LATENTNA STRUKTURA SKALE SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI I … · dijagnostikovanje socijalne fobije, strah ili izbegavanje koje je u vezi sa strahom moraju biti intenzivni u meri da zna čajno

PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (1), str. 63-88 UDC 159.942.072:316.647.4

LATENTNA STRUKTURA SKALE SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI I RELACIJE IZMEĐU SOCIJALNE

ANKSIOZNOSTI I IRACIONALNIH UVERENJA

Snežana Tovilović1 Filozofski fakultet, Novi Sad

Realizovano istraživanje pripada jednoj od tri oblasti istraživanja u okvirima racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT) - teoriji emocionalnih poremećaja. Preduzeto je s ciljem da se ustanovi prisutnost i priroda relacija između socijalne anksioznosti tretirane kao dimenzije i konstrukta iracionalnih uverenja iz REBT teorije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 261 studenta Univerziteta u Novom Sadu, oba pola, starosti između 18 i 26 godina. Najpre je ispitana latentna struktura novokonstruisanog instrumenta, skale socijalne anksioznosti (SA), autora S. Tovilović. Instrument SA je pokazao zadovoljavajuću pouzdanost (α= 0.92). Nad prikupljenim podacima je sprovedena komponentna faktorska analiza. Imenovana su četiri faktora socijalne anksioznosti koji objašnjavaju 44,09% ukupne varijanse stavki SA skale: socijalno-evaluaciona anksioznost, inhibiranost u socijalno-neizvesnim situacijama, nisko samopoštovanje i hiperosetljivost na odbacivanje. Drugi korišćeni instument je skala opštih stavova i uverenja, autora Z. Marić. Pouzdanost subskale iracionalnih uverenja dobijena na našem uzorku iznosi α=0.91, a subskale racionalnih uverenja α=0.70. Nad manifestnim varijablama oba instrumenta primenjen je postupak kanoničke korelacione analize. Dobijena su tri para statistički značajnih kanoničkih faktora, sa korelacijama u rasponu od Rc=0.78 do Rc=0.64. Diskutovana je priroda povezanosti socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja u svetlu REBT modela socijalne fobije, REBT teorije emocionalnog poremećaja, istraživanja i modela socijalne anksioznosti u širim, kognitivno-bihejvioralnim okvirima.

Ključne reči: socijalna anksioznost, iracionalna uverenja, REBT model

socijalne fobije, SA skala, faktorska analiza, kanonička korelaciona analiza.

1 Adresa autora: [email protected]

Snežana Tovilović

64

Neki od najefektivnijih psiholoških tretmana za emocionalne poremećaje u okviru kognitivno-bihejvioralnih terapija razvijeni su tako što su konstruisani različiti modeli kojima je objašnjavan razvoj i održavanje specifičih poremećaja. Potom bi bio razvijan «paket» terapijskih procedura koje su se fokusirale na jezgro patologije i otklanjanje faktora koji poremećaj održavaju. Fobije i opsesivno-kompulsivni poremećaji predstavljaju tipične primere. Kada je reč o socijalno anksioznom poremećaju, može se reći da je primena opisanog pristupa još uvek u svojoj ranoj fazi, a terapijske procedure izvedene iz postojećih modela se i dalje intenzivno procenjuju. Faza u kojoj se nalaze modeli ovog specifičnog anksioznog poremećaja nije posledica njegove zanemarenosti, već činjenice da je reč o «prinovi» u klasifikaciji mentalnih poremećaja (DSM). Stoga je provera postojećih modela socijalno anksioznog poremećaja i istraživanje fenomena socijalne anksioznosti od značaja za teorije terapijskih pravaca i naravno, od neposrednog značaja za kliničku i terapijsku praksu.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I SOCIJALNA FOBIJA Socijalno-anksiozni poremećaj ili socijalna fobija se u DSM-u prvi put

pojavljuje početkom 80-tih godina, a potom specifičnije i određenije u verziji iz 1987. godine (American Psychiatric Association [APA], 1987). Ubrzo nakon »ozvaničenja« socijalnoj anksioznosti je dat epitet najmanje ispitanog anksioznog poremećaja. Sa jedne strane su stizali podaci o njegovoj izraženoj učestalosti: ustanovljeno je da je u američkoj populaciji socijalna anksioznost po prisutnosti odmah iza depresivnog poremećaja i zavisnosti od alkohola, da su klinički dijagnostikovane socijalne fobije prilično česte - njihova životna prevalentnost iznosi od 2,4 do 13,3% u opštoj populaciji SAD (Schneier i sar., 1992; Kessler i sar., 1994), a da je broj ljudi koji pati od nekog oblika socijalne anksioznosti neočekivano veliki. Sa druge strane su se gomilali problemi dijagnostikovanja i tretmana ovog poremećaja. Stoga su poslednje dve decenije obeležila brojna istraživanja socijalne anksioznosti, uglavnom (ali ne i samo) u Zapadnim zemljama. Pozivu na istraživanje socijalne anksioznosti kao kompleksnog fenomena odazvali su se prvenstveno klinički psiholozi, no odgovori stižu i iz oblasti socijalne i razvojne psihologije, psihologije ličnosti, psihijatrije. Eminentni istražavači socijalne anksioznosti, Leary i Kowalski (1995) su pregledom literature o socijalnoj anksioznosti ustanovili prisutnost četiri grupe studija: (1) ispitivanja situacionih uzročnika socijalne anksioznosti, (2) razvojne studije i studije sa ciljem ispitivanja etioloških faktora, (3) ispitivanja individualnih razlika i povezanosti socijalne anksioznosti sa afektivnim, kognitivnim i bihejvioralnim fakorima i (4) ispitivanja terapijskih postupaka u tretmanu ovog poremećaja.

Prema osnovnoj karakteristici koja je definiše, socijalna anksioznost bi mogla biti nazvana i evaluaciona anksioznost (Beck i Emery, 1985), jer nastaje iz mogućnosti ili postojanja procenjivanja od strane drugih ljudi u stvarnim ili zamišljenim okolnostima (Schlenker i Leary, 1982). Prema Heimbergu (1989),

Latentna struktura skale socijalne anksioznosti i relacije socijalne anksioznosti...

65

socijalno-anksiozne osobe doživljavaju značajan emotivni distres u većini socijalnih situacija, naročito kada se upoznaju sa drugim ljudima, kada su kritikovane, kada su u centru nečije pažnje, kada ih posmatraju dok nešto rade, pri kontaktu sa autoritetima.

Socijalna anksioznost se često definiše u terminima tri centralne komponente: reakcije autonomnog nervnog sistema, okupiranosti strahom od negativne evaluacije i izbegavanjem ili željom da se izbegne socijalna situacija. Patološki doživljaj ekstremne socijalne anksioznosti je socijalna fobija ili socijalno anksiozni poremećaj – izraziti, trajan, preteran i neosnovan strah od jedne ili više situacija u kojima bi osoba mogla biti posmatrana ili procenjivana. Prema DSM-IV (APA, 1994) za dijagnostikovanje socijalne fobije, strah ili izbegavanje koje je u vezi sa strahom moraju biti intenzivni u meri da značajno remete socijalni i profesionalni život osobe ili da za osobu predstavljaju upadljivu smetnju. Kod socijalne fobije funkcionisanje osobe je bitno narušeno i time se ovaj poremećaj na kontinuumu socijalne anksioznosti jasno odvaja od stidljivosti ili treme koju mnogi ljudi doživljavaju u pojedinim socijalnim situacijama, osobito prilikom javnog nastupa (tzv. »normalna« socijalna anksioznost).

Leary (1996) govori o socijalnoj anksioznosti kao crti, dispozicionoj karakteristici – sklonosti da se na socijalni stimulus reaguje anksioznošću. Time Leary odgavara na često postavljano istraživačko pitanje: da li je socijalna fobija (samo) ekstremna socijalna anksioznost ili se radi o kvalitativnim razlikama kao u slučaju ekstremne tuge i depresije? U sadašnjoj tački istraživanja ne može se reći da je Leary-jevo dimenziono tretiranje socijalne anskioznosti konačan odgovor na pomenuto pitanje, jer su istraživački nalazi kontradiktorni (Cheek i Melchoir, 1990; Turner, Beidel i Townsley, 1990; Scholing i Emmelkap, 1990, sve prema Leary, 1996).

Neke od najčečešće spominjanih i korišćenih skala za merenje socijalne anksioznosti i socijalnih fobija u američkoj kliničkoj i istraživačkoj praksi su: SPAI (Social Phobia and Anxiety Inventory), SIAS (Social Interaction Anxiety Scale), FNE (Fear of Negative Evaluation Scale) i SAD (Social Avoidance and Distress Scale). Nema publikovanih podataka o tome da je bilo koja od tih skala kod nas prevedena i metrijski proveravana na našoj populaciji.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I SOCIJALNA FOBIJA U KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNOM PRISTUPU

Kognitivni i kognitivno-bihejvioralni pristup socijalnoj anskioznosti podstakao

je veći broj istraživanja kognitivne komponente ovog fenomena. U skladu sa bazičnom predpostavkom kognitivno i kognitivno-bihejvioralno orijentisanih terapija o interakcionom odnosu mišljenja, emocija i ponašanja, preduzeta su brojna istraživanja kognicija socijalno anksioznih subjekata, mahom motivisanih predpostavkom da se razotkrivanjem i menjanjem kognitivne komponente socijalne

Snežana Tovilović

66

anksioznosti može uticati na smanjenje intenziteta emocije tj. delovati terapetski efektivno.

Znatan je broj istraživanja koja ukazuju na ulogu pogrešnih obrazaca mišljenja u samoprocenjivanju i ulogu pogrešnih kognicija kao faktora u održavanju socijalne anksioznosti. Te greške u kognicijama uključuju: negativne izjave o sebi pre i tokom socijalnih susreta, selektivno pamćenje negativnih informacija o sebi i svom socijalnom ponašanju u odnosu na pozitivne informacije, postavljanje ekstremno visokih standarda uspešnog socijalnog ponašanja (Edelman, 1987). Istraživanja pokazuju da se socijalno anksiozni više brinu o vrednovanju od socijalno neanksioznih ljudi (Goldfried i sar., 1984), o tome kako ih drugi ljudi vide (Bates i sar., 1990, prema Davison, 1999). Ove osobe su sklone da sopstveno ponašanje vrednuju negativnije (Glass i Arnkoff, 1989, prema Davison, 1999). Tokom socijalnih situacija socijalno anksiozni subjekti su prekomerno fokusirani na sebe i sopstveno ponašanje (Westenberg, 1998) i bave se katastrofičnim predviđanjima uključujući i posledice nespretnog ili neadekvatnog socijalnog istupanja (Leary i Kowalski, 1995).

Beidel, Turner i Dancu (1985) govore o postojanju specifičnog kognitivnog stila socijalno-fobičnih ljudi. Tri glavna elementa tog stila su: (1) iracionalna uverenja o značaju i važnosti ponašanja socijalnog fobičara u nekoj socijalnog situaciji, (2) uverenost socijalnog fobičara da sopstveno ponašanje, koje sam evaluira kao neadekvatno, ima krupne posledice po njegov ugled (socijalni imidž) i (3) tendencija da se samoprocenjena neadekvatnost u ponašanju prenosi i pripisuje ličnosti, što pokrepljuje osećanje manje vrednosti socijalnog fobičara.

Nalazi različitih istraživanja načina na koji socijalno anksiozne osobe opažaju sebe i svoje ponašanje u socijalnoj interakciji vode ka predpostavci da kognitivni set ili šema kod socijalnih fobija usmerava pažnju na selektivne tipove pristižućih informacija, naročito na informacije koje se odnose na socijalni neuspeh (Hope i sar., 1990). Čini se da se samoprocena socijalno anksioznih primarno zasniva na već postojećim uverenjima o sebi da su neadekvatni, dakle na negativnoj self-shemi. Beck i Emery (1985) upravo govore o »shemi ranjivosti« u okviru koje deluju socijalno anksiozni ljudi neprestano se baveći opasnostima i anticipiranjem neprijatnih događaja.

Clark i Wells (1995) su nedavno opisali kognitivni model za socijalne fobije. Prema tom modelu, socijalno fobični na bazi ranih iskustava razvijaju određene predpostavke o sebi i socijalnim situacijama. Na primer: »Ako mi neko ne pokaže da mu se dopadam, to znači da mu se ne dopadam. Ako se ne dopadam svima, bezvredan sam. Ako ljudi primete da sam uznemiren, odbaciće me.« Usled takvih (pred)ubeđenja, normalne socijalne situacije se negativno interpretiraju i opažaju kao znak opasnosti. Interpretacija događaja biva okidač trokomponentnog »anksioznog programa«. Prvu komponentu anksioznog programa čine somatski i kognitivni simptomi anksioznosti, drugu čine sigurnosna ponašanja koje socijalno-fobična osoba razvija kako bi redukovala uznemirenost i predupredila da okolina primeti njeno stanje, a treća, ključna komponenta je usmeravanje pažnje. Sve dok socijalno-fobična osoba misli da je u opasnosti od negativne procene drugih ljudi, ona svoju pažnju usmerava na sebe i nalazi se u zatvorenom sistemu u kome je uverenje o opasnosti od negativne evaluacije pojačano informacijama koje osoba


67

sama kreira. Po Clarkovoj oceni (1997), novija istraživanja preliminarno potvrđuju različite aspekte kognitivnog modela socijalne fobije.

Jedan od poznatijih modela socijalne anskioznosti je i model izveden iz teorije samopredstavljanja (self-presentation). U skladu sa tom teorijom, socijalna anksioznost je funkcija dva faktora: motivacije da se ostavi željeni utisak i subjektivno procenjene verovatnoće da će se taj utisak i realizovati (Schlenker i Leary, 1982; Leary i Kowalski, 1995).

REBT: TEORIJA EMOCIONALNOG POREMEĆAJA, KONCEPT UVERENJA I MODEL ZA SOCIJALNU FOBIJU

Teorija emocionalnog poremećaja Albert Ellis, tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT),

sredinom pedesetih godina izlaže svoje eksplicitno kognitivističko shvatanje emocije i kognitivni model emocionalnih poremećaja (Ellis, 1976, 1994, 1999). Njegova stanovišta su zasnovana na dve temeljne pretpostavke: da su (1) psihološki procesi i operacije neodvojivi i u stalnoj interakciji i da (2) evaluiranje (eng. evaluating – ocenjivanje vrednosti, vrednovanje) predstavlja fundamentalnu ljudsku karakteristiku.

U okvirima REBT teorije emocionalni poremećaj se definiše u kontekstu racionalnih i iracionalnih tendencija ili, kako to Ellis u poslednje vreme sinonimno navodi, samo-pomažućih (self-helping) i samo-poražavajućih (self-defeating) sklonosti (Ellis, 1994). Pojam emocionalnog poremećaja po Ellisu obuhvata samoporažavajuća mišljenja, osećanja i ponašanja koja nisu nužno psihopatološka. U teoriji REBT «poremećaj je snažno preuveličavanje uverenja o poželjnosti u apsolutistički zahtev i druge preterane evaluacije i iskrivljene inferencijalne misli, što je praćeno produženim, upornim i najčešće snažnim samoosujećujućim emocijama i ponašanjima» (Marić, 2000, str. 188).

Prema tzv. ABC formuli emocionalnog poremećaja u REBT, kada osoba doživljava negativne aktivirajuće događaje (A - od activating event), ukoliko ima izraženija iracionalna uverenja (B - od beliefs), razviće intenzivnije emocionalne poremećaje (C – od consenqunces), nego ukoliko su iracionalna uverenja manje izražena.

U REBT teoriji (Ellis, 1994) poznat je i pojam sekundarnog emocionalnog poremećaja (čest sinonim u literaturi je i simptom-stres) koji se odnosi na simptome stvorene povodom primarnog emocionalnog poremećaja. Sa stanovišta REBT, kada čovek misli o sebi i svojim iskustvima, on zapravo misli o svom mišljenju. Prema Ellisu (ibid.) mnogi emocionalni poremećaji koji su ispunjeni osećanjem manje vrednosti predstavljaju rezultat iracionalnog mišljenja o mišljenju.

Snežana Tovilović

68

Koncept uverenja u REBT Sistem uverenja (beliefs) je najznačajniji element Ellisovog ABC modela

emocionalnog ponašanja. U odnosu na predpostavljenje osnovne ciljeve i vrednosti koje čovek ima, uverenja mogu biti samo-pomažuća (racionalna) i samo-poražavajuća (iracionalna). Koncept iracionalnih uverenja obuhvata apsolutistička i bezuslovna uverenja «mora» i druge oblike samo-poražavajućeg nelogičnog i nerealistitičnog verovanja o aktivirajućim događajima (Ellis, 1994). Racionalna uverenja su, pak, preferencije i stoga sadrže želju ili afekt.

Ono što je osobena i distinktivna karakteristika iracionalnog uverenja je jasno prisutan ili implicitan, podrazumevajući apsolutistički i bezuslovni unutrašnji zahtev «mora» povodom nepovoljnog aktivirajućeg događaja (ibid.). «...REBT oduvek naglašava da su apsolutistička «moranja» koje ljudi dodaju na svoje snažne naklonosti i nenaklonosti osnovniji činilac njihovog emocionalnog poremećaja od negativnih inferencija koje se u velikoj meri izvode iz tih «moranja» (Ellis, 1999, str. 78-79). Kada čovek reaguje na aktivirajući događaj disfunkcionalno i doživljava emocionalni poremećaj, on gotovo uvek ima jedno ili više centralnih, sržnih apsolutističkih «morajućih» uverenja (eng. core musturbatory belief) o tom događaju, koja su u najčvršćoj vezi sa njegovom emocionalnom reakcijom. Ove Elisove predpostavke nisu u saglasnosti sa Wesslerovom tvrdnjom (Wessler i Hankin-Wessler, prema Marić, 2002) da su užasavanje, samo-obezvređivanje i obezvređivanje drugih primarniji kognitivni procesi, a da su apsolutistička «morajuća» uverenja izvedena iz tih procesa mišljenja. I Bernardova (1998) istraživanja faktorske strukture skala iracionalnih uverenja ukazuju da procesi obezvređivanja sebe i proklinjanja drugih nisu izvedena iz «mora», već predstavljaju jednako primarne i značajne procese.

Najodređenije, iracionalna uverenja se definišu kao konceptualno-semantički sažeci lingvistički i ne-lingvistički enkodiranog iracionalnog ocenjivanja vrednosti aktivirajućeg događaja (Ellis, 1994). Iracionalna uverenja sadrže četiri osnovna tipa iracionalnih evaluacija: 1) »mora«, 2) »užasno«, »nepodnošljivo«, »neizdrživo«, 3) »ja sam bezvredan / pokvaren«, 4) »ti si pokvaren / bezvredan«. Odnose se na tri tipa aktivirajućih događaja: 1) sopstvene osobine i postupci (lične performanse), 2) tretman od strane drugih ljudi i 3) životni uslovi (ibid).

Za merenje uverenja razvijeno je više instrumenata (tzv. Belief Scales) različitih autora, ali je skala opštih stavova i uverenja (The General Attitude and Belief Scale) jedan od najrazvijenih instrumenata za merenje iracionalnih uverenja i najčešće se koristi u praksi (Bernard, 1998; DiGiuseppe, i sar., 1988, prema Marić, 2002).

(c) REBT model za socijalnu fobiju REBT model za socijalnu fobiju opisali su Warren i Zgourides (1991). U

skladu sa osnovnim postavkama Ellisove teorije emocionalnih poremećaja (Ellis,


69

1994) i teorije o biološkim osnovama ljudske iracionalnosti (Ellis, 1976), ovi autori predpostavljaju da su neke osobe predisponirane biološkom i psihološkom vulnerabilnošću da razviju socijalnu anksioznost i izbegavanje socijalnih situacija, te su sklonije da razviju strah kao odgovor na socijalne stimuluse kao što su procenjivanje od strane drugih ljudi, kriticizam, odbacivanje, bes.

U adolescenciji, kritičnom periodu za razvoj socijalnih fobija, povećan je značaj prihvatanja od strane vršnjaka. Adolescent, okupiran time kako će biti procenjen od strane vršnjaka, usled mogućih negativnih socijalnih iskustava i odbacivanja, već biološki i psihološki vulnerabilan, lakše razvija, učvršćuje i održava set iracionalnih uverenja tipičnih za socijalnu fobiju. Prema autorima ovog modela, u razvoju i održavanju socijalnih fobija centralno mesto imaju dva Ellisova mora-uverenja (must-related beliefs). Pojedinci koji imaju iracionalna uverenja (a) »Moram se ponašati kako treba i zadobiti odobravanje drugih ljudi« i (b) »Ne smem doživeti nelagodu (discomfort)«, pre razvijaju snažan strah od negativne procene i reaguju izbegavanjem situacija u kojima mogu biti negativno procenjeni. Prvo uverenje predstavlja apsolutistički zahtev upravljen prema sebi (ego poremećaj) – socijalno anksiozna osoba zahteva od sebe da se u socijalnim situacijama ponaša adekvatno, kompetentno, nepogrešivo. Uspešno socijalno ponašanje ima za cilj da minimizira mogućnost negativnog procenjivanja i maksimizira zadobijanje naklonosti, odobravanja i uvažavanja od strane drugih ljudi. Drugo tipično iracionalno uverenje socijalno fobičnih je zahtev usmeren na okolnosti (diskomfort poremećaj) – osoba zahteva da u socijalnim situacijama ne doživljava fizičku ili psihičku nelagodnost, uverena je da ne sme biti izložena okolnostima u kojima može iskusiti stid, poniženost, anksioznost, niti telesne senzacije kojima je praćena anksioznost i panika. Izbegavajuće ponašanje i povlačenje iz socijalnih situacija autori pripisuju ovom iracionalnom zahtevu. Ellis i Dryden (1987) smatraju da socijalno anksiozni značajno pate i od ego i od diskomfort poremećaja (dve glavne kategorije poremećaja na nivou uverenja). Prema REBT modelu za socijalnu fobiju sve pogrešne kognitivne predpostavke socijalno fobičnih osoba svoju osnovu imaju u bazičnim iracionalni zahtevima za perfektnim izvođenjem, zadobijanjem naklonosti (odobravanja) i izbegavanjem diskomforta.

Malobrojna su istraživanja preduzeta sa ciljem da se testira REBT model za socijalnu fobiju. Rezultati jednog eksperimentalno dizajniranog istraživanja (Bond i Dryden, 1997) podržavaju hipotezu da držanje apsolutističkih uverenja «mora» značajno utiče na iskrivljeno inferencijalno mišljenje u socijalnoj situaciji. Do istraživanja Nicastra i sar. (1999) nije bilo objavljenih izveštaja u kojima je direktno ispitivana uloga imperativa na kognitivne procese koji su u osnovni socijalne fobije. Pomenuti autori su testirali hipotezu o centralnom uticaju (a) apsolutističkih zahteva »mora« i (b) očekivanja u odnosu na sopstveno socijalno izvođenje (self-efficacy expectations) na socijalnu anksioznost definisanu preko skale anksioznosti i dužine govora u socijalnog situaciji. U istraživanju je testirana odvojena, aditivna i moderatorska uloga oba kognitivna konstrukta. Rezultati pokazuju da ni jedan od kognitivnih faktora nije značajan prediktor socijalne anksioznosti, dok su apsolutistički zahtevi bili značajna moderator varijabla u odnosu anksioznosti i dužine govora.

Snežana Tovilović

70

Sumirajući najznačajnije preporuke za dalje pravce istraživanja kojma bi mogao biti unapređen naučni status REBT teorije, Bernard (1995) ukazuje na potrebu za proverom teorije emocionalnog poremećaja i uloge iracionalnih uverenja kao kognitivnih činilaca rizika. Ellisova originalna teorija formulisana je sa ciljem da objasni opšti, neurotski emocionalni poremećaj, a ne njegove specifične tipove. Stoga je među Bernardovim preporukama i ona koja se tiče provere predpostavki koje se odnose na vezu iracionalnih ideja i specifičnih tipova emocionalnih poremećaja, kako bi se išlo u pravcu savremene klasifikacije poremećaja. Centralno pitanje na koje se time odgovara je: da li su neki specifični tipovi iracionalnih uverenja povezani sa određenim tipovima emocionalnih poremećaja?

Neposredna namera, odnosno cilj ovog istraživanja prvenstveno je bio da se utvrdi (a) latentna struktura socijalne anksioznosti kao dimenzije operacionalizovane varijablama novokonstuisane SA skale i (b) priroda relacija te dimenzije sa konstruktom iracionalnih uverenja iz oblasti REBT, operacionalizovanog varijablama skale opštih stavova i uverenja (Marić, 2002).

METOD

Uzorak Od predviđenih 300 ispitanika, na osnovu uvida u testovni materijal, uzorak

ispitanika obuhvaćenih istraživanjem fiksiran je na 261. Iz analize su izuzeti nepotpuni kompleti upitnika i upitnici ispitanika koji su tendenciozno odgovarali sa »neodlučan« i »nisam siguran«. Ispitani subjekti su studenti I, II, III i IV godine četiri fakulteta Novosadskog univerziteta (Filozofskog, Prirodno-matematičkog, Medicinskog i Fakulteta tehničkih nauka) sa 10 različitih studijskih grupa. Uzorak je obuhvatio 159 studenata ženskog pola (60,9 %) i 102 studenta muškog pola (49,1 %). (%), starosti između 18 i 25 godina, pretežno iz gradske sredine (74,5%). Istraživanje je izvršeno u periodu od oktobra 2002. do marta 2003. godine.

Instrumenti

Instrumenti korišćeni u istraživanju su Skala socijalne anskioznosti (SA) i

Skala opštih stavova i uverenja. Skala SA (prilog 1) je novokonstrisani instrument namenjen ispitivanju

socijalne anksioznosti kao dimenzije, autora S. Tovilović. Visoki skorovi na skali ukazuju na izraženije prisustvo socijalno-anksioznih karakteristrika. Upitnik je sačinjen od 32 ajtema sa petostepenom skalom Likertovog tipa. Do sada je korišćen u okviru jedne veće baterije upitničko-testovnog materijala u okviru istraživačke teme »Evaluacija grupnog asertivnog treninga« kojom se bavi autor ovog rada. Pouzdanost instrumenta iznosi Alfa=0.92.


71

Drugi korišćeni instrument je Skala opštih stavova i uverenja od 37 ajtema (Marić, 2002). U pitanju je prevedena i modifikovana verzija General Attitude and Belief Scale od 54 tvrdnje (Bernard, 1998). Po izostavljanju redudantnih tvrdnji, sve tvrdnje su formulisane kao uverenja o određenim aspektima sebe, drugih ljudi i životnih uslova, tako da ne sadrže termine koji se odnose na emocionalna stanja. Alfa koeficijent pouzdanosti za sub-skalu sačinjenu od svih 29 iracionalnih tvrdnji je visok i iznosi 0.91, dok za sub-skalu sačinjenu od 8 racionalnih tvrdnji iznosi svega 0.70.

REZULTATI

Latentna struktura skale socijalne anskioznosti Latentna struktura skale socijalne anksioznosti SA utvrđena je metodom

glavnih komponenata, koja je uz primenu Gutman-Kajzerovog kriterijuma ekstrahovala ukupno sedam glavnih komponenata (prilog 2). Ni uvođenjem scree testa kao dodatnog kriterijuma (prilog 3), nije se jednoznačno mogao odrediti konačni broj faktora, te se pribeglo odabiru četiri faktora koja su omogućavala smislenu interpretaciju rezultata. Četiri zadržana faktora objašnjavaju 44.09% ukupnog varijabiliteta sistema manifestnih varijabli, a tri izuzeta zajedno objašnjavaju dodatnih 10,81% varijanse originalnih promenljivih.

U tabeli 1 prikazane su vrednosti karakterističnih korenova (Eigen.), procenat objašnjene varijanse (% total Variance), kao i kumulativni procenat objašnjene varijanse (Cumul.%) ekstrahovanih faktora pre izvršene rotacije. Primenom normalizovanog Varimax postupka rotacije faktora dobijeno je faktorsko rešenje koje je poslužilo za interpretaciju četiri faktora socijalne anksioznosti (FA 1-4)2.

Tabela 1. Vrednosti karakterističnih korenova i procenat objašnjene varijanse faktora

Skala SA Eigen. % total Variance Cumul.%

FA 1 8.88 27.75 27.75 FA 2 2.27 7.09 34.85 FA 3 1.59 4.95 39.80 FA 4 1.37 4.29 44.09

U tabeli 2 prikazan je izvod iz matrice faktorske strukture prvog ekstrahovanog

faktora socijalne anksioznosti (Faktor1) sa najreprezentativnim ajtemima (i njihovim kratkim oznakama) koji su u najvećoj korelaciji sa dobijenim faktorom.

2 Kompletna matrica faktorske strukture može biti data na uvid od strane autora

Snežana Tovilović

72

Tabela 2. Izvod iz matrice faktorske strukture prvog faktora socijalne anksioznosti

Najreprezentativniji ajtemi: Faktor 1

SA12 Plašim se da će ljudi sa kojima razgovaram primetiti da sam uznemiren. 0.69 SA11 Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet. 0.64 SA24 Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la. 0.58 SA2 Uznemirim se ako me neko posmatra dok nešto radim. 0.57 SA25 Plašim se da će drugi ljudi primetiti da mi ruke ili telo drhte od uznemirenosti dok razgovaram sa njima. 0.55 SA22 Jako se plašim osude ili lošeg mišljenja drugih ljudi o meni. 0.55 SA13 Teško mi je da prikrijem nervozu kad razgovaram sa ljudima. 0.54 SA4 Uznemirim se kad govorim pred grupom ljudi. 0.52 SA21 Dok govorim, jako me uznemiruje misao da me sagovonik procenjuje. 0.50

Prvi izdvojeni faktor objašnjava 27.75% ukupne varijense. Definisan je

stavkama koje jasno ukazuju na anksioznost u situacijama kada osoba može biti posmatrana i procenjivana. Faktor je nazvan SOCIJALNO-EVALUACIONA ANSKIOZNOST.

Tabela 3. Izvod iz matrice faktorske strukture drugog faktora socijalne anksioznosti

Najreprezentativniji ajtemi: Faktor 2 SA3 Teško uspostavljam kontakt sa nepoznatim ljudima. 0.75 SA1 U novim situacijama mi treba vremena da prebrodim svoju stidljivost. 0.61 SA18 Ne umem da ''ćaskam''sa nepoznatim ljudima. 0.61 SA19 Ja sam preterano stidljiva osoba. 0.60

U tabeli 3 prikazan je izvod iz matrice faktorske strukture drugog faktora

socijalne anksioznosti sa najreprezentativnijim ajtemima koji ga definišu. Drugi izdvojeni faktor objašnjava 7.09% ukupne varijanse. Uočljivo je da faktor definišu ajtemi koji ukazuju na otežano i inhibirano socijalno ponašanje, kao i ocenu sebe tj. sopstvenog ponašanja kao stidljivog u socijalnim situacijama koje podrazumavaju neizvesnost (nove situacije, nepoznate osobe). Faktor je nazvan INHIBIRANOST U SOCIJALNO-NEIZVESNIM SITUACIJAMA.


73

Tabela 4 . Izvod iz matrice faktorske strukture trećeg faktora socijalne anksioznosti

Najreprezentativniji ajtemi: Faktor 3 SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. 0.66 SA17 Važnije mi je šta drugi ljudi misle o meni od onog što ja mislim o sebi. 0.50 SA29 Ja sam samouverena osoba. -0.54 SA14 Poštujem sebe. -0.81

Tabela 4 prikazuje izvod iz matrice faktorske strukture trećeg faktora socijalne

anksioznosti koji u objašnjenju ukupne varijanse učestvuje sa 4.95%. Na osnovu visokog zasićenja stavke »Poštujem sebe« sa negativnim predznakom i stavki koja ukazuju na procenjivanje sebe kao nesamouverene i manje vredne osobe faktor je nazvan NISKO SAMOPOŠTOVANJE.

Tabela 5. – Izvod iz matrice faktorske strukture četvrtog faktora socijalne anksioznosti

Najreprezentativniji ajtemi: Factor 4 SA20 Porodica je moje jedino sigurno okruženje. 0.59 SA23 Plašim se da će me drugi ljudi odbaciti. 0.51 SA22 Jako se plašim osude ili lošeg mišljenja drugih ljudi o meni. 0.50 SA18 Ne umem da ''ćaskam''sa nepoznatim ljudima. 0.47 SA27 Ja sam preterano osetljiva osoba. 0.43 SA17 Važnije mi je šta drugi ljudi misle o meni od onog što ja mislim o sebi. 0.41

Sadržina ajtema najreprezentativnijih za određenje četvrtog faktora SA,

prikazana u tabeli 5, ne omogućava jednoznačno određenje faktora. Većina ajtema upućuje na izraženu osetljivost na tuđe mišljenje i potencijalno odbacivanje. Ako ajteme »Porodica je moje jedino sigurno okruženje« i »Ne umem da ćaskam sa nepoznatim ljudima«, u kontekstu ostalih reprezentativnih stavki, protumačimo kao stav i ponašanje koji su u funkciji samozaštite od situacija gde bi osoba mogla biti izložena, negativno procenjena te odbačena, faktor možemo imenovati kao HIPEROSETLJIVOST NA ODBACIVANJE. Opisani faktor učestvuje sa 4.29% u objašnjenju ukupne varijanse.

Relacije socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja

Za utvrđivanje i ispitivanje prirode relacija između socijalne anksioznosti i

iracionalnih uverenja korišćen je model kanoničke korelacione analize. Kanonička korelaciona analiza je primenjena na izvornim, manifestnim varijablama instrumenata SA i Skale opštih stavova i uverenja. Ekstrahovana su tri para

Snežana Tovilović

74

statistički značajnih kanoničkih faktora (CF). U tabeli 6 dati su osnovni rezultati ekstrakcije: podaci o kanoničkoj korelaciji ovih dimenzija (Can.R) i kvadratu kanoničke korelacije, tj. koeficijentu determinacije (Can R-sqr.) kao i pokazatelji njihove statističke značajnosti, hi-kvadrat test (Chi-sqr.), broj stepeni slobode (df) i proporcija značajnosti (p).

Tabela 6. Osnovni rezultati kanoničke korelacione analize

CF Can.R Can R-sqr. Chi-sqr. df p

Prvi par 0.78 0.61 1515.37 1184 0.00 Drugi par 0.69 0.48 1305.63 1116 0.00 Treći par 0.64 0.41 1158.77 1050 0.01 Četvrti par 0.63 0.40 1040.41 986 0.12

Pri interpretaciji rezultata biće korišćeni tabelarno prikazani izvodi iz matrica

strukture kanoničkih faktora sa najreprezentativnijim ili reprezentativnim ajtemima koji definišu faktor3.

Prvi par kanoničkih faktora

Tabela 7. Izvod iz matrice strukture prvog kanoničkog faktora (CF1) iz prostora SA

Najreprezentativniji ajtemi CF1

SA22 Jako se plašim osude ili lošeg mišljenja drugih ljudi o meni. 0.69 SA23 Plašim se da će me drugi ljudi odbaciti. 0.62 SA31 Često sam nezadovoljan/na sopstvenim izgledom, čak i kada sam dobro obučen/a. 0.60 SA9 Jako se uznemirim kada me neko kritikuje. 0.60 SA24 Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la. 0.57 SA29 Ja sam samouverena osoba. -0.62

Kao što se može videti iz tabele 7, iz prostora socijalne anksioznosti

ekstrahovan je bipolarni kanonički faktor. Shodno apsolutnim vrednostima korelacija sa faktorom i sadržajima stavki koje ga definišu faktor je određen kao STRAH OD ODBACIVANJA I KRITIKE ILI NESAMOUVERENOST.

3 Kompletne matrice osnovnih rezultata i faktorske strukture svih izolovanih kanoničkih fakora autor može dati na uvid


75

Tabela 8. Izvod iz matrice strukture prvog kanoničkog faktora (CF1) iz prostora U

Reprezentativni ajtemi: CF1

U21 Ako nešto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i užas. 0.65 U36 Ne mogu da izdržim loša unutrašnja stanja i život je nepodnošljiv u takvom stanju. 0.62 U2 Ako nešto bitno ne uradim dovoljno dobro, shvatam to kao totalnu katastrofu i užas. 0.61 U11 Ako u životu ne postignem neke bitne stvari, bezvredan sam i zaslužujem grozan život. 0.51 U29 Neka loša unutrašnja stanja shvatam kao totalnu katastrofu i užas. 0.49 U30 Ja apsolutno moram postupati adekvatno i nipošto ne smem zakazati. 0.47 U9 Ako izgubim nečiju ljubav i naklonost shvatam to kao užas i katastrofu. 0.47 U15 Ako sam usamljen i nesrećan, znači da sam promašen čovek i zaslužujem da patim. 0.46 U35 Ako ne sačuvam nečiju ljubav i naklonost, shvatam to kao katastrofu i užas. 0.46 U26 Neka loša unutrašnja stanja pokazuju da sam promašen čovek i da zaslužujem patnju. 0.45 U20 Neuspeh u ljubavi znači da sam promašen i bezvredan čovek i zaslužujem samoću. 0.43 U8 Ja apsolutno moram bitne stvari uraditi dobro i nipošto ne smem doživeti neuspeh. 0.40 U18 Ako moje unutrašnje stanje i uslovi života nisu optimalni, shvatam to kao katastrofu i užas. 0.38 U13 Ja apsolutno moram bitne stvari izvesti kako treba i ni po koju cenu ne smem pogrešiti. 0.34 U34 Neke greške u životu znače da sam bezvredan i promašen i zaslužujem ispaštanje. 0.32 U12 Ne mogu da izdržim i nepodnošljivo je ako moje unutrašnje stanje i uslovi života nisu optimalni. 0.32 U32 Ako nešto bitno ne uradim dobro, shvatam to kao prolazni neuspeh, a ne kao katastrofu i užas.* -0.32 U23 Uviđam da vredim dovoljno i onda kada nešto uradim nekompetentno ili neadekvatno.* -0.33

Rezultati prikazani u tabeli 8. takođe ukazuju na bipolarnu kanoničku

dimenziju. Polovina ajtema skale opštih stavova i uverenja statistički je značajno korelisana sa izolovanom dimenzijom. Uočljivo je jedan pol ove dimenzije opisuju ajtemi koji se odnose na tolerantnost na neuspeh i izostanak sklonosti da se posledice neuspeha prenose u domen lične vrednosti (dva racionalna uverenja označena zvezdicom). Na drugom polu ove dimenzije su ajtemi koji se isključivo odnose na iracionalna uverenja. Analizom sadržaja stavki uočava se da one opisuju u najvećoj meri iracionalne zahteve prema sebi u smislu zahteva za uspešnoću, kompetentnošću i nepogrešivošću i, kao drugo, netolerantnost na loša unutrašnja stanja. Uvid u sadržaj stavki omogućava da prepoznamo i iracionalne procese: katastrofiziranje, obezvređivanje i samoocrnjivanje (zaslužujem grozan život, zaslužujem da patim, zaslužujem ispaštanje, zaslužujem samoću).

Dobijena kanonička korelacija između prvog para faktora iznosi Rc=0.78 što očigledno govori o značajnoj zajedničkoj varijansi koju dele ispitivani konstrukti.

Snežana Tovilović

76

Drugi par kanoničkih faktora

Tabela 9. Izvod iz matrice strukture drugog kanoničkog faktora (CF2) iz prostora SA

Ajtemi: CF2

SA20 Porodica je moje jedino sigurno okruženje. 0.48 SA29 Ja sam samouverena osoba. 0.46 SA14 Poštujem sebe. 0.32 SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. -0.40 SA11 Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet. -0.41

Na osnovu pažljive analize sadržaja levog seta varijabli koje u najvećoj meri

učestvuju u definisanju drugog bipolarnog kanoničkog faktora iz prostora socijalne anksioznosti, ovaj faktor je određen kao DOŽIVLJAJ INFERIORNOSTI. Pri određenju ovog faktora uzet je u obzir sadržaj i kontekst stavki, a položaj ajtema »Porodica je moje jedino sigurno okruženje«, koji na neki način izlazi iz posmatranog kontesta objašnjen je njegovom potencijalnom dvosmislenošću. Naime, nije isklučeno da je (za razliku od socijalno anksioznih ispitanika) ovaj ajtem od strane socijalno neanksioznih ispitanika tumačen uz previđanje porodice - sigurnog okruženja kao jedinog.

Tabela 10. Izvod iz matrice strukture drugog kanoničkog faktora (CF) iz prostora U

Ajtemi: CF2

U33 Ljudi apsolutno moraju da se ponašaju lepo prema meni i to niko ne sme prekršiti.** 0.38 U36 Ne mogu da izdržim loša unutrašnja stanja i život je nepodnošljiv u takvom stanju. 0.36 U37 Želim uspeh u bitnim stvarima, ali potpuno prihvatam da ne moram obavezno uspeti.* 0.31 U12 Ne mogu da izdržim i nepodnošljivo je ako moje unutrašnje stanje i uslovi života nisu optimalni. 0.31 U28 Apsolutno i bez izuzetka moram dobiti korektan i pravedan tretman i to niko ne sme prekršiti.** 0.30 U24 Ja apsolutno i bezuslovno moram osvojiti ljubav, naklonost i prihvatanje i ne smem tu zakazati. 0.30 U21 Ako nešto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i užas. -0.37

Ponovo jedan bipolarni kanonički faktor. Analizom njegove strukture,

prikazane u tabeli 10, uočavamo da se iz prostora opštih stavova i uverenja na jednom polu nalazi (još jednom) netolerantnost na neuspeh, dok drugi pol ukazuje na jednu interesantnu sliku – četiri od pet ajtema predstavljaju iracionalna uverenja! Jedini ajtem koji ukazuje na prisutnost racionalnog uverenja je ajtem sa brojem 37


77

(u tabeli je markiran zvezdicom) koji je logično suprotan ajtemu čija je korelacija sa negativnim predznakom (»Ako nešto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i užas«). Ovde smo ponovo u prilici da se zamislimo nad samim instrumentom i, posredno, konstruktom koji on pokriva. Uočeno stanje stvari može biti odraz »boljke« instrumenata za ispitivanje prisutnosti iracionalnih uverenja koju su uočili i drugi istraživači (Marić, 2002). Stavke »Ne mogu da izdržim loša unutrašnja stanja i život je nepodnošljiv u takvom stanju« i njoj slična »Ne mogu da izdržim i nepodnošljivo je ako moje unutrašnje stanje i uslovi života nisu optimalni« mogu odražavati i stav neprihvatanja lošeg stanja ili nepristajanja na loše životne okolnosti koja vodi u proaktivno ponašanje karakteristično za samouverene subjekte, umesto na nisku toleranciju na frustrativne okolnosti, to jest prisutstvo iracionalnog zahteva u odnosu na nepovoljne životne okolnosti. Pa i stavka »Ja apsolutno i bezislovno moram osvojiti ljubav, naklonost i prihvatanje i ne smem tu zakazati » takođe može biti odraz aktivne pozicije subjekta ako je ispitanik čita i tumači sa naglaskom na ja. Zanimljivo je da se u grupi stavki koje pozitivno koreliraju sa drugim kanoničkim faktorom iz prostora uverenja nalaze i dve stavke koje izražavaju stav zahtevnosti u odnosu na druge ljude, ali bez njihovog obezvređivanja (u tabeli 10 su označene sa dve zvezdice). Moguće je da njima ispitanici izražavaju svoj odnos prema drugima koji podrazumeva jasno postavljanje granica u odnosu na njih, što je atipično za socijalno anksiozne subjekte ili pak socijalno neanksiozni subjekti takođe misle iracionalno, ali na kvalitativno drugačiji način.

Korelacija između drugog kanoničkog para je Rc=0.69 ukazuje na visoku povezanost između dve ispitivane dimenzije.

Treći par kanoničkih faktora

Tabela 11. Iizvod iz matrice strukture trećeg kanoničkog faktora (CF3) iz prostora SA

Ajtemi: CF3 SA18 Ne umem da ''ćaskam''sa nepoznatim ljudima.* 0.37 SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. 0.29 SA28 Prelazim na drugu stranu ulice da bih izbegao susret sa nekom osobom. -0.21

Tabela 12. Izvod iz matrice strukture TREĆEG kanoničkog faktora (CF3) iz prostora IU

Ajtemi: CF3

U26 Neka loša unutrašnja stanja pokazuju da sam promašen čovek i da zaslužujem patnju.* 0.33 U21 Ako nešto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i užas. 0.23 U13 Ja apsolutno moram bitne stvari izvesti kako treba i ni po koju cenu ne smem pogrešiti. 0.23 U1 Gubitak ljubavi shvatam kao prolaznu nesreću u životu, a ne kao nepodnošljivi i trajni užas. -0.23

Snežana Tovilović

78

Korelacija trećeg statistički značajno korelisanog para iznosi Rc=0.64. Međutim, kao što se može videti iz tabela 11 i 12, iz oba prostora ispitivanih dimenzija izdvojena je po samo jedna značajna varijabla i to sa relativno niskim korelacijama (ajtemi su u tabelama označeni zvezdicama). Uvida radi, prikazani su i neki od ajtema čije su korelacije sa ekstrahovanim faktorima ispod nivoa statističke značajnosti. Shodno niskom broju reprezentativnih ajtema i njihovim niskim korelacijama sa kanoničkim dimenzijama, postavlja se pitanje opravdanosti interpretacije ovog kanoničkog para. Probno bi mogao biti određen kao socijalna inhibiranost ili povlačenje spram sklonosti samoobezvređivanju usled gubitka naklonosti i lošeg osećanja. Tako (naširoko) opisan kanonički par u terminima REBT teorije u suštini bi predstavljao sekundarni emocionalni poremećaj ili tzv. simptom stres. Uslovno opisana priroda relacije utvrđena preko ovog kanoničkog para mogla bi biti mogući opis procesa izbegavajućeg ponašanja socijalno anksioznih. No, s obzirom da se o prirodi opisane relacije govori uz pozivanje na sadržaj stavki koje su ispod nivoa značajnosti, izneto treba uzeti u obzir sa izrazitim oprezom.

DISKUSIJA Šire gledano, ovo istraživanje je preduzeto s namerom da se trendovi

savremenih kliničkih istraživanja i istraživanja terapijskih teorija približe i uvrste u domen bavljenja domaćih istraživača. U ovom slučaju je reč o kognitivno-bihejvioralnim terapijama i, još specifičnije, o racionalno-emotivno-bihejvioralnoj terapiji (REBT) za koju u našoj zemlji postoji razvijen sistem edukacije. Interesovanje za te terapije u svetu ne jenjava. U cilju unapređenja naučnog statusa teorija i usavršavanja tretman-procedura kognitivno-bihejvioralnih terapija preduzimaju se brojna istraživanja. U okvirima teorijskih postavki pomenutih terapija bavili smo se socijalnom anksioznošću, istraživačkim problemom nejednako aktuelnim i tretiranim unutar i izvan okvira domaće psihologije. Najpre je ispitana latentna struktura socijalne anksioznosti kao dimenzije operacionalizovane varijablama novokonstuisane SA skale, a potom priroda relacija te dimenzije sa konstruktom iracionalnih uverenja iz oblasti REBT, operacionalizovanog varijablama skale opštih stavova i uverenja.

Rezultati ispitivanja latentne strukture skale socijalne anksioznosti pokazuju da se radi o višedimenzionalnom instrumentu interpretabilne faktorske strukture, a samim tim i zadovoljavajuće hipotetske valjanosti. Shodno manifestnim varijablama sa najjačim projekcijama imenovana su četiri faktora socijalne anksioznosti: socijalno-evaluaciona anksioznost, inhibiranost u socijalno-neizvesnim situacijama, nisko samopoštovanje i hiperosetljivost na odbacivanje. Instrument je pokazao zadovoljavajuću pouzdanost (α=0.92). Uvid u latentnu strukturu SA skale navodi na zaključak da pojedini autori socijalnu anksioznost s pravom nazivaju evaluaciona anksioznost (Beck i Emery, 1985) i da je strah od procene od strane drugih ljudi i mogućeg ishoda te procene dominantno obeležje ove specifične forme anksioznosti.


79

Rezultati ovog istraživanja potvrđuju tezu o postojanju visoke pozitivne korelacije između socijalne anskioznosti kao dimenzije i iracionalnih uverenja, konstrukta iz teorije REBT-a. Koeficijenti korelacije među analiziranim konstruktima kreću se u rasponu od Rc=0.64 do RC=0.78. Dakle, socijalno anksiozni subjekti, bar sudeći po rezultatima ovog istraživanja, zaista “pate” od iracionalnih uverenja, i to specifičnih.

Iako smo u interpretaciju dva od tri statistički značajna kanonička para uneli sumnju u jednoznačnost prirode utvrđenih relacija, uopšteno se može reći da dobijeni nalazi pružaju delimičnu podršku REBT modelu socijalnih fobija. Ta podrška se najneposrednije odnosi na najjaču utvrđenu relaciju između socijalne anksioznosti (tačnije, straha od odbacivanja i kritike) i apsolutističkog zahteva za adekvatnim i nepogrešivim ponašanjem. Nesamouverenost koja se manifestuje kao strah od odbacivanja i kritike visoko korelira sa katastrofiziranjem u slučaju (nedovoljno) adekvatnog ponašanja i sklonošću osobe da se usled neuspeha samoobezvređuje (bezvredan sam, pogrešan sam) i samoocrnjuje (zaslužujem patnju, samoću, grozan život). Priroda ove utvrđene relacije u saglasnosti je i sa modelom socijalne anskioznosti koji su opisali Leary i Kowalski (1995). Izgleda da su socijalno anksiozni subjekti, izraženo u terminima modela koji su predložili ovi autori, «premotivisani» da ostave željeni utisak, ali iskazuju nizak nivo samopouzdanja, tj. strahuju od odbacivanja, što ih potencijalno čini više socijalno anksioznim i/ili manje socijalno efektivnim.

Niska tolerancija na frustraciju (primer-ajtem je “Ne mogu da izdržim loša unutrašnja stanja i život je nepodnošljiv u takvom stanju) je takođe u relaciji sa strahom od odbacivanja i kritike, što je ponovo u skladu sa predpostavkama REBT modela socijalne fobije. Međutim, bar sudeći po učestalosti ajtema koji se odnose na prvoopisani zahtev, zahtev za adekvatnim, kompetentnim i nepogrešivim ponašanjem se zapravo čini ključnom kognitivnom propozicijom socijalno anksioznih. Sklonost da se posledice neuspeha i greške preuveličavaju (užasavanje i katastrofiziranje) i prenose na “teren” celokupne ličnosti (samoobezvređivanje) izgleda predstavljaju dominantne iracionalne kognitivne procese. Apsolutistički zahtev izražen u formi “mora”, suprotno predpostavkama REBT modela za socijalnu fobiju, ne dominira u stavkama koje određuju ekstrahovane kanoničke faktore iz prostora uverenja. To naravno ne isključuje mogućnost da se iracionalni proces «mora» ne pojavljuje kao dominantan pri ekstremno visokim nivoima socijalne anksioznosti tj. iracionalnih uverenja, što ne bi trebalo biti tipično za «normalne» subjekte koji čine uzorak ovog istraživanja.

Dakle, prema rezultatima ovog istraživanja, iracionalna uverenja socijalno anksioznih odnose se na sopstvene osobine i postupke i, kao drugo, životne uslove kao tipove aktivirajućih događaja (što je u skladu sa predpostavkama REBT modela socijalnih fobija). Rezultati sugerišu da užasavanje, katastrofiziranje i nepodnošenje i, kao drugo, obezvređivanje i samoocrnjivanje predstavljaju osnovne tipove iracionalnih evaluacija socijalno anksioznih (što nije u skladu sa predpostavkama istog modela). U ovom segmentu rezultati našeg istraživanja su u skladu sa nalazima istraživanja kognitivnog stila socijalno anksioznih subjekata koji su opisali Beidel, Turner i Dancu (1985). Zapravo, rezultati većine istraživanja kognicija socijalno anskioznih i socijalno-fobičnih subjekata u okvirima kognitivno bihejvioralnog

Snežana Tovilović

80

pristupa, koje smo naveli u uvodnom delu rada, nisu neuskladivi sa našim nalazima. Moguće je da su pomenuti istraživači merili ono što se prema Ingram-Kendalllovoj meta-teoriji kognitivne organizacije (1987) naziva kognitivnim produktima, a merenje uverenja kao kognitivnih propozicija iz kojih se izvode kognitivni produkti pruža mogućnost objedinjavanja nalaza merenja produkata.

Dobijeni nalazi ukazuju i na jaku povezanost doživljaja inferiornosti (manifestovanog kroz strah pred autoritetom i kroz viđenje sebe kao manje vredne osobe u odnosu na druge ljude) i, ponovo, netolerancije u odnosu na neadekvatno postupanje, grešku i neuspeh. Interesantan nalaz je da izostanak doživljaja inferiornosti (superiornost?) korelira sa tolerantnošću na neuspeh, sa (iracionalnim) zahtevom za korektnim i pravednim tretmanom od strane drugih ljudi, i sa niskom frustracionom tolerancijom koju smo u ovom slučaju uslovno interpretirali kao izraz nepristajanja socijalno neanksioznih subjekata na loše životne uslove i odraz proaktivnog ponašanja.

Ima indicija da je kanoničkom korelacionom analizom ekstrahovan i par faktora čije relacije upućuju na prisustvo simptom stesa (sekundarni emocionalni poremećaj) kod socijalno anksioznih. Ta relacija je probno određena kao socijalna inhibiranost ili povlačenje spram sklonosti samoobezvređivanju usled gubitka naklonosti i lošeg osećanja, što suštinski opisuje simptom stres ili pak, prirodu izbegavajućeg ponašanja socijalno anksioznih ljudi kao što je to opisano u kognitivnom modelu za socijalne fobije Clarka i Wellsa (1995).

Teškoće i njima pripojen oprez pri interpretaciji prirode utvrđenih relacija mogu se shvatiti posledicom korišćenja još uvek nedovoljno rafiniranih instrumenata. U slučaju skale socijalne anksioznosti (SA) nerafiniranost se odnosi pre svega na uočeno prisustvo ajtema irelevantnih za predmet merenja i/ili ajtema dvosmisleno tumačenih od strane ispitanika. Osim toga, pojedine tvrdnje skale opštih stavova i uverenja mogu imati različito idiosinkratičko značenje za ispitanike, kao što je to uočila Marić (2002). Na primer, “mora” i “treba” ispitanik može protumačinti i kao bezuslovni, apsolutistički zahtev i kao kondicionalnu tvrdnju (npr. treba da odem do pošte) kojom se izražava preferencija. Podsetimo i na to da subskala racionalnih uverenja, kako je na našem uzorku utvrđeno, ima relativno nisku pouzdanost, što je još jedan povod za modifikaciju samog instrumenta. Stoga se korigovanje i dalja provera ovih instrumenata smatra preduslovom budućih ponovljenih istraživanja.

Još jedna mera opreza u tumačenju dobijenih rezultata odnosi se na istraživačkim uzorak. Možda je priroda utvrđenih relacija atipična, tj. karakteristična za uzorak uzet iz studentske populacije, te je strah od (akademskog) neuspeha u vezi sa situacionim faktorima ovog životnog doba. Opisana mera takođe može biti sugestija za buduća istraživanja kada je reč o uzorkovanju.

Podsetimo i da uzorak ovog istraživanja čine normalni subjekti. Uočeni poremećaj u smislu sklonosti socijalno anksioznih subjekata da misle na iracionalan (i to iracionalno specifičan način) nije dokaz patologije, ako pod patologijom podrazumevamo socijalne fobije dijagnostikovane po kriterijumima DSM-a. Uostalom, u ovom radu se pošlo od (još uvek nepotvrđenog) shvatanja da je socijalna anksioznost dimenzija, a socijalna fobija «samo» njen ekstremni oblik. Prisustvo bipolarnih kanoničkih parova koji su opisali veličinu i prirodu relacija


81

između socijalne anksioznosti i uverenja sugeriše da se na jednom polu te dimenzije nalazi socijalno ne-anksiozni subjekt, koji, držeći racionalna uverenja, neuspeh ne tretira kao dokaz sopstvene bezvrednosti i u odnosu na neuspeh iskazuje toleranciju. Taj subjekt sebe opaža kao samouverenu osobu i ima viši nivo samopoštovanja. No, i on je (uslovno) «iracionalan» i to na kvalitativno drugačiji način od socijalno anksioznog subjekta: sebi postavlja zahteve da sam, kroz sopstvenu akciju obezbeđuje uspeh, naklonost i prihvatanje, a pred druge ljude postavlja (iracionalan) zahtev da ga korektno i pravedno tretiraju. Ovaj nalaz je saglasan sa Taylor-ovim nalazima o pozitivnom uticaju nelogičnog i nerealističkog mišljenja na mentalno zdravlje (Taylor, 1990, prema Marić 2002), kao i sa Bernadovim nalazima o jednakoj prisutnosti iracionalnog zahteva za pravednim tretmanom kod “normalnih” i “emocionalno-poremećenih” subjekata (1998). Na drugom polu dimenzije socijalne anksioznosti je socijalno-anksiozna osoba, sklona da strahuje od neuspeha jer neuspeh tumači kao dokaz sopstvene bezvrednosti. Sopstvenoj greški daje “moć” da je “učini” pogrešnom (a ne pogrešivom) osobom. Čini se da se čitav svet socijalno anksioznih organizuje oko sopstvene uverenosti u ličnu neadekvatnost tj. oko neprihvatanja sebe. Ova zapažanja su slična Hope-ovim predpostavkama o specifičnoj negativnoj self-shemi socijalno anksioznih ljudi (1990), s tim što bi smo tu predpostavljenu shemu pre nazvali «shemom neadekvatnosti ili inferiornosti» umesto «sheme ranjivosti», kako su to učinili Beck i Emery (1985). Možda strah od kritike i odbacivanja od strane drugih ljudi predstavlja projekciju straha od samoodbacivanja koga prate snažna neprijatna osećanja na koja je socijalno-anksiozna osoba izrazito netolerantna. Možda ta ista osoba “poseže” za mišljenjem drugih ljudi koje bi opovrglo ili umanjilo neprijatnost doživljaja bezvrednosti i inferiornosti, ali i dalje strahujući od mogućnosti da od strane tih ljudi bude nepovoljno procenjena (što bi samo potvrdilo njen osećaj bezvrednosti). Umesto kao nagađanja, sva izrečena “možda” bilo bi korisno shvatiti kao nova istraživačka pitanja i bazu budućih istraživačkih hipoteza.

Rezultati ovog istraživanja, kao što je već rečeno, potvrđuju postojanje visokoznačajne međupovezanosti socijalne anksioznosti i držanja specifičnih iracionalnih uverenja. Međutim, pitanje je da li su netolerantnost na neuspeh i niska tolerancija na frustraciju uzrok ili posledica straha od odbacivanja, kritike, autoriteta, doživljaja inferiornosti, nesamopouzdanja i nesamopoštovanja? Iz istraživanja korelativnih veza ne možemo crpeti podatak o uticaju iracionalnih uverenja na emocionalne posledice. Jer, kao što to nagoveštava Smith (1984), teorijski je moguće da su iracionala uverenja proizvod emocionalnog poremećaja i da ne doprinose njegovom nastanku. Proveri Ellisovog ABC modela emocionalnog poremećaja, uključujući i socijalno-anksiozni, više bi bila prilagođena eksperimentalno dizajnirana i longitudinalna istraživanja. No, pitajmo se i dalje: da li bi razvijanje tolerantnosti na neuspeh i frustrativne okolnosti, osposobljavanje za zdravije reagovanje na kritiku i potencijalno odbacivanje, kao i podizanje nivoa samopoštovanja, koje je više samousmereno a manje vezano za druge ljude, recipročno redukovalo stepen socijalne anskioznosti? Nije isključeno da učvršćena iracionalna uverenja snažno održavaju poremećaj i da preduzete terapijske intervencije čine neefikasnim ukoliko osoba nastavi da se drži iracionalnih kognitivnih propozicija. Možda upravo to objašanjava neefektivnost terapije

Snežana Tovilović

82

izlaganjem u slučaju socijalnih fobija (Butler i sar., 1984; Mattick i Peters, 1988, sve prema Clark, 1997). Značajan je podatak je da je većina do sada primenjivanih terapijskih tretmana socijalne anskioznosti koji su se pokazali efektivnim multimodalna i uključuje neku vrstu kognitivne restrukturacije (Glass i Shea, 1986; Gross, 1989; Heimerg, 1985, 1990, 1993, sve prema Leary, 1995).

Dakle, nalazi dobijeni u ovom istraživanju nemaju “moć” da potvrde da su utvrđena iracionalna uverenja zaista ključna za razvoj i održavanje socijalno anksioznog poremećaja, niti se sme tvrditi da neki drugi faktori ne igraju značajniju ulogu u njegovoj etiologiji. Ostaje pitanje: ko je vulnerabilan za socijalnu fobiju? Da li samo onaj ko počne da misli na specifično iracionalan način na koji upućuju rezultati ovog istraživanja ili se radi o “smeši” uslova čiji sastojci i njihove međusobne proporcije i međudejstva još nisu ustanovljena? U kojoj tački i pod kojim uslovima iracionalna uverenja učestvuju u razvoju i održavanju socijalno-anskioznog poremećaja? Da li jezgro socijalno-anksioznog poremećaja čini snažan doživljaj inferiornosti, a socijalna anksioznost postaje «samo» pojavni oblik, manifestacija tog doživaljaja i takvog viđenja sebe pri susretu sa drugima, tj. socijalnom sredinom? Odgovori na ova pitanja zahtevaju nova istraživanja i postepenu akumulaciju nalaza iz različitih tipova istraživanja. Sprovedenim istraživanjem nije se ni pretendovalo odgovoriti ni na sva, ni na ta pitanja, ali smatramo da je od koristi “razmišljati na glas” pred budućim istraživačima. Jedno je sigurno: i u oblasti istraživanja socijalne anksioznosti i u oblasti teorije emocionalnog poremećaja u REBT okvirima, i još šire, u okvirima kognitivno-bihejvioralnih terapija traže se odgovori na brojna pitanja. Neka od njih su postavljena upravo u okviru diskusije ovog rada.

LITERATURA

American Psychiatric Association (1987). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-III-R. Washington, APA.

American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-IV. Washington, APA.

Beck, A.T., Emery, G. (1985). Anxiety disorders and phobias: A cognitive perspektive. New York, Basic Books.

Beidel, D.C., Turner, S.M., Dancu, C.V. (1985). Physiological, cognitive, and behavioral aspects of social anxiety. Behaviour Research and Therapy, 23, 109-117.

Bernard, M.E. (1995). It,s prime time for REBT: Curent theory and practice, research recomandations and predictions. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 13, 9-28.

Bernard, M.E. (1998). Validation of the general attitude and beliefs scale. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 16, 183-196.

Bond, F.W., Windy, D. (1997). Testing a REBT theory: The effects of rational beliefs, irrational beliefs, and their controll and certainty contents of the


83

functioanality of fnferences: I. In a social context. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 15, 157-188.

Clark, D.M., Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia, u. R. Heimberg, M. Liebowitz, D.A. Hope, F.R. Schneier (ur.) Social Phobia. Diagnosis, Assessment and Treatment. New York, Guilford Press

Clark, D.M. (1997). Panic disorder and social phobia, u. D.M. Clark and G.F.Cristopher (ur.) Science and Practice of Cognitive Behaviour therapy. Oxford, Oxford university press.

Davison, G.C., Neale, J.M. (1999). Psihologija abnormalnog doživljavanja i ponašanja. Jastrebarsko, Naklada slap

Edelmann, R.J. (1987). The psychology of embarrassment. Chichester, John Wiley & Sons.

Ellis, A. (1976). The biological basis of human irrationality. Journal of Individual Psychology, 32, 145-168.

Ellis, A. (1994). Reason and Emotion in Psychotherapy. New York, Birch Lane Press

Ellis, A., Dryden, W. (1987). The Practice of Rational-emotive therapy (RET). New York, Springer.

Ellis, A. (1999). The theories and practices of REBT and how they have been augmented and revised during the last three decades. Journal of Rational Emotive & Cognitive Behavior Therapy, 17, 69-95.

Goldfried, M.R., Padawer, W., Robins, C. (1984). Social anxiety and the semantic structure of heterosocial interactions. Journal of Abnormal Psychology, 93, 87-97.

Heimberg, R.G. (1989). Social phobia. No longer neglected. Clinical Psychology Rewiew, 9, 1-2.

Hope, D.A., Heimberg, R.G., Klein, J.F. (1990). Social anxiety and the recall of inteprersonal information. Journal of Cognitive Psychotherapy, 4, 185-195.

Ingram, R., Kendall, P.C. (1987). The cognitive side of anxiety. Cognitive Therapy and Research, 11, 523-536.

Ingram, R. (1998). Special Issue: Cognitivne processes and vulnerability to affective problems. Cognitive Therapy and Research, 22, 301-302.

Kessler, R.C. i dr. (1994). Lifetime and 12-month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in the United States. Archives od General Psychiatry, 51, 8-19.

Leary, M.R. (1996). Self-presentatinon: Impression Management and Interpersonal behavior. Oxford, Westview press.

Leary, M.R., Kowalski, R.M. (1995). Social Anxiety. New York, Guilford Press. Marić, Z. (2000). Racionalno emotivno bihejvioralna terapija, u: Stojnov, D. i sar.

(ur.) Psihoterapije. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Marić, Z. (2002). Kognitivni činioci emocije i emocionalnog poremećaja iz ugla

REBT. Magistarski rad. Beograd, Filozofski fakultet. Nicastro, R., Luskin, F., Raps, C., & Benisovich, S. (1999). The relationship of

imperatives and self efficacy to indices of social anxiety. Journal of Rational Emotive & Cognitive Behavior Therapy, 17, 249-265.

Snežana Tovilović

84

Schlenker, B.R., Leary, M.R. (1982). Social anxiety and self-presentation. A conceptualization and model. Psychological Bulletin, 92, 641-669.

Schneier et.al. (1992). Social phobia. Comorbidity and morbidity in an epidemiological sample. Archives of General Psychiatry, 49, 282-288.

Smith, T.W., Houston, K. B., Zurawski, R.M. (1984). Irrational Beliefs and the Arousal of Emotional Distress. Journal of Counseling Psychology, 312, 190-201.

Warren, R., Zgourides, G.D. (1991). Anxiety disorders. A Rational-Emotive Perspective. New York, Pergamon Press.

Westenberg, H.G. (1998). The nature of social anxiety disorder. Journal of Clinical Psychiatry, 59, 20-26.


85

PRILOZI

Prilog 1: Skala socijalne anskioznosti SA

potpuno netačno

uglavnom netačno

nisam siguran

uglavnom tačno

potpuno tačno

1. U novim situacijama mi treba vremena da prebrodim svoju stidljivost.

1 2 3 4 5

2. Uznemirim se ako me neko posmatra dok nešto radim.

1 2 3 4 5

3. Teško uspostavljam kontakt sa nepoznatim ljudima.

1 2 3 4 5

4. Uznemirim se kad govorim pred grupom ljudi.

1 2 3 4 5

5. Obično sam nervozan/nervozna kada sam u većoj grupi ljudi.

1 2 3 4 5

6. Lako se unervozim. 1 2 3 4 5 7. Osećam se neprijatno u prisustvu nepoznatih ljudi.

1 2 3 4 5

8. Izbegavam da se družim sa ljudima. 1 2 3 4 5 9. Jako se uznemirim kada me neko kritikuje.

1 2 3 4 5

10. Neprijatno mi je kad sam u centru pažnje.

1 2 3 4 5

11. Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet.

1 2 3 4 5

12. Plašim se da će ljudi sa kojim razgovaram primetiti da sam uznemiren.

1 2 3 4 5

13.Teško mi je da prikrijem nervozu kad razgovaram sa ljudima.

1 2 3 4 5

14. Poštujem sebe. 1 2 3 4 5 15. Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi.

1 2 3 4 5

16. Voleo bih da sam opušteniji/opuštenija u prisustvu drugih ljudi.

1 2 3 4 5

17. Važnije mi je šta drugi ljudi misle o meni od onog što ja mislim o sebi.

1 2 3 4 5

18. Ne umem da ''ćaskam''sa nepoznatim ljudima.

1 2 3 4 5

Snežana Tovilović

86

19. Ja sam preterano stidljiva osoba. 1 2 3 4 5 20. Porodica je moje jedino sigurno okruženje.

1 2 3 4 5

21. Dok govorim, jako me uznemiruje misao da me sagovonik procenjuje.

1 2 3 4 5

22. Jako se plašim osude ili lošeg mišljenja drugih ljudi o meni.

1 2 3 4 5

23. Plašim se da će me drugi ljudi odbaciti.

1 2 3 4 5

24. Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la.

1 2 3 4 5

25. Plašim se da će drugi ljudi primetiti da mi ruke ili telo drhte od uznemirenosti dok razgovaram sa njima.

1 2 3 4 5

26. Teško mi je da gledam sagovornika u oči.

1 2 3 4 5

27. Ja sam preterano osetljiva osoba. 1 2 3 4 5 28. Dešava mi se da prelazim na drugu stranu ulice da bih izbegao susret sa nekom osobom.

1 2 3 4 5

29. Ja sam samouverena osoba. 1 2 3 4 5 30. Moje mišljenje je lako pokolebati. 1 2 3 4 5 31. Često sam nezadovoljan/na sopstvenim izgledom, čak i kada sam dobro obučen/a.

1 2 3 4 5

32. Teško pokazujem osećanja. 1 2 3 4 5

Prilog 2: Rezultati ekstrakcije metode glavnih komponenata

FA Eigenval % total Variance Cumul. Eigenval Cumul. % 1 8.88 27.75 8.88 27.75 2 2.27 7.09 11.15 34.85 3 1.59 4.95 12.74 39.80 4 1.37 4.29 14.11 44.09 5 1.23 3.85 15.34 47.94 6 1.13 3.55 16.48 51.49 7 1.09 3.41 17.57 54.90


87

Prilog 3: Scree test

Plot of Eigenvalues - SA

Number of Eigenvalues

Valu

e

0.00.51.01.52.02.53.03.54.04.55.05.56.06.57.07.58.08.59.0

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Snežana Tovilović

88

ABSTRACT

LATENT STRUCTURE OF THE SOCIAL ANXIETY SCALE AND RELATIONS BETWEEN SOCIAL ANXIETY AND IRRATIONAL

BELIEFS

Snežana Tovilović

The research which was realized belongs to one of three research fields within framework of rational-emotional-behavioral therapy (REBT) – to the theory of emotional disorders. It was undertaken with the aim to establish presence and nature of relations between social anxiety, treated as dimension and the construct of irrational beliefs from REBT theory. The research was carried out on the sample of 261 students of Novi Sad University, both genders, age 18 to 26. First of all, the latent structure of newly constructed Scale of Social Anxiety (SA) of the author Tovilović S. was tested. SA scale was proved to be of satisfying reliability (α =0.92). Principal-component factor analysis was conducted under gathered data. Four factors of social anxiety, which explain 44,09% of total variance of the items of SA scale, were named: social-evaluation anxiety, inhibition in social-uncertain situations, low self-respect and hypersensitivity on rejection. The other test that was used is Scale of General Attitudes and Beliefs of the author Marić Z. Reliability of the sub-scale of irrational beliefs that was got on our sample is α =0.91 yet the subscale of rational beliefs is α =0.70. Canonical correlational analysis was conducted under manifest variables of both scales. Three pairs of statistically significant canonical factors were got, with correlations within the span between Rc=0.78 and Rc=0.64. We discussed nature of correlation between social anxiety and irrational beliefs in the light of REBT model of social phobia, REBT theory of emotional disorder, researches and model of social anxiety in wider, cognitive-behavioral framework.

Documents

LATENTNA STRUKTURA SKALE SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI I … · dijagnostikovanje socijalne fobije, strah ili izbegavanje koje je u vezi sa strahom moraju biti intenzivni u meri da zna čajno