������������� ������������������� ������������������������������ ���!����"��������

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

reda

kcija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

����������� ��REGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

UGALJ "MEZGRAJA"

1.000 DINARA JEFTINIJI !!!

022/627-338�����������������

�������11.500 DINARA

ШТРАПАРИЈАДА

Фо

то:

С.

Бе

ло

ти

ћ

Страна 17.

Страна 21.

ТУЂИМ ОКОМ О СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

„Јел’ ово Њемачка?“

ЖЕТВА СУНЦОКРЕТА НА СРЕМСКИМ ПОЉИМА

Цена за главобољу

Страна 14.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Ускоро нова Железничка

Страна 3.

Среда, 22. август 2018.2

Живот наш

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

ПовечерјеВероватно је мали број љубитеља књига који нису прочитали

књигу „Ловац на змајеве“, Халеда Хосеинија. То је тужно драма-тична прича о Авганистану. Тешко ју је препричати, требало би је доживети. У једној реченици писац рече: „У Авганистану има много деце, али мало детињства“.

Код нас после Другог светског рата није било много деце, тек двоје или троје, често и по једно у породици, али је зато било много детињства. Велика је разлика била између детињства пре и после Другог светског рата. Пре, много деце, много их је и умирало, детињство тужно, за оброк меса је било тек кад гости дођу или за славске трпезе, обућу је школарац носио тек кад му се старији брат врати из школе па онда обује његове „ципеле“, најчешће опанке. Ми, послератни, све то нисмо искусили. Имали детињство, имали среће у одрастању.

И данас ми навиру сећања из тог детињства, ваљда зато што су била лепа. И снегови су тада били другачији него данас, дубоки и до метар, дуго задржавани. Чисто, бело, прелепо. Посебно кад се у даљини чују саонице са упрегнутим коњима и звончићима на њима; коњи кочоперни, гиздаво газе одморни после зимског дре-межа, као да желе да се покажу у најлепшем издању. А на саоница-ма мој другар Зоран Кузминац и његов колега с факултета Раца ударају у тамбуре; ори се Трећим шором: еј мати, мати, мати... зар ти мораш свашта знати... Биле су то вибрације Трећег шора и детињства у њему. Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба, рече велики а веч’то млад наш Бранко. Овај Зоран је био један од најбољих ђака, не само своје генерације основаца, већ низа гене-рација послератних основаца у Лаћарку. Одличан ђак, студент, дипломирани машински инжињер, касније фудбалер ЛСК-а, свирао је гитару, знао лепо да црта, био директор. Комплетан човек. Једно време радили смо заједно, у истој компанији, у ЕПС-у. Дружили се и раније, он као директор, ја као члан државних или партијских органа. Заједно смо пролазили кроз теснаце драматичних личних и друштвених околности деведесетих, доба које се препознаје по забринутим и престрашеним људским погледима, по немаштини сваке врсте, а најдбуље оне у немаштини наде. У таквим условима бити директор, било је равно подвигу. Земља се распадала, све около је некако трулило, а ми смо и даље носили бакље једне озбиљне генерације, оне из четрдесет и неке.

Зоран Кузминац је недавно преминуо. Нисам био у Србији када је сахрањен у његовом вољеном Лаћарку. Супрузи Злати и поро-дици упутио сам телеграм саучешћа са само две реченице: „Отишао је најбољи међу нама. Понос многих генерација послератних лаћа-рачких основаца, био је и посебан сјај своје породице. Саучешће...“ И тако ми генерација нестаје, топи се, али остаје богатсво у ономе што смо имали, детињство, у томе што смо одрастали уз вечиту наду, уз оптимизам, уз веру да само праве вредности доминирају у једном хуманом друштву, оном са људским ликом.

А онда изненада и неочекивано наступа повечерје, мени и мојој генерацији. У себи листамо албуме својих сећања, а тамо пише да је у временском ланцу детињство најгушће, најдуже траје. Кад се заврши, време се тада невероватно убрзава. Што старији, то дани и године све убрзаније протичу. Свако од нас који смо зашли у зреле године све чешће узима у руке албум с фотографијама, време да заустави, а у њему, у албуму, различитити аутопортрети на истом лицу као неки ненаписани роман са једним јединим садржајем, о

томе како се стари. На обрвама као иње почиње да се хвата „лед“. Белимо. Почињу размишљања, код многих и оптерећења, о крат-коћи живота који нам се само једном, неки кажу као дар божји, поклони, и никад више. Како оно што нам је још остало од живота што смисленије искористити, како у зорама и свитањима, у сваком новом дану уживати. Carpe diem, убери дан.

За ову колумну повод ми је дао Зоран Кузминац, а и моја све чешћа одлажења на гробље, опраштање од своје генерације. За њен крај одабрао сам мисли великог Шекспира:„Зашло је сунце Рима. Наш је прошао дан. Облаци росе с опасностима стижу, нашим је делима крај“.

Градски одбор Српске напредне странке у Сремској Митровици и Општински одбор СНС у Шиду упутили су писмо подршке пред-

седнику Србије Александру Вучићу да истраје у напорима да се за питање Косова и Метохије пронађе трајно и свеобухватно решење које ће бити у интересу српског народа и државе.

Како се у писму истиче, чланови СНС у ове две средине подржа-вају напоре предстеника како би истрајао у напорима за остварење циљева, а то су јача и успешнија Србија.

- Политика коју спроводите допринела је бољем положају Србије у међународној заједници и донела јачу позицију у дипломатским круговима, а пре свега допринела је квалитетнијем животу грађана Србије, каже се у писму.

- Пред нашим народом, државом и Вама је тежак период, период решавања и сложеног и вишедеценијског питања Косова и Мето-хије. Верујемо у вашу одлучност да дође до трајног и свеобухватног решења које ће бити праведно и у интересу српског народа и држа-ве. Протеклих недеља учестали су напади на Вас и Вашу породици од политичких противника који не знају ништа друго осим да куде и негирају сваки потез који направите за добробит нашег народа.

Изборите се да српски народ не буде више понижен и поражен, да достојанствено живимо и радимо. Живела Србија! – поручују Александру Вучићу Градски одбор СНС у Сремској Митровици и Општински одбор СНС у Шиду.

С.Н.

ПИСМО ГРАДСКОГ ОДБОРА СНС СРЕМСКА МИТРОВИЦА И ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СНС ШИД

Подршка Александру Вучићу

Подршка из Срема: Александар Вучић

Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић, заједно са покрајинским секретаром за здравство доц. др Зораном

Гојковићем, уручио је прошле седмице представницима седам здравствених установа у Војводини уговоре у вредности од 262 милиона динара за инвестиционо одржавање објеката тих устано-ва.

- Ова средства, као и средства раније издвојена за медицинску опрему, реконструкцију болница, клиника и домова здравља, јесу плод стратешког опредељења за улагање у здравство, које је про-грамски одређено 2016. године, када је формирана ова Покрајин-ска влада, изјавио је потпредседник Милићевић.

Да то опредељење није само декларативно, Милићевић је навео да је од јуна 2016. године у унапређење здравственог систе-ма у АП Војводини, Покрајинска влада уложила више од 3,7 милијарди динара. У 2018. години, такође, буџет за здравство је 2,8 милијарди динара, за набавку медицинске опреме, као и за побољ-шање услова за лечење пацијената и рада лекара и медицинских радника.

Потпредседник Милићевић изразио је уверење да је овим стра-тешким издвајањима учињен значајан искорак да се надокнади вишегодишње недовољно улагање у здравство.

Међу највећим инвестицијама, Милићевић је издвојио рекон-струкцију интернистичког блока у Општој болници Панчево, изградњу нове зграде Хитне помоћи у Новом Саду, набавку маг-нетне резонанце за Дечју болницу и изградњу објекта у којој ће бити смештена, опремање ангио-салама општих болница у Зрења-нину, Суботици и Сомбору, као и за израду пројекта комплетне реконструкције зграде Поликлинике Клиничког центра Војводине, у коју није озбиљније улагано од 1985. када је отворена.

- Важни су апарати, медицинска опрема, уредни и чисти објекти у клиникама и болницама, али су можда најважнији људи који пру-жају здравствене услуге. Храбри најава председника Вучића и премијерке Брнабић да ће до краја године бити повећане плате у здравству. И у Покрајинској влади ћемо разговарати који су то

начини и модели да покушамо додатно да стимулишемо рад људи у здравственом сектору, као што су могућност едукације и приме-не знања, што би их определило да остану у својој земљи, поручио је потпредседник Покрајинске владе.

Покрајински секретар за здравство доц. др Зоран Гојковић је навео да су са 262 милиона динара колико је овога пута распо-дељено на основу јавног конкурса, обезбеђени нови дијагностич-ки радиолошки центар за болнице у Врбасу и Сенти, припрема се пројектна документација за комплетну реконструкцију болнице у Сенти, завршава се климатизација и опремање полуинтензивног и интензивног дела операционих сала у болници у Сремској Митро-вици, Департман бање у Бездану опште болнице у Сомбору добиће нови бањски бунарски и базенски комплекс, Дечја болница завр-шава своје спољашње уређење и добија противпожарно степе-ниште, затим на Институту за онкологију у Сремској Каменици биће реконструисано интерно одељења и изграђен нови дијагно-стички објекат за магнетну резонанцу.

- Највише средстава на овом конкурсу добио је Клинички цен-тар Војводине, као највећа здравствена установа на територији Војводине и, нажалост, установа која има најлошију инфраструк-турну ситуацију. Крећемо у комплетну реконструкцију Клинике за абдоминалну и трансплатациону хирургију, радићемо одељење интензивне и полуинтензивне неге Клинике за инфективне боле-сти, завршавамо Клинику за гинекологију, урадиће се нови терапе-утско-базенски комплекс за рехабилитацију, Покрајинску болницу коначно прикључујемо на градску топлану, и финансирамо при-прему нових пројеката за следећи период, навео је доц. др Гојко-вић.

Покрајински секретар за здравство је изнео да се наставља са улагањима у овој области у целој Војводини и да практично не постоји ни један објекат здравственог система у Војводини у коме се тренутно нешто инфраструктурно не ради.

С.Н.

НОВИ САД - УЛАГАЊЕ У ЗДРАВСТВО ЈЕ СТРАТЕШКО ОПРЕДЕЉЕЊЕ ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ

Милиона за инвестиционо оржавањеОд јуна 2016. године у унапређење здравственог система у АП Војводини,

Покрајинска влада уложила више од 3,7 милијарди динара

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Институту нови магнетИнститут за онкологију Војводине добиће ускоро најсавременији

апарат за магнетну резонанцу што ће омогућити прегледе за нових три хиљаде пацијената годишње. Осим за куповину апарата чија је вредност већа од 100 милиона динара, Покрајинска влада определила је новац и за доградњу дела простора за смештај новог магнета.

С.Н.

Среда, 22. август 2018. 3

РУМА – ОБИЛАЗАК РАДОВА НА РУМСКИМ И СЕОСКИМ ВРТИЋИМА

Од јесени без листе чекања- Поред тога што је вртић бесплатан желимо да омогућимо сваком детету и да буде

уписано. Трудимо се на све начине да проширимо капацитета за упис нове деце,

али и да унапредимо постојеће услове у вртићима, закључио је Слађан Манчић

Вредност радова је око 132 милиона динара, највећи део инвестиције сносе

“Путеви Србије”, а локална самоуправа учествује у озелењавању комплетне улице,

постављању јавне расвете и инвестирању у инфрастуктуру, што ће износити око 30

милиона динара

Председник Општине Рума  Слађан Ман-чић и начелник Општинске управе Општи-

не Рума  Душан Љубишић обишли су данас радове на изградњи вртића у Путинцима и радове на реконструкцији објекта “Центар” у Руми. Објекат вртића у Путинцима, подсећамо, биће опремљен у згради тамошње Основне школе „Доситеј Обрадовић“, и након адапра-ције простора примиће две групе деце из Пу-тинаца, Жарковца и Доњих Петроваца. Радови вреде 6,5 милиона динара и у потпуности се финансирају средствима локалне самоупра-ве. У објекту Центар у Руми у току су завршни радови на адаптацији зграде, реконструкцији санитарија, струје, водовода и канализације. Паралелно се ради на измештању просторија Јавног предузећа „Паркинг и инфраструкту-ра“ код Дома здравља, где ће бити опремљен простор за око 100 деце, тако да су очекивања да би завршетком свих послова до јесени у румској општини биле укинуте листе че-кања за око 130 малишана, речено је приликом обиласка радова.

Председник румске општине, Слађан Манчић је рекао да радо-ви у Путинцима вреде 6,5 милиона динара, али да ће локална са-моуправа издвојити додатних 2,7 милиона за опремање објекта.

- Обећали смо мештанима Путинаца, Жарковца и Доњих Петроваца да ћемо изградити вртић за потребе њихове деце. Обишли смо данас грађевинске радове, који доста добро иду и полако се приводе крају. Идемо ка нашем циљу да укинемо листу чекања за упис деце у вртиће. Тренутно се преко 100 деце налази на листи чекања, али самим отварањем вртића у Путин-цима ослободиће се нова места за упис и у Руми, јер има деце из Жарковца и Путинаца, који похађају градске вртиће, изјавио је Манчић.

Реконструкција објекта “Центар” у Руми, који похађа највише ру-мских малишана, вредна је око 8,6 милиона, а радове заједнички финансирају Влада АП Војводине и Општина Рума.

- Водимо рачуна о условима у вртићима у којима наша деца бо-раве. У објекту “Центар” је урађена реконструкција електро, водо-водних и канализационих инсталација, свих мокрих чворова, ку-хиња, санитарије. Радови ће бити завршени до 29. августа, рекао је Манчић.

Том приликом осврнуо се и на измештање ЈП „Паркинг и инфра-структура“, и формирање објекта вртића за око стотину малишана код Дома здравља.

- Реч је о доста великом простору, који омогућава формирање

четири вртићке групе. Поред тога што је вртић бесплатан желимо да омогућимо сваком детету и да буде уписано. Трудимо се на све начине да проширимо капацитета за упис нове деце, али и да унапредимо постојеће услове у вртићима, закључио је Слађан Манчић.

Приликом обиласка речено је да ће на овај начин бити решено питање уписа деце која су сада на листи чекања. Малишани из Путина-ца, Жарковца и Доњих Петроваца убудуће ће похађати вртић у Путинцима и на тај начин ће се ослободити око 50 места у Руми. У наред-на два месеца кренуће се у решавање истог проблема у јужном делу општине. Председник Манчић најавио је оспособљавање објекта вр-тића у Платичеву, који ће обухватити и децу из Витјеваца, Грабоваца, Никинаца, Хртковаца и Кленка.

Установу за предшколско васпитање и образовање “Полетарац” тренутно похађа 1.150 деце из румске општине.

С.Белотић

Реконструкција објекта Центар у РумиОбилазак радова у Путинцима

Радови у објекту у Путинцима

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: УРЕЂЕЊЕ ГРАДСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Ускоро нова Железничка

Радови на реконструкцији Железничке улице почели су протеклог петка уклањањем постојећих пешачких стаза и припремом за замену комплетне водоводне и гасне инсталације.

Реконструкција Железничке улице, као једне од најпрометнијих у граду представља завршетак обно-ве саобраћајница у близини подвожњака и омогућиће бржи проток саобраћаја од уласка у Митровицу, све до Лаћарка и даље до границе са Босном и Херцеговином.

- Значај реконструкције целокупне саобраћајнице Железничке улице јесте у томе што је она у склопу саобраћајница које смо урадили у претходном периоду заједно са подвожњаком. Овај део пута на неки начин је обилазница око града, која иде кроз Милоша Обилића и Тараса Шевченка, а овде је управо њено чвориште, односно нова кружна раскрсница. Сада радимо део који је преостао како бисмо за-вршили комплетну реконстуркцију путева где је повећан интензитет саобраћаја. Ова саобраћајница која повезује улазак у град, пут према Лаћарку и Републици Српској, сада ће бити најбржа у граду јер ће до изласка из Лаћарка бити само два семафора, са два кружна тока. На тај начин не само да убрзава-

мо саобраћај на овом делу него га чинимо и много безбеднијим, рекао је Санадер.

На овој саобраћајници која уз подвожњак спаја северни и јужни део града, а део је и пута према Републици Српској, ра-дове тренутно изводе “Срем пут” и ЈКП “Водовод” из Сремске Митровице.

Мирослав Јокић начелник Градске управе за опште и заједничке послове и имовину каже да се тренутно ради на уклањању пешачке стазе, како би се могло приступити замени дотрајале водоводне и канализационе мреже и полагање потпуно нових цеви.

- По заврштеку ове фазе радова, на градилиште ће доћи и наша друга јавна предзућа, пре свих “Срем гас” који ће урадити нову гасну инсталацију. Вредност радова је око 132 милиона динара, највећи део инвестиције сносе “Путеви Србије”, а локална самоуправа учествује у озелењавању комплетне улице, постављању јавне расвете и инвестирању у инфрастуктуру, што ће износити око 30 милиона динара, рекао је Јокић.

Радови у Железничкој подразумевају и садњу новог биља, уз максималну заштиту постојећих пла-тана који су и један од симбола града на Сави. Надлежни поручују да места за бригу нема и да ће након завршетка радова Железничка бити једна од најлепших улица у граду који из године у годину мења своје лице.

- Платани који се налазе у Железничкој улици и представљају симбол нашег града, биће заштићени. Што се тиче кружне раскрсница, она се планира на месту где је укрштање улица Тараса Шевченка, Железничке и Др Душана Поповића и биће грађена за месец дана. Радови су тек пред нама, рок за завршетак је 15. новембар и сигуран сам да ћемо га испоштовати, као што је то био случај и са другим обимним пословима које смо већ спроводили, нагласио је Јокић.

Саобраћај у Железничкој тренутно је обустављен због радова, али је тачка на којој се ова улица укршта са улицом Тараса Шевченка и Др Душана Поповића отворена, како би се саобраћај максимално растеретио. Тако ће и остати до почетка градње кружног тока који ће уједно означити и завршну фазу реконструкције једне од најпрометнијих митровачких улица.

С. Л – С. Ни.

Обилазак радова

У Железничкој

Среда, 22. август 2018.4

Жетва соје на сремским пољима очекује се крајем августа, евен-

туално почетком септембра, кажу пољопривредници и стручњаци, што ће зависити од временских прилика у другој половини августа. Зрно је тре-нутно у фази наливања, а како струка каже, ово ће можда бити рекордна година за соју, с обзиром на то да су јој временске прилике погодовале, за разлику од рода пшенице, коју су оштетиле падавине у време жетве. На територији румске општине соја је за-сејана на површини од око 4.000 хекта-ра. Прошлогодишњи принос је омануо и износио је око две тоне по хектару, а вишегодишњи просек је, према речима агронома из Пољопривредне стручне службе у Руми, принос од 2,3 тоне по хектару.

Јова Матић, пољопривредник из Вогња соју ће скидати крајем августа, можда чак и почетком септембра. Ову културу посејао је на око пет хекта-

ра и прилично је задовољан стањем усева.

- Соја је у фантастичном стању. Једи-на година коју памтимо као овако добру је 1999. Од тада до данас нисмо могли очекивати оволики принос. Има нешто травице између, али таква је година, њу ћемо вероватно морати ићи да мало ис-ечемо. Није то много, али је ипак боље да се трава склони пре жетве. Прошле године сам имао принос неких 16 „ме-тери“ по јутру, а ове године рачунам преко 27-28, можда и до 30. Соју сам сејао средином априла, предусев је био кукуруз. После сејања, а пре ницања било је прскања,  у првом тролисту са прискао хармони динамом, после сам поновио за недељу дана. Скидаћемо је крајем августа, могуће и почетком сеп-тембра, што ће зависити од тога какав ће бити дрги део августа, па ћемо на ту земљу после сејати пшеницу. Наравно, уследиће припрема земљишта, рекао је Јова Матић из Вогња.

Боривој Слепчевић из Буђановаца соју је посејао на далеко већој повр-шини, тачније на 28 јутара земље. И код њега предусев је био кукуруз, који ће се поново наћи на истој њиви, по-сле жетве.

- Видећемо каква ће година бити, ништа се не зна док се не оврши. Сада даје добре резултате. Прошле године сам имао доста добар принос, 12 мете-ри по јутру, и тада је то било добро, а имали су људи по 200 - 300 кила. Воде је  било током задња два месеца. Посејао сам је у оптималном року, почетком априла, пре кукуруза. Применио сам сву агротехнику, а болести није било, користио сам француско семе. Крајем августа, почетком септембра идемо у жетву, зависи од времена. Прошле го-дине је цена била до 50 динара по ки-лограму. Сада ако роди, неће бити више од 32 до 33 динара, као и сунцокрет. Прошле године је био 37 динара, ове године неће бити толика цена.

Ова година је родна, када је соја у питању, кажу стручњаци, а овој култури погодовала је киша током јула и августа месеца.

-Ово је специфична година са дос-та падавина. То је знатно утицало на стабљику биљке, тако да је она веома висока. На биљу се примећује пуно ма-хуна, а неке сорте још и сада цветају. Вероватно ће код неких сорти бити и неуједначено зрење. То може довести до извесних прблема у жетви. Код одређеног броја сорти из друге групе зрења, односно код каснијих сорти,

можда буде потребно вршити десика-цију препаратом Регалон, да би соја што пре сазрела. На неким биљкама се примећује појава болести, односно склероцинија. Иначе, код већине сор-ти соја је у фази наливања зрна. Соја је биљка којој је вода неопходна, нарочи-то у јулу и августу, тако да је ова година по том питању задовољавајућа, па су и очекивања да ће принос бити веома добар, можда чак и до 4 тоне по хекта-ру, рекао је Јован Кромпић, директор Пољопривредне стручне службе Рума.

С.Белотић

БУЂАНОВЦИ – ПРИПРЕМЕ ЗА ЖЕТВУ СОЈЕ

Очекује се рекордан род

Туристичка организација Сремскe Митровицe под покровитељством

Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Града Сремска Митровица, уз суорганизацију Устано-ве за неговање културе „Срем“ и подршку бројних установа, предузет-ника и појединаца и ове године орга-н и з у ј е ф е с т и в а л “ Ц а р с к и С и р -мијум-град легенди” који ће од 31. августа до другог септембра на више локација у граду заокружити културна, спортска, музичка, кулинарска и разна друга дешавања.

Фестивал се отвара у петак, предста-вом Легенда о Максимијану Херкулију уз плесачице и борбу гладијатора, након чега ће се у Градском парку – Сирмијумском форуму, одржати разно-врсни програми: ковање римског новца, дегустација римске хране и вина, пијаца робова, видео-пројекције,

гозба у триклинијуму, изложба и пре-зентација Пројекта Глац...

Субота је дан за израду мозаика које ће деца и грађанство правити на ради-оници у Градском парку. Тај дан ће бити завршен и велики подни мурал са темом Сирмијума и мозаика, који ће претходних дана цртати уметници на Тргу Ћире Милекића. Дефиле Риимља-на и Римњанки из Градског парка дола-зи до Житног трга где се одржава 23. Фестивал беседништва “Сирмијум лукс верби – Сирмијум, светлост речи” у организацији Установе за неговање културе „Срем“

Недеља, последњи дан Фестивала је посвећен деци. Организоваће се инте-рактивне радионице у којима ће деца, костимирана у Римљане и подељена у три легије освајати римске новчиће, како би дошли до главне награде. Фес-тивал се завршава атрактивним музич-

ко-сценским перформансом Уметнич-ког центра “Талија” из Београда.

У току сва три дана, биће организо-ване бесплатне “Царске сирмијумске руте”, на којима ће туристи упознати пет археолошких локалитета у градском језгру, а кроз сценске приказе и причу водича доживети Сирмијум на нов и занимљив начин.

За младе, до 30 година, организова-но је посебно такмичење најлепших селфи фотографија “Роман селфи”, начињених на Фестивалу и послате на мејл организатора, за које гласање почиње одмах након затварања Фести-вала и траје пет дана, до коначног прог-лашења и доделе награда обезбеђених од стране спонзора.

У Градском парку, током свих дана, биће организована и античка пијаца сувенира.

C. H.

ОД ПОЧЕТКА ОКТОБРА ДО 30. НОВЕМБРА

Анкетирање пољопривредних газдинстваРепублички завод за статистику ће у периоду од првог октобра до 30. новембра

2018. године спровести Анкету о структури пољопривредних газдинстава на територији Републике Србије

Анкета ће обухватити 120.000 пољопривредних газдинстава а за теренски рад у анкети биће ангажовано 536 анкетара. Јавни позив за пријаву кандидата за учествовање у Анкети расписан је половином августа 2018. године у средствима јавног информисања и на сајту РЗС-а.

Анкета представља важно структурно истраживање у систему статистике пољопривреде, чијом се реализацијом омогућава наставак праћења структурних промена у пољопривреди и одржавање (ажурирање) пописне базе података. Спровођењем Анкете, Република Србија се придружује осталим земљама ЕУ који-ма је у обавези реализација овог истраживања према Уредби (ЕЗ) бр. 1166/2008. Прикупљене информације омогућиће, пре свега, израду пресека стања у области пољопривреде на територији Републике Србије, што ће бити од користи креато-рима аграрне политике, локалној управи и пољопривредним произвођачима ради бољег планирања пољопривредне производње.

С.Н.

Јова Матић Боривоје Слапчевић

Соја у фази наливања зрна

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У ОРГАНИЗАЦИЈИ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГРАДА

“Сирмијум – град легенди”

Током три дана

биће организоване

бесплатне “Царске

сирмијумске

руте”, на којима ће

туристи упознати

пет археолошких

локалитета у градском

језгру, а кроз сценске

приказе и причу

водича доживети

Сирмијум на нов и

занимљив начин

Среда, 22. август 2018. 5

Николићи обрађују више од 150 јутара земље, тове око 450 комада

свиња у турнусу, а баве се и другим пословима везаним за аграр

Као и већина сеоских домаћинстава и породица Ранке и Александра

Николића из Лаћарка се генерација-ма баве ратарством и сточарством налазећи у тим гранама привреде на-чин, не само за опстанак, већ и добар живот. Тим пословима су се бавили њи-хови родитељи зато и није чудно што су истим стазама кренула и деца ове породице. Таква традиција владала је и у породици Александрове супруге Ранке рођене Јовелић из Мартинаца, а по свему судећи, истим путем кроз живот ићи ће и њихова деца јер је логично што су отац и мајка таквим традицијама учили своју децу сина Милоша апсолвента Пољопривредног факултета и ћерку Александру, која је ове школске године завршила митро-вачку Медицинску школу. Усмерили су их и научили да се од пољопривреде и села не бежи и да помоћ у кући не смета да би неко било добар студент и ученик. Ова деца су то потврдила својим успесима.

Иако ускоро инжењер пољопривре-де - смера сточарство Милош Николић вредно ради на њивама и хвата се оста-лих послова у кући када дође их Новог Сада у село. И ћерка Александра по-маже колико може. То су разлози што се може рећи да је ово једна сложна

породица где договор и марљивост кућу и напредак граде.

Наравно главне узданице Николићи-ма у разним пословима којима се баве су Ранка и Александар са којима смо разговарали у паузи док су услужива-ли посетиоце у својој пољопривредној апотеци.

Док један посетилац улази, а други излази у апотеку, Александар прича како је сезона у пољима, како одмора тада нема, а Ранка додаје је у сезони све посвећено пласману заштитних и другим средстава. Иначе, и њена поро-дица је генерацијама била пољоприв-ред ничка породица, од тога су живели и стварал.

Породица Николић се бави ратар-ством и сточарством, имају од раније своју мешаону сточне хране, после су посао проширили на друге сродне де-латности сада имају апотеку, а пре две године су саградили фарму свиња .

- Посла је много, помажу ми сви - син Милош, супруга Ранка и ћерка Алек-сандра. Драгоцена ми је помоћ сина. Иако је апсолвент Пољопривредног факултета у Новом Саду, на трактору је одмалена, од седам година. Каже да то воли и са нама све ради, а пролетос је сам посејао 150 јутара земље – хвали се Александар и дода је како управо

чињеница да сви раде доприноси да обавезе заврше на време.

Сточарством се Ранка и Александар баве, у ствари, од 1993. године. Опреде-лили су се за свињарство, проширили су пре годину - две дана товилиште и сада ту могу утове 450 товљеника у тур-нусу, тако да годишње има ју за продају преко 1.000 комада утовљених квали-тетних свиња.

- За свиње сами обезбеђујемо хра-ну са наших њива, сејемо клутуре које су нам за то погодне и оне су углавном житарице - соја, јечам, кукуруз. Све што произведемо, прерадимо у сточну хра-ну кроз нашу мешаону и искористимо за исхрану свиња, јер нам се тако више исплати – каже овај домаћин

Николићи причају да купаца за квали-тетне свиње увек има, али са исходом ни-кад није сигурно, а за њих је најгоре што други сточарима одређују откупну цену.

- Ја нисам ни у једном удружењу, јер и тамо где она постоји, свако гледа себе. А кад бих могао да нешто учиним по том питању, као пољопривредик и сточар бих се залагао и предложио да се угледамо на земље попут Данске или Холадније где произвођачи одређују цену стоке, а не кланичари – каже Алек-сан дар.

Посла се не боји, јер је ту помоћ по-родице, али његов радни дан почиње рано ујутро и траје 16 сати у сезони. На прави одмор од њива може да рачуна само у децембру и јануару.

Да на младима свет остаје, показује својим размишљањима домаћинов син Милош Николић, апсолвент Пољоприв-редног факултета у Новом Саду. У свему прати оца и мајку, посебно на њиви, од-носно у пољопривреди.

Определио сам се за ову стру ку, јер је волим. Кад сам код куће, бавим се пољопривредом у пракси, а на фа-култету је учим из књига. А у ствари, кад сам на њиви, одмарам се од књига, а кад сам на факултету од трактора и њива – поручује Милош Николић који слободно време проводи у свом селу.

Текст: С.Ђаковић

Фото: М: Милеуснић

ЛАЋАРАК – У ПОСЕТИ ПОРОДИЦИ АЛЕКСАНДРА И РАНКЕ НИКОЛИЋ

На млађима свет остаје

Организација пола посла

Бокс за назимицеАлександар Николић

Недавно је почела друга фаза радова на санацији леве обале реке Саве

у зони археолошког локалитета Гомо-лава код насеља Хртковци.Радови вредни 315 милиона динара требало би да буду готови до краја године, саопштиле су Воде Војводине.

У оквиру ове фазе, која није и конач-на, уговорено је да се санирају, ојачају и обезбеде још две деонице на левој обали Саве, једна у дужини од 110 мета-ра, а друга у дужини од 330 метара. Као и у првој фази, на ове две деонице радиће се обалоутврда од каменог набачаја, док се у горњем делу обале поставља геопокривач - посебан мате-ријал којим се стабилизује косина обале. Инвеститор радова је ЈВП „Воде Војводине“ Нови Сад, извођач Водо-привредно предузеће „Регулације“, Сремска Митровица,

На овом делу реке Саве забележено је померање, односно, еродирање и рушење обале и приближавања реке насељу. Радови на санацији започети су како би се дефинитивно спречило даље обрушавање обале. Циљ санације је стабилизација обале и заштита како археолошког налазишта, тако и самог насеља Хртковци од повишених вода реке Саве. Вредност Комплетне сана-ције обале реке Саве у зони Гомолаве у укупној дужини од 930 метара, про-цењена је на око 610 милиона динара.

Локалитет Гомолава код насеља Хрт-коваца, Општина Рума, једно је од најзначајнијих археолошких налазишта на подручју Републике Србије и под заштитом је државе као археолошко налазиште од изузетног значаја.

С.Н.

ХРТКОВЦИ – ДРУГА ФАЗА САНАЦИЈА ЛЕВЕ ОБАЛЕ САВЕ КОД ГОМОЛАВЕ

У одбрану од реке улаже се још 315 милиона динара

Санација леве обале Саве

Среда, 22. август 2018.6

ЗАСАВИЦА - НА ПУТУ ЗА ВАЉЕВАЦ

Само полако и - ногу пред ногу- Тако ти ја читаво лето и читаву зиму. Да не прође тако неки ауто, или залудник као ти,

морао бих стално да ћутим, а то ми, као што видиш, тешко пада. Или да се свађам са

керовима. И кад треба и кад не треба. Нешто морам. Чобана нема, некада било, па морам

да тражим замену. А бољи си од кера!

Мало марећи за узан и прилично кривудав пут, немали ауто про-

тутњи стазицом која од Специјалног резервата природе „Засавица“ води ка истоименом селу. За њим оста те-жак мирис гума слепљених за врели мачвански асфалт, црни облак дима из ауспуха и благи мирис оваца. Во-зач који је очито журио негде, није био сам на стази на којој сам се обрео.

И заиста, тек што сам прошао кривину код засавичког кампа за који, искрено да кажем, никада не знам да ли је усељен или напуштен, налетох на власнике тешког мири-са који је, смешан са ништа лакшом шумском спарином, руку нагонио на подизач стакала.

Сврстане у поредак који је само њима довољно јасан да би био поштован, дотериване ситним ла-вежом и спорадичним насртајима два пулина, као пси беле овце, тро-мо су се кретале ка Резервату. За њима, полагано се ослањајући на храпаву и од свог власника за главу вишу буџу, креће се пастир. Мајица бела, тек да се не разликује од оваца за којима гази, капа црвена, испрана и избледела од сунца, вешто натуче-на на очи (па изгледа некако мала), чакшире кратке из којих вире у па-пуче заденуте ноге.

Пси лају, пастир звижди. Овце ћуте и ту и тамо, где и како доспеју, застану по страни да би уграбиле коју травку. У једном моменту, пас-тир се окрете и махну руком. При-тисох папучицу на гасу и сустигох га.

- Ја сам ти Милан Николић! – каже гласно веселим гласом, све слежући раменима не би ли ранац који га је стезао иза пазуха мало от-пустио. – Пастир сам одавде, из За-савице. Један од последњих, ако не и последњи.

Пружи руку и ја прихватих.

Зими је гадно

Пси трче око нас, овце једва доче-кале мало предаха па се као војска кад јој се да расположење размилелe са обе стране пута у траву и једино Милан, попут каквог каплара или надобудног наредника што терори-шући ниже од себе чека похвалу, ста-

ви руке на стражњицу, тапка у месту и буџом лупа о врео асфлат.

- Свакој живини треба мало од-мора! Ти се не љутиш што смо те ми овако зауставили на сре’ пута. Жу-риш се негде? Нема разлога, свуда ћеш стићи. Ногу пред ногу. Пасти-ри никада не касне - прича ми док очима лети преко готово стотину грла расног виртемберга. – Наш ти је живот толико успорен да би, ако би решили да одремамо у секнуди стао. А није да нам је лако. Мислиш се ти, овца је то, глупа животиња, лако је са њом. Ама јок, земљаче! Да је само видиш кад крене куд не тре-ба. И како не треба. Па ти похитај за њом, стигни је и доведи у ред...

Прича тече успорено и увлачи ме у своје вирове, баш као што тро-ма летња Сава чини са умравченим људима што се ових дана тискају на врелом песку њених обала. Као да се читав живот знамо. Делује ми по-знат. Бог зна! Можда смо се и срели некада... код Тарбука док смо мал-терисали кућу, или ономад када су Засавичани на пешкеш младенцима у тракторима вукли стоку, гонећи пред собом ни кривог ни дужног, разапетог, у ченгеле везаног пет-ла. Тако је то код новинара... много људи, па се деси да се ко и заборави. А све се к’о сећам да ми је причао о женама. Зашто их има и нема. Сам од себе, као сада, на засавичком друму.

- Нису моје, ја их само пазим! За 150 евра месечно. Није нека пара, али ако се нема ништа друго, онда је сваки динар добар. Посебно кад је стран и конвертибилан. Знаш како је у селу... ако немаш земље, ако те Бог не погледа, а држава изврда да ти нешто удели, можеш да се сликаш. Под условом да имаш чиме... Ајде бели, крени тамо! – командом већем пулину прекиде сопствену мисао.

Пас поскочи, а за њим, како то об-ично бива, у стопу га пратећи полете и онај нешто мањи, све шепурећи се у сенци спретнијег и очито главно-командујућег. Овце се пренуше, која је јела – јела је, и пут се настави. Ос-тављајући кола иза себе, пођох за Миланом.

- Обично сам око пола десет већ на шору. Спреман за рад. Лети, када

удара сунце, лакше је. Брже. Наву-чем кратку мајицу, нешто гаћа, капу, папуче и терај! Оно јест’ деси се да улетим у неко шипражје, незгодан жбун или какав рђав врбак, али ту прођем са плићим ожиљком и ништа више. Зими је гадно. Натрун-таш се, навучеш на себе дебеле чак-шире, на леђа набациш пола оваца које за собом водиш, па у блато и снег. А жбунова, шибражја и слеђе-них врбака, Богу хвала никада не фали у Мачви! Свега да нема, тога би опет било!

Заборавили људи...

У торби је храна. Зими и лети јед-нако тешка. Када у десет пођеш на пашу, а у пет кренеш назад... џаба су и сунце и корисни савети да се једе више салате, а мање меса. Слани-на и кобасица готово растопљене, обавезно флаша млаке, устајале воде што Бог ће знати како повуче на тежак мирис усијале пластике и хлеб. Која главица лука, црног или белог, мало соли и наоштрена бри-ца. Ракија по потреби и могућности. Без ње је боље – ако се икако може!

- Нема да се промаши! Када знаш где идеш и шта те може чекати, онда знаш и како треба да се спремиш. А сваки добар путник зна да се за свој пут правилно спреми. Кад посао крене, па док га има, ја сам на Ваље-вцу. Ту пландирам, одмарам и пазим на овце. Немаш ти више пастира, па немаш ни пашњака много. Забора-вили људи како се некада живело и радило. Није лако ни платити. Мени мало, газди много... па се ти сада до-говори. А живот чека. Да се уплати што се утрошило!

Без много осећаја за наш троми ход, два бела пулина све брже на-гоне овце. И као да није врућина, и као да немају фину, готово холивуд-ски коврџаву фризуру, без стајања трче за повереним им стадом. Беле

убрзавају, незграпно скакућу, па им, гоњеним трапавим ходом, са сваким новим покретом уши све смешније поскакују око великих глава.

Милан не мари. Једнако споро пружа корак, стружући буџом по бе-тону, као по каквој прашњавој џади.

- Ногу пред ногу. Тако ти ја читаво лето и читаву зиму. Једно... – мисли се и гледа више мене - читаву годи-ну. Да не прође тако неки ауто, или залудник као ти, морао бих стално да ћутим, а то ми, као што видиш, тешко пада. Или да се свађам са ке-ровима. И кад треба и кад не треба. Нешто морам. Чобана нема, некада било, па морам да тражим замену. А бољи си од кера!

Смеје се. Смејем се и ја. Он свом успеху, а ја чињеници да ме је после готово пола сата заједничког хода насамарио. Сељака памет. Дубља од најдубљег савског вира, а опет виру слична... увек избаци оно чему се нај-мање надаш и када му се не надаш.

Поздрављамо се док корак по ко-рак, лагано одлази ка Ваљевцу. Стојим још који секунд загледан у победника дуела за који ми се чинило да није ни постојао и окрећем пут кола.

Мотор је остао да ради. Све је на извол’те. Јест’ да у Засавици живи само поштен свет, ал’... никад се не зна!

С. Лапчевић

С. Никшић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ЉУТЊА

Што се моје наљутило злато,да јој није нешто налагато!?

ГАР

Чим цурице гариш обрвице,целог лета с дикиног шпорета!

ШВАЛЕРАЊЕ

Шибе керче, немој на швалерче,кера лаје, швалер `леба даје!

Пи ше: Ду шан Ран ков Лон чар

СЕР-БИАДРУ ГА-ЧИ ЈА?• На тржишту је клизаво.Многи медији су постали блатоидни.

• Медији се приватизују.У јавном интересу.

• Србија би и не би – у ЕУ.Као мачак око вруће каше.

• Пут у ЕУ ће ићи спорије.Треба савладати источну заобилазницу.

• Сила на силу режи.Да територију обележи.

• Има ратова на све стране.Нема светског рата.

• Он хоће да се извуче из блата.Преко наших леђа.

• Не треба га дирати.У трансу је.

• Косово хоће да мења власника.Спорна је укњижба.

• Лагали су.Председник је прошао полиграф.

• Имају већину.Хоће – све.

• Биће сумњив на полиграфу.Има здравствених проблема.

• На Њему су се многи преварили.Није им први пут.

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Корак по корак

Милан Николић

Ка Ваљевцу

Среда, 22. август 2018. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Галерија

До краја августа изложба слика Драгана Мартиновића “Востани Сербие”Почетком септембра изложба Еснафа

Позориште

На Великој сцени Позоришта “Добрица Милутиновић” у суботу, 25. августа 2018. са почетком у 20:00 часова биће одржан концерт познатог митровачког музичара и рок легенде Пеце Фобоса. Група „ФОБОС“ је прва рок група која се оформила 1974. године у нашем граду. Група је за свог постојања, а и након распада, била и остала легенда рок сцене Срема и Војводине. Чланови групе ФОБОС те 1974. године су били: Пеца Фобос – гитара, вокал; Бранко Бизумовић Брна – бас гитара; Стокић Славко Цале – клавијатуре; Дуле Дабић Дабоња – бубњеви.У групи “ФОБОС” Пеца је био гитариста (соло гитара), вокал, композитор, текстописац и аранжер. Седамдесетих и осамдесетих година свирао је са својом групом Фобос, заједно са групама Бијело дугме, ЈУ група, Корни група, Тешка индустрија, Црни бисери, Тајм, Парни ваљак, Плави оркестар, Електрични оргазам, Психомодопоп, Какду лук, Дубровачки трубадури, Рокери с Мораву с којима је 1984. отпутовао на турењу у Немачку и тамо остао да живи недалеко од Баденбадена. Улаз на концерт Пеце Фобоса је слободан уз преузету улазницу, а љубитељи доброг роцк’н’ролла своје бесплатне улазнице могу преузети сваког радног дана у Позоришту “Добрица Милутиновић” од 7 до 15 сати.

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Бачевић Бранислав и Петровић Татјана.

ДО БИ ЛИ СИ НА : Владимир и Маријана Себеле-Јарак, Душан и Драгана Марељ-Сремска Митровица, Ненад и Марија Вукмановић-Рума, Милан Миовчић и Мирела Кочић Миовчић -Лаћарак, Александар Јовановић и Катарина Планић Јовановић-Врдник, Дејан Бобаљ и Љубов Зејкан Бобаљ – Бикић До, Милан и Јелена Јевтић – Сремска Митровица, Славко и Невена Берберски- Нови Карловци, Александар и Слађана Ђорђевић-Инђија, Александар и Мирјана Цвијановић-Рума, Младен и Славица Косановић-Стејановци, Милан и Ивана Вуковић-Сремска Митровица, Драган и Зорица Кљајић-Голубинци.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Милан Боснић и Ирина Циба-Рума, Саша и Дејана Антонић-Лаћарак, Дејан и Весна Вуковић-Стара Пазова, Владимир и Ивана Илић-Суботиште, Иван и Бојана Ђурић-Буђановци, Синиша и Марија Павловић-ОгарУМРЛИ: Павловић Љубица рођ.1936, Олеар Стеван рођ.1949, Грубић Синиша рођ.1949, Лазаревић Татјана рођ.1971, Стојановић Душан рођ.1941, Цингел Крунислав рођ.1956, Митровић Анка рођ.1957, Хорват Бранислав рођ.1967, Грујић Спасоје рођ.1934, Цветановић Милунка рођ.1931, Јокић Стеван рођ.1931, Гладовић Марица рођ.1958, Бижић Споменка рођ.1927, Станковић Прибислав рођ.1958, Ракић Мара рођ.1944, Росслер Верица рођ.1944, Трошић Јелена рођ.1931, Маричић Игор рођ.1973, Обренчевић Миладин рођ.1964, Товиловић Живка рођ.1949, Брашанац Славко рођ.1952, Драгаш Ђуро рођ.1944, Бероња Анђелка рођ.1958, Басарић Даница рођ.1953.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Пројекат „Митровица - корак по корак, до града будућности “ финансира се из буџета Града Сремска Митровица.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

УСКОРО У ШАШИНЦИМА

Градња амбуланте

Расписана је јавна набавка за изра-ду пројектно – техничке докумен-

тације за изградњу нове здравствене амбуланте у Шашинцима.

Када се уради пројекат, план је, како објашњава ресорни начелник Миро-слав Јокић, да се постојећи објекат у којем се сада налази амбуланта прода и да се од тих средстава и средстава Града изгради нова амбуланта која ће задовољити све потребе мештана Ша-шинаца у смислу лекара опште праксе, зубара и по потреби и лекара специја-листе.

У изградњу ће се кренути у току 2019. године.

У КУЗМИНУ

Сајам свиња и пољопривредеОвогодишњи, осамнаес ти по

реду кузмински Сајам свиња и пољопривреде биће одржан у недељу, 26. августа на платоу иза Дома културе. Организатори Сајма су Месна заједни-ца и кузминска удружења грађана, а уз помоћ и подршку локалне самоуправе, Агенције за рурални развој Сремске Митровице и бројних спонзора.

Програм почиње у десет часова када је отварање Сајма и културно-уметнич-ки програм и траје до 18 часова када ће бити уприличено свечано затварање. Као и обично, посетиоци Сајма ће има-ти прилику да уживају у песми и игри, да пробају срмске ђаконије, погледају дефиле фијакера и провозају се у њима, да кувају и пробају сремски гулаш, обиђу штандове произвођача свиња и хране, сазнају нешто ново и поделе своја искуства.

У БИБЛИОТЕЦИ

“Девет годишњих доба”

Библиотека “Глигорије Возаровић” била је протеклог четвртка домаћин

Александри Ђорђевић, ауторки романа “Девет годишњих доба”, чија је промо-ција уприличена у градској читаоници. O роману су, поред ауторке говорили Недељко Терзић, књижевник, Милена Станојевић, професорка књижевности, а у програму су још учествовали Свет-лана Митровић, мецосопран и Игор Мирковић, гитара и Моравка Тодић као модератор

Са промоције

Након званичног завршетка Петна-естог међународног фестивала

фолклора «Срем фолк фест» у органи-зацији Центра за културу “Сирмију-март”, одржано је на Житном тргу там-бурашко вече под називом “Од бегеша до прима”.

Љубитељи тамбурашке музике и доброг штимунга имали су прилику да уживају у разноврсном репертоару и наступу чланова девет тамбурашких састава.

“Добра банда” (Кикинда), “Ладан шприцер” (Нови Сад), “Тајна” (Рума), “Шприцер бенд” (Гргуревци), “Сремски салаш” (Рума, Сремска Митровица), “Младост” (Самобор, Хрватска) и срем-скомитровачки састави “Сремска банда”, “Сремачки бећари” и “Стара про-менада”.

ТАМБУРАШКО ВЕЧЕ

“Од бегеша до прима”

Своју славу Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана

протекле среде прославила је Мала Црква, најстарији градски храм који носи име свог заштитника

Свету литургију служили су про-тојереј-ставрофор Пантелија Павло-вић, протојереј Јован Муждека, про-тојереј Владимир Недељковић, про-тонамесник Андрија Авакумовић, протонамесник Љубомир Воларевић, јереј Петар Перенчевић и ђакон Душко Марковић. Литургијско славље настављено је троструким литијским опходом око храма уз читање моли-тава и одломака из Светог јеванђеља након чега су у храму у присуству кумова славе – припадника Бого-мољачког покрета освештани славски колачи, жито и вино.

Домаћини молитвеног славља позва-ли су присутне на пригодну трпезу љуба-

ви у порти храма покрај реке Саве где је уприличен музички програм у извођењу етно групе “Српски дом”, уз учешће митровачких књижевника, представника Музеја Војводине из Новог Сада, Мачева-

лачког клуба “Церски јунаци” и митровач-ких стрелаца – “Белих орлова” који су приказали неке од витешких вештина.

Д. М.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Мала Црква прославила славу

Са обележавања славе у Малој Цркви

Са концерта

Јавно комунално предузеће “Комуналије“ обавештава грађане о резултатима анализе савске воде, коју је извр-

шио Завод за јавно здравље Сремска Митровица. Анализа савске воде је извршена дана 08. 08. 2018. године и то на тачкама узорковања: Река Сава - Мала плажа, Река Сава- По-четак плаже, Река Сава-“Богаз“, Река Сава-“Диспанзер“.

Узорковањем и анализом физичко-хемијских и микроби-олошких параметара савска вода на наведеним локалите-тима одговара захтевима Уредбе о граничним вредностима загађујућих материја у површинским водама и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање.

Препоруке за здравствено безбедно купање: избегавати

роњење, гњурање, прскање, скакање и гледање у води, при-ликом уласка у воду постепено се расхладити, обавезно се туширати чистом водом са тушева након изласка из савске воде, вршити надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија), после кише и олује не купати се 2-3 дана, забранити приступ домаћим животињама.

Молимо све суграђане да се у току боравка на плажи придржавају правила забране игре с лоптом у води и пеш-чаном делу плаже обележеном знаковима забране, како не би ометали одмор и рекреацију посетилаца Градске плаже у Сремској Митровици.

АНАЛИЗА САВСКЕ ВОДЕ

Слободно се купајте!

Слободно се купајте

Среда, 22. август 2018.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Златко Марковиновић,

Буђановци

- Иако живим у сеоском домаћинству, воду трошим само за заливање цвећа у саксијама и то воду из бунара, тако да не могу рећи да је расипам.

Радмила Вујасиновић,

Бешка

- Ми смо сами и шпарамо воду, не садимо више ништа што се залива. Не бих вам знала ништа рећи о тим концесијама, не би требало све продати што се сматра општим добром.

Борислав Богуновић,

Сремска Митровица

- О томе се причало и пре двадесет - тридесет година, како је вода дефицитарна ствар и како би је требало штедети. Међутим, нико о томе не води рачуна.

Вања Манојловић, Шид

- С обзиром на високе летње температуре вода се троши више него иначе, па је то вероватно разлог што често уводе рестрикције. Ја водим рачуна да воду трошим наменски.

Александра Брајковски,

Стара Пазова

- Мислим да би могло бити боље али чини ми се да се вода, ипак, рационално користи. Ако се залива башта, залива се ноћу, а не у току дана. А наше изворе воде и бање би требало заштитити.

Да ли и како ненаменски трошимо воду?

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – ДР ДУЊА ЦИВРИЋ, О УТИЦАЈУ САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА РАЗВОЈ ДЕЦЕ

Живу комуникацију ништа

не може да замени

данашња деца се веома рано, чак и пре него што проходају, сусрећу са најно-

вијим „тач скрин“ производима, што лоше утиче на развој њихове моторике, пока-зала су нова истраживања. данас је немо-гуће наћи дете, па чак и оно од шест месеци, које није дошло у додир са смарт-фоном или ајпедом. у време док треба да уче како се склапају реченице и пишу слова, деца већ знају како се рукује

последњом генерацијом телефона и таблета. последица увођења најновијих технолошких производа у живот детета, превасходно телефона са екранима осе-тљивим на додир, јесте та да у вртићима малишани не умеју да савладају најоснов-није моторичке радње, као што је држање оловке и бојице. према истраживањима, деца и млади користе се технологијом четири до пет пута више од препоруче-ног, а чак 90 одсто родитеља препушта своју децу, млађу чак и од две године, некој од технологија.

др дуња циврић, шеф развојног саветовалишта дома здравља сремска митровица, каже да оно што је за дете најважнија “играчка” на свету, поготово у првим месецима живота, јесте лице родитеља.

- кључна ствар за свако дете је роди-тељ и његов израз лица и не постоји та технологија која то може да замени. наравно, поред израза лица важан је и

жив људски глас који ће мењати инто-нацију и тоналитет, у којем ће се чути мамина, татина или бакина радост што му се обраћају...кроз глас дете ће добијати различите звуке које ће упија-ти и на те звуке ће одговарати. поглед и осмех, израз лица, то је оно што оку-пира дете и што га подстиче на размену и комуникацију. на тај начин се дете осећа добро, јер препознаје на лицу друге особе да је важно и вољено, што врло позитивно делује на целокупни развој детета, односно делује на развој

знања, самопоуздања и на развој њего-ве свести о себи. нажалост, сада се све чешће дешава да се пред дете врло рано стави телефон, таблет или лаптоп, што онемогућава размену, јер, дете гледа у неки екран на ком се великом брзином смењују слике и звуци и оно на то не узвраћа. а пошто се то на екра-ну понавља увек на исти начин, време-ном се код детета развију иста очеки-вања, тако да оно изоштри своја чула и своје могућности примања на то увек исто и очекивано што ће чути и видети. зато деца и воле исте цртане филмове које са уживањем увек поново гледају, јер су навикнути да се све то понавља. када је дете пред рачунаром или табле-том, оно нема могућност да пита или да добије одговор, односно нема могућ-ност да успостави комуникацију и то је оно што је погубно за његов развој – објашњава др дуња циврић, шеф раз-војног саветовалишта дома здравља у сремској митровици.

према њеним речима, код деце типичног развоја технологија може да успори развој, а код деце која имају неки развојни ризик, поготово у домену комуникације, односно развоја говора, то је погубно. у развојном саветова-лишту свакодневно саветују родитеље о начинима на које ће стимулисати дечији говор, односно како ће уклања-ти технологију из живота детета.

-време неминовно доноси технолош-ке промене које су квалитетно унапре-диле наш живот, међутим веома је важно да нека стара добра правила ипак и даље важе, а то је да жив људски говор и комуникацију ништа не може да замени. у жељи да смире дете млади родитељи често посежу за телефоном којег дају детету врло рано, када оно има тек неколико месеци, тако да се код детета развијају неповољни образаци понашања. неурофизиолошка наука у целом свету је јединствена у ставу да деца до две године уопште не би треба-

ла бити изложена технологији, чак ни телевизору, јер могу да им нанесу штету у развоју. највећа штета која може да настане односи се на развој говора, пажње и комуникације – објашњава др дуња циврић и додаје да због свега тога нове генерације малишана које су од најранијег узраста изложене модерној технологији имају све мање стрпљења за класичан начин учења у школи.

како каже, због коришћења савре-мених технологија сведоци смо и про-мена које настају у начину дружења и комуникацији, јер се врло често дешава

да дете шаље поруку из једне собе у другу и тако се у значајној мери умањује жива комуникација међу људима и додаје:

- због усвојених образаца пона-шања, може се видети како технологија наноси штету чак и деци у каснијим годинама. најбољи пример је за то ситу-ација када у кафићу седе одвојено групе девојака и младића и свако од њих гледа у свој мобилни телефон, уместо да комуницирају међусобно.

с. михајловић

Подршка раном развоју дететаРазвојно саветовалиште је део система чији стручни тим има за циљ потпуни развој

детета - телесни, сазнајни и друштвени. Подршка детету и породици подразумева информисање и саветовање родитеља, праћење развоја детета, спровођење мера подршке и доношење плана активности за дете и породицу. Рана идентификација поремећаја у развоју омогућава рану интервенцију. Интервенција у раном развојном добу има могућност умањења последица које развојна кашњења и поремећаји имају на живот детета и породице. Интензиван стимулативни третман у раном развојном добу даје дугорочне позитивне ефекте на свеукупан даљи развој детета.

Подршка раном развоју детета, нарочито у ситуацији када су деловали или делују неповољни утицаји – ризици који могу негативно утицати на развој, у фокусу је дело-вања Саветовалишта. Током раног детињства, Развојно саветовалиште пружа стручну помоћ у виду савета и информација из свих области развоја свим родитељима, а не само родитељима чија деца имају сметње у развоју. Конзилијарним прегледима од стране стручног тима – дечјих лекара, дефектолога, а по потреби и других стручња-ка, идентификује се успорен психомоторички развој, односно кашњење у развоју и предлажу мере подршке. У циљу реализације наведених делатности Развојно савето-валиште сарађује са појединцима и институцијама које могу унапредити развој детета.

Развојном саветовалишту родитељи се могу обратити ради информисања о свим питањима развоја, понашања и васпитања детета.

Неурофизиолошка наука у целом свету је јединствена у ставу да деца до

две године уопште не би требала бити изложена технологији, чак ни

телевизору, јер могу да им нанесу штету у развоју. Јер, када је дете пред

екраном, оно нема могућност да пита или да добије одговор, односно

нема могућност да успостави комуникацију и то је оно што је погубно за

његов развој – каже др Дуња Циврић, шеф Развојног саветовалишта

Дома здравља Сремска Митровица

Др Дуња Циврић, шеф Развојног саветовалишта

Нове технологије утичу на децу

Осамнаести Сусрети енигмата Србије биће одржани у Сремској Митровици, од 24. до 26. августа. У три дана, најбоље српске енигмате разговараће о

будућности енигматике у Србији, такмичиће се у састављању и решавању разли-читих загонетака (првенства Србије у решавању загонетака, у састављању заго-нетака и састављању анаграма) и обићи знаменитости Сремске Митровице.

Оргнизатори позивају све заинтересоване Митровчане да буду део ового-дишње манифестације и придруже се енигматама у петак увече у „Бук бару“, где ће бити одржан Паб квиз или у суботу око подне у Градској библиотеци, где ће бити одржано такмичење у решавању загонетака.

Место одржавања Сусрета енигмата је Дом ученика средњих школа.С.Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Сусрет енигмата Србије

Среда, 22. август 2018. 9

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

У Црној Гори у Баошићу, и овог лета десет дана на мору провело је 44

старопазовачке деце из хранитељских (17) и социјално угрожених породица (27). Захваљујући доброј координацији и сарадњи Црвеног крста и Центра за социјални рад и подршке локалне самоуправе и донатора и ове године, други пут за редом, организован је одлазак деце на летовање у Баошиће у дечјем одмаралишту Црвеног крста Србије „Криста Ђорђевић“.

Одмаралиште је намењено за орга-низован боравак групе деце од 5 до 14 година уз пратњу васпитача. Капацитет објекта је 300 лежаја у дечијим више-креветним и васпитачким двокревет-ним собама. Одмаралиште има соп-ствену кухињу, плажу, спасиоце на води, учитеља пливања, летњу школу волонтера Црвеног крста Србије, службу безбедности корисника услуга, дискотеку, ТВ и видео салу, библиотеку

и просторију са условима за одржа-вање наставе.

У групи од 44 деце, нека деца су први пут ишла на море, а нека деца су била и прошле године. Деца су се сва-

кога јутра будила уз музику у 7ч, а дечије активности су се завршавале у 22 часа када су васпитачи и редари обилазили децу пред одлазак на спа-вање. И ове године, као и прошле,

децу су опслуживале две васпитачи-це, тачније две социјалне раднице из старопазовачког Центра. Свакоднев-но су организоване образовно - еду-кативне радионице за децу од стране волонтера Црвеног Крста. Организо-ване су и вечерње шетње, вожња возићем, а увече је следио забавни програм- журке, маскенбал уз пратњу васпитача.

Децу на летовању је посетила директорка Центра за социјални рад Рада Жугић, која је све активности деце пропратила и свесрдно подржала.

У одмаралишту у Баошићу било је укупно 360 деце. Осим старопазовачке, летовала су и деца из Санског Моста, Жабља, Инђије, Новог Сада и Косовске Митровице.

Б. Родић

ДЕЦА ИЗ ХРАНИТЕЉСКИХ И СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИХ ПОРОДИЦА БИЛА НА ЛЕТОВАЊУ У БАОШИЋУ

Први пут на мору

Деца са директорком Центра за социјални рад

Приредба

Међународни дан младих ове године је обеле-жаван у целом свету под мотом „Сигурно

место за младе“. Дан младих обележен је и у Старој Пазови.

- Младима је потребан сигуран простор, где могу несметано да се састају и ангажују у актив-ностима у складу са својим потребама и интере-совањим, где могу слободно да учествују у проце-сима доношења одлука и слободно се изражавају. Сигурни грађански простори омогућавају млади-ма да се укључе у питања управљања, јавни прос-тори пружају прилика младима да учествују у слободним активаностима у заједници, дигитални простори помажу у визуелној интеракцији са свима а добро организовани физички простори помажу у прилагођавању различитим потребама младих – рекла је Клара Хорват, студенткиња Одељења за социјалну политику и сацијални рад Факултета политичких наука и волонтер Општин-ске организације Црвеног крста, која је обезбеди-ла и техничку подршку за презентацију видео материјала. Клара је истакла да је волонтирање најбољи пут за испробавање и доказивање соп-ствених могућности и основа за друштвено акти-

ван став, који младима недостаје. Као што им, према њеном мишљењу, недостају и сигурни прос-тори да би се слободно ангажовали и ефикасно допринели развоју.

Kоординаторка општинске Канцеларије за младе Јелена Цетина говорила је о активностима ове канцеларије од оснивања. Подсетила је на волонтерске кампове, на „џБујање“ зборник прозе и поезије младих Пазовчана и еколошке акције:

- Канцеларија за младе је део општинске упра-ве задужен за координацију локалне омладинске политике у свим областима од значаја за младе. Из националне перспективе препозната је као први институционални парнер за спровођење Националне стратегије за младе на локалном нивоу. Канцеларија за младе настоји да унапреди квалитет живота младих у општини и да пронађе простор за омладински клуб, рекла је Јелена и позвала младе суграђане да се обрате овој Канце-ларији, која је њима намењена.

Скромно обележавање Међународног дана младих у кафеу Бумаранг у Старој Пазови пратило је тек петнаестак младих суграђана.

Б. Р.

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ЦРВЕНИ КРСТ И КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН МЛАДИХ

Волонтирање као основа активизма

БОГАТА ГАСТРОНОМСКА ПОНУДА

Завршне припреме за Гастро Срем

Обележавање Дана младих у Старој Пазови

Туристичка манифестација „Гастро Срем“ у Старој Пазови ове године ће

бити одржана првог викенда у септембру. Као и прошле године, на Тргу др Зорана Ђинђића своје специјалитете изложиће произвођачи месних и млечних произ-вода, различита удружења, пољопри-вредна газдинства, винарије, произвођа-чи меда, џемова, ракије, посластичари, бомбонџије и многи други гости из целе Србије. Посетиоци ће моћи да дегусти-рају традиционалне специјалитете овог поднебља и да уживају у богатом програ-му.

Свечано отварање туристичко гастро-носмке манифестације „Гастро Срем“ биће у суботу 1. септембра у 13 часова. Присутнима ће се обратити председник

општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић, а лепа глимица и овогодишње заштитно лице Гастро Срема, Ања Мит отпеваће познату нумеру „Докажи“ из серије „Ком-шије“ која је снимана на територији општине Стара Пазова.

Првог дана, у суботу, предвиђено је такмичење у спремању ајвара у оквиру караван манифестације у Србији познатој по називу „Изађи ми на теглу“ . Такмича-рима ће бити обезбеђени сви потребни услови за учешће: наткривени штанд за такмичарску екипу, паприка у количини потребној за припремање једне „туре“ ајвара, уље, со, шећер, шпорет „смедере-вац“ за припрему, тегле са поклопцем, дрва за ложење, столови за припрему и одлагање тегли, пластичне посуде за

љушћење паприке, док је обавеза такми-чара да понесу прибор за припрему: шерпу, варјачу, кутлачу, ножеве и машину за млевење паприке, као и зачине које користе, како би ајвар био по оригинал-ној рецептури. На манифестацији се бирају три најбоља ајвара која ће бити одабрана од стране жирија, за које су обезбеђене вредне награде, а првопла-сирана екипа иде директно у финале које ће се одржати у Београду.

Другог дана манифестације, у недељу, примамљиви штандови ће нудити гас-трономске специјалите до вечерњих часова када је предвиђен концерт Секе Алексић, која је већ више година станов-ник Старе Пазове.

Сви који желе имаће прилику да учес-

твују на конкурсу за најбољу фотографију са манифестације «Гас-тро Срем». Све што треба да ураде јесте да своју фотографију са манифестације објаве на свом инстаргам или фејсбук профилу са хаштагом #гастрос-рем. Организатор догађаја Туристичка организација општине Стара Пазова ће у недељу 9. септембра прогласити и награди-ти победника.

Б. Родић

Пројекат „Пазова на корак до статуса града“ финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Среда, 22. август 2018.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

Про је кат „Ру ма – ка европ ском про спе ри те ту“ фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Ру ма. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Током јуна и јула месеца Центар за превенцију Дома здравља Рума је

наставио акцију бесплатних превентив-них прегледа у селима општине Рума и то у Платичеву, Хртковцима, Грабовци-ма, Витојевцима, Никинцима и Буђа-новцима. Укупно је прегледано 141 особа, а мобилна екипа Превентивног центравршила је мерење телесне масе, висине, обима струка, индекса телесне ухрањености (БМИ), мерење артеријс-ког крвног притиска, мерење шећера у крви. Такође је рађен скрининг на шећерну болест попуњавањем упитни-ка за процену ризика за дијабетес мел-литус тип 2. као и скрининг на депре-сију попуњавањем упитника за откри-вање депресивног поремећаја. У циљу раног откривања поремећаја минерал-не густине кости обављено је мерење густине кости на пети употребом ултразвучне остеодензитометрије. Пацијенткиње животне доби од 50-69 година имале су могућност да закажу скрининг мамографски преглед (према динамици скрининг програма), а уко-лико дуже време нису биле на гинеко-лошком прегледу имале су могућност да закажу и преглед гинеколога, те без дугог чекања исти обаве у кратком вре-меском периоду.

Од укупно прегледаних пацијената њих 25 је већ имало постављену дија-гнозу шећерне болести, те су добили додатне савете о значају хигијен-ско-дијететског режима, правилној упо-треби терапије, самоконтроли шећерне болести као начину како да превени-рају настанак акутних и хроничних ком-пликација ове болести. Дат је савет да се јаве у Кутак за дијабетичаре ДЗ Рума, као и да редовно одлазе на контроле код својих изабраних лекара, рекла је шеф Центра за превенцију др сц. мед. Драгана Босић - Живановић. Повише-

не вредности гликемије је имала трећи-на прегледаних особа, те су упућени на даље контроле код својих изабраних лекара. Велики број особа је имало про-блем са прекомерном телесном масом и неправилом исхраном, те су добили упутства о принципима правилне исхране и физичкој активности у циљу редукције телесне масе, а такође су

упућени код дијететичара-нутрицио-нисте који ради у склопу Центра за пре-венцију Дома здравља Рума. Код 61

одсто пацијената откривена је смањена минерална густина кости и даље су саветовани да се јаве својим изабраним лекарима ради даљег упућивања на допунску дијагностику - ДЕXА преглед који је златни стандард за постављање дијагнозе остеопорозе. Сви прегледани пацијенти су добили едукативне лифле-те са упутствима о намирницама које су богате калцијумом, значају физичке активности и изложености сунчевим зрацима у циљу превенције и терапије остеопорозе. Депресивни поремћај је откривен код 3,7одсто особа, те су упућене код својих изабраних лекара ради даљег лечења.

Осим у овим акцијама, током целе године у току свакодневног рада изабра-ни лекари и гинеколози Дома здравља Рума спроводе превентивне прегледе пацијената према динамици која је пред-виђена у Правилнику, тако да и даље стоји апел на пацијенте да се јављају на превентивне прегледе и онда када не примећују да имају неки здравствени проблем, јер превенција и рано откри-вање обољења даје шансу за веће изле-чење, а улагање у превентиву вишес-труко мање кошта и државу и пацијенте.

С.Белотић

Превентивни прегледи у румским селима

Акције и у другим селима

- Центар за превенцију ДЗ Рума је и ранијих година имао овакве акције у селима општине Рума, а планирамо да до краје године акције спроведе-мо и у другим селима наше општине. Циљ ових активности је да се подиг-не свест нашег становништва о зна-чају редовних превентивних прегле-да у циљу очувања и унапређења здравља, промоција здравих стилова живота и едукација о значају фактора ризика као што су пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана, гојазност, повишен шећер и масноће, повишен артеријски крвни притисак, а у циљу настанка хроничних неза-разних болести и начину како се мо-жемо борити против тих ризичних фактора. Потребно је да свако од нас води бригу о свом здрављу које треба да нам је на првом месту. Јер здрав човек има стотину жеља, а бо-лестан само једну - да оздрави, рекла је шеф Центра за превенцију др сц. мед. Драгана Босић - Живановић.

РУМА - РЕЗУЛТАТИ ЛЕТЊИХ ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА У РУМСКИМ СЕЛИМА

Прегледана 141 особаОд укупног броја прегледаних пацијената, 25 је

већ имало постављену дијагнозу шећерне

болести, повишене вредности гликемије је

имала трећина прегледаних, а код 61 одсто

прегледаних откривена је смањена минерална

густина кости

ДУГОГОДИШЊА САРАДЊА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА И АМБАСAДЕ КИНЕ

Пројекције савременог кинеског филмаСарадња Завичајног музеја у Руми и

Амбасаде Народне републике Кине у Београду настављена је програмом „Пета недеља савременог кинеског филма“. Током протекле недеље публи-ка је у дворишту Завичајног музеја у Руми могла да погледа пројекције пет филмова из савремене кинеске продук-ције. На свечаном отварању манифеста-ције присуствовао је Сји Хонг, саветник за културу у Амбасади Народне репу-блике Кине у Београду, а публика је могла да погледа филм „Операција Меконг“, снимљен 2016.године. У наредним данима одржане су и пројек-ције филмова „Зов хероја“(2016.година), „Странац“(2017.година), „Бог рата“(2017.година) и „Седам чувара гроба“(2018.година).

- Завичајни музеј Рума има добру сарадњу са нашом амбасадом. Сваке

године ми обележавамо фестивал савременог филма и поред тога, у новембру се поново састанемо и одр-жимо изложбу поводом кинеске нове године. Сарадња у области филма, али и других програма траје годинама и она се не мења без обзира на то што други људи воде установу. Због тога ми је драго, јер то значи да наше две земље јесу пријатељске и без обзира на то ко нас води, ми сарађујемо више деценија. Иначе приказујемо савремени кинески филм, а познато је да је модерна кинеска кинематографија прилично развијена, а не заостаје ни српски савремени филм, рекао је саветник за културу у Амбасади Народне републике Кине у Београду.

Сарадња Завичајног музеја у Руми и Амбасаде Кине траје 23 године, рекао је Драгомир Јанковић, организатор манифестације у име музеја. Ове године логистичка подршка стиже од румског Кино клуба „Ворки тим“.

-Пошто је ово пета година како се приказује савремени кинески филм у нашем музеју, могу рећи да је ово и мали јубилеј. Једно време је манифеста-ција одржавана на отвореном, сада поново, како су завршени радови на реконструкцији дворишног простора у музеју. Музај сарађује са Кинеском амбасадом 23 године на различитим пољима. Углавном се радило о излож-

бама које су имале музејски садржај, ликовни, историјски, етнолошки, умет-нички, изложбе фотографија и слично. Последњих пет година, када су дошли неки други људи у сектору за културу у кинеској амбасади, почела је и сарадња у области филма. То смо прихватили и сада сваке године имамо два основна програма, филмски програм и обеле-жавање кинеске нове године. Сви оста-ли програми су пратећи, али увек добродошли, истакао је Јанковић.

Бранислава Коњевић, директорка Завичајног музеја Рума истакла је овом приликом да јој је драго што се мани-фестација наставља, а да су реконструк-цијом кровне конструкције задовоље-ни сви услови да се програм, као и раније одржи у дворишту музеја.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филм ски про грам

Током августа се не одржавају филмске пројекције

Ли ков ни про грам

23. август Изложба слика Геронтолошког центра „Срем“ РумаВелики хол у 19сати, улаз слободан

МАТИЧАР

УМР ЛИ:

Зорка Пајчин, рођ.1938. год.

Веселинка Миловановић,

рођ.1933. год.

Даница Лончар, рођ.1933. год.

Видојка Обреновић, рођ.1953. год.

Сји Хонг и Бранисалава Коњевић

Из Пољопривредне стручне службе Рума подсећају пољопривреднике са тери-торије румске општине да је у току бесплатна анализа пољопривредног

земљишта. Општина Рума финансира анализу земљишта за 2.200 узорака, а до сада је скоро 900 власника пољопривредних парцела извршило анализу, након скидања пшенице и јечма. Како се анализа ради након скидања усева, а пре при-преме ораница за нову сетву, из службе позивају пољопривреднике да анализи-рају земљиште и након скидања соје и сунцокрета, које предстоји крајем августа и почетком септембра месеца. Анализа је неопходна зарад препоруке у вези са ђубрењем пре дубоког орања, рекла је Снежана Мушицки из лабораторије Пољопривредне стручне службе Рума. Подсећамо, ово је четврта година како Општина Рума финансира анаизу земљишта. То се односи на све власнике пољопривредних парцела које се налазе на територији Општине, без обзира на место стаовања власника. Као и досдашњих година, и ове ће се обављати анали-за основне плодности, ПХ вредност, калцијум-карбонат, садржај хумуса, садржај укупног азота, фосфора и калијума. Анализа се ради по скидању усева пре дубо-ког орања, на основу које ће пољопривредни произвођачи у року од пет дана добити резултате и препоруку за коришћење МПК ђубрива на својим парцелама, као припрему за наредне усеве. Анализа ће се радити до 20.децембра ове године.

БЕСПЛАТНО ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ“

Анализа земљишта ИЗ ПОКРАЈИНСКОГ ФОНДА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Нов конкурс за куповину куће

Повереништво за избегла и интерно расељена лица са територије румске

општине позива избгла лица која до сада нису била корисници помоћи да се јаве на покрајински конкурс за куповину сеоске куће са окућницом у циљу реша-вања стамбеног статуса. Конкурс је отво-рен до 14.септембра, а спроводи га Фонд за пружање помоћи избеглим, прогна-ним и расељеним лицима.

Mаксималан износ средстава за пру-жање помоћи за стамбено збрињавање по кориснику Фонда износи милион динара и помоћ је бесповратна. Изабра-ни корисник помоћи за решавање стам-беног питања откупом сеоске куће са окућницом може додатно да учествује сопственим средствима у купопродајној цени куће у износу до 50% од укупног износа који Фонд обезбеђује.

Среда, 22. август 2018. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Најважније је да се континуирано ради и апсолутно нема школе на

територији општине Инђија која нема било какву врсту поправке, нових

радова и нових инвестиција, каже председник општине Владимир Гак

ДОМАЋА КОМПАНИЈА „АГРОМАРКЕТ“ ШИРИ СВОЈЕ КАПАЦИТЕТЕ

Шанса за нова запошљавања

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПУТА БАНСТОЛ – СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Завршетак радова пре рока

ЗА ДЕЦУ ИЗ СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИХ ПОРОДИЦА

Успешно летовање

Како локална самоуправа у општини Инђија тежи да се створе што бољи

услови за почетак нове школске године, нема школе у којој се не изводе радови на реконструкцији и обнови, било да је реч о учионицама, фискултурним сала-ма или мокрим чворовима. Такође, летњи распуст се користи и да се ураде молерски и други радови где је то нео-пходно. Тако се у ОШ „Јован Поповић“ у Инђији врши реконструкција и сана-ција шест школских тоалета, мењају електричне инсталације и санитарије где је то потребно, а у учионицама изводе молерски радови. И ђаци Основне школе „Браћа Груловић“ у Бешки добиће пристојне тоалете, од којих ће они у приземљу зграде бити прилагођени лицима с инвалидитетом. Стање мокрих чворова у већини школа је лоше, те у последње две године локална самоуправа општине Инђија из локалног буџета издваја значајна сред-ства за санацију и обнову, али школе за ове намене и путем конкурса до новца долазе код виших истанци власти, као што је то сада случај са бешчанском школом која је средства добила на основу конкурса Покрајинског секре-таријата за образовање, прописе, упра-ву и националне мањине. У ОШ „Душан Јерковић“након реновирања фискул-турне сале и женске свлачионице, реновира се мушка свлачионица и тоа-лет, а радове финансира локална само-управа.

- Ове године смо имали јавну набав-ку за адаптацију мушке свлачионице у сали за физичко . То је једна мало зна-чајнија инвестиција од милион ипо динара и те радове приводимо крају и они ће бити готови до 25.августа, тако да од 03.септембра буде спремна за наставу. То је свлачионица с тушевима, местима за пресвлачење и освежење где сва деца одмах могу да се умију и оперу руке, и ту је тоалет који се адап-

тира. То ће бити јако леп и пријатан простор, а женску свлачионицу смо урадили прошле године, исто средстви-ма од локалне самоуправе- објашњава директор школе Јово Комазец, дода-вши да се изводе и молерски радови у неким учионицама, као и сређивање паркета и обнова око 60 расветних места у ходницима и тоалетима.

П р е д се д н и к о п ш ти н е И нђ иј а Владимир Гак каже да се, од како су преузели општинску власт, с обзиром на затечено стање, труде да у школама обнове и реновирају прво оно што је најнеопходније у складу с финансијс-ким могућностима и да нема школе у општини у којој се током лета не изводе неки радови. – Оно што је најважније је да нема шансе да прође овај летњи период када говоримо о распусту и да се неки радови не ураде, један по један тоалет, једна по једна учионица, један по један паркет се мења, фискултурна сала, једна, друга, трећа па ћемо за неко време заиста довести школе на да изгледају пристојно. Најважније је да се континуирано ради и апсолутно нема школе на територији општине Инђија

која нема било какву врсту поправке, нових радова, нових инвестиција итд. - изјавио је председник Гак и нагласио да ће тако остати и у будуће, уверен да ће буџет бити у далеко бољем стању и да ће моћи више да се инвестира у објекте образовних установа.

- Сад долазимо до неких капиталних инвестиција које се тичу школа, типа реновирања комплетне фискултурне сале у „Душан Јерковић“ школи, каже Гак и додаје да остаје да се уради рено-вирање фискултурне сале у Техничкој школи, као и ако то буде било могуће, да се прошири сала за физичко у школи „Јован Поповић“којој су потребне бар још две учионице, тј да се догради један део школске зграде.

- Највероватније ћемо следеће годи-не и то урадити, наглашава председник јер до сада локална самоуправа се нај-више бавила решавањем приоритетних проблема у општинској инфраструкту-ри, а што је најважније, стварањем пре-дуслова за економско оснаживање локалне заједнице.

Г.М.

Пројекат „Инђија на прагу напретка “ финансира се из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ОБНОВА ШКОЛСКИХ ОБЈЕКАТА

Од поправки до капиталних инвестиција

Домаћа компанија „Агромаркет“ која је само пре неколико месеци отворила свој погон у североисточној радној зони у Инђији, закупила је ново земљиште

на којем ће градити још један пословни објекат. По речима председника општи-не Инђија Владимира Гака нова фабрика ове домаће компаније биће изграђена на 5.000 квадратних метара и створиће се услови да се отвори још педесетак нових радних места.

– Као што смо најавили очекујемо другу фазу радова у „Агромаркету“ и, заиста смо поносни у правом смислу речи кад говоримо о овој другој фази зато што су они већ на неки начин и од раније имали локацију у неком другом граду у Србији који је чак и ближи њиховом седишту и који, такође има озбиљне потенцијале – рекао је у изјави за медије председник Владимир Гак и додао да је општинско руководство својим добронамерним односом успело да их придобије да своје пословне капацитете шире у инђијској општини. За другу фазу радова издата је грађевинска дозвола и ускоро се очекује њихов почетак.

– Дакле, по информацијама које имамо, ту ће пронаћи посао још неких педе-сетак радника - додао је председник Гак, изразивши задовољство што „Агромаркет“ као једна од најозбиљнијих домаћих компанија проширује своје пословне капа-цитете на територији општине Инђија.

Г.М.

Владимир Гак

За инђијску општину реконструкција старог Новосадског пута, односно

деонице Банстол – Сремски Карловци је од изузетног значаја јер је тај пут био у ретко лошем стању и њени грађани су имали много проблема приликом одласка у Нови Сад, а сем тога овај пут не повезује само Инђију и Сремске Карловце, него и Чортановце и Фрушку гору. Радови на потпуној реконструк-цији овог пута одвијају се предвиђеном динамиком, чак и брже него што је пла-нирано. Председник општине Инђија Владимир Гак недавно је обишао ту

деоницу и уверио се да радови „иду у добром правцу“ и да ће бити завршени и пре зацртаног рока.

– По информацијама које сам имао пре седам-осам дана јесте да ћемо до 1. септембра имати завршене радове – каже Гак и подсећа да је тај пут у оквиру темељне реконструкције и значајно про-ширен тако да ће бити један од путева вишег ранга у Србији. Иначе, овај пут је алтернатива ауто-путу и његовом рекон-струкцијом проток путничког и теретног саобраћаја ће бити много бржи.

Г.М.

На летовање у Баошић општина Инђија у сарадњи са Црвеним крстом

и Центром за социјални рад „Дунав“ послала је овог лета 25-oро деце из социјално угрожених породица од којих је за 11 Црвени крст обезбедио смештај и оброке, а за осталих 14 инђијска локал-на самоуправа која је за сву децу дала и џепарац.

Директорка Центра за социјални рад Жељка Годић Аврамовић на прошлој седници Система 48 обавестила је при-сутне да је летовање успешно завршено.

– Боравак је био добар, деца су била здрава, комплетно сви су услови у одма-ралишту били на изузетно добром нивоу. Била су обезбеђена четири оброка, а

деца су имала учитеља пливања и спа-сиоца на плажи. Такође, волонтери Црвеног крста држали су радионице, а свако вече било је организовано дру-жење, као и културно-забавни програм – казала је Годић Аврамовић.

Г.М.

С обзиром да у ПУ „Бошко Буха“ у Инђији нема довољно смештајних капацитета за сву децу којима је потребан вртић, до изградње новог, општина се ове године определила за доградњу четири боравка у објекту „Невен“ што би значајно

смањило листе чекања у граду. Међутим, радови на доградњи неће бити завршени како је најављивано до почетка нове

радне године, али, по речима председника општине Инђија Владимира Гака, завршиће се у врло кратком року.

- Пројекат је готов, имали смо неку измену, на жалост увек је лакше саградити него завршити ову папиролошку страну,

од пројектовања па до исходовања свих неопходних дозвола. Каснићемо који дан, али се види да се трудимо и радимо и

проблем решавамо и наши суграђани то и схватају - рекао је председник Гак у прошли петак након седнице Система 48,

уверен да ће суграђани имати разумевања за ово мало кашњење.

Г.М.

Жељка Годић Аврамовић

ДОГРАДЊА ВРТИЋА „НЕВЕН“

Ускоро завршетак радова

Радови на реконструкцији пута

Среда, 22. август 2018.12

����������������

Припрема: С. Михајловић

Легетско поље, на самој савској обали, у близини Шашинаца, на којем је Српска војска почетком-септембра месеца 1914. године водила тешку борбу са аустро-угарском армијом, посетили су

протекле суботе познати бајкери “Ноћни вукови” из Русије, Србије и Словачке. Они су, уз пратњу својих пријатеља из Србије, међу којима су и чланови клубова “Срем”, “Екскалибур” и “Спартанац” из Сремске Митровице положили и сузу на споменик мученички и јуначки погинулим војницима 13. Пука “Хајдук Вељко Петровић” из састава Тимочке дивизије који су, борећи се за слободу и јединство свог народа шестог септембра пре 104 године форсирали Саву.

Бајкере је у Шашинцима дочекао и наш новинар Стево Лапчевић који их је потом спровео до Легета, где их је упознао са најважнијим подацима везаним за Легетску битку, њено наслеђе и зна-чај за савремену националну идеју.

Након обиласка Легета, бајкери су се провозали кроз Сремску Митровицу, а потом наставили пут ка Шапцу, где су узели учешће у овогодишњем “Церском маршу” који се традиционално одржава у спомен на прву савезничку победу у Великом рату.

С. Л.

ЛЕГЕТ - “НОЋНИ ВУКОВИ” НА

СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈУ ТИМОЧАНИМА

Бајкери одали почаст јунацима

БИНГУЛА – ДЕЧИЈИ ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ

УЧЕСТВОВАО НА СЛОВАЧКИМ НАРОДНИМ

СВЕЧАНОСТИМА У БАЧКОМ ПЕТРОВЦУ

“Трешњице” одушевиле публику

Бајкери на Легету

На традиционалним 57. Словачким народним свечаностима које су недавно одржане у Бачком

Петровцу, учествовао је и Дечији фолклорни ансам-бл “Трешњице” из Бингуле. Ова централна манифе-стација Словака у Србији место је на коме се за три дана могу видети бројне изложбе, концерти, позо-ришне представе и културно-уметнички програми на којима је на најбољи начин представљен култур-ни живот Словака у Србији. Малишани из Бингуле имали су част да први пут учествују на овим свеча-ностима, које су централна манифестација Словака у Србији, где су приказали свој рад.

- “Трешњице” су се представиле са већ уиграним тачкама, са две кореографије и краћом позоришном

представом. Пре наступа посетили смо аквапарк “Петроленд”, што је деци измамило осмех на лице, јер им је то била права награда за досадашњи напоран рад, све пробе, фестивале и манифестација на којима су у протеклом периоду учествовали. Са радом настављамо и током лета и припремамо се за Фести-вал словачке народне ношње који ће се одржати у Кисачу 29. септембра – рекла је Тијана Фаркаш, умет-нички руководилац ансамбла “Трешњице”.

Ове Словачке народне свечаности представљају важан културни, али и туристички догађај, а про-грам који је одржан био је богат песмом, игром и словачком народним обичајима.

С. М.

“Трешњице на сцени”

Обележавање Дана Месне заједнице Беочин, у Беочин селу, и црквене славе Светог преобра-

жења Господњег које се слави 19. августа започело је, као и сваке године, дан раније, вечерњом служ-бом у цркви и полагањем венаца и цвећа на спо-менике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом светском рату и борцима палим у грађанском рату 90-их година на просторима бивше Југославије.

У православном храму Преображења Господњег у селу Беочину, служено је претпразнично вечерње. У присуству мештана и представника локалне самоуправе након службе присутни су се литијом упутили ка местима помена. Парастоси жртвама фашизма и палим борцима одржани су код Малог крста и на споменику у центру села..

Скуп мештана села и присуство целокупне локалне самоуправе на челу са председником Општине Беочин Митром Милинковићем, одбор-ницима СО Беочин, члановима Општинског већа, Општинске управе, представницима јавних преду- зећа и установа, удружењима и другим структура-

ма локалне заједнице и њихових гостију, показује поштовање и опредељење да се жртве и страдања никада не забораве, већ да ће се вечито памтити, поштовати и ценити.

Пригодним говором у знак захвалности и сећања на пале борце, све жртве и ратна страдања, поздравним речима присутнима су се обратили председник Скупштине општине Беочин, Зоран

Стокућа и члан Савета Месне заједнице Беочин, Зоран Петрашевић. Венце и цвеће положиле су делегације Општине Беочин, Месне заједнице Бео-чин, Општинског одбора Савеза удружења бораца народно-ослободилачког рата, Социјалистичке партије Србије и Општинског одбора Српске напредне странке Беочин.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БЕОЧИН

Да се жртве и страдања никад не забораве

У недељу, 19 августа, мештани Беочин села, након Дана Месне заједнице, обележили су и

своју црквену славу, један од највећих хришћан-ских празника, Преображење Господње. Овој свечаности поред многобројних верника и пред-ставника структура локалне заденице на челу са председником Општине Беочин, Митром

Милинковићем, присуствовао је и лично слу-жио свету архјеријску литургију, његово преос-вештенство владика сремски Василије. Он је након литургије у свом обраћању подсетио на догађања на Светој гори Тавор којa су билa вес-ници нове вере која надилази староветне законе и пророке. Преображење пада увек у време Гос-

појинског поста па су зато и посне православне трпезе, а износи се и благосиља нови род грожђа. За Преображење, 19. августа, лето се ближи крају, природа се преображава, а у народу и појединим крајевима постоје још и многа друга веровања и различити обичаји везани за овај празник.

Као и увек главна улица, Стојана Вукосавље-вића, у непосредној близини цркве, била је испуњена тезгама уличних продаваца које су у току дана, а највише у вечерњим сатима, биле занимљиве бројним посетиоцима. Неизоставне су биле и шатре, специјалитети са роштиља и жива музика која је госте увесељавала до касних вечерњих сати.

У НЕДЕЉУ, 19. АВГУСТА

МЗ Беочин обележила црквену славу

Владика Сремски Василије и председник Општине Беочин Митар Милинковић Одавање поште палим борцима

Делегација Месне заједнице Беочин

Среда, 22. август 2018. 13

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Јована Ступар,

Рума

- Имамо двориште, али ове године је пало доста кише па нисмо трошили много воде на заливање. Што се тиче онсталација, нисам сигурна да ту имамо расипања, пошто је кућа релативно нова.

Томислав

Нинковић, Босут

- Троши се ненаменски, доста се залива, мало - мало, па нема воде. Треба да чувамо воду, прво због нас сами и наше деце. Kад су ове врућине, неки намерно повећавају потрошњу.

Наташа Станић, Инђија

- Да, ја баш наменски трошим воду, чувам. Није паметно наше водне ресурсе давати у концеије странцима јер ће у будућности, нако научници најављују, све мање воде бити на планети.

Олга Лукић, Илинци

- Воду би требало максимално штедети, а не да се расипамо, јер ако тако наставимо доћи ће време када ће нам све природне залихе пресушити. Ја водим рачуна о томе, јер сам од старије генерације која је штедљива.

Мартин Бзовски, Стара Пазова

- Вода се много расипа и користи нерационално. Вода за пиће је богатство и изворе би требало посебно заштити јер је то много боља вода од било које пречишћене.

Да ли и како ненаменски трошимо воду?

МИНИСТАР ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ И АМБАСАДОР НОРВЕШКЕ ПОСЕТИЛИ ШИД

Сарадња на пројекту „Норвешка за вас–Србија“

���Припрема: С. Михајловић

Министар за рад, запошљавање, бо-рачка и социјална питања у Влади

Републике Србије Зоран Ђорђевић и амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад посетили су Општину Шид. Након радног састанка са пред-седником Општине Шид Предрагом Вуковићем и замеником председника Зораном Семеновићем, потписан је уговор о сарадњи на пројекту „Нор-вешка за вас–Србија“ између Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији и Канце-ларије Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС). Уговор су потписали амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад и шеф Канцеларије УН за пројектне услуге Микела Телатин.

Пројекат „Норвешка за вас–Србија“ спроводи се у сарадњи са Министар-ством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и имаће за резултат успостављање уједначеног социо-еко-номског развоја у Србији. Износ бесповратних средстава износи при-ближно четири милиона евра. У склопу

посете Општини Шид организован је и обилазак објекта Основне школе “Срем-ски фронт” у Моловину, који се рекон-струише на иницијативу ресорног ми-нистарства, уз финансијску подршку Амбасаде Краљевине Норвешке, кроз пројекат „Мрежа солидарности–друга година“ који спроводи „Група 484“.

Према речима министра, овај проје-кат допринеће да се обезбеде одгова-рајуће услуге заштите за избеглице и мигранте у Републици Србији и Ре-публици Македонији, подстицањем међуресорне координације услуга које организације и институције пружају да би омогућиле пружање свеобухватнoг низа делотворних услуга које ће бити посебно намењене задовољавању по-треба најугроженијих категорија миг-раната.

Министар је захвалио Краљевини Норвешкој, као једном од највећих би-латералних донатора, на несебичној и континуираној подршци српском наро-ду и додао да ће овим пројектом најуг-

роженије локалне самоуправе добити додатну подршку у развоју, а створиће се и могућност за отварање нових рад-них места.

- Овај пројекат имаће за резултат успостављање уједначеног социоеко-номског развоја у Републици Србији путем унапређења приступа запослењу

за припаднике рањивих и маргинали-зованих друштвених група, јачања со-цијалне инклузије у мање развијеним областима, као и побољшања инфра-структуре - што ултимативно доводи до складнијег социоекономског развоја, превасходно недовољно развијених области Србије - истакао је министар.

Састанак у кабинету председника Општине Шид

У организацији “Центра за развој Срема” и Фондације “Ана и Владе Дивац” у Словачком

парку у Шиду одржан је “Фестивал солидарности”. У оквиру Фестивала одвијале су се бројне актив-ности, као што су: волонтерска акција сређивања дечијег игралишта, сликарске и интеркултуралне радионице, различите спортско-рекреативне ак-тивности за децу и одрасле и едукативне шетње са задацима за децу и одрасле.

Фестивал је организован у оквиру пројекта ,,Подршка становништву у заједницама погође-ним избегличком кризом’’. Догађају су прису-ствовали деца и један број одраслих из прихват-них центара на територији шидске општине као и удружења и неформалне групе чије су идеје реализоване кроз пројекат „Можемо и ми“ Фон-дације Ане и Владе Дивац.

Последење суботе у месецу, на ранчу Чесмин До у Бачинцима, одржаће

се јединствена манифестација “Сремски ручак чобански”. Основна идеја ове манифестација је промовисање сремско-чобанске традиције кроз забаву, дружење и разна такмичња: кување чобанског паприкаша, изложбу оваца, пернате живине, голубова, разних заната и рукотворина од стране бројних удружења жена. Све то пратиће и пригодан културно-уметнички програм. За посетиоце су посебно интересантна надметања у чобанским вештинама, а свако може да се пријави и опроба у бацању камена с рамена, надвлачењу чобанског штапа у паровима, преношењу јагњета преко понтона и многим другим дисциплинама.

У СУБОТУ, 25. АВГУСТА, У ЧЕСМИНОМ ДОЛУ

“Сремски ручак чобански”

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Одржан “Фестивал солидарности”

СРП “ЗАСАВИЦА”: СЛИКАРСКА КОЛОНИЈА „ЗАРТ 2018“

Уметници у оази мира

Oвогодишња ликовна колонија „Зарт 2018“ која се традиционално одр-

жава у Специјалном резервату природе „Засавица“ и овај пут је окупила углед-не домаће и иностране сликаре који су током недељу дана, све до 18. августа у прелепом амбијенту стварали своја уметничка дела.

Седму по реду колонију је организо-вала историчарка уметности Софија Љубичић, учествовало је осам ликов-них уметника из Србије, Русије и Фран-цуске, а била је посвећена пчели.

- Ја сам засавичка снаја и када сам први пут дошла у резерват била сам одушевљена природом и свим оним што је Слободан Симић са својим гора-нима урадио. Тада сам дошла на идеју да кроз уметност испричамо нову причу о Резервату, па смо екологији придодали и духовност, из чега је настала ова ко-лонија. Наша идеја је да направимо и

Галерију „Љубичић“ на Специјалном ре-зервату природе „Засавица“ којем ћемо поклонити радове настале на колонији. Оквирно задата тема је пчела, мада сли-кари имају слободу да сликају спрам свог сензибилитета и инспирацје, каже организаторка седмог “Зарта”. - Галерија би био породични легат, а од покрета Горана само тражимо простор на којем би она била грађена. Био био то одли-чан сабирни центар за уметнике, место на којем би се окупљали и стварали не само сликари, већ и глумци, песници, музичари. Засавица је позната по еколо-гији, а ми јој нудимо могућност да заиста постане и културно-уметнички центар.

И ове године колонија је била отво-рена за младе сликаре, па су тако то-ком њеног трајања уметнике посетили и полазници школе „Кардаш арт“ који су имали прилику да сликају са врхунс-ким ауторима, сазнају нешто о њиховим

тајнама и коначно понуде нове идеје и нове погледе на старе теме.

И мада су уметници имали слободу да у складу са својим вокацијама на платну оставе своје импресије о Заса-вици, или да наставе сопственим сти-лом, основна тема овогодишњег “Зарта” била је пчела, па је радни назив коло-није био “Пчелотрес”.

- Пчела је, баш као и Засавица, бе-скрајно чиста. Пчеле су војници духа, оне живе у заједници и за заједницу. Оне сабирају и то је управо оно што и ми желимо. Да се на Засавици саберемо у доброј вољи и намери, да се руково-димо најпозитивнијим чистим мисли-ма и да идемо ка њиховој реализацији. Док је пчела биће и људи, а људима су потребни предели као што је засавички у којем се могу одморити и склонити од свега што их чини потиштеним и неспо-којним, рекла је Софија Љубичић.

Рецимо још и то да је сваки аутор имао обавезу да наслика најмање две слике које ће, када Галерија “Љубичић” буде саграђена бити дароване Засави-ци, баш као што се Специјални резрват

природе даривао онима који су током половине августа у његовом миру про-налазили сопствени уметнички израз.

С. Л – С. Ни.

На Засавици

Среда, 22. август 2018.14

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Биљана Белотић, Рума

- Заливам само цвеће у саксијама, а често је то и кишница. Вода је скупа, па не заливам травњак, а пре пар година смо радили нове инсталације и нигде нам не цури вода.

Биљана Милановић, Сремска Митровица

- Мислим да нисмо свесни колико је вода дефицитарна и колико је олако трошимо за неке небитне ствари. Тек када се због великих врућина десе рестрикције воде, схватимо колико значи.

Веселка Шарац,

Инђија

- Воду трошим умерено, немам ништа за заливање. Све што је наше, треба чувати, мада ја немам никакав став по питању уступања водних ресурса странцима.

Јелена Радовановић, Шид - Вода се ненаменски троши, највише за заливање башта, у вечерњим сатима, па се због тога код нас у Шиду и уводе рестрикције. Требало би да сви будемо рационалнији.

Николина Чавић, Голубинци

- Воду би требало максимално штедети. Како ову коју из водовода пијемо тако и све изворе у Србији. Не би их требало продавати никако, то је природно богатство.

Да ли и како ненаменски трошимо воду?

ЖЕТВА СУНЦОКРЕТА НА СРЕМСКИМ ПОЉИМА

Приноси као лањски, цена за главобољу Највећа брига наших ратара јесте најављена цена од 27 динара са ПДВ-

ом, са којом су неке откупне станице изашле. Гледајући на предходне

две године, ово је срамно ниска цена

На сремским пољима, увелико се скида овогодишњи род сунцокре-

та. Жетва која је почела пре неколико дана, у односу на лањску, почела је неких петнаестак дана раније, што се неће одразити на приносе, који се крећу у границама просека и просеч-ног лањског рода.

У шашиначком атару, жетва је ушла у завршну фазу, велика већина парце-ла засејаних сунцокретом је овршена. У односу на прошлу годину, засејано је нешто више површина под овом културом.

- У односу на прошлу годину, у нашем атару, принос је нешто слабији и креће се око две тоне по јутру. Уз примену пуне агротехнике, што ће рећи јесење ђубрење, пролетње ђубрење и прскање, принос би тре-бао да буде већи, што није случај са овом годином. За време ницања био је сушни период, услед кога око две-дест посто биљака никло је касније, на то треба додати и кише које су непрекидно падале и спирале полен,

па биљка није могла да се опраши како треба, све је то довело до смање-ног приноса ове године. На то треба додати да је лане и преклане, цена сунцокрета била већа него понуђен ове године, али су цене репромате-ријала биле мање. Код нас је посејано

заначајно више површина под сун-цокретом ове године него предход-них, али, мислим да на годину то неће бити случај, каже Војислав Ивано-

вић.

Пуна примена аргротехнике од изу-зетне је важности за правилан развој биљке и висок принос. Уз поштовање правила пољопривредне науке, врхун-ски приноси нису недостижан циљ.

Из Пољопровредне стручне службе Сремске Митровице, поручују да је пра-вовремена обрада земље, ђубрење, прскање и анализа земљишта, на осно-ву које се лакше утврди шта земљи треба за одређену културу, најважнији фактори успеха.

- Када се примени пуна арготехника, уз малу помоћ добрих времениских услова, добар принос је загарантован. Ми на нашим макроогледима, имамо преко дведест различитих хибрида сун-цокрета, које ћемо почети да скидамо за неколико дана. Сунокрет је биљка која боље подноси сушне периоде од осталих, за то је заслужна морфологија

корена, који може да оде у дубину земље и до три метра и одатле да црпи воду. Што се тиче ђубрења, у јесен треба бацити између 300 и 400 килогра-ма по хектару НПК 6 – 12 – 24, а у про-леће 50 до 60 килограма по хектару чистог азота. Гледајући стање на самим парцелама, можемо прогнозирати да ће род бити у границама сремско-митровачког просека, а то је око три и по тоне по хектару, истиче спец. инж. пољ. Божо Станивуковић.

Највећа брига наших ратара јесте најављена цена од 27 динара са ПДВ-ом, са којом су неке откупне станице изашле. Гледајући на предходне две године, ово је срамно ниска цена.

За разлику од равнога Срема, Фрушкогорци су задовољнији ового-дишњим родом.

- Овогодишња цена је смешно мала, надамо се да је аконтна. Не верујем да ће бити на нивоу лањске цене, која је била око 40 динара, али бар приближно да буде. На мојим парцелама, род је био добар, на нивоу лањског, око две и по тоне по јутру. Дао сам биљки све што треба у право време, она ми је то врати-ла добрим родом, али цена је проблем. Ако не буде неког значајније скока цене, мислим да ћу догодине остати на овим површинама, или чак смањити, прича Душан Војновић из Шишатовца.

Марљиви рад ратара земља цени и обилато награђује, остаје само још и да држава препозна ту марљивост и награди пољопривреднике поште-ном ценом.

У. Мишчевић

Војислав Ивановић

Божо Станивуковић

У шашиначком атару принос око две тоне по јутру

Душан Војновић

Скидање овогодишњег рода

Среда, 22. август 2018. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

Протеке недеље у пећиначком Култур-ном центру публика је била у прилици да погледа монодраму кабаретског типа „Тражим мужа“ у сјајном извођењу Је-

лице Брестовац, која је на сцени прика-зала седам различитих женских ликова у различитим ситуацијама и тиме иза-звала овације и смех код публике. Духо-вити монолози, проткани заводљивим плесом, као и одлична комуникација са публиком претворили су недељно вече у Културном центру у незабораван до-живљај, а како нам је након представе рекла глумица Јелица Брестовац, свака-ко да је за њу посебан тренутак управо та добра интеракција са публиком.- Ја сам одушевљена пријемом публике

и спремношћу на интеракцију, јер заис-та веома ми је важно да та комуника-ција буде на најбољем могућем нивоу. Вечерас се десила управо та добра ин-теракција између мене као глумице и моје дивне публике, која је заиста од почетка учествовала самном у пред-стави, рекла је Јелица.Кореографију монодраме „Тражим мужа“ радила је Наталија Божић, а ре-жирала је управо Јелица по текстовима Душка Радовића и његове чувене књиге „Женски разговори“. Сматрајући да пуб-лика неправедно зазире од монодрама, Јелица је желела да направи нешто дру-гачије, динамичније и забавније.- Желела сам да мало померим грани-

це, и да плесом и покретом на сцени, који су мени веома блиски, спојим све те ликове које сам ставила у одређену ситуацију, где свака од њих или бар већина, тражи мужа или жели да га на одређени начин задржи. Приче и лико-ви су препознатљии из свакодневног живота, мало појачани карактери ради самог хумора, али то су неке ситуације и карактери које заиста можемо да сретнемо у животу, додала је Јелица.Монодрама „Тражим мужа“ доживе-ла је преко сто извођења у земљи и иностранству, а Јелица Брестовац је извођењем у пећиначком Културном центру оправдала најаву да се за ову представу тражи карта више.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

Вече смеха са Јелицом Брестовац

Вече смеха у Културном центру

У Шимановцима, на углу улица Милхаљевачка и Гробљанска отворено је игра-лиште за децу, чиме је почело обележавање сеоске славе у овом насељу. От-

варању су присуствовали Зоран Војкић заменик председника општине Пећинци, Синиша Ђокић председник пећиначког Спортског савеза „Развој спортова“, Алек-

сандар Мандић председник шимановачког Савета месне заједнице, најмлађи Шимановчани и њихови родитељи, као и бројни мештани.

Најмлађим Шимановчанима који су се обрадовали новом игралишту, председ-ник Спортског савеза Синиша Ђокић уручио је лопте, које су деца одмах испробала на „голиће“.

- За нас је највећа срећа када градимо нова игралишта и када видимо децу да на том истом игралишту проводе своје слободно време, јер један од приоритета Развоја спортова је приволети што више деце да се баве спортом. Данас смо об-радовали најмлађе Шимановчане, а за неколико дана обрадоваћемо малишане у Ашањи. Желимо да деца у свих 15 насеља наше општине имају овакав простор за игру, дружење и спорт, рекао је Ђокић.

Дечје игралиште отворио је Александар Мандић председник шимановачког Савета, који је том приликом рекао да је ово мало игралиште за шимановачку децу велико, јер су годинама чекала на његову изградњу.

- Желим да се у име свих нас, мештана Шимановаца, захвалим председнику Спортског савеза Синиши Ђокићу и заменику председника Општине Пећинци Зо-рану Војкићу, што су помогли овај пројекат. Драга децо, али и родитељи, пошто сте добили овај леп кутак за уживање, старајте се о њему и чувајте га, а ја се надам да ће се на овом игралишту из године у годину играти све више деце, казао је Мандић.

ШИМАНОВЦИ: ОТВОРЕНО ИГРАЛИШТЕ

Нови простор за игру

На новом игралишту

Шимановачку славу су обогатили шахисти, ловци и кошаркаши. Ша-

хисти су били веома активни: најпре је организован екипни турнир, а потом и брзопотезни.

На екипном турниру, учествовало је пет екипа. Такмичење је повлачењем првог потеза, свечано отворио Алек-

сандар Мандић, председник Савета Месне заједнице Шимановци. После занимљивих партија (темпо игре 15 минута по играчу), победили су Шима-новци Један 10 меч – бодова (12,5 пое-на), испред Старе Пазове 8 (12), Деча 4 (7), Шимановаца Два 4 (5,5) и Пећинаца 1 (3). За победничку екипу играли су: Лазар Бабић 2 поена (4 партије), Дејан Јовановић 3,5 (4), Слободан Шубић 3 (4) и Живко Радивојевић 4(4)

На брзопотезном турниру („цугер“

- темпо игре 5 минута по играчу), у кон-куренцији 10 играча победио је Живко Петровић из Доњег Товарника са 8 по-ена из 9 партија. Исти учинак је имао и Лазар Пештерац (Шимановци), али је био други због додатних критеријума. Пласман осталих играча: Славиша Спа-сић (Шимановци) 7, Спасо Ристивојевић (Шимановци) 5,5, Лазар Бабић (Сремски Михаљевци) 5, Слободан Бошковић (Београд) 4,5, Слободан Шубић (Голу-бинци) 3,5, Зоран Вуков 2,5, Драган Бјековић (Земун) и Војислав Поповић (Пећинци) по пола поена.

Поред шахиста, активни су били и ловци, а Ловачко друштво „Шима-новци“ на полигону код надвожњака организовало је шицару. У дисциплини „класична шицара“, победио је Марко Војновић (Буђановци), испред Рајка

Стамболије, Драгана Станисављевића (Пећинци), Младена Михића (Шима-новци), Бојана Маринковоћа (Деч) и тако даље. У гађању глинених голубо-ва најпрецизнији је био Горан Крџалић (Нови Сланкамен), други Дејан Пенич (Шимановци), трећи Горан Радисавље-вић (Петровац на Млави), четврти Дар-ко Ђорђевић (Осипаоница) и тако даље. У конкуренцији је било 70 учесника.

Традиционално Шиамановчани организују и такмичење у баскету, а на терену за мале спортове Основне школе „Душан Јерковић – Уча“ своје умеће у овој врсти кошарке показало је девет екипа, подељених у две групе. Резултати: ГРУПА А, Краљ Гале (Шима-новци) – Цаффе Трезор (Добановци) 9:18, Шимановци – Деч 14:16, Цаффе Трезор – Шимановци 13:21, Милфорд (Београд) - Краљ Гале 21:7, Шимановци – Милфорд 12:14, Деч – Цаффе Тре-зор 16:10, Милфорд – Деч 12:10, Краљ Гале – Шимановци 13:19, Деч – Краљ Гале 21:2 и Цаффе Трезор – Милфорд 14:12; ГРУПА Б, Гајба пива (Голубинци) – Југопластика (Купиново) 21:10, Беда из предграђа (Војка) – Патуљци (Шима-новци) 16:10, Гајба пива – Патуљци 21:8, Југопластика – Беда из предграђа 9.10, Беда из предграђа - Гајба пива 10:17 и Југопластика – Патуљци 18:16. Полуфи-нале: Гајба пива – Милфорд 21:15 и Деч – Беда из предграђа 5:15; финале, Гајба пива – Беда из предграђа 20:7.

Одељење за друштвене делатности Општинске управе општине Пећин-

ци расписало је јавни позив за регре-сирање трошкова превоза ученика средњих школа за школску 2018/2019. годину. Право на регресирање трошкова превоза могу остварити редовни учени-ци који имају пребивалиште на терито-рији пећиначке општине и који похађају средње школе на територији општине Пећинци, као и ученици који свакоднев-

но путују из сеоских насељених места до школе за време трајања школске године.

Рок за подношење пријава је од 15. до 31. августа 2018. године. Захтев за субвенционисани превоз са пропратном документацијом предаваће се на шал-теру Дечје заштите у Услужном центру општине Пећинци. Услови конкурса као и образац захтева могу се преузети на зва-ничној интернет презентацији Општине Пећинци на страници Јавни огласи.

Пећиначки Доњи Срем 2015, који у нову сезону Међуопштинске лиге

Срем улази са шампионским амбиција-ма, стартовао је са победом. Јуче је, као домаћин на Сувачи, у оквиру првог кола, победио Обилић из Кукујеваца 2:1 (полувреме 1:1).

После неспоразума одбране до-маћина и неспретне реакције голмана Јелаче, који је промашио лопту, Ради-војшић се уписао у листу стрелаца у 19. минуту. Свега пар минута касније, поравњање резултата: после шута Ште-тића, Медаковић одбија лопту, али само до Марковића, који је рутински шаље у мрежу. Победоносни гол, Доњи Срем

2015 постиже опет преко Марковића, на проигравање Митровића, после лепе ајкције, која је била започета на средини терена.

Како нам је рекао Горан Обрено-

вић, први помоћник тренера Дејана

Ракића, с обзиром да је прва првен-ствена утакмица и да има још доста да се ради, Пећинчани могу бити задовољ-ни.

- Победили смо и то је најважније. Прави Доњи Срем 2015 очекујем за пар кола. Имамо одличне играче, али још увек недовољно спремне. Идемо коло по коло и верујемо да ће на крају све бити уреду, рекао је Обреновић.

На Спортском центру „Сувача“, пред

око 150 гледалаца судио је Бранислав

Љубинковић из Руме.

ДОЊИ СРЕМ 2015: Јелача, Љу-

бојевић, Стоиљковић, Перишић, Н.

Митровић (од 66. Радивојевић), Ште-

тић (од 78. Дроњак), Весић, Обрено-

вић (од 46. Бероња), Новић, Радова-

новић, Марковић.

ОБИЛИЋ: Медаковић, Рудић, Ме-

дић, Ускоковић (од 61. Поповић),

Балић, Радивојшић (од 61. Љиљак),

Блажиновић, Меничанин (од 70. Ча-

вић), Зец, Дроњак, Делибашић.

ФУДБАЛ: МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ

Пећинчани стартовали победом ИЗ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Општина регресира превоз ученика

ШИМАНОВЦИ: ПОВОДОМ СЛАВЕ СЕЛА

Богат спортски програм

Са турнира

Среда, 22. aвгуст 2018.16

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПОШТОВАЛАЦА ВИНА „MARCUS AURELIUS PROBUS“

Одржан „Златни дан вина“Oвогодишња тема манифестације била је „Вино+храна=уметност“

И ове године поводом Преображења, дана када је рођен Марко Аурелије

Проб, један од великих римских импе-ратора који је рођен у Сирмијуму и који је први систематски садио винограде, у комплексу Царске палате у Сремској Митровици у суботу, 18. августа, одржа-на је интернационална винска свеча-ност под називом „Златни дан вина“. Тема овогодишње манифестације, коју већ по традицији организује Удружење поштовалаца вина „Marcus Aurelius Probus“ из Сремске Митровице, била је „Вино+храна=уметност“.

Председник Удружења Иван Татић истакао је да се међу излагачима, осим винарија из Срема, јужне и централне Србије и Републике Хрватске, налазе и штандови са сремским специјалтетима, домаћом храном и слаткишима, као и поставка реплике средњовековних

оклопа и оружја. Овогодишњу свача-ност су употпунили и чланови Књи-жевне задруге Сремска Митровица, као и митровачки сликари.

-Удружење „Пробус“ је 2010. године почело своју мисију, а наша тежња је да Сремску Митровицу учинимо престо-ницом светске културе вина, као што то и заслужује. У протеклих осам година приметно је да винска култура у овом граду расте, имамо сваке године све већи одзив винара, а у Митровици је повећан и број регистрованих вина-рија. Такође, вина која се налазе у пону-ди на овој манифестацији су из године у годину све квалитетнија – рекао је Иван Татић, председник Удружења поштовалаца вина „Marcus Aurelius Probus“ из Сремске Митровице.

Покровитељи манифестације су и ове године били Град Сремска Митро-вица и Завод за заштиту споменика културе. У име Града свечаност је отво-рио помоћник начелника Управе за културу, спорт и омладину Зоран

Мишчевић.

-Ова манифестација сведочи о томе када је Марко Аурелије дошао у ове крајеве, односно када је вино дошло овде код нас у Сремску Митровицу и у Срем, као и о томе да постоји много љубитеља вина који су дошли вечерас овде да пробају вина врхунског ква-литета – рекао је Зоран Мишчевић, приликом отварања „Златног дана вина“ у Царској палати.

С. М.

Фото: Сл. Н.

Посетиоци уживали у дегустацији вина

Иван Татић, председник Удружења Велика посећеност манифестације

Четврто Пећиначко културно лето завршено је протекле недеље у Шимановцима уз громогласан аплауз, баш онако како је и

почело 28. јуна у Пећинцима. Видовданским концертом Друштва за неговање народне тради-

ције “Пећинци” започело је овогодишње Пећиначко културно лето, а концертом Градског тамбурашког оркестра “Бранко Радичевић” из Руме и наше истакнуте интерпретаторке народне музике Мери-

ме Његомир, завршено је на летњој позорници у шимановачком парку пред бројном публиком, међу којима су били и Зоран Војкић

заменик председника општине Пећинци, Јован Деврња директор пећиначког Културног центра, као и Александар Мандић председ-ник шимановачког Савета Месне заједнице.

Као и сваке године, и ове године организатор Пећиначког кул-турног лета је Културни центар Пећинци док је покровитељ пећиначка локална самоуправа, а како је на самом почетку концер-та синоћ рекао директор Јован Деврња, бројним манифестацијама током лета, не само у Пећинцима, него и у осталим насељима наше општине, потрудили су се да обогате дневне и вечерње садржаје свим генерацијама.

- Ове године завршница Пећиначког културног лета уприличена је у Шимановцима, у овом прелепом простору летње позорнице у парку и драго ми је да видим пубику у тако великом броју. Такође, желим да подсетим да ове године наша установа слави јубилеј 40 година постојања. Први јавни скуп у тадашњем Дому културе давне 1978. године, била је позоришна представа нашег прослављеног глумца Томе Курузовића, који је извео монодраму “Петар Пепо Бан-дић”, која спада у једне од његових најзапаженијих адаптација и дра-матизација. И тада, те године продато је свега пет улазница. Предив-но је играо, као да је сала била препуна, а сећам се и његових речи које ћу памтити за цео живот: Знате, развијање културе је много напоран посао, а само је истрајни могу имати! Надам се да сте и ви схватили ове речи и да ћемо заједно подржати развој културе и тра-

диције у нашој општини, рекао је Деврња, и додао да је квалитетан програм овогодишњег Пећиначког културног лета остварен зах-ваљујући покровитељству пећиначке локалне самоуправе.

Tоком двосатног програма завршнице Пећиначког културног лета наступио je Градски тамбурашки оркестар “Бранко Радичевић” из Руме под диригентском палицом проф. Смиљане Јанчић. Зајед-но са румским тамбурашима наступила је и наша истакнута интер-претаторка народне музике Мерима Његомир, као и члан оркестра Милош Аврамовић. Шимановачка публика била је у прилици да ужива у делима класичне и филмске музике, као и блоком песама са Косова, из Војводине и руским народним песмама у интерпрета-цији Мериме Његомир.

А како нам је рекао директор Деврња, није случајно што је Град-ски тамбурашки оркестар затворио овогодишњу манифестацију, јер управо захваљујући одличној сарадњи румских тамбураша и пећиначког Културног центра, у овој установи се поново оснива тамбурашка секција која од јесени почиње са радом.

Током протекла два месеца бројна публика широм Пећинаца била је у прилици да погледа занимљиве представе за децу и одра-сле, али и пројекцију филма “Купиник – нестанак средњевековне државе”, изложбу сликара Драгољуба Триндића, концерт студе-ната Академије музичке уметности из Београда, изложбу “Предста-ве Пожаревачког мира на гравирама, картама и медаљама – репли-

ке”, да ужива у рок концертима и презентацији клуба за ритмичку гимнастику “Топ Гyм”, али и да присуствује централној манифеста-цији “Улици добрих вибрација” у Пећинцима, током које је приказан богат културно-уметнички програм.

Затварање Пећиначког културног лета у Шимановцима, двосатни концерт и одушевљена публика били су део тродневног обележа-вања сеоске славе у овом насељу, у оквиру које је дан раније одржан пригодан концерт шимановачког КУД “Искон” и њихових гостију.

С. Н.

ПЕЋИНЦИ: ЗАТВОРЕНО КУЛТУРНО ЛЕТО

За сваког по нешто

Игром до пријатељства

ПубликаMeрима Његомир

Среда, 22. aвгуст 2018. 17

ЖАРКОВАЦ – ОДРЖАНА ПЕТА ШТРАПАРИЈАДА

Поносно показали најјаче коњеУ румском селу Жарковац током викен-

да одржана је пета по реду Међуна-родна штрапаријада, манифестација која окупља љубитеље коња из Србије и окол-них земаља из региона. И ове године у арени направљеној код ловачког дома окупило се више хиљада посетилаца и такмичара из свих крајева који су испра-тили такмиичење коња у вучи дебала, као што су то некад ове животиње радиле у шуми. Овогодишњу „Штрапаријаду“ орга-низовало је Удружење љубитеља и узгаји-вача коња „Вранац“ Жарковац, уз подрш-ку Општине Рума.

- Ово је пета по реду Штрапаријада, међународног је карактера, а сваке године имамо све више учесника и оних који дођу да као гледаоци испрате цео догађај. Због тога смо веома задо-вољни, посебно што нам сваке године долазе гости и такмичари из Републике Српске и Босне и Херцеговине. Мани-ферстацију прати само такмичење коња у вучи балвана, а ту је и онај про-пратни забавни програм, шатори, музи-

ка, да се људи опусте и уживају. Ово је манифестација која чува традицију, чувамо коње чији је рад у шуми заме-нила механизација. Овде у Жарковцу има пар људи који држе коње, више из љубави, јер рада више нема. Оваквим такмичењима одржавамо коње и њихо-ву спремност и показујемо како су они некад радили у шуми, рекао је Горан

Бајић, организатор и председник Удру-жења љубитеља и узгајивача коња „Вра-нац“ Жарковац.

Манифестацију је свечано отворио мр Ненад Катанић, помоћник мини-стра пољопривреде, водопривреде и шумарства, са речима да му је част што толики скуп поздравља пети пут за редом у име ресорног министарства.

- Ово је прилика да пети пут видимо шта значи врхунска синергија између власника грла и животиње, јер само врхунска синергија може донети резул-тат и победу власнику. Жеља је да ово такмичење буде одржано само у духу тоолеранције и закона о добробити животиња. Ово је врхунски спорт и многи од њега данас живе, а данас многи показују да само најбољи могу да победе. Ово је прилика да укажемо на добру организацију, јер удружење „Вранац“ сваке године показује како се унапређује овај скуп који из године у годину окупља све већи број учесника из земље и иностранства, рекао је при-ликом отварања Штрапаријаде помоћ-ник министра пољопривреде, мр Ненад Катанић.

А штрапари су дошли из свих краје-ва, неки су у Жарковцу први пут, неки не, а све су то власници коња који се увелико такмиче и судећи према њиховом искуству, жарковачка Штра-паријада једна је од најбоље организо-ваних.

- Ја сам овде први пут, а овде сам ради такмичења и спорта. Ја сада имам само четири грла. Све су то радни коњи, али их држим рекреатив-но. Коњи више немају посла ни у

шуми ни у пољопривреди. Заменила их је пољопривредна механизација и ове манифестације су добре да бисмо одржали традицију и те наше коње. Да није оваквих такмичења, верујем да би 60 одсто грла завршило у кланици. Ово је спорт који их одржава, а орга-низацијом у Жарковцу смо одушевље-ни, рекао је Бенсад Зукановић из Сјенице.

Са друге стране, има и оних који од почетка не пропуштају Штрапаријаду у Жарковцу код Руме, због спорта, дру-жења, али и због, како кажу најбоље организације међу свим штрапаријада-ма у региону.

- Овде смо сваке године од осни-вања. Идемо свуда, наредне недеље организујемо штрапаријаду и код нас у Попучкама, али могу рећи да је овде све најбоље организовано. Коње води-мо на такмичења ради дружења и спор-та, кад већ немају посла у шуми као што је то било некад. Што се нас тиче, није важно која је раса коња, ко има срца тај

вози, ко нема не иде и то је све. Ово су све радни коњи и ово за њих није мучење. Пре је сваки дан по цео дан радио у шуми, док овде извуче дебло за три минута колико је ограничена трка. Ово је за коња добро, а поред тога, дружимо се и чувамо традицију која је била заступљена на овим про-сторима где год је народ живео у шума-ма, рекао је Ненад Симић из села Попучке код Ваљева.

Да је у питању манифестација од великог значаја нико не доводи у питање, с обзиром на то да је велик број учесника, али и више хиљада гледалаца.

Свечаном отварању први пут се при-дружио начелник Сремског управног округа Петар Гаковић.

- Када видим посећеност приредбе, схватам колико су важне овакве мани-фестације. Са организаторима смо се усагласили да је данашња Штрапарија-да постала бренд, много више него што се може назвати манифестацијом. Надам се да ће ово бити манифестација која ће трајати годинама, казао је поз-

дрављајући учеснике и госте Петар Гаковић.

У пратећем, забавном делу програма наступили су певачица Ћана и Браћа Дмитровић. За штрапаријаду кажу да је као манифестација настала у Западној Босни, те да се одатле проширила у Србију и у Хрватску. Зачео ју је Мило-мир Ђокановић, који је у Србију пренео овакав програм, а познато је да се у

румској општини одржава још једна штрапаријада и то на вашаришту крајем маја месеца.

С. Белотић

Подршка општинеЖарковачку штрапаријаду годинама уназад подржава и Општина Рума, рекао је

приликом отварања Стеван Ковачевић, председник Скупштине општине Рума.- Општина Рума се прихватила покровитељства пете по реду Међународне штрапа-

ријаде у Жарковцу из више разлога. Не само што је то најзначајнија манифестација ове врсте на овим просторима, већ и због тога што су општина Рума и Срем као регион одувек познати по вековном складу и суживоту човека и коња, по узгоју квалитетних радних и парадних коњских грла. На жалост, индустријски и технолошки напредак који је уследио условио је да данас има много мање коњских грла у односу на љубав коју Сремци гаје према коњима. Ми радимо на томе да се ствари поправе, између осталог и тако што подржавамо овакве манифестације. Наша подршка није само декалративна, напротив, она је врло конкретна и практична. Ја ћу вас подсетити да Општина Рума ових недеља завршава један значајан прекогранични пројекат под називом ХОРИС, у оквиру коњичке руте Срема. То је пројекат у чијој будућности веома значајну улогу може имати и жарковачка Штрапаријада. Завршетком модерног комплекса који ће обухватити затворен и отворен мањеж за тренинг и обуку коња, са оживљавањем те-апеутског јахања и са обједињавањем све туристичке понуде везне за коњарство и коњички спорт, и ова манифестација ће имати значајну улогу, а подршка од стране Општине Рума у том погледу неће изостати, рекао је Стеван Ковачевић.

Једна од такмичарских дисциплина

Мерење коња

Ненад Симић из Попучке код Ваљева

Бенсад Зукановић из СјеницеАтракција са пони коњима

Изводе се само најјача грла

Мр Ненад Катанић, Стеван Ковачевић, Петар Гаковић

Горан Бајић

Једна од најмасовнијих мафестација у румској општини

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем 75 ари земље у Ноћају. Тел: 063/248-011

- Продајем кућу 100м2 са пратећим објектима у Чалми, повољно. Тел: 065/8-685-194 и 022/2685-194

- Продајем кућу у центру Кузмина на плацу од 17 ари. Тел: 060/385-44-81 - Продајем викендицу 200м2 на 10 ари плаца у Дивошу на Рохаљ Базама, бунар за воду и грађевинска дозвола. Тел: Тел: 064/889-45-20

- Продајем два јутра земље у Ливадама и Сремској Митровици. Тел: 065/222-45-12

- Продајем кућу 130м2 све реновирано са подним грејањем (топлотна пумпа), на плацу од 6 ари. Тел: 063/321-255

- Издајем једнособну кућу са баштом. Тел: 022/631-102 и 631-099

- Издајем мању намештену кућу, Сремска Митровица, улица Паробродска. Тел:063/204-282

-Продајем земљиште у грађевинском подручју, потес Језеро 55,98ари преко пута Провамина у Сремској Митровици. Тел: 069/622-453

- Продајем две куће једна до друге на три плаца у зони Центар до Болнице, нова градња дозвољена. Тел: 022/628-130 и 0621/569-711

- Продајем кућу 90м2 са помоћним објектима у Сремској Митровици улица Првог новембра број 25. Тел: 022/614-624 и 063/194-31-09

- Мењам кућу у Лаћарку 95м2 са помоћноим објектима за стан у Сремској Митровици. Тел: 064/56-39-206

- Продајем кућу са поткровљем ( недовршена) на плацу од 42 ара са гаражом, гас прошао, канализација, вода, струја. Радиначки пут, цена 39000 евра. Тел: 064/700-59-46

- Издајем намештену кућу на Црвеној чесми. Тел: 062/422-470

СТА НО ВИ

- Продајем стан у центру Сремске Митровице 72м2, легализован, са гаражом и двориштем, централно грејање, изоловано, прозори ПВЦ. Тел: 065/862-35-54

- Издајем апартман за студенте и ученике у строгом центру Сремске Митровице фул намештен. Тел:022/625-380 и 063/7793-172

- Издајем стан у центру Новог Сада 67м2, за студенте из Сремске Митровице од 1. августа 2018. године. Тел: 065/222-45-12

- Издајем собу са употребом кухиње и купатила за девојке. Тел: 064/47-57-391

- Издајем нов двособан стан комплетно опремљен, плус ТВ програм и интернет. Тел: 065/3-611-638

- Издајем смештај сезонским радницима у Руми. Цена лежаја 500. динара по дану. Тел: 062/83-81-520 или 066/477-748

- Издајем собу за ученице. Јупитерова 100. Тел: 064/233-93-26

- Продајем двособан стан у Камењару, други спрат, 65м2, цг, цена 36.000 евра. Тел: 065/32-11-255

- Продајем станове од 65м2 и 53м2, нови, укњижени, центар - иза општине. Тел: 065/32-11-255

- Продајем двособан стан 47м2, нова градња, власник, цена 31.000 евра, Цветна 19. Тел: 065/222-22-34

- Издајем намештену гарсоњеру са ЦГ близу Педагошке академије и ТШЦ школе. Тел: 062/411-835 и 628-015

- Издајем једнособан стан, намештен са купатилом, улаз посебан, грејање на гас. Тел: 671-845 и 061-155-51-10

- Продајем ненамештен стан код Спортског центра. Тел: 064/175-42-03

- Продајем дворишни станн54м2 у Шећер сокаку, Сремска Митровица може и замена за мањи у згради. Тел: 069/622-453

- Издајем једнособан ненамештен стан у насељу Матије Хуђи код обданишта. Тел: 065/81-44-931

- Издајем једнособан стан у приземљу Деканац, усељив од 1. септембра. Тел: 064/064-95-52

- У Сремској Митровици потребан намештен стан на дужи период Тел: 065/532-8510

- Издајем двособан намештен стан за ђаке поред Економске школе „9. Мај“. Повољно, Тел: 065/8-615-810

ЛО КА ЛИ

- Издајем пословни простор Планинска 2 преко пута Интерната, могуће све делатности. Тел: 063/225-306

- Продајем пословни простор 200м2 у приземљу стамбене зграде у Пејтону, могуће све делатности. Тел: 063/225-306

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

- Продајем комби турбо дизел година производње 2012. прешао 2600 км, први власник.Тел: 063/225-306

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ МА ШИ НЕ

- Продајем Трактор ИМТ 560 година производње 1982, дрљачу четвороделну, прскалицу Морава 330 литара, плуг Леопорд високи , утоваривачза кукуруз 9м чардак храстов 16м. Тел: 064/889-47-11

- Продајем фрезу за башту, пећ на гас и мотор аутоматик. Тел: 022/673-115

РА ЗНО

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

- Продајем агрегат 2 киловата. Тел: 063/535-542

- Продајем Гладијатор машину за боди билдинг. Тел: 063/535-542

- Tражи жену која може да рађа за женидбу, имаће господски живот . Тел: 064/504-03-02

- Продајем нов Кембриџ ваљак троделни склопив захват 2,7м и расипач ђубрива носивост 700кг, хидраулична регулација. Тел: 063/80-35-783, 063/766-0-772

-Продајем две цистерне за прехрамбену индустрију од полиестерапо 1500л. потрошачке корпе за самопослугу нове. Тел: 063/225-306- Продајем апарат за декодирање против крађеза маркете, продајем апарат за прање пода, магацинске полице3м висина 80цм дубина 40 дужних метара , цена 75 евра по дужном метру. Тел: 063/225-306

- Жена 58 година чувала бих старије особе и спремала по кући. Тел: 060/162-95-35

- Пензионер ситуиран упознао би озбиљну карактерну жену од 50 до 60 година. Ако волиш Нови Сад јави се искључиво ради брака. Тел: 064/14-35-650 и 021/2982-376

- Продајем половне салонит плоче. Тел: 063/542-967

- Купујем разне електромоторе, ручни и електрични алат, разну грађевинску и пољоопрему, тањираче, прекрупаче, круњаче, срафстуке, винте, пољопривредну, етно и другу антику, бутан боце, Фиат Мултиплу и продаја алуламперије. 061/11-39-347

����������� ������� �����

�������������������������!"#$%&'()!*+(,&��)&!(-*!.!/01

�"231445067819:(0;<8979

;/;11

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

С 48

Др Филиповић

��

������������#��$�%���&'(��)����$)��*�+�&'(��)����$)����,��49��)�����*�#������$�%���+��)����)���$�%����:9$�)��;$)��<,;���#�=�4���)���

�� 063 70-86-028, 022 617-276���?�@B����C��C�,�H�'P

���� ������������

�������������������

��=����������>�

�?*)"%&��!&@&�")!&�<0�022/639-257

�?*)"%&���!BF(!"'(2"%(H&;P�022/617-215

�?*)"%&���-"H"!$*%&%97�022/624-475

�?*)"%&�Q�!&@&�")!&�6�022/618-589

U�W!&X&$+(Y#&B($)!&2[(YB&2"[$%(Y(%*W#")(\%(Y

?!"?&!&)&

U-(!*%&$*!)(#&[%*W#")(%"(Y!&["W&."."

?*[&]?*+*@[(](#,"[&#&

• Педијатар • Интерниста

• Гастроентеролог • Кардиолог

• Реуматолог • Пулмолог

• Ендокринолог • Гинеколог

Радно време:Сваког радног дана

од 10 до 20 часова

КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

ул. Краља Петра I бр. 3

Сремска Митровица

Телефон: 022/617-900

�Q^�_�^;6_`abcdefgh`ijgke

Info Medic������ �����������������'����l����0;98411

��Q�,����@H�:�,�H(��)�����)�(���#��$�4

X9�Y�=�$��)������)�����)������#���Y�=�

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКАДЕРМАТОВЕНЕРОЛОШКА ОРДИНАЦИЈА

Др Небојша Марковићспец. дерматовенеролог

Радно време:Радним даном од 09 -12, 16-20суботом од 09 - 13 часова

Инђија, Војвођанскa 9

www.dermamarkovic.rs

товенеролог

а

Тел: 022/561-999, 063/81-42-240

Среда, 22. август 2018.18

Продајем младе

18-недељне коке

носиље. Сремска

Митровица, Регодић.

Тел: 022/631-221,

069/652-214, 065/838-

95-35

Среда, 22. август 2018. 19

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Дочек чудотворне иконе Пресвете Богородице

Бајталске у храм Силаска Светог Духа на апостоле у Руми уприличен је протекле недеље у Храму слиласка светог Духа на апостоле у Руми, на дан почетка Велико-госпојинског поста. У Храму слиаска Светог духа на апос-толе требало би да остане до 24. августа. Икона је реплика иконе Богородице са Хрис-том коју је насликао апостол и јеванђелист Лука. Прет-поставља се да потиче из 18. века и имала је веома бурну историју. Икона је најверо-ватније настала у 18. веку и налазила се у мушком мана-стиру у селу Бајтали, које се налази 200 километара се-верно од Одесе у Украјини.

-Икона је у Руму дошла на наш позив и Богу хвала до-нета нам је икона чудотвор-не Пресвете Богорице Бај-талске. Она проходи Србијом као што је некада проходила икона пресвете Богородице Тројеручице, која се налази

у манастиру Хиландару, као и Млекопитатељница која се такође налази у поседу ма-настира Хиландара у Кареји на Светој гори, и многа чуда су се дешавала. Важније од чуда је то да верници имају прилику да се поклоне тим иконама, да узнесу молитву пресвете Богородице. Ико-на је проходила кроз многе земље у Европи, а ево тренут-но се налази у Србији, била је

у Београду, Нишу, Шапцу, и хвала Богу код нас је у Руми, казао је протојереј Сретен

Лазаревић, аријерејски на-менсик румски.

Икону су у грчкој цркви у Руми, поред свештенства Црквене општине Рума доче-кали и бројни верници.

- З а н а с вернике ово је важан до-гађај. Ово је прилика да видимо ико-ну,да се по-молимо пред њом, посеб-но јер знамо да је из да-леке земље и питање је да ли бисмо икада имали прилику да станемо пред њу, рекла је

Каћа Чанковић из Руме. - Значај иконе Пресвете

Богородице Бајталске је у томе што је на посебан начин пројављена, она је истини на вољу новијег датума, негде из 19.века, али у сваком случају чудноват је пут њен од њеног настанка, па преко чувања, касније и од комунистичких власти, спаљивања манасти-ра у више наврата, па до раз-них помоћи вернима који су се пред њом молили. За нас је од изузетне важности су-срести се са ликом пресвете Богородице, посебно сада на почетку великогоспојинског поста. Зато смо и молили да је донесу на дан почетка поста и да у наредним данима пред њом можемо да упућујемо

молитве, у периоду у ком се припремамо за велики праз-ник успења Пресвете Бого-родице, Велика Госпојина, додао је протојереј Сретен Лазаревић.

Иако црна, предање каже да је икона сама од себе по-чела да се обнавља, након што стручњаци нису успели да је рестаурирају. Од 2005. године икона је обишла мно-ге земље делећи благодети које ова светиња дарује ве-рнима, а забележено је да је 2012. године током боравка у Молдавији у манастиру Чу-флај надомак Кишињева ико-на мироточила.

С.Белотић

Чудом недирнутаГодине 1812. током турско-руског рата, Турци су манастир спалили до темеља

и све монахе убили. Икона Богородице је чудом остала недодирнута огњем, ок-ренута лицем према земљи. Не зна се тачно ко је икону склонио и сачувао. После Октобарске револуције, најчувенији офталмолог Русије Владимир Петрович Фи-латов је дошао у посед иконе. Пошто је успешно оперисао тадашњег вођу СССР-а Јосифа Стаљина и спасио га од слепила, као противуслугу затражио је да се са-гради црква у којој ће икона Одигитрија Бајталска моћи да задобије своје место. Стаљин није могао да повуче обећање, па је направљен храм у Одеси, близу болнице у којој је чувени офталмолог радио. Икона је добила свој дом, али није дуго боравила у њему. После смрти Стаљина, на власт у СССР-у је дошао Хрушчов, а ноћ пре него што су булдожери и трактори дошли пред храм у Одеси, доктору Филатову се у сну јавила Мајка Божија и тражила да икону склони из храма. Он однео икону на своју клинику, и тако је икона по други пут избегла уништење јер је храм порушен до темеља, а све иконе изнесене испред цркве и спаљене. Године 2005. чудотворна икона је враћена у Бајтал, у женски манастир Рождество Богородице који је у изградњи.

РУМА - ДОЧЕК ЧУДОТВОРНЕ УКРАЈИНСКЕ ИКОНЕ У ГРЧКОЈ ЦРКВИ

Пресвета Богородица Бајталска у РумиИако црна, предање каже да је икона сама од себе почела да се

обнавља, након што стручњаци нису успели да је рестаурирају

Дочек иконе са латицама ружа

Вечерње служење пед Богородицом Бајталском

Среда, 22. август 2018.20

11

������������

tel: 022/624-345069/680-800066/680-8000

Facebook: ��� ����������

• Kamionski i kombi prevoz, selidbe, �������������������������������������!����"���#��������������"�!��$��!����"� ����������$�����"���� ������������%���

Donosimo - odnosimo &������ ����&��!�!����

POTREBNI'()���*

022 615-615

�ast`uecvtswe066 615-1-615

_f_uew`ix1060;98411fegv3guyicbz{hh/`c

|||/c`abcdebgh`ijgke/i`}/`c

'��� �l���� 0;9 8 411

`i~exahagvgdt{txahaua{id`ahuich�

�� !"#$%&�'()*&+�,-!�#�'*(/&%#��&'(-*&%�()%,�0� &�2,$#�3!��&-*&%�,�&4-($,�'()&+#$&�vgkaukt�5*($�6��

�e~a�`exhijg�e}auh�euad`ahugua

106564;8499

uad`ahuguabgh`ijgke/kib

hav5ye�14450408149Qixji�eucdg�w`g}e~eww

_`abcdefgh`ijgke

EKO sm TEAM

U�g��auxaha{g�e�ghgciue�bawveU�ib{vahui}{icvijui}gchebwaui}{`ichi`e_`abcdefgh`ijgketv/ e�e`e�de4;

�av31445064806;biw310<5<P0816877

f����l����0;98411

787�8�9:�;<9�7:=(>!?$,%&�A!>�/!?,�( ?!)�)/)�(/��!�5*($

1202

7B�0*!3/!-4�CDE7C�;<9�7�

�aue3Q�84<6�<P~gue`e��avaui`4<6�01~gue`e�f�_4<6�01~gue`e

i`tdtdtkehatyi`beht_��`e�bed�hadchbevi}i}veceuew`ix;414

Тел: 022/610-144e-mail: redakcija@sremskenovine.rs

www.sremskenovine.rs

За шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, За го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, За ино стран ство 9.300 динара

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ

СВАКЕ СРЕДЕ

У ВАШЕМ

ДОМУ

Среда, 22. август 2018. 21

Šabac - Masarikova 135L6 Tel: 015/346-652

Šid - Kneza Miloša 22 Tel: 022/712-748

Sremska Mitrovica - Žitni trg 18 Tel: 022/621-467

Sremska MItrovica - Žitni trg 10  Tel: 022/613-000

Donošenjem ovog kupona

stičete pravo na

na ceo asortiman:

led sijalice, led plafonjere,

lustere i lampe

Akcija traje do 30. septembra 2018.

10% POPUSTA

LED RASVETA

www.megga.rs

Стоји недалеко од мене и пупут оних смешних јапанских туриста који нас

увек забаве, без обзира на ком мери-дијану их срели, фотографише центар града. Док се лагано као какав војник окреће на петама ужурбано притиска тастер на апарату који у рафалу испаљује слику за сликом.

Оно што је нама „ловачка чека“, њему је сасвим пристојан, леп и функциона-лан сат, последњим урбанистичким захватима измењен, многима не више тако „романтичан“ градски трг и парк у њему, плато су и оаза какви се мало где могу срести. Заборављена фонтана руске емигранткиње најлепши је каме-ни цвет, „монотоне“ улице, равне су сокацима најчувенијих европских прес-тоница. Новоуређени Житни трг, око којег још увек ломе копља навикнути да једноличност сопственог и духа града у којем живе, за њега је позорни-ца на којој се укрштају историја и будућност.

Њему, који је са стране дошао у град којим ми сваки дан корачамо, све је другачије. Лепше. Он који није имао прилику да буде сведок тихог изуми-рања некадашње римске престонице, савска наследница старог Сирмијума личи на насеља које је могао срести иза балканске границе. Отуда ме и није зачудило питање које ми је, задивљен

градом у који је дошао као учесник ово-годишњег „Срем фолк феста“ поставио када смо се не баш тако давно сасвим случајно „сударили“ на Тргу Ћире Миле-кића: „Јел’ ово Њемачка?“

У први мах нисам знао шта да одгово-рим. Био је овај град свашта... Рим, Бугар-ска, Угарска, Аустрија, Турска, Србија... био је словенски, латински, келтски, авар-ски, германски... Можда се све то сабрало у лепоту која заједљивом сремачком оку измиче, али се лепи за душу ватреном Колумбијцу, радозналој Костариканки, Бугарину - чврстом Балканцу, Босанцу који у свему лепом види искључиво „Њемачку“ или Грку - навикнутом на склад античке архитектуре и духа.

Ако је судити по мишљењу које су током овогодишњег „Срем фолк феста“ о нама и нашем граду формирали странци, фестивал који већ 15 година исијава једнаком дозом оптимизма и љубави, одавно је превазишао себе и од (само нама) „обичног догађаја“ пре-растао у можда једину ствар која има довољно снаге да око себе сабере све митровачке духове. Заједљиве, злура-де, доконе, немарне, узбуђене, насмеја-не, добронамерне, будне и успаване. Да није тако, град који сваког августа зами-рише на латинске плесове, грчка мора, исконске словенске Татре и меланхо-лични призвук балканске тескобе,

сигурно не би био толико широк, отво-рен и допадљив онима који су, да би у њему провели свега неколико дана прешли „свега неколико“ стотина и хиљада километара.

Ми нисмо Немачка. Ни „Њемачка“. Најпре зато што не ценимо своје онолико колико то чини просечан становник Југо-вићима, ма како парадоксално звучало, најближе и најмилије државе. Нисмо ни Немачка ни „Њемачка“ и зато што не умемо да покажемо шта имамо. Да про-дамо још мање... а и како би када то што имамо не ценимо. У крајњем, ми нисмо „Њемачка“ јер не верујемо да можемо стећи оно што код „Швабе“ тражимо.

А можемо! Кад хоћемо! Да очистимо, саградимо, оградимо, уредимо. Да про-менимо. Да изађемо из сопствене мало-душности и незадовољства и покажемо свету да смо бољи него што се о нама мисли. Него што сами о себи мислимо.

Да би били „Њемачка“, како се учи-нило мом несуђеном пријатељу из Бановића, нису нам потребни прописи, казне, ригорозне санкције. Довољан је само јак мотив и свест да живимо у граду који је не само лепши него што мислимо, већ и бољи него што то заслужујемо да буде. Ако то имамо, онда ће градске службе сваки дан ради-ти као што су то чиниле током трајања „Срем фолк феста“. Улице ће нам бити

без папира, раскрснице без нервозног трумбетања ужурбаних возача, а тргови без мрзовоље којом бојимо вреле летње дане.

У могућности да нас све окупи, да нама и онима који у наш град долазе скрене пажњу на (не)скривене лепоте некадашње престонице велике Импе-рије, у способности да нас „натера“ да будемо бољи и да своје послове обављамо квалитетније него иначе, али и у умеђу да у свет пошаље сасвим дру-гачију слику о нама, лежи највећи зна-чај „Срем фолк феста“.

А „фест“ су људи. Они који су га осми-

слили, реализовали, који су играли, гос-товали, гледали. Они који су град на Сави пожртвованим радом учинили лепшим и бољим током недеље у којој смо били светла тачка светске културне мапе. Ти људи, то смо ми! Митровчани који су макар на трен показали да могу бити „Њемци“. И више од тога, грађани старе престонице свесни одговорности која им је чином рођена у „славној мајци свих градова“ стављена на леђа и које се не могу ослободити ма колико то желели.

Бити „Њемац“, значи бити Митровча-нин!

С. Лапчевић

СРЕМСКА МИТРОВИЦА - ТУЂИМ ОКОМ О НАШЕМ ГРАДУ

„Јел’ ово Њемачка?“Био је овај град свашта... Рим, Бугарска, Угарска, Аустрија, Турска, Србија... био је словенски, латински, келтски, аварски, германски... Можда се све то сабрало у лепоту која заједљивом сремачком оку измиче, али се ватреном Колумбијцу, радозналој Костариканки, Бугарину - чврстом Балканцу, Босанцу који у лепом готово увек види „Њемачку“, Грку - навикнутом на склад античке архитектуре и духа лепи за душу

И ове године, шести пут за редом, глумци Аматерског позоришта

“Бранислав Нушић”, које ради при Кул-т урно образовном центру Шид, учествовали су у Спортско-еколошком кампу “Кошница пријатељства” који је одржан у Бегечкој јами. Овај Камп за циљ има смањење друштвене искљу-чености посебно осетљиве групе деце и омладине без родитељског и адекват-ног родитељског старања социјализа-цијом са децом из сличних институција као и са децом из локалне средине кроз програме спортског, еколошког и кул-турног садржаја. Шидски глумци су се укључили као волонтери, а редитељ АП “Бранислав Нушић” Цветин Аничић држао је малишанима луткарске ради-онице на којима су деца правила лутке. На крају су сви заједно кроз мали сцен-ски приказ презентовали свој рад на тему толеранције, пријатељства и соли-дарности.

-У “Кошници пријатељства” сваке године се окупи велики број оних који су спремни да буду ментори деци која су била “каменчић на путу” њихових биолошких родитеља. Преко 70 мали-

шана са разним тешким судбинама окупљају се у Кампу који организује Удружење грађана “Кошница” из Новог Сада. Већ шест година сам део тог вели-ког тима и радо преузимам менторство и кроз своју уметност пружам им тре-нутке маште и креативности. Сви су

срећни, јер својим рукама стварају нешто велико и снажно. Осећају се корисно, јер и они умеју и они знају, самоуверени су и могу све, па радост када све буде готово није обична радост него је узвишена као код војсковођа освајача. И током луткарских радиони-ца док лепе сунђер, папир, док шмир-глају стиропор, они заборављају све што су носили на својим малим немоћ-ним плећима. Заборављају немаштину, глад, хладноћу, пијаног оца, немарну мајку, тврду даску на којој спавају...Међу децом свратишта била су и деца из домова без родитељског старења која опет носе своје бреме одбачености. Знам доста људи који су из домова оти-шли у свет и постали велики људи, тако да су својим биолошким родитељима доказали да нису били “каменчић на путу” него бисер који су шутнули. У Кампу је, такође, било и малишана која су преживела породично насиље или га још преживљавају. Та група деце је најо-сетљивија, јер је њихова душа са ожиљ-цима, изгребана и да све то зацели треба доста времена и рада. Била су и деца с Косова и Метохије која нису

остављена од родитеља, али су бојим се остављени од друштва и некако дола-зе из некаквог “гета” где ни сами не знају коме припадају. Све у свему, разних судбина, разних животних прича је било у “Кошници”, али све у тих седам дана рад са њима некако преточи се у једно

сновиђење живота какав сви заслужују – прича о својим искуствима у раду са децом у “Кошници пријатељства” Цве-тин Аничић, редитељ Аматерског позо-ришта “Бранислав Нушић” Шид.

С. Михајловић

Можемо да покажемо свету да смо бољи него што се о нама мисли (Фото: www.cofamac.com, Amanecer Colombiano)

ШИД – ГЛУМЦИ АП “БРАНИСЛАВ НУШИЋ” УЧЕСТВОВАЛИ У КАМПУ “КОШНИЦА ПРИЈАТЕЉСТВА”

Сновиђење живота какав сви заслужују

Цветин Аничић, редитељ АП “Бранислав Нушић” ШидЛуткарска радионица у

“Кошници пријатељства”

Разговарају два прасета, па једно каже другом:

- Јел’ верујеш у живот после Нове године?

Иде плавуша улицом са прасетом под руком и пролази поред једног типа који упита:

“Откуда ти то?” Добио на лотоу, одговори

прасе.

Среда, 22. август 2018.22

Q�#�?���������9ОванМогуће је да ћете у наредном периоду бити превише уморни да бисте могли да извучете максимум из посла. Враћа вам се осећај незадовољства који сте имали и раније у вашем браку.

БикУколико будете показали упорност, можете да очекујете пословне резултате који су више него задовољавајући за вас. Могуће је да тренутно влада затишје између вољене особе и вас.

Бли за нацНије претерано повољан период за пословно поље. Потрудите се да не покрећете важне пројекте. Могуће је да вам долазе неки мањи проблеми у комуникацији с особом коју волите.

РакАко можете, покушајте да склопите неко партнерство с особом која је такође рођена у воденом знаку. Можете да очекујете стабилну љубавну ситуацију и уживање с партнером.

ЛавУколико планирате путовање, пред вама су позитивне околности. Све ће бити и боље него што очекујете. Могуће је да вам се допада особа с којом не бисте смели да се упуштате у нешто више.

Де ви цаНемојте да очекујете превише промена на пословном плану. Неке ствари ће једноставно тећи успорено. Могуће је да се особа којој се удварате није одлучила за везу са вама.

Ва гаПозитиван став који сте заузели на пословном плану може да вам донесе више него добре резултате. Биће вам тешко да сасвим јасно решите проблеме који су се појавили у емотивној вези.

Шкор пи јаПред вама је повољан период за покретање нових пословних пројеката и промена. Желите да наставите даље, заборавите прошлост и нађете љубав свог живота.

Стре лацПрипремите се за неке потешкоће на пословном плану. Доста тога неће бити онако како очекујете. Могуће је да нисте имали довољно времена да се посветите партнеру и да вам он сада то пребацује.

Ја рацОчекујте период у којем ће бити мањих препрека и отежања на пословном плану. Не иде вам баш све глатко. Могуће је да од данашњег договора с партнером зависи заједничка будућност.

Во до ли јаМогуће је да ћете имати неки мањи губитак или штету. Потрудите се да на неки начин осигурате своју имовину. Уколико сте у браку, очекују вас веће трзавице и проблеми током наредног периода.

Ри беНије претерано повољан период за склапање било каквог посла. Потрудите се да све оно што вам је важно мало одложите. Пред вама је прилика за необавезну авантуру.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

������ ��������

����

�������� ���. �����

����������

�� ��������������

� ��������� �

����������

����-���

������ �����

���������

������������

����

�������������

��������

������ ������

����

������-������

�������

����-������

�����-���������

������-������

�����

�������������

!���� �-������

�������

����������� ������ ������

������������������������

���������������

����

����-�

-------------- ��������-������!�� ����

������������

������-��

�������������

������. �������

��� --------------

"������������

��#

------------- ����������

��

���� ���������

��$�� --------------

�������� ������������

$���%�

���� -------------- �����-

���������

�������������������

����������

����

�����������

---------------- �����-

�����

������

������-���

------------- ����

������-����

�������-����

�������

�� �� --------------- �������������

��������

�����%�� �������

����

�������-����

���� ------------

�������

�����������

�����������-����

�� �����������

�����������

�� �����

��!�$������

�������� ---------------

�������������� �����

������

�&'(������������������% (1 *+,/(023�� ����%(14�0353/(023�6 789/:(�,&+('(6�;�������������<�=�*+,/(023�6�>389������������? *+,/(023�

����������

�����������������������

���

����������������"���

����� ��������������

@B���������������������

�����������

-------------- �����

���� �����

���������

ВОДОРАВНО: 1. Део декоративне одеће, 7. Народни обичаји (мн.), 13. Богато одевене, 14. Ознака за карат, 15. Барска биљка, 16. Наша глуимица и списатељица, Ева, 17. Скроман, сирома-шан, 20. Јапанска кратка лирска песма, 21. Пето и седамнаесто слово азбуке, 23. После тога, 25. Пословна смицалица, 29. Врста јужног воћа, 31. Бојни поклич, 32. Хемијски знак за актинијум, 33. Носач, хамал (турц.), 35. Кућна посуда, аван, 37. Коњи у народним песмама, 38. Лева рука, шатро., 40. Баксуз, пех (турц.), 42. Они што иритирају, 43. Збрка, метеж.

УСПРАВНО: 1. Људи са Кордуна, 2. Планина у Србији, 3. Аутомото савез Србије, 4. Аутоозна-ка за Венецију, 5. У години (лат.), 6. Узани, кнап, 7. Округло слово, 8. Вештачка устава на води, 9. Америчка спринтерка, Кристина, 10. Егземли грација, (скр.), 11. Река у Русији, 13. Заштита од губитка топлоте, 14. Врста житарице, 18. Део мушке одеће, 19. Примитивни уређај за на-водњавање, 22. Аутоознака за Шабац, 24. Име кунг – фу легенде, Брус, 25. Марљиве, сићушне животињице, 26. Наша негација, 27. Хемијски знак за калцијум, 28. Хајдучки помагач, 30. Река у Русији улива се у Охотско море, 34. Латица, песн., 35. Река у Француској, 36. Грубо сукно, 37. Америчка боксерска легенда, Мухамед, 39. Билијарски штап, 41. Име глумице, Маргарет, 43. Ознака за пара.

СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман

�����

ВИЦ

Пљескавице од шпанаћа

Састојци: 1кг спанаћа, 2 јаја, брашно по потреби, суви зачин, чен белог лука.

Начин припреме: Спанаћ благо обарите и ситно исецкајте. У посуду ставите јаја, убаците спанаћ и руком сједините.

Додајте ситно сецкан бели лук и зачинити зачином. Kада то добро сједините, додајите кашику по кашику брашна и мешајте смесу док не постане чврста, али не пречврста. Оставите да одстоји у фрижидеру сат времена, па пеците у рерни.

Среда, 22. август 2018. 23

� ����������� �������������� ��������

� � ���������!� "� ��� #

www.pogrebneuslugeodense.rs

$ �%&'()*+,-)*,(+$ �%&'()))')+).))

Дневни боравак за децу, младе и одрасле са ин-телектуалним и менталним сметњама, који

фунционише у оквиру Центра за социјални рад Рума, овог лета није правио паузу са радом. Пре-ко 30 корисника свакодневно долази у просторије Дневног боравка код Змај Јовине школе, где су им организоване свакодневне активности, са једином изменом да су током лета спојене групе за децу и одрасле. Већ трећу годину корисници, поред свих активности, два пута недељно током лета, па тако и овог, одлазе на градски базен у пратњи својих васпитача, што им је одобрено одлуком председ-ника Општине Рума, Слађана Манчића уз подршку

Центра за социјални рад.-Сваке недеље два пута наше кориснике водимо

на купање на базен Борковац, што има вишеструку корист за њих. Већина од њих никада није имала прилику да иде на купање и не можете да зами-слите колико су срећни када их тамо одведемо. Са њима су увек три васпитача, а поред тога буду и под појачаним надзором спасилаца са базена, који им највише помажу приликoм уласка и изласка из воде. Наравно, водимо рачуна о њиховој безбедно-сти, купају се искључиво у малом базену. Пре сваке сезоне сви су упознати са правилима понашања, како морају да се понашају у води, како да безбедно

уђу у базен, а како смо овде заједно већ неколико година, постоји обострано поверење између нас васпитача и корисника, па нас сви слушају и заиста немамо никаквих проблема. А поред забаве, није потребно говорити колико је боравак у базену ко-ристан за њихово психофизичко стање, каже Дра-

гана Пилиповић, координатор Дневног боравка.Дневни боравак током године ради у две смене,

преподневну похађају деца и млади, а поподневну одрасле особе са сметњама у развоју. Током лета, када су неки од њих на летовању са својим роди-тељима, долази нешто мање корисника, те су обе групе спојене у једну преподневну. Сваког поне-дељка корисници похађају кулинарску секцију, када им у просторије долази професор куварства из Средње стручне школе “Бранко Радичевић” Рума. Среда је дан резервисан за одлазак у средњу пољопривредну школу у Руми, где корисници дневног боравка раде на фарми, хране животиње, упознају се са основама пољопривредне произ-водње, учествују у свим активностима које спро-воде на школским пољима и у фарми. Четвртком их такође посећују професори из Бранкове школе, када је на програму шиваћа радионица. Редовни су и одласци у куглану у спортској хали и по жељи у теретану. Осим тога, редовно се обилазе градска библиотека, музеј и остале установе у циљу инклу-зије и прихватања од стране деце из опште попу-лације, у чему је током година постојања дневног боравка остварен значајан напредак. Сваки дан је попуњен, а паузе током лета нема, како би се ост-варио континуитет у раду, који је за ову категорију становништва неопходан.

- Редовне активности за њих су неопходне. За њихово стање ритам је веома важан. Летња пауза

од два месеца, као код деце из опште, здраве попу-лације, за њих би била деградирајућа. Континуитет је битан како наши корисници не би назадовали, како би стално развијали осећај одговорности и припадности и развијали неке своје вешти-не у складу са њиховим могућностима, рекла је БиљанаЧестић, васпитач и физиотерапеут.

То је једна страна приче, а друга је она важна за родитеље деце са сметњама у развоју. Без обзира на то да ли је лето или зима, родитељи су ти који носе највећи терет и који добро знају шта значи када на шест сати своје дете могу да оставе на си-гурном и да се посвете послу и остатку породице.

- То нам је веома важно. Једна моја ћерка по-хађа дневни боравак и овде сам ангажована и као неговатељица. Када су деца мања, много значи тих пар слободних сати током којих родитељи могу да се посвете својој здравој деци, која су у нашим случајевима често запостављена, као и цела по-родица. А о деци и породици морамо да бринемо целе године, без обзира на то да ли је лето или не, каже Весна Милеуснић, родитељ девојке која је корисник дневног боравка.

Дневни боравак за децу, младе и одрасле са интелектуалним и менталним сметњама, фун-ционише у оквиру Центра за социјални рад Рума, формиран је пре осам година. Почетком ове го-дине добио је лиценцу за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на пет година. У оквиру њега раде две групе, јед-на за децу и младе, друга за одрасле, а како кажу, захваљујући подршци Општине Рума и Центра за социјални рад коме припадају, услови за рад из године у годину су им све бољи.

С.Белотић

РУМА - ЛЕТЊЕ АКТИВНОСТИ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Без летње паузе за Дневни боравакБез обзира на то да ли је лето или зима, родитељи су ти који

носе највећи терет и који добро знају шта значи када на шест

сати своје дете могу да оставе на сигурном и да се посвете

послу и остатку породице

Душанка Душа Рудић из Шида писањем поезије почела је да се бави још у основној

школи. За свој састав на тему “Хвала ти за живот” у другом разреду средње школе добила је другу награду Војводине, што јој је дало ветар у леђа да настави даље са својим хобијем.-Нисам тада много веровала у себе, али сам имала велику подршку својих професора. Током наредних година схватила сам поезију много озбиљније, као начин и могућност да кроз своје стихове нешто кажем. Поема по којој сам постала позната и ван граница наше земље а коју сам написала сада већ далеке 1996. године носи назив “Крвава бајка” и она је на неки начин постала моја лична карта. То је поема која говори о прогону Срба и толико је била популарна и позната тада, да су њоме у то време започињали сви хуманитарни концерти у земљи – прича о својом књижевном стваралаштву Душанка Душа Рудић из Шида.

По природи тиха, ова талентована Шиђанка никада није умела да своја осећања и животне недаће исприча другима. Каже да је увек “облачила” осмех, али је зато све своје туге преточила у стихове, те јој је постао својеврсни вентил за емоције.

-Могла сам на тај начин да искажем све оно

што ме боли – а највише ме боли људска патња, пре свега патња српског народа, јер сам велики патриота, волим ову земљу и свој народ. Све негативне емоције се таложе у мени и у једном тренутку кап прелије чашу и изађу стихови из моје душе. Родољубива, односно патриотска поезија је нешто што највише волим да пишем,

ШИД – ДУШАНКА ДУША РУДИЋ, ПИШЕ ПОЕЗИЈУ ВЕЋ

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ

“Крвава бајка” као лична картаРодољубива, односно патриотска поезија је најмеродавнија

историја, а све друго су само пролазни тренуци у животу –

каже песникиња Душанка Рудић

јер мислим да је она најмеродавнија историја, а све друго су само пролазни тренуци у животу. Прозну историју увек пишу победници, увек је мењају и коригују, а ниједну песму написану о неком догађају који се збио никад нико није променио и по мени је она најверодостојнија истина. Јер, рецимо, неко ко за сто година буде читао моју “Крваву бајку” биће му јасно шта се то тада дешавало, без обзира шта о томе тада буду писали уџбеници – прича песникиња.

Душанка каже да након што јој је објављена прва збирка песама, није желела да се намеће публици, јер сматра да поезија треба њу да води, а не да буде обрнуто. Управо се то и десло, све ове године стихови су је и водили кроз живот и обележили су њен пут. Због изненадне тешке болести која је задесила пре 17 година, Душа се повукла из јавности, али то није утицало на њен

стваралачки рад. Слала је своје песме на бројне међународне фестивале, а оне су потом биле објављиване у заједничким зборницима поезије са тих фестивала. Недавно је постала члан новоформиране Књижевне заједнице Шид и своје стихове говорила је на књижевној вечери које је одржано у Музеју наивине уметности “Илијанум”. У плану јој је, каже, да наредне године изда своју другу збирку поезије, а затим ће светлост дана да угледа и њен роман који пише већ неколико година. Тема романа је шта се дешава са човеком који је суочен са својом смрћу. У тој књизи, која ће бити мотивациона, Душанкина поука и порука јесте да човек што год у животу ради мора да има неки разлог за то, највећи мотив за живот су деца.

С. Михајловић

Екипа на окупу и током лета

Кулинарска радионица

Душанка Душа Рудић из Шида

Среда, 22. август 2018.24

www. sremskenovine.rs

Дана 1. септембра 2018. навршаба се шест најтужнијих година од одласка мојих вољених

МИЉАНЕ И ДРАГОМИРА

Били сте моја радост, моја љубав, моји најближњи које ми је Бог подарио. Али то је кратко трајало , рано сте отишли, а ја сам остала уморна и сломљена срца после ваше сахране са

болом дубоким као море крај којег сте настрадали. Били сте као светлост која ме је обасјавала, а сада сте моја чежња која

ми одржава веру и наду у вечни живот.Парастос ће се одржати 25. августа на Српском православном

гробљу.Мама

Последњии поздрав

др ДУШАН СТОЈАНОВИЋ(1941 – 2018.)

Волимо те... Остајеш са нама, у нама... Заувек...Хвала ти за све!

Твоји Аница, Младен, Маја, Андреј и Марко

Сећање

НИКОЛА СТОКАНОВИЋ25. август 2011 – 2018.

Никице, и после седам година увек и заувек са нама.

Твоји најмилији

Навршава се пет година нашој драгој мајци Госпи

ПАВЛОВИЋ

С љубављу и поштовањем, заувек у срцу и сећању наших драгих родитеља.Синови Ратко и Душко, унуци и снаје

ГОСПА(1943 – 31.8.2013.)

СТАНИСЛАВ(21.9.1940 – 13.7.2018.)

Навршава се тужна година како није са нама наша мајка

БОСА ЈОВАНОВИЋ

из Бешенова

Мајко, поносни смо што смо те имали. Заувек ћеш

бити у нашим срцима.Твоја деца

IN MEMORIAM

ДРАГОМИР ЛЕВАЈАЦ

25.08.2005 – 25.08.2018.

Драги мој тата, Све ове године кад год

помислим на тебе и тужна сам и радосна, али увек поносна. Често бих баш

теби штошта испричала, јер си само ти све разумео.

Твоја ћерка

Тужно сећање

ИВАН СЛАМАЈ(24.8.1997 – 24.8.2018.)

Ни време ни речи нису нам утеха. Имамо само тужно сећање и сталну

чежњу за тобом.Твоји мама, тата и брат

Дана 25.8.2018. навршава се десет година од смрти нашег драгог оца и супруга

ПОПОВИЋ СИНИШЕ –

МИЛА(2008 – 2018.)

Твоје Зорица, Соња и Милка

Дана 28.8.2018. навршава се шест месеци како нас је напустила моја драга и једина сестра

ДРАГИЊА РАТИЋ

Бол и туга не мере се речима, ни временом које пролази, већ празнином

која је остала твојим одласком.

Твоја сестра Дрена са породицом

Дана 28.8.2018. навршава се шест месеци како није са нама наша драга супруга, мајка и бака

ДРАГИЊА РАТИЋ

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у

суботу 25.8.2018. давати шестомесечни помен.

С љубављу и поштовањем чуваћемо те од заборава.

Твоји најмилији супруг Драже, син Жељко, ћерка

Весна са породицама и остала многобројна родбина

Дана 26.8.2018. навршава се шест година како није са нама

ЧИЕФ ЈАНКО(1935 – 2012.)

Драги Деко, са љубављу и поштовањем чувамо те од

заборава.Твоји најмилији.

Драги Миљана и Гаги,волели би када би могли

вратити време, преко свих трагедија и видети вас

опет срећне и задовољне.

Маја и Дамир

Извињење

У прошлом броју нашег листа, ненамерном грешком битно је измeњен садржај једног помена.

Извињавамо се породици Павловић.

Среда, 22. август 2018. 25

РЕПУБЛИКА СРБИЈАОПШТИНА ИНЂИЈА

Одељење за урбанизам,комунално стамбене пословеи заштиту животне средине

Број: 501-44/2018-IV-02- 6Дана: 22.08.2018. године

Инђија Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне

средине Општинске управе општине Инђија, у складу са чланом 29. Закона о процени утицаја на животну средину («Службени гласник РС’’, број 135/04 и

36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ

О донетом решењу да није потребна процена утицаја пројекта на животну средину

Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине, на захтев носиoца пројекта „KryoGas“ из Београда, ул. Драгослава Срејовића број

1, спровело је поступак одлучивања о потреби процене утицаја на животну средину за Пројекат изградњe опреме и инсталација за пуњење боца угљендиоксидом,

течним нафтним гасом и батерија и трајлера компримованим природним гасом, на катастарској парцели број 2873/1 КО Инђија, на територији општине Инђија. У спроведеном поступку донето је решење да за предметни објекат није потребна

процена утицаја на животну средину.

Донето решење заснива се на анализи захтева носиоца пројекта и података о локацији, карактеристикама и могућим утицајима пројекта на животну средину, при чему су узети у обзир прописани критеријуми за пројекте наведене у Листи

I Уредбе о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину

(‘’Службени гласник РС’’, број 114/08).

Представници заинтересоване јавности, органа и организација могу извршити увид, сваког радног дана у времену од 900-1200 часова у просторијама Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине, Инђија, Цара Душана број 1, и изјавити жалбу на донето решење Покрајинском секретаријату за

урбанизам и заштиту животне средине из Новог Сада, у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења путем овог органа.

Одељење за урбанизам, комунално стамбене пословеи заштиту животне средине

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА

ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦАГрадска управа за урбанизам.

просторно планирање и изградњу објекатаБрој: 350 – 186/ 2018 – VI

Дана: 22. 08. 2018. год.СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Градска управа за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица у складу са чланом 50 Закона о планирању и

изградњи (“Службени гласник РС”, број: 72/2009 и 81/2009 – исправка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014 и

145/2014),

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И Д

О НАЦРТУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈEКОМПЛЕКСА ЗА ИЗГРАДЊУ ЕНЕРГАНЕ НА БИОМАСУ И СТОЧАРСКЕ ФАРМЕ

У К.О. ЈАРАКГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА

1. ЈАВНИ УВИД о нацрту Плана детаљне регулације одржаће се у трајању од 30 дана и то: од 22. августа 2018. до 21. септембра 2018. године.

Нацрт Плана детаљне регулације биће изложен на јавни увид сваког радног дана од 9 до 14 часова у холу зграде Градске куће Сремска Митровица,

у Сремској Митровици, улица Светог Димитрија број 13. Заинтересована физичка и правна лица имају право да прегледају

изложени нацрт Плана детаљне регулације и могу доставити примедбе у писаном облику у току јавног увида.

Примедбе доставити на Градску управу за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката са назнаком: - за Комисију за планове – у

Сремској Митровици, улица Светог Димитрија, број 13.2. ЈАВНА СЕДНИЦА КОМИСИЈЕ ће се накнадно заказати, а одржаће се у

згради Градске куће Сремска Митровица , улица Светог Димитрија број 13. у Сремској Митровици.

Раду Комисије могу присуствовати физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања

јавног увида.НАЧЕЛНИК, Весна Вујановић, дипл. правник,

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА

ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦАГРАДСКА УПРАВА ЗА УРБАНИЗАМ,

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТАБрој: 350 – 200/ 2018 – VI

Дана: 22. 08. 2018. год.СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Градска управа за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица у складу са чланом 45а Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, број: 72/2009 и 81/2009 – исправка,

64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014 и 145/2014), и чланом 36 Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (“Службени гласник РС”,

број 64/2015), излаже на

РАНИ ЈАВНИ УВИДМАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

БЛОКА ИЗМЕЂУ ДРЖАВНОГ ПУТА IБ РЕДА БРОЈ 20, УЛИЦЕ ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ И СТАМБЕНОГ НАСЕЉА „МАРКО ПЕРИЧИН КАМЕЊАР“

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

1. РАНИ ЈАВНИ УВИД ће се обављати у холу зграде Градске куће Града Сремска Митровица, у Сремској Митровици, улица Светог Димитрија број 13 и

трајаће 15 дана и то: од 22. августа 2018. до 05. септембра 2018. године. У току трајања раног јавног увида заинтересована правна и физичка

лица имају право упознавања са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, могућим решењима за

урбану обнову и ефектима планирања. Обавештавају се и позивају органи, организације и јавна предузећа

који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора и изградњу објеката да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и

степена утицаја на животну средину. Заинтересована правна и физичка лица могу доставити примедбе

и сугестије у писаном облику на Градску управу за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица, улица Светог

Димитрија, број 13. у Сремској Митровици.

НАЧЕЛНИК, Весна Вујановић, дипл. правник,

Одељење за инспекцијске послове и комуналне делатности, Општинске управе општине Стара Пазова, сходно одредбама члана 10. Закона о процени

утицаја на животну средину (“Службени гласник РС”, број 135/2004 и 36/09) објављује

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештење о поднетом захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја пројекта изградње комплекса за производњу пластичне

амбалаже, на животну средину

Носилац пројекта, “Jokey BG Invest” Д.О.О. из Нове Пазове, ул. Четврта индустријска бр. 22, поднео је дана 22.08.2018. године, захтев за одлучивање

о потреби процене утицаја пројекта изградње комплекса за производњу пластичне амбалаже, чија се реализација планира на кат.парц.бр. 6037/26 к.о.

Нова Пазова, у Новој Пазови, у ул. Прва јужна радна бб.

Увид у документацију из захтева носиоца пројекта, могућ је сваког радног дана у просторијама Општинске управе општине Стара Пазова, ул.

Светосавска бр. 11, на првом спрату, канцеларија бр. 8, у анексу.Ваше мишљење, у писаној форми можете доставити на адресу надлежног

органа, Одељења за инспекцијске послове и комуналне делатности Општинске управе општине Стара Пазова, ул. Светосавска бр. 11.

Надлежни орган одлучиваће о поднетом захтеву узимајући у обзир мишљења достављена до 03.09.2018.године.

НАЧЕЛНИК, Весна Вујановић, дипл. правник,

Среда, 22. aвгуст 2018.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

Јавно комунално предузеће за производњу и дистрибуцију топлотне енергије

"Топлификација"

Сремска Митровица ул. Змај Јовина бр. 26 Телефон: 022/610-584; 612-694; 639-272

Служба за односе са потрошачима 022/618-022Бесплатна телефонска линија 0800/108-022

E-mail: smtoplana@ptt.rs Web: www.smtoplana.rs

������������]���������^�_����������� � ��`����� �`f��������������_

ghgpqt�: 022/610-069, 624-657, 621-065 uxyz: 022/610-070

�"¿À![&$2À¿.&3064/8894-580

�"$?2&)[&)"2"Á*[$%&2([(]&W&?*)!*Â&\"3 1P118;118;44�!&X[(#X&[*#*XPX*;4\&$*+&�

www.sremgas.rsD�/!,?{ iÅkazc`ab}ec/`c

�!B�*]+*Æ&[$%(Y.!(B&X&;<5�44111�!"#$%&'()!*+(,&

Многа пријатељства не трају дуго. Реткост је данас, да једно послов-

но пријатељство, опстане више од две деценије и да траје, несмањеним жаром, како пословно тако и приватно.

Више година траје сарадња и прија-тељство угоститељског објекта Стара Променада и тамбурашке банде Стара Променада.

- Наш оркестар постоји више године, ја сам у њему четири године и свирамо у Променади. Неки од наших чланова, свирају више од десет година у овом локалу каже Златко Вулетић Рибар.

Својеврсни врхунац њихове плодне сарадње јесте и наступ на Тамбурашкој вечери „Од бегеша до прима“, која је одржана 15. августа, где су музичари из Старе Променаде наступили под име-ном објекта у коме свирају.

- Стара Променада је део нас и баш зато смо узели то име. Наступ на тамбу-рашкој вечери, урадили смо првенстве-но због тога што је то један наш фести-вал, митровачки, а и да би рекламирали нашу кафану и нас. Ово је наш извор са кога пијемо воду. Сваки оркестар мора да има место где се окупља, где ради, да би људи знали где могу да вас чују,

колико год квалитетни били... Ако седи-те код куће, нема вас. Ми смо свирали свуда по Србији а недавно смо ишли у Венецију да свирамо на једном крштењу, истиче Вулетић.

Газдарица ове чувене кафане Дра-женка Отовић задовољна је сарадњом са својим музичарима. Она је дуго годи-на била радник у овој кафани, да би пре пар година преузела кафану и почела

неку нову причу за Стару Променаду.- Наша сарадња је изузетна, они су

били уз мене када је било јако лоше и када је било јако добро. Од првог дана, када сам преузела кафану, до данас они су са мном и ја са њима. Ово је један породични објекат са свом топлином коју породична места носе. Гости се осећају пријатно и радо нам се враћају. Изуетно ми је драго што су музичари

одлучили да узми име нашег објекта за наступ, то вам говори да је наша сарадња више од пријатељства, са поносом истиче Драженка.

Данашња тамбурашка музика, кре-нула је неким другим токовима, реком без повратка. Ретка су места и банде, које свирају праву тамбурашку музику и негују старе песме.

- Ми смо продавци музике, продајемо песме и то је неко додатно занимање, јер углавном смо сви пензионер или ћемо ускоро то бити. На нашем репер-тоару, налазе се песме које су старе и век или два, али и пробране новоком-поноване песме, итиче Вулетић.

Локација на којој се налази овај рес-тора, свима је добро позната. У пријат-ном амбијенту, испод велике винове

лозе свакога дана продефилује велики број гостију, домаћих али и туриста којих је све више у граду поред Саве.

У шали наши саговорници кажу да им је позиција супер и како би морали да организују једну радну акцију, на којој би прокопали канал испод насипа, да мало воде са реке доведу до својих столова.

У. М. – Сл. Н.

Сјајан наступТамбурашко вече, које је про-

шле среде одржано под називом „Од бегеша до прима, било је у знаку сјајног наступа комбинова-ног оркестра Стара Променада из Сремске Митровице. Публику је посебно одушевио фронтмен овог бенда Златко Вулетић популарни Рибар. Који је те вечери пред више хиљада посетилаца демонстрирао сву лепоту традиционалног сре-мачког музицирања и својим пес-мама побрао френетичне аплаузе бројних обожавалаца.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – ТАМБУРАШКА ПРИЧА

Нова прича Старе ПроменадеГаздарица ове чувене кафане Драженка Отовић задовољна је сарадњом са својим музичарима – Изуетно ми је драго што су музичари одлучили да узми име нашег објекта за наступ, то вам говори да је наша сарадња више од пријатељства, с поносом истиче Драженка

Рибар опчинио публику

Драженка Отовић и Златко Вулетић

Представници Месне Заједнице Сибач и Општине Пећинци полагањем венца на спомен обележје палим борцима и

жртвама фашизма обележили су протеклог викенда сеоску славу у овом насељу. Венац су положили председник Савета МЗ Сибач Ђорђе Смиљанић и председник општине Пећинци мр Жељко Трбовић, који је том приликом нагласио да сва сремска села имају традицију чувања сећања на жртве ратова.

- Мештани који су дали своје животе да бисмо ми данас живели у слободи не смеју бити заборављени. Они су дали своје животе за нашу слободу, а пећиначка локална само-управа ради на томе да у тој слободи што боље живимо. Ускоро почиње изградња пута у радној зони Сибач, а већ имамо у најави и инвеститора из Енглеске који жели да

инвестира у ту зону. То ће омогућити младим људима да овде раде, живе и да овде заснују породицу, тако да у нашим насељима у будућности буде што мање празних кућа, поручио је Трбовић.

У културно-уметничком делу програма обележавања сибачке славе наступили су КУД “Искон”, Ања Деврња и Милица Клинчаревић.

Председник Трбовић је посетио и Обреж, где је прису-ствовао парастосу палим борцима и жртвама фашизма служеном испред спомен плоче постављене на згради основне школе. Парастос је служен поводом сеоске славе у овом насељу.

С. Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА - АКЦИЈА „КОМУНАЛИЈА”

Одговорно према љубимцу и граду

СИБАЧ, ОБРЕЖ - ПРОСЛАВЉЕНЕ СЛАВЕ

Одали почаст палима

Одали почаст палима

У оквиру пројекта „Одговорно према свом љубимцу – за чист град”, који

је подржан од стране ЈКП „Комуналије“ и „Еко-пројект тима“, у Сремској Митро-вици је постављено 10 посуда са врећи-цама за уклањање и одлагање измета кућних љубимаца.

Циљ овог пројекта је да допринесе заштити животне средине и повећати степен хигијене на улицама и зеленим

површинама нашег града, као и унапре-

дити свест власника кућних љубимаца.

Локације посуда: Градски парк (две

посуде), стамбено насеље Деканске баште

(једна посуда) , савски кеј (три посуде),

стамбено насеље Матије Хуђи (две посу-

де), Спомен парк, Омладински парк.

С. Н.

Постављено десет посуда

Среда, 22. aвгуст 2018. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

�zt�|x}����~��x�|x}������`��g��zyg�tq�|��tg`���q�q����g��zyx������q�|���xf����|q��|q��xt�zy��������x��x����::f������������x��xt��q��g|��f�l��������l����������������|xt��g�q|xtq|��f������=��3��|g��hx�tx��x�yq�|��f��x��x�����x��hq�|��f��qp��x�^ghq���f���g|q��x�}g|��f����hxt����hg���zt���0pq��q��g��q���g�4f����������������x�yq����h��f�g�hg�pq�t�{���������0�gt���x�hx����ghgpxyz4f�������������������0�x�yg��t�4�&�/!,?{�redakcija@sremskenovine.co.rsf�g�y������x�}�t{�������66�������!�2!�:�%&)!��x���x�`�������t�`f��q|��^gq��x�����������3�~x��gz���g�zg���������f������tx��xf�~x��q����t���x�tx������f������tx��xf�~x��tq�z��xt�z�|q���q�z����yq�

�"B($)&!$%(.!*]��11110<

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ - СИРМИЈУМ

Сремска Митровица, Змај Јовина 29Тел: 022/621-864

www.sm-vaspitac.edu.rs

KOНК УРСЗА УПИС СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ ОСНОВНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ШКОЛСКОЈ

2018/2019. ГОДИНИ ДРУГИ УПИСНИ РОК

ВАСПИТАЧ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА - 42 СТУДЕНТА (САМОФИНАНСИРАЊЕ)

СТРУКОВНИ ВАСПИТАЧ – СТУДИЈЕ НА ДАЉИНУ - 14 СТУДЕНAТА (САМОФИНАНСИРАЊЕ)

СТРУКОВНИ ВАСПИТАЧ ДЕЦЕ У ЈАСЛИЦАМА - 19 СТУДЕНАТА (4 БУЏЕТ И 15 САМОФИНАНСИРАЊЕ)

СТРУКОВНИ ПОСЛОВНИ ИНФОРМАТИЧАР -21 СТУДЕНТ (САМОФИНАНСИРАЊЕ)

пријављивање кандидата: 03. и 04.09.2018. године, од 08 – 14 сати провере склоности и способности (физичких, говорних и музичких) – (важи само за

студијске програме за васпитаче): 05.09.2018. године, у 9 сатиКандидати који нису задовољили на испиту за проверу физичких, говорних и музичких

способности у целости или делимично, имају право приговора Комисији за проверу физичких, говорних и музичких способности у року од 1 сат од објављивања резултата

диференцијални испит (математика): 05.09.2018. године, у 9 сати (важи само за студијски програм струковни пословни информатичар – кандидати који имају III степен)

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Информатика (за струковне пословне информатичаре): 06.09.2018. године, у 9 сати

Српски језик (само за студијске програме за васпитаче): 06.09.2018. године, у 9 сати

Општа култура - информисаност (за све студијске програме за васпитаче и струковне пословне информатичаре): 06.09.2018. године, у 11 сати

објављивање привремене ранг листе: 07.09.2018. године, у 12 сатиУчесник конкурса за упис може поднети приговор на регуларност конкурса, регуларност

испита и редослед кандидата за упис у прву годину основних струковних студија у року од 2 дана од дана објављивања привремене ранг листе на огласној табли школе

жалбени рок: од 07.09.2018. до 10.09.2018. године

објављивање коначне ранг листе: 11.09.2018. године, у 12 сати

упис примљених кандидата ће се обавити: 12. и 13.09.2018. године, од 8 - 14 сати

За проверу склоности и способности уплаћује се 3.000,00 динара на текући рачун школе.

За диференцијални испит из математике уплаћује се 3.000,00 динара на текући рачун школе.

За полагање пријемног испита уплаћује се 4.000,00 динара на текући рачун школе.Текући рачун школе: 840-1001666-93

Школарина износи 50.000,00 динара за све студијске програме за васпитаче (може у више рата), а за студијски програм струковни пословни информатичар износи 60.000,00 динара

(може у више рата).

Право уписа на студијски програм за васпитаче имају кандидати који су завршили средњу школу у четворогодишњем трајању.

Право уписа на студијски програм струковни пословни информатичар имају кандидати који су завршили средњу школу у трогодишњем и четворогодишњем трајању.

Провера способности има елиминаторни карактер, а не подлежу јој кандидати просветне струке (основне студије), и кандидати пријављњни за студијски програм струковни

пословни информатичар.

ДОКУМЕНТА ЗА КОНКУРС

Оригинална документа на увид, фотокопије следећих докумената: Диплома и сведочанства средње школе, извод из матичне књиге рођених, лекарско уверење са

уверењем логопеда (важи само за васпитачке смерове), доказ о уплати накнаде за полагање провере склоности и способности (васпитачки смерови), и пријемног испита

(сви смерови).

РЕПУБЛИКА СРБИЈААП ВОЈВОДИНАОПШТИНА ИНЂИЈА ОПШТИНСКА УПРАВАОдељење за урбанизам, комунално-стамбене пословеи заштиту животне срединеДана: 22.08.2018. годинеЦара Душана бр. 1И Н Ђ И Ј А

На основу члана 63. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Одлука УС, 50/13-Одлука УС, 98/13-Одлука УС, 132/14 и 145/14), члана 83. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (“Сл. гласник РС”, бр. 64/2015) и члана 18. Одлуке о организацији Општинске управе општине Инђија („Сл. лист општине Инђија“ број 23/17), Одељење за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија

О Г Л А Ш А В АЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ УРБАНИСТИЧКОГ

ПРОЈЕКТА

ЗА К.П. 2926/1 КО НОВИ КАРЛОВЦИ – ИЗГРАДЊА ФАРМЕ ЗА ТОВ ЈУНАДИ

1. На јавну презентацију излаже се Урбанистички пројекат за грађевинску парцелу број 2926/1 КО Нови Карловци – изградња фарме за тов јунади, којим се урбанистичко – архитектонски разрађује локација у КО Нови Карловци. Наручилац израде је „Aliquantum Agro“ ДОО из Инђије. Урбанистички пројекат је урађен од стране СР „Башић пројект“ из Инђије.2. Јавна презентација Урбанистичког пројекта се одржава у трајању од седам дана, од 22.08.2018. године до 29.08.2018. године. Место одржавања јавне презентације су просторије Општинске управе општине Инђија, Инђија, Цара Душана број 1, Одељење за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине, сваког радног дана од 11.00 h до 14.00 h. Урбанистички пројекат се може прегледати и на званичном сајту Општине Инђија – www.indjija.net – у делу Јавни позиви.3. Позивају се сва заинтересована лица да изврше увид у Урбанистички пројекат, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаном облику, надлежном органу, односно Одељењу за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, Инђија, Цара Душана број 1, путем писарнице Општинске управе, најкасније до 29.08.2018. године.4. Правилима грађења за пољопривредне радне комплексе на пољопривредном земљишту, која се дата Просторним планом општине Инђија (“Службени лист општине Инђија”, бр. 7/12), одређено је да ће се услови за изградњу нових пољопривредних радних комплекса, односно услови за изградњу објеката за потребе пољопривредне производње, издавати на основу урбанистичког пројекта израђеног на основу смерница из Просторног плана општине, уз прибављање услова надлежних организација и јавних предузећа у чијој је надлежности њихово издавање.

Одељење за урбанизам, комунално - стамбене послове изаштиту животне средине Општинске управе општине

Инђија

Среда, 22. август 2018.28 СПОРТ

ФУДБАЛ-РУКОМЕТ

РУМА - ПРИПРЕМЕ АРАПСКИХ СПОРТИСТА

Арапи запосели спортске терене- Генерално сам веома задовољан јер је хотел позициониран одмах поред спортске хале у којој тренирамо, град је миран, а Београд и аеродром су нам близу. Зато су се менаџери одлучили за Руму, каже Кхалед Талеб

Ових дана арапске спортске селек-ције поново су одабрале Руму за

припреме својих спортиста. У румском хотелу бораве рукометаши национал-не селекције Кувајта до 19 година и млади фудбалери из клуба Схаријах из Уједињених Арапских Емирата.

Национална рукометна селекција Кувајта до 19 година са стручним тимом се припрема у Спортском цен-тру, а у Руми бораве 13 дана, након чега ће још неколико дана провести у Београду.

- Први пут се ова селекција припре-ма на тренинг кампу у Руми, мислим да је ово одговарајуће место за тренинге. Град је мали и нема других већих атрак-ција као у великим градовима које би спортистима одвукле пажњу, па може-мо да се фокусирамо само на игру и контролишемо наше играче. Једини проблем за тренинге је то што овде немамо јаче селекције са којима бисмо тренирали, као што је то случај у неким другим земљама. Генерално сам веома задовољан јер је хотел позициониран одмах поред спортске хале у којој тре-нирамо, град је миран, а Београд и аеродром су нам близу. Зато су се

менаџери одлучили за Руму. Ја сам лично долазио још два пута у Србију на тренинг кампове. Ми тренутно не можемо да играмо утакмице под нашом заставом, јер је кувајтски спорт заус-тављен, а то су одлуке Међународног олимпијског комитета. Ипак, не губимо време, и ту паузу користимо да се игра-чи припремају, стичу искуство док не будемо могли да играмо на међународ-ним турнирима, рекао је тренер нацио-налне рукометне селекције Кувајта до 19 година, Кхалед Талеб.

Ово није први пут да се арапски рукометаши припремају у Руми, а познато је да много наших рукометних стручњака ради у Кувајту и другим арапским земљама, и то оних који су својевремено освајали свестка одличја у време старе Југославије.

Друга арапска селекција младих фудбалера своје тренинге и прија-тељске утакмице игра на стадиону Сло-вена у Руми. У питању су припреме Фудбалског клуба Схаријах из Уједиње-них Арапских Емирата, и то тимови дечака старости до 15 и до 16 година.

- Овде су две групе младих фудба-лера, а агенције које нас упућују на

припреме одабрале су Србију међу три земље које су биле у оптицају. Ми смо задовољни током свих 18 дана боравка овде, хотел је добар и имамо све потребне услове за тренинге. Нисмо много имали времена за

упознавање, али оно што смо видели нам се допало, укључујуи и гостоприм-ство на које смо наишли. Ми се при-премамо за нашу лигу, како бисмо наставили са добрим резултатима, с обзиром на то да је селекција до 15

година првак државе, а старији момци до 16 година старости су на другој позицији, рекао је менаџер клуба из Уједињених Арапских Емирата, Абда-ла Алзарони.

С. Белотић

Најмлађи кајакаши сремскомитровач-ког Вала успешно су завршили још

једну сезону са за њих најважнијим так-мичењем - Првенством Србије у мини кајаку. Шампионат је одржан у суботу, 11. августа, на језеру Тиквара у Бачкој Палан-ци. Освојена су три бронзана одличја, све под вођством тренера Игора Дошена.

Најуспешнија и овај пут је била Наташа Лаушевић којој су припале две бронзане медаље. Прво одличје освојила је у дисциплини мини кајак једносед на хиљаду метара за 2007. годиште, а друго у двоседу на петсто-тина заједно са Мионом Ненадић у истом годишту.

Још једну бронзу освојио је Марко Пепелчевић, такође у једноседу на хиљаду метара за 2007. годиште.

Првенство Србије за старије катего-рије одржаће се на београдској Ади Циганлији од 30. августа до другог сеп-тембра.

С. Н.

ФК Схаријах из УАЕ на стадиону Словена

Рукометни камп у румској хали

Кошаркашки клуб Срем одиграо је пријатељску утакмицу са репрезентацијом Катара која се налази у Србији у окви-

ру припрема за учешће на Азијском купу.Капитен екипе Срема, Ђорђо Ђорђић у својој интерна-

ционалној каријери играо је својевремено у екипи Ал Ахли из Катара тако да веома добро познаје игру коју негује та земља тако да су на свом терену у хали “Пинки” победили госте резултатом 72:68.

Веома добра игра обе екипе обзиром да су гости у пуном такмичарском погону док су Сремовци тек почели са при-премама за нередну сезону.

Срем је играо у саставу: Ђорђић, Перић, Апић, Цундра, Пантић, Пап, Нешић, Ђурак, Панић, Дабић, Андрић и Загорац.

Тренер Лаза Савић.С. Н.

KOШАРКА

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: ПРИЈАТЕЉСКИ МЕЧ

Срем победио Катар

КАЈАК

БАЧКА ПАЛАНКА: ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ

Нови успех ВалаНови успеси кајакаша

Aктери меча у “Пинкију”

Среда, 22. август 2018. 29СПОРТ

ПЛИВАЊЕСРЕМСКА МИТРОВИЦА: ПЛИВАЧКИ МАРАТОН

Сремци одлични!Протекле суботе у Сремској Митро-

вици одржан је 24. Митровачки маратон у пливању у организацији Пливачког и ватерполо клуба Срем. Пошто је на маратону учествовало 70 такмичара из Србије, Мађарске, Фран-цуске, Русије и Републике Српске, овај спортски догађај представља једно од највећих пливачких такмичења до сада одржаних у Сремској Митровици.

Одржане су три трке и то за децу до 10 година на 100 метара, пливаче до 12 година на 300 метар и у свим старос-ним категоријама од осам до 80 година на 2000 метара. У главној трци на 2000 метара апсолутна победница је Марија Станић из ПК Нови Сад, а победник у мушкој конкуренцији је Тамаш Фабијан из Кањиже.

Од пливача из Сремске Митровице учествовали су пливачи ПВК Срем и

освојили више медаља. У трци на 100 метара Пријић Мија освојила је треће место, на 300 метара убедљива је била Ћорда Наталија, а треће место освоји-ла је Новотни Дуња. У трци пливача на 300 метара прво место до 11 година освојио је Пријић Лука. У главној трци на 2000 метара , која се бодује за КУП РС медаље за Срем освојили су: кадет Јован Јовић 2. место; омладинац Илија Пајкановић 1.место; млађа пионирка Ћорда Наталија 2. место; сениорка Нина Маљковић 1. место; сениор Ковачевић Александар 3. место и ветеран Драган Чудић 1. место. У главној трци на 2000 метара у конкуренцији ветерана посеб-ну пажњу изазвао је Драгојло Милано-вић из Мишара, пливач који је рекор-дер у броју испливаних маратона Јарак - Шабац, који је заузео друго место.

С. Н.

Првенство се одржава од 22 до 26 ав-густа,а у саставу наше репрезента-

цијесу и такмичари ,,Вала, Бојан Зделар и Марија Достанић, док је у стручном штабу и њихов тренер, Бојан Зделар

Наша најбоља селекција, коју чине 19 такмичара, распоређених у 13 поса-да, отпутовала је на Светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама, које се одржава у португалском граду, Монтемер Овељу од 22 до 26 августа. У саставу наше репрезентације су и такмичари митровач-ког Вала Бојан Зделар и Марија Достанић.

Бојан ће се надметати у дисциплини К-1 500 метара, а Марија у једноседу на стази од 1000 метара. У стручном штабу српске репрезентације је и Не-над Косјер, стручњак у овом трофејном

клубу у граду на Сави, који ће идуће годи-не обележити сеам деценија пос тојања и тренер ових изузетно да-ровитих так-мичара, наших узданица за О л и м п и ј с к е игре у Токију.

Бојан је још јуниор, а Марија млађа сениор-ка. Но, селектор, Бора Сибинкић, после њихових сјајних ре-

зултата на домаћој, а посебно међуна-родној сцени у про-шлој сезони, одлу-чио је да их ове године прикључи сениорској репре-зентацији.

Први наступ у сениорској кон-куренцији, имали су на Светском купу у Сегедину, а затим на Европс-ком првенству у

Београду. Наравно, они се и даље так-миче у својој конкуренцији на домаћој и међународној сцени. Врхунске резул-тате у сениорској конкуренцији од њих треба свакакако очекивати у сезонама које долазе.

Последње припреме за ово најва-жније такмичење у 2018, наши најбољи кајакаши и кануисти имали су у Чуругу, а пред полазак у Португалију, Сибин-кић је изјавио: Стазу добро познајемо. На припремама се вредно радило, што најбоље потврђују времена која су ре-презентативци постизали на стазама, на којима ће наступити и у Португалији.

С. Ло.

KAJAK И КАНУПОРТУГАЛИЈА: СВЕТСКО ПРВЕНСТВО ЗА СЕНИОРЕ

Митровчани у друштву најбољих

Бојан Зделар

Марија Достанић

На Ателетском стадиону организо-ван је протекле недеље дочек наше

атлетичарке Драгане Томашевић која је у свом седмом финалу на европским првенствима трећи пут ушла међу осам најбољих и поновила свој најбољи ре-зултат у каријери – шесто место.

- Велики је резултат, бити шести у Европи није мала ствар. Вредно смо радили и тренирали, труд се испла-тио, остаје жал за медаљом јер јако

мала даљина је одлучивала осребру, а и о бронзи. Могу да будем стварно задовољна резултатом али остаје још доста времена да се тренира ради и да се што боље представља свој клуб и свој град. Овакав дочек за мене значи много јер је ово место где сам почела своје прве атлетске кораке док још није ни било овог стадиона. Годинама смо тренирали, кад сам почињала било је много деце, али нас је из тих генерација

мало остало у овом спорту. Драго ми је да данас има много деце у клубу и да ће једног дана из Ателтског клуба Сир-мијум неко од ове деце представљати наш град на спортским такмичењима, рекла је Драгана.

Томашевићкин резултат уједно је и најбоље српско остварење на Европс-ком првенству у Берлину.

С. Н.

У СЛИЦИ И РЕЧИСРЕМСКА МИТРОВИЦА: НА АТЛЕТСКОМ СТАДИОНУ

Свечани дочек Драгане Томашевић

СПОРТСКИ РИБОЛОВСРЕМСКА МИТРОВИЦА: ЈУБИЛЕЈ “КЕЧИГЕ”

Колевка шампиона

ФУДБАЛПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

Град на Сави у недељу, 26 августа биће, свакако, у жижи инетресовања љуби-теља спортског риболова. Митровачка “Кечига” која ове године слави седам

деценија постојања, организује традиционални Куп Сирмијум у лову удицом на пловак. Очекујемо учешће двадесетак екипа, а за најбоље у екипној и појединачној конуренцији обезбеђени су пехари и медаље, истиче председник “Кечиге” Бошко Кнежевћ, који је на тој дужности од 2004, а био је истакнути такмичар овог друштва, вишеструки шампион и репрезентативац. Куп ће имати међународни карактер, с обзиорм да се очекује долазак и екипа из Хрватске и БиХ.

Златним перидом спортског риболова у граду на Сави сматра се време од краја шездесетих и почетком седамдесетих година. Тада је ”Кечига” имала једну од најистакнутијих улога у југословенском спортском риболову. О томе сведоче бројне шампионске титуле у екипној и појединачној конкуренцији, док су најбољи чланови “Кечиге” бранили боје државне репрезентације. У правој плејади врсних мајстора риболова, пониклих у граду на Сави, сјајним резултатима на домаћим и међународним такмичењима, ипак се издвајају, Ђорђе Николић и Жика Сувић.

Ђорђе је био вишеструки шампион Удружења и Војводине, а титула првака Југославије припала му је у Костајници 1969 године. Дрес са држаним грбом носио је на првенствима света у Енгеској и Немачкој. Био је и члан репрезентације Србије на такмичењу у Бугарској. Победник је великих међународних такмичења у Сло-венији и Хрватској. У Новом месту у Словенији припао му је прелазни, позлаћени пехар, с угравираним његовим именом. На Сави је уловио шарана тешког 15,5 килограма. Жика Сувић је такође в био вишеструки шампион и репрезентативац. Побеђивао је на клупским првенствима, Војводине, Србије и Југославије. Више пута био је члан наше најбоље селекције. Наступао је навеликим такмичењима у Италији и Белгиј и Француској. Изборио је репрезентативни статус и када је наша набоља селекција трабало да наступи у Јужноафрчкој унији. Међутим, наша репрезентација бојкотовала је Светско првенство, због апартхејда, који је тада владао у тој земљи.

Највећу рибу у Сави од чланова “Кечиге” уловио је познати митровачки ма-шинбравар, Мишко Давидовић, који није више међу живима.На ушћу Босута у Саву,деветог септембра 1980, после трочасовне борбе, он је успео да савлада и извади из воде сома тешког 75 килограма и дугачког 2,28 метара.

С. Ловчанин

РЕЗУЛТАТИ 2. КОЛА: ИНЂИЈА: Инђија – Металац 0:0, БЕОГРАД: ОФК Жарково – Јавор Матис 1:0, БАЧКА ТОПОЛА: ТСЦ – Златибор 1:2, БЕЧЕЈ: Бечеј 1918 – Синђелић 0:1, ЗЕМУН: Телеоптик – Бежанија 0:1, УЖИЦЕ: Слобода – Нови Пазар 0:0, ЧАЧАК: Борац – Раднићки 1923. У понедељак, 20. августа, играли су: КРУШЕВАЦ: Трајал – Будућност. 1. Златибор 2 2 0 0 5:1 62. Бежанија 2 2 0 0 3:0 63. Инђија 2 1 1 0 4:0 44. Синђелић 2 1 1 0 1:0 45. Раднички 1923 2 1 0 1 2:1 36. Телеоптик 2 1 0 1 1:1 37. Бечеј 1918 1 1 0 1 1:1 38. ОФК Жарково 2 1 0 1 1:3 39. Борац 2 1 0 1 1:4 310. Металац 2 0 2 0 1:1 211. Јавор Матис 2 0 1 1 1:2 112. ТСЦ 2 0 1 1 1:2 113. Нови Пазар 2 0 1 1 0:1 114. Слобода 2 0 1 1 0:2 115. Будућност 1 0 1 1 0:1 016. Трајал 1 0 0 1 0:2 0

СЛЕДЕЋЕ КОЛО: КРАГУЈЕВАЦ: Раднички 1923 – Инђија, НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар – Борац, БЕОГРАД: Бежанија – Слобода, ДОБАНОВЦИ: Будућност – Телеоптик, БЕОГРАД: Синђелић – Трајал, ЧАЈЕТИНА: Златибор – Бечеј 1918, ИВАЊЦА: Јавор Матис – ТСЦ, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Металац – ОФК Жарково.

Ж. Р.

Среда, 22. август 2018.30 СПОРТ

Слика прва: Румен, поспан и поприлично уморан, гоњен тешком главобољом,

улазим у ординацију. Доктор седи, сестра се мота око њега и већ са врата ми поручује да сам му „нешто много црвен“. Нуди ме да се сме-стим на кревет и спремим за интернистички преглед. Лекаре никада нисам нарочито волео. Не њиховом, већ сопственом кривицом наста-лом на темељу потребе да избегнем сувишне коментаре о сопственом здравственом стању. Оне за које сам мало марио, а који ме овај пут, по свему судећи, нису могли заобићи.

Нервозно климата главом док ослушкује срце. Вели, нешто му ту лупа брже него што би требало.

- Да измеримо притисак – каже стављајући ми на руку мерач.Почиње пумпање. Без престанка, чини ми се. Као када у шофери-

рање залутали јуноша узалуд покушава да надува гуму. Један покушај, други, трећи... Све нервозније седим док доктор згрченог израза лица ставља до знања да ће резултат мукотрпног стискања мехура бити у складу са мојим избегавањем белих мантила.

- Човече божији! - повиче кроз уздах, све лупкајући ме по раменима као кад у филмовима проверавају мртвака. - Јеси ли ти жив и како јеси?

- Шта би? - питам крајње напето, сасвим сигуран да сам на кревету ја. Ако не здрав, а оно сигурно жив. Да сам умро, вероватно бих знао... или ми одговор који ишчекујем не би било важан колико јесте.

- 260 са 120! Број откуцаја 120! То у животу нисам видео. Koлико кила имаш?

- Између 105 и 110. - Које си годиште, колико си висок?- Пуним 33, висок 176.- Под хитно поведи рачуна о себи. Ово ти је последња шанса иначе

неће бити добро. Док исписује дијагнозу и таблете којима ћу морати да коригујем

притисак и рад срца, саветује ми да почнем то да чиним сам, редовном и квалитетнијом исхраном и појачаном физичком активношћу. Постиђен, али и уплашен, сметено и са жељом да што пре испарим из ординације захваљујем се на упућеним саветима и прекорима.

Овај пут је чаша дефинитивно преливена, мислим се док излазим на улицу и стапам са градском вревом која, ма колико желео, није успела да надјача унутрашњи опомињући глас... Нешто мораш урадити!

Слика друга:У немалу просторију смештену на спрату зграде насађене тек уз

кружни ток у „Двадесет деветом“ ушао сам споро. Као натеран. Са неким чудним осећајем озлојеђености, праћен тмурном поруком да нешто морам урадити. Пун предрасуда према просторима које испуњавају тегови и „надувани“ момци што у њима проводе дане. Ја у теретани! Еј! Као риба на сувом. Ни на крају памети, ни на почетку мисли. Али, кад се мора... није ни тешко. Теретана је „Матрикс“, а и сам се осећам као да сам на путу да из једног изађем.

Призалим пулту, пријављујем се, плаћам. Кажем ко сам, шта сам, шта желим и добијам савет како да почнем. У почетку лагано, да прођу упале, а после већ према протоколу који одређује персонални тренер.

Док пролазим дуж сале натопљене тешким мириосм зноја и што у „Бумерангу“ рече Лаза Ристовски, „тешког српског рока“, растежући краке пут свлачионице, чини ми се да ме свако од, колико сам успео да приметим, двадесетак вежбача гледа. Ново лице, па још пуначно... дебело, да се не лажемо, најбоље је за подсмехе!

Гутам комплексе, на брзину се пресвлачим (тек да избегнем било чије присуство) и полако почињем. Трака за трчање, бицикл, једна вежба, друга трећа... Све то иде споро, уз доста напора, додатно при-

тиснуто предрсудом да остатак екипе једва чека некога коме би се поштено наругао.

И тако из дана у дан... недељу у недељу. Из месеца у месец.

Слика трећа:Од првог уласка у „Матрикс“ прошло је шест месеци. Болова нема,

напор се лакше подноси. Нема ни подмсеха. Има пријатеља. Прича-мо... о вежбама, животу, музици. Најбољи смо селектори и наравно од нас нема способнијих за вођење државне политике. Нико ме не гледа, баш као што ни ја не гледам друге. Нове. Пуначке, дебеле... мршаве.

Стајем на вагу. То сам у међувремену почео све чешће да радим. А до пре пола године, справу коју моја Даница у дечијој наивој асоцијатив-ности упорно назива „сат“ истински сам презирао. Пао сам испод 82 кило-грама. Тачније 81.7 (у мом случају сваки грам је важан!). Са килограмима пао је и притисак, а за њим остао сам и без главобоље, вишка... па свега могућег у крви, као и главобоље због које сам таблете испијао на дневном нивоу.

Све више сам и пред огледалом. Као млада, што оно веле. По први пут облачим шта хоћу, не шта морам, а панталоне „на У“ (то су вам оне са учкуром), одавно сам заборавио. Празна места на чивилуцима су замениле нове кошуље, полице у ормарима попуниле су нове мајице. И мада дотеривање још траје, а простора за дијету има онолико, упр-кос чињеници да све то прилично неповољно утиче на лични буџет, после пола године сталног вежбања и кориговања исхране, напокон сам задовољан... што се не може рећи и за моју мајку која упорно понавља „да сам се сасушио и да ме се нема шта видети“. Биће да је, док сам као плинска боца, црвен и спреман да експлодирам као на Блиском Истоку, шетао по граду, све било у реду...

Здравље пре свегаБодибилдинг, односно рад са оптерећењем и фитнес, један су од

оних спортова који вам заиста могу помоћи да своје тело промените, да га учините здравијим, снажнијим и, ако већ хоћете лепшим. Нема ту ни говора о некаквом фетишу, нарцисоидности и слично. Здравље је на првом месту и тако просторијама са теговима и справама треба и приступати. Без комплекса и предра-суда које често намеће слаба информисаност или лоше искуство. Најчешће туђе, које нисте и сами проверили.

- У теретанама људи се ослобађају напетости и стре-са којима се излажу сваки дан. Радом са оптерећењем побољшава се здравствено стање, успорава се ста-рење. Нарочито је пожељно да се бодибилдингом, а при томе не мислим на професионално, већ на рекреа-тивно вежбање, баве жене, јер се вежбањем повећава густина костију и тиме спречава остеопороза која се код припадница лепшег пола посебно јавља током ста-рења, прича Небојша Соларевић, власник теретане „Матркис“ који већ више од две деценије другује са теговима.

Уз то, веровали или не, бављење бодибилдингом је прилично комплекса ствар која захтева сталне едука-ције и рад на себи. Ослушкивати своје тело није ни мало лако и у томе улога персоналног тренера, погото-во ако сте почетник, може да игра пресудну улогу. Ако вежбе не радите правилно уместо жељеног ефекта можете да проузрокујете само повреде.

- Предрасуда је да у теретану долазе само „напумпане рмпалије“, људи не превише паметни, намрштени и истетовирани „дивљаци“, који најчешће раде као редари по клубовима и при томе су прилично про-блематични. На справама можете срести шахисте, врхунске спортисте, пословне људе, новинаре, музичаре, домаћице... младе и старе подјед-нако, оне којима је то забава, рекреација, нужда или се тиме баве као професионалци. Свакоме од њих приступамо са једнаким поштовањем, а уколико и буде проблематичних вежбача, стављамо им до знања да морају поштовати правила и друге око себе. Ако то не желе нису добро-дошли у теретани. Ми смо спортска заједница, а то подразумева уважа-вање, заједништво, солидарност, никако дивљаштво, прича даље Сола-ревић и додаје: - На крају тренинга, а то је мени као власнику најбитније, сви вежбачи одлазе насмејани. То је најбољи знак да су задовољни, да су напунили батерије и да су спремни за нове изазове које им живот доноси.

Да се у теретанама може пронаћи сасвим довољно солидарности, дизачи тегова су показали и прошле године, када су управо у „Матриксу“, у склопу акције за Бојану Тарбук из Засавице, на хуманитарном такми-чењу, за само једно вече, прикупили готово 90.000 динара.

- Трудимо се да будемо професионални и да у сваком смислу покаже-мо да смо део овог града. Имамо најсавременије справе, све што треба за кардио програм и појединачну вежбу мишића, једна смо од десет најбољих теретана у држави, имамо одличне персоналне тренере, про-фесионалца, шампиона и тренутно најбољег митровачког бодибилдера Мирослава Вребца и Ану Радовановић школованог тренера и стручњака за исхрану која је радила у Новом Саду у врхунским терета-нама. Уз све то имамо добре чланове који су увек ту да помогну, додаје Соларевић и наставља: - Ми смо заједница спортиста, а не група дилета-ната и грубијана. Код нас је свако добродошао, без обзира да ли је про-фесионалац или не. Свима поклањамо једнаку пажњу и прилику да, уко-лико су дисциплиновани на боље промене свој организам.

Потписник ових редова најбољи је доказ истинитости ових речи.

С. Лапчевић

ЈЕДНА САСВИМ ЛИЧНА ПРИЧА: КАКО САМ СМРШАО

Teретана, свакога дана...Ја у теретани! Еј! Као риба на сувом. Ни на крају памети, ни на почетку мисли. Али, кад се мора... није ни тешко. Теретана је „Матрикс“, а и сам се осећам као да сам на путу да из једног изађем.

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Са 110 на 82

Увек уз пратњу тренера: Мирослав Вребац

У „Матриксу“

Среда, 22. август 2018. 31

СРЕМ У „СРЕМСКИМ НОВИНАМА“ – ШТА СМО ПИСАЛИ ПРЕ 55 ГОДИНА

ИНТЕРВИЈУ НА РАДНОМ МЕСТУ

Шездесет возила у минутуПознају га сви возачи моторних возила

из среза и многи други који чешће навраћају у Сремску Митровицу. Они који поштују сабораћајне прописе и они који их, понекада, игноришу.

Радно место Стојана Ђорића, сао-браћајног милицонера је најчешће раскр-сница аутопута Београд – Загреб код Сремске Митровице. Готово свакога дана он ту проводи по шест часова у контроли вожње и пружању помоћи возачима у циљу регулисања несметаног одвијања саобраћаја на овом делу пута.

Колико возила прође аутопутем за време ваше смене?

- Сада у летњим месецима прође у про-секу 2.500 возила за шест часова, а поне-кад и више. Недавно сам баш бројао и забележио: за један минут само у једном правцу прошло је укупно 36 возила од којих су тридесет били странци, а само шест возила са нашом регистрацијом...

Када је саобраћај најгушћи?- Сем понедељка сваког дана је подјед-

нако. Петком и суботом највише возила пролази Аутопутем. А што се тиче време-на у току дана, ту је „најгушће“ ујутро и по подне од 15 до 22 часа...

Ко вам најчешће представља „про-блем“ у саобраћају?

- Бициклисти! Они не поштују сао-браћајне прописе, јер – кажу – то за њих не важи. А важи као и за све друге.

Шта препоручујете возачима?- Више пажње и лакшу вожњу, ондосно

избегавање максималних брзина када је човек најближи несрећи. То је у интересу и његових и туђих живота. Боље је и мало закаснити него брзо стићи у смрт или остати богаљ.

Т. Ђ.

(Текст објављен у броју 138. од 21. авгус-та 1963. године на петој страни)

ДОБАР РАД ЗАВИЧАЈНОГ КЛУБА СТУДЕНАТА У ПЕЋИНЦИМА

Село оживело за време школског распустаДобровољним радом изграђена игралишта за мали фудбал, одбојку, рукомет и кошарку

Овог лета, чланови Завичајног клуба студената у Пећинцима активнији су него икада раније. Клуб окупља око 60 студената, и средњошколаца. Одмах по доласку у место,

студенти су се почели договарати о својој активности за време овог лета. Одлучено је да се добровољним радом поправе спортска игралишта, а на Обедској бари изграде нова и то за мали фудбал, рукомет, одбојку и кошарку. На акције које су почеле да се изводе почетком прошлог месеца излазили су сви чланови клуба. Заједничким радом игралишта су за кратко време завршена. Рачуна се да су добровољним учешћем у изградњи ових спортских објеката студенти уштедели заједници преко 200.000 динара.

У организацији Студентског клуба, на порпављеном терену почео је турнир у одбој-ци. У августу, како се очекује, у Пећинцима ће се одржати турнир у малом фудбалу.

Студенти су много допринели уређењу села за Социјалистичку славу. Уредили су летњу башту где се у току лета одржавају игранке.

Драмска секција Завичајног студентског клуба у Пећинцима, већ дуже време при-према приредбе за мештане. До краја лета, рачуна се да ће припремити четири при-редбе. Они ће са припремљеним програмом наступити и у суседним селима. Поред овога, Клуб планира одржавање неколико састанака, на којима ће се расправљати о збивањима у свету и код нас. Такође, планира се са сеоском омладином одржавање стручних предавања о развоју сточарства и примене агротехнике у савременој обра-ди земље.

Д. Л.

(Текст објављен у броју 138. од 21. августа 1963. године на седмој страни)

БЕЛЕЖИМО

У гаћицама на улици

ЛОВ И РИБОЛОВ

Нови државни рекорд

Сви подједнако тешко подносимо летњу жегу, међутим, то не значи да се и сви подједнако придржавамо најосновнијих

норми о понашању на јаавним местима. Реч је о одевању грађа-на, нарочито млађих , или боље рећи о њиховом неодевању.

У свако доба дана, на свим местима у граду, па и оним најпро-метнијим, може се срести, нажалост не мали број, пролазника и доколичара “прескромно“ одевених. На њима су од одеће чак-шире, најчешће кратке, а понеки су толико безобразни да кроз град иду само у купаћим гаћицама. Пут их увек не води право кући, већ често застану, проћаскају или по неколико пута про-дефилију онако полунаги по најужем центру.

Без обзира на то што се само у врло ретким случајевима ради о складно развијеним младићима, ова појава је крајње недопус-тива, а овакво понашање несхватиљиво и неукусно. Конфекција нуди веома широк избор јевтиних лаких летњих кошуља и маји-ца, а оне не чине жегу несношљивијом. Значи, нема оправдања за неодевање – оно је у ствари врло јевтино продавање нечијег васпитања.

Замерке на рачун овако претеране слободе у понашању нису одраз конзервативизма, напротив, то је глас против нечега нама несвојственог, страног нашој омладини.

Коначно, у свим туристичким местима Југославије, овакви случајеви се кажњавају на лицу места. На мору је забрањено напустити купалиште без кошуље. Значи, ни у граду крај Саве не би требало да се прашта оно што се у другим местима кажњава.

(Текст објављен у броју 138. од 21. августа 1963. године на 10. страни)

ПОВОДОМ НЕСРЕЋА НА КУПАЛИШТУ

Упозорења не помажуЗар треба чекати трећу жртву?

Пре кратког времена смо писали о смрти дечака коју је проузроковао

скок са тобогана на плажи. И после тра-гичног скока овог дечака, скокови са тобогана нису престали. Ни наше упозо-рење није помогло. Дечаци су и даље ска-кали са пречке или чак са врха, иако је вода око тобогана плитка.

Друга жртва био је такође дечак, који је тражио посебну забаву на месту где је таква забава опасна. Његов скок није имао трагичне последице, али их је могао имати.

Смрт првог и потрес мозга другог дечака, више него опомињу да је тобоган постављен да се низ њега спуштају мали-шани, а не да се са њега скаче.

Међутим, није тако. И данас се могу видети дечаци који своју храброст

показују скачући на главу у плитку воду. А можда би и одговорни за уређење

плаже могли поставити бар импровизова-ну скакаоницу. На тај начин би се избегле последице које имају скокови са тобогана.

Не би требало чекати трећу несрећу, јер он може имати размере прве.

Б. Ч.

(Текст објављен у броју 138. од 21. авгус-та 1963. године на 10. страни)

Познати спортски риболовац Немања Миљеновић из Адаше-ваца већ више година редовно осваја прво место на такми-

чењу чланова друштва „Босут“ из Шида. Миљеновић је бележио вредне успехе и на такмичењима ван

овог друштва. Тако је на апатинским рибарским вечерима ове године освојио друго место у улову рибе на пловак у веома јакој конкуренцији. Још већи успех постигао је на недавном зонском такмичењу у истој дисциплини на Дунаву код Бездана. Уловио је

684 рибе и сакупио 15. 910 поена чиме је оборио досадашњи државни рекорд са 499 комада рибе ухваћене на пловак.

Миљеновић се сада припрема за републичко такмичење спортских риболоваца које ће се одржати 1. септембра.

Д. Савичин

(Текст објављен у броју 138. од 21. августа 1963. године на 15. страни)

Немања Миљеновић из Адашеваца уловио је 684 рибе на пловак

Среда, 22. август 2018.32

ЛОНДОН - ЖАК ЖИВАНОВИЋ, МАЈСТОР БОРИЛАЧКИХ ВЕШТИНА И КИНЕСКЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МЕДИЦИНЕ

И промаја спаја Србе и Кинезе!Изгледа промаја постоји само код Кинеза и код нас. У Енглеској се нико не чува од ње, чак ни тај термин тамо не постоји. Промаја може да те ухвати једино у Кини и у Србији, кроз шалу говори Жак Живановић

Ових дана када се у румском музеју говори о сарадњи ове установе и

кинеске амбасаде, не можемо а да се не осврнемо и на једног рођеног Румљанина, који годинама живи и ради у Лондону, а који свакако на свој начин представља део те сарадње и повези-вања српске и кинеске културе. 43-годишњи Жак Живановић је 2002. године у потрази за бољим животом напустио је Руму, отиснуо се у бели свет и данас се може рећи да је срећан човек који се бави послом који воли и од тога може лепо да живи. Жак данас у Лондону живи бавећи се кинеским традиционалним борилачким вештина-ма и кинеском традиционалном меди-цином, а као младић у Руми бавио се

аутомеханичарским занатом. Пут од мехнике до традиционалних кинеских вештина, пут од трња до живљења свог сна, у Жаковом примеру показује да не постоји немогуће. У Руми је био познат као спортиста, бавио се вештином винг чун кунг фуом, писац ових редова памти га и као тренера гимастике, било је ту и других спортова, али је ипак Кина пресудила. Од 2008. године је главни тренер, оснивач и мастер традиционал-них кинеских борилачких вештина Института Чуан у Лондону и практичар кинеске традиционалне медицине, која у највећој мери подрзумева акупнук-туру. Симболика која се везује за сваки успех га је пратила и на том путу, није било ни мало лако, било је ту и успона

и падова, много труда и проливеног зноја, да би данас за себе рекао да живи свој сан. Данас покушава да укаже на значај традиционалне медицине и у Енглеској где живи, али и у родној Руми.

Каже да данас ништа не би мењао, осим што има жељу за мало више слободног времена за себе и породицу. Завршио је Лондонски колеџ за тради-ционалну акупунктуру, а праксу је сти-цао и у општим болницама у Енглеској. Осим тога, бави се и традиционалним кинеским вештинама, које кинеска тра-диција не издваја, с обзиром на то да се у њиховој култури све посматра као једно. У Еглеској води три школе бори-лачких вештина, кроз које је током последњих десетак година прошло око

800 људи, док је уз њега сталних 70 чла-нова. Многи од њих долазе са Жаком у Руму, где у последњих неколико година држе презентације у Србији.

- Вежбам само традиционалне кинеске борилачке вештине, традицио-нални винг чун, традиционални таи чи чуан, који долази из манастира Ву данг. У Енглеској радим, али не заборављам своје корене и сваке године део тих вештина презентујем у својој родној Руми. Три године самном долазе моји чланови из Енглеске, прошле године смо у Завичајном музеју у оквиру изложбе кинеског чаја имали презента-цију таи чија. За следећу годину плани-рамо нешто највеће што смо до сад радили, а то је изложба о традиционал-

ној кинеској медицини. У Енглеској сам то већ пласирао, али моја искрена жеља је да то урадим у мом родном граду. И у том погледу наставићемо сарадњу са кинеском амбасадом у Београду, као и до сада, а надамо се њиховој подршци, која није изостала ни претходних година, као и подршка Завичајног музеја у Руми, где смо и до сада презентовали своје вештине. Надам се да ће то бити крајем априла наредне године, а поред изложбе, биће организован пратећи забаван програм, где ћемо поново приказати традицио-налне кинеске борилачке вештине, али и први пут ћемо у Србији приказати традиционални Ву Данг таи чи чуан, каже Живановић.

За таи чи чуан који потиче из кинеског манастира Ву Данг каже да је вештина која је приступачна свима, од 7 до 107 година, без обзира на године, пол, стање. Напомиње да није у питању класична борилачка вештина, већ вештина која балансира дух, тело и ментално стање, ослобађа стреса и чини човека здравим. Та знања стицао је у Енглеској, али и у далекој Кини, посебно манастирима Ву Данг и Шао лин. То су два места која су синоними за кинеску културу, борилачке вештине, традицију и духовност, као што је нама Хиландар, рекао је Жак.

- Тамо сам стицао знања од највећих мајстора, међу њима је Фан Хонг, које припада 16. генерацији мајстора таи чи чуана, што се код њих веома цени. Ја сам први странац који је добио знање да ван Кине преноси знање Ву Данг школе таи чи чуана. Мене то ставља у 17. генера-цију мајстора. То су знања која се прено-се вербално, ствара се поверење, потребно је много рада, да би ученик као ја добио привилегију да будем

њихов мајстор и да сам званични мастер те вештине. Опет, када причамо о бори-лачким вештинама у Кини, не причамо само о борилачком аспекту. Оне су једно са медицином, традицијом и духовно-шћу. Све потиче из сагледавања човека и универзума као целине. Ту није реч о агресији, већ о свеукупном балансу, објаснио је Жак Живановић.

У Кини је каже, као Србин дочекан са највећом гостопримљивошћу. Његови пратиоци из Лондона кажу да је једини он са српским пасошем имао повласти-це приликом царинске контроле. А сам Жак каже да се током боравка у Кини на сваком кораку уверавао у пријатељство и повезаност две наизглед дијаметрал-но супротне културе и земље.

- Са Кином смо увек имали добре односе, мада сам лаик када је у питању наша историјска пове-заност и о томе не могу да причам. Али могу рећи нешто из мог искуства, јер иако делује да смо две раз-личите цивилизације, има и онога што нас повезује. Повезује нас дух, јер и ми смо духо-ван народ и то је срж релације која нас веже. А колико смо ми Срби духован народ могу да кажем баш зато што и м а м п р и л и к у д а у п о з н а м з а п а д н и начин живота. Затим начин исхране и начин како ми балансирамо храну у односу на запад, прилично је слично ономе што р а д е К и н е з и . Традиционална народ-н а м е д и ц и н а код Кинеза и код нас је такође слична, однос-но приступ употреби лековитог биља. И на

крају промаја, изгледа да постоји само код Кинеза и код нас. У Енглеској се нико не чува од ње, чак ни тај термин тамо не постоји. Промаја може да те ухвати једино у Кини и у Србији, кроз шалу говори Жак.

То је његова прича, за коју тврди да може свако да је оствари, без обзира на то чиме се бави.

- Када радиш нешто што волиш, ништа ти није тешко и уствари не радиш ниједан дан, то је неограничена енергија и тада човек више не размишља. Када препо-знаш шта имаш у себи и који је твој пут, више немој ништа да се питаш, не осврћи се и иди напред, шта год да радиш. Свака мука је имала смисла јер постоји разлог за то, закључује Жак Живановић.

С.Белотић

Семинари у РумиСвоје знање планира да пренесе

и у Руму. Три године за редом орга-низује семинаре отвореног типа и у сарадњи са винг чун мајсторима из Руме одржава презентације тради-ционалних кинеских вештина. По-следња је одржана у румском изле-тишту Борковац крајем јула месеца, а више пута своје вештине је презенто-вао у румском музеју. Међу Румљани-ма има и ученицу Јелену Ристановић, која се увелико обучава за мајстора таи чи чуана и која је у више наврата боравила у његовој школи у Лон-донну. Жеља му је, каже да вештине пренесе и својим суграђанима, а ако наредне године заживи, биће то прва школа традиционалног таи чија у Ср-бији. Каже да наш народ има духовне и физичке потенцијале за ове вешти-не које су нам у последње време жур-бе и стреса приличо неопходне.

Што мање хемије- Традиционална кинеска медицина у Кини се третира једнако или чак ва-

жнијом од конвенционалне медицине. Кинези не воле да користе хемијски про-цесоване таблете, већ се увек рађе опредељују за оне на биљној бази, или се иде на акупунктуру или масажу. Кинеска медицина гледа човека и универзум као целину. Када се пацијент појави са одређеним проблемом, они тај проблем сагледају, али обухвате и цело стање тела, па тек онда успостављају дијагнозу и третман. Када пацијент има проблем са стомаком, не мора да значи да је у питању само стомак, па се зато сагледава стање комплетног организма. Кинези решавају извор проблема, а не последицу и симптоме, што ради западна медицина, то је суштина. Сматрам да би за човечанство било најбоље да се интегришу западна и источњачка медицина. У Енглеској, где радим, полако се иде ка томе, често ми се деси да њихови лекари опште праксе пацијенте са одређеним симптомима пошаљу са препоруком код мене. Примера ради, ишијас је много боље лечити акупунктуром него лековима, објашњава Жак.

NOVO • NOVO • NOVO • NOVO • NOVO

Стицање знања у далекој Кини

Јелена Ристановић и Жак Живановић у Лондону