-
8/11/2019 Lesek Kolakovski - Filozofski Eseji
1/3
;..:'~.-:-( : -' . .. ,. . .: , : - :.,'.
'. - I ..' ~,. .{. . :.. .. '. _.,..~. . :.~ :;:.j:.';..'
-0 TEOLOSKOM~SLEDl U SAVREMENOMMISUENJU ..5S
c1usoboo pro~ivreCne stavove -koji:-pos~ojeu svim thnmet9dima;
,to je samo odavanje primanja sposobnostikoju supokazale oSVee
doktr ine U osIabac1anju od SOp.s' tvenih apsoluta i
()tOOrivanjuskrivenlhpostavki svogsopstvenog radikaIizma ;na tome
se temelj i mogucnostnjihove Zivotnosti i njihovog trajanja ne
samo, u viduveIDiCkihkapela nego i u vidu misaonih organizama
'sposOibnih 431 se menjaju. I ~a '11svakoj od till dok-
t rina, postoR struja 'ortodok.sista, koji jedino umeju daQez
ikakve promene ponavlljaju prvobitne, formulacije,ipak je svaka od
njili stvorila i lPotomstvo sposobno zazivot. Osta3.e velike
doktrinec XX veka, bo, na primer,Bergsonovafilozofija, nNcada nisu
izislek sVQgprVobit-nog stadijuma i os tale -51\1,u istor ij i kao
konacni si'Stemi 'koji jQ mogu mati svoje postovaoce, aIi ne i
svoj~poto.rnke. ,- - -' ','
r-=-- Antagonizam izmedu filozofije koja ~aje apsa-. ~I , lu~. i
f ilozofi je koja osporava,prlznate apsolute izgIeda VJ neizIeciv
kao Sto je' neotklonjiJvo postojanje 'konzetva-tivizma i
radikalizma IIIsvim oblastima IjudskogZivota.
To je 'antagonizam izme4u propovednika' i dvorske bu~. ,cdaIe,a
-gotovo u svakoj istor ij .skoj e~i f iIozOi'dja pro-
' 'vectmkaifiJIozofijadvorskih budala dva su najopstijaIblika
intelektualne -kuIture;.Propovedrnik je euvar ap-. soIutrioga i
onajkoji odrlava iJrolt zbog konacnosti i
oCi~osti' priznatih i -sadrZanihu tradiCiji . I?vOrska. budala
je onaj kojise, istina bece IIIodabranom dru-
.stvu; ,al l mu ne pripada, koji iznosi njegove ,bezocnostii
ospor~va, sve sto se u njemu, oSmatra ociglednim; onsve to ~e bi
mogao cini.ti kad bi- i sampripadao tom~tw, jer ,bi utom:t$l'ucaju
jedino mogao biti saIonski,,skaridaJjzator. Zato dvoiska, budala
.mora >tajati izvanizabranog dru5~va, mora ga posmatrati .sa
st~e da'bimogao' otkdti',-neoCigle
-
8/11/2019 Lesek Kolakovski - Filozofski Eseji
2/3
56 . LE SE K KO LAK OV SK I
ra tivnom smis1u : d rvorska budala je prostob io igrackakojom
su Se aristokrati zabavljali. Medutim,. iako jetaeno da su filozoi
zabavljaIi monarhe, ipak su ta nji-hova za bavljan ja imala udela u
po tre sima koji su sna la -z ili z emlju . Imle du p rQpOvednika i
,dvorsk ih budala nemoze ,biti .sloge, sem da se jedan pretvori u
drugoga,sto se ponekad desava (ceSce drvorska budala
postajepropovednik - ikao ~to je Sokrat post:ao PLaton-nego
obmuto). Filozof ija dvorskih . budala upravo je onafilozo fija
koja u svako j eposi demask ira ikao sumnjivosve sto oSesmatra na
jnep rikosnovenijim, ko ja otk rivaprotivrecnosti U onome 5to
izgleda oeevidno i neospomo,koja izlaie podsmethu ociglednosti
zdravoga razuma j .vidi smisao u apsurdima, jednom recju, uzi,ma na
sebesay oSvakidaSnj i t rud PTofesi je dvorske budal'e zajednos
neizbem.im rizilkom da bude smesna. Zavisno od me-sta i tTenutka,
misao dvorske budale moze se kretatimedu svim krajnostima
misljenja, jer dojueeranji pa-radoksi danasvaZe kao svetinje,a one
sto je na ekva-'to ro a lp so1u t posta je huL jenje noa poLu. Stay
d vo rske .budale je stalni nap or razmisljanja 0 potencijalnom
. smislu sup ro tnih ideja; dakle , to je po pri:rod i d ija le
ik-ticki stay, ti, otpo ra . .
Filozof ija ,koja nastoj i da se os, lobodi svih apsolutai koja
ne ma pe rsp ek tiva .kona en osti IDemoz e, po sam ojpriLrod i
stva ri, pred stav lja ti h omo genu grad ev inu, je enema temelja
i ne zeli da ima krov. Ona je podrivanjepostojec ih .grad ev ina i
nlSe nje po stav ljenih k rov ova .U intelektuailnom zivotu ima sve
mane i ,rIine incH-skretnih ljudi sa slabo Ifazvijenim oseeanjem
'respekta.Otuda se desava da u pojedinim razdobljima konfliktizmedu
fi lozofi je dvorske obudale i f ilozofi je propoved-nika podse6a
n.a borbu lDepodnoSljivih osobina svoJstve-nih veku sazrev an ja i
on ih ko je ka rakte risu sta racku de -menoiju; Ifaz lika med u
njima je u tome sto 'SUsa rn o oneprve ~lecive.
Celokupnom nasem dosadasnjem izlaganju i zakljuc-cima moglo hi
se zameriti da podlem istom onom isku-senju mo nistick og misljen
ja ko je p od vrga va ju .k iritic i:sklonosti da se sve mnostvo
fakata iscrpe i obulhvatijednim osnovnim Slfedivackim prindpom.
Medut im, nijesarna. ta radnja srec1ivanja protivnik
antiapsolutistickefilozofije. Red moze biti deviza i policije i
revoludje. .,Protivnik antiapsolutisti~ke f,j ,}ozofijeje same
jedna na-rocita vtsta reda: onaj red koji 'svojom monolitnom
klasifikacijom obuhvata bez ostatka sve mnostvo po-sto jec~h
.ipo tenc ija lnih sve tova , d a~le, taka v red k ojipostize sat
is fakciju kakvu daje konaeni c in . Ideal kojemtezi polidja to je
re d savd en o orga nizova ne k artotek ~,dok je ideal f ilozofi je
red aiktivne intelekituallne uobra-z ilje. I propoved nik i d vo
rska b udala , pod jed nako vrseizvesnonasj,lje nad intelektom:
propovednik - omcom
- kat iJhiz isa , a dvorska budala - sHom podsmeha. Na
.
~1
It
-
8/11/2019 Lesek Kolakovski - Filozofski Eseji
3/3
58 LE EK KOLAKOVSKi
kraljevskom dvoru uvek ima viSe propovedn.ika. negodvorskih
budala, kao 5to u drlavi uvek ima vise poli-cajaca nego. umetnika.
Izgleda da dru kcije ne bi mQglobiti . Preva.ga pris .tal ica
mitologije nad njenim kri tica-:rima eini nam se Ikao ndtoprirodno
i neizbezno: toje prevaga jednog sveta stvari nad mnostvenoscu
po-tenci ja1nihsvetova, prevaga lakoeepadanja nad tesko-cama
podizanja uvis. ZapaZaffio te prevage posmatrajucifrapantnu brzinu
kojom nove mi: tologi je zauzimaju me-sto starih mi tologija , koje
se polako ist iskuju. Intc- .lektua'lni iivotdrustvenih fonnacija u
kojima' 5U veczardali mehanizmi tradicionalnih verovanja kipti
odweZih mitova, koji se bez ikakvih teskoca crpu cak izprogresa
tehnike i egzaktnih nawka. U mastama hHjadaljudi dobronamemi
stanovnici drugih planeta -treba ciarese teskoee iz kojih ,se
ljudski rod ne ume da izvuce;zii ,droge, opet, ree /kifbernetika
postaje nada u resenjesvih. drustvenih konflikata. Kisa bogova pada
s nebana pogrebu jednog .boga koji je .svoje odZiveo.
Bezboz-niJCiimaju svoje sveti1elje, a hulnici grade kapele.
Cini
seda zelja. m apsolUItlizmom, teZnja za izj~cavanjemn~tost i
mora obUihvat it i I llellporedivo veci broj mestau,si5'teIi1u
'OdoIrilhkoja poveeavaju napetost, jer ee ce-l ina i l1ace
eksplodirati . Ako je to 1ako, onda ta oSituaci jaobjasnjava smisao
postojanja propovednika, sto nikakone. znaei i da je ona motiv za
stUlpanje .u njihov. kntg.
* .~
PropovedniJStvo nile samo kult proslosti gledan ~oeima
danaSnjice; ono je nastavak proslosti u njenom ..ncizmenjenom vidu
u sacIasnjem casu, njeno prerastanjesame sebe. Prema tome,
propovedniSotvo nije .sarno.. iz-vestan ,intelektualni odnos prema
svetu, ono je jedan
ob1ik egzistencije samog -sveta, name, fakticko tra- janje
-stvarnosti koja viSe ne postoji. U stavu dvorskebudale, naprQ1iv,
r~alizuje se ono sto je sarno moguc-nost, i 00'0 u. n:jemu postaje
'sotvarno joSpre nego 8tO
o TEOLOSKOMNASLEDUU SAVREMENOMMISUENJU 59
fakticki poene ,postojat i. Jer i nase miSljenje 0 stvarno-sti
takode je dea te. stvarnosti, nimalo gori od drugih.
*
t
~
Mi se izjaSnjavarno za fiIlozofiju dvorske budale, \a to znaci
za stay negativne budnosti prema bilo kak- \yom apsolutu; ne kao
rezultat konfrontiranja argu- ' \menata, jer u tim stvarima glavni
izb'ori ZDaCe vredno- .'Vanje. Izjasnjavamo se za moguenosti
vanintelektualnihvrednosti' koje u sebi sadde onaj stay eije su nam
opa-snasti i apsurdnosti poznate. To je opredeljivanje Zaviziju
sveta koja daje perspektivu komplikovanog \1Iskla-divanja
najheterogenijih elemenata u nasem delovanjumedu ljudima: dobrote
bez univerzalne :popustlj ivosti ,hrabrosti bez fanatizma,
inteHgencije bez maloduSnostii nade bez Zaslepl jenosti . Svi
ostali plodovi f ilozofskogmisljenja manje U y aZDi. . l
J
4'~
