krivicno skripta

5/13/2018 krivicno skripta - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/krivicno-skripta 1/65

1. Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita seostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova zanihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela.-Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih

povređuju ili ugrožavaju.-Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život.

-Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti

sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati ivisok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ilidruga krivična sankcija.

-Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građananeće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivičnesankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak,ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

-Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnomsmislu.

Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo.

- Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela- Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima.

-Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nijeneograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno

pravo.

-Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“-Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedinakrivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima

jedan širi smisao.

-Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela narepresivna i preventivna.- Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti.- Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka

budućnosti.- U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na

planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.).- Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji

prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini.Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce.- Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnomkarakteru krivičnog prava.- Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima- Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju

pruzaju druge grane prava nedovoljna.

2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela).- Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava,ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik.- Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakonikoji regulišu krivičnopravnu materiju.

1



- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela ikrivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj.krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice.- Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je toznačilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakonaSrbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika useptembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore.- Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deoobuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu.- Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina

krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravnezaštite.- Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravise razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva.- U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnomzakoniku RCG.- Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određenirazlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju.(npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.).- Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifičneoblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.).

Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste tošto je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni.

I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika.-Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnomzakonodavstvu.

3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne ina neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima.

MEĐUNARODNI IZVORI

-Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji suratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka.- Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori iopšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica.- I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir.Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati.- Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz tekonvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela.-Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima.

NACIONALNI IZVORI

1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne

principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanjaodređenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo).-Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava.

2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti ukrivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi

pisani pravni propisi.-Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CGzakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2



3. PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava.Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv.

blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.).

4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu.

-Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri bitisavršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava.-Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj nashvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto

pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova.

5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanjakoja se zastupaju u teoriji krivičnog prava.-Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našusudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču.

6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljaloizvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela ikrivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti.- Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom

propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini.- Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom iliteškim vređanjem od strane ubijenog.-Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo udrugoj to ne mora biti.

4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraćevreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona.-Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim

pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje iduže od godinu dana.- Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u službenom glasilu.- Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana.- U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ.-Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna

posledica važenja načela zakonitosti.

- Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blaziza učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti.- Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji jenajblaži za učinioca.-Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija:

1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo,kada je došlo do dekriminalizacije.

2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne4. kada propisuje blažu kaznu po meri5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3



-Prilikom upoređivanja, krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini.-U slučaju spora - kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca, treba ostati pri osnovnom pravilu i primenitizakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.- Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnihlekova. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav. presude, ako je u postupku ponekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave, tj, ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje.- Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem, koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle

prolaska tih vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da važe), novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog delakoje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi, osim akotim zakonom nije drugačije određeno.

5. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva

-Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. Svaka država teži tome da primeni sopstveno k.z. onda kada za to ima interesa. Taj interes postoji kada jekrivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje, kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično deloučinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina.- U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni, personalni, realni (zaštitni) i univerzalni princip.

TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k.z. za dela učinjena u zemlji)-Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva, jer je svaka država zainteresovana da nasvojoj teritoriji osigura primenu svog prava. On se u praksi najčešće i primenjuje, a ostali principi primenjuju se samo uslučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip, odnosno, kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu.- Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritorijiSrbije nezavisno od državljanstva učinioca. Isto važi i za Crnu Goru.-Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica, kao i vazdušni

prostor nad njima.-Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. To znači da naše k.z. važi za svakogko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela, kao i za svakog ko učinikrivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi.- Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije, poduslovom uzajamnosti, ustupi stranoj državi.- Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi, uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja.-U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije, a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak, krivičnogonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.- Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo, a odnosi se na lica koja uživaju potpunidiplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo.

REALNI, PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k.z. za dela učinjena u inostranstvu)

1. REALNI PRINCIP-Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična delaučinjena na štetu te države ili njenih građana. Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip.

a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k.z. važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učinineko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne,rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca.U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava, čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznuizdržao. Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu

koju izrekne domaći sud. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k.z. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji

neko drugo krivično delo, a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. Ono važi i zastranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne nateritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran.U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa, a kada je učinjeno na štetu našegdržavaljanina o pasivnom personalnom principu, koji takođe spada u realni princip. Oba su supsidijarnog (uslovnog)karaktera. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava.

2. PERSONALNI PRINCIP

4



-Prema ovom principu, naše k.z. se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu, a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom.- k.z. Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo.-Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična delaučinjena u inostranstvu.

3. UNIVERZALNI PRINCIP-Prema ovom principu, naše k.z. važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično deloza koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna.- Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji, a ne bude ekstradiran stranoj državi, kao i da je delo kažnjivo i po zakonu

zemlje u kojoj je učinjeno. Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj jedelo učinjeno. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera.

-Supsidijarni realni, personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja:1. ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen2. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena3.ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti4. ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog, a takav zahtev nije podnet.

-Za primenu sups. realnog, per. i univ. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je deloučinjeno. U suprotnom, gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.- Pritvor, lišenje slobode u ekstradicionom postupku, kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda,uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo.- Kod sups. real, per. i univ. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilacdelimično izdržao kaznu, jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći.

6. Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji

-Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih, ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava.- Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja kojamora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom. Osim tih obaveznih opštih obeležja, kodsvakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna, konkretizovana obeležja, koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela,što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava.- U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. On je relativno jednostavani praktičan za primenu, ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate.- Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu.- Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente, dok materijalni pojam teži da odredi njegovusuštinu, odnosno sadržinu krivičnih dela.- Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkojkrivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog.- Prema realističkom shvatanju, krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički, realni fenomen.- Prema normativnom ili jurističkom shvatanju, krivično delo je isključivo pravni pojam, ono je negacija prava.- U našoj teoriji, to je, pre svega, delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. Prednost se daje realističkom pojmu. Kao daljiformalni elementi krivičnog dela koji su nesporni, javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu. Postoji i saglasnost da kaoobavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element, a to je vinost- krivica, koja se u našoj teorijiuprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu.- Što se tiče materijalnog pojma krivično delo, njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalnikriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnimdelom.

- U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela.- U našoj teoriji, uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društvenoopasno, protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo.- Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa:

1. radnja čoveka2. protivpravnost3. vinost

-Većina u pojam krivičnog dela unosi i :

5



4.određenost (predviđenost) dela u zakonu5. društvenu opasnost

-Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela.Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja

praćena zakonom (OKZ, tj. KZSRJ)- Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela, a ni vinost. Ovakvom određivanju moglo sezameriti i to što se na prvo mesto stavljao, danas napušten, element društvene opasnosti.- Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam, ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. To suobjekt i subjekt krivičnog dela.

-Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju, posledicu i uzrpčnivezu izemđu njih.-Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi- kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom.-Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela.npr. nije svako lišavanje života kriv.delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani, kod izvršavanja smrtne kazne, uratu,itd.-Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu. Vinost činisubjektivnu stranu krivičnog dela.- Društvena opasnost je sporna kao samostalan, obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. Ona predstavlja uslov koji bisvako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo, a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje.-Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji, ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera.- Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu, pa se može reći da jedruštvena opasnost relativna kako u vremenskom, tako i u prostornom smislu.- Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašenakrivičnim delom. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu.

7. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela-Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti, naročito jednostavnost, jasnost i

preglednost, ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari:

1. Prvo, nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam2. Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene, jer od togazavisi i primena krivičnog prava3. Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima

-Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne, odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojamodređuje, pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti.Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava, tj.omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima.Imajući u vidu stanje u teoriji, rezultati nastojanja da se odredi mat. pojam krivičnog dela su još uvek skromni.-Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu, već takoda predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava.-Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kaokrivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju, predviđenost krivičnog dela u zakonu, protivpravnost,krivicu.-Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštrosuprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne elemente. Te podele

su relativne.

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela

-Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv; dok su svi ostali elementi atributi – određujukakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. Radnja krivičnog dela je noseći element, bez obzira što su svielementi istog zanačaja i ranga, jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela.-Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. Takoradnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja, tj. ona ulazi u taj opis i

pojavljuje se u okviru tog elementa. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj, pa tako ulazi u onusferu koju obuhvata krivica. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno.

6



-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela.- Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati, a da ne dođe do posledica. Postepenost uutvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog

prava uvek se počinje sa radnjom, a završava sa krivicom.- Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da

bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo.

8. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi, radnji kriv.dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv.prava ikrivičnog dela, ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata.U pogledu određivanja pojma radnje kriv.dela javlja se više teorija:1.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje)koji potiče iz starije nemačke doktrine. Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni

pokret.Sadržina volje tj.ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje, irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji. Osnovnanjena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka.

2. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces, već sezahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja,tj.radnja je vršenje neke ciljne delatnosti. Tom se shvatanju može

prigovoriti da obuhvata suviše mnoho, delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma.

3.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija , za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje premaspoljnom svetu u društvenoj stvarnosti. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv.dela ono mora imati određenidruštveni značaj. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti.

4.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija, koja radnju kriv.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr.čitanje romana ili slušanjemuzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv.dela).

5.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.Radnja krivičnih dela ima sl. funkciju. Ona ima ulogu:

1.Osnovnog elementa- ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja. Onaobuhvata činjenje i nečinjenje, umišljajnu i nehatu radnju, dovršenu i nedobvšenu radnju. Ostvarivanje volje se može ispoljitii vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa.

2.Povezujućeg elementa- ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.dela javljaju kao atributi radnje- uslovikoje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv.delo . Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u

pojmu k.d tj. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom. Ali ne sme se ići u drugu krajnost, ona sadržinski nesme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani.

3.Razgraničavajućeg elementa- ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k.dela,mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno.-Prema opšteusvojenom shvatanju, nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (visabsoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je

primenjena, jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti, čime se isključuje voljna radnja, a time i krivično delo.-Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena, ona utiče na volju

učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje. Radnja krivičnog dela postoji, a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje.-Radnje k.d. nema u stanjima gubitka svesti, ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja.-Sporno je pitanje tzv. automatizovanih radnji. Preovlađujuće shvatanje da, pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnjakrivičnih dela postoji.- Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija. Prihvata se mešoviti socijalno-

personalni pojam radnje, prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti.- Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo. Socijalnom pojmu radnje se može

prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj, a personalnom da svaki postupak, stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji imaizvesne prednosti u odnosu na postojeće.

7



-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalnoneadekvatna opasnost. Npr. davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila unadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći, što se zaista i dogodi, ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela.-Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ , jer se tako sužava krug mogućihradnji, tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjenza svoje misli, stavove ma kakvi oni bili.-Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje, jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samoizražavanje svojih namera. S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena, dovoljno je da se, na nekinačin započelo sa ostvarivanjem svoje volje.-Zato, radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje.

9. Vrste radnje krivičnog dela

-Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnjasaučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac, podstrekač, pomagač).-Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja).I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremneradnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela.-S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju, postoji podela svih krivičnih dela na krivična delačinjenja- komisivni delikti i kriv.dela nečinjena ili propuštanja- delikti.Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k.ela činjenja- komisivne delikte definiše kao voljno

preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta.-Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj,je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlorazličite načine, nije presudno da i je to telesni pokret ili nije. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnjućemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti.-Kriv.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k.dela činjenja.-Prava k.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena. Postojekada zakon. Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr. neprijavljivanje pripremanjak.dela, neprijavljivanje k.dela i učinioca.)-Neprava k.d su ona k. dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovimamogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv.dela.Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu:1.zakonskog propisa2.nekog pravnog posla3.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje

Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k.dela, to lice će se smatratiizvšiocem k.dela.Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja.Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k.dela dovoljno da jeizvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr. za postojanje k.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništvadovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu, mučenje, biološki i dr.eksperimenti, raseljavanje iliuseljavanje…).

Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja(npr. kod kriv.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći.)

10.Posledica

Posledica k.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Pri tom se sasvim zanemarujenormativni aspekt posledica k.dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojmak.dela.

Radnja k.dela uvek prourokuje neku vrstu posledica. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanjek.dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice.

Zato se može govoriti o posledici k.dela u užem pravom smislu i u širem smislu.Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k.dela, dok je posledica u širem smislu ili posledica koja

pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja, odnosno nju procenjuje

8



zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k.delo ili ne. Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne, kadase uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra.-Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi, svako k.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojmaradnje k.dela. Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu.-Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu. Ali, ima krivičnih dela koja nemaju

posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela, pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba niutvrđivati, odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. To su formalna ili čista delatnosna krivičnadela (npr. krivično delo davanja ličnog iskaza, krivično delo silovanja, itd.).-Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati. Tosu materijalna ili podledična krivična dela.

- Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem, za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela, kao i za rešavanje nekih drugih pitanja.- S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja.- Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje.-Povreda podrazumeva negativnu, fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. krivičnodelo ubistva i krivično delo teške telesne povrede).- Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja jenastupila.-Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. krivično delo uništenja, oštećenja ili uklanjanjaznakova kojima se upozorava na opasnost), krivično je delo sa apstraktnom opasnošću.Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo, tj. ukoliko je nastupila konkretnaopasnost, postojaće neko drugo krivično delo (npr. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnimsredstvom).To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao

posledice.Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela, ali ipak imaju opasnostkoju čini neka apstraktna, generalna opasnost.-Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje, jer ona predstavlja bitno obeležjeu biću krivičnog dela.-Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom. To može biti i pravno lice, a u nekim slučajevima i društvo,odnosno država. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje, tj. lice na kome se preduzimaradnja izvršenja, dok kod drugih krivičnih dela, to nije slučaj.

11.Uzročni odnos

-Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji, tj. za postojanjedovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice.-Uzročnost je, kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa,odnosno njihovog bića.- Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice, osnovni problem uzročnosti sastojise u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kaouzroka posledice. Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju.-U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. Najvažnije su:Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova

1. TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji, uzrok je onaj uslov koji je adekvatan, podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu, tj. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu. Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima. Ta teorija eliminiše atipične usloveiako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. (npr. ako lice A gurne lice B koje usled

nezgodnog pada dobije potres mozga i umre, radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi moglasmatrati uzrokom smrti lica B, jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). Teorija adekvatne uzročnostimože poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatratiuzrokom.

2. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj, uzroci su svi, relevantni uslovi,tj. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. Ona izjednačava sve uslove koji su, na bili koji način, doprineli nastupanju

poledice. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila.

Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka, a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može dareši slučaj:

9



1. Slučaj tzv. dvostruke uzročnosti – npr. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucajuna žrtvu, a oba hica su smrtonosna

2. Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da ćega pogoditi grom što se i dogodi. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvimslučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je rečo inače uobičajenim postupcima, onda bez obzira na želje i namere nekog lica, uzročnost ne bi postojala.

-Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOMURAČUNAVANJU, prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocumoglo objektivno pripisati.

1. U prvoj fazi, potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice,što se svodi nauobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formulecondicio sine qua non.

2. U drugoj fazi, da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok, pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravljadogađajem, da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. Dovoljno je da je jedno licesvojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica, da bi mu se posledica pripisala kaonjegovo delo.

-Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih delanečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanjaodređene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može

prouzrokovati nikakvu posledicu, kod njega se stvari prepuštaju svom toku.

Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“, ali imišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE, po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu.Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme. To je uslovzbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi.Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu.Prema jednom shvatanju, potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću, dok je prema drugom, dovoljnoda preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. U nekim slučajevima jeotklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno, pa je prihvatljivije prvo shvatanje.

12. Biće i elementi bića krivičnog dela

Predviđenost u krivičnom zakonu

-Da bi neka radnja bila krivično delo, ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. Predviđenost u zakonu nekeradnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela, pa se element predviđenosti u zakonu presvega vezuje za pojam bića krivičnog dela. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti.-Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. To je njegova formalna strana.-Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku, materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje

predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kaokrivično delo. To je njegova duštvena opasnost.

Biće i elementi bića krivičnih dela

-Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu, tj. mora biti ostvareno bićekrivičnog dela.-Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića

moglo bi se govoriti o pojmu krađe, ubistva, klevete, itd.).Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava-Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što seu zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu.Osim konkretizacije radnje krivičnih dela, biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samokod pojedinih krivičnih dela. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji sufakultativnog karaktera i bliže određuju radnju, tj. govore o tome ko preduzima radnju, kako, na čemu ili prema kome, čime,gde, kada itd.-Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja.-U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja, posledica, predmet radnje, sredstvo, način izvršenja, lično svojstvo, ličniodnos ili lični status izvršenja, mesto izvršenja, vreme izvršenja krivičnog dela.

10



Npr. davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja, eksploziv je sredstvo; službeno lice je lično svojstvo izvršioca.-Objektivna obeležja mogu biti:

1. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima2. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje

izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno, a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje.

-U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj, nehat, namera i pobuda.-Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela , drugi put kaooblika krivice. Oni su, s jedne strane, forma ponašanja, a s druge strane forma krivice.Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih

dela. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja, značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima saumišljajem ili iz nehata. Umišljajno ubistvo, npr. predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro odnehatnog ubistva.-Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice, u pitanju je njihov konkretan sadržaj, kod konkretnog učiniocakrivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice.-Subjektivna obeležja su i namera i pobuda. Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije,neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja.

Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. Irelevantno je da li je ona zaistaostvarena.-Nehat na krivična dela, po prirodi stvari, ne mogu sadržati nameru ili pobudu.-Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja, bez obzira na to ko ga preduzima, ne bi se npr. moglo razlikovati ubistvood nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga, ali u zavisnosti odsubjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin.

13. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela

Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k.dela na: osnovna i dopunska. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k.dela- Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti.Dopunska obeležja daju k.delu karakter težeg ililakšeg oblika.-Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k.dela i za njega propisuju strožukaznu (npr.ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva).-Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovnioblik.(npr. ako kod k.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera dadrugog ošteti).-Veliki broj k.dela ima svoje kvalifikovane oblike, dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. Ima i k.dela koja imaju i

jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr. k .dela ubistva).-Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitnaobeležja, obeležja bića krivičnog dela, jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom, dok otežavajuće okolnosti stoje van

bića k.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne.-Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih, otežavajućih okolnosti izabrao neketipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k.dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takveokolnosti nisu prisutne, pa je na osnovu njih propisao teže oblike k.dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik.-Isto to, samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti.

14. Ulovi kažnjivosti

-Zakonom se kod pojedinih k.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k.dela u užem smislu.To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. Postoje 2vrste uslova kažnjivosti:1.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije)

2.lični osnovi isključenja kazne-Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k.dela, samu kažnjivostu smislu predviđenosti kazne za k.delo smatra samostalnim elementom.- To nije prihvatljivo, jer su uslovi kažnjivosti, kao i sama kažnjivost, obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela uzakonu. Međutim, pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br.k.dela, ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnogdela. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k.dela u širem smislu. 1.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE-Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k.dela, ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslovza postojanje onih onih k.dela kod kojih je predviđen.-U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije, biće k.dela predstavlja samo latentno k.delo.Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k.delo.

11



-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogleduobjektivnog uslova inkriminacije.-Njihova osnovna karakteristika da, za razliku od obeležja bića k.dela, ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatomučinioca, dovodi u sumnju njihovu opravdanost.Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela.Iz kriminalno- političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije.

Npr.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k.dela, ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kaok.delo, samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k.dela, ovd je kao objektivniuslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano.-U našem kriv.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta, često se nešto što

predstavlja posledicu krivičnog dela, predviđa kao objektivni uslov inkriminacije, tako da u teoriji postoji podela na pravne inepravne objektivne uslove inkriminacije. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone, dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivneodgovornosti.

2.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI

-Kod nekih k.dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. Npr. kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca, lice sa kojim on živi u trjnojvanbračnoj zajednici, srodnih po krvi, u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje

priprema k.delo. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k.dela, ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k.dela. Podrazumeva seda deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje.

15.Subjekt krivičnog dela

-Subjekt (učinilac) k.dela jeste čovek, tj. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva(saučesnik).Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja, koje ostvaruje elemente bića k.dela sadržane u zakonskom opisu. Kodsvakog k.dela u posebnom delu, dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove

predviđene odredbama opšted dela.Subjekt ili učinilac je najširi pojam, širi i od pojma krivca, jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimajuradnju k.dela.-Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k.dela poslužilo životinjom, mehaničkom ili prirodnom silom.-Međutim, sporno je da li je subjekt k.dela i ono lice okoje se za izvršenje k.dela poslužilo drugim licem. Subjekt je samoukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer jek.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd.)- Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela, danas je sve prisutnije mišljenje da može i da jeopravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. Osim anglosaksonskog prava, i u zakonodavstvo pojedinihevropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr. KZ Francuske iz 1994.).U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela. Zadržano je srednje rešenje prema kome pravnolice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu.

16. Objekt krivičnog dela

-Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje.-Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini, jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog

prava, a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela.

1. ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. Zaštitni objekat može biti:opšti i grupni.a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro, interes, vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano,odnosno, koje se štiti krivičnim pravom. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva

propisana krivična dela. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država, odnosno društvo.Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta. Ipak bi trebalo dati

prednost dobrima čoveka.Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrimakoja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra

pojedinaca, tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati.

12



Iako su danas osnovna prava čoveka brojna, većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova, odnosno opštihosnovnih prava (npr. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja, slobodu mišljenja,izražavanja, pravo na nepovredivost privatne sfere, itd.).Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom, mora se primeniti principultima ratio, što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite.Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, potrebnoje i pre primene načela ultima ratio,izvršiti njihovu selekciju. Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite saosnovnih ljudskih prava prebacilo na njih, čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima.Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka, a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkcijinjihovog ostvarivanja, može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite.

b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela, kao što su npr. život itelo, imovina, čast i ugled, privreda, itd.On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijumza klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu.Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela, koje po mnogo čemu mogu biti heterogene, jeste njihov odnos premazaštitnom objektu.2.OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta, koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti, objekt radnje jematerijalan, fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. Npr. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt, atuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa, utaja, itd.).Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči, već obuhvata i lice. U tom slučaju objekt radnje naziva se

pasivnim subjektom. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena, već se shvata šire. To jeustvari ono lice koje je nosilac dobra, koje je zaštićeno krivičnim delom, čije je dobro povređeno ili ugroženo. To može biti i

pravno lice, a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete, duševno bolesno lice, idr. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog, a u kriminologiji pojamžrtve.Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski

predviđeno kao njihov bitan element.U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. To su napadni i gramatički objekt.Napadni objekt ima svojeopravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do

povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta.

17. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanjakao krivičnog dela.Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. U našoj literaturi(OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela, za štanema dovoljno argumenata, ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti irazlog kažnjavanja učinioca.-Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjemna nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja.Da li je nešto korisno ili štetno i za koga, ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi, niti za to postoje neki egzaktni metodi. Tuse vidi relativni karakter društvene opasnosti, jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. Društvenaopasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti, nije ni često objektivna, ni često subjektivna vrednosna kategorija. Ona je i

jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija.-Jedan od glavnih zadataka, prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. dela, je što potpunije i tačnijeupoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog

ponašanja. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovihkrarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. I pored toga, kod nekih ocena društvene opasnosti nekog

ponašanja je teško postići saglasnost (npr. eutanazija – ubistvo iz milosrdja, kockanje, silovanje žene sa kojom učinilac živi u

bračnoj zajednici, prekid trudnoće, incest između punoletnih srodnika, itd.).-Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. Ali,

postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast?Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. Ako se radi oinkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega saaspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj.Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa, gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa, nema razlogada se ne teži predviđanju kao k. dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu.-Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta, može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljnougrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava.Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi.

13



Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro, ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega, nemože biti društveno opasno ponašanje.-Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu. To je, pre svega,zahtev da se ne zadire u ličnu, privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca;zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj. odgovornost; da se krim.Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona, itd.

18. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu

-Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela, po pravilu, znači i njegovu protivpravnost. Ukoliko

neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k. dela, samim tim je to ponašanje i protivpravno.Izuzetno, protivpravnost može biti isključena, zbog čega bi delo,iako je u zakonu određeno kao krivično delo, izguviokarakter krivičnog dela. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata

bića nekog krivičnog dela.-Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se, u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekogkrivičnog dela predviđenog u posebnom delu, svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju

potivpravnost. To se pretpostavlja, a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti, on se morautvrđivati.-Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojamkrivičnog dela. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost, a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i

protivpravnost, pa u opšti pojam k.d. treba uneti samo predviđenost u zakonu. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv.negativnim obeležjima bića krivičnog dea. Prema njoj, osim pozitivnih elemenata, tj. onih koji su sadržani u zakonskom opisusvakog k.d., da bi neko ponašanje bilo k.d. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost, odnosno da ne postoji neki odosnova koji isključuje protivpravnost. Znači, pozitivna obeležja treba da budu prisutna, a negativna odsutna.To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k.d ne postoji zbognekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavajuelemente bića k.d. Tako je prema ovoj teoriji k.p. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sasituacijom kada ubije muvu ili komarca. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k.d., a u drugom in

pozitivni ni negativni elementi. Iako u obe situacije nema k. dela, kriv. pr. posmatrajući to nisu identične situacije. U prvomslučaju mora doći do primene k. prava da bi se došlo do zaključka da k.d. ne postoji, dok je drugi slučaj kr. pravnoirelevantan, već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k.d. nema, jer nema ni tog elementa.-Drugo shvatanje ide obrnutim putem, jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu. Ovde je

problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna, ali koja nemaju nikakav značaj za k. pravo.Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj. na protivnost normama k. prava i time reši problem, javlja se

problem druge vrste, a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim,već nekim drugim pravnim normama.-Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k.d. Time se izbegavaju

problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. I pored toga što se delimično podudaraju, niti predviđenost k.d. u zakonu znači uvek i protivpravnost, a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k.d.OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI-Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k.d., ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje

protivpravnost, tj. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti.-Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. zakonom ili nisu.- U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja, nužna odbrana i krajnja nužda. Oni su eksplicitno

propisani krivičnim zakonikom.-U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k.z.: izvršenje službene dužnosti,

pristanak povređenog, narešenje pretpostavljenog, dozvoljeni rizik, itd. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo jesporno.

19. Delo malog značaja

-Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanjekrivičnog dela. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnostu materijalnom smislu.Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k.dela, maliznačaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu. Ono jeste protivpravno uopšte,ali nije protivpravno za k. pravo, pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije.-Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k.d. izvrši selekciju uodnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k. pravnu reakciju.U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti,jer se dozvoljava da sud da

prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k.d.14



Ali, ta opasnost, za razliku od ranijeg rešenja, svodi se samo na oblast lakših k.d. za koja je propisana kazna zatvora do 3godine ili novčana kazna. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti, već i svođenje primene ovog instituta samo u onojoblasti gde mu ima mesta.-Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k.p. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležjanekog k.d., ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe. Još je u rimskom dobu

bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“.Zapadnoevropska zakonod. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta„oportunitete krivičnog gonjenja“.-Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k.d. ukonkretnom slučaju.

-KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k.d. po ovom osnovu:1. da je stepen krivice učinioca nizak;2. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne;3. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr. sankcije

-Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom, tako i u subjektivnom smislu.- Drugi uslov se odnosi na k.d. bez posledice (delatnosna k.d.), na pokušaj k.d. kao i na k.d. ugrožavanja jer u tim slučajevimanema štetne posledice.

20. Nužna odbrana -Nužna odbrana, koja je prvobitno nastala u vezi sa k.d. ubistva, predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. prava.Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. Ono što je danas sporno jesu njene granice.- Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv. dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. delo.Prema zakonskoj definiciji, nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobradrugog odbije istovremeni protivpravni napad.-Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU.A) Uslovi NAPADA su da je napad:

1. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju, a samo izuzetno u nečinjenju;2. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja

dobra;3. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema, procenjujući to objektivno, a ne sa aspekta napadača.

Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi, ali je dozvoljena nužna odbrana uodnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane.

Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenogmuža koji hoće da ga ubije ), ali n.o. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo nan.o.;

4.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znači sve dok ne prestane, kao i onda kada napadneposredno predstoji.

5. STVARAN – napad mora stvarno postojati, u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani.

B) Uslovi ODBRANE su da je:1. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela

-Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro, odnosno da ne ostvarielemente bića nekog k.d., onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane;

2. upravljena prema nekom napadačevom dobru-Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica, moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi, ali ne o nužnoj odbrani;

3. neophodna potrebna za odbijanje napada-Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, morao efikasno odbiti

napad uz najmanju povredu napadačevog dobra.

-Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. Ako bi se n.o. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr. ubije senapadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko, pa i egoističko shvatanjenužne odbrane, što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane.

Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da jeodbrana bila neophodno potrebna.Međutim, treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstvanapadnutog. Ima mišljenja da, ako se napad može izbeći (npr. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primetinapadač), nužna odbrana ne bi bila dozvoljena.-Sporno je da li kod odbrane, osim navedenih uslova, mora postojati i subjektivni element, koji se sastoji u svesti i voljinapadnutog da odbije napad (npr. da li postoji n.o. u situaciji kada napadnuti odbija napad, a da pri tom uopšte nije bio

15



svestan da postoji napad). U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv.odbrambene volje. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napadodbija.Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k. delo, a ne da se odbije napad, predstavlja protivpravnu radnju. Postojinekompletno k.d. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k.d.-Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onoga kojizahteba da je odbrana bila neophodno potrebna.To je tzv. intenzivno prekoračenje, a akstenzivni eksces, koji naša sudska

praksa ne prihvata, postoji onda kada napad prestane.U slučaju prekoračenja n.o. postoje kriv. delo. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k. delo koje se vršiu prekoračenju n.o.

Prekoračenje granica n.o. predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Pod dodatnim uslovima, kada je prekor.Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom, može doći do oslobođenja od krazne.

21. Krajnja nužda

-Krajnja nužda, kao i nužna odbrana, isključuje postojanje protivpravnosti, tj. predstavlja opšti osnov za isključenje postojanjakrivičnog dela. Nastala je znatno kasnije od n.o, ima sa njom određene sličnosti ali i razlike.-Prema zakonskoj definiciji, krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobradrugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeni zlo nije veće od zlakoje je pretilo.Ovde se radi o sukobu prava sa pravom, što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. zahteva sestroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje).-Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju bitikumulativno ispunjeni.-Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost daono bude povređeno. Ona može, za razliku od napada kod nužne odbrane, biti izazvana ne samo ljudskom radnjom, nego i na

bilo koji drugi način, kao što je npr. delovanje prirodnih nezgoda, napada životinja, itd.1. Uslovi OPASNOSTI su:

1. DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO-Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi, iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra, kao što je život, telesni

integritet, imovina. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra;2. DA JE NESKRIVLJENA

-Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. U tom slučaju kr.delo postoji;

3. DA JE ISTOVREMENA-Istovremenost postoji dok traje opasnost, kao i onda kada ona neposredno predstoji;

4. DA JE STVARNA-Opasnost mora stvarno postojati, jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda;

2. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su:1. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA

RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. DELA-Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra. Za razliku od n.o. lice

koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe, ono se mora unajvećoj meri štedeti, tj. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri ukonkretnoj situaciji pogađaju to dobro.

2. DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO- Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto.

Kao i kod nužne odbrane, sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element, tj. da je lice svesno opasnosti i da jevoljno otklanja.

-Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane.Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni, a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnostotklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. Prekoračenje će postojati ionda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla

biti manjeg intenziteta. U tom slučaju k.d. postoji, ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne, a ukoliko je prekor. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne.-KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila. Radi se ovršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci, vatrogasci, piloti, rudari, itd.). Oni su dužni dažrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. Ova dužnost nije apsolutne prirode, pa tako nisudužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti.

22. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom16



-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ, postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse. Mogu se svrstati u nekoliko grupa:

1. vršenje službene dužnosti 2. naređenje pretpostavljenog3. pristanak povređenog 4. dozvoljeni rizik 5. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6. obavljanje lekarske dužnosti

maloletne dece od strane roditelja

1. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI-Poatoje osnovi isk. prot. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. Npr. lišavanje slobode

sa ciljem izdržavanja kazne zatvora; lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne; narušavanje nepovredivosti stana sa ciljemhvatanja učinioca k.d. ili obezbeđivanje dokaza; primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima, itd.U ovim slučajevima se, na osnovu zakona i drugih propisa, izvršava službeno ovlašćenje, pa nema protivpravnosti, ni kr. dela,izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja.

2. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG-Od strane dela teorije, kao i u nekim stranim zakonodavstvima, naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj.

protivpravnosti. U našem k.p. naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n.p. samo u vršenju službene dužnosti u VojsciSCG i to pod određenim uslovima. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k.dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna.

Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalokrivično delo.

3 PRISTANAK POVREĐENOG-Kod nekih k.dela, odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini, ne može se dati pravo

pojedinsu da odlučuje o tome da li će k.delo biti isključeno. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela zakoje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim

pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr. k.dela povrede, tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od straneadvokata ili lekara).-Posredno, zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog, tako što kod određenih k.dela predviđa krivično gonjenje po

privatoj tužbi, tj. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k.prava.Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i.p. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda, kao i kod nekih k.dela

protiv imovine. Međutim, u većini tih slučajeva unošenjem u biće k.d. određenog elementa koji se isključije pristankom nedolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. ti slučajevi ostaju izvan krim.zone. Kod drugih, pak, gde postoji delo

predviđeno u zakonu, propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi, zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr.kod k.dela uvrede, lake telesne povrede, oštećenja tuđe stvari,itd.). Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kaoosnova i.p. mali.-Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja, ako su nanete u okviru pravila togsportskog takmičenja, jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda.Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr. u boksu), ili je povreda uobičajna i kažnjava se uokviru pravila igre (npr. faul u fudbalu).-Ali, ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva, k.deloće postojati.Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno.

4.DOZVOLJENI RIZIK

-Zasniva se na principu pretežnog interesa. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj,industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, života, imovine. Do toga dolazi u

malom procentu, pa se zato može tolerisati. Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k.dela u tome što je nekadelatnost druš.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati.Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i.p. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno daopasnost minimaliziuje.

5.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

-U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu nedozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu, ostvaruje bitna obeležja k.dela prinude, a u nekim slučajevima i

protivpravnog lišenja slobode.

17



Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k.dela, a one se preduzimaju sa ciljemvaspitanja, treba uzeti da je protivpravnost dela isključena. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje. Protivpravnost ne bi bilaisključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda.

6.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI

-Sporno je pitanje povreda, pa i prouzrokovanja smrti, u okviru preduzimanja medic.zahvata. Neki autori to pitanje raznatrajuu vezi sa pristankom povređenog, a neki u okviru dozvoljenog rizika.Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i.p. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarskizahvat vrši po prailima lekarske profesije, što istovremeno znači to da je bio indikovan,da postoji pristanak pacijenta, da je

zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr. u nameri vršenja eksperimenta.)23.Pojam i teorije krivice

-Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela.-Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k.delo, koja je protivpravna i kojamu se može pripisati u krivicu.

ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI-S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k.dela kakoobjektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa, postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv.odgovornosti.-Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica, već je poznavalo pojam kriv. odgovornosti. Mesto kriv.odgovornostiu sistemu opšteg dela nije bilo janso. Posoje 2 shvatanj k.o.. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga dakriv.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k.dela, tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. Drugo-dubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom. Međutim, pojam k.odgovornosti ako se shvati isključivosubjektivno, suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela.-I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam, ona je osnov i uslov kriv.odgovornosti, odgovara se ne zbog samog delaveć zato što je učinilac, kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini. Krivična odg. Je konstatacija, sudokrivici.Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. Zato novi KZ za subjektivni elemenat k.dela koristi termin krivica, a nekriv.odgovornosti.-Krivica je element u opštem pojmu k.dela, a akriv.odgov.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv. odgov. Ona je

posledica vršenja kriv.dela. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter. Kriv. odg.je osnov za primenu kriv.sankcija, presvega kazne. Neke kriv.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv.odg., ali tada nema ni kriv.dela u potpunom smislu,

jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv.delu u objektivnom smislu. Kriv.odgov.se svodi na krivicu, tako da ova2 pojma postaju sininimi.-Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo. Dok je krivicadvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela, uračunjivost jesposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata, da se učinilac posmatra kao ličnostkoj normalno funkcioniše.Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. Prema KZ, krivica postoji ako jeučinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delozabranjeno.Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa.Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1. uračunljivost, 2. umišljaj ili nehat 3. svest o protivpravnosti.-Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr.kr. sankcija, pre svega kazne.

NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE

-U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca premasvome delu. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju, koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Takav način

određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka.- Prema noramtivnim teorijama, krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućujeučiniocu k.d. Međutim, prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost, mogućnost svesti o

protivpravnosti dela, umišljaj i nehat. To ukazuje na opravdanost mešovitih, psihološko-normativnih teorija krivice. Po njima,krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i unovom KZ.-Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestanizbor, nužna je pretpostavka za postojanje krivice, pa i kr. prava u celini.Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja, kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca, svesto tome da je kriv za učinjeno delo. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv. dela kod kojih je ta svest odsutna. Kodnekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. kod učinioca pol. delikata).Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. pravu, mora se uvek dokazivati.

18



24. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. dela. Izuzetno, kod nekih k.d. predviđen je i nehat kao

blaži oblik krivice.To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice, ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti delau zakonu, tj. obuhvaćeni su bićem k. dela.-U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili naelementu svesti (teorija predstave).Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih

obeležja bića k. dela.-Iz zakonske def. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni.

A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Stepen intenzitetaelemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bićakriv. dela, uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice.Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj:

1. U prvoj situaciji, OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. DELA JE JEDINI, PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE. Akoučinilac vršenjem k. dela želi da postigne određeni cilj, postojaće direktni umišljaj, bez obzira koliko mu verovatno izgledaloostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela, pod uslovom da to smatra mogućim.

Npr. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica, iako nije siguran da će uspeti da savladaotpor tog lica.

2.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K.DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k.d. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja.

Npr. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj, to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim, već sa direktnimumišljajem, jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigaocilj.3.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO, ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I

DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo, ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova zastva da se i ovde radi o direktnom umišljaju.Razlikuje se 2 slučaja: 1. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. aktiviranje eksplozivnenaprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2.Kada posledica nastupa kasnije, kao nužna posledica vršenja k.d. koje se htelo (npr. ubistvo majke koja se nalazila na nekomusamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani).

B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. delo, pa je na to pristao. Intenzitetelemenata svesti, a naročito volje, slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. Učinilac je svestan da postoji mogućnost daučini k.d., ali nije siguran da će do toga doći.

Npr. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna, ali se saglašava i sa tom mogućnošću.-Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga:1. ima k.d. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a jedan manji broj k.d. se može izvršiti samo sa eventualnim

umišljajem;2. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj, što je od značaja kod odmeravanja

kazne.

-Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata. Element svest je isti, a razlika postoji u pogleduelemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k.d, kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice, ne

pristaje da učini k.d. Znači, zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. Frankova formula. Po toj formuli, postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao

da će posledica nastupiti. Npr. kod k.d. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo ukonkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata. Ukoliko

je znao da će svojom nepropisnomvožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj, pa se i pored toga odlučio na preticanje, znači da se saglasio sa

posledicom. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. Ali,teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti.-Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k.d. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. Prethodni inaknadni umišljaj su irelevantni.-Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ, iako ga naše pravo izričito ne predviđa. On postoji onda kada učinilac

predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju, a njegova volja je u

19



istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivičnodelo koje je i ostvareno.Međutim, tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr. dela. Npr. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi saumišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k.d. ili ako ne

pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje.-Kada je reč o posledicama koje su različite po težini, a nastupi lakša posledica, treba uzeti da postoji pokušaj težeg k.d. Npr.ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi, pa nastupi teška telesna povreda, postojaće pokušaj k.d.ubistva.

25.Nehat-Nehat je lakši oblik, odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr. delo samo kada to zakon izričito propisuje. Umišljaj je

pravilo, a nehat izuzetak, pa zato mora biti posebno propisan. Nehat, kao i umišljaj, ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice, ali i subjektivni element bića k.d.-U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k.d, propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik.Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o

posebnoj kategoriji delikata, a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice.-Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. Posledica ima za nehatna k.d. naročit značaj zbognjene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran, nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja

posl. čini suštinu nehatnog delikta. Nehatna delatnosna k.d. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična, akriminalnopolitički uglavnom neopravdana, ali ne i nemoguća) već samo veoma retka.-Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni. Nehatno k.d. postoji u oba slučaja. Retka su nehatna k.d. koja zbog svoje

prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje jerazgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja), kao i da se postavi donja granica krivice (odnosnesvesnog nehata i slučaja).

1. SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali olako drži da dotoga neće doći ili da će to moći da spreči. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj, a razlika seispoljava na planu voljnog elementa. Za razliku od event. umiš, učinilac ne pristaje na posledicu. Ukoliko ne postojimaterijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti, treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj.

Npr. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog, a reč je o sasvimkratkom rastojanju i malo prometnoj ulici, nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo, u slučajusaobraćajnog udesa postojaće svesni nehat. Međutim, ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozisuprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšteniko neće naići, onda će postojati event. umišljaj.

2. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. dela, odsutan je i element svesti ielement volje. Međutim, krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se, prema okolnostima isvojim ličnim svojstvima, predvisi nastupanje posledice. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnimelementima, jer su psihološki elementi potpuno odsutni.

- U našoj teoriji i praksi, smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog isubjektivnog uslova. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu, a subjektivni da je mogao da je

predvidi. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku, pa je za konstituisanje krivicezahtevati i jedno i drugo. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu, a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao iliobrnuto, ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata, pa ni krivice.Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost, stvarna zabluda, pravna zabluda, sila i pretnja.

26. Neuračunljivost

Učinilac koji je k.delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim, odnosno neuračunjivost isključuje krivicukao obavezan element k.dela. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv. To je oboriva pretpostavka pa postojidužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti:

biološki, psihološki i mešoviti. Za psihološki metod merodavne su samo posledice- poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu, dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna, abnormalna psihička stanja. Mešovit traži i jedno i drugo, i uzrok i posledicu.Polazeći od mešovitog (biološko- psihološkog) metoda, prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanjenekog abnormalnog druš.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima.A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1.duševna bolest 2.privremena duševna poremećenost 3.zaostali duševnirazvoj 4.druga teža društvena poremećenost.

20



1.Duševna bolest – prema njihovom trajanju, odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti.S obzirom na uzrok duševne bolesti, uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. Egzogene su one koje su izazvanenekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr.traumatke psihozenakon povrede mozga, psihoze izazvane infekcijom itd.)Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr.

panično- depresivna psihoza, šizofrenija, paranoja.)

2.Privremena duševna poremećenost- obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost, pospanost), a češće neka patološkastanja koja su prolaznog, privremenog karaktera (npr. stanja izazvana jakim afektima, usled uzimanja alkohola ili droga,

prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd.)3.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija, bez obzira na njen uzrok.Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ), srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ).

4.Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 uzakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. porem. nor. neke psihologije.

B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku:1.nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u2. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja.

-Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona, kao i onda kada ne shvatadruštveni značaj svog dela.

-Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu, „kada još vlada svojim razumom“, ali jeizgubio vlast nad voljom.-Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja). Ono štokumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta, i to u momentuizvršenja dela.-Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k.d. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu uodnosu na jedno delo bude neuračunljiv, a u odnosu na drugo uračunljiv. Npr. učinilac može usled zaostalog duševnograzvoja da shvati značaj k.d. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv, a ne može da shvati značaj neprijavljivanja

pripremanja kr. dela, pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv.-Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k.d. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo, odnosno uzimase da ne postoji ni k.d. jer nije ostvaren njegov subjektivni element.U odnosu na neur. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje uzdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, a uz njih i: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti,zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.

27. Bitno smanjena uračunljivost

-Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu. To je prelazno stanje između uračunljivosti ineuračunljivosti, ali je ipak bliža uračunljivosti, iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja, kao i kod neuračunljivosti,

primenjen mešoviti metod.-Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač. lice jeuračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač.-Prema rešenju iz KZ, bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ilisposobnost da upravlja svojim postupcima, usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti, bila bitno smanjena.-Pošto bitno s.u. ne isključuje krivicu, učiniocu koji je k.d. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr. sankcije koje se izriču iuračunljivom učiniocu (kazne, mere upozorenja, određene mere bezbednosti). Međutim, zakon uvažavajući specifičnosti ovogstanja, predviđa mogućnost ublažavanja kazne.

Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. lečenja i čuvanja u zdrav. ustanovi, a uzuslovnu osudu mere bezbednosti obav. psih. leč. na slobodi.-Stanje bitno s.u. mora postojati u momentu izvršenja k.d. i procenjuje se u odnosu na određeno k.d. Moguće je da kodučinioca koji učini više k.d. u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost, u odnosu na drugo potpunaurač, a u odnosu na treće neuračunljivost.-Treba razlikovati bitno smanjenu urač. od obične smanjene uračunljivosti, koju poznaje naša sudska praksa i teorija, ali ne izakon. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti.Dok samo u slučaju bitne s.u. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti, obična s.u. možeimati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice.

28. Stvarna zabludaPojam i vrste stvarne zablude

21



-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima.-KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1. Zabludu o stvarnim obeležjima bića k.d. i 2. Zabludu o razlozima isključenja

protivpravnosti. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu, a druga stvarnom zabludom u širemsmislu. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice, a time i kriv. dela. Osnovna razlika je u tome što prva deluje uodnosu na element predviđenosti dela u zakonu, a druga u odnosu na element protivpravnosti.

1. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojojstvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k.d. (npr. zabluda u pogledu radnje izvršenja, posledice, uzročnog odnosa, objekta radnje,sredstava izvršenja, itd.) Npr. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije

tačnost koja sadrži smrtonosni otrov.Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja čini sastvani deo obeležja k.d, ukoliko je to presudno za postojanje k.d. Npr. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina, iako sumu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta.

2.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac uzabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k.d.Npr. slučaj sa putativnomnužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad, odnosno da je on stvaran.

-I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva.-Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu orelevantnoj stvarnoj okolnosti.-Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata, postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i

prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima kojeulaze u biće k.d.

KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE-Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat , tj. uvek isključuje krivicu a time i k.delo.

Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu nekestvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delodozvoljenim.Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata, postojaće k.d učinjeno iznehata kad zakon takvo k.d. predviđa.

Zabluda predmetu, licu u uzročnoj vezi-Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ililice istog kvaliteta. Npr.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. Ali kada se radi o tome da jesamo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k.dela, tada stvarna zabluda može da utiče na krivicuučinioca ili na pravnu klasifikaciju dela. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datomobjektu radnje, a ne na onom na kojem je hteo, postoje razkičita mišljenja. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da

postoji uticaj k.d. u pokušaju (k.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k.d.(k.d. koje je ostvareno.)

29.Pravna zabluda

Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k.delo. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima uzakonu predviđeno kao k.delo. Npr. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursuk.delo. To je direktna pravna zabluda.-Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje

pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. Npr. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. To je indirektna pravna zabluda.-I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini.-Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv. eventualne pravne zablude. Ko računa s tim da njegovo ponašanje može bitizabranjeno, ali ga bez obzira na to preduzima, ne nalazi se u pravnoj zabludi.-Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr. dela, kod pravne zablude on je u zabludi u pogleduzabranjenosti dela – ne zna da je odr. ponaš. predviđeno kao k.d. ili pogrešno shvata kriv.pravnu normu.U pogledu okolnostikoje isključuju protivpravnost, ona zna sve stvarne okolnosti, ali ne zna pravni značaj tih okolnosti. On tu pogrešno smatra danešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost.

22



-Od značaja je podela kriv. dela na mala in se i mala prohabita. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr. ubistvo, krađa) isključeno je postojanje pravne zablude.Kod drugih, koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom

periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. neka k.d. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja), koja su k.d. samozato što su zakonom zabranjena – mala prohabita, sasvim je moguće postojanje pravne zablude. Za neka od njih ne zna većinagrađana, pa čak ni pravnika.

KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE

-Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava, pod određenim uslovima, smatra osnovom koji isključuje

krivicu.Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p.z.-Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije

bio dužan da zna. On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k.d, pa zato ne može postojati ni krivica, a time ni kr. delo.-Pravna zabluda u našem ranijem k.p. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k.d., ona je morala da utiče samo nakažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne).OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. od toga da građani moraju poznavati sve k.p.norme. To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k.p. norme brojne i složene.Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv. delo.-Ukoliko je kr. delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, učiniocu se kazne može ublažiti. Otklonjiva p.z. postoji kadaučinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna.

30. Sila i pretnja

-Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. dela-Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k. dela. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjenasila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti, već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k.d, k.d. ne postoji zato štonema voljne radnje.KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k.d, kao i da se u tom slučaju izvršiocem k.d. smatra ono lice koje

je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac).-Osim apsolutne, postoji i kompulzivna sila, kao i pretnja. One ne isključuju radnju, ali se postavlja pitanje kakvo dejstvoimaju u pogledu krivice.-Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvršiodređeno krivično delo. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica, ali to lice ipak nije lišenosvake mogućnosti da odlučuje. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju, nameće se pitanje da li ona može imati značaj za

postojanje krivice.-I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k.d., ali se ne isključuje voljna radnja. Pretnja predstavlja stavljanje u izglednekog zla licu koje se prinuđava. Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća, što se procenjuje pre svega sa aspekta licakome je upućena. Pretnju treba razlikovati od opomene, jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinesezlu kojim preti.-KZ predviđa da, ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k.d, a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnjunuždu, k.d. neće postojati.Ovo rešenje izaziva određene dileme. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde, dolazi do isključenja protivpravnosti, a nekrivice. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. Ono bi ako je kod neposr. izvr. isključenakrivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. Međutim, ako je isključena protivpravnost, onda i u odnosu na njegak.d. ne postoji, pa bi on mogao da odgovara samo za k.d. prinude. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k. zakon poznaje 2vrste k. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr. Nemačka, Austrija).-Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne.Osnovno pitanje je da li kom. sila i pretnja, pod određenim uslovima, mogu biti osnov isključenja krivice.

Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je, po prirodi stvari, umišljajno k.d. Učinilac zna na šta je prinuđen, voljni element umišljaja tu, po pravilu, postoji. Prinuđeni vrši kr. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanjazla koje mu preti.-Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć, niti se mogao izbeći na drugi način.-Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti. Sila i pretnja, mada retko, prouzrokuju privremenu društvenu

poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti, a češće do bitno smanjene uračunljivosti. To značida bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju.

31. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost)

-Naše k.p. predviđa institut actiones liberae in causa, nazivajući ga skrivljena neuračunljivost.

23



Krivica učinioca k.d. koji se upotrebom alkohola, droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvatiznačaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima, utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. To

je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k.d.-Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj, uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi,

postavši u međuvremenu neuračunljiv, izvršiti k.d.-Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k.d, potrebno je da je kod učinioca u momentudonošenja odluke, postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k.d. To znači da pored uračunljivosti, mora postojati iliumišljaj ili nehat, pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. Kod prve, učinilac sesa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k. delo, u odnosu na koje je postojaoumišljaj (direktni ili eventualni). U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili

nesvesni) u odnosu na k.d. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti.-Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj, eventualni umišljaj, svesni nehat i nesvesni nehat. Npr. ako je jedno lice ostvarilozakonska obeležja k.d. ugrožavanja javnog saobraćaja, u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti,tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti, k.d. će postojati u sledećim situacijama.U prvoj, izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti, tj. potpunog pijanstva, izvršiti k.d. ugrožavanja javnog saobraćajai to hoće – direktni umišljaj.U drugom slučaju, on je svestan toga da može da izvrši k.d. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj.U trećem slučaju, on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k.d. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat.

Najzad, moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k.d. koje je izvršio, niti je to hteo, ali je premaokolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat.-Ovaj institut se primenjuje i kod k.d. nečinjenja.-Znači, za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. Da je učinilacsam sebe doveo u stanje neuračunljivosti;

2. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego što se doveo u to stanje, postojao umišljaj ili nehat. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.

32. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom

Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. Npr. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi, ali iz toga proizađe njena smrt, iako on to nijehteo.Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakonza to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata.Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca, onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicajkrivičnih dela, osim ako ta teža posledica, samo po sebi, ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za kojemu se istovremeno sudi).-Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenomodredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd, ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice. To je i osnovni razlog za

propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom.-Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca(svesnom ili nesvesnom). Postojanje objektivne veze, tj. uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan,ali ne i dovoljan uslov.-Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj, primenjivaće se odredba za sticaj kd. Izuzetno, odgovornost za kdkvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. Reč je o situaciji kada teža

posledica, sama po sebi, ne predstavlja kd. Npr. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću.-Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom

posledicom može izreći teža kazna, nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju. Jer, neprihvatljivo jeda se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata, nego u slučaju kada je kod

njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj. Npr. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnogdela, može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina. Ako bi, međutim, u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi seuzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede, maksimalna kazna koja bi se moglaizreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci.-Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj, a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj +nehat; moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata, pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat.

24



33. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja

Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta, pozivanje na nasilnu promenu ustavnoguređenja i dr.) S jedne strane, kd izvršena na taj način po pravilu su teža, a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici,kao i u vođenju kr. postupka prema izvršiocu tj. autoru informacije, javljaju se ozbiljni problemi. To daje osnova zaustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. sredstava javnog informisanja.Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika, izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača.-Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnogobaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika. To su: novine, radio, televizija i druga javna glasila.Odgovorni urednik, odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije, smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih

sredstava informisanja u 3 slučaja:1. Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;2. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;3. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju.

Trenutkom utvrđivanja autora, isključuje se odgovornost odgovornog urednika.

-Ukoliko je odg. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja, po zakonu, predstavlja osnovda se on smatra izvršiocem, isključena je njegova krivica.Ako je odg urednik, odnosno lice koje ga zamenjuje, bio u zabludi iz nehata, ne može postojati umišljajno, već samo nehatnokd ako ga zakon uopšte predviđa.-Osim odg urednika, ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača.Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat, ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti iliako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač.

-Izdavač će se, pod tim uslovima, smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije, kao što je knjiga, udžbenik, monografija.-Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, uzeće se da je izvršilac štampar koji je za toznao.- Proizvođač se, pod istim uslovima, smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska, gramofonske ploče,magnetofonske trake, filma, itd.-Pošto se kao izdavač, štampar i proizvođač često javlja pravno lice, KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. lica koje je u tom

pravnom licu odgovoro za izdavanje, štampanje ili proizvodnju.-Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocemkd. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera.-Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje

predviđeno u KZ. Reč je o zaštiti izvora informacija. Lica čija odg. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatratiizvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet. Autora informacije, osim u slučaju da jeučinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina, ili je to neophodno da bi seizvršenje takvog kd sprečilo.

34. Odgovornost pravnog lica za krivična delaRazvoj i stanje u svetu

-Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da sena ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama, što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd?Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualneodgovornosti, neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja, itd.-Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične, odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širemsmislu. Tu se može govoriti o 3 stava:1. prvi odbacuje kako krivičnu, tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica;2. drugi odbacuje krivičnu odg. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris; ili kao odgovornost za druge

kažnjive delikte, pre svega prekršaje;3. treći smatra da je krivična odg. p.l. ne samo moguća, već potrebna i opravdana.

-Pitanje kaznene odg. p.l. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. Tu se javljaju dve glavne teorije:teorija funkcije i teorija realnosti. Ni jedna ni druga, same po sebi nisu prihvatljive, jer pravno lice nije ni realnost samo posebi, a ni fikcija, nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se možeraspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica.-U rimskom pravu, delikt p.l. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala.

Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena, tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica.U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica.

25



-U Evropi se, u poslednje vreme, uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (uHolandiji, Švedskoj, Francuskoj, Norveškoj, Finskoj, Španiji, Danskoj, Belgiji, Švajcarskoj). Jedan od najnovijih kriv.zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. godine.Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije, koje su našle svoj odraz i unekoliko međunarodnih konvencija.Međutim, u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. pr.lica samo za prekršaje i to

pretežno u oblasti privrede i finansija.

Odgovornost pravnih lica u našem pravu

-Umesto kriv. odgovornosti ili odg. samo za prekršaje, naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorijedelikata – privrednih prestupa.Uvođenjem prava o privrenim prestupima, samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis, ne rešavaju seneki problemi koji se javljaju na planu kriv.odg. pravnih lica. Naime, neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k.p. već iu kaznenom pravu u širem smislu, mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg.-Uvođenje u kp objektivne odgovornosti, kolektivnog kažnjavanja i sl. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tihizuzetaka i na neke druge situacije. Zato „srednji put“ u našoj praksi, iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti.I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd, to ne treba činiti u okviru kr. zakona u užem smislu (u KZ) već tumateriju, zbog brojnih specifičnosti, treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. pravo za pravna lica.

Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima

-Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo, već na njegove organe i članove.Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalneučinioce privrednih prestupa, s obzirom na to da p.l. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. odg. fizičkog lica.Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. f.l, već na sve potencijalne učinioce, u odnosu na

pr. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno, jer kazna pogađa i one članove pr. lica koji su nevini, čak i one koji su se protivili izvršenju delikta.U pogledu specijalne prevencije, tj. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt, značaj kazne se ne može negirati.

35. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela

-Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja, kao i da je nastupila posledica, osim kod onihkd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. Međutim, postoje situacije kada kd ostaje nekompletno, kada učinilac ostvarisamo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd.Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“.-Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. Donošenje odluke;2. Pripremne radnje; 3. Pokušaj; 4. Dovršeno kd.- U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. Subjektivne teorije

polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „zamisli se niko ne kažnjava“.Tu nedostaje osnovni, noseći element, a to je radnja kd.- Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd-Ali, pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva nizdilema.-Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd, kao i predviđenost u zakonu. Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilokojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd, osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd.-U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima, tj. kod određenih kd.-S obzirom na to da kod pokušaja, a naročito kod pripremnih radnji, dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika

ugrožavanja zaštitnog objekta, krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja. Osnovnikriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. Što je neko dobro vrednije, a intenzitetugrožavanja više izražen, utoliko je opravdanija kr. pravna zaštita.Ali, mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija. Tu granicu određuje intenzitetugrožavanja, ali i zabrana zadiranja kp u privatnu, ličnu sferu građana. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinacaobuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. Kažnjavanje za pripremne radnjekoje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. Presudan je odnos prema javnosti, odnosnomomenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge.

36. Pripremanje krivičnog dela

26



-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. Ne može se nehatno pripremati neko kd. Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd.-Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. To se možeučiniti na 2 načina:

1. propisivanjem pripremanja kao posebnog kd2. propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd

-U prvom slučaju se, formalno gledajući, i ne radi o pripremnim radnjama, jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja.Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. , tako da se neki značajniji

problemi ovde ne javljaju.

Npr. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd, onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji, a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd.-U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji, a to su pr. radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljnesumnje. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje, kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu izmeđuradnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenjaulazi u biće kd, a pripremna radnja ne).

Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje, a da se pritome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionudefiniciju prip. radnji.To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe:

1. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd;2. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd;3. Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd;

4. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd, a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.-Ali, četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. radnji.

-KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata), tj. pripremnih radnji u užem smislu.Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo, a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to

pripremanje. Ipak, ovaj stav nije dosledno sproveden, jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kodkojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje, nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd, već se u

jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ), s timšto se dodaje i jedan oblik prip. radnji specifičan za ova kd.

37. Pokušaj krivičnog dela – pojam, vrste i kažnjavanjePojam i vrste pokušaja

-Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd.Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj, a naobjektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto.Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično, ali krivično delo nije dovršeno.Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd, a to je, po pravilu,

posledica. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja, tj. radnja izvršenja je započetaali nije dovršena.S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd, potrebno je odrediti njegovu donju i gornjugranicu.-Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. On predstavlja kd, mada nepotpuno, dok pripremanje kdsamo po sebi nije kd, pripremanje radnje stoje van bića kd. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije(pripremne radnje). To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd. Dodatni kriterijum jeste idovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom, tj. postavljanje pitanja da li je u konkr. slučaju preduzimanjemodređene radnje neposredno ugrožen objekt kr.pr. zaštite.

Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv, dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj.-Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd. Određivanjegranice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu. To je naročitao složeno kod kd koja u svomzakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd).Kod pokušaja, učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini, ali posledica izostaje. Mogu serazlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni.-Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja, on radnju izvršenja nije dovršio, pa samim timnije ni prouzrokovao posledicu.-Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja, ali iz različitih razloga posledica ne nastupi.-Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja, pa sve do momenta nastupanja posledice.

Nastupanje posledice isključuje pokušaj. Međutim, izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. Pokušaj nekih

27



kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr. prava kd nečinjenja), ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kaosvršeno kd. Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr. kd silovanja).S druge strane, nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd. Do posledice može doći delovanjem nekihdrugih uzroka, a ne radnjom izvršenja učinioca.-Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca-Pored svršenog i nesvršenog pokušaja, postoji i tzv. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja), koji postoji onda kada jekroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr. kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji).U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj), ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kdtreba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.

Kažnjavanje za pokušajKažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna. Pri tome nije odznačaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona. Npr.kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina).-Izuzetno, pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina. Uslov je da je kodtakvog k.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr.krađe.)-Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k.delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće ičini. Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne.

38.Nepodoban pokušaj

Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k.dela pokuša da izvrši k.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj.Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovimanije moguće dovršiti k.delo.Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova, sa određenimsredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik.delo, odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela.Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. Npr. cak i pucanje n čovekakoji je mrtav, a izgleda kao da spava, smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva.-Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje. Zaštićeno dobro je kod apsolutnonepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja.-KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj. Međutim, imajući u vidu da je stepen ugrožavanjazaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne iublažavanje kazne.-Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv.irealnog pokušaja koji nije kažnjiv. Irealni pokušaj je ekstremna varijantaapsolutno nepodobnog pokušaja. Učinilac tu veruje da može da učini k.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenogživotnog iskustva, odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije,vradžbina i sl.)-Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv. Puativni delikt postoji onda kada neko

pogrešno drži da ono što čini predstavlja k.delo.

39.Dobrovoljni odustanak

-Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k.dela pa se učinilac stimuliše da nedovrši k.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. On

predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca.

U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne, često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga.-Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestanesa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja), odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnjiili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja). U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneosam, a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti.Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k.delo može da dovrši, od njega odustao. Nemadobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje, tj. nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava udovršenju dela, pa zato odustane.Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost,značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k.dela, ali ga ne onemogućavaju posebno, je sporan.

28



KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k.dela nije dovršio zbog okolnosto kojeonemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k.dela.-Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji, s tim da mora definitivno odustati oddovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi, isključuje opstanak). Učinilac može odustati iod pripremnih radnji, što je relativno samo ako su one kažnjive.-Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. Dobrov.odustanak kodsvršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje(temporalni delikti).

Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi, iako je učinilac nastojao da je spreči. Jedino štese prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost.

-Za razliku od nekih stavova zakonodavstva, kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. On predstavljafakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne.Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršiokroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne.To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj, ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. Npr. akokoristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva.

40. Vreme izvršenja krivičnog dela

-Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje, kz, zastarelost, utvrđivanje kriviceučinioca, maloletstvo, krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme.- Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja:1. Po prvom, vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti.2. Po drugom, to je vreme kada je nastupila posledica- teorija posledice. Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. temporalnihdelikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme-Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva, pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja ivreme kada je nastupila posledica, kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivihsituacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat.

Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti, što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja, a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme.S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja, kao vreme izvršenjatreba uzeti završetak tog perioda, odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme.I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena. Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima semomenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd.Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. Po pravilu, tada prestaje i

protivpravno stanje. Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje.Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva, bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja.

41. Mesto izvršenja krivičnog dela

Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnogzakonodavstva, primena republičkih kriv. zakona, kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto, u kriv

procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda).Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupau drugom – distanciona kd.-Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja:

1. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja2. teorija posledice – relevantna je posledica3. teorija ubikviteta – mestom, izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. ubique – svuda, na svakom mestu). Naš kz

prihvata tu teoriju, za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je

preduzeta ili propustena radnja, tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila.-Kod kd nečinjenja mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi, tj.mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. Moguće je da se izvršilacuopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno, i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila, nego ni u mestu u kome

je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme.-Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama, životinjom, tehničkim napravama i sl. mestom izvršenja se smatra i ono mestogde je došlo do dejstva tih sila, odnosno naprava.-Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja, već i ono mesto u kome je

posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. Osim toga, mestom izvr. se smatra i svako ono mesto u kome jeobjektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi.-U odnosu ne saučesnika, mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice, i mesto u kojem je preduzeoradnju saučesništva.

29



42. Deoba krivičnih delaPodela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu

S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se:1. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem2. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja

-Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. To su svojeručna kd (npr.davanje lažnog iskaza).- S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno, postoje:

1. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice, prema njim.2. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd

-S obzirom na posledicu kd razlikuju se:1. delatnosna kd – kd bez posledica2. posledična kd – kd sa posledicom

-Takođe, s obzirom na posledicu, postoji podela na:1. kd povrede2. kd ugrožavanja

-S obzirom na trajanje posledice mogu postojati:1. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. Za

sve to vreme kd postoji (npr. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravnolišeno slobode)

2. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera, ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenogstanja (npr. kod kd dvobračnosti)

-S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. razlikuju se:1. momentalni delikti – posledica nastupa odmah2. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda

-S obzirom na to da li je izostala posledica, razlikuje se:1. pokušano kd2. površno kd

Druge podele krivičnih dela

-S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca, poznata je podela na:1. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice2. posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. svojstvo vojnog ili službenog lica kod

određenih kd)

-S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd. Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela, kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. kd protiv života itela; protiv imovine; protiv časti i ugleda, itd.)Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. To su tzv. višeobjektna kd (npr. predviđanjem kd pronevere nastoji sezaštititi kako službena dužnost, tako i imovina).

-Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na:

1. zločine2. prestupe3. istupe

-Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. godine.

Podela na opšta i politička kd

-Iako je značaj ove podele precenjen, potrebno je osvrnuti se na nju-Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera. Ona su kao takva i predviđena u zakonu, iz samog zakonskogopisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. Npr. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednostiRepublike Srbije i SCG.

30



Međutim, ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu, a da se to iz njihovog zak. opisa ne može lako uočiti; u jednom slučaju mogu imati karakter političkog, a u drugom slučaju karakter običnog kd. U vezi sa tim su nastale 2 teorije:

1. Subjektivna teorija – prema njoj, presudan je politički motiv2. Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd

-U literaturi se nailazi i na podelu na:1. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode2. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima

-Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih

kd: 1. kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. ubistvo ili povreda ugleda predsednika, najviših organa vlasti)

2. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva, koja su u vezi sa vršenjem političkihkd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. razbojništva, povalne krađe, uništavanje imovine u toku građanskog rata, a sciljem da se pobedi protivnik).

43. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela

-Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu seistovremeno sudi.-Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd, za koja mu se, po prirodi stvari,istovremeno sudi.-Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji, bez obzira na njihov vremenski razmak, učinio više kd za koja mu seistovremeno sudi, čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. zato što nisu bilaotkrivena).-Idealni sticaj kd će postojati npr. kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. Time je uidealnom sticaju izvršio 3 kd. Ili, ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji

pasivnih subjekata.Ukoliko izvršilac izvrši, npr. silovanje, krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji, ta kd će se nalaziti u realnomsticaju. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovomda ne postoji produženo kd).-Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju, a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogenisticaj.I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni.-U određenim slučajevima, iako je preduzeto više radnji, ili ostvarena bića više kd, sticaja ipak nema, jer postoji ili prirodno

jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan, pa se uzima da postoji samo 1 kd.1. prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu, zato što svi pojedinačni

akti zajedno čine radnju izvršenja. (npr. kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari, ne postoji onoliko kdkoliko je stvari oduzeo, već prirodno jedinstvo dela, pa prema tome i 1 delo)

2. prividni sticaj je pravna konstrukcija, pa se uzima da, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi, ne postoji sticaj kd,već samo jedno kd. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji.

44. Prividni idealni sticaj

-Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd, ali se, i pored toga, smatra da jeučinjeno samo jedno kd. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima:

1. specijaliteta – lex specialis derogat legi generali2. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae3. konsumpcije

1. SPECIJALITET-U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog, opšteg kd i postoji samo to specijalno(posebno) kd (npr. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera, ane i utaja). Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatnoobeležje. Odnos specijaliteta, po pravilu, nije teško utvrditi.

2. SUPSIDIJARITET-Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo, pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića.Supsidijaritet može biti:

31



- formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenunekog drugog kd

-materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su unašem kr. zakonu retki. Npr. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu

posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd.Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči, čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tučiza koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. Ukoliko se za neka lica koja suučestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva, odnosno teške telesne povrede, u odnosu na njih postojaće samo to kd. Kdučestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede.

3. KONSUMPCIJA-U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi ospecijalitetu).

Npr. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda, postojaćesamo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu).-Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj, tj. moguće je sa više radnji ostvariti više kd odkojih je jedno glavno koje konsumira ostala. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnogdela.

Npr. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu, čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem, a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo.Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura, ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo.-Osim specijaliteta, supsidijariteta i konsumpcije, u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika

prividnog idealnog sticaja.

4. INKLUZIJA-To je, u stvari, poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno uodnosu na to teže delo (npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđestvari oštećenjem odeće žrtve).

5. ALTERNATIVITET-Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd(npr. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenuvrednost). Uzima se da postoji ono što više dominira.

45. Složeno i kolektivno krivično deloPrividni realni sticaj

-Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno, kolektivno i produženo kd. U svim tim slučajevima, iako se čini da postoji višekd koje je učinilac ostvario sa više radnji, uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi.

Složeno krivično delo

-Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenukaznu. Npr. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom

posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd.Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvršezajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta

pojedina dela.

Kolektivno krivično delo

-Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd.Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata, zanimanja i iz navike.-Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda,odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist.-Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd, da se bavi njegovimvršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od čega može imati neku imovinsku korist.-Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd, odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kdkod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši.-Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano.

32



Naše kr. zakono. je do izmena i dopuna iz 2002. god. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. Posledekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. kd u vidu zanata, a ne poznaje ni kol kd iz navike. U pogledu kol kd uvidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu sezahteva bavljenje određenom delatnošću. (npr. kd nadrilekarstva, nadriapotekarstva).-Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka, ali je upravo tamo odavnonapuštena. U k. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost.Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd.

Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću, odnosno zašto ponavlja određene radnje. Jednostavno, uzakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje, što s jedne strane znači da preduzimanje1 radnje nije dovoljno za postojanje kd, a s druge strane, preduzimanjem više radnji, bez obzira na njihov broj ne predstavlja

sticaj kd.46. Produženo krivično delo

-Kod produženog kd, za razliku od složenog i kolektivnog, javlja se veći broj problema. Ima i autora koji sasvim odbacujuopšti pojam produženog kd, ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine.Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. zakonodavstva.-Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. Osnovno pitanje je da litu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom, psihičkom planu učinioca, pa postoji čisto objektivna iobjektivno-subjektivna teorija. U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja.-U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost, da ona čine jednu celinu. Nekiod tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela. Npr. ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u tokunekoliko sati u više navrata oduzima stvari, i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd, ane onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. Međutim, ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ilinekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika, onda se već javlja problemopravdanosti primene konstrukcije produženog kd.-Prema objektivnoj teoriji, koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje, za postojanje produženog kd najčešće se uzima da suneophodna tri uslova:

1. istovetnost ili istovrsnost kd2. vremenski kontinuitet3. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati, ali bi

onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja.-Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965, za postojanje produženog kd zahtevaju se sledećiuslovi:

1. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji, od kojih svaka pojedinačno sadrži svazakonska obeležja istog kd, odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika.

2. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. pravnih radnji3. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog, životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju

takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu4. da primena konstrukcije prod. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike

-U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kaošto su život i telo, čast i ugled, sloboda i dr. Ne može, ni pod kojim uslovima, biti primenjena konstrukcija produženog kd,ako je učinilac učinio npr. više kd klevete, otmice, silovanja, itd. prema različitim pasivnim subjektima.-Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija, ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje

produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veomasužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. Za jed. umišljaja

potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama, kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu.Međutim, subj. element se može shvatiti i kao produženi, nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija, tendencija da se

vrše određena kd, učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela.-Prema tome, za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. element s tim da njegove forme treba shvatitifleksibilno.Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi, a tosu istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. U tom slučaju jed. umišljaj postaje onaj kohezioni, objedinjavajući faktor koji bimogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u merida ih treba smatrati celinom.Jed. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njimeobuhvaćena.-Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. Prema rešenju u kz produženo kd činiviše istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog

33



postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. To su: istovetnost oštećenog, istovetnost predmeta dela, korišćenje istesituacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj.Tri obavezna uslova su:

1. Istovetnost ili istovrsnost kd2. Vremenski kontinuitet3. Da učinjena dela predstvljaju celinu

47. Pojam i vrste saučesništva

-Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različitenačine. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu.To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanjavršenja kd, pa do glavne uloge u ostvarenju kd.-Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd:

1. izvršilac (neposredni izvršilac, posredni izvršilac i saizvršilac)2. saučesnici3. ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja

treba reagovati kriv. pravom.

-Uopšteno rečeno, pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. To je sticaj više lica u jednom kd.Pored objektivne veze, koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd, između više lica mora postojati isubjektivna veza - svest o zajedničkom delovanju.-Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje

bitne elemente bića nekog kd, koje samo preduzima radnju izvršenja. Nasuprot tome, ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo uostvarenju kd, što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut.-Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca, što znači da se pravi razlika između izvršiocai saučesnika. Ali i u okviru restruktivnog pojma, mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma:

1. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd2. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo, posredno izvršilaštvo i

saizvršilaštvo.-Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom. Ali, pošto

je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva, i ima karakteristike i jednog i drugog, prihvaćena je podelasaučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu.-Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje-Saučesništvo u širem smislu, pored podstrekivanja i pomaganja, obuhvata i saizvršilaštvo.-Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano, odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu.-Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje

preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom, a ne izvršiocem. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući svesubjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd, a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u

potpunosti nedostaje subjektivna strana kd.Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije:

1. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile2. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi3. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo.

48. Pravna priroda saučesništva

-Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva:1. Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. Ne pravi se razlika

između izvršioca i saučesnika. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. Tu važi pravilo:koliko učesnika, toliko kd.

2. Nasuprot tom shvatanju, akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju kojaulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo, kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). To nikako ne znači da saučesniciodgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva.

-Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas, kao i u većini evrop. zakonodavstava. Može se govoriti o postojanju dvostrukeakcesornosti. Prvo, postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti, da li je ušaou kriminalnu zonu. To je kvantitativna akcesornost. Ako je krivično delo dovršeno, kvantitativna akcesornost, bez sumnje,

34



postoji. Međutim, ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje, saučesništvo će postojati samo ako su onikažnjivi.Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti, koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilacostvario, da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da suostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd.-Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvariokd sa svim njegovim opštim obeležjima, a naročito da je postojala i njegova krivica.To je dovelo do neprihvatljivih rezultata, naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo, pa poštonema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva, taj problem je bio ublažen, aline i rešen.

-Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. Prema njoj, ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd,već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. Ova teorija je prihvaćena kod nas.- Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti, koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. Polazi se od togada se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd, krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i nasve ostale učesnike u kd. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje.-Još manji značaj ima tzv. minimalna akcesornost prema kojoj je, za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitnaobeležja nekog kd, a ne i njegova protivpravnost. Prema tome, postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. neko drugome

pomogao u nužnoj odbrani. M.a. danas nije prihvaćena.

49. Saizvršilaštvo

-Prema odredbi kz, saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajedničkiizvrše kd, ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd.U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja, zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. Umišljaj, 2.Zajedničku odluku, 3. Bitan doprinost izvršenju kd.

1. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnjuizvršenja, što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzimaradnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača.Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem.

2. Subjektivna teorija – prema njoj, saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delohoće kao svoje, što postupa sa izvršilačkom voljom. Ova teorija, naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečijiobjektivan doprinos ostvarenju kd. Kao dopunski kriterijum, ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svomličnom interesu. U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa, učesnik u delu se svodi na pomagača.

Npr. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta, njena sestra je to dete samališila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao, da jemajka podstrekač, a sestra izvršilac, drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes zaizvršenje dela, a time i izvršilačka volja, postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim),a sestru pomagačem. To govori o neprihvatljivosti ove teorije.

3. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji, saizvršilac je onaj koji je u svakoj faziostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. Ova teorija je danas jednaod vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi.

4. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. Međutim, činjenica da se više lica unapreddogovorilo kako da ostvare kd, da su pri tom podelili uloge i napravili plan, ipak ne može. Nekoga ko je u tom planudobio ulogu pomagača, i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja, da transformiše u saizvršioca.

5. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini, uzima da je za postojanjesaizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta.-Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena.-Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju, postojanje zajedničke odluke.Obj. I sub. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi, kada nije ni delimično preduzeta

radnja izv, kz zahteva postojanje umišljaja.-Kod delicta propria, kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd, saizvršilac može biti samo ono licekoje može biti i samostalan izvršilac.-Kod tzv. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac, lično i samostalno, nije moguće saizvršilaštvo. Osaizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. sukcesivnog saizvršilaštva, koje postoji onda kada se neko pridruži nekomeu toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka.-Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva, tj. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju

posledice kd, bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bićaulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. oružanoj pobuni).Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio, tj. kaznom koja je propisana za učinjeno delo.

50. Podstrekavanje35



-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd. Navođenjem se utiče na drugo lice(izvršioca) da donese odluku o izvršenju k.d.Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k.d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje.Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke.-Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. T može biti svaka radnja koja sekreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr. molba, davanje poklona odnosno plaćanje za delo nakoje se podtrekava, nagovaranje, pretnja, savetovanje, prevara, dovođenje u zabludu, itd.)-Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem, ali je moguće da bude ostvareno i na dr. načine kao što su konkludentneradnje- gestovima, ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k.d.

Ipak, mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanjazahteva u pretežnom delu novije literature. Npr. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući, da bi zatekao ženu saljubavnikom, ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem, jer ako

bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k.d bez psihičkog, odnosno komunikativnog uticaja na izvršiocasmatralo podstrekivanjem, onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu.-Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k.d. Tu u osnovi

postoje 3 situacije:1.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši,nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k.d.2.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k.d ili tee istovrsno k.d sporno je kako rešiti tusituaciju. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku, prihvatljivije jerešenje da on odgovara za teži oblik.

Npr. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu, pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k.d. razbojništva, ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k.d. prinude.3.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik, odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio daizvrši, tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k.d.

Npr. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi, a podstrekač gaubedi da to nije potrebno.-U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano.Podstrekivanje ima dvostruku posledicu:1.Odluku postreknutog da izvrši k.d2.Izvršenje k.d odnosno kažnjivog pokušaja-Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitiraneaksesornosti.Međutim, u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu, kada se on javlja kao

puko sredstvo za izvršenje dela, moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojenelimitirane akscesornosti.-Podstrekivanje može biti posredno, tj. preko trećeg lica, odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni

podtrekači.Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica, neposredno- sa podstrekavanje.-Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k.d. Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice, ili određeni krug lica. Nijeneophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca.Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača, niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k.d nastala

pod uticajem podstrekača.Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k.d.-Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio, tj. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno. Ukoliko je deloostalo u pokušaju, a pokušaj je kažnjiv, podstrekaču se kao i izvršiocu, kazna može ublažiti.-Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno, samostalno kd. To su retke situacije kada zakonodavac iz

kriminalno- političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja, a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr.navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekimsituacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze).-KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije:1.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog- nesvršeni pokušaj.2.Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao- svršeni pokušaj.-Za neuspelo podtrekivanje se, pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, kažnjava.To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorjesaučesništva). Inače, za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd.

51.Pomaganje

36



Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. Taj doprinos mora biti uizvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bimoglo biti izvršeno, dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinuostvarenja kd.

Npr. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan, preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i beztoga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način.-Pomaganje se može preduzeti na razne načine. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje:-davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd-stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd-stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd

-unapred obećano prikrivanje kd, učinioca, sredstva kojima je kd izvršeno, tragova kd, ili predmeta pribavljenim kd, itd.-S obzirom na radnju, pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. Psihičko pomaganje je davanje saveta kako dase izvrši kd, obećavanje prikrivanja dela, odnosno izvršioca, davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd.Uglavnom se vrši verblnim putem. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem, kada kod pomagača

postoji dužnost na činjenje. Npr. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz togobjekta.-Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica, dovoljno je da su ostvareni objektivni elementikd (limitirana) akscesornost.-Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj, a kada više lica pomažuizvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača.-Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. Umišljaj pomagača treba daobuhvati pored činjenice, da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd.-Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano, timdrugim oblikom, jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva. Podstrekavanje konsumira pomaganje, asaizvršilaštvo konsumira podstrekavanja.-Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da sekrije izvršilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno, i sl., osim ako to nije ranije obećano, predstavlja

posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd.-U pogledu kažnjavanja pomagača, zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne, tj. odmeravanja i izricanje kazne koja je povrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd.-I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. Razlozi su istikao i kod postrekavanja.

52. Odgovornost saučesnika za krivično delo

-Odgovornost saučesnika za učinjeno kd, pa i samo saučesništvo, postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. Zarazliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpunosamostalno odgovara za svoje radnje, akcesorna teorija, koja je prihvaćena i kod nas, zahteva da je izvršilac izvršio kd,odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo, kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje).Pri tome se ne traži i krivica izvršioca, kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. Dovoljno je da je izvršilacostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost.Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca, ne isključuju kd saizvršioca, podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji.-Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata, te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. Moguće

je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem, a drugi iz nehata.-Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvaljaeksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. Tu su moguće 3 situacije:

1. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika, jer radnjasaučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd, odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo

koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika.Ali, ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna, neuspeli podstrekačće odgovarati. Npr. ako je neko podstrekavao na ubistvo, a bude izvršeno kd silovanja, nema odgovornosti podstrekača zasilovanje, ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeoništa.

2. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultatada oni odgovaraju samo za osnovni oblik. Npr. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi, a izvršilac izvrši tešku ilirazbojničku krađu, saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe.

3. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. U pravom smislu reči, tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca, on ostvaruje manje od onoga na šta

je bio podstrekavan. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa, već donju granicu onoga što je37



trebalo da izvrši. Npr. umesto osnovnog oblika krađe, bude izvršena samo sitna krađa. Ovde prednost u odnosu na pravilo sasaučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. Postojanjesaučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. To znači da saučesnici u ovom slučajuodgovaraju samo za lakši oblik kd.-U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od stranesaučesnika. Međutim, ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva, već je potrebnoda je sprečio izvršioca da izvrši kd. To znači da i onda kada je sauč. učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd, ali u tomenije uspeo, ne može doći do primene ove odredbe koja, kao i kod dobrovoljnog odustanka, predviđa fakultativni osnov zaoslobođenje od kazne.-Naše kr. zakon. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi, svojstva i okolnosti, koji mogu uticati ili na krivicu ili na

odmeravanje kazne, uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje.Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos, svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se uobzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. Npr. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica

podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja.-Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja, a saizvršioci u granicamasvog umišljaja ili nehata, kod kd kvalifikovanog težom posledicom.

Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iznehata. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. Npr. ako je neko podstekavao na kdotmice, a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača, postojaće odgovornost

podstrekača ne za osnovni oblik otmice, već i za njegov kvalifikovani oblik.

53. Pojam i vrste krivičnih sankcija

-Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp ucelini. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. sankcija za ta dela, kao i kroz

primenu kp, tj. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd.-Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju premaučiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog

postupka.-Prema toj definiciji, osnovna obeležja krivičnih sankcija su:

1. cilj kriv. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini2. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k.s. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za

učinioca kd ili pretnju zlom, ali ks kroz represiju teće prevenciji. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobaraučinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kaomere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere, pa do smrtne kazne.

3. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd kojeispunjava sve elemente za postojanje kd, tj može nedostajati krivica. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kaokd. Npr. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanjaopšteg pojma kd, ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd.

4. moraju biti predviđene zakonom5. primenjuje ih, odnosno izriče sud6. izriču se u krivičnom postupku

-Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija1. kaznene2. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena)3. mere bezbednosti4. vaspitne mere

Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna, a s druge, mere bezbednosti.

-Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp, da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. zakonodavstvom.Pored opšte svrhe, svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks,dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima.-Naše kp poznaje i neke mere koje, iako imaju izvesne sličnosti sa ks, nisu obuhvaćene sistemom ks, jer im nedostaju neke

bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje.Tako, pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku, one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ilina određene kazne.

Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržatiimovinsku korist pribavljenu kd.

54.Pojam i vrsta kazne38



-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv.sankcija. K.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država, koja bi bilaspremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd.-Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd naosnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. postupka. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija, jeste što se ovde kao

pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd,kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodanuslov za primenu kazne- nulla poena sine culpa. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delokoje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže, za postojanje kdpa i krivicu. Kazna bez krivice znači negaciju k.prava ikršenje njegovih osnovnih načela.-Stepen regresivnosti je najviši kod kazne, ona najviše zadire u prava i dobra učinioca. Kazna u svom biću nužno sadrži

određeno zlo, ali cilj, odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića. Ono što je karakteristično za kaznu, a ne i zaneke dr.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd.- Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno, osim opštih odredaba o kazni u opštm delu. Propisujući kojaljudska ponašanja predstavljaju kd, zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu.

Vrsta kazni-Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne:1.zatvor 2.novčana kazna3.rad u javnom interesu4.oduzimanje vozačke dozvole

-Postojeći registar kr.sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao. Kz iz 1951. Prvobitno je predviđao 7kazni. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. Ona je 1993. Ukinuta u saveznom kriv.zakonod.a posleizmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu daiskoriste, već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina.Smrtna kazna koja je u republičkom kz, bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe irazbojništva), ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002.god.Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike, ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protivsmrtne kazne.-Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003.u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine. Ona je ukinuta 1990.utadašnjem kz SFRJ, a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tukaznu potrebno ponovo uvesti. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost, nepravednost, kao inemogućnost njenog odmeravanja. Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikojmeri pogađa i dr.lica (porodicu učinioca), u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokunaimovina učinioca.-I naše k.pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu,, asporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole. Glavna kazna se izriče samostalno, s imšto se samo jedna kaznamože izreći kao glavna, a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu.

55.Opravdanje i svrha kazne

-Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička irepublistička.

1. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta.

2. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti.-U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna, relativna i mešovita.

1. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo, tj. sama je sebi cilj. Kazna je

retribucija, odmazda za učinjeno kd. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne. Inspirisana jefilozofskim idejama Kanta i Hegela. Prema Kantu, treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji senalazi u zatvoru, preneto što društvo nestane. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. Danas apsolutna teorija, bar kada

je u pitanju nauka kp, pripada prošlosti.2. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd, odnosno u prevenciji. Kazna za cilj može

imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija.U vezi sa generalnom prevencijom, danas se pravi podela na:-negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc. Učinilaca-pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao preprekavršenju kd.Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u:

39



- Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd- Eliminaciji i neutralizaciju učinioca- Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši

kd, ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima, iako se od njega ne može očekivati ono u šta suizvesno vreme polagane velike nade

Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd.3.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo, i prevencija i retribucija. Ova teorija sadrži

u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom.

-KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. Polazi se od opšte svrhe kr.

sankcija, a to je suzbijanje kriminaliteta. U okviru te opšte svrhe, svrha kažnjavanja je:1. sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd;2. uticanje na druge da ne čine kd;3. izražavanje društvene osude za kd, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.

Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju, koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čijeusvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd.-Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja, retributivnu komponentu kazne teško je negirati. Retribucijakao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji seu kp moraju uvažavati. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne; nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi seučiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd.

56. Opšta pitanje kazne lišenja slobode

-Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi, vezano je tek za početak XIX veka. Lišavanjeslobode je odavno poznato u kp, ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile

primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore, adanas ih pune“.Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega, kazna lišenja slobode nema realnogosnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi. Takođe, ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovudruštva, jer je reč o skupoj kr. sankciji.-Kazna lišenja slobode, i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa, i dalje

predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene, već iz toga što se presvega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle

postojati bez nje (npr. uslovna osuda).- U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode.Ipak, u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode. Tu je i pitanje kaznenih raspona. Kolikoširoki ti rasponi treba da budu? S jedne strane, ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost, pa i kršenju načelazakonitosti u propisivanju kr sankcija.Kod nas, a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona.-Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode, traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često

postiže upravo suprotan cilj od željenog. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd, ona od njega stvara ličnost koja se jošviše udaljava od društva, od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi.Od alternativa kazni lišenja slobode, koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama, najviše uspeha ima rad u javnominteresu (uveden u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Španiji, itd.). Određuje se najmanji i najveći brojsati rada, kao i dužina vremenskog perioda, a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada, kao i vreme u kome ćese obaviti. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan, jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom kojazabranjuje prinudan rad kao kriv. sankciju. To ne može biti bilo koji rad, odnosno rad koji predstavlja neku privrednudelatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. pomoć starim i bolesnim licima, rad u oblastizaštite životne sredine, itd.).

-Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca, ambulantnitretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja, kao i kućni zatvor.-U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da jeciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobodeumesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica, znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora.

57. Kazna zatvora u našem k.pravu

40



-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode, naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kazne-zatvor. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977.god u odnosu na eanije stanje u našem k.zakonodavstvu (kada je postojao istrgi zatvor) opravdana, ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode(naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi).-Naše k.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i najvišu moguću merukazne, tj.njihovo trajanje. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste, pre svega, da se u okviru njegakodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum.-Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god.Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak, a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd

propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. Ne može se

izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21.god života.Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena zasmrtnu kaznu. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god.-Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode, dok se kod dužih kazni ona izričena pune godine i mesece. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. zatvor se izriče na pune godine i mesece, ado 6 mes. i na pune dane.

58.Uslovni otpust

-Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. Suština uslovnog otpusta je u tomeda se deo kazne ne izvršava, odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. u slučaju opozivauslovnog otpusta, a ako do njega ne dođe kazna se gasi.Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok

je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza, jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva neuračunava uu izdržanu kaznu.Znači, u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta, treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu, odnosnoda se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja.-KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust.Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremenaza koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd.To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova:1.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne2.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, anaročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd.-Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sasigurnošću utvrditi.Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim

popravljanjem.-Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je nauslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god., i fakultativo, kada je izrečena kazna zatvora do

jedne godine.-O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisijaobrazovana od strane ministra pravde, koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne, uz odsustvoadekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalnegarancije. To je ukinuto kz.

59.Pojam i sistem novčane kazne

-Novčana kazna je jedna od najstarijih k.sankcija. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćaoodređenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta.

Postepeno je država, koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika, počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da odučinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd. Pored telesnih kazni i smrtne kazne, u sredjem veku se veoma čestokoristila i novčana kazna- globa.Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta, da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu, pre svega kaozamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv. sankcija.-Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. Naročito je pogodna za lakša kd, ali se može

primenjivati i na području tzv. srednjeg kriminaliteta. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode.- Pored sistema fiksnih iznosa, koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu, odnosno rasponu u okvirukojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju, pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistemdnevnih globa. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju, tj. u danima i to prema opštim

pravilima za odmeravanje kazne, da se posle toga utvrdi novčana vrdnost, odnosno novčani ekvivalent jednog dana, te da se41



prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog danautvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postižeto da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd.Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca, zatim se od toga oduzmu redovnitroškovi koje ima tj. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi, pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini.Ovaj sistem je nastao u Švedskoj.

60.Novčana kazna u našem k.pravu

Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč.iznosa. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva

precizno utvrđivanje prihoda učinioca, prednosti novog sistema su značajne. On jednakao pogađa kako bogate, tako isiromšne. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašniučinilac.Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas, ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledicainflacije novca. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnomstandardu u našoj zemlji. KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem, koji naziva novčanom kaznom udnevnim iznosima postavlja kao primaran, a stari sistem- novčana kazna u određenom iznosu, potavlja kao subsidijaran.A.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA-Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa.Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd, odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, a naosnovu opštih pravila o odmeravanju kazne. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana.Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodikoje je imao, pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 nitiveća od 50000 dinara.Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa- danasa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa.-Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. Visina kaznenih raspona zavisi odvisine zaprećene kazne zatvora. Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona:

1. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca2. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci3. od 60-180 d.i. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine4. od 120-240 d.i. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine5. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine

-Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna, ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd.-U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme, pre svega na koji način utvrditi stvarne

prihode učinioca. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova,državnih organa ili pravnih lica.Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav

prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceniutvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. Međutim, u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu. Zato

je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni, rezervni sistem.B. SISTEM FIKSNIH IZNOSA-Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne. Opšti minimum iznosi 10.000 dinara, a opšti maksimum1.000.000 dinara.S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčanekazne u dnevnim iznosima. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. Novčana kazna kaoglavna kazna izriče se u sledećim iznosima:

1. Do 100.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca2. Od 20.000 – 200.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci3. Od 30.000 – 300.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine

4. Od 50.000-500.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine5. Najmanje 100.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine

-Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada jezakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.-KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se onutvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca, a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti daosuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine.-Za razliku od ranijeg rešenja, KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. Ako osuđeni ne plati nk u određenomroku, dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. Reč je o tzv. supletornom zatvoru. Ekvivalent koji je u zakonu određen kodzamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci, a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700.000 din, on ne može biti duži od 1 godine.

42



Umesto supletornim zatvorom, neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu. U tom slučaju za svakihzapočetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360časova.-Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti.

61. Rad u javnom interesu

KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k.sankcija. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu, pre svega, štoosuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte, može nastaviti obavljanje svoje profesija, a nema ni ostalih negativnih

posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja. Zatim, građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u

toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj, osuda se može posmatrati kao rekompezacijaruštvu za učinjeno delo, za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter, a može biti i efikasnija i pogodnija sankcijaza određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije.Razlozi protiv nje jesu, pre svega, problemi na planu izvršenja, kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskihorganizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao, kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. Zatim,osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna, stara lica). Ali ipak

prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz.-KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna, ali to ne menja osnovni smisao irazlog uvođenja ove sankcije, a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode. Kazna rada u javnom interesu se može izrećiza kr.dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA. Rad u javnom interesu može biti:1.rad koji je koristan za društvo2.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo3.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti.-KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360časova. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br.sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes.i traje 60 časova utoku jednog meseca.Prilikom izricanja ove kazne, sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj, uzima u obzir vrstu učinjenog kd,ličnost ičinioca, kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnihkonvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr.sankcija.-Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora takošro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. Nasuprot tome, ako osuđeni svesnoispunjava svoje obaveze vezane za rad u j.i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnostopozivanja.- Rad u jav. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna, predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćenenovčane kazne. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznuumesto toga obavi rad u jav.interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor.(1000din=8h)

62.Oduzimanje vozačke dozvole

KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilomkoja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom,ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca, izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu.Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu, već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve. Ona ima irestributivni karakter, jer se njome pogađa važno dobro učinioca k, a to je sloboda kretanja. Naravno, ta se sloboda samodelimično ograničava, jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza, odnosno njegovim vozilommože upravljati neko drugo lice. Ali, danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenogmotornog vizila ima veliku ulogu u tome, ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome, ova sankcija ima nesumnjivorepresivni karakter. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd.-Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kaznekorišćeno motorno vozilo. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao timmotornim vozilom. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena

ova kazna,može se reci da nema ograničenja. U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni usloviza izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.-Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2god., a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu.-Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god., računajući od dana pravosnažnosti presude. Ako je izrečena uzkaznu zatvora, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne.Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit, jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanjeili izvršenje kd u tom slučaju , zabranjuje mu se, u tom slučaju da položi vozački ispit, i izdavanje vozačke dozvole.-Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje, sud će kaznuoduzimanja voz.d zameniti kaznom zatvora, tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes.zatvora.

63.Pojam i vrste odmeravanja kazne43



-Prema nekim autorima, odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. Međutim, samo sudsko odmeravanje predstavljaodmeravanje kazne u pravom smislu. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. zak. usvojen sistem relativnoodređenih kazni, u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu.-U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. U širem smislu ind. kazne predstavljaukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja, što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. Uužem smislu, ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne, a koji pre svega podrazumeva upoznavanjeličnosti učinioca.-Odmeravanje kazne može biti:

1. u okviru kazne propisane za određeno kd

2. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne3. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazneRedovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje,odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom. Opšti minimum i opšti maksimumne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja, odnosno pooštravanja kazne.

Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenjeod kazne, a posebni način odm. kazne postoji u slučaju odm. kazne za kd učinjena u sticaju i odm. kazne osuđenom licu.-Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kdosnovni kriterijumi su:

1. propisana kazna2. svrha kažnjavanja3. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

1. PROPISANA KAZNA-Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. Prihvatanje sistemomrelativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona. Danas su napuštena 2 druga sistema:sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan odosnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu, ona se odmerava između

posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum(npr. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina), pa se prilikom odmer.Kazne primenjuje opšti maksimum, tj. 20 godina. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. za kd lakšetelesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine), što znači da se u tom slučaju primenjuje opštimaksimum tj. 30 dana zatvora.Kod novčane kazne, odmer. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni, alikoji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora, uzkoju je novčana kazna alternativno propisana.

2.SVRHA KAŽNJAVANJA-Prilikom odmer. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja.Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost.Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne, atakva kazna, po pravilu, ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. Npr. ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one kojuzahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela, samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo.

3.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI-Ovaj krit. služi tome da se u okviru propisane kazne, a vodeći računa o svrsi kazne, doći do tačno određene kazne. Teokolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne.

64. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti

-Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. Jedan način je njihovo

nabrajanje, a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne. KZ prihvata drugi način. U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju, jedna ista okolnost može biti iliotežavajuća ili olakšavajuća okolnost. To su specijalne okolnosti: stepen krivice; pobude iz kojih j delo učinjeno; jačinaugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra; okolnosti pod kojima je delo učinjeno; raniji život učinioca; njegove lične prilike;njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) ; kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnostučinioca.Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju, ona će uticati da kazna bude bližadonjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto, ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti, to će opravdatiodmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd.1.Stepen krivice

44



-Uračunljivost, umišljaj ( odnosno nehat), može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati, što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata. Npr. važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice; značajno jeda je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. Kod nehata, važan je stepen nepažnje itd.Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa. To su predumišljaji koje treba uzetikao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice, i dolus repetinus- kada je delo izvršeno spontano, bezrazmišljanja.Zatim, kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice. Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazujena niži stepen krivice.Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne, jer u tom slučaju nema ni krivice pani kd.

Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. Ali, ako se kodotklonjive pr.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost.

2.Pobude iz kojih je delo učinjeno-Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr. da li je neko izvršio krađu da biobezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao).

3.Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra-Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro.Međutim, kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno, ona s emora konkretizovati i utvrditi ukojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život, telo, imovinu).Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela, sredstava za izvršenje, a anaročito posledice. Kod pokušaja kd jačinaugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd, i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju muzakon daje u pogledu ublažavanja kazne, treba tretirati kao olakšavajuću okolnost.

4.Okolnosti pod kojima je delo učinjeno- Ove okolnosti su heterogenog karaktera. Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povodza izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna dali to piše, proveri strana 88) treba uzeti kao olakšavajuću okolnost.

5.Raniji život učinioca-Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd, a naročito dali je vršio kd ili e. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću.

6.Lične prilike učinioca- U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima,npr. nezaposlenost, loše zdravstveno stanje, daučinilac ima maloletnu decu itd.

7.Držanje učinioca posle učinjenog kd-Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1.one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd , kao što je

pomoć i izvinjenje žrtvi, naknada štete, stvarno kajanje;2.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka, npr. poricanje, kajanje, menjanje iskaza, laganje, uticajna svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima, uzima kao olakšavajuća okolnot. Poricanjeučinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost.

8.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca-Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači, onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. psihofizičkeosobenosti učinioca, stepen obrazovanja itd.

9.Okolnosti koje nisu propisane kz-Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi, a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. Npr. kao otežavajućaokolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi, ili kao olakšavajuća okolnost da je prošaodui period od učinjenog kd.-Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca.-U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1.analitički- njegove pristalicesmatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost, da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu.2.sintetička- pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opštegutiska i uverenje odmeri kaznu.Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda- analitičko-sintetički metod- to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak, polazeći od propisane kazne, trebao da dođe do jedne polazne

45



osnove- orjentacione kazne, i onda da je povećava i snižava, nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće iotežavajuće okolnosti.

65.Ublažavanje kazne

-Sud, pod odrđenim uslovima, može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna. To može bitikazna koja je po meri, niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana,

pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti.-Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. U prvom slučaju sud je više vezan zakonom, dok u drugom slučajuublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek

ograničeno, kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti, zakonskoublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. Neograničenoublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma, a uključuje i ublažavanje po vrsti.

1. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu, tako i u posebnom delu kododređenih kd. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera:

1. Prekoračenje granice nužne odbrane2. Prekoračenje granica krajnje nužde3. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde4. Kompulzivna sila i pretnja5. Bitno smanjena uračunljivost6. Otklonjiva pravna zabluda7. Pokušaj8. Pomaganje9. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača

-Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov zaoslobođenje od kazne.-U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne, ali naše kriv. zak. skoro da ne koristi tumogućnost. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazneučiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe.Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd, kao i u tome što su osnoviza oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne.

2. Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova:1. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi2. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja

-Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. U principu, tozavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima, anaročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja.-Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno, odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. Kad postoje uslovi zaublažavanje kazne, sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima:

1. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2godine zatvora;

2. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine, kazna se može ublažiti do 1 godinezatvora;

3. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine, kazna se može ublažiti do 6 mesecizatvora;

4. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine, kazna se može ublaziti do 3 mesecazatvora;

5. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine, kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora;

6. ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, tj. bez propisanog posebnog minimuma,umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;

7. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere, kazna se može ublažiti do 10.000 dinara, tj.do opšteg minimuma novčane kazne.

66. Oslobođenje od kazne

Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga, bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. Za razliku od ublažavanjakazne, sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. Onisu predviđeni kako u opštem delu KZ, tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd.-U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar.

46



1. prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom;2. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima;3. nepodobni pokušaj4. dobrovoljan odustanak;5. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd

-I u posebnom delu, pre svega iz krim-pol razloga, predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje odkazne. Npr. učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno, može se osloboditi odkazne.-U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne, kazna se može neograničeno

ublažiti (ako može više, onda može i manje).-Oslobođenjem, od kazne se ne dira u postojanje kd. Ono sa svim svojim elementima postoji. To je bitna razlika u odnosu nasituaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd, odnosno protivpravnost ilikrivicu. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. U slučaju oslobođenja od kazne donosi seosuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd, ali se oslobađa od kazne. Pošto se radi oosuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju, a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni uroku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd.U slučaju oslobođenja od kazne, ne mogu nastupiti pravne posledice osude.-KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeniodređeni uslovi:

1. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca daizricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. kd protiv bezbednosti

javnog saobraćaja, kd ubistva iz nehata, itd.), učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica poduslovom da je on sa njima u bliskim odnosim.

2. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. pol. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnihalternativa kriv sankcijama. I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze izsporazuma koji je postigao sa oštećenim, može se osloboditi od kazne, ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do3 godine ili novčana kazna.

3. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova:1. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd;2. da to učini pre nego što je saznao da je otkriven;3. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina

-Naravno, podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost.

67. Povrat

-Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi otome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posleosude ponovo učini kd.-Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata, a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat.Postoji podela na: generalni i specijalni povrat.

1. Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno.2. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom, srodnom kd.

Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd.-Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. Povrat

predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost,Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo istevrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela učinjena, kao i koliko jevremena proteklo od ranije osude, odnosno od izdržane, oproštene ili zastarele kazne.Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti, sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za

novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan.-Naše kriv. zakon. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. Posle izmena i dopuna iz2003. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom, jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da jeučinilac bio najmanje 2 puta osuđivan, KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne.

68. Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju

-U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv.zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja:

1. Po jednom rešenju, do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedinodelo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. Tu postoje 3 principa:

1. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne47



2. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnihkazni

3. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni2. Po drugom rešenju, jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri

tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna.-KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd zakoja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj), sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta delaizreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa.

1. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona

apsorbuje druge kazne. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina.Postoji i tzv. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god., a za drugo u trajanju od 6mes. ili duže, jer se kazna zakon apreko 6 mes. ne može izricati na dane, a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira

pojedinačnih kazni.

2.Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. Prihvatanje apsorpcija bi u ovimslučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu, dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je principasprecije neprihvatljiv.Prema principu asperacije, ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti većaod svake pojedine utvrđene kazn, ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni. Jedinstvena kazna je ograničena opštimamaksimumom kazne zatvora. Ona ne sme preći 20 god.zatvora. Npr. ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1,2, i3 god., jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god. i 1 mes.- 5 god. i 11 mes.

3.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne. Tada se izriče jedinstvena kaznakoja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni, s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne. Ako je bar za

jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa, onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od18.000.000 din., a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima, ona ne sme preći 1.000.000 din. odnosno10.000.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja.-Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora, a za druga dela novčana kazna, sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu

primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora, a princip kumulacije u pogledu novčane kazne.-Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu uvisini zbira utvrđenih časova rada, s tim da ona ne sme preći 360 časova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti dužiod 6 meseci.-KZ reguliše i 2 posebne situacije:

1. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju, a ako je utvrdioviše novčanih kazni, izreći će jednu n.k. primenjujući princip kumulacije.

2. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor, a za druga maloletnički zatvor, izreći će zatvor kao jedinstvenukaznu primenom principa asperacije.

69. Odmeravanje kazne osuđenom licu

-Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno zavreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba zaodmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd, a ranije izrečenu kaznu će uzeti kaoveć utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne.Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.-U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđenolice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ilimaloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd.Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu, osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već

ranije učinilo kd, zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd.-Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila:

1. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne, tj. isključuje se primena odredaba zaodmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kdi neizdržani deo ranije izrečene kazne. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri krajuizdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd.

2. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učinikd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen.-U izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u j.i. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenjeslobode u vezi sa kd.

70. Pojam i svrha mera upozorenja48



-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr. sankcija, koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. Njihovasvrha je ostvarivanje principa da je kazna, a naročito kazna lišenja slobode, krajnje sredstvo – ultima ratio, odnosno da netreba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije. To se naročito odnosi na lakšakd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.-Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd. Međutim, dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati, sudska opomena se svodi nagolu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljatiotežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo.-KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se

može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda, ili samo upozorenje – sudska opomena, dovoljno uticatina učinioca da više ne vrši kd.-Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su:

1. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalnasredstva društva.

2. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije

3. uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost ifunkcionisanje.-Uslovi za primenu:

1.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći, dok se uslovna osuda, pod određenim uslovima, može izreći i uodnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd.

2. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom.Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen, odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno

primenjivati kaznu.3. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda, odnosno sudska opomena dovoljno uticati da

ubuduće ne vrši kd.-radi se o učiniocu od koga se, s obzirom na njegovu ličnost, ranije ponašanje i okolnosti dela, to realno može očekivati.

71. Uslovna osuda – nastanak, sistemi i svrha

-Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrstekriminaliteta uz minimalno angažovanje države. To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje.-Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode, uslovna osuda je nakon uvođenja uzakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana, što je uticalo na to da bude prihvaćena uskoro svim zakonodavstvima.Međutim, iako je široko prihvaćena, to ne znači da je na isti način regulisano. Postoji jedno šarenilo i veoma izraženerazlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije.Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski, ne mogu se naći ni 2zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način.Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje, a da pri tomne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj.-I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni, ali razlike između njih nisu toliko izražene kao uvreme njihovog nastanka. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka,a kontinentalni ili francusko-

belgijski, u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka.-U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja.-Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavaoodređenih uslova, s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne, dok se kod

anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom, već se preti dovršenjem kr. postupka u kome će se tek odmeriti iizreći kazna koja će se izvršiti.

72. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu

-KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnuosudu anglosan. tipa, za razliku od rešenja iz KZ od 1951., u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. I

pored toga, ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude, pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenomkaznom. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom.-Bitni elementi uslovne osude su:

1. utvrđena kazna2. vreme proveravanja

49



- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd.-Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima možeostvariti.Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovnoosuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovogizvršenja.

Uslovi za izricanje uslovne osude

-Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivniza učinioca.-Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocuutvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna.Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći.-Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći inovčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izrećizajedno za isto kd.-U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda.Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečenakazna zatvora za umišljajno kd.Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i drugeokolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnjukaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd.

Opozivanje uslovne osude

-Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja:1. zbog novog kd2. zbog ranije učinjenog kd3. zbog neispunjenja određenih obaveza

1. Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godineili stroža kazna.

-Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2godine ili novčana kazna.-U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd usticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi.-Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije:

1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda takošto će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja.Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude.

2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja.

2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da jeosuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude dase za njega znalo.U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u

sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznuuz opozvane uo kao utvrđenu.

3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno davrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku druguobavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviruvremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena uuslovnoj osudi.Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja teobavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom.

50



-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja.I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja iodrediti da se utvrđena kazna izvrši.

73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom

-Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj

elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnogvršenja kd.Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnimnadzorom potrebno i aktivno delovanje.Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovommože očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdnadopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će

ponovo vršiti kd.-Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegovesposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude.-Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti podzaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene.-Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajatikraće nego sama uslovna osuda:

1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja;2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha.

KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnognadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim.-Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenjezaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza.

1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje;2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog;3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze;4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno

vršenje kd;5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića;7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi;8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova;9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd.

-Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana.-U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom;

produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u tokutrajanja vremena proveravanja.

74. Sudska opomena

-Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva meromupozorenja (admonitivna sankcija)

Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama.Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951.-Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena

je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvršikd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije.-Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd.-Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova:

1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna;2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51



-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudskaopomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac

bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog).-Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi,stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo.-Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene.-Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica:

1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini isvrsi istovetan sa sudskom opomenom;

2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna

zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe.-Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem-Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obaveznolečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje

predmeta i javno objavljivanje presude.-Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude-Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnostisudske odluke ne učini novo kd.

75. Nastanak mera bezbednosti

-Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu utome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila.Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanjeklasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen.Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunskeili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama.-Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz1893. godine.Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ uredakciji iz 1911. godine.-20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinskii sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira konceptdualističkog sistema kriv. sankcija.-Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednostise kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd.Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na kojekazna ne predstavlja adekvatnu reakciju.Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja unekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti.Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što jedovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti.Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti

ponovo treba videti u njihovoj svrsi.

76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistemPojam i svrha mera bezbednosti

-Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu.

Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovanana opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd.Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo.Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija naindividualnu društvenu opasnost određenog učinioca.Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd.-Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd.Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza izmeđunjegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd.Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika.Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće možezaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52



Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp

-Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti:1. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;2. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;3. obavezno lečenje narkomana;4. obavezno lečenje alkoholičara;5. zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti;6. zabrana upravljanja motornim vozilom;

7. oduzimanje predmeta;8. proterivanje stranca iz zemlje;9. javno objavljivanje presude.

-Ove mere bezb. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Uobičajene su podele na:1. mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb2. obavezne i fakultativne3. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju.

-Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene, oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne, koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nijedovoljno za postizanje preventivnih ciljeva.-Pošto su vezane za ličnost učinioca, mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg delaKZ.-Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb. Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jesteobavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera, mogu se izreći uz kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ilioslobođenje od kazne.Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac, moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja ičuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mbkoje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom ioduzimanje predmeta.

77.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

-Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kdučinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo

predviđeno u zakonu kao kd.-To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca:

1. neuračunljive učinioce2. bitno smanjeno uračunljive učinioce

-Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije, u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesnonesposobna.-Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova:

1. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd2. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

-Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilacvršiti samo neka lakša kd.-Po KZ opasnost mora biti ozbiljna, mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd.-Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskoglečenja na slobodi, kada se radi o neuračunljivom učiniocu. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra.-Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija, bitno smanjeno uračunljivim

učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi zaizvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora, time je ujedno izdržao i kaznu. Ako je to vreme kraće, sud će odlučitida li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust.Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zavreme dok uslovni otpust traje.-Ova mb se izriče na neodređeno vreme, a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja

posebnog postupka. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti, na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organastarateljstva.

78. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi

53



-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. Može se u 2 slučaja izreći i bitnosmanjeno uračunljivom učiniocu:

1. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere, ona se ne izriče uz kaznu zatvora2. kada je bitno smanjano urač. učin. pušten na uslovni otpust

-Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan, ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljnonjegovo lečenje na slobodi. U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenjumože postići bez hospitalizacije, u normalnim životnim uslovima.-Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust, ali se ne zahteva da to bude opasnostod vršenja težih kd, već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd,odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd.

Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati, s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogleduzadiranja i ograničavanja prava učinioca kd.-Ova mb može trajati najduže 3 godine. Međutim, ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje, jer niu lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. lečenja.-Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja:

1. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti2. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u

zdravstvenoj ustanovi-Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovurezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust, već da je dovoljno samo lečenje na slobodi.-KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust, ali ne duže od 15 dana neprekidno,odnosno 2 meseca ukupno.

79. Obavezno lečenje narkomana

-Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge. Štaviše, ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivostido kojeg je došlo upotrebom droge, ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost)-Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga, odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog delai zavisnosti učinioca od droge.-Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge, nego pod direktnim uticajem droge. Često su to dela protivimovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu.Pored ovog uslova, mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ovezavisnosti i dalje vršiti kd.-Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora, novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne.-U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora, mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora,ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine.Ako je izrečena uz kaznu zatvora, ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenojili dr. specijalizovanoj ustanovi. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora.-U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenjanarkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine.Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud će odrediti da seova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi.

80. Obavezno lečenje alkoholičara

-Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola, kadausled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd.Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića jedruštveno prihvatljivo.

Za razliku od narkomana, alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. Ukoliko je došlo do stanjaneuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa(skrivljena neuračunljivost).-Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora, novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i oslobođenje od kazne.-Kada se izriče uz kaznu zatvora, ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora, što je značajna razlika u odnosu na mbobaveznog lečenja narkomana. Ona može trajati kraće od te kazne, ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem, ali ne iduže.Ako je izrečena uz kaznu zatvora, izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr.specijalizovanoj ustanovi. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora.-Ako je izrečena uz novčanu kaznu, uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenjaalkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine.

54



-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud će odrediti da seova mera prinudno izvrši u zdrav. ili dr specijalizovanoj ustanovi.

81. Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti

-Mb zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom, tako i neuračunljivom učiniocu.-Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne, a neuračunljivomučiniocu uz meru bezb.Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja:

1. Određenog poziva

2. Određene službe3. Određene delatnosti4. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za

čuvanje te imovine-U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi.-Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova:

1. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj, vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili2. ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno.

To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo, ili po pravilu kroz tu zloupotrebu, uslovza primenu ove mere bezb uvek ispunjen.-KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. Opasnost treba shvatiti usmislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva, delatnosti ili dužnosti.-U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvatiako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.-Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno uzdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere.Trajanje izrečene mere se može naknadno, ako su protekle 3 godine, pod određenim uslovima, odlukom suda skratiti.Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb.

82. Zabrana upravljanja motornim vozilom

-Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. Ona se može izrećiako težina učinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca,

pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Npr. ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija), njemu se može izreći mbzabrane upravljanja samo vozilom D kategorije, a ne svih kategorija.-Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije.-Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit, onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a neu zabrani polaganja vozačkog ispita).-Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvatazabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije.-Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina-U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu, postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu.-Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb-Njeno trajanje se može naknadno, ako su protekle 3 godine, na osnovu sudske odluke, skratiti.

83. Oduzimanje predmeta

-Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode, mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcijastvarnog karaktera. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne.

-Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta:1. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd2. predmeti koji su nastali izvršenjem kd

-Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja, koji suupotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje

pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd, da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd)-Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. Ako su, osim upotrebljenih, bili

pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd, njihovo oduzimanje nije sporno. Sporno je da lise u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd.

55



-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja.Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd, već predstavljaju korist do koje je učinilacdošao njegovim izvršenjem.-Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učiniocaIzuzetno, ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja:

1. Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti2. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd

-Treće lice, tj. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca-Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera, ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je iučinjeno kod nekih kd (npr. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem

tog kd)-Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskogdela ili predmeta srodnog prava).

84. Proterivanje stranca iz zemlje

-Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstvaza vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina.-Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikomodlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd, pobude iz kojih je kd učinjeno, način izvršenja kdi druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost.Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti. To se ne može prihvatiti, jer nemaosnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. To mogu biti i privredna, imovinska i druga kd naročitoako su učinjena u povratu, a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd.-KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja trebaimati u vidu i težinu izvršenog kd, što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti.-Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tumogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila.-Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb.

85. Javno objavljivanje presude

-Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. U našem ranije kz to je bilo mera, ali ne i sankcija, koju je sudmogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja, i kao takva nije imala nekiveći značaj.-KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije:

1. kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju, s obzirom na načinizvršenja, otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela

2. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može dadoprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. (npr. kod kd protiv zdravlja ljudi, protiv životne sredine ili protiv opštesigurnosti ljudi i imovine).-Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu. Kada je reč o kd učinjenom

putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnoginformisanja.-Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne.-Izricanje ove mere je u načelu fakultativno, ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. I u tom slučajusud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu, kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti.-S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu, određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. To je 30 dana od dana

pravnosnažnosti presude.

86. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd

-Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju, već meru sui generis, ona je regulisana u posebnoj glavi KZ. Zasniva sena principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd.Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ, a korist se oduzima sudskom odlukom kojom jeutvrđeno da je kd učinjeno.-Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist, koji su pribavljeni kd, a akooduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.-Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno neodgovara stvarnoj vrednosti.-Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga, treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. U tom slučaju seimovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. korist za sebe.

56



-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti, nego i usluge, korišćenje određenih predmeta bez davanjaadekvatne protivpravnosti, imovinska pogodovanja, uštede i sl. znači sve ono što ima finansijske efekte. Jedino nisuobuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode, osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti,odnosno uštede.-Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga dase učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd, pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova, u novije vreme usudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinskekoristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. Međutim, i dalje ostaje sporno koji su to troškovikoje treba priznati. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učiniocauložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd, jer bi to značilo da se plaća za

samu kriminalnu delatnost.-Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovaratržišnoj vrednosti prodatih predmeta, a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti, učiniocu treba oduzetinovčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd.

87. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude

-Pravne posledice osude nisu kriv sankcije, niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. One nastupajuautomatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne.Pravne posledice osude su mnogobrojne, a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija.Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane, a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojihmože proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode, pre svega oko toga da li su one bliže kazni ilimerama bezbednosti.-Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije:

1. one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava2. one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava

-Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene.-PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora.

Vrste pravnih posledica osude

-PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:1. prestanak vršenja javnih funkcija2. prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja, poziva ili zanimanja3. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave.

-PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su:1. zabrana sticanja određenih javnih funkcija2. zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi3. zabrana sticanja čina vojnog starešine4. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave

Početak i trajanje PPO

-PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude-PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina-Rehabilitacijom prestaju sve PPO. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO.Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije, odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. prava može donetisud kad proteknu 3 godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanjeosuđenog posle osude, da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist, kao i druge okolnostikoje ukazuju na opravdanost prestanka PPO.

88. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencijePojam i dometi rehabilitacije

Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. zakon. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegovekriminalne prošlosti. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica.Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne, već i doprinos i podstrek daubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo, tj. ona ima i specijalno preventivno dejstvo.

Nepravedno je da neko celog života, i posle izdržane kazne, trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. I princip pravednostii princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca,zahteva rehabilitaciju osuđenog lica.

57



Rehabilitacija u našem kp

-Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije.Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano, jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sauobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl. osude, ni do prestankamera bezbednosti, niti pak do brisanja osude.-KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije, koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude idavanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije.-Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari:

1. uspostavljanje svih prava osuđenog2. stvarno brisanje osude-KZ razlikuje zakonsku reh. koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje

propisuje zakon, i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica.

A) ZAKONSKA REHABILITACIJA-daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatralaneosuđivanim.-zakonska rahab nastaje ako:

1. lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu danaod pravosnažnosti presude, ne učini novo kd;

2. lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka, ne učininovo kd.-Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštana protekne:

1. 3 godine kod osude na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznuzatvora do 6 meseci;

2. 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine;3. 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine.

B) Sudska rehabilitacija-Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine, ali ne preko 5 godina.-Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne.-Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je, prema svojimmogućnostima, nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd, uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a

posebno prirodu i značaj kd.-Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd zakoje je osuđeno.

Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije

-Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd-o kd za koje je osuđen-podatke o kazni- uslovnoj osudi- sudskoj opomeni- oslobođenju od kazne- o oproštenoj kazni- podatke o pravnim posledicama osude

-U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije.

Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti, tj. osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija.-KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije. To su: sud, javni tužilac, organ unutrašnjih

poslova, u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organ za izvršenje kr sankcija,organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, organustarateljstva, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti.-Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka naobrazložen zahtev i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ilimere bezbednosti.-Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. KZ predviđa da kada seradi o ostvarenju prava u inostranstvu, postoji mogućnost davanja građanima, na njihov zahtev, podataka o njihovojosuđivanosti ili neosuđivanosti.

58



89. Amnestija

-Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd-Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje odkriv gonjenja – abolacija, potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne; zamena izrečene kazne blažom kaznom,rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude.To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom.-Posledice amnestije mogu biti sledeće:

1. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija2. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne3. zamena izrečene kazne blažom kaznom4. rehabilitacija5. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude

-Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. KZ ne predviđa nikakvaograničenja u pogledu vrste i težine kd, to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona oamnestiji.Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne, amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugomkriterijumu, pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti, pola, određenog zdravstvenog stanja (npr. invalidnost) itd.-Amnestija se daje samo za već učinjena kd, a ne i za ubuduće. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono

protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. Ostvaruje li liceobuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta, čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr.izbegavanje vojne obaveze).-Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev).

90. Pomilovanje

Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje teodluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo.Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. Osloboditi odgonjenja – abolicija

2.potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne3. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom4. dati rehabilitacija5. ukinuti, odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. osude6. ukinuti, odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti;

zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.-Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima.-Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije.-Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenoglica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica, njegov

bračni drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac, hranilac ili staralac.Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja, postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti.Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. Molba se može podneti pošto je presuda

postala pravosnažna, a u slučaju odbijanja molbe, može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi oosudi preko 3 godine, a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu.-Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi.

91. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja

Pojam zastarelosti

-Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak pravadržave ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije.

Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd, odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije,država na neki način, zbog svog propusta, gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno ona se sama odriče tog prava jer sekažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. I sama potreba zakažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena.Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd.-Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti:

1. zastarelost krivičnog gonjenja59



2. zastarelost izvršenja kriv sankcijaZastarelost u našem kp je opšta, odnosno neograničena, i kod nje je irelevantno o kojem se kd, učiniocu ili sankciji radi.Postoji samo 1 važan izuzetak - krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina, kao ni za kdza koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi.

Zastarelost krivičnog gonjenja

-Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. KZ propisuje rokove za zastarelostkriv gonjenja, a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo:

1. 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina

2. 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina3. 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina4. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina5. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine6. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine7. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna.

-Ako je za kd propisano više kazni, rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni.-Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav

produženog kd-Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje.-Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila-Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd.-Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd, osim u odnosu na onakod kojih je zastarelost izričito isključena.-Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok, a to su ubistva i

prekid zastarelosti.1. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne

može otpočeti ili produžiti. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave neteče rok zastarelosti kriv gonjenja. Prestankom te smetnje, rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome jeobustavljen. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje.Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne, ali naše kr zakon. uvažava samo pravne smetnje (npr. duševna bolest učinioca usledkoje se ne može voditi kriv postupak).

2.prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja:1. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja

učinioca zbog učinjenog kd2. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče

rok zastarelosti kr gonjenja.-Rok zastarelosti počinje ponovo da teče, što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja.-Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja.

92. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija

-KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora, a kodnovčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnihorgana da izvrše kaznu. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju.-Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne:

1. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina

2. 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina3. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina4. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina5. 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine6. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine7. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine, osude na novčanu kaznu, osude na kaznu rada u javnom interesu ili na

kaznu oduzimanja vozačke dozvole

-KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju,dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene.

60



-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi, obaveznog psih lečenja na slobodi,obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana

pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene.-Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanjestranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.-Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od30 dana od dana pravosnažnosti presude, protekom tog roka ona se više ne može izvršiti.-Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna.-Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. Tada dolazi do obustave zastarelosti.-Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. Sa svakim prekidom

zastarelosti počinje ponovo da teče, ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novogkd.-Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži zazastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost.

93. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp

-KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast, jer kod njih ne može postojati krivica, pazbog toga ni kd.KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači iisključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa.-Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se

primeniti kr sankcije, već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice senaziva detetom.Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. Prema tome,donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina.-S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp, kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD.-Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. određuje 18 godina. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina,a nije navršilo 18 godina. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika:

1. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina, a nije navršio 16 godina.2. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16, a nije navršio 18 godina.

-Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnimodredbama koje sadrži ZOMUKD.

Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu.Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije, sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanjeslobode, a što više pomoći, brige, nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika.Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp, jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu, ovde su odsutni ili su oddrugorazrednog značaja. S druge strane, maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisukrivčnopravne norme, a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. porodičnog, socijalnog

prava i dr.).Ali i mal. pr. ima zaštitnu funkciju, ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja.Kao ultima ratio, oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna, ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kaokod punoletnih učinilaca.Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. Minimalna standardna pravilaza maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985. godine ( tzv. Pekinška pravila).

94. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam, vrste i specifičnosti

-S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenihmaloletnicima. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere. Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti, tj. može mu se izrećimaloletnički zatvor. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora, maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti.Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izrećimaloletnički zatvor.-Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku-Svrha vaspitnih mera i mal. zatvora je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnogosposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako

bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu.Pored toga, svrha malol. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na drugemaloletnike da ne vrše kd.

61



To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd. Osim tezajedničke svrhe, svrha mal. zatvora jeste i generalna prevencija.Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava.-ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju.Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera, sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onukojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera.Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor, odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela1 kaznu maloletničkog zatvora.Ako je za neka dela utvrđen zatvor, a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenomodredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju.

Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. zatvora, a za drugu vaspitnu meru, onda će kao jedinstvenasankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mereili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd. Ako je kd izvršeno za vremeizdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne, a ako za vremeizdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine, maloletnik će se kazniti disciplinski.-ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da seizbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisanakazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna, da postoji priznanje kd, a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni naloziceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. Zakon predviđa različitevaspitne naloge npr. poravnanje sa oštećenim (naknada štete, izvinjenje…), redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na

posao, uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, idr.95. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja

-Vrste vaspitnih mera su:1. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja2. vaspitne mere pojačanog nadzora3. zavodske vaspitne mere

-Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze.1. SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne

vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. To je najblaža vaspitna mera.Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd, tako i o ličnosti maloletnog učinioca. Ne bi biloopravdano izricati ukor za teža kd, kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu dase i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd.Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u

prevazilaženju teškoća u kojima se našao.-Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnogvršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. Znači, ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr.sankcija ako ponovo učini kd.

2. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje.Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza:

1. da se izvini oštećenom2. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao3. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla4. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima5. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno, lokalnog ili ekološkog sadržaja6. da se uključi u određene sportske aktivnosti7. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili

opojnih droga

8. da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu9. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno

znanje10. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa

starateljstva.

-Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila), s tim da ihsud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom, ali tako da rad ne traje duže od60 h u toku 3 meseca, dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120h u periodu od najduže 6 meseci.

96. Vaspitne mere pojačanog nadzora62



-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja, u drugoj prodici, od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika.

1. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji,usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da tu

brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati.Kad izrekne ovu meru, sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba

preduzeti za vaspitanje maloletnika, njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega.Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine.

2. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji, usvojilac ilistaralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor, odnosno kada se to ne može od njih sa osnovomočekivati. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. Ova mera može trajati najmanje 6meseci, a najduže 2 godine.

3. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj, usvojilac odnosno staralacnisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom, a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj

porodici. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci, niti duže od 2 godine. Za vreme trajanja ove meremaloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju, odnosno koja se o njemu staraju, a pojačannadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. Organstarateljstva brine o školovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče,

potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi.4. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje

maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanjestručnih lica u posebnoj ustanovi, koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. Traje isto kao i ostale od 6meseci do 2 godine. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja, odnosno drugih lica koja se o njemu staraju, ali u tokudana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovnoškolovanje ili redovno odlaženje na posao.

-Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere, sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanognadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza.Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci, a najduže 2 godine.

97. Zavodske vaspitne mere

-U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno- popravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

1. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbeditivršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika. Ova vm može trajati od 6meseci do 3 godine.

2. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačanemere prevaspitavanja. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora. Suštinska razlika

je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor.Mera može trajati najmanje 1, a najduže 5 godina.

3. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicimakoji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. Može trajati najviše 3 godine. Ona će seizreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time

postizanje svrhe ove mere bezb. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radinjegovog lečenja ili osposobljavanja, ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mbobaveznog psih lečenja i čuvanja.

98. Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja

-Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanjesvrhe vaspitne mere, sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru.-Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere, zameniti je drugom vaspitnom merom,vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenogizricanja proteklo određeno vreme, a izvršenje još nije započelo.Obustava, odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor, kod kojeg to zbog prirode temere i ne dolazi u obzir.-Osnovi za obustavu, odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. U prvom slučaju obustava izrečenemere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti, zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne

63



postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti, predviđenih uzakonu (npr. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor).Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. Obustava daljegizvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno.Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zamenitidrugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivatisvrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom.-U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera, zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnogroka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom,dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom.

99. Maloletnički zatvor

-Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd, a to je maloletnički zatvor. Dokažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno, prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere.Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959.-Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora, akozbog visokog stepena krivice, prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.Znači, subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica, a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kaznazatvora teža od 5 godina. Pored ovih obaveznih uslova, sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokogstepena krivice, prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru.Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama. Kažnjavanje mal jesupsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha.-Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. Ali

postoji jedna suštinska razlika- dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne, ovde je to jednaod odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznadnekog uobičajenog, prosečnog stepena krivice, što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. Visok stepen krivice ne

postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjenauračunljivost, otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). Osim umišljaja, madavrlo retko, u obzir bi došao i nehat.-Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti.Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno.Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju.-Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora, kao i način njenog izricanja. Opšti minimum iznosi 6meseci. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina.Međutim, ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina:

1. kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina2. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina

-Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. Vezan je posebnim maksimumom i ne možeizreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd, ali nije vezan posebnim minimumom.Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje.-Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je

proteklo:1. 10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina2. 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine3. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine

-U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ

100. Uslovni otpust maloletnih učinilaca

-Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd. Ta mogućnost postoji ne samo kod kaznemal zatvora, već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom.-Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako seima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. I pored toga uslovni otpust je moguć

pod određenim uslovima.Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci, što je i zakonskiminimum trajanja ovih mera. Osim tog, kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustitiako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeodobro vladati.Da li su ti uslovi ispunjeni, procenjuje sud.

64



-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kaznezatvora. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da jedovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). Osim toga, potrebno je i da se osuđeni maloletnik utoku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd.-Uslovni otpust traje, kao i kod punoletnih lica, onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. O uslovnom otpustuodlučuje sud. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više

posebnih obaveza.Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne malzatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine, dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne

prelazi 1 godinu.

101. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici

-Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan, a postane punoletan u vreme suđenja. Do toga dolazi zato štokd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka.Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je umeđuvremenu postao punoletan, sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd.Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike.-U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik, postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati

bilo koju sankciju. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja, osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu, a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik,-Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu, njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje jeizvršio kao maloletnik. Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza, vm pojačanog nadzora od strane organastarateljstva, vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora.Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći, sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito težinu učinjenog kd,vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja, svojstva ličnosti, vladanje učinioca, kao i u svrhu koju treba postići ovomsankcijom.-Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu, može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao starijimaloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviruraspona predviđenog za mal zatvor.Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih

posledica osude kao i kazna mal zatvora.-Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik, može se izreći odgovarajuća mera

bezbednosti.

102. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd

-U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina, na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd.Međutim, i tu postoji mogućnost da se, pod određenim uslovima, i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju premamaloletnicima.Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička, a naročito duševna zrelost nenastupa kod svih lica u istom starosnom dobu.Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna, nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca, ato su mlađa punoletna lica. Većina savremenih evropskih kriv zakon. poznaje ovu kategoriju učinilaca, kategorija mlađih

punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. godine. To su učinioci od 18-21. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva, pre svega, mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera.-ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vremeizvršenja kd tako i u vreme suđenja. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. godinu, a u vreme suđenja nijenavršilo 21. godinu.Osim toga, potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je

delo učinjeno, može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem.-Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza, mera pojačanog nadzora od strane organastarateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. U vezi s tim je i osnovniuslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se, imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je deloučinjeno, može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. Usuprotnom, nema uslova za izricanje vaspitne mere, već će sud izreći kaznu, odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao

punoletnom licu.-Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom.

65

Documents

krivicno skripta