preduzeæa 40su ona koja su prošla kroz privatizaciju.Loša vest je da je naša izvozna struktu-ra nepromenjena i karakteriše je veomanizak nivo dodate vrednosti.

Drugo, gde se generiše najveæi pro-blem kod spoljnotrgovinskog deficita.Kada pogledate šta smo uradili sa priva-tizacijom preduzeæa koja proizvode traj-na potrošna dobra – gotovo ništa. Kadapogledate koje su nam uvozne stavkedominantne, to je uvoz automobila i ro-be široke potrošnje, ono što su nekadnudila preduzeæa koja su u restrukturi-ranju. Tu je mnogo toga propušteno da

se uèini. Zašto? Dolazimo do pitanjasubvencija kao i do „nerestrukturira-nih“ javnih preduzeæa. To dodatnopumpa potrošnju i dalje generiše trgo-vinski deficit. Na strani domaæe ponudenemamo ništa. Tu su praktièno uvozni-ci koje nam nude robu koju domaæa pri-vreda ne može da ponudi na tržištu.

Postoje dva koraka koje bismo mora-li da uèinimo ove godine, kada govori-mo o prioritetima. Prvo, da se zaistapoène sa restrukturiranjem javnih pred-uzeæa i drugo, da se što pre završi re-strukturiranje i privatizacija društvenihpreduzeæa. Ako doðe do priliva stranihinvesticije kod preduzeæa u restrukturi-ranju, pa neka budu èak u poèetku i ne-to uvoznici, bar æe veæina tih preduzeæanormalno da funkcioniše i polako æe-mo, na žalost, prvo kroz supstitucijuuvoza da smanjimo spoljnotrgovinskideficit i tek možda u iduæem koraku æenaša preduzeæa poèeti da proizvode i uveæoj meri izlaze na strana tržišta.

Sada bih se osvrnuo na studiju profe-sora Petkoviæa i njegovih saradnika, jersmatram da je to jedna od najznaèajnijihstudija u poslednjih nekoliko godina unas. Moja teza je da je kurs kao prioritetu odnosu na restrukturiranje na znatnonižoj lestvici. Vi govorite o deprecijacijikoja treba da bude veoma umerena ispora. Tu se u potpunosti slažem. Ono oèemu možemo da raspravljamo je da li jevaša procena od jedne treæine prelivanjapromene kursa na inflaciju korektna. Vidopuštate da to može da bude èak i 50odsto. Èini mi se da drugi (MMF, NBS)pretpostavljaju i do 80 odsto prelivanja.Ne znam kome da verujem. Ipak, priori-tet je restrukturiranje javnog sektora, re-strukturiranje preduzeæa i završavanjeprocesa privatizacije. Naravno, ne isklju-èujem da politika postepene deprecijaci-je i tih tri-èetiri odsto ili pet odsto padavrednosti dinara može biti i te kako kori-sno posebno za privatni sektor.


bodnije suoèe ponuda i tražnja i moždabismo u nekom periodu dobili iznena-ðujuæe rezultate.

Drugi segment, više vezan za konku-rentnost izvoza, jeste pitanje šta je sa na-šim institucijama koje postoje. Pre svegamislim na republièke i savezne agencijeza promociju izvoza, kreditiranje izvoza,osiguranje izvoza, jer je najavljena i ona.To su sve dobre institucije. Neko bi re-kao da je to protekcionizam i mešanjedržave. Ne, te institucije postoje i u raz-vijenim državama i ne mogu one tolikoda utièu na formiranje privredne struk-

ture i strukture izvoza, one su tu da po-mognu našim preduzeæima i izvoznici-ma. Pitam se šta je sa njima i da li dobrorade. Ako dobro rade, zašto nisu zastu-pljenije u javnosti, zašto preduzeæa nisuupuæenija na njih. Ljudi koji se bave an-ketiranjem verovatno imaju informacijeo tome – da li naša preduzeæa prepozna-ju u državi podršku preko tih agencija,pre svega mislim na SIEP-u i Agencijuza kreditiranje izvoza. Ne mislim da æeove agencije i država uopšte naæi nekepobednike, preduzeæa i proizvode koji æepostati dominantni u izvozu, jer tržište jeto koje je dominantno, što se pokazalo uprethodne godinu-dve dana. Tamo gdesu strane investicije najveæe, tamo gde sunaši privrednici uspeli iz sopstvenihsredstava da naprave nešto. To su danaslideri u izvozu i tu nema velikog mešanjadržave, ali ne bi bilo loše da se malo po-jaèa njihovo dejstvo i da iz tog kanala,naš izvoz dobije veæu podršku.

BRANKO RADULOVIĆ

Dvauslova

Vladimir Vučković: Gde su investicije, tamo je i izvoz

Postoji ozbiljnaargumentovana osnova dakritikujemo mikrostrukturudeviznog tržišta

BrankoRadulović:

Ključ je urestrukturiranju i

privatizaciji

Prvo bih hteo da kažem odaklepotièu moji stavovi o ulozi kur-sa i drugih politika vezani zaproblem platnog bilansa i kon-

kurentnosti. Radi se o empirijskim, eko-nometrijskim ispitivanjima, gde smodobili da je uvoz znaèajno odreðen real-nim kursom, i s druge strane, rezultatkoji se pomalja, da i na izvoz utièe rea-lan devizni kurs. Taj rezultat za sada jepreliminaran. Ovaj drugi rezultat se od-nosi na 2003-2004. godinu, kada se po-javljuje znaèajna veza izmeðu izvoza, re-alnog kursa i industrijske proizvodnje.Ako se ta veza pokaže kao èvrsta, èinimi se da iza toga stoji važna promena ustrukturi. To bi podrazumevalo da rastproizvodnje poèinje da biva odreðen nastrani ponude i to verovatno od straneprivatizovanih preduzeæa. Verovatno jeda njima treba pripisati rast industrijskeproizvodnje, a samim tim i porast izvo-za. Ako se ovaj obrazac pokaže kao ta-èan, odgovarajuæa politika kursa, tj. real-na depresijacija, znaèajno i dodatno biovaj poželjan proces podržala.

Iz ovih rezultata nikako ne sledi da jekurs osnovno rešenje za platni deficit iza konkurentnost i da ga treba naglo ibrzo menjati. Kurs jeste znaèajan, sadaje verovatno precenjen i treba na srednjirok izvršiti realnu deprecijaciju kursa. Totreba uèiniti u paketu sa drugim meramaekonomske politike, kao i sa restrukturi-ranjem pre svega javnog sektora. Akosamo dve stvari treba da izdvojim, ondabi to bile prvo, realna deprecijacija i po-stizanje nekog konkurentnog realnogkursa koji bi pokrenuo izvoznu tražnju idrugo je smanjivanje fiskalne potrošnje,što bi smanjilo domaæu tražnju, a time iuvoz. Sledi, da dva elementa – fiskalnarestrikcija i realna deprecijacija na srednjirok – èine osnovni pravac koji bi bioodrživ. Obe stvari su bolne, naroèito fi-skalna restrikcija, i ono što treba pozdra-viti je to da je ova vlada najavila za slede-

æu godinu znaèajno smanje fiskalnog de-ficita. Ali, javna potrošnja se ne smanju-je znaèajno. Što je još gore, od stranevlade se istièe da i nema prostora zasmanjenje javne potrošnje, jer uvek po-smatraju samo sledeæu godinu.

Bojim se da postoji i alternativni sce-nario, da se ne dira u kurs, da se on re-alno više ne menja, odnosno da on mi-nimalno realno deprecira. Prethodno biomoguæilo da se kratkoroèno stabilnostodrži bez smanjenja javne potrošnje.Naime, ne smanjujuæi javnu potrošnju,stabilnost se obezbeðuje kursom, te sekurs i dalje koristi za unutrašnju ravno-težu, dok se spoljna neravnoteža dra-matièno uveæava.

Prethodne dve pozicije mogu da seposmatraju i sa politièko-ekonomskog.Tako politika koja ima horizont od tri-èetiri godine mora da izabere deprecija-ciju i smanjivanja javne potrošnje, jerako to ne uèini, za tri-èetiri godine æe sesusresti sa potencijalnom finansijskomkrizom. Alternativno, za politiku kojaima horizont od godinu do godinu i podana, možda je racionalnije da se nehvata teških odluka smanjenja javne po-trošnje, veæ da stabilnost brani kursom.Potencijalna finansijska kriza u buduæ-nosti ovu politiku ne zabrinjava. Prematome, ne radi se ovde o kursu kao ma-giènom ili palijativnom sredstvu za reša-vanje problema nego se, po mom mi-šljenju, radi o tome da ako se on ne pri-lagoðava na odgovarajuæi naèin tokomsrednjeroènog perioda, jednostavno æebiti neodrživ i imaæemo neku vrstu pri-nudnog prilagoðavanja, možda preko fi-nansijske krize ili oštre recesije.

U prethodnom periodu smo propu-stili jednu znaèajnu priliku. Naime, ka-da smo ulazili u reforme 2000. godinu,imali smo veoma niske evro-plate i onesu u sledeæe dve godine naglo porasle,delom zbog rasta realnih plata, a veæimdelom zbog rasta kursa. One su sadneodrživo velike, i ukazuju na prece-njenost kursa. Prilagoðavanje plata uevrima može da se uèini ili smanjiva-njem nominalnih plata ili depresijaci-jom dinara. Prvo je praktièno nemogu-æe, te ostaje drugo. Vlada je diskutovaoproblem kada je domaæa valuta prece-njena, tj. kurs iznad ravnoteže. To iza-ziva poznate efekte. Drugi stav je akoje kurs na ravnotežnom nivou, onda bion trebao da bude neutralan. Treæa slu-èaj je da je domaæa valuta podcenjena,i upravo ovu poziciju Rodrik smatrapoželjnom u poèetnom periodu kadase želi pokrenuti privredni rast. Podce-njena vrednost domaæe valute je „naj-bolja industrijska politika“, jer takavkurs stimuliše izvozni sektor, a to supreduzeæa koja su najefikasnija, i ino-vativna. Razvoj ovog efikasnog i inova-tivnog sektora pokreæe zatim održivirast ostalog dela privrede. Ova indu-strijska politika, koja kroz potcenjenuvrednost domaæeg novca daje subven-cije izvoznom sektoru, laka je za spro-voðenje, tj. ne traži nikakvu birokratijukoja bi tu politiku vodila.

Izvozni sektor koji dobija subvencijuneæe se pretvoriti u sektor koji živi narenti, jer je izložen disciplini spoljnjegtržišta. Naravno, mi smo tu šansu ispu-stili 2001. godine, kada je bilo prostoraistovremeno da kurs znatno manjeapresira i da se inflacija stavi pod kon-trolu. Umesto da se drži relativno pod-cenjena valuta, prešlo se ekstremno nadrugu stranu.

Promena kursa na srednji roksamo u paketu sa drugimpolitikama irestrukturiranjem javnogsektora

PAVLE PETROVIĆ

Propuštena prilika

Pavle Petrović: Osnovni pravac - fiskalnarestrikcija i realna deprecijacija


Documents

Konkurentnost privrede Srbije 2005