01

LuiđiUgolini

prevelaMarijaIlić

Beograd,2009.

ROMAN O HANIBALU

02

Naslovoriginala:LuigiUgoliniILROMANZODIANNIBALE

©SOCIETAEDITRICEINTERNAZIONALE,Torino

03

I

KODBAALOVOGŽRTVENIKA

„Barka!Barka!”Senatori su, uzvikujući, rukama pokazivali ka tribini na kojoj je

stajaogovornik.IzmeđustrankeBarka,koja jebila za rat i osvajanja, iHanonove

stranke, koja se izjašnjavala za mir, samo što nije izbio uobičajenimetež, jedanodonihkoji suuKartagini većpostali redovnapojava.Rat i mir! O drugome se uopšte nije ni govorilo u tom ponosnomgradu,čeduTira, tvrđavionihFeničana, trgovaca imoreplovacakojisu, samo zbog toga što su im drugi zavideli na bogatstvu, postaliratnici.

Otkad su feničanska jedra zagospodarila Sredozemnim morem,onojepostalojezero,suvišetesnozačetirigospodara.

Feničani su naučili da plove još u vreme kada su se drugi jedvausuđivalidaseotisnudužobalaEubejeiPeloponeza.KadaseuGrčkojjedna lađa otisnula namore i zaplovila tamnimvodamaPonta da biosvojilajedansan,nastajalisuheroji.

Heleni su bili pesnici, i stvarali su heroje za nisku cenu. Oni suJasona,Orfeja,Tezeja,Herkula,KastoraiPoluksauzdiglidobožanstvasamo zbog jednog izleta jedrilicom preko Helesponta. U Tiru su seslatko smejali tim preterano osećajnim herojima koji su, zaogrnutifinimplastom,ploviliuzpesmusvojihpevačaiuzzvukecitre!

Dalijebarnekopomisliodauzdignenastepenbožanstvasurovetrgovcekoji suvećvekovimaplovili odKipradoKefalonije,odušćaNiladoHerkulovih stubova, odTrinakrijedoMasilije?Oni suplovilićutke, prodavali i razmenjivali svoju robu: skupoceno staklo, ćilime,purpuno obojeno sukno, fino platno, a sa Sicilije dovozili žito, izKampanijevino,izHispanijeovceivolove.Osnivalisukolonijekojesubile u stanju da se posle kratkog vremena takmiče s majkom

04

otadžbinom,kakoposvojojdelatnosti,takoipobrojustanovnika.Nekad su feničanska jedra jedina plovila vodama Velikog mora,

koje je tad izgledalo ogromno, beskrajno.A kadbi se crveni pramcinjihovihlađainjihovacrvenajedrapomaljalanavidiku,stanovniciugradovimaPelazga,EtrurijeiEgiptazatvaralibisvojekapijeiupunojratnoj opremi penjali se na gradske zidine; one crvene tačke nahorizontučestosuznačileratdoistrebljenja.Nijepostojalalađakojabiseusudiladaizađeususrettimgospodarimamora.UTirseslivalozlatoizGrčke,Hispanije,Sicilije,ioticaloukolonije.

Sad je, međutim, ovaj veliki feničanski narod disao dvostrukimplućima: jedna su mu pluća bila na istoku - Tir, druga na zapadu -Kartagina, ili „Novi grad”, biser Sredozemnog mora, nedostižan zahelenske lađekojima jedugaplovidba jednakozadavala strah. Ipak,mladi pomorski narodi su postajali sve smeliji, a njihova krila svesigurnija. Učili su. U početku plašljivo: naleti, zasede, brza bežanja,prepadnateretne lađe,zatimpohodiprotivsrodnihgradova.Rađalase pomorska snaga Helade. Obalska trgovina se sve više širila.Postepeno, ali uporno, pojavljivali su se na tržištima i drugi trgovci,oničijesulađeplovilepoddrugimoznakama.

Tosunajprebilamalatržištazakojasu,poniznomoleći,dobijaliodobrenje, ali koja su vojne posade činile sve snažnijima. Bila su tomala središta što su se postepeno pretvarala u određena mesta,utvrđenegradove,kolonije.

Trgovinaseneosetnosa istokapremeštalanazapad.Levantinskamora bila su daleko od velike sredozemne kolonije, koja je sadpostajala središte svih tržišta. Dok su Tir ugrožavale druge azijskedržave,Kartaginanijeimalaokosebesuparnika,većsamoprimitivneidivljenarodekojimaje lakogospodarila.Središtetrgovinevišenijebio ni Tir, ni Kipar, niti Sidon. Preusko je bilo ono njihovomore nakome su se kretali mnogobrojni takmaci. Srce Sredozemlja bilo jeslobodno,devičansko,tamosubilinarodikojisucvetali,rasli,kojimaje feničanska roba bila potrebna. Tamo se nalazila Etrurija, tamo jebio gradmladih i odvažnih pljačkaša koji se sve više razvijao, gradkoji se zvao Rim. Tir je stario, Kartagina je cvetala. Pripadali su jojutvrđeni gradovi duž obale; njena su bila i velika ostrva Sicilija iSardinija,srceteskupinegradova.

Agamemnonova i JasonovaGrčkavišenisuulivale strah. Sudbina

05

Troje ovde se neće ponoviti. Njeno malo poluostrvo, njena sićušnaostrva,svejetobilotakoneznatnoupoređenjusavelikomimperijom,koja je obuhvatala obale Azije i Afrike, sve do Herkulovih stubova,kaoinajlepšapristaništaItalije,Sicilije,Sardinije,Baleara,HispanijeiGalije.

Neka je, neka se gura napred Jasonova i Homerova Grčka!Feničaninisuodsvojihherojastvaralibožanstva;nisuseborilidabiosvojili zlatna runa; nisu deset godina ludovali da bi zauzeli nekibeznačajangrad,asvezboglepihočijunekefatalnežene.Ne!Onisuprodirali lukavstvom, umešnošću svoje trgovine, snagom svog zlata,svojomogromnomflotom.Oninisurušili,većpodizalinovegradove,osnivalinovekolonijeisklapalikorisnesaveze.

Nahorizontuse,ipak,pojavljivalosvevišelađakojesuplovilepoddrugimoznakama jersumoreplovci trgovciprošlikrozškoluživota.Graditeljinovihgradovaizazivalisukoddrugihzavistinespokojstvo,a Argonauti s Ponta i iz Troje su, mada to više nisu bili Jasonovi,Tezejevi, Agamemnonovi i Ulisovi Argonauti, ipak još uvek biliborbeniiulivalisustrah.LepaSicilijabilajejabukarazdora.NaSicilijije došlo do sukoba između velike civilizacije u opadanju ipobedonosnehegemonije,itajsukobtraje,evo,većdvaveka.

Narodtrgovacaikolonizatoramoraosepretvoritiunarodratnika;ugraduukojemsenekadagovorilo isključivoorobi inovcu,sadsegovorisamoomiruioratu.NarodKartaginedelisesadasamoudvevelike stranke: stranku vojnika i stranku trgovaca. Svaka od njih jeoličenaujednomodsvojihvođa:strankavojnikanosiHamilkarovo,astrankatrgovacaHanonovoime.

***

-Barka!Barka!-Slušajte!Plašiteseistine!-SlušajtenepobedivogHamilkara!-SlušajtemudrogHanona!-Ćutite,trgovci!-Stiditese,„paraziti”!-Našomzaslugompostalisteveliki!-Našomzaslugompostalistebogati!-Mismoonikojivasbrane!

06

-Mismoonikojivasizdržavaju!U Velikom veću gorelo je kao u sudu napunjenom žeravicom.

Hanonova stranka bila je u manjini. To je bila stranka bogataša,trgovacaipacifista,onihkojisusklonisklapanjunepomirljivihsaveza,koji nastoje da sačuvaju razna preimućstva, privilegije, bogatstvo.Narod, željan da doživi nešto posebno i neobično, zaslepljenHamilkarovim pobedama, podržavao je stranku Barka, a i u samomVećuHanon je trpeoporazzaporazom.Ratnici, koji subiliuvećini,čestosusilomgušiliinajrazboritijeizlaganje.Tučesubilečeste.

-Tišina!Poštujteautoritetsufeta!-Čujmo!Čujmo!Obasufetastoje,držeobeležjasvogadostojanstvaizahtevajumir.Zaistasuobanajvišagradskamagistratastajaladržećiuvisiničela

svoje skiptre od slonove kosti. Buka se stišala u tren oka. Sufeti suuživalivelikiautoritetipoštovanje.Rečjeuzeostariji.

- U ime Senata, i u ime Velikog veća, u ime naroda odlučujemo:neka govore vođe protivničkih partija. Reč je u Kartagini uvele bilaslobodna, nasilje ne sme biti jače od prava. Neka najpre Hamilkariznese svoje gledište u pogledu stanja stvari u Hispaniji, a zatim ćegovoritiHanon.

Hamilkarjeovakogovorio:- Čujem upozorenje da treba sačuvati mir, savete za sporazum,

planoveosavezima.SvetodolaziodonogdelanarodaKartaginekoji,samozato što jenašemnarodudaoblagostanje ibogatstvo,prisvajasebipravodaosuđujeonekojisuseborili,kojisupoginuli,ilikojisuspremnidapoginu.

Žamor koji je izražavao jednodušnost dopirao je sa sedišta nakojimasu sedelepristalicevećine.Tosubili stari senatorikoji su seborilikodEgada,podSirakuzom,ikodDepranuma,kodMesane.

-Branećidavnuprošlost,onijasnopokazujudasenisuprilagodilivremenukoje jenastupilo.Mivišenemožemo,kaopre triveka,bitimirnitrgovciizTira.Uistorijidržavapostojetrenucikojizahtevajudase od veštine koja je potrebna da se živi u miru, pređe na ratnuveštinu,ukolikouopšteželimodaseodržimouživotu.

-Kad kolonizatori postanu agresori! - doviknuo je neko iz grupeHanonovihpristalica.

-Kadaunašoj težnji za širenjemnastupikobni trenutakkojinas

07

dovodiudodirsdrugimnarodimakojiimajuistetežnje-istimtonomjenastavioHamilkar.-ZauzelismoSicilijuiSardinijujersmomorali.ZarjeKartaginamogladadišekadsujojisamikolonistivelikeGrčkeonemogućavalidavoditrgovinusaostrvimaisakopnom?Dasmosepovukli,tobibiloistoštoipredaja,smrtdavljenjem.Sicilija,kojanamjebilapotrebna,imalaje„trnuslabini”,Sirakuzu!NašaborbaprotivSirakuzetrajalajedvaveka.

- Govori nam, Hamilkare, o našim porazima - prekinuo ga je istipređašnjiglas.

- A zašto da ne govorim o našim pobedama? -mirno je uzvratioHamilkar. - Zašto da se ne setimo pobede koju smo kod EknomaizvojevaliprotivAgatokla?ZaštodanespomenemoMesanu?Zaštodase ne podsetimo povlačenja velikog Pira sa Sicilije? U tom trenutkujednanovazvezdapojavilasenahorizontu:RIM!

Glasniuzviciprigušilisugovornikovereči.Toomraženoimeuvekje izazivalo sličan efekat, dovodilo mržnju do besnila: ruke su seuzdizalenakletvu,očisusevaleodbesa.

-NekaBaalpretvoriRimuzgarište!-vikalisu.-Krvožednavučica!-Grabljivaorlušina!-Odvratninužnik!-Leglopokvarenosti!-Rimtrebauništiti!Hamilkar,čijejelicesijaloodzadovoljstva,sačekaojedasebuka

stiša, a zatim je grupi Hanonovih sledbenika koji su ćutali širokimpokretompokazaoskup.

-Čujeteliih?Čuješliih,Hanone?-rekaojesvojimlepim,zvučnimglasom.-TojeglasKartagine!

-Rimstevitražili!-odgovoriojeHanon.Urlik,kojijeličionabukupobesnelogmora,ugušiojetajglas.- Slušaj: to jeglasnaroda! -pobedonosno jenastavioHamilkar. -

Nismomibili tikoji smo tražiliRim,već jeRimbio tajkoji je tražioizgovor i pomogao Sicilijancima, ne zbog njih, već zbog sebe. Upočetku smo mogli da budemo osvajači, ali smo kasnije prešli upoložaj onih koji su napadnuti. Zar ja da vas podsećam na kobneEgadeiLipare?NanapuštanjeSicilije,izdajusakojomnamjeoduzetaSardinija? Ipak je među vama oduvek postojala stranka, ona koja i

08

sada postoji, koja je savetovala mir, odricanje, povlačenje, sramnonapuštanje. Sad nam je ostala samo Hispanija. Sudbina KartagineodigravaseuHispaniji,a ti,Hanone, i tvojastranka, ipaksavetujete:NapustiteHispaniju!

Hanonjenagloustao:- Lažeš, Hamilkare! Ja sam vam samo savetovao da ne prelazite

rekuEbro!AkopređeteEbro,nastavićeseratsaRimom.- A šta zato?! - uzvikujući, ohrabren odobravanjem većine,

Hamilkarjeoštronapaoprotivnika.-Aštazato?Akakobiti,Hanone,hteo da iskupiš sramotu koju smo doživeli kod Egada, na Siciliji,Sardiniji,akoneratom?

Reći vojskovođe izazvale su novi metež u Veću. Stajali su isenatori, i velikaši, i svojim uzvicima i brojnošću činili uzaludnimprotesteHanonovestranke.Najgrubljepogrdepadalesuisjedne,isdrugestrane:

-Izdajnici,trbonje!Rimskiplaćenici!-Kaišarimira!-GovoritenamonašimmrtvimakodEgada!-RatRimu!-Živelaosvetničkapartija!ŽiveoHamilkar!-Rat!Rat!-MirsRimomjesamosan-nastaviojeHamilkarkadajeponovo

zavladala tišina. -Nemamira između lava i lisice!Kad ih rat iscrpe ikad se osećaju slabiji, oni onda u Kartaginu šalju svoje izaslanike ipredlažu nam ugovor o savezu. A da li vi znate šta Rim u ovomtrenutkuzaistaradi?

Zavladala je mukla tišina. Svi su zabrinuto gledali u pravcugovornika.

-Rimšaljeizaslanikedapregovarajuomiru,izaslanikekojisežaleda se u Hispaniji krše ugovori, a u svim italijskim lukama, koje senalazepodgospodstvomRima,umeđuvremenusegradelađe.

- Čujte! Čujte! - vikale su pristalice Barkine stranke, podižući kaprotivnicimastisnutepesnice.

-Gradi sena stotine, nahiljade lađa.Rimdobro znada se snagaKartagine nalazi namoru. Taj narod pastira i otimača koji se nekadužasavao mora, kopirao je već prvu feničansku lađu koja jepotopljenananjegovimobalama.Godinama,vekovimaproučavalisu

09

oni sastav naše flote, potčinjavali pomorske narode, pronalazilipramce imostove,kakobinamorumoglidasebore istokaoštosebore na kopnu, i tako im je postepeno pošlo za rukom da nasprevaziđuupomorskimbitkama.SadRimgradivišelađanegoštoimalegija.Poštujte,dakle,idaljeugovoreiondaćekrozdesetakgodina,amoždaipre,obaleAfrikebitizauzete.Toje,eto,razlogzaštovamjakažem: SudbinaKartagine odigrava se uHispaniji! To je, eto, razlogzaštovamjakažem:TrebaprećiEbro!

-Živeo!ŽiveoHamilkar,otacdomovine,spasilac,nepobedivi!Smrtizdajnicima!

Starijisufetispružiojeskiptar:-Sadgovoriti,Hanone,mirnoćemotesaslušati!- Senatori i velikašiKartagine -Hanon je započeo tiho, ozbiljnim

glasom, on nije raspolagao Hamilkarovom zanosnom rečitošću,njegovjegovorbioodmeren,logičaniubedljiv-javamnekažemdajeHamilkarizdajicadomovine,kaoštojeontozamenerekao,javamsamokažemdanjegazaslepljujužeđzaslavominjegovaambicija.Onje govoriooporazima i o gubicima; govorio je o želji za odmazdomkoja je u srcu naroda, a ja vam, međutim, kažem reč koju nalažerazumipitamvas:Daliste,zaista,ubeđenidaratpredstavljaspaszaKartaginu?

-AdalitismatrašdaćemorazumompobeditiRim?-prekinuogajeglasizmase.

- Ne, ali vam kažem da se protiv Rima možemo boriti i vanHispanije, čak i bez legija, služeći se njegovim sopstvenim oružjem.Slušajteme!Rimseslužisavezimainastojidanasizoluje.Nekadasmomi bili najveći majstori u diplomatskim misijama. Zašto sadadopuštamodaRimprednjači?NarodinevoleRim.Potrebno jesamodaihpridobijemoiRimizolujemo,takodaonbudeprisiljendamislisamoosopstvenojodbrani,anedanapada.KažetedajeRimjakidagradilađe.A,zarminismoustanjudasagradimodvaputavišelađa?Zatim, zar nam Rim ne bi mogao biti prijatelj, umesto nepomirljiviprotivnik?

Uprkos obećanju koje su mu dali sufeti, govornik je nagloprekinut.Strankakojajeimalavećinunijemogladapodnesenjegovetvrdnje.Šta?ZaronpriželjkujeprijateljstvosRimom?

-Potplatilisuga!Kakvejebojerimskozlato?

10

-KolikosutiplatiliprijateljstvosaLatinima?-KolikouRimuplaćajuzasvakutvojureč?-Prelazimprekovašihuvreda-mirnojeprodužioHanon.-Prema

vašemmišljenju,miruvekprikrivanepoštenje.HanonimatolikozlatadabimogaokupiticeoRim,kadabiovajbionaprodaju.Znatedasesamo mudrošću može kupiti mir. Pružimo Rimu dokaz da znamopoštovati ugovore i granice, podelimo vlast nad ovim morem kojepostajesuvišemaleno.Rimćesezadovoljitisaunutrašnjimmorem,azanasmoreplovcepostojiokean.

NoviuzviciprekinulisuHanonovgovor;nastala jepravauzbuna;uvrede su sustizale jednadrugu. Iza reči: „prodanaduša”, „izdajnik”,sledilesureči:„ludak”,„vizionar”,„manijak”.

-Šta,okean?Askimbimitotrgovalinatomokeanu?-Želišlitito,Hanone,dakolonizuješKimeriju?-Hoćešlidaosnuješcarstvohada?-Beskrajna je iovanašaAfrikakojuokružujeokean.Moreplovci

kojisuprošliizmeđuHerkulovihstubovapričajudasezemljaprotežeunedogled:onikojisuploviliCrvenimmoremvidelisuplodne,divljezemlje, koje samo čekaju da neko njima zavlada. Prepustimo Rimuseverne obale ovog unutrašnjeg jezera, i onda će beskrajni prostoričitavogsvetanamapripasti.

Ovogputajenastalatakvagalamadasusufetiustaliiodložilisvojeskiptre na klupe, izjavljujući da je zasedanje završeno. Istupili suoklopnici,isturajućisvojakopljaizmeđuHanonoveiBarkinestranke,jedvarastavljajućidveprotivničkepartije.

Hamilkara je do njegove kuće u zanosu otpratilamasa sveta. ZaosamdanaonćekrenutiputHispanije.NarodKartaginepodsmevaose Hanonovim snovima i njegovom strahovanju. Afrika je samostravičnazemlja,nastanjenazlimduhovima. Sudbinagradanalazi senaobalamaonogmorakojejesadkrvavousledsmrtinahiljadeljudi.To je bila krv Tira, krv Kartagine, koja je vapila za osvetom. Dvavelika ostrva, okrenuta prema Rimu, bila su izgubljena. Kada biizgubiliiHispaniju,ratbiseneminovnopreneonaobaleAfrike.

***

-O,Baale,omogućiimdasrećnopređu!-O,Baale,stišajvetarivalove!

11

-O,žarkiMolohu,ispunisrceneprijateljazabunomistrahom!-O, Baale, u srce nepobedivogHamilkara udahni svu snagu tvog

ognja!-Izli,o,Molohu,savisinesvusvojusrdžbunabezbožniRim,tako

da ne ostane ni kamen na kamenu, da u životu ne ostane ni dete ukolevci!

-Primi,o,Baale,svetužrtvuiispinjihovučistukrv!-O,Baale,sasrcemoddragogkamena!-O,Baale,sunčevooko!-O,Baale,ovaploćenjesvemira!-O,neumoljivi!-O,nepristupačni!-O,večnavatro!Horsveštenikaodjekivao jepodsvodovimahrama ipodsećaona

glas proletnje grmljavine. Sa tronošca su se uzdizali tamjan itajanstveni mirisi Arabije, oko žrtvenika su se nalazile žrtve: belejunicespozlaćenimrogovima,prekrivenepurpurnimplaštevima.

Vrhovnisveštenikjeuzeoizrukusakrifikatoraoštricunamenjenužrtvama i visoko je uzdigao posvećujući je bogu. Zatim je desnicomuhvationajbližujunicuipribližioježrtveniku.

Sakrifikator je zabio oštricu žrtvi u vrat; šiknula je crvena krv ipoprskalažrtvenik.

Sadjehorvestalkiisveštenikaodjeknuopunomsnagom:-Tebi,o,BaaleMolohu!-Tebi,o,BelBeritu!-Tebi,o,BelZebubu!-Tebi,o,BelPegoru!-Primižrtvu,o,Astarta!Vrhovnisveštenikseokrenuopremamračnomdeluhrama.-Jesilitu,o,Hamilkare?-Tusam,o,velikioče!-progovoriojesnažniglas.- Pristupi Baalovom žrtveniku, nepobedivi, izabraniče božji,

zaštitniče pravednih, štitu svoga naroda, branioče i uzdanicoKartagine!

Vrhovni vojskovođa popeo se uz stepenice žrtvenika. Za njim jestupaodečak,okićenvencemodruža,dečakodsamodevetgodina.

-O,oče,dozvolidaimojmalisinpobožnododirnežrtvenik.

12

Dečak je netremice gledao u sveštenika, a ovaj je njega ćutkeposmatrao.

-Nekapristupi-rekaojeuzvišenistarac-jersubogoviodredilidateonjednogdananaslediutvojojslavi,o,Hamilkare.

IskreradostipojavilesuseuHamilkarovimočima:- Ti simoju dušu ispunio radošću. Otputovaću srećan,makarmi

sudbinainedozvolidaponovovidimsvojesinove.-Oče,povedimesasobom!-uzviknuojedečakodlučno.-Ćuti!-strogogajeprekinoHamilkar-Tineznašštazahtevaš!Zar

dečak može da prati vojnika koji ide u susret jednom od najtežihratova?

- Jase,oče,većmesecimavežbamdaspavamnagolojzemlji.Odonogdanakadsamsaznaodatiodlaziš,javišenisamnidotakaosvojupostelju.

Vojskovođasezadovoljnonasmešio:-Azartimisliš,Hanibale,danekomožebitivojnikusvojojdevetoj

godini i da ću ti ja dozvoliti da me pratiš? Ako te privlači vojničkaslava,imaćešjeusvojevremevišenegoštopretpostavljaš.

-Oče, povedime sa sobomu Iberiju! Strela odapeta čak imojimslabašnimrukamaustanjujedaprobodesrcesvakogRimljanina.

-Ti,dakle,mrzišRimljane?-MrzimihonakokakomožedaihmrzijedanKartaginjanin.-Kopljeiztvojerukenebinikadprobiloneprijateljski....-Jasvakogdanabacamkopljauvelikihrastunašemvrtu,ionase

takočvrstounjegazabijudanisamustanjudaihiščupam.-Hrastneštitigvozdenioklop,Hanibale,alibudimiran, jerse ja,

evo, ovde na žrtveniku, zaklinjem da ću te, čim navršiš šesnaestgodina,povestiuIberiju.

-AkakoćeHanibalmoćidačekajošsedamgodina?-Učvršćujući svoje znanjeunauci iuoružju.A sadćuti, za svoje

godinesuvišegovoriš.Vidišlikakotemudriotacstrogoposmatra?-Toznačidajanemoguništadaučinimzaotadžbinu?-dečakje

govoriokaodaćezaplakati.Hamilkarjeprivukaonjegovuglavu,poljubiogaukosuirekao:-Možeš,itekako!Ovde,naovomžrtvenikukojijeposvetilačista

krvžrtava,zahtevajuodtebejednoobećanje.LicemalogHanibalazasijalojeodradosti.

13

-Ispunićuga,makakvobilo!- Zakuni se svomocu, otadžbini, bogu, da ćeš večnomrzeti Rim;

zalomisedaćešposvetitičitavsvojživot,daćeš,ustrebali,datisvojukrvdabiuništiovekovnogneprijatelja,dabipokorio tajdrski grad,dabilatinskomplemenuprouzrokovaojad,plačipropast!

Dečakjeispružiosvojumalurukuidodirnuokamenžrtvenika.-Zaklinjemse,oče.Sveštenikjepoložiorukunadečakovuglavu.-Posvećujemtenaosvetu-rekaojeozbiljnimglasom-inekabog

siđenatebe.Hamilkare,prinesižrtvu!Hamilkar je iz sveštenikove ruke uzeo pehar, podigao ga i izlio

sadržajnasvetuvatru,azatim jeumočioprstukrvžrtve inapravioznaknasvome,inadečakovomčelu.

Sveštenikjepodigaopogleduneboiprimetiokakotamosadsijanadzemaljskasvetlost.

-Povedisasobomdečaka-rekaoje.-Onjevećčovek!Hor sveštenika i vestalki ponovo je, sada još glasnije, nastavio

svojumolbubogovima:-Tebi,o,žarkiBaale!-Tebi,o,AstartoTanit,kojasiplodnostprirode!-Tebi,o,Molohu,kojisiduhvaseljene!-ZaštitioružjeKartagine,o,BelBeritu!-ZaštitinepobedivogHamilkara,BelZebube!-IzlijsvojuvečnuvatrunaRim!

14

II

SAGUNT

- Odgovorite im daHanibal nema vremena da sluša diplomatskerazgovore;odgovoriteimdaimjanejamčimzaživotakodođumeđuovunaoružanuvojsku,sastavljenuodvojnikanajrazličitijihplemena,akojasvaodredamrzeRim.

- Sagunte! Sagunte! Osvojićemo te najuriš! - pevali su vojniciKartagine pod zidinama grada, praveći nasipe i ravnajući puteve zaopsadnetornjeve.RekuEbrosuvećdavnoprešli,borbasesadavodilanateritorijigradaSagunta,aisamgradjevećbioopkoljen.

- A Rim od sebe ne daje glasa, kao da ne postoji! - govorio jeHanibal.

Rimje,međutim,snajvećomužurbanošću,slaosvojeizaslanikeiuHispaniju,iuAfriku,ipreduzimaodiplomatskemisijekojenisudavalenikakve rezultate, koje su bile ponižavajuće za pripadnike latinskerase.Hanibaluopštenijehteodaprimi izaslanikeRima;Kartaginaihje,međutim,dočekivalaobasipajući ih istočnjačkomraskoši,cvećem,smešilaimseisamozanjihpriređivalabeskrajnesvečanosti.

Ćutke su ih slušali; puštali da im odgovara Hanon na svojuobičajeninačin,slatkimrečima.Onisugovoriliigovorili,alisenjihovglas gubio u zavodljivim izjavama da je Kartagina prijateljskiraspoloženapremaRimu,dapoštujeugovore,dajespremnadapodeliSredozemnomorenadvatačnorazgraničenadelai,svetomeslično.

-AštajesaHanibalom?-AštaznačiHanibal?...Mladićkojiseotrgaosauzdeimoradase

iživi.Nećeseništadogoditi.ČarkesaSaguntincima.Saguntizaziva,jerizanjegovihleđastojiRim.

-Ali,zaštoRimnestanenaputtomizazivanju?-ZaštovladaKartaginenepružidokazeosvomprijateljstvu,zašto

nenarediHanibaludaponovopređeEbro?

15

- Hanibal će ponovo preći Ebro čim od Sagunta dobijezadovoljenjezaizazivanjeiagresijuSaguntinacapremaKartagini.

Hanibalov pomoćnik Jaskon se blago nasmešio, prilazeći svomepoglavici.

-Jošnisuotišli!Hanibalseomalovažavajućinasmejaoislegaoramenima.- Neka ih, neka čekaju izaslanici Rima. Umeđuvremenu se kule

Saguntarušejednazadrugom.Kakostojistvarsapolaganjemmina1ispodbedema?

- Naši kopaju pod zaštitom štitova; artiljerija stalno bije pozupčastimzidinamakulaitakodržistrelcenaodstojanju.

HanibaljepogledaoupravcumoćnihzidinaSagunta,kojesuse,usvetlosti zalazećeg sunca, isticale u svoj svojoj snazi, poput kakvogalpskogbastiona.

-Menisenežuri-tihojerekao-svejeovosamopripremazaonošto tek trebadasedesi,kadnastupipravi trenutak,eondada,ondaćemosezaistapožuriti.

-Nakakavtrenutakmisliš,o,Hanibale?Hamilkarev sin je pogledao Jaskona onim svojim očima boje

gvožđa čiji pogled niko nijemogao da izdrži. Jaskonova kosa već jebilaprošaranasrebrnimvlasima,alijeon,predtimmladimčovekomkoji još nije bio navršio ni tridesetu, zaćutao ispunjen dubokimstrahopoštovanjem.

-ZarmislišdajeHanibaltakodetinjastdaratneplanove,dubokoskriveneu svojoj glavi, otkrije,makar tobilo samo svomnajmilijemprijatelju?Kaddođeodređeničas,saznaćeš.TadaćeiRim,iceosvet,videtionoštodosadanikonijenipokušao,nitiizvršio.

- Kroz tvoja usta govore bogovi naših otaca, o, Hamilkarov sine.Dakle,nećešdaprimišrimskeizaslanike?

- Neka čekaju! Primiču ih samo da bih im pokazao kako goreruševineSagunta.

-Toznačirat.-Da,akoonitožele...paakoinežele,Jaskone.-Razumem.Strašna buka, od koje je zadrhtala čitava zemlja, prekinula je

razgovor dvojice Kartaginjana. Svoje poglede uprli su oni tada uzidine Sagunta. Uzdizao se ogroman oblak prašine i, malo pomalo,

16

prekrivao konture tvrđave. Prolomila se vika nejasnih glasova,odjeknulosudaranjeoružja.

- Bedem je srušen! - povikao je Hanibal. - Gledaj, Jaskone! Triglavnekulevišesenevide:gradjenaš!Naredidaseoglasetrubeidačitavavojskakrenenajuriš!

U samoj tvrđavi borba se vodila svom žestinom. Usledneprekidnog udaranja starih ratnih sprava za probijanje zidina idejstvaminausamimtemeljimautvrđenja,velikideozidina,kaoitrinajvišekule izprvogkruga,nisuvišepostojali.KrozvelikiotvorkojijetakonastaonavaljivalisuvojniciKartagine.Ruševinesuobrazovalezidkojijeslužiokaonasip,kakobraniocima,takoinapadačima.

Tonijebila jednaoduobičajenihborbi,sličnatuči,dokojihčestodolazipriosvajanjugradova.Naprotiv.Četesusesadaborileurednopostrojene, kao na otvorenom polju, na prostoru nastalom izmeđuruševinaipreostalihzgrada.Nadaiočajanjeborilisusepodjednakomžestinom.

Kartaginjanisusenadalidaćesamalovišesnagezauzetitvrđavu;Saguntinci,kojisuseborilizasvojuotadžbinu,sadkadavišenijebilozidinada ihzaštite,borilisuseprotivneprijatelja izlažaćisamisebe.Daneprijateljnebizauzeonapuštenomesto,nikonijeuzmicaonizakorak. Što se više sužavaoprostornakojem se vodilaborba, bilo jesvevišeranjenika;nakratkomrazmakuizmeđuoružjaitela,nijedanudaracnijebiouzaludan.

Saguntinci su se služili falarikom, vrstom oružja za bacanje uobliku dugačkog koplja na čijem je kraju pričvršćena u smolunatopljena kučina. Gvožđe je bilo dugačko tri stopala, tako da jemoglo da probode i oklop, i samog vojnika. Ova vrsta oružja bila jeutolikostrašnija,štosugaratnicibacalisaplamenom.Kadabikopljeprobilo štit, čak i onda kad vrh ne bi dodirnuo telo, vojnik bi zbogvatrebioprisiljendaodbacištitidatakoostanepotpunonezaštićen.

Borba je trajala dugo, i njen ishod je bio neizvestan. Hrabrost ipouzdanje, sve je bivalo veće na strani Saguntinaca, dok suKartaginjani, pošto nisu pobedili pri prvom jurišu, smatrali da supobeđeni.Nakrajusubranioci,uzstrašnuvikuiuogromnomnaletu,potisnulinapadačedoruševinazidina,kojesuihsputavaleiokojesusezaplitali,takodasuihkonačnooteralisvedonjihovihlogora.

Stojeći na krajnjem rubu nasipa, Hanibal je prisustvovao jurišu,

17

hrabriosvojevojnike,alinije imaonaročitih iluzijadasebrzomožepobediti.Kaoiskusnomvojniku,bilomujejasnodajeprodormogućeorganizovati s relativno malo ljudi, ali i da za napadače ne postojimogućnostzamanevrisanjeumasi.

Trube su zatrubile na povlačenje, koje se odigralo u potpunomredu,uzstalnuborbusvedobedemanapadača.

-Učinili smo tekprvi korak - rekao je punski vojskovođa svojimstarešinama,nepokazujućinisrdžbu,nitizabunu-alijegradosuđennapropast.Sadajesvesamopitanjevremena.

-Poštosisiguranupobedu,zarnisivoljan,o,Hanibale,daprimišrimskeizaslanike?

OnajkojijetakogovoriobiojeMaarbal,stariiiskusniratnik.Biloje poznato da on pripada Hanonovoj stranci i da, iako Hanibalupoštenosluži,vođusvojestrankeuKartaginiosvemuštosedešavanabojnompoljuobaveštavatačnoidonajsitnijihdetalja.

- Neka čekaju! - odgovorio je Hamilkarov sin, posmatrajućivisokogvojnogstarešinukrišom,snapolazatvorenimočima.

- Porušeno je tek sto aršina zidina; legatimaRimamogao bih dapokažemsamojednubrešu.

-Aštadaimodgovorim,Hanibale?-Pošto je tebi,Maarbale - ironično imirnoodgovorio je vrhovni

vojskovođa-tolikostalododostojanstvarimskihlegata,odgovoriimdaHanibaluležinasrcunepovredivostnjihoveličnosti;kadbionisadkrenuliprekobojišta,janebihdaonijedanaszanjihovusigurnost.

***

Izaslanici Rima su stajali pred senatorima Kartagine i ćutali.Senatori su sa izvesnom nelagodnošću saslušali tumača koji jeprevodio molbe i zahteve izaslanika. Osećali su, pri tome, da su tizahtevi opravdani i niko se nije usuđivao da na sebe preuzmeodgovornostiprviuzmereč.

Usled te tišine ledila sekrvu žilama rimskih izaslanika. I najvišepredstavništvoKartaginedočekaloihjekaoštoihjedočekaoHanibal,inanosiloimisteuvredekakvesudoživelinaHanibalovombojištu!

Tojebiorazlogštojevođaizaslanstva,FlakValerije,dodaosamojošnekolikorečiprepunihgneva.

- Ja, senatori, jasno vidim da se u Kartagini ne poštuju više ni

18

ugovori,niti izaslanstva.Hanibalnamjeodgovoriosapodsmehom,avinamodgovaratećutanjem.

Ustaojestarijisufet.-Govoriti,Hanone-rekaoje.Starivođastranketužnoseosmehnuoiustao:-Nekabude!Vi, senatori, želitedaHanonprviuzmereč,kakobi

vas izveo iz neprilike u koju su vas doveli izaslanici Rima svojimubedljivimizlaganjem.Teškojeosporavatiočiglednuistinu.Ali,poštovi tražite da ja iznesem svoje mišljenje, odgovaram vam sauobičajenomiskrenošču:pravojeucelininastraniRima...

-Rimskogzlata!-prekinuogajenekiglas.- Dosta već jednom sa tom glupom klevetom o rimskom zlatu!

Hanon bimogao dati toliko zlata da se kupi čitav narod, ali vam jakažemdajesvakoodvas,udubiniduše,kaoija,potpunoubeđendasuRimljani u pravu.Mi smo na pragu novog, dugotrajnog, opasnog,strašnog rata, koji će možda značiti propast za jednu od dvejuzaraćenih strana. Ali, tako mora da bude! Vi ste vojsci uputili, kaokada neko stavi strugotinu pored vatre, mladića koji je izgarao odželjezavlašću,vistesamiraspirilipožarukomesadagorite.Vašasevojska nalazi pod Saguntom, tamo gde ne bi smela da bude, ni sobziromnaugovore,nitisobziromnasavez.

-TizaboravljašdasiKartaginjanin,o,Hanone!-glasnojepovikaoKartalon,jedanodnajuticajnihčlanovastrankeBarka.

- Ja u prvom redu ne zaboravljam da sam častan čovek. Oveugovore, koje Hanibal danas otvoreno gazi, potpisali ste i vi. Nećeproćimnogo vremena, a zbog ovakve vašepolitike, rimske legije ćeopsednutiKartaginu.Vodiće ih ipomagationi istibogovikoji suvećranije osvetili pogaženu vernost. Setite se ostrva Egada i bitke kodEriksa: i tosubiliplodovipogaženereči!Tada ježiveootacmladićakoji jesadauperiooružjenesamoprotivzidinaSagunta,većiprotivsameKartagine.

ŠtojeHanondužegovorio,tojepažnjaskupštinebivalasveveća.Nikosevišenijeusuđivaodaovogaprekine.Hanonjegovoriopolakoirazborito.Izgledalojekaodasvakanjegovarečzasecanovubrazdu.

-PropastSagunta,nekadaBaaldanepogodim,srušićesenanašuglavu:ratkojismozapočelisaSaguntom,moraćemodanastavimosaRimom.

19

-Azarbitihteo-ponovojeuzbuđenimglasomupitaoKartalon-da se mi odreknemo Hanibala i da ga, kao kakvog zarobljenika,predamo u ruke Rimljana? Da li tako sme da govori jedanKartaginjanin?

- Jadobroznamda jeHamilkarumro -mirno jeuzvratioHanon,okrenuvši seka svomesagovorniku - jer, da jeon živ,mibismovećbili u ratu saRimom.Sad,međutim,mrzim iproklinjem togmladićakojinas,poputnekegorućebaklje,vodiu rat. JanesamoštobihgapredaoRimljanimauruke,većsmatramdabigatrebaloproteratinanajudaljenije ostrvo na svetu, kako više ne bi mogao da ugrozi našmir.

- Ako ne znaš da daš kakav drugi savet - ponovo ga je prekinuoKartalon-zaštotolikogovoriš?

- O, ja vam još nešto savetujem. Savetujem vam da poštujeteugovore; savetujem vam da pošaljete izaslanike u Rim kako bizadovoljili Senat; savetujem vam da Hanibalu izdate naređenje daobustavi opsadu Sagunta i da se u Sagunt uputi izaslanstvo radinaknadepretrpljeneštete.Eto,tovamsavetujemja,Hanon,kogavinesmatrate za Kartaginjanina, samo zato što vam govori ono štoodgovarapravičnosti.

Posletoga,Hanonjeseoizaćutao.-ZaistasigovorioonakokakobimogaodagovoriFlakValerije-

ogorčeno je primetio Kartalon. - Što se tiče odgovora koji SenatKartagine duguje Rimljanima, ja bih ga, ukoliko se s tim složi ovovisoko veće, formulisao sledečim rečima: „Rat nije otpočeoHanibal,već stanovnici Sagunta, a isto tako smatram da Rim ne bi mudropostupio kad bi dao prednost građanima Sagunta, umesto staromprijateljstvusaKartaginom.”DaliVećeusvajapredlog?

VećinačlanovaSenatavisokojepodiglaruke.-Usvaja-zaključiojestarijisufet.-Idi,dakle,o,izaslaničeRima,i

saopštisvomesenatuodgovorKartagine!IzaslanicisućutkesaslušaliposlednjerečiiutišininapustiliSenat.-Jazaista-rekaojeFlakValerije-jasnouviđamdajeopalaslava

Rima,čimnjegoveizaslanikeprimajusamozatodabiihismejali.-AzarnismomisamikrivištojeslavaRimatakoniskopala,kad

ne pružamo nikakvu pomoć narodima koji su nas molili da ihzaštitimo?HerojskiSaguntumire,aRimniprstomnemičedabimu

20

pomogao-rekaojeKvintPopedije.

***

Saguntjeumiraoivapio.Svakoga dana sužavao se prostor na kome se vodila borba,

svakogadanarušioseponekideogradskihzidina,braniocisusvakogdana na brzinu podizali nove zidine ne bi li popravili srušeno.Namirnice nisu stizale; zalihe žita bile su iscrpljene, takoda su ljudimlelinarazličitiježitariceimešaliihsaslamom;vodaubunarimabilajezagađena;smrtjekosila.

Kartaginjani su udvostručavali navalu, ne vodeći računa ogubicima.Podzaštitomoklopljenihkornjača,Numiđanisupotkopavalitemeljegradskihzidina.Stenenisubileuzidaneilakosuserušile,alije,opet,izgledalokaodasebrojbranilacastalnoudvostručava.Ženesu se borile rame uz rame sa svojim muževima, deca su donosilakamenje, strele, zapaljivematerije.Nanapadače su se izlivale čitavebujicevrelogzejtinairastopljenogolova,braniocisurušilikućedabidošlidomaterijalaneophodnogzaborbu.

Hanibal,koji je svojojvojsci svečanoobećaodaćezaosamdanaosvojitiSagunt,naišaojenaneviđeniotporkojijetrajaočitavihosammeseci.Ipak,onjesačuvaosvojespoljašnjespokojstvo,kojimjetakodobroprikrivaoneobuzdanostsvojeprirodeisvojnagonzaakcijom.Sa brežuljka na kojem se nalazio njegov šator, on je svakog danaćutkegledaoupravcugradakojiimatolikosmelostidamuprkosi.

-UzvišeniHamilkarovsine-obratiomusejednogdanaGiskon-miovdetraćimodragocenovreme,itoće,možda,štetnouticatinatvojedaljeplanove.

Rečenica je bila lukavo smišljena jer veliki vojskovođa nijepodnosiodamusepostavljajudirektnapitanja.

-Okakvimtoplanovimagovoriš,Giskone?-Oonimakojesitiranijenagovestio,božanstveni.-Prepustibožanstvasveštenicima.Tebijevrlodobropoznatodaja

ne verujem u druga božanstva, osim u snagu svojemišice i bistrinusvojemisli.No,dobrosizapazio:ovootezanjemiteškopada.

-Moglibismogaskratiti.-Akako?- Putem pregovora. U Saguntu postoji neko ko održava vezu s

21

našimlogorom,nekokomenasrculežiteškostanjegrađana,naročitosudbinadecekojasuiznemoglazbognedostatkahrane,isudbinaženakoje bi, ukoliko drugačije ne bi bilo ugovoreno, mogle da padnu unašeruke.

-Akojetajneko?-Tojesaguntskiplemić,jedanodvojnihstarešina,zoveseAlkone.

OnjeposlaovesnikeHispancuAlorku,kojitijedobropoznat,akojijenekadbionjegovprijatelj.

Hanibaljerazmišljaonekolikotrenutaka,azatimjenaglopodigaoglavu.

- Neka dođe da sa mnom govori; biće mu obezbeđena potpunasigurnostdokbudeišaobojištem.

UmiraloseuSaguntu,alinikonijegovorioopredaji.Građanisuseveć odavno zakleli da će radije umreti pod ruševinama koje su sedimilenasvestrane.Biloimjedobropoznatodaseprednjimanalazineprijateljodkoganemogudaočekujunikakvumilost.Hanibaljebioodvažan,alineveran;njegovesurečiimaleisključivovrednostratnihsmicalica;biojehrabar,aliokrutan;jak,alinemilosrdan;nijeseplašioni bogova, niti upravljača Kartagine; u životu je imao samo jednoggospodara: svoga oca; priznavao je samo jednu moć: snagu svojevolje.

Alkone jegledaokakograđanistoičkiumiru;video jekakodeca,pošto bi na zidine donela poslednji kamen, padaju pokošena glađu;posmatraoježenekojevišenemajunikapimlekazasvojuodojčad.

Gledajućisanajvišegdela tvrđave,većmesecimasuoniočekivalidasepojavebojnaobeležjarimskihlegija.

Šta je radio Rim? Da li je on zbog kukavičluka ovako napuštaosvojesaveznike?Zartamo,uRimu,nisushvatalidajeovajnepravedniratprotivSaguntabiosamoizazivanje?

-Jaodoh-rekaojeAlkonesvojojženi,kojagajećutkeposmatrala,idecikojasuseokonjegazbijala.

-Čemusenadaš?-upitalagaježena.-Daćudirnutipobednikovosrce,ukazujućimunanašuhrabrost.

On je vojnik, a vojnikmora da shvati i da se divi onima koji ovakoumiruzasvojuotadžbinu.

-Štakažugradskestarešine?-Ubilibimekadabihimgovorioouslovima,alijatomoram.Ako

22

mipođeza rukomdaodHanibala istrgnemčasneuslove,vratićuse,neuspemli,ondajeovonašeposlednjeviđenje.

Stojeći pred Hanibalom, Alkone je bio rečit, ali se nije služionikakvomgovorničkomveštinom;zaklinjaogaje,alinijebioslab.

-Kaži-pitaojeHanibal-štatražegrađaniSagunta?-Damoguumreti.-Zaštosiondadošao?-Isključivoposvojojsopstvenojvolji.Došaosamzbogpatnježena

koje nemaju čime da nahrane decu; došao sam zbog dece koja višenemajuhleba;došaosamzbogstaracakojivišenemajusuza.

-Čemusenadaš?- Divljenju nepobedivog vojnika prema narodu koji je radije

odabraosmrtnegoropstvo.Štatiovomenarodunudiš?-Život.-Podkojimuslovima?-Slušajme: jabihmogaodanegovorimsadaouslovima,ali tisi

umeo da govoriš srcu vojnika. Ja se divim junacima. Neka građaniSagunta izađu iz svoga grada i neka pođu u zemlju koju ću im jaodrediti. Meni će predati sve srebro i zlato koje u gradu postoji, aTurdetanimaćevratiticelokupniratniplenkojisuimuprošlostioteli.Sobommoguponetipo jednuilidvepresvlake.Hanibalćesamopodtimuslovomzaboraviti izazivanja,ovajdugirat,svojemrtvevojnike,teškuranukojujeličnozadobiopodvašimzidinama,akojagazamalonijestalaživota.O,tisigurnonisiočekivaotolikumilostodHanibala!

SuzesrdžbeiočajanjaizbrazdalesulicebraniocaSagunta.- Bio bih podlac,Hanibale, kad bih se vratio u svoj grad i odneo

sugrađanima slične poruke; kad bime ubili, pravično bi postupili. Utvojojsamvlasti,možešmeubiti,aliseAlkoneuSaguntnećevratitisatakoponižavajućimpredlozima.

Hanibalnijemogaodaseodlučidalidasopstvenomrukomubijetogsmelogčovekakojisetusadasanjimtakmičiuhrabrosti,dalidaga preda u ruke krvniku, ili da ga, i protiv njegove volje, vrati uSagunt.RečjeuzeoHispanaeAlorko.

- Ja ću, o, Hanibale, otići da saopštim tvoje uslove građanimaSagunta.Nisamiztoggrada,alisamnekadbionjihovgost,saslušaćeme.

Glasniksabelomzastavom,upratnjitrubača,približiosezidinama

23

Sagunta.- Građani, čujte, čujte: Hispanae Alorko, vaš stari prijatelj i gost,

dolazi k vama da vam saopšti Hanibalove uslove zamir. Primite gakaogostaiprijateljaisaslušajtega.

Visokosazidinanekojedoviknuo:-NekaAlorkouđeuSagunt!Senatjebiookupljennatrgu,narodsetiskaonaprilazima.Prolazeći između vojnika i mase sveta, Alorko je oko sebe

primećivao samo mršava lica, grozničave oči, tužne i nepoverljiveljude. Nijedna kuća nije bila čitava. Kamenje iz bacača, a i samigrađani, svojevoljno suuništili gotovo sve stambene zgrade, kakobiodgredapravilioružjeiratnesprave,akamenbacalinaneprijatelja.

Kad jeAlorkostigaona trg, senatori suustalidabigostuukazalipoštovanje.Setili susesrećnihvremenakada jeHispanae,poreklomiz plemićke i bogate porodice, dolazio kao gost u Sagunt, sa svojompratnjom i porodicom. Tada je dolazio da pregovara o savezu i otrgovini,asadanameravadapregovaraomiru.

Nikosenijezavaravao,radiloseopredaji.- Kakve nam vesti donosiš, o, Alorko? - zapitao je posle kratkog

pozdravanajstarijisenator.-Donosimvammir-odgovoriojeHispanae.- Ako nam donosiš častan mir, saslušaćemo te, sine. Sagunt već

osammeseciodolevaneprijateljukojijeodnjegadesetputajačiipobroju, i po snazi. Izginulo je više od polovine građana, a preostalisvakogdanaumiruodgladi.ŠtaHanibalodnastraži?Minismotražilidasepredamoivećsmoodavnoodlučilidasviumremo.

-Onvamnudiživot-odgovoriojeHispanaeuzbuđenimglasom.-On vašoj deci i vašim ženama garantuje bezbednost i poštovanje.Sagunt neće biti izložen pljački, pokolju i osveti. Napustićete grad iponeti svaki po dve presvlake, i krenuti u zemlju koju će vam onodrediti.Tamoćetezasebepodićinovigrad,aovajonuzimazasebe,jer ga je skoro u celosti osvojio. Vama će prepustiti okolinu grada.Hanibal, takođe,zahtevadapoložiteoružje,damu,na imepravedneratneodštete,predatesvesrebroizlatokojesenalaziugradu;vamajošostavlja...

-Očidaplačemo!-gromoglasnogajeprekinuonajstarijisenator,srdito bacajući na zemlju znake svoga dostojanstva. - To je, dakle,

24

Hanibalova velikodušnost! I to su uslovi koje nam ti, o, Alorko,donosiš posle osam meseci borbe, žrtava i pobeda! Istinu rekoh: ipobeda, jer smo mi, građani Sagunta, često viđali leđa tih gordihFeničana, često smo ih kao kakvo stado ovaca saterivali u njihovelogore.Sadapobednikodnassvezahteva,oduzimanamčakičast,aostavljanamsamogoliživot.Idi,Hispanče,iodgovoriHanibaludamijoš nismo pobeđeni jer on još nije osvojio Sagunt, a što se srebra izlatatičekojeonzahteva,gledaj...!

Kod tih reči, senator je rukom pokazao na džinovske lomače odnaslaganihdrvakojesuseuzdizaleposredtrga.

-Znašlitizakogasuovelomačespremljene?Pripremilismoihzanas,zanašudecu,zanašežene,akoneprijateljbilokadprodreunutarzidina našeg grada. Potpalite lomače! Podmetnite vatru da naš gostvidikakoumirusenatoriSagunta!

PredzaprepašćenimAlorkovimočimaputnebasupokuljaligustistubovidima,apojavilisuse iafričkirobovi,kojisuunaručjunosilivelike prepune korpe. Bio je to novac, bogatstvo izneto iz hrama,blago izdržavnekase,grivne iđerdanižena, isve je todonošenonatrgdabitubilobačenouoganj.Svetosrebroizlatoistresalisuroboviu džinovske mangale, u nadi da će ga tako uništiti i oteti odpobednika.

-Stanite,izbezumljeniljudi!-povikaojeAlorko.-Srebroizlatovine možete uništiti, možete mu samo dati drugi oblik, ono će ipakpripastiHanibalu!

Čitava reka rastopljenogmetala uskoro je potekla sa lomače, aliAlorko više nije posmatrao uništeno blago, već izbezumljene ljudekojiulazeugustekolutovedimaibacajuseuusijanužeravicu;gledaoje kako senatori, sopstvenim rukama, u užarene peći guraju žene idecu, praćeni lelekom naroda na prilazima; gledao je raspasane iraščupane žene kako cepaju haljine, čupaju kose i bezumno jure kalomači. U rukama su nosile sve što je predstavljalo bilo kakvuvrednost:haljine,nakit,skupocenekovčežiće,pokrivače.Koništavišenijeimao,podizaojevisokonaramenaslabašnodetedabiga,učasuprinošenjaposlednježrtve,ponudiobogovima.Crne figureocrtavalesusepredvatromkojajeplamtela,dabizatimiščezleumoruvarnica.

Bio je to jeziv prizor. Lelek naroda uzdizao se put neba, praćenpucketanjemvatreivikomboracanazidinama.

25

-EvoštaznačiHanibalovareč!-povikaojestarisenator.-Vojskajurišanagradskezidine!Uklonimise,Hispanče,sočijuprenegoštozaboravimdasimigost!

Strahovita tutnjava zaglušila je reči starca. Sa strane zidinauzdizala se put neba gusta zavesa prašine; gomile sumanutih ljudi,pocepanihiukrviogrezlihvojnikapreplavilojetrg.

-Srušilasevelikakula!-vikalisu-Neprijateljprodireugrad!Od toga trenutka Alorko se više nije mogao setiti šta se posle

desilo u Saguntu jer, ono što je video, bilo je strašno i neverovatno.Ceogradjebiouplamenu.Građanisugolimrukamapalilisopstvenekuće, a zatim se u plamen ruševina bacali zajedno sa čitavomporodicom.Vojnicikojisujošbilisposobni,borilisuse,probijajućisekrozdim ikišuugaraka,zasvakupojedinuulicu.Borbasevodilanasvakomraskršću,poredsvakogsrušenogzida;kaounekomjezivomklupku,ljudisusekotrljalipozemljiimeđusobnorazdiralinoktimaizubima.Nadrugimmestimapunskivojnicisuklalionekojisuvećbilipotpunonemoćni,nasumiceudarajućipogomilikojacvili.Hanibalovonaređenjeglasilojedasenepoštedinikoiznadčetrnaestgodina.

Dok je Hanibal čekao da se Alorko vrati, stigao je u feničanskilogor vojnik iz njegovepratnje i ispričao kako građani Saguntapalesvoje bogatstvo, u oganj bacaju svoje žene i decu, i sami gore uplamenu.

-Nešteditetakookrutneljude!-povikaojeHanibal.Sagunt, međutim, koji je dogorevao u plamenu, bio je u svojoj

uzvišenojokrutnostivećiiodTroje,iodVavilona,iodTira.Putneba,koje su zvezde sve više obasjavale, uzdizali su se rojevi varnica,moždadušeheroja,branilacagrada.

Vojnici,umorniodtolikogklanja ikrvi,postepenosusevraćaliusvoje šatore; grad je opusteo i polako dogorevao pod zvezdanimnebom; Hanibal je čitave noći stajao na ulazu u svoj šator, pogledaprikovanog za poslednje kule koje dogorevaju poput voštanihbuktinja.Kažudajetaduzviknuo:

-O,Sagunte,kadabiRim,kadabilatinskigradoviimalisamodeotvojihvrlinaitvojehrabrosti,Hanibalbisezauvekodrekaorata!

26

III

LIKKARTAGINE

Kad jeuRimstiglavestopaduSagunta,unarodukoji jeupravoproslavljao svoje Luperkalije, zavladao je izvestan nemir. Konzuli itribuni nisu smeli da obustave svečanosti, iako jemeđu njima bilo ionih koji su zahtevali da se to odmah učini. Publije Kornelije i TitSempronije pozvali su senatore na tajnu sednicu, trudeći se na svenačinedanarodotomeništanesazna.

Dok je Publije Kornelije govorio, senatori su zbunjeno ćutali.Njegovesurečibileoštre,alipravične,takodamuseništanijemoglozameriti.

-SapadomSagunta,Rimjeizgubiopolovinusvogugleda-govoriojekonzul-alipazite,senatori,unaroduimaitakvihkojikažudaRimnijeizgubiosamopolovinu,većčitavsvojugled!

StariKajSulpicijeslegaojeramenima:-Stvarinetrebapreuveličavati.Ugledsegubizbogtogaštonamje

nekonaneouvredu;mibismogaizgubilikadasezananetuuvredunebismoosvetili.

- Velika je stvar osvetiti se za nanetu uvredu - povikao je TitSempronije-alijemnogoboljesprečitije!ŠtaćeonamamislitihrabriSaguntinci? Kako sada u podzemnom svetu sude o nama dušepoginulihheroja?

-Kartaginajeprešlasvegranice!-uzviknuojeizgomilejedanodsenatora,čijeselicenijemogloraspoznati.

-RecitedajeHanibalusvojojdrskostiprešaosvegraniceibićeteu pravu - nastavio je Publije Kornelije - jer tri četvrtine narodaKartagineželimir.

-Svakako,o,Publije-odgovoriojestariSulpicije-jersuFeničanitrgovački narod, ali pošto vojna stranka imavećinuu Senatu,mudriHanonmožedomilevoljedakalisvojesrcemudrimgovorima,nikada

27

nećedobitinijedanglasvećine.- Govorimo onako kako jeste - nastavio je konzul - manimo se

prekora,grdnji iuvreda, jerseRimnalaziprednajvećomopasnošćuotkad postoji. Trgovci su, to se ne može poreći, postali vojnici, i tosurovi i prekaljeni vojnici. Oni već dvadeset četiri godine vežbaju uHispaniji, i topodvodstvomsposobnih ihrabrihvojskovođa,kaoštosuHazbrubal, Hamilkar i sad, konačno,Hanibal. Zahvaljujući svojimpobedama, pridobio je taj slavoljubivi mladić sve narode Iberije, averovatnojedaćeprotivnaspodićiisvagalskaplemenaipokušatidapobuni i sve naše latinske saveznike, čak i susedne narode. Postojisamo jedno sredstvo da se to spreči, ako ne želimo da i to budeprekasno.

- A kakvo je to sredstvo, Kornelije? - stizala su pitanja sa svihstrana.

-Rat.Svi su zaćutali, ali se niko nije usudio da pobija konzulovo

mišljenje.-Kartagina-nastaviojePublijeKornelije-nerazumedrugijezik.

Diplomatske misije nisu dosad donele ništa drugo osim slatkih rečikoje su često zvučale kao poruga. Rat, senatori, i to ne više rat naostrvimaiukolonijama,većratnasamomafričkomtlu.

-Zarsmobašprisiljenidanarodstavimopredtakoteškuodluku?-primetio je senator Sulpicije. - Ne ometamo, ipak, svečanosti, alipostupajmotakokaodasevećnalazimouratu.Trebalobiregrutovatinove vojne obveznike, valja uputiti nove legije u Iberiju, Galiju,Siciliju,azatim:lađe,lađe,lađe!Kartaginumožemopobeditisamoakobudemoimalidovoljnolađa.

Nadomak proleća, Rim je tog februarskog dana, vedrog i toplogkaodajeapril,ludovaoslavećisvojeLuperkalije.

ProšlisuvećvekovikakouRimuvišenisupaslastada,kaoštojebilonekada,zavremedobrogkraljaKvorona,alinarodnijepropuštaopriliku da oda počast dobrom bogu Luperku, koji stada štiti odvukova.Bilesutosvetkovinepokajanjaiispaštanja.Nije,doduše,nijebilostadadaihsveštenicipoškropesvetomvodicom,alijezatorimskinarodpreuzimaone sebeulogu stada, samodabi se veselio, i dabiobnoviouspomenunastareobrede.

- Nama je nepoznat onaj sumorni način prinošenja žrtava kojim

28

Kartaginjani odaju poštovanje svome bogu Baalu - rekao je TitSempronije,dokjesavisinePalatinaposmatraokakosveštenicibogaLuperka,zaogrnutisvežimkožamažrtavaprinetihnažrtvenik,krećuodhramauprocesijigradskimulicamaizmeđunarodakojiseokupljanauzvik:IoLuperce!2-alisutiFeničani,trgovciigusari,ozbiljnijiodnasčakiusvojimobredima.Pogledaj,Kornelije,tajbezbrižannarodkoji,čakninatrenutaknepomišljananeposrednuopasnostkojanampreti.

- Stvar je u tome što smomi Latini, a ne Feničani - smešeći se,odgovoriojeKornelije- iutomeje,možda,našaprednost.Pitanjejeda li će narod Kartagine ostati tako priseban kad se naše legijeutaboreuravniciZame.

- Neka daju bogovi da naša sudbina bude ružičasta kao što je tizamišljaš,o,Publije!Jate,međutim,pitam.Dalićeovajnašplebsbitiu stanju da sačuva svoju prisebnost onog dana kada Hanibal budepredvratimaRima?

-Diomenavertant!3 -uzviknuo jeKornelije,pokretomzaklinjućibogove. - Nemoguće je to što ti pomišljaš: aegri somnia, carissime!4HanibalpredvratimaRima!OndabiistotakomogaobitipredvratimaAtine, Sarda i Babilonije. Hanibal zimuje u Novoj Kartagini i brinesvojubrigu.NeverujemdaćemupadSaguntadonetimnogoradosti.

TitSempronijejezastao,neprestanoposmatrajućisvogprijateljairatnogdruga.

-Meherkule!5-Dalijemogućedasitolikozaslepljen,o,Kornelije?Sviznamoda

siodličanvojnik,alijesigurnodanisinikakavdržavnik.-Utomeijestemojasnaga.-Boljereci:iluzija.HanibalzimujeuNovojKartagini,alinezatoda

bibrinuosvojubrigu,većdabipripremiopohodnaItaliju.Kornelijeseglasnonasmejaoizapucketaoprstima:-Nisamverovaodanekomožebiti rimskikonzul,au istovreme

praznoveran kaonekamatrona. Zarmisliš da jeHanibal noviMars?Ili,možda,veruješdajeontakoludida,poslelekcijekojujeLutacijedaoFeničanimakodEgada,pomišljadaseiskrcananašepoluostrvo?ZartebinijepoznatodamivećraspolažemoflotomdalekomoćnijomodonekojomraspolažuFeničani?

29

-Azarsamjatebirekaodaćeondoćimorem?-Znači,kopnom?Ilićemožda leteti,poputnekeorlušine?Možda

preko Hispanije? Preko Galije? I misliš da će proći izmeđuneprijateljskih naroda koji su spremni da ga raščereče? Ili, možda,pomišljaš da će on, poput orlova, preleteti Pirineje, Alpe, gde vladapotpunobespućeigdeješačicaoddesetakljudi,rušećistene,ustanjudauništinadesetinehiljada?

Kornelije je govorio ironično, smejući se, ali nije ličilo da je i TitSempronijesklontakvojšali.Njemuječelobilonamršteno,apogledmračan.

- Senatori te šalju u Iberiju, o, Kornelije - rekao mu je prividnomirno.

-Hajde,dakle,uIberiju,pačešvidetikakotamovoleRim!Pokušajda im posle pada Sagunta govoriš o savezu sa velikim rimskimnarodom. Ili, možda, misliš da nas Gali, pobeđeni kod Alije i kodTalmone, viševole?6 Što se, pak, tiče Pirineja i Alpa, kažem ti samoovo: Ti ne poznaješ Hanibala! Bogat i častoljubiv trgovac, kome jeočevasrečaoduzelapamet.

- Sastavi ujedno: ozbiljnost i jednostavnost Cincinata, jarost inaprasitost jednog Kamila, smelost jednog Pira, genijalnostAleksandraidobićeš-Hanibala!

-IoLuperce!-vikaojenarod.Rimske gospođe, okićene cvećem, padale su na kolena pred

procesijom Luperka i saginjale se očekujući po leđima udarce biča,kojesu,uznakočišćenjaiposlušnosti,sveštenicibogaLuperkadeliliuizobilju.

Mladi ljudi su, pošto bi im prinosilac žrtve čistom krvlju žrtavanapravio znak na čelu, primicali lica sveštenicima da im vunom,zamočenomumleko,obrišukrv.

- Rimski narod je još dete - prošaputao je Tit Sempronije. - Onprizivanekogproblematičnogboga,ukogasadavišenikoneveruje,itogaprizivadabimusačuvaostadoodvukova.O,nekadajubogovidaoddrugihvukovasačuvamodrugastada!

-Kakositisvetodoznao?-zamišljenojeupitaoPublijeKornelije.-Misliš,upogleduLuperkalija?-Ne,upogleduHanibala.-Od ljudi kojimeo svemuobaveštavaju. ...Ali ti, najdraži, nemoj

30

verovatimojimrečima.IdisasvojimlegijamauIberijuipodigninarodHispanijeprotivKartagine.Svaštaćešdoživeti!

***

I opet su izaslanici Rima stajali pred senatorima Kartagine.IzaslanstvojepredvodioKvintFabije.UnjegovojpratnjisubiliMarkoLivije, Lucije Emilije, Kaj Licinije i Kvint Bebije, sve ljudi upoodmaklimgodinamaigovornici.DošlisudapitajuKartaginjanedalijeHanibalosvojioSaguntponaređenjurepublike.

- Tražim od vas, senatori, dami bez uvijanja odgovorite da li jeHanibalpovašojnaredbinapaoirazorioovaj,namaprijateljskigrad,ilijetoučinionasvojuruku?-završiojeKvintBebije.-PoslednjiputsmoodvaszahtevalidanampredateHanibala,jerjeonličnoprekršiougovor o našem savezu. Danas, međutim, zahtevamo samo da namodgovoritedaligaosuđujete,ilisesnjimslažete?

Senatori su se glasno nasmejali. Naviknuti na oštroumnu šalu,Kartaginjanisuumelidasesmejusaironičnomljubaznošću.Sedelisuopuštenonasvojimmestimaigledalinekuduprazno.

Reč je ovog puta uzeo Kartalon. Mnogo su ga cenili, jer je bio ibistariveomaduhovit.

StalnaiuzaludnaizaslanstvaKartaginusuvećzamorila,postalasujoj dosadna, izazivala negodovanje. Bilo je jasno da su ratovi suvišezamorilioholilatinskigrad!

- Vaše prvo izaslanstvo, o, Rimljani, koje je zahtevalo da vampredamo Hanibala, bilo je uzaludno - rekao je Kartalon, sporoodmeravajućireči.

-Šta?- Zar ste takomalo cenili Senat Kartagine kad ste smatrali da je

spreman da vam preda svog najboljeg građanina? Danas vaše rečizvučeblaže,alijezahtevkojipostavljatedalekoteži:htelibistedanasprisilite da vam se ispovedimo. Pozivate se na ugovore. Dobro,pozovimo se na ugovore. U ugovoru koji nam je nametnuo vašLutacijenijeseuopštegovoriloograđanimaSaguntakaoonarodusakojim ste vi u prijateljskim odnosima. Ja ću vam, o, Rimljani,odgovoriti, služeći se vašim sopstvenim sofizmima: Vi ste izvesnovreme poricali vrednost ugovora koji smo mi sklopili sa Lutacijem,govorećida ga Senat i rimskinarodnije ratifikovao;danasmi vama

31

odgovaramo da poslednji ugovor, koji je s vama sklopio Hazdrubal,nije rarifikovao Senat i narod Kartagine. Računi su se izravnali!Ostavite,dakle,Saguntnamiruirecitenamštanameravate?Zaštodauzaludtraćimorečipraznimbrbljarijama?!

Pošto jeodmahnuorukom,Kartalonsedostojanstvenoumotaousvojplaštiseo.Senatorisusekrišomnasmejali.

KvintFabijeježurnonapravionekolikokorakakasredištuagore.- Istina je - rekao je on jasno i glasno - nije više vreme za

razgovore,većzadela.-Širokimpokretomskupiojezatimkrajsvojetoge i dodao - Donosim vam ovde, senatori Kartagine, mir i rat,odaberiteonoštovamsevišesviđa.

Senatorisuskočilikaodaihjenekoošinuo.-Odlučisam,KvintBebije!-začulosesasvihstrana.Više se niko nije smejao. Svi su shvatili da nema mesta

nadmudrivanju.KvintFabijejezatresaotogomiispustionjenekrajeve.-Javam,dakle,donosimrat!-rekaojeodvažnimglasom.-Rat!-ponovilisurimskiizaslanici.Sufetisuustaliiispružiližezla.-Mi gaprihvatamo,o,Rimljani - rekao je stariji sufet - i sa istim

ćemogazadovoljstvomsrećnookončati!IzaslaniciRima,recitevašemSenatudasusedanasljudiRimaiKartaginepogledalidrugimočima:kaoljudiikaovojnici,nekaogovornici.

- Tražimo od vas - nastavio je Kvint Fabije - slobodan prolaz uIberijuipravodaslobodnoupućujemoizaslanikenarodimaHispanije.

- Dajemo vam to pravo, koristite ga u punoj meri i potpunoslobodno, o, Rimljani - rekao je Kartalon, smešeći se i ljubaznopotvrđujućisvojerečiklimanjemglave.-IditesamouIberiju...Tamoime Rima, bez sumnje, nailazi na širok odjek. Svakako ćete sklopitikorisne saveze, naročito sada, poslepadaSagunta.A sada, izaslaniciRima,najezeruElBahirapriređujemouvašučastnaumahiju.

***

Savisine JunoninogbrežuljkaKartagina jeblistalaupunoj lepoti.Prema severu sepružaoogroman i veličanstven zaliv u kojem su sebelasalamnogobrojnajedra,apremaistokuizapaduprotezalasuseisvetlucaladvaslanajezera:UtičkoiogromniplićakElBahira;tamosu

32

mladi moreplovci vežbali na svojim triremama7, priređujući velikepomorske bitke, a gde se, u slučaju potrebe, mogla skloniti i čitavaflota: lakše lađe prenošene su kopnom pomoću naročitih valjaka, avelikeiteške,specijalnopodešenimspravama.

PoobroncimaJunoninogbrežuljka,sonestranekoja jeokrenutazalivu,nalaziosenajstarijideoKartagine,koji jeusvojojarhitekturisačuvao feničansko-vavilonski stil:masivne građevine,mnogobrojnapročelja u kojima je ugrađeno na hiljade emajliranih ploča koje sunekad,prepropasti,ulepšavalegordiTir.

Koton,odnosnovojnalukakojasenalazilaupodnožjutvrđave,zaneprijatelja je bila potpuno nepristupačna. Bilo je to prirodnosklonište,zaštićenočitavimnizompustihistrmihgrebena,načijimsusevrhovimanalazilautvrđenja.

Ogromna građevina hrama boginje Tanit koja se, okrenuta kaistoku, nalazila ispred trgovačke luke, blistala je obasjana sunčevimzracimapoputdžinovskogdragulja.Hramjebiopoduprtsatristotinemonolitnih stubova, obloženih keramičkim pločicama u blistavimbojama koje su formirale veličanstvene dekoracije i predstavljalerazne životinje, cveće, likove ratnika, sveštenika, heroja. U hram sedolazilo širokim mermernim stepenicama sa blagim nagibom, nakojimasuidanjuinoćustajalivojnici,naoružanikopljemištitom.

Ceo grad se prostirao na dva velika brežuljka koja su se blagospuštala prema centru, gde su se nalazili magacini, kuće plebejaca,vojničke kasarne i pijace. Veliki trgovački poslovi sklapali su se,međutim, na Forumu, koji se nalazio u podnožju tvrđave, premavojnompristaništu.

Sa visine Junoninog brežuljka pružao se veličanstven pogled nagradskezidine,čija jedužina iznosiladobrihpetnaestmilja,kao inavisoke kule koje su se na kratkoj razdaljini uzdizale posred zidina.Kartagina je u isto vreme bila i moćno vojno utvrđenje, i čudesnodivangradnamenjenuživanju.Dokbičovekposmatraonjenezidine,visokeprekostopedesetaršina,ikulekojesudvaputaviše,sticaobiutisakdajerečogradukojinijednasilanijeustanjudazauzme.Jaraksa okomitim zidinama, širok pedeset aršina, protezao se duž zidina,čak i sa brdovite strane. Sa strane okrenute ka ravnici, jarak je bionapunjenvodom,asabrdovite,načičkantrnjemigvozdenimšiljcima.

Dužmora,Kartagina jeblistalabelinomsvogmermera i treperila

33

raznobojnim ukrasima od keramike. Tremovi, izrazito istočnjačkelepote,smenjivalisusesaparkovimaivisećimvrtovimaukojimasuraslenajrazličitijebiljkeizAzijeiAfrike,gdesusepalmepreplitalesmaslinamaičitavešumeružaneprekidnocvetale.Ribnjaci,basenizaplivanje,fontanesašarolikoobojenimmlazevimavode,ulepšavalisušetalište koje se protezalo uz more, gde su se, u predvečerje, ukočijama koje su vukli gizdavi I arapski i numidijski konji, vozilisenatori,bogatitrgovci,matrone.

Bilo je čak i zlatnihkočija. Zanjihovu ruduupregnuta subilapodva i noja, okićena dragim kamenjem, nakinđurena, ukrašenatrakama.Postojalesuikočijesličnečunovima,kojesuvuklislonovisaprekrivačimaukojesuutkaneperle,smaragditirkiz.Skromnitrgovcisu semorali zadovoljiti kamilama, dok je bednimagarac bio jedinaživotinja koju je običan narod imao pravo da jaše. Taj narod jeizbegavao deo grada u kojem su živeli bogataši, ispunjavao je,prenoseći najskromniju trgovačku robu, samo trgove u donjemdelugrada.

Duž trgovačkih pristaništa bili su smešteni raskošni magacini,krcati najskupocenijom i najneverovatnijom robom iz svih krajevasveta.Tususemoglenaći:svilenetkanineitepisiizSirije;finoposuđeizGrčke,saostrvaKrita,izEtrurije;raznipredmetiodbronzeizGrčkei Egipta; predmeti od stakla, nežni poput uzdaha, delo majstora izMenfija,Tira,Napulja;svakojakipredmetiodslonovekostiiogrliceizNumidije iMauritanije; etrurski, rimski, feničanski i egipatskinakit idrago kamenje; oružje,muzički instrumenti imirisi iz najudaljenijihkrajeva Indije. Sve što se negde u svetu izrađivalo, a što jepredstavljalo retkost, slivalo se na bazare Kartagine, na kojima suroboviirobinjeizNubijeiEtiopijelepezamahladiliposetioceiprskaliihmirisnimuljima.

Na ulicama grada mogli su se sresti i videti ljudi svih rasa inajrazličitijeg izgleda. Kartagina je u svoje granice privlačila svenarodeMediteranskogbasena,MaleAzije,Afrike,kakorobove,takoislobodne ljude, i moreplovce, trgovce, šarlatane, mađioničare,sveštenike najčudnovatijih religija. Tu su bili i Persijanci ponosnoghoda,sadugimbradamaiočimakojegorepoputžeravice,odeveniuzadivljujuće bogate haljine; Sirijci i Jevreji u svojim dugačkimhaljinama, koji nose torbe prepune najraznovrsnije robe; ozbiljni i

34

dostojanstveniEgipćani,teškinareći;Grci iKrićani,govorljivi iuvekspremni na kavgu, stalno zauzeti trgovačkim poslovima i naročitosloženimposlovnimpregovorima;bučniSicilijancikojistižunamalimribarskim lađama i u čunovima natovarenim voćem, sunđerom ikoralima;uvekzamišljeniEtiopljani,saočimapoputemajla;polugoliNubijci sa sjajnobelim zubima; Mauritanci, pogleda nedokučivog isurovog, ponosni na svoju kovrdžavu kosu ukrašenu zlatnimčešljevima,inasvojepurpurne,raskošnoizvezeneogrtače.

UtojmešavininajrazličitijihnarodaisticalisusepraviKartaginjanisa svojim, kao sneg belim togama, koje su u svemu ličile na rimske,osim što su po rubovima bile ukrašene crvenim resama, kao i sapozlaćenim sandalama izrađenim od najfinije kože. Svi su stupaliponosito i oholo, ali su pripadnici vojske i njihovi zapovednici ublistavim odorama, ponosni na svoje sjajno i skupoceno oružjeukrašenoslonovomkosti,zlatomisrebrom,bilinajgizdaviji.Kretalisuseizazivačkiipravilizapovedničkepokrete,govoriliglasno,bilipreki,nisudozvoljavaliodlaganjeiuvekbilispremninasvađu.

To je bila ponosna metropola Feničana koju su, sa visineJunoninog brežuljka, sedeći na počasnim sedištima i očekujući dazapočnevelikapomorskabitka,posmatraliizaslaniciRima.

-Mismo,uizvesnomsmislu,zaostalizaKartaginom-tihojerekaoKvintFabije,okrenuvšisepremaKvintBebijukojimujesedeosdesnestrane, a zatimmu,pošto ga je ovaj začuđenopogledao, i objasnio -Štosetičeblizinemora.DajeRimbiopodignutnaušćuTibra,imaobisve.

KvintBebijejeodmahnuoglavom.- Možda smo baš zato jaki što smo daleko od mora. Kartagina,

kako ti kažeš, imamore, ali joj upravo odmoramože doći najvećaopasnost. Onog dana kada našim legijama pođe za rukom da seukrcajunazemljouzukojijeprednama,Kartaginaćeprestatidadiše.

-Tajdanminećemodočekati-uzdahnuojeFabije.-Mismodanas,o,Bebije,nakockiproigralipartijukojaseodnosinanašubudućnost,partijukojamožedatraje,nisamneznamkoliko,deset,moždačakistogodina.

- Ćuti! Sufeti su zauzeli svoja mesta na stepeništu; trubači dajuznak:Naumahijapočinje.

Zvuci bakarnih truba su se odbijali o brežuljak koji se poput

35

amfiteatra protezao prema jezeru El Bahir i sve moćniji postajali,noseći u sebi nešto zlokobno. Na prve, odgovorile su druge trube,zvuci koji su stizali sa još veće udaljenosti, a njima su, opet,odgovarale trube koje su dolazile s mora. Dve flote, sa suprotnihstrana,polakosukrenule jednapremadrugoj.Onašto jedolazila saistočne obale, pošto joj je duvao povoljan vetar, razapela je jedra;drugasekretalapomoćuvesala.

- Kako je ogromna snaga kojom raspolažu feničanskimornari! -rekao je Lucije Emilije, zamišljeno posmatrajući prizor. - Pomisli,Fabije, da ti ljudi, za jednu jednostavnu igru žrtvuju flotu koja bipredstavljalaponoszabilokojidruginarod.

-Auzto,nijerečolađamakojeslužesamozaparadu,zašalu,većo pravim ratnim lađama - dodao jeMarko Livije. - Evo admiralskihgalija sa pet redova vesala, evo ih i sa po tri reda, i sa po stotinuveslača.Sastranesenalazedugačkegalije,sakojihsuvršeninapadinaspecijalneratnelađezaprivlačenjeneprijateljskihbrodova;tusuiactuariae i liburnae,brze i lake,pravegusarskegalije.Upozadinisunaves rostratae, koje se upuštaju u borbu i potapaju neprijateljskelađečimizađuizborbenogreda.

- Kaj Lucinije - zapitao je Kvint Bebije, dok je namrštenoposmatraoratnelađe-zartebikojisizajednosamnomučestvovaoubicikodEgada,zartiovaparadaništanegovori?

- Kažem ti, Bebije, da oni na ovaj način hoće da nas podsete nabitkukojajezadalaprviudaracfeničanskojmoći.Rekaobihdasučakigalijeiste.

Utomtrenutku,kaodajehteodapotkrepirečirimskihizaslanika,začuoseglasnikovglas:

- Narode Kartagine, uzvišeni senatori, poštovani rimski legati!Naumahija kojoj prisustvujete predstavlja vernu kopiju velike bitkekodEgada,ukojojsuhrabririmskiborcinašimgalijamazadalitežakudarac.Ovajprizor,o,izaslaniciRima,priredilismovamaučast!

-Tonijesamokurtoazija-rekaojetihoFabije-većiopomenadaposlenjeslediosveta.

Rastojanje između dveju mornarica, međutim, postajalo je svekraće,prve linijesuseskorosukobile,bitka jezapočela.Feničanisenisuborilikaodasešale.Ne,strelekojesupadale,bilesuprave,bilisu topravi bacači plamena, prava grčka vatra koja zahvata galije.A

36

borba na tim specijalnim galijama predstavljala je borbu na život ismrtkojasevodilanačvrstospojenimpalubama.

- Gledajte! Rimske galije spuštaju kuke na neprijateljsku galiju...zakačilisuje...pričvrstilisuje...našiseborekaonakopnu!-povikaojePublijeBebije,zanesensećanjemnaminulubitku.Krozgustumaglupožaravideo jeonEgade, i čuo,kao i tada, zvuk truba, jaukboraca,tupeudarcepramcaoprednjideogalije.-Bašsmoihovakozahvatilisa levogkrila,opkolili,potisnulikakopnu!Feničanske triremesusesudarale,prevrtaleigorelekaobaklje!

KvintFabijegaječvrstostisnuozamišicuiprobudioizsanjarenja.-Zarnevidiš?...Sadfeničanskegalijeopkoljavajunaše!Lađe koje su plovile uz povoljan vetar, zaista su bile u

nadmoćnijem položaju, a te galije sa purpurnim jedrima i visokimpramcimakojiličenalabudovevratove,bilesufeničanskegalije.

- Liburnae su razdvojile rimsku flotu, opkolile naše galije,potiskujuihpremakopnu!

Strahovita vika je nadjačavala uzvike boraca i odjekivala izamfiteatra pod brežuljkom, u kome se stiskala ogromna svetina.Urlalo je to ivikalovišeodmilion ljudi.Doksugorelerimskegalije,čitavnarodKartagine-velikaši,senatori,trgovci,moreplovci,vojnici,čitava ta gomila, stajala je i pomamnomahala rukama i skupocenimtkaninama.Atamo,najezeruobasjanompurpurnomsvetlošćupožaraizracimasuncanazalasku,prizorjedobijaoizgledstravičnejave.Zaogromnumasu koja je već doznala da je objavljen rat, ovo više nijebilaprividnapredstava izabava,negopravabitkaukojojseonoštose svojevremeno desilo kod Egada sad potpuno obrnulo. Te galije,koje su gorele ili tonule probušene oštrim šiljcima, za njih nisu bilenikakve paradne galije, već prave rimske galije, a robovimaskiranikao legionari i oklopnici, koji su umirali za obećanu im slobodu, uočimagomilebilisupravineprijateljiKartagine,prineseninažrtvuuznak buduće pobede. Jedino su rimski izaslanici, nemi i bledi, jošsedeli. Shvatili su oni konačno smisao užasne lakrdije priređene unjihovučast,alisunastojalidasačuvajusvojdostojanstvenimiridaseneuzbuđujuinegnevepreviše.

-Svejebilounapredpripremljeno-hladnojerekaoKvintFabije.KvintBebijejeslegaoramenima.-Onisupreokrenulidogađaje,alijeto,ipak,bitkakodEgada,ato

37

zanjihznačinesreću.Na crvenom jezeru El Bahira,međutim, pokolj je i dalje trajao, i

niko se nije brinuo da tome učini kraj. Senke noći polako su sespuštale, lomače galija u plamenu postajale sve jasnije i svezlokobnije. Dešavalo se sve po tačno izdatim naređenjima. Nijednarimska galija nije smela da bude spasena. Saterane u polukrug kojiviše nikakva snaga nijemogla da raskine, one su, jedna za drugom,završavaleupesku.Najvećetrireme,čijesubokoveprobušilarostra,polakosutonulenasredinijezera.Gomilaposmatračaponavljalajeuritmuratnipoklik:Carthago!Carthago!

Amfiteatarselaganopraznio.Najstarijisufetustaojesasedištairimskimizaslanicimadaoznak

danapustesvojamesta.Bio je toogromanstaracatletskegrađe,blistavihočiju.Prolazeći

između izaslanika u pratnji svojih liktora, pozdravio ih je pokretomglave, nasmešio se podrugljivo i hladno, i širokim zamahom rukepokazaoimpremajezerunakomejeborbaidaljebesnela.

-Svejeto,razumese,samozabava!-rekaojeodlazeći.

38

IV

UKLANCIMAPIRINEJA

-Konačno!Hanibal jenetremicegledaoudaljinu,kaoda jepogledompratio

dalekuviziju.Zima jebilablagauNovojKartagini, takodasevojskasasvim oporavila i od gubitaka, i od napora pretrpljenih za vremeopsadeSagunta.

IzKartaginesustigliglasnicikojisudoneliradosnevesti:IzaslaniciRima objavili su rat; narod ide ulicama okićen cvećem i veličaHanibalaistrankuBarka;brodogradilištaradepunomparom;umoresesvakogdanaspuštajunovegalije.

-Mismospremni!-kratkojerekaoHamilkarovsin,obraćajućisevojnimstarešinama.

- Gde misliš, Hanibale, da će se Rimljani iskrcati u Iberiji? -rasejano jeupitaoMaarbal.Nikakonjemunijepolazilo za rukomdashvatitajneHanibaloveplanoveikipteojezbogtogaodbesa,naročitozato što je Hanonova stranka iz Kartagine stalno na njega vršilapritisakdatodoznaposvakucenu.

Hanibalgajepogledaoomalovažavajuće:-KogovorioHispaniji,Maarbale?Zarćešuvekostatikratkovid?Kartaginjaninjeposkočiojergajetaironijapogodila.-Zar i samnisi tolikoputa rekaodaće seu Iberiji rešiti sudbina

RimaiKartagine?-Ona je, u stvari, već rešena time što smoosvojili Sagunt.Ako ti

smatrašdajeHanibalvoljandagubidaneuIberiji,uočekivanjudaseRimljaniiskrcaju...

-Toznačidaćešratprenetinaafričkotlo?!Hanibal se nasmešio i pogledom prešao preko lica svojih

vojskovođa,azatimtihorekao:-Sadajeapril,aumajuvećmoramoprećirekuEbro.Zatimdolazi

39

letokojenijedugačko,auseptembruuAlpimavećpadasneg.Vojskovođe su se pogledale sa zaprepašćenjem. Samo seMagon,

najmlađiHanibalovbrat,usudiodaupita:-Štakažeš?Alpe!ŠtamiimamosAlpima?-Zaista...trebasamodaihpređemo.-NekatipomognuBaal iAstarta!Nemogudaverujemdati tako

neštopadanapamet!-Tojejedinorazumnoštomožedasesmisli.Sedamgodinaotome

razmišljamisadjeumenisvesazrelo.Vremejedaosvemuotvorenogovorimo:PrenećuratuItaliju,natlesamogaRima.

-Hanibale,adaliKartaginaznazato?HamilkarovsinjemrkopogledaoMaarbala,irekao:-AštasemenetičeKartagina?Menijestalojedinodopobede.Ko

verujeutrbuhiumudrostHanonovu,nekasevratiuotadžbinu.Tisi,Maarbale,pravidečak.Ti,kojivećpetgodinanastojišdaodgonetneštajneHanibalovemisli, ne znaš da on tvoje poznaje isto tako dobrokaoštopoznajesvojratnišator.

Maarbaljeprebledeo.- Nikad nisam skrivao - rekao je mirnim glasom - da pripadam

Hanonovoj stranci, ali sam ti uvek bio veran i tačno svaku tvojuzapovest izvršavao.KadsizbogOretanaiKarpetananapustiobojištepodSaguntom,štasinašaokadsisevratio?Zarnisinašaotristaaršinaporušenihzidina;tojebilodelomojihruku.Dalisamteikadizdao?

-Dasitouradio,višenebibioživ-hladnojeodgovorioHanibal.-Sad slušaj. Vojska je moja. Kad bih ja svojim vojnicima naredio dapređuHerkulovestuboveizaploveputSrećnihostrva,onibipošlizamnom; kad bih im naredio da pođu sa mnom i da jurišaju naKartaginu, oni bi to uradili. Kada im budem rekao da treba prećiprekoPirineja, iliproćikrozGaliju,datrebasavladatiAlpe,onićeseod radosti veseliti. Rim se nemože uništiti boreći se protiv gradovaSicilije, već logorujući pod njegovim zidinama. Kroz godinu danaopsedaćemoRim.

Maarbal je pogledao svog vrhovnog komandanta gotovo sastrahom.

- Neka ti bogovi pomognu, Hanibale, ali je to o čemu govorišnemoguće.

-Moždaza tebe.Slušajme,Maarbale, tikojiveruješda imašoko

40

sokolovo i Baalovu mudrost, i da si sposoban da Senatu Kartaginedeliš savete, šta ti znašoonomeštosedešavauRimu?Znaš lidaserimskidelegatiizpetnihžilaupinjudanađunovesaveznike,alidaimposle pada Sagunta, to ne polazi za rukom? Znaš li ti da su oniHispaniju proputovali uzduž i popreko kako bi za sebe pridobilinarodeHispanije,idasusvudaismejaniisapreziromdočekani?

-Tomijepoznato,Astartemi.-Znaš lida imposle svakognjihovoggovora,odgovaraju: „Setite

seSagunta”?Znaš li da su čak i saGalimapokušalida sklope savez?Rim je glup jer, ako je on zaboravio Brenovu opsadu, Gali nisuzaboravili bitku kod Alije i kod Talmone. Odgovorili su imismejavajućidelegate.

-Ali ti,Hanibale, koji sve znaš, zar timisliš daGali nas vole višenegoRimljane?

-Ne,alinasinemrzetoliko,atovećmnogoznači.Osimtoga,onise nas i plaše. Što se tiče Rima, njega se danas više niko ne plaši. Inajvažnije,zarti,Maarbale,zartiGiskone,iviostalevojnestarešine,mislitelividajeHanibal,doksmozimovaliuNovojKartagini,traćiovremeuzalud?MojiizaslanicisubilikodGaladalekoprenegorimski.Vi kažete da nas Gali ne vole, ali oni ne zaboravljaju ropski položajnaroda njihove rase u Padanskoj niziji. Najmanje što ćemomoći daizdejstvujemoodGala,jesteslobodanprelazprekonjihoveteritorije.

Punske i hispanske vojne starešine su slušale, ćuteći. Ono što sučuli iz Hanibalovih usta prevazilazilo je ljudsku moć. Takav marš...hiljade i hiljade... snežne,nepristupačne,donebavisokeplaninebezputeva, nastanjene varvarskim i divljim narodima... povesti takoogromnu vojsku, pa konje, kamile i slonove u neprijateljsku zemlju,dalekoodotadžbine!AštaćesedesitiakoRimljaniponovopobedenamoru,kaoštosupobedilikodEgada?

Hanibaljesveteprigovoreslušaosaomalovažavanjem.-Govorite tako - rekao je zatim lagano, odmeravajući reči - zato

štovinisteHanibal;dosadnijedanvojskovođanijebioustanjudatoostvari, jer senijedanodnjihnije zvaoHanibal.Eto, to je jedino štomogudavamodgovorim.

- Zar ćeš ti, Hanibale, povući najbolju vojsku iz Afrike, a nju,Afriku,ostavitinezaštićenu?

HanibaljestrogopogledaoMaarbalaipotomrekao:

41

-Dižise ipođisamnom,aliodsadadobropromisliprenegoštoHanibaluuputištakoglupeiuvredljiveprigovore!

Na hiljade naoružanih vojnika, postrojenih u savršenom redu,stajalojeispredHanibalovogšatora.

Kako i kada su stigli? Starešine su se čudomčudile, aMaarbal jegledao uHanibala kao što bi smrtnik gledao u boga koji je sišao nazemlju.

-Tonisunaši-čuosešapat.-Odaklejestiglatavojska?-Konja!-kratkojezapovedioHamilkarovsin.Doveli su mu kao sneg belog arapskog konja. Hanibal ga je

uzjahaobezičijepomoćiiprobiosedomestagdejepostrojenavojskastajala. Dočekao ga je snažan uzvik koji se otegao u beskraj iodjeknuočitavomdolinom.

-Hanibale!Baalovsine!-Slavati,Hamilkarovsine!-Pobedonosni!-Nepobedivi!-DesnookoAstartino!-Herkule!-Tezeju!-Aleksandre!Vojskovođa ih je ućutkao. Polako se potom okrenuo ka

starešinamakojesugapratilei,pokazujućinavojsku,rekao:- Evo kako Hanibal ostavlja nezaštićene obale Afrike! Dok sam

potajnouraznimmestimaHispanijeprikupljaoovuodabranuvojsku,vi ste se uNovojKartagini odmarali i spavali. Ja šaljemuKartaginutrinaest hiljada osam stotina pedeset pešaka naoružanih štitovima;osam stotina sedamdeset vojnika sa Baleara naoružanih praćkama;hiljadudvestotinekonjanika,Gala iHispanaca.Hazdrubal,mojbrat,kome prepuštam upravu u Hispaniji, pozvao je u vojsku i uzima uslužbu nove odabrane trupe. Njemu već stoji na raspolaganjujedanaest hiljada vojnika iz Afrike; osam stotina pedeset vojnika izLigurije; tri stotine sa Baleara; tri stotine konjanika iz Libije iNumidije; dve stotine konjanika iz Hispanije; hiljadu osam stotinavojnika, pripadnika raznih naroda; četrnaest bojnih slonovasnabdevenih odbrambenim kulama. Što se tiče brojnog stanja naševojskeuItaliji,imaćemookostohiljadavojnikaiokodvadesethiljada

42

konja i velikibroj slonova.Eto šta jeuradioHanibaldok sunjegovevojnestarešinespavale!

Zatim se polako vratio u svoj šator, praćen burnim uzvicimavojnika:

-Hanibale,Baalovsine!-Besmrtniče!-Nepobedivi!

***

Svuda unaokolo uzdizale su se nepristupačne planine čiji su sevrhovi,iakojebiotekjuli,beleliodsnega.

Vojska je išla u dugim kolonama kroz duboke klance, gde susunčanizraciprodiralisamokratkotokomdana.Čulasebukaslapovaibrzihvoda.Nigdeputa,samonesigurneiteškoprohodnestazekojejestoka jedvautabanala.Gustešumepokrivalesuobronke.Čestosulogorovali pod senkom jela, tamo gde je biomrak čak i usred beladana. Punska vojska napredovala je u dugom nizu koji je proredionjenegusteredove.Čestojeprethodnicapovišedanamoraladačekaglavninu vojske na mestu gde je bilo odmorište. Nenavikli na takoteškuusamljenost,vojnicisusastrahomposmatraliplaninskevrhoveodaklebišačicaljudi,samostenerušeći,mogladauništičitavuvojsku.Slonovi su stupali sporo, plašljivo, vodiči su stalno morali da ihpožuruju. Olenjile su se životinje usled hladnog noćnog vazduha. Ustrmim klancima stradali sumnogi konji, a klancima nije bilo kraja.Čimbiprevalili teškopristupačniklanac,zanjimbiseotvaraodrugi,pregrađennovimbregovima,itakoubeskonačnost.

Hanibalnisada,baškaoiranije,nijeznaozasanizaodmor.Kadasumu se najmanje nadali, pojavljivao se na najrazličitijimmestima.Obilazio je čas prethodnicu, čas odstupnicu, uvek budan, stalnobodreći, opominjući, pomažući tamo gde nesposobnost ilimalodušnostometajunapredovanje.Gdegodbisepojavljivao,vraćalase odvažnost i hrabrost; tamo gde nije bio prisutan zatvarala bi sedušavojnika,zavladalobićutanjeispunjenomalodušnošću.

Upravosusebiliulogorilinaširokomprostorumeđupašnjacima,gdesuse ikonji, istoka, islonoviokrepilisvežomtravom,kada jeuHanibalovšatoropreznoizabrinutoušaoMagon.

Hanibalgajepogledaosvojimpronicljivimpogledom:

43

-Kakvemiloševestidonosiš?- Zaista, veoma loše, brate; pobeglo je pet hiljada vojnika

Karpetanaca.Plašeči se izlivaHanibalovesrdžbe,Magon je stajaopostrani,ali

sevojskovođa,začudo,osmehivao.-Kadsamnedavnotokomprepodnevajahaoporednjih,primetio

samdaimjeciljdaštovišezaostanu,alisuoninatajnačinsamovršilimojenaređenje.

Magonjezačuđenopogledaobrata,upitavši:-Tvojunaredbu?- Pretpostavljao sam da bi se Rimljani mogli iskrcati pa sam im

ličnosavetovaodasevrate,kakobipojačaliposaduuSaguntu.Tosuljudi koji se odlično bore u svojoj, ali veoma loše u tuđoj zemlji.Obrada:ßäןʞãñdö:wñ.lô.ãd.0rg.

UtomtrenutkubanuojeMaarbal,potpunoizobličenulicuiteškodišući.

-Božanski,nisihteodameslušaš...većbeže...tineznaš.-jedvajeizgovorio.

-Jasamoznamdatiništanerazumeš.Govorišmioonomeštojemenivećvrlodobropoznato.Savetujemtidadržišjezikzazubima,ilidasevratišuKartaginu.

-NepobediviHamilkarovsine...- Ćuti! Dakle, kažem ti, Magone, da sam naredio da se onih pet

hiljadaKarpetanavratiusvojakonačištapodSaguntom,kaoštosam,takođe, zapovedio i da se sedam hiljada Ilergetena vrati u svojgarnizonuKadiksu.Idiipobrinisedasemojanaredbačujeulogoru,a ko mi ubuduće bude donosio zastarele vesti, ili glasine koje neodgovarajustvarnosti,tajće,bezobziradalijerečoobičnomvojnikuilistarešini,bitibačenuokove.Ti,Maarbale,ostani.

Ostali su sami u šatoru. Ćutao je Hanonov poverenik i stajaopogledauprtoguzemlju.Prviputsestariratnikuplašiozasvojživot.

-Možešnareditidameubiju,Hanibale. -ponizno je rekao. -Akosampogrešio,udri!

-Sedi islušajme!Kadte jeHanonposlaonabojištesazadatkomda uhodiš svaki moj pokret i da nastojiš da ispitaš šta nameravam,menijetovećbilopoznato.Uprvomtrenutkuhteosamdatepredamkrvniku u ruke. Međutim, kasnije sam video šta si uradio pod

44

zidinamaSagunta...aštosetičeHanona,nehajemjazato.Sadznamdasimiodan,Maarbale!

- Idušom, i telom!KadasamprihvatioHanonovnalog,Kartaginanijejošbilauratu.Hanonjehteodasprečirat.Sada,kadanamjeRimobjavio rat, za mene postoje samo dva imena koja poštujem:KartaginaiHanibal.Sadradisamnomštahoćeš.

-Verujemti. Slušaj,misliš li tidasam ja, zaista,dozvoliodaonihpethiljadaKarpetananapustivojsku?Ne,onisuprostopobeglijersubilinezadovoljniputemkojimsmokrenuli, jersuseuplašilidabi imkasnijemoglobiti još teže.Znaosam isto takodasukukavice ionihsedamhiljadakojimasamsaddozvoliodaodu.Boljeje,međutim,davojska misli da oni odlaze jer sam ja tako naredio. Bolje je nematinijednogvojnika,negoimatidesethiljadanezadovoljnihvojnika.

Maarbaljepaonakolena.-Sadverujem-rekaojeplačući-daćesprećiprekoAlpaidaćes

našuvojskudovestipodzidineRima.I opet marš, beskrajan i dug, kroz nepoznate i duboke klance i

gudure. S vremena na vreme, s planinskih grebena, odjeknuo bipotmuo i tužan zvuk trube koji je u dolini odjekivao i dobijaodžinovske razmere. Bio je to dubok i žaloban zvuk koji je u duševojnikaunosiostrahinemir.

GorštaciPirinejadojavljivalisunatajnačinplemenimaBebrikadaneprijateljskavojskanapreduje.Ponekadbiodjeknulazaglušnabukausova; ponekad se čulo kotrljanje kamenja koje je hitnula ljudskaruka.Štosuvišenapredovali, trubesusvečešćeodjekivale,anjihovizvucipostajalisvestrašniji.Naposletkususeklanciproširiliivojskajeušlauvelikuzelenudolinuukojoj suse, tu i tamo,videlekolibe,aliopustele jer sunjihovi stanovnici odatlepobegli.Naišli sunaplodnepašnjake, istina bez stoke, ali to je značilo bogatstvo i priliku zaokrepljenjestokepunskevojske.

- Uskoro ćemo izbiti u plodnu galsku ravnicu - rekao je Hanibalsvojimvojnicimakoji su, videćiponovo sunce i plavonebo, radosnoklicali.

- Naći ćemo bogate gradove, prijateljske narode koji mrze Rim.Vojnici Kartagine, pala je jedna od prepreka koja nas je delila odItalije!

- Da, ali je put zatvoren, božanski Hanibale... - tiho mu se

45

usprotivioGiskon.-TamosuGaliinećenaspustiti.- Dođi ti saMaarbalom i sa još nekoliko starešina kodmene, ali

takodavasvojskanevidi.Odred vojnih starešina probio se do samog kraja doline. Goleme

naslage kamenja i trupaca zatvarale su prolaz. Visoki stubovi dimauzdizalisusesaokolnihvisova.Tamogorestajalisupastirinastraži,koji su u isto vreme bili i vojnici, Gali sa dugim plavim bradama ikosom dugom sve do ramena. Stajali su na straži i dozivali sepromuklimglasomtruba,čijisuzvuciunosiličudannemiruvojničkasrca.

-Pričajunamdanastamoočekujuprijateljiraširenihruku-rekaoje jedanodvojnikakoji su seborilipodHazdrubalovomkomandomna Siciliji i u Hispaniji - ali su ovo ratni zvuci, ja se u to dobrorazumem!

-Hanibalje,međutim,otišaouizviđanje,itosamosastarešinama.To mi se ni najmanje ne sviđa - dodao je drugi koji je stajao naisturenommestunastraži.

-KadaHanibalidesamuizviđanje,ondajetoneštotajanstveno-nastavio je veteran. - Imao sam prilike da u svom životu upoznammnoge Gale, ali ni u jednog nisam imao poverenja. To su sve sameizdajice, brbljivci, razmetljivci koji svojemišljenjemenjaju po desetputanadan.

Kada je Hanibal stigao do kraja klanca, zamišljeno je pogledaoogromnunaslagukamenjaisloženihtrupaca,kaoibrzurekukojunijebilomogućepreći; pogledao je planinskekosena čijim su vrhovimagorelevatrekrajkojihsupodotvorenimnebomnoćivalivojnici;videojenagnutokamenjekoje štrči i onokoje samošto senijeobrušilo, izatresaojeglavom.

-Moramopregovarati-promrmljaoje.-Zartinemisliš,božanskiHanibale,dabismomoglisilomproći?-

upitaojeMaarbal.- Uništili bi nas. Ovde sto ljudi, koji po obroncima vrebaju iza

busija,mogudazaustavedesethiljada.-Moždasunaslageuklancunastaleusledodronjavanja?-zamislio

seGiskon.- One su nastale i usled odronjavanja, ali koje je namerno

prouzrokovano. Naslage trupaca jasno pokazuju da je ovo delo

46

ljudskihruku.Pođimodalje,aakosenekopojavi,pregovaraćemo.Stiglisudomestanakojemseklanaczavršava,odaklenijevodila

nijedna staza. I nisu se videli nikakvi ljudski tragovi, iako suKartaginjaninepogrešivoosećalidaihmnogeočiprate.

- Zatrubi! - naredio je Hanibal vojniku koji ga je pratio - A ti,Vindobone,kojisirodomizGalijeigovorišgalskimjezikom,spremisedapregovarašs timljudima,akosenekopojavi.Ti,Giskone,uzdigninavrhkoplja taj tvojbeli ogrtač, kakobismo impokazalida imamomiroljubivenamere.

Tekštosutrubeutihnule,anavrhuoneogromnenaslagepojavilasevisoka ljudska figura.Bio je tovisokratniksašlemomioklopom.PremaobičajuGala,orlovoperjekrasilomu ješlemsaobestrane,aonseoslanjaonaogromnokopljekoje jenavrhu imalokonjskirep,kaoukras.Stajaojeratnikpotpunonepomičan,takodajenapozadinisvetlognebaličionastatuuodgranita.

-Zdravodasi,prijatelju!-povikaojeVindobonnajezikuBebrika.-Zdravo!Štahoćeš?-uslediojeodgovor.-Zaštostezatvoriliprolazudolinu?-Zaštostenaoružanidošliunašuzemlju?-Nismodošlizbogvas,mismovašiprijatelji.-Prijateljinedolazenaoružani.-DalipoznajeteRimljane?-Nanašunesreću.- Da li su se Kartaginjani ikad protiv vas borili? Mi smo

Kartaginjani.-Kositikadgovorišnašimjezikom?- Ja sam Vindobon, sin Vogezov, kneza Kadurcija. Borim se pod

borbenimobeležjimavelikogHanibala,prijateljasvihGala.-Minemožemopropustititakovelikibrojnaoružanihljudi.- Rekao sam ti da mi ne dolazimo da ratujemo protiv vas, već

protivRimljana,našihivašihneprijatelja.-Nama jenaređenodaseborimoprotivsvakogakosenaoružan

približi našim granicama. Ako ste nam prijatelji, vratite se onamoodaklesteidošli.

-Kovamzapoveda?- Komije, bren Bebrika; Voluzeno, bren Eluzika; Tarusko, bren

Sordona;Eluzije, brenTektozaga. Svi ti vladari saveznici spremni su

47

dazarateprotivvas,ukolikouđeteunašuzemljukaoneprijatelji.-ObavestisvetevladareGalijedavelikiHanibalželidasesanjima

sastane.Akoodbijudapregovaraju,proćićemosilom.-Zahtevamodvastridanakakobismoimodnelivesti.Zakunitese

danasnećetenapasti.-Kunemose!-Dajtenamtaoce;nemožemodaseoslonimonavašureč.Hanibal je podboo konja, mimoišao pregovarača i zastao u

podnožjunasipa.- Vojniče - povikao je na galskom jeziku - dovoljna je reč

Hanibalova! Idi tvojim starešinama i reci im da si video Hanibala,onoga koji je osvojio Sagunt, kako na čelu sto hiljada naoružanihvojnika,posopstvenojvolji,stojisampredovomgomilomzemlje.

Galjetriputapodigaoispustiosvojekoplje.-Nekabogoviprematebibudumilostivi,o,Hanibale!-povikaoje.

- Na tvoju reč, vratiću se za tri dana. Neka bogovi dadu dug životHanibalu!

Terečikaodasuznačilezapovest:navrhubedemainakrajnjimobroncima,kaoponekojčaroliji,pojaviosevelikibrojratnika,kojisuvisokouzdiglisvoješlemovenakopljima.

Udolinijeodjeknulodesetostrukojače:-NekadugoživiHanibal!

48

V

PRELAZPREKORODANA

U Rim je stigla fantastična vest: Hanibal je prešao Pirineje imaršira preko Galije. Ta vest je ličila na izmišljotinu. Rimljani suizgrdili i ismejali glasnike. Međutim, tri dana kasnije, na ušču Tibraiskrcao se izaslanik iz Masilije i Senatu doneo upravo takve vesti:„Hanibal je prešao preko Pirineja, a galske poglavice su mu se, ustrahuodnjegovevojskeipoklonimapodmićene,pokorile.ZaustaviteganaRodanu,iligavišeništanećezaustaviti!”

Senatorisubilizaprepašćeni.-Skolikomsnagomraspolaže?-Prekostohiljadapešakaidvadesethiljadakonjanika.Osimtoga,

raspolažeibojnimslonovimasakulama.-DalimislidaprotivnaspodigneobeGalije?-Ne,onmislidaprodreuItaliju.-Ludost!AAlpe?-PrećićeihistoonakokaoštojeprešaoPirineje.-Uništićegagorštaci,obrušavajućistenjenanjegovevojnike.-Pošaljitemuususretlegije,ilismopropali.SviGalisuuznjega.- Trebalo bi da po svaku cenu pridobijemo Vokonce, Saluve,

Trikastine,Alobroge.OnićeseokupitinaRodanu.Rodannemožedasepređe.

UtakvomuverenjuSenatjeprekinuosednicu,alije,radiumirenjasavesti, izdao naređenje Publiju Korneliju Scipionu da sa legijomvojnihobveznikaskupljenihskocaikonopca,kreneputProvanse,tektolikodabisedonekleohrabriliGalisonestraneRodana.

URimususesmejali.- Tajmladić je sasvim lud! Preći preko Alpa! Ta Alpe jemoguće

odbraniti jednom jedinom legijom! Prelaz duž obale je mogućeodbranitisamokamenjem!

49

Ali,kaogromizvedranebastiglajevestizpadanskenizije.- Boji i Insubri su se otvorenopobunili - rekao je glasnik koji je,

nakonnapornog ibrzog jahanja, stigaopotpuno iscrpljen. -Narod jenapaomagistratekojisupremeravalizemljištekodPjacencije. JedvasusenekakoskloniliuModeni. IzBolonje jedojuriopretorManlije,ali je naišao na svakojake busije i tako izgubio trećinu svoje legije.PodopsadomsuuModeni,teškodasemoguodbraniti.

Senatorisubilizaprepašćeni,amalokasnijevestisusepročulepočitavomgraduiizazvaleopštistrahipometnjumeđuljudima.Uvečejenarod počeo pred govornicomda protestuje:Neka izađu konzuli dagovore!ŠtaradirimskiSenat?Živeli suuubeđenjudaseratvodinaafričkom tlu, a došlo je do pobune u samoj Italiji! Ako su Galinaklonjeni Hanibalu, ako su se oni iz padanske nizije pobunili ponjegovom naređenju, onda Rimu preti najveća opasnost. Moglo seračunatijedinosagradovimalatinasocietas,ali i tonijebilosigurno;kolikoseidokleunjihmoževerovati?Setilisuseprošlosti,auporedos tim prisećanjem rastao je i strah: Šta će uraditi narodi Etrurije?Mogu lizaboravitiporazkodKremere ikodSantina?MoždaćehtetidaosveteVeju,Faleriju,Fesuleu,Tarkviniju iVolateru!ASamnićani?ZarzaboravitiSamnićane?PobunićeseiVolsci,iOsci,iBruti,iSabini,i Liguri koji nikadnisubili potpunopokoreni.Ostaćemosami. Jedanjedinigrad iprotivKartagine, iprotivHispanije, iprotivGalije,kao iprotiv italijskihnaroda.Diktatora, diktatora! Imenujtediktatora!Da,aligdedanađemojednogCincinatailijednogKamila?

KonzulTitSempronijeobratiosenarodu:-Kviriti!Štaznačiovajpaničnistrah?DalijeRimikadasumnjaou

svoju sudbinu? Uplašili ste se kao da se Hanibal već nalazi predvratimaRima.KažetedaćeonprećiprekoAlpa.Akojeikadačuodaje neka vojska prešla preko Alpa?! Ta tamo nema ni puteva, nitigradova,nemazalihahrane,nemakonačišta.AkoseHanibalusudidasilom pokuša da pređe duž Primorskih Alpa, mi ćemo svu njegovuvojskuuništiti.Našivojnicikojidržestražunaprelazima,napašćegaizmeđuplanineimora,anašaflotasamorskestrane.

-ProtivnassepobunilačitavaItalija!-oglasilosenekolikonjihizmase.

Konzuljeslegaoramenimai,pritom,rekao:- Za to nam je dovoljna jedna legija. Uveravam vas, o, kviriti, da

50

HanibalnijeustanjudapređeRodan.KonzulScipionubrzommaršuhitaputGalije.Alobrozisuuznas.HanibalnećeprećiRodan.

UputilisuglasnikeKornelijuScipionu.Jurilisuugalopu.Naređenjejeglasiloda,akojemoguće,izvrširegrutacijuuEtrurijiiuLiguriji;dazauzmepozicijenaRodanu;dapremaGalimabudeštojemogućevišedarežljiv, i u poklonima i u obećanjima; neka im u najmračnijimbojama predstavi Hanibalovu okrutnost i dvoličnost, kao i njegovokršenjesklopljenihugovoraisaveza.

ScipionjeprimioporukuubliziniTalmone,gdesusejošbelasalekosti Gala koje je pre osam godina potukaoAtilije Regul. Uzbuđen izamišljenkonzulihjedugoposmatrao.

- Zlokoban predznak - prošaputao je. - I bašmi na ovommestugovoreoGalimaiKartaginjanima!ZarGalimogudazaboravedasmomi ovde poklali četrdeset hiljada njihovih saplemenika? Zar mimožemozaboravitinamučeničkuRegulovusmrtuKartagini?

Sproveo je regrutaciju, rasipajući novac i šakom i kapom. PodrimskabojnaobeležjastupilisuuvojskuljudiizVetulonije,izHebe,izRuzele,izPopulonije,aliihjebilomaloibilisunesigurni.PrikupiojeinekolikocenturijauPiziiuLuni.ŠtosetičeLigura,onisuseoglušilinasvepozive.Usprotivilisusečakidapropusterimskuvojsku.Nisuželelidasepriklonerimskojsili.Nijedošlodootvorenepobune,alijesvebiloupreviranju.

Hanibalovoimejebilonausnamasvih.Plašilisugase,alisuistotakoinadeunjegapolagali.

Gale,kojisuljubomornočuvalisvojuslobodu,našaojeneodlučneipodeljene.Nekeodnjih jeHanibalpodmitio svojimzlatom,neke su,pak, zaplašile pretnje. Scipionova rečitost ih je donekle ohrabrila.Podsetio ih je na moć Rima, na strahovitu okrutnost Hanibala iKartaginjana koji nisu znali za samilost. Bio je jako darežljiv i upoklonima,iuobećanjima.

PoredRodana iskupilo semnogo vojnika.Hanibal se približavaoubrzanim maršem. Njegova prethodnica se već pojavila na desnojstrani reke. Scipion je galskim vojnim poglavicama naredio da serasporededužleveobale.Zasebejeobazrivoodabraomestoizmeđumora i Primorskih Alpa. Sa tako odvažnim pomorcima kakvi su biliPuni,postojaojestrahdaseneiskrcajukodušćarekeVaro.

Sunce je bilo u znaku Lava, a leto je bilo u punom jeku kad je

51

HanibalstigaonadesnuobaluRodana.Voda jenadošla, reka jebilamoćna.Punskivojskovođasenadao

daćenaićinarekusasasvimniskimletnjimvodostajem,aprednjimseisprečilarekaširokačitavumilju,sakojomsenisumogleuporeditiniEbro,nitiDuero,preduboka,rekapunamoćnihvirova,nadošla,jersesnegsAlpategodineveomakasnootopio.

Kratko je stajao zamišljen na visokoj obali, a onda je okrenuokonjaivratioseuNemaus,gdesukonačilenjegovetrupe.

Predeo je izgledao skoro sasvim pust. Obalska galska plemenaslušala su Hanibala ne ispoljavajući neprijateljstvo, ali su ćutala.VojskovođajepozvaoGalaVindobona.

-Zaštojekrajskoropust?-BožanskiHanibale,većinastanovnika je,plašećisetvojevojske,

prešlanadruguobalu.-Aštaćetamouraditi?- Braniće je. Poglavice Južne Galije spadaju u one koje je Rim

najvišepodmitio.OniseprotivetomedatipređešRodan,jerstrahujuzasvojuslobodu.

-Budale!Dasamhteodaihpodjarmim,izložiobihzemljumačuipožaru.Štatimisliš,možemoliprećireku?

- Ne možemo preko plićaka, božanski Hanibale, jer bismo doplićakamoraliićiuzobaluupravcusevera,koznakolikomilja.

Hanibaljeljutitoudarionogomozemlju.-Većsmozakasnili.TrebalojedaprekoAlpapređemopolovinom

avgusta. Bilo kako bilo, reku moramo smesta preći. Ustreba li,upotrebiću silu. Ne škrtari zlatom. Prokrstari celim krajem, budiširokeruke,prikupisvečamcekojenađeš.

-Nećeihbitimnogo,o,božanski,jersuihbeguncivećiskoristilidabiseprebacilinadrugustranu.

- Idi, i ne oklevaj. A sad slušaj ti, Giskone: Pošalji drvoseče nekaposekučitavušumu,akotobudebilopotrebno.Odsvakogstablanekanapravečamac,nekasagradesplavove,neka istešubalvaneuoblikumostića.Konjiislonovimogupreplivatireku.

- Odneće ih struja jer nisu navikli da gazom prelaze tako brzu iširokureku.

- Preći će pod zaštitom mostića koji će preseći struju. Šta kažuizviđači?

52

-DajejednarimskalegijaprekoLigurijestiglauGaliju.-Kokomandujelegijom?-KonzulPublijeKornelijeScipion.Hanibaljenatrenutakglasnorazmišljao:-Sećamsedajetaj,kaoizaslanikdolaziouKartaginu.Kažudaje

hrabar,alipreteranosmeo.Kakveljudevodi?-Sudećipoonomeštokažuizviđači,prikupljenisusasvihstrana,

tosuljudinepouzdani,unovačeninabrzinu.- Ne marim za takve vojnike. Na vama dvojici je, Maarbale i

Giskone,dasepobrinetezasveštojepotrebnozaprelazprekoreke.Dajemvamtridanazaprevoztrupa.Grupeodpočetiričovekanekaposeku po jedno drvo i od njega naprave čamac podesan da ihpreveze. Ognjem i mačem moguće je za tri dana napraviti čamac.Hispanci imaju svoje mehove ispunjene vazduhom, oni se u njimašćućureipređu....Štaznačitastrahovitagalama?

Iz velike daljine, s one strane reke, čuo se urlik u kojem je bilonečegzverskog,okrutnog.

JedanvojnikutrčaojeuHanibalovšator:-BožanskiHamilkarovsine,tusu!-Koto?-Gali.Poputzveriurličunadrugojobali.JedvaprimetansmešakpreleteojemirnimHanibalovimlicem.-Hajdemo,dakle,daimividimotezveri,idaionevideHanibala!Nadrugojobali,namestugdejeRodanulazioutesnac,širokpola

milje, mogao se videti veliki broj ratnika pod oružjem koje sepresijavanasuncu.Jasnoseprimećivalokakosevetarigranjihovomdugomkosom.Progurali su se bašuz samuvodu i, po običaju svojezemlje,bacaliuvazduhdugakoplja,hvataliihuletu,simuliralikaodajurišaju.Asvetosuradili,neprestanoispuštajućidivljačkeglasove.

Tourlanjejeličilonazavijanjezverii,madaseizdaljineniječulotakoglasno,ledilaseodnjegakrvužilama.Bilisutokaotalasibesnilanošenivetrom.

- Žele da nas uplaše! - podsmehnuo se Hanibal. - Dovedite mogbelca i donesite mi moj purpurni ogrtač, neka vide kako Hanibalposmatranjihoveluđačkepodvige.

Stojeći na najvišem mestu na obali, udaljivši sve svoje vojnike,Hanibaljeostaosam,zagledanupravcuhordekojaurliče.

53

Njegovavisokafigura,uspravljenanaogromnomkonju,zaogrnutakaosnegbelimogrtačem,sonestranesesigurnomoralajasnovideti.Njegovširokiplašt,uizrazitopurpurnojbojiTira,lelujaosenavetru.

Horde Gala na obali polako su se iskupile na mestu odakle sepunskivojskovođanajboljemogaovideti.Biloimjejasnodajetotajnjihov veliki neprijatelj. Njihova koplja, sablje i šlemovi ličili su našumukojasenjiše,anjihoviurlicinabukumora.Izgledalojekaodajeonu gomilu obuzeo veliki bes, te da će se čitava gusto zbijenamasanaglavačkebacitiuvoduikrenutiprotivjednogčoveka,tolikojujeonizazivao već samim svojim prisustvom. Hanibal je dugo stajaonepomičan i uspravan na svom konju. Nije učinio nijedan jedinipokret. Licemu je izgledalokao isklesanoodkamena.Nanjemu se,osim dosade, nije moglo pročitati ništa drugo. A kada se vika nadrugojstranistišala,Kartaginjaninjeokrenuokonjailaganosevratiousvojšator.

-ČestosamneštosličnoviđaonaAtlasu!-uzviknuoje,obraćajućise komandantima i praveći prezrivu grimasu. - Da, čopor majmunakojisusepopelinastene!

***

U šumi su padala ogromna stabla i sve je to odjekivalo kaogrmljavina.Rušilosestoletnodrveće,aljudisu,sitnipremanjemukaomravi,seklinjegovegrane,pililitrupceigruboihtesalisekirama.Naglatku stranu stavljali suužareniugalj, i trupci su sedubili, postajalilakši.Uzorusu to jošbilaponosnastablakoja sunavetrušumila, auveče su ta stabla postajala čamci. Doduše, bili su to čamci bezpramca,bezkrme,bezkobilice,alisusedržalinavodi imoglisudaprimepočetiričoveka.

Hanibalovi vojnici prikupili su na jednom mestu na obali svegalske lađicekoje suuspeli daotmu.To subili čamci koji sumoralivućipontonskemostičedodrugeobale.Gradilisuihodstabalačvrstospojenihgvozdenimekserimaikonopcima.Ličilojetonaputpovodi,izgrađen uzvodno. Gradili su ga pod ličnim Hanibalovim nadzorom.Vojnicisućutkeizvršavalinaređenja,alinisumoglidashvatekoćetajmost,bezrasponaistubova,prenetinadrugustranu.

Međutim,kadseogromnatrakagrađeproteglauzobaluudužiniodprekopolamilje,Maarbaloveočisuzasijale.

54

- Shvatio sam,Hanibale - rekao je on, smešeći se - tvoja ideja jevelika,kaoštojevelikosveštogodradiš!

- Bilo je već vreme da shvatiš - mrzovoljno je odgovoriovojskovođa.

-Rekaćepomoćidaprekonjepređedrugareka:našavojska.-Da,alisenaonojdrugojstranimoramoboriti!Hanibalgajepodsmešljivopogledao:-Zarseratmoževoditibezborbe?Mojikonjanici,Numiđani,preći

ćerekuplivajućinakonjimaizauzetizgodnomestonaobali.Mostćeseusidritinatommestu.PodnjegovomzaštitomprećićelakšičamciiHispanciusvojimnaduvanimmehovima.Prekomostaćeseprebacitislonoviikomora.

Maarbaljeiznenađenoposmatraosvogkomandanta:-Prematvojojzamislisvejelakoisvenasosvajaškadteslušamo,

o,Hanibale,alitigovorištakokaodanepomišljašnaonehiljadeGalakojisupreplavilisuprotnuobaluibdijutamoinoću,idanju.

Hamilkarov sin je pogledao Maarbala s izrazom koji nije bio niosmeh,nitipretnja,samoneštoodčegaseledikrvusrcuinajsmelijegratnika.Pogledaogatakoirekao:

-Maarbale,sudećipoonomeštouistorijičitamooKajnilu,Regulu,Piru, Aleksandru, sve velike vojskovođe su pred veliku bitkuodržavale ratni savet sa vojnim zapovednicima. Hanibal ne sledi teprimere. Hanibal se samo sa Hanibalom savetuje. Njegova zamisaopostajejasnatokomsamebitke.Takoćešiti,o,Maarbale,kojimislišnaGaleokupljenenadrugojobali,tekkasnijesveshvatiti.Asadidite!HanibalželidaodržiratnisavetsaHanibalom.

Šator vrhovnog komandanta ničim se nije razlikovao od šatoranajskromnijeg redova, osim po oznakama istaknutim na vrhu. Ušatoru je bio samomali vojnički krevet, oružje i nekoliko predmetakojisuslužilizaličnuupotrebu.Naulazu,stražusučuvaladvastrelca,Numiđanina. Bili su gluvi i nemi, a odabrani su po naročitojzapovednikovoj želji, kakonikonebimogaoda ih ispituje o onomeštosenaHanibalaodnosi.

Kada jeostaosam,vojskovođa jeudarioomaligongkoji jevisionadnjegovimvojničkimkrevetom. Istogtrenarazmaklisusekrajevišatorainaulazusepojaviočovekidubokosepoklonio.

NijetobioAfrikanac.Kožanjegovoglicabilajesvetla,jedvadaje

55

ličilanabojumasline;njegove smeđe,malokoseoči, široke čeljusti,smeđa i grgurava kosa jasno su ukazivale na to da je reč o čistompotomku onih gusara i trgovaca Tira koji su tri veka ranije osvojiličitavmediteranskibasen.Biojenenaoružan,anasebijeimaotunikubojelešnika,obrubljenucrvenomtrakom.Narukamajenosiogrivnedobijenezahrabrost,aokočelazlatniobruč.

-Nebuše-obratiomuseHanibalgledajućigapravouoči-kadaulogoru svi zaspe, izvršićeš moje naređenje za koje niko ne sme dasazna.

-Da,o,božanstveni.-Nikonesmedatevidi.-NikonemoževidetiNebuha,akotoNebuhneželi.-Zaslučajdatepatrolaotkrije,kazaćuti lozinkukojaotvarasve

puteve:Hiram.OtidiušatorBomilkarovasinaHanonairecimudagaHanibalčeka.Idi!

Feničanin je iščezao u tami. Hanonov šator nalazio se nasuprotnomkrajulogora.Moraoseonprovućikoristećisenkešatoraibaraka.Iakojevećbiodatznakzapotpunutišinuulogoru,otudasečulo šaputanje vojnika. Jedva vidljiva svetlost prodirala je iz šatoravojnihstarešinakojisusekockali.

Nebuhjepotpunoutonuoumrak.OvajčovekizTiranijebiomlad,ali je zato sačuvao neobičnu snagu. Borio se i pod Hamilkarovimbojnim znamenjem, i kod Egada, i u svim ratnim pohodimaHamilkarova zeta Hazdrubala, a Hanibala je znao još kao dečaka ipostao jenjegovasenka.PodSaguntom,kada jesa jednognasipanaHanibala bila bačena falarika, Nebuh ga je zaštitio svojim telom, igorućastrelapogodilajenjegauslabinu,aHanibalajezakačiosamovrh i ranio ga u donji deo trbuha. Da nije bilo tog Nebuhovogžrtvovanja, smrt bi sigurno pokosila vrhovnog vojskovođu. Iako jezadobiostrašneopekotinepočitavojdesnojstranitela,Nebuhjeipaknašao snage da iz rane iščupa goruće koplje i pomogne svomranjenomgospodaru.NijepostojalatakvazapovestkojuNebuhnebibio spreman da izvrši. Smatrao je da je prirodno i razumljivo danjegovstarešinaraspolaženjegovimživotom.

IakojebionajpoverljivijiHanibalovsluga,naređenjekojejedobio,a koje je zahtevalo da se noću krišom kreće kroz logor, bilo je i zanjega veoma opasno; postojalo je naređenje da se, bez ikakvog

56

prethodnog upozorenja, ubije svaki onaj ko se usudi da se posleoglašenogznakašunjapologoru.Čaknilozinka,kojajebilapoznatasamostarešinamaKartagine,nijebiladovoljnagarancijadasespasenečiji život. Straža nije morala zahtevati lozinku, već je, naprotiv,smestamoraladaupotrebioružje, čak iu slučajevimakadabi senanišanu našla samo sumnjiva senka. Visoke starešine, koje su zbogvažnih vojnih razloga, ili vršeći inspekciju, krstarile s jednog krajalogora do drugog, išle su u pratnji patrole koja im je bakljamaosvetljavalaput.

Jedino se Hanibal ponekad usuđivao da prkosi opasnosti i,zaogrnut grubim vojničkim ogrtačem sa kukuljicom, probije se doposlednjihpredstraža,aliseitodešavalosamokadajestarešinahteoda iznenadinemarnu stražu, ili da izvidi jesu li svenjegovenaredbeizvršene.Stražu je jedinobojazandaneubijevrhovnogkomandantazadržavaladaneizvršisvakudobijenunaredbubezdvoumljenja.

Nebuh,komejetobilopoznato,upotrebiojesvemereopreznostiistavio na glavu svoju kukuljicu. Prolazeći kroz logor, stigao jeneprimećendomestanakomejeHanonlogorovao,međutim,kadajeveć pošao ka njegovom šatoru, sa leđa su ga odjednom čvrstodograbiledvesnažneruke.Ostaojenepomičanjerjebiosvestandabigasvakipokretmogaokoštatiživota.

-Kositi?-šapatomjeupitaojedanglas.-Hanibalovvojnik,baškaoiti.-odgovoriojeNebuh.-Lozinku,ilićuteubiti!-Hiram.-Tominijedovoljno.Recikosiikudaideš?-Vojniče,nemešajseustvarivrhovnekomande.-Govori,ilisimrtav.Kotešalje?Kosi?Kudaideš?Nebuhjećutaoitoćutanjejemoglodagakoštaglave.No,utom

trenutkuodnekudsepojavilosvetloizačulisusenekikoraci.Patrola,kojujepredvodiostarešina,pristupilajeovojdvojici.

-Kogasiuhvatio?-Nekogakoćutiikojinijedalekoodsmrti.-odgovoriojevojnik.- Rekao sam lozinku i ponavljam je: Hiram. - tihim je glasom

izgovorioNebuh.StarešinajeosvetlioNebuhovolice.-Pustiga!-zapovediojeonvojniku.-Idisamo,slugoHanibalov.

57

Nebuhjenestaoutami.IzHanonovašatorajeprodiralasvetlost.-Hanibalovvesnik-oglasioseNebuh.ČovekaizTirauvelisuušator.-Štatražiš,Nebuše?-Hanibaltezoveinaređujetidaidešzamnom.Hanonjeopasaosabljuipogledaoglasnika.-Trebalidapođemsam?-Da,sam.UHanibalovomšatorudvamuškarcasustajalapostrani.Hamilkarovsinjegovoriotihimglasom:- Slušaj me, Hanone: Vratićeš se u logor, opremi hiljadu tvojih

konjanikaizHispanijeikreniupratnjiovedvojicevodiča.OnisuGali.Ićićešzanjima,držećiihstalnonaoku.Prećićetedvadesetpetmiljauzvodno i pre zore stići do malog ostrva koje okružuju dva rečnakraka. Tu se nalazi plićak. Pregazićeš reku i preći na drugu obalu.Tamonećešnaićinaneprijatelja.Zatimćešupolukruguzaćiušumu,sve dok ne stigneš iza logora Gala. Kad stigneš tamo, daćeš dimomznakosvomprisustvu.Idi,alipazidaniko,nivojnik,nitistarešinaneznaju kuda ih vodiš. Naš prelaz preko reke zavisi od uspeha tvogplana. Kada primetiš da se sa brežuljaka Dolmena uzdižu tri dimnasignala,jurišajnalogorsvomsnagom.

HanonjepoljubioHanibalovskut.-Akosedesidanevidiš,o,Hanibale-tihojerekao-dasesdruge

strane uzdiže dim, znaj da su i Hanon, i njegovih hiljadu konjanikamrtvi.

U zoru je visoka obala reke bila preplavljena i ratnicima, ičamcima. Reka je bila snažna, sužena u tesnacu između dve obale.Slonovi,kojesunjihovivodičidoteralidosamevode,njušilisusvojimsurlamaiuzmicaliričući.

- Plivajući, neće nikad preći, o, božanski Hanibale - rekao jecenturion dok je uplašeno posmatrao kako pred njim teče brza imutnavoda.

- Oni će preći putem pokrivenim zemljom, kao što su i navikli -odgovoriojeHanibal,lukavoseosmehujući.

Hanibal je bio na konju još od prvih jutarnjih sati. Sve su trubepozivale na okupljanje. U logoru je vladala uobičajena užurbanostkojaprethodipokretu ibici.Pešacisuvezivaliusvežnjeve ioružje, i

58

raznurobu,isvojeporcije,isvetoslagaliuizdubljenetrupce.Onikojisubiliuslužbivojnihstarešina,pakovalisunjihovešatore.Konjanicisu već bili spremni i držali su svoje konje za uzde. Komordžije sutovarile prtljag i krmu na magarce i kamile, i podmetale vatru podkolibeodprućaukojimasuvojniciprethodnočekalipunatridana.

Bukajesvenadjačavala,čakihukbrzereke.Pristizalisuiredoviiz pozadine, sve brže se približavali reci. Svi su verovali u nekoHanibalovo čudo, iako, s druge strane, niko nije znao kako će se točudodogoditi.

Visoka obala bila je načičkana vojskama; na drugoj strani reke,koja se u jutarnjoj izmaglici jedva raspoznavala, Gali su se, kao iobično,okupljaliusvevećembrojuigalamili.

Čudo!Togdananjihoviurlicinisubiliprejaki. Izgledalojekaodasestrahpreselionadrugustranu.TiGalikojisu,naizgled,bilistrašni,kojisusetromokretali,kojejepanikalakohvatala,poštosushvatilida njihove smotre i ratne koreografije, demonstracije i ratne igre,prethodnih dana neprijatelja uopšte nisu odvratile od namere dapređereku,sadasubilinemiizbunjeni.Svremenanavremedizalibisamozaglušujućugraju, a zatimbi, opet, zavladalo ćutanje;dizali suput neba sva svoja koplja i sablje, a zatim bi zavladalomrtvilo. Tajneprijatelj koji je dolazio izdaleka, koji je osvojio neosvojivi Sagunt,koji je prešao preko Pirineja i bio spreman da pređe preko Alpa izapaliRim,sadajeunjihovimočimadobijaonatprirodnerazmere.Tonisu bili ljudi, već heroji; nije ih predvodio običan vojskovođa, većpolubog. Kada ih nijedna prepreka nije dosad zaustavila, onda ih niubudućenećezaustaviti.

Oni koji su bili sa Hanibalom, odjednom su primetili kako jenjegovonedokučivo liceživnulo,kakosumuočizasijale.Posmatraojenevidljivutačkunadrugojstranireke,aondajerukompokazaonasignaluoblikudimakoji se,potpunobeo,udaljiniuzdizaokanebu,kaoinadrugi,crnidim,neštodalje.Tajpokretsusvizapazili,alinisuznalištaonznači.

- Tamo, Galima iza leđa, nalazi se Hanon sa hiljadu konjanika izIberije-glasnojerekao.

Vestseproširilakaopožar.ZačulisusepoklicikojisuprigušivalizavijanjeGalanadrugojstrani.ZatrenokaRodansuprevaliličamci,dereglije i naduveni mehovi Hispanaca. Hispanci su, služeći se

59

tradicionalnimsredstvomsvojihpredaka,naviknutidaprelazeširokeiberskerekešćućureniunaduvanimmehovima,puštalida ihvodenastrujanosizajednosaoružjemistvarima.Sedećiučamcima,konjanicisuzauzdevuklisvojekonje,većnaviknutedarekeprelazeplivajući.Izhiljadegrlanajednomsuodjeknuli još jačiuzvicikojisupodsećalina grmljavinu. Sa desne strane reke otisnuo se veliki ploveći mostpričvršćen konopcima. Struja ga je nosila i izdužila preko reke, asnažni čamci s druge strane, kojima suupravljalimnogobrojniGali iIberi, vukli su ga za sobom.Dižući rukekanebu, vojnici su radosnoklicaliislaviliHanibala.

-Ave,Hamilkarovsine!-Slavati,o,Baale!-Nekatebogovinagrade,o,Herkule!-Pobedonosni,nepobedivi!-Olimpijski!Ličio je taj most na veliki put koji je, zahvaljujući nekom čudu,

vodio preko reke. Bio je to veliki put, sagrađen od trupaca i greda,nabijen zemljom, tako da su slonovi slobodno mogli po njemu dastupaju.Prelaz jeotpočeo.Drugikrajmostavećsepribližavaoobali.Sadasuseprimaklineprijatelju,istreleizčamacavećsuletelepremaobali,isaobalekačamcima.Galisupokušalidaihzaplašeurlajućinasavglas,naterujućisvojekonjesvedosameivicevode.Kakodaizađunaobalukadajetuživapreprekanaoružanihratnika?!

U tom trenutku, na bregu Dolmena su se pojavili stubovi dima.Odgovorio im jeugovoreni signal sa suprotnogbrega, i odjekbojnihtrubauskorojezaglušioivikuboraca,ihukreke.

- To su naši! To su naši koji su s leđa napali Gale! - vikale sustarešinekojesustajalenaprednjemdelučamca.

-ToHanonjurišanalogorGala!Na suprotnoj obali redovi su sepokolebali,masa je počelada se

povlači kapozadini. Preplašeni ovimneočekivanimnapadom s leđa,GalisupostepenonapuštaliobaleRodana.

- Naopako kada petao oseti lisicu iza leđa! - rekao je Hanibal,smešeći se, i omalovažavajući mahnuo rukom. - Gledajte ih: domalopre su bili Titani, a evo kako su se za tren oka pretvorili uMirmidonce.

I, zaista su oni ličili namrave koji su se uplašili požara. Iberska

60

konjica je galopirala prema reci, dok se ova ogromna tamna masapovlačilauneredu,rasulaseikonačnonestalaušumama.Višesenisuborili.BilojetosuvišezaoneGalekojisu,istina,bilihrabri,aliinaivnikao deca. Ti neprijatelji nisu bili ljudi, već nešto natprirodno! Ovajnapadsleđanijemogaodoćiodljudi,većodbogova.Onarekakojusuza tili časpreplavilinaoružanivojnici,onajputkojise,kaoponekojmagiji, najednom izdužio da bi preko njega prešli slonovi, kamile,konji imagarci, nije bionešto što je u stanjuda stvori ljudska ruka;onajkomandantbiojeglavomvaskrsliHerakle,Mars,Baal,Hezus.8

Nijedan jedini čoveknije poginuood kartaginske vojske, iako sučamci već pristajali, iako su Hispanci i Kartaginjani već gospodarilidesnomobalomreke.Glasnokličućiodradosti,Hanonovikonjanicisuse ponovo pridružili pešacima Kartagine, praćkašima sa Baleara istrelcimaizNumidije.

Prelaz prekomosta,međutim, trajao je i dalje. Zaštićeni branomod trupaca koja je sekla i zadržavala nabujalu i brzu reku, sada supreplivavalikonjiislonovi.Svesesadapretvorilosamouvelikuigru.VojnicisupevalihimneidonebaslaviliHanibalovoime.

Hamilkarov sin, jašući uspravno, pobedonosno je sa konjapogledaousvojevojskovođe.

-Itakosevelikarekapretvorilaupotočić!-prezrivojeuzviknuo.-Pređite je po suvom, Hanibalove vojskovođe! - naredio je, i sampoteraokonjaureku.

61

VI

QUINTODECIMODIEALPIBUSSUPERATIS9

- Šta vi zamišljate da predstavljaju Alpe? To su samo visokeplanine,malovišeodPirineja,itojesve!

-Aliseoneuzdižudoneba-usprotivioseneko.ČitavavojskabilajepostrojenaduždolineDruencije.Prednjomsu

senalazilezupčaste,okomiteineprohodneAlpe,prekrivenesnegomiobavijene oblacima. Pirineji nisu tako izgledali. Tamo je vojskaprodirala kroz doline i klance, a ovde nema ni dolina, niti klanaca,samo nepristupačna prepreka na čijim se obroncima nailazi naosamljene kolibe divljih i okrutnih pastira, umotanih u životinjskukožu,zakržljalihusledsuroveklime,sazapuštenomkosomibradom,sve ljudi koji ne znaju šta znači lična higijena. A i stoka im je bilačekinjava,sadlakomkaoumedveda,kaodajujestudenopalila,isasavijenimiiskrivljenimrogovima.

-Nemaplaninekojadopiredoneba-gledajućiunaokolo,strogojenastavio Hanibal. - Nema te planine koju čovek ne bi mogao preći.Alpesunastanjeneiobrađene,dajuihranu,istoku.Uostalom,nioniizaslanici Rima koje ste videli sopstvenim očima nisu preleteli Alpe,čak i sami italijski narodi, koji se u ovoj zemlji nisu rodili već u njudošliizbeskrajnihpredelaAzije,prodrlisuuItalijuistokaoštoćemoimi, penjući se uz planine. Zar i one legije što su bile postrojene naRodanu,sakojimasmoseborili,kojesunašojkonjicinaneleneznatnegubitke,zar ionenisudošleprekoAlpa?Pokazujućidaseplašite,viistovremeno pokazujete da ste slabiji od naroda protiv kojih ste setolikoputaboriliitolikoputapobeđivali.Nezaboravite,o,Hanibalovivojnici, da će kraj našem putu doći tek kada stignemo pod zidineRima!

-SlavaHanibalu!-povikalisuvojnici.Vojskovođine reči, kao i u svakoj drugoj prilici, povoljno su

62

delovalenaposustalevojnike ionisu,ćuteći išlinapred,očijustalnouprtih u ogromnu kamenu prepreku. Jedan od starijih i iskusnijihvojnikatihojerekao:

-Da,dobrokaže„Saguntinskilav”dasuRimljaniotudadošli,alineovimputem!

To jebioveteransaEgadakoji jekaozarobljenikproveo sedamgodinauRimu,govoriolatinskiiponašaosekaovelikistrateg.

-Akojimsuputemdošli?-upitaojemladivojnikizKartaginekojijeišaoporednjega.

- Išlisudužmora.ZaobišlisuAlpe,azatimse lađamaprebaciliuGaliju.

-Azaštoimineidemotimputem?-začudenojeupitaonovak.Veteranjeslegaoramenima:-Tojaneznam.To„Saguntinskilav”sigurnomnogoboljezna,ali...Topoznatovojničko„ali”učinilojedasuvojnicipostalisumornii

zamišljeni.Štosuvišenapredovali,toimjevišeizgledalodasesnežnezidinezaistapenjudosamogneba.

- Šta je to sneg? - zapitkivao je dalje vojnik iz Kartagine. Bio jeporeklomizLibije,jedanodonihkojisukaoposlednjistigliizAfrike,uočisamogpohoda,kojije,štosetičesnega,znaosamozazagonetnubelinukojujezavremeprelazavideopovrhovimaPirineja.

- To je nešto studeno što pada sa neba. Zar nikada nisi videosmrznutuvodu?

-Kakotoizgledakadsevodasmrzne?-Pretvaraseukamen.-JatouKartagininisamnikadvideo.-KadasamsejaboriouIberiji,padaojesneg.Tokišapadazimiu

oblikubrašna,pokrivazemlju,uzdižese,aponekadpokrivailjude.-Aštaseondadešava?- Dešava se to da ljudi umru od hladnoće. Kada sam sa

HazdrubalombionaplaniniOrospeda,usledsilnehladnoćesmrzlosejednenoćitridesetvolovaičetrdesetkonja.

-Akakosuizgledalikadsusesmrzli?-Tvrdikaokamen.Takvahladnoćapretvaraljudeustatue.Drugisuslušaliizamišljenoćutali.Višesenisučulenipesme,niti

pobedonosni hvalospevi. Mnoge su poslednji događaji navodili natužne slutnje. Hanibal i Scipion su semeđusobno izbegavali. Prvi je,

63

idući velikom brzinom, posle konjičke čarke koja se umalo nijepretvorila u pravu bitku, skrenuo prema severu; Scipion je pokušaoda sa Hanibalom stupi u borbu, ali mu nije pošlo za rukom da gastigne.MoždajepunskivojskovođanameravaodagauvučeuzemljuAlobroga,jersunjemutamošnjepoglavicebilenaklonjene,aliScipionnijeupaouzamku.Oprezno je skrenuoupravcuLigurijekakobi seHanibalusuprotstavionaizlazuizalpskihdolina.URimjeposlaovestosvojojprvojpobedi.

UprvomsukobudvojicevelikihprotivnikaHanibaljebioporažen.PetstotinakonjanikaizNumidijekojisubiliupućenidauhoderimskilogor, iznenadila je Sempronijeva konjica, tako da su Numiđaninastradali, iako su Rimljani bili brojčano slabiji. Na bojištu je ostalodve stotine Numiđana i sto šezdeset Latina: loš predznak, nesrećanpočetakrata.

Postepeno su iščezavali utvrđeni gradići, kraj je sve više ličio nadivljinu i pustoš. Svuda su se protezale prostrane livade sabledozelenom travom, opaljenom hladnoćom, okružene ogromnimšumamaarišakojeprekrivajuobronkesvedosamesnežnegranice.

Iz dalekih klanaca dopirao je snažan zvuk truba tamošnjihgorštakakojisuse,natajnačin,dozivalinaokup.Strašnourličući,navrhovimasuseiznenadapojavilidivljiljudi.

Idući izmeđuispucalih inepristupačnih litica,vojskasepopelauzprvialpskiklanac.

HanibaljepozvaoGalekojisumuslužilikaovodiči:-Dalisteikadbiliuovomklancu?- Da, gospodaru, u rano leto, dok je trava sveža, ovamo dolaze

stada.-Dalisteikadišliprekoonihtamolitica?-Nikad,o,božanski!-Nastojtedaprodretedokrajaklancaidagaispitate.-Nemožemo,gospodaru.Naoružanipastirivladajuovimgorskim

kosama,pobilibinaskamenjem.Tobiseistodesiloitvojimljudima.Tine znaškako izgledakadokrugle stenepadajuodozgo, kakokaodivokoze skaču po hridinama i sa svakim skokom dobijaju novusnagu, ličenaneštoživoikonačno, lomeseiuzgrmljavinupadajuudubokklanac.

-Mimoramoproći,iproćićemo!

64

-Gorštaci, gospodaru,noćunapuštajuplaninskevrhove ipovlačeseusvojekolibe.Ali,kosesmenoćutamouspinjati?

Hanibalihjehladnopogledao:-Vito,razumese,nikakonesmete.Te noći su na konačištu gorelemnoge vatre, vojnici su oklevali,

pevalipesmeiztogkraja ipilicrnogalskopićekoje ih jedovodilouprijatnoraspoloženjei,najzad,ošamutilo.

Hanibal se,međutim, u potpunoj tami, na čelu odreda odhiljadupešaka iz Iberije koji su odabrani između gorštaka Pirineja i Sjere,idući stazama koje je stoka jedva utabanala, polako penjao premavrhovima.

U zoru su gorštaci zaposeli vrhove, a kroz dolinu klanca išla jekolona vojske. Ne usuđujući se da se potpuno približe planinskimvrhovima,gorštacisugalamili izdaleka.Klanac jebio tolikotesandaje sam po sebi ulivao strah. Duboko dole tekao je brz i neobičnohladanpotokčijejednopokrivaloklizavokamenje.Postojalajejedvavidljiva staza kojom su ljudi i životinje mogli da se kreću jedan zadrugim.

Hanibal je nameravao da zaštiti vojsku pomoću numiđanskekonjice koja bi se lepezasto pela po obroncima, ali su obronci bilitolikostrmidasekonjinjimanisumoglikretati.

Strelci i praćkaši, koji su tokom noći zauzeli planinske vrhove,držali su gorštake na odstojanju, tako da su oni, lako kao divokoze,juriliizmeđuonihlitica,urlaliibacalikamenje.Abiloje,jednostavno,nemoguće zaustaviti to kamenje i od njega se zaštiti. Konji imazge,natovarenihranom,padalisusvakičaspogođenikomadimagranitaistrmoglavljivaliseupenušavuvodu.Anekadsutobili ičitaviredoviljudikojisupodlavinomkamenjanestajalikaoslamke.

-Udriteih!Udritebezsamilosti!-vikaojeHanibalsvojimstrelcimaizMauritanije i svojimBalearima, pokazujući put planinskih vrhova.Ali, čak ni gorštaci sa Pirineja nisu bili u stanju da se takmiče saAlpincimakojisu,odeveniukožu,ličilivišenaživotinjenegonaljudeineverovatnobrzoiščezavaliugudurama.

Borbautakoteškimuslovimajebilanemogućaisasvimuzaludna.Vojnici su se morali o sebi brinuti i gledati kako da pod kišomkamenja pređu naročito teška mesta. Bili su prisiljeni ne samo danapuštajuranjenekonje,već injihovtovar.Pojedininosačisubacali

65

oružje i na leđima nosili džakove s brašnom i žitom. Zavladalo jepotpunorasulo;ljudisuseizmešali,dovikivali jednidrugimanejasnezapovesti; razlegali su se jauci ranjenika, vapaji umirućih, čulo serzanjekonjaimešalosesrikomslonova.ČakjeisamHanibalmoraodasjašesasvogkonjaikrenepeškekaonajobičnijivojnik.Narukujenavukao ogroman feničanski štit, kako bi se zaštitio od kamenja.Alpincisuih,međutim,idaljegonilisanesmanjenomžestinom.Kadabi ih pešači ili strelci iznenadili, oni su bežali, nestajali kao da ih jezemlja progutala, ali bi se zatim ponovo pojavljivali na većemodstojanjuivećojvisini,bilosdesnestrane,bilosleđa.

- Božanski Hanibale - rekao je Giskon - vojska će ovde ostavitisvojekosti, akone izađemo izprokletihklanaca.Ovdeni tvoj genijenijeustanjudasmislineštoštobimoglodanaszaštiti.

Hanibalgajepoprekopogledao:-Dovoljanjejednostavanštit.-Štahoćešdakažeš?-Naredidavojnicinapravetestudo,kaodasenalazepodzidinama

opsednutoggrada.Zidnapravljenodštitova,zaustavljaikamenje.Sledećegdanaopasnostjepostalajošveća.Konji,mazgeimagarci

lutali sudoleduboko, ilipoobroncima,po jedvaprimetnimstazamakoje bi najednom iščezavale, kako zbog obrušavanja usova, tako izbogprovalija,ilištetekojujepravioneprijatelj.

U tesnacu je došlo do strašne borbe. Alpinci su, ohrabreniteškoćama u koje je zapala vojska, napadali u gomilama, sa visinabacalistreleikamenje,odronjavalistene.Zavladaojepotpuninered;nisuse raspoznavalabojnaobeležja,nisusečulanaređenja.Tadasuvojnici prvi put videli kako Hanibal, prebledeo, grčevito stiskapesnice.

Nastotine ljudi iživotinjastrmoglavcesupadaliuponorekojisuzjapili odozdo; na sve strane širili su se oblaci guste prašine odusitnjenog kamenja i snega; izmešala se sklupčana životinjska iljudska tela, čiji su se udovi još micali i u istu provaliju padali. Upukotinama su nestajala vojnička kola i prtljag. Ponori su gutali istoku za klanje, i stoku za vuču, i slonove. Teren je bio klizav kaokakavpodaoizdajica;savisinejekamenjeidaljeneumoljivopadalo,aurlik Alpinaca i potmuli zvuk truba, povećavali su strah. Čim bigorštake poterali sa jednih visova, ovi bi se učvršćivali na drugim i

66

borili se sa odstojanja. Njihove strele pogađale su vojsku, ali strelenumidijskih strelaca njih nisumogle da stignu; kamenje je pogađalokolonuumaršu,dokšljunakpraćkašaizBalearanijenidopolastizao.

-Trebaseboriti!Trube sudale znakdavojska stane.Zaustavili su senamestuna

kojem je klanac bio najširi. Vojnici su napravili zaklon od štitova,teretnih kola, stena, na brzinu iskopanih šančeva, kojekakvihpregradaitrupaca.

-Ovamomoji saguntinski Iberi! - povikao jeHanibal saogromnestene i visoko uzdigao bojna obeležja Kartagine. - Ovamo mojiMauritanci!OvamomojiveteranisaEgada! -Rukomjepokazivaonavisoravan, a njegov glas je nadjačavao prasak kamenja koje sekotrljalo niz obronke planina i bio snažniji od huka bujice i krikaranjenika.

-Tamogore -grmeo jevojskovođinglas -ugnjezdilosenekolikostotina vukova u ljudskoj spodobi koji nam dosađuju svojimzavijanjem! Iditeda ihpoterate,moji hrabri saguntinski junaci, i putkojivodiuRimbićeslobodan!Svakomvojnikudaćupozlatantalenatzasvakuneprijateljskuglavu!

Pod utiskom tog volšebnog glasa, vojnici, koji su do tada bilipreplašeniipotišteni,počelisupomamnodakliču.Najzadćeseboriti,i to prsa u prsa, došao je krajmukama koje ih pritiskaju kaomora,neprijateljihvišenećenapadatiizabusija,došaojekrajneizvesnosti.Ievo, već su se i crni Numiđani, iMauritanci kovrdžave kose, imali,nervozni Iberi,uzopasne liticekaokozeuspinjali; svaki im jekorakbionesiguran,rukamasusemoralihvatatizagranje.Neobazirućiseni na kamenje, niti na strele, ne prebrojavajući one koji su stradali,dokopali susegorskekose i tuseonda,nakrajuponora,zametnulaborba prsa u prsa; združeni u smrtnom zagrljaju, neprijatelji suzajednopadaliuponor.

Ali, više od žestine s kojom su navalili, više od njihovih ratnihpoklika i, najzad, više od veštinekojom su rukovali oružjem, ishoduborbedoprineojesamizgledNumiđanaiMauritanaca,njihovatamnalica,sjajnjihovihočijuinjihovizubikaoodslonovekosti.

Alpincisupočelidabežekaoludiiupotpunomneredu,skakalisusa stenena stenu, strmoglavljivali se i, obuzeti strahom, iščezavali ujelovimšumama.

67

Uzogromnuviku,Hanibalovavojskajenajzadizbilaiztesnaca,alijezasobomostavilagomilemrtvih ratnika,pobijenustoku,komoru.Svaka litica je bila poprskana krvlju; redovi su bili desetkovani,pobrkan red centurija, ali je srž kartaginske vojske bila sačuvana isnagomsvojemaseforsiralanepristupačnavrataItalije.

***

VrataItalijesuse,međutim,svevišeudaljavala.Dolinazadolinom,vrh za vrhom, sve jedan strašniji od drugoga, svaki sve manjepristupačan inapušten,bez tragovaživota.Adomorocisu,zaogrnutiživotinjskomkožom,neprestanobdilinavisovimaAlpa.Bradeikosesu im bile raščupane, bili su razjareni kao medvedi. Nestajali su, iponovo se vraćali. Na mahove je izgledalo kao da ih je zemljaprogutala, a onda bi se opet na planinskim visovima u gomileokupljali, i odatle je onda odjekivalo njihovo životinjsko zavijanje,njihove trube. Put je bio posejan mrtvima. Ginula je stoka, ginulislonovi navikli na toplo tle Afrike; ginule kamile, navikle na usijanipesak pustinje; umirali ljudi, slomljeni umorom i hladnoćom, ilikamenjem.

Alpincisu izbegavaliotvorenuborbu.Ličilisuvišenasenkenegonaljude,skakalisikaodivokoze,izbegavaliborbuprsauprsa;bežaličimbistreluodapeli,čimbibacilikamen.

Konačno su ugledali zelene doline na kojima su se, tu i tamo,nalazileosamljenekućice i jedna, zidomopasanakula.Prosedi ljudi,sa zelenimgrančicamadrvećau rukama, izašli suHanibaluu susret,molećizamir.

VodičiGalisuihzapitali:-Kostevi?-MismostarešineGrajočela.-Aštahoćete?- Videli smo kako se borite; izbrojali smo koliko vas ima; milije

namjedanambudeteprijatelji,negoneprijatelji.-Štanamnudite?-Hranu,slobodanprolaz,taoceivodiče.Doveli su ih pred Hanibala. Izgledali su bedno, pogled im je bio

izgubljen, gledali su ispod oka, bili slabo uhranjeni, jedva pokrivenikožama osušenim na suncu. Vojskovođa ih je pogledao s

68

nepoverenjem.-Komnarodupripadate?-upitaoihjeprekotumača.-MismoGali.-PoznajeteliRim?-Nepoznajemo.-Mi nismo vaši neprijatelji;mi idemoda se borimoprotivRima.

Zaštonasnapadate?- Uplašili smo se tolike vojske. Plašimo se za našu stoku i naše

kuće.-Pogledajte:mivodimotolikostokekolikonemajusvinarodiAlpa

zajedno,atonijevašastoka.Hoćetelidanambudeteprijatelji?-Da,akoodeteodavde.Pokazaćemovamboljiput.-Kudavodi?-Uvelikuravnicukrozkojutečeogromnareka,alimituravnicu

nikadanismovideli.-Dobro.Dajtenamtaoceivodiče.S one strane velike doline ponovo su počeli da se redaju divlji

klanci, napušteni, pusti. Vodiči su bili ljudi niskog rasta, zbunjeni ipriličnonepouzdani.PretvaralisusekaodanerazumejutumačeGale,odgovarali im nejasnim i često sasvim nerazumljivim rečenicama.Davalisuneodređeneidvosmislenepodatke.

-Gdesenalazivelikazelenaravnica?Jedan od njih pokazao je rukom u pravcu snežnog, strmog vrha

kojiseuzdizaosvedoneba.-Izaonogsnega.-Imaliljudiizatihplanina?- Tamo žive snažni i dobro razvijeni ljudi, ljudi-bikovi, ali ih mi

nikadnismovideli.Mračanulicu,Hanibaljegledaounaokolo.Nijevideoništadrugo,

samo strme i nepristupačne planine, i jelove i ariševe šume; nigdeljudskihstaništa,nigdebilokakvogputa.

-Gdejeputkojivodidotihljudi-bikova?-upitalisuvodiča.-Neznamo.Putevanema.Nikoneidenaonustranu.Akosuvam

potrebniputevi,morateihizgraditi.Predeojepostajaosvesumorniji ineprohodniji.Vojskajemorala

daseprobijasveidućisenkomogromnihšuma,moralajedastupapoklizavom tlu, prekrivenomborovim iglicama; centurije su se raspale

69

namanjedelove,razredileseudugeredovekojisusečestorazilaziliigubili međusobnu povezanost. Orijentisali su se isključivo premapoložajusunca,kojejetekponekadprodiralokrozgranje.

Prvosukrozmladejeleigustoisprepletanošibljestupalislonoviitežinomsvogtelakrčiliputvojnicima.Nekibiseslonnaneprohodnimobroncima okliznuo i u bujicu strmoglavio, a odatle ga ljudska rukanijemoglaizvući.Otudasezatočestoodozdodugočulatužnarika.Dabiučinilikrajagonijistradalihslonova,vodičisusepomoćukonopacaspuštaliuponor,stavljaliimčeličnodletonatemeiponjemuudaraličekićem.Tojebiojedininačindaseokončaživotnesrećnihživotinja.

Celog togdana sukoračali, ali je topre ličilona lutanje,negonapravi marš. A kada je sunce počelo da zalazi, primetili su da su imnestali vodiči. Koristeći se nepristupačnim terenom, neprimetno suoniumakli.Vojskasezaustavila;prethodnica,povlačećiseuneredu,stapalasesaostalomvojskom.

-Napalisunas!Neprijateljnasjeopkolio!Kao potvrda tih reči, po padinama se začuše urlici i jeka bojnih

truba, a onda s obe strane ponovo otpoče strašan napad kamenjemkojesekotrljalouambis, i sobomodvlačilodrugokamenje, i čupalostablaukorenu,pogađaloglavninuvojskeistoke.

Bilojenemogućeboritise,akamolipostrojitiseubojnired.Dabispasligoleživote,iljudiislonoviborilisusesasamomprirodom.

Nikad se nisu nalazili u takvoj opasnosti. Neprijatelj ih jeopkoljavaosasvihstrana,biojeisprednjih,napadaoihisaleđa,isastrane. Ipak im je najveća opasnost dolazila sa strane, nije bilonikakvih mogućnosti da se zaštite od onog kamenja koje je stalnopadalo. Odstupnica i izvidnica, međutim, junački je zadržavalaneprijatelja,čakgaipotiskivala.

Dojurio jeMaarbal. Čelomu jebilo svekrvavo jer ga jepogodiokamen.

-BožanskiHamilkarovsine,akonamnepomognubogovi,propalismo.Neprijateljjeudnudolinezagradioprelaz.Konjicaikomora,svisuodsečeni.Štadaradimo,o,gospodaru?-izgovorioje.

- Smesta stati, ušančiti se, utvrditi se! Dok idemo, ta fukara je umogućnosti da nas ometa. Kad stanemo, neće se usuditi da nasnapadne.

-Giskonsahispanskompešadijom,iHanonsakonjicom,većsuse

70

ušančiliispremničekajupočetaknapada.- Odbiće ih. Ja hitam do izvidnice. Prolaz iz doline mora biti

oslobođen!NekasamnompođumojihrabriSaguntinci!Na izlazu iz doline zametnula se borbaprsa u prsa. Alpinci, koje

neprijatelj nikada nije ozbiljnije napadao, koji su neprijateljapotcenjivali, verujući da već samim svojim izgledom njemu strahulivaju, nisu izdržali u sukobu, raštrkali su se, urlajući po liticama,brzosekaomačkepuzajućipobočnimobroncima,iugustimšumamanestajali.

Posle sukoba, koji nije trajao duže od pola sata, umorni odproganjanjaiubijanjaonihkojisuzakasnili,Kartaginjanisuvećpočelidaseokupljajuivraćajuulogor.

Hanibal je razapeo svoj šator usred doline, a vojnici su spavali,uglavnom u kolibama, ili na ležajevima od borovih iglica, pokrivenigranjemariša.Ni teretnakola, niti komora, čakni konjinisu jošbilistigli,auonommrklommrakunisuznalidaliseneprijateljjošuvelenalaziizmeđupešadijeikonjice.

Nočjeprošlabezuzbune.Vikagorštakaizvucitrubanisusevišečuli. Na stazi u dubini doline u zoru su se pojavili prvi numiđanskikonjanici.

Neprijateljsepovukaonavišeisvojbesiskaljivaoudernjavi.Nijeihvišečaknikamenjeometalo.

Sadasevojskapelakasnežnomvrhu,obasjanomsuncem,kojisejasnomogaovidetivećnekolikodana.

Itajjevrhbiovisok,uzdizaoseputnebakaoprepreka,alijemeđudrugimplaninskimvrhovimakojisuganadvisivali,ipak,predstavljaoznatnomanjesurovosedlo.Teškojebilopopetisedotogprelaza,alijeto,ipak,bioprelaz.

Vodiči su nestali, ali jeHanibal, pogledauprtog ka istoku, i daljeišao sa puno pouzdanja. Znao je da će, krećući se u pravcu izlaskasunca, izbitiudolineItalije,udolineobasjanesuncem,aukojimasugradovi,stada,plodnapolja.Tamo,izaonogvrha,nalaziose-Rim.

Oslabljenihladnoćom,slonovisusepelivrlosporo.Vodičisuimnasapistavljalipostavljeneprostirke,hranili ihbrašnompomešanimsavinom imedomkakobipojačali i aktivirali toplotunjihovih tela,prisvakomnjihovomkorakuposmrznutomsnegupostavljaligranjearišakakoovinebiskliznuli.Kopitakonjaikamilaobmotavalisukrpama.

71

Uspinjali su se s velikommukom, ali seproneo glasda će se sa onevisineukazatiItalija,daćevidetionitadazeleneravnice,gradovekojise bele od mermera. Penjali su se, a kada su se ispeli na sam vrh,Hanibal je željno prvi bacio pogled na drugu stranu. No, prednjegovimočimaseukazaosamobeonizvrhova igomilaoblakakojisuprikrivalihorizont,planinekudgodpogleddopre, iopetgudure iklanci,iopetnovešume,inovisneg.

Kadasevojskapostepenoispelanavrhplanine,zavladalojeopštećutanje.Veterani, čija jekosavećuvelikobilaseda, jecali su ipadalinazemlju,usneg.Zamišljalisudaćesonestraneugledatiraj;sanjalisu o suncu, zelenim poljima, plavom nebu, gradovima od zlata islonovekostiokojimapevajufeničanskelegende.Umestotoga,videlisu sneg i samo sneg, neprijateljski, hladan, nepoznati sneg, koji imoduzimasnaguibrišeimnadu.

***

Trube su dale znak da se vojska zaustavi. Vojnici su, nakon dvenedelje hoda, odložili torbe i oružje i pogledali svud naokolo, višenegozgranuti.Logorovati!Ponovologorovatiusnegu,uzledenivetarkojimrsi grive konjima, i tera ljudima suze na oči, i savija im leđa.Logorovati na ledom pokrivenoj pustoši, gde svuda naokolo carujesmrt,gdesedanonoćnočujecvilenje izavijanjezlihduhova,ašto jeneštosasvimdrugonegotrubeAlpinaca!

-Stiglismodoonogaštosenedasavladati-rekaojeMaarbal.Hanibal je hladnopogledao. Pogledmu je i sada bio tajanstven i

surov.Čakionajuobičajeniosmehiščezaojesanjegovihusana.-Gdejetoštosenedasavladati?-Pogledaj...Nizbrdica,prekrivena ledom,klizava,uglačana, staklasta, koja se

naglo spuštala u duboku dolinu, kruto je presecala put. Životinje nakojimaseputovalo,prethodnicekojesupokušaledasespustepotojnizbrdici, survale su se u ponor čije dno nije moglo da se sagleda.Njihova popucala kopita su izbrazdala smrznutu zemlju. Sobom suživotinje odvukle u ambis i jahaće, i niko se od njih gore više nijeispeo.

-Usov je izravnaoobronak -hladno je rekaoHanibal. -Trebaga

72

zaobići.Maarbaljebacioočajanpoglednaokolo:-Preći?O,Hainilkarovsine,tomogusamoorloviikraguji.Poslali

smoizviđače.Onisunekolikosatiišlidužsnežnihpadinaijedvasusevratili,itomrtviumorni,plačući.

-Nemogućejepreći!Nemogućeje!IsamHanibal,upratnjivernogNebuha,HanonaiGiskona,morao

jedasevrati,ništanegovoreći.Bilokojimputemdakrene,izlagaoseopasnosti da izgubi čitavuvojsku.Dokle je okodopiralo videli su sesamo glečeri u kojima zjape opasne pukotine, okomite stene prekokojih se ne može preći. Ipak je, sudeći po samom položaju mesta,zaključiodajetobiotajjediniprelazprekokojegjetrebalodakrenu,taj i nijedan drugi. Tamo dole, beskrajno daleko, nazirala se dugadolinakojavodiuprostranuitalskuravnicu,gdećedoćikrajnjihovimmukama,njihovimpatnjama,gdeće,konačno,moćidaseboreprotivvidljivogneprijatelja,dagasavladajuipobede.

-Višenemanikakvogputa!Višenemanikakvogprelaza!-gunđalisuobeshrabeniveteraniizHispanije.

-Vodičisunasizdali,dovelisunasnabezizlazanput.-Svićemoovdepomretiodhladnoćeigladi.-Put?Mićemogasagraditi.Hanibalov glas je ponovo odjeknuo kao grom. Svi su se dobro

sećalidasutakavistiglasčuliiondakadasusenalazilipodzidinamaSagunta, kao i pred mutnim vodama Rodana. Odlučnost tog glasapodizala je potpuno iscrpljene vojnike, vojnike na umoru, ulivalapoverenje obeshrabrenima, vojnicima davala snagu da se penju i uzpotpunookomitestene,osvajajuneosvojivezidine.

Svisuskočiliiopkoliliga.-Kakvibismomibili-nastaviojeHanibal-mikojihoćemodapred

namaklekneRim,kadnebismobili u stanjuda savladamo tu jadnuledenukoru?Nezaboravite,predljudskomvoljomnemapustinjekojasenemožepretvoritiunajlepšivrt,nemanizbrdicekojasenemožepreobrazitiunajboljiput.

Začuđenosugaposmatraliićutali.Čaksuinajiskusnijiodmahivaliglavom.Taonisuvećispitaliteren!Odozgojebiosvežsneg,aodmahispod njega sleđena, staklasta kora koju ni gvožde nije u stanju darazbije.Ispodtoga,litica,tvrdaiklizava,opasnijaodsamogleda.

73

NajstarijimeđunjimakojisezvaoKapsa,stupio jepredHanibalaplačući.

- Baalov sine, moji su se ljudi već uhvatili u koštac sa tomnizbrdicomodkoje čovekahvata vrtoglavica i koja je većprogutalatoliko naših konja i naših ljudi... videli smo, o, veliki, kako nestaju.Konji su klizili na stražnjim nogama, a kopita im uzalud brazdalaledenu koru. Ostavili su na njoj krvave tragove! Videli smo kakonestaju i konji, i ljudi, kako se kotrljaju u gustom oblaku ledeneprašine, rastavljenih ruku i nogu, čuli smo tutnjavu njihovih telesa ikakosedolerazmrskavajuolitice.Pokušalismo,o,Hamilkarovsine,da pijucima usečemo stepenice. Jedva nam je pošlo za rukom darazbijemo ledenu koru jer je ispod nje uglačana litica koja se ne dazaseći.Polomilismoalat,raskrvarilirukei...-rekaoje,pružajućisvojedrhtaveruke,deformisaneodteškograda,odstarostiibolova.

Hanibalgajepogledaobeztrunkesamilosti.- Odlazi! - grubo je rekao starcu. - Idi i jedi čorbu sa ostalim

krezubimveteranima!Ti,svakako,nisičovekkojimožedasavladatunizbrdicu.Ovamodrvosečesasekirama!

PredHanibalom su se postrojili divovski tesari izMauritanije, sagvozdenimsečivimanaramenima.Stajalisunepomičnikaobronzanestatueirazmišljaliotomedalise,zaista,njihovimopasnimsekiramamožetesatiisamgranit.

SavisineHanibaljeprstompokazaonašumearišaijelakojesusečrneleuprovaliji,nanekolikostotinametaraispodnjih.

-Tamoimadrveća-rekaojetihimglasom-kojebibilodovoljnoda se izgradi deset kartaginskih i deset rimskih flota. Drvo je lađa,drvo je rat, drvo je vatra. Siđite! Oborite čitavu šumu; upregnitevolove da do vuku ovamo oborena stabla; lišće i granje nepotkresujte;hoćudamidovučetečitaveijeleiariš,jerćenamstablautrtiputkojivodiuRim.

Svi su ćutali, ježili se i slušali. Niko se nije usudio da postavimakakvopitanje.Štajenaumiopunskivojskovođa?

-Onhoćedaodstabalasagradivelikostepenište,kakobipotomstepeništusišliljudiiživotinje-objašnjavaojestariKapsa,očajanštojezatajilanjegovacenturijavojnikasapijucima.

Starešinatesarapodrugljivosenasmejao:-Naovakvojnizbrdici?Bezoružjaitereta,ljudibi,možda,imogli

74

dasiđu.Aliživotinje?!Akobimogaodasagradistepenište,kadnikonijeustanjudaseodržinanizbrdici?

-„Saguntinskilav”znaštaradi-pevalisuuritmusekiredžinovskimajstoriizMauritanije,udarajućialatompodrveću.

-Onmožesve!Možeporavnatiisameplanine!-Ispunitiponore!-Promenitilikzemlje!-Učinitidasesuncespustisneba!-On jerekao:„Drveće, tosu lađe!Drveće jerat!Drveće jeoganj!

Drvećemseplovi!Drvećemseuspinjepozidinama!Drvećemsegradebojnesprave!Drvećemsepravioružje!”

Stabla su padala, i padala. Čim bi jedno stablo palo na zemlju,vezivali bi ga užadima i lancima, a onda bi ga zdepasti hispanskibikovivuklinavrhplanine.

Nebosesmračilo.Padaojesneg.Sada su mladi vojnici iz Numidije, iz Mauritanije, iz Kartagine i

Libije znali šta je sneg, ta voda koja se pretvara u brašno, studenobrašnokojenjihovukosu,braduitelopokrivaledenomkorom.Ježilisuseodhladnoćeistraha.Videlisukakotajbelipokrivačpostepenopokrivaplanineišumeimislilikakoćeinjihuskoro,možda,pokriti.

Već su se dva dana nalazili na toj ukletoj nizbrdici. Varvari sunestali, a u moru nepreglednih snežnih vrhova carevala je grobnatišina.Nestalojenebo,nestalazemlja.Vojnicisudrhtaliukolibamaodgranjaigrejalirukenavatrikojasenijegasila,alisuimleđasvevišetrnulaodstudeni.

-OvdećeumretiiHanibalovavojska,iHanibalovgenije!-govorilisuveterani.

Ponekad su videli kako iz snežne mećave pristižu kao utvare:mazge,magarci,konji,prljaviikrvavi,sadlakomskorelomodleda,saostacimaamovaokovrata.Bilajetoteglećamarvakojaseprethodnosurvavala u ambis, a onda uspevala da se odande izvuče i, pratećitragove vojske, pronađe put. Ljudi su ih dočekivali kao što sedočekujudragi, izgubljeni,ponovopronađeniprijatelji.Ali ihjestrahsvakoga časa sve više obuzimao. Još dva-tri dana boravka na tojbesputnojnizbrdicii-svemućedoćikraj,svićepomreti.Žitavišenisuimali; stoku su klali nemilice jer je tokom noći, zbog hladnoće iiscrpljenosti, ona mnogo stradala. Delimično osakaćeni ogromni

75

kosturiostajalisunamestimagdesuživotinjeuginule,dokihsnegnebi sasvim prekrio svojim pokrovom. Ali su drvoseče iz Mauritanijenastavljale titansko delo i obarale stabla, tako se sve zagrevajući.Obaralisuoniogromnodrvećeipevalitužneratnepesmeukojimaseslavejunačkadelanjihovogvojskovođe.

„Drvojeoganj!-onjerekao.Drvojerat!-onjerekao.Drvojelađa!-011jerekao.BaalovsinćejednimpokretomrukeizravnatiAlpe!Ispunićeambise!”Da! Zaista je izgledalo kao da će Hamilkarov sin šumskim

džinovimaispunitiambise.Savrhaplaninskekoseobaranisuogromniarišiistoletnejelesasvegranjemilišćem.Padalisudžinovi,podižućisrebrneoblakesnegakojijeprekrivaonjihovolisnatogranje;klizilisukao lađe, na fantastičan način porinute umore, tutnjali su padajući,odjekivaliuonojtišinisvedoksebukanebiizgubilaudolini.

Stojeći uspravno na vrhu strme padine, Hanibal je rukompokazivaonaurvinu.

-Onhoćedaizravnaambis!-sačuđenjemidubokimpoštovanjemšaputalisuvojnici.

Sada su svi pomagali pri radu: i veterani, i regruti, i konjanici, idrvoseče, i strelci, i komordžije. Čitava vojska, poneta uzvišenimzanosom,pomagalajedase„izravnaambis”.Samotokomprvogdanagurnuto je u ambis na hiljade posećenih stabala. Sa visine se videlokakoseosnovicanizbrdiceodnjihvećcrni,adrvokojejebilovatra,rat, lađa, penjalo se, penjalo se neosetno; kada je sunce počelo dazalazi,većpolovinaurvinejebilaprekrivenastablima.

Sneg jeprestaodapada.Nazapadu jenebopostajalosve jasnije.Svanulajesvetla,čarobnazora.Nebojebilovedro,tamnoplavo,sličnoplavetnilu afričkog neba. I tada je u logoru odjeknuo uzvik radosti.Tim ljudima, koji su sve do malopre bili utučeni i prestravljeni,izgledalo je sada kao da sviće zora vaskrsenja. Zatim je jako suncepobedilo isparavanja iz doline, a svež jutarnji vetar rasterao iposlednje oblake, gomile oblaka koji su bežali kotrljajući se prekoplaninskihvisova,kojisuse,iskrzaniudugenizoveparesvudredomraspršivalii,najzad,nestaliuplavetnilu.

-Italija!Italija!

76

Tamo gde je plavetnilo poslednjih planina postepeno prelazilo uzelenuboju,pojavilesusebeskrajnedolinepokojimasuseudaljinisvetlucalevodeinaziralasenejasnabelinagradovaisela.

-Italija!Italija!Ponosno stojeći na samom vrhu planinske kose, Hanibal je

ispružiorukupremaistoku.Zatimsevojskovođaobratiosvojojvojscikoja se, veličajući ga, tiskala uz planinski greben, i pokretom rukenarediojojdasestiša.

Zavladalajemuklatišina.Samosuseodnekudizdubine,oslabljenidaljinomišunjajućiseokojela,uspinjaliteškiuzdasivetraišumvoda.Nepomični, svi su čekali reči kojima će im vojskovođa otkriti novočudo.ItadjeodjeknuoHanibalovglas:

- Vojnici Afrike, vojnici Hispanije, pobednici Sagunta! Vi koji stepobedili velike Pirineje i ponosni Rodan, pogledajte tamo: Evo vamItalije!Evojeupunomsjajunjenogneba;evojeusjajunjenihdolina,u bogatstvu i izobilju njenih gradova. Tamo nas čekaju najslavnijepobede koje su ikad krunisale čelo ratnika; tamo ćete, konačno,ugledati leđa našem vekovnom neprijatelju koji nam preti čak i unašoj Africi. Tamo vas očekuje bogatstvo, odmor u prelepimgradovima, ratni plen otet od boraca koje niko osim vas još nijepobedio.Nakrajuravnicekoja jepredvašimočima,nalazesezidineRima.VojniciKartagine,evovamItalije!

Hanibalov glas je nestao u moru radosnih uzvika. Ka nebu seuzdiglačitavašumaruku,koja jesvablistalaodjunačkogoružja;očivojnikasijalesuseodželje.Jedanjedinstveniuzvik,jednajedinstvenarečnadjačavalajesveostaleuzvike,sveostalereči:Italija!Italija!

- Dajte još, dajte! - nastavio je Hanibalov glas. - Dajte drveće izitalijanskih šuma da savladamo ovu planinu! Dajte još drveća, jer jedrveće:oružje,rat,oganj!

Oni još nisu shvatali nevolju, ali su smrznuti obronci ječali odstabala koja su obarana, da bi se potom uspinjala kako bi prekrilastrašnu nizbrdicu. U smiraj dana cela planina je bila prekrivenastablima, ali je to bila potpuno razbacana i haotična masa, sva oddebala, granja, korenja, lišća, masa u kojoj bi i ljudi, i životinjepodjednako lako mogli da nastradaju. Ljudi Kartagine još nisushvatali.

- Vatre! - ponovo je glasno povikao Hanibal. - Ovamo oganj od

77

kogaćepopucati led,odkogaće ispucatistene!Goreće,kažemvam,čitavaplanina,goreće ipretvorićeseukreč,a liticećesepodvašimpijucimapretvoritiuprašinu.Vatre!Potpalitedrvo,drvojerat,drvojebitka!

Ljudi su se spustili u dubinu noseći burad sa smolom, lojem,bitumenom, da bi se zatim, iz dubine, najednom pojavili stubovigustogdima,dabisezačulabukapožarakojiseuspinjaoobroncimaplanine.

Izitalijanskihdolinaveselojeduvaovečernjipovetarac,aplamenseuspinjaokaodagajenanekičarobannačintajdašaknosio.Vatrase pela uvis, a kada su se spustile prve večernje senke, ogromniplameni jezicisuse izdužili, ližućismolastodrveće;neprestanosuseizduživali, postajali sve viši, sve dok se čitava planinska kosa nijepretvorila u ogroman sud napunjen žeravicom koja prkosi noćnojtami.

Hanibalovi vojnici bdeli su tokom čitave noći, a s vremena navremezaorilobiseradosnoklicanje,začulebiseratnepesmeiburnoodobravanje.Izambisaseuzdizaogorućidahiprisiljavaoljudekojisusesavrhanaginjalikakobidolepogledali,daodmahustuknu.Vatrajegorelatokomčitavenoći,kao i tokomnarednogdana.Poputkakvogogromnogžrtvenikanakojemsedimitamjan,Alpesubileobavijenegustimoblakomdima.Vatrajegorelaidrugenoći,svedoknovazoranijeotkrilapadinukojasecrnioduglja,kojuje,malopomalo,umestosnegaprekriopepeo.

Hiljade ljudi tada se spustilo i na usijanu zemlju izlilo buradsirćeta.Zemljajecvrčalaijaukalakaoužarenogvožđekadagakovačubaci u vodu.10 Kao da ih je kvasac podizao, prskale su usijanehridine, lomile se, a zatim, kada se zemlja ohladila, ljudi su sišli i,pijucimaiašovimaizmrviliispečeneiizlomljenelitice,poravnaliihuoblikupločnikaistepenica,napravilivijugavputpokojemmogudasekrećuiljudi,iživotinje.

Punskavojskajesišlanizsavladanunizbrdicudodolineukojojjevazduhbiotopao,apookolnimobroncimaodjekivalazvonasakravai volova; pastiri su ih gledali velikim, začuđenim, plavim očima, ipozdravljaliihvisokopodižućisvojeogromneštapove.

Začulisuseradosniuzvici;Galivodičisusesmešili.-Kosuoviljudi?-upitaojeHanibal,jašućinasvomvelikombelom

78

konjuizakoloneslonova.-TosuGaliSegoviji,našisaveznici-ponosnosuodgovorilivodiči.-

Čitava Cisalpinska Galija digla se na noge. Veragri, Taurini, Boji,Insubri, digli su senaustanakprotivRima.Nalaziš se uprijateljskojzemlji,o,Hanibale!

Tada je Hamilkarov sin, zaustavljajući konja i širokim pokretomrukepokazujućiupravcuhorizonta,uputiorečsvojimvojnicima:

- Vojnici Kartagine, prešli smo Alpe! Zidine Rima biće poslednjapreprekanakojućetenaićinavašemputu!

79

VII

BITKAKODTICINA

PristaništeuPizinikadanijebilozakrčenogalijamakaotada,tog15.septembra536.godineabUrbecondita.11

Sa svojim triremama i liburnijama iz Marsilije, beše tu stigaokonzul Kornelije Scipion; tu se sreo sa pretorom Manlijem Atilijemkojimujedoveopojačanje,legijusastavljenuod„tirona”,odnosno,nabrzinumobilisanihmladićameđunarodimalatinskogimena.

DvaizaslanikaSenata,kojisustiglisapretorom,pošlisukonzuluususretsneprijatnimosećanjem,neodlučnidalidamu,uimenarodaiSenata čestitaju, ili da mu na uvijen način izlože prigovore koje susenatorinanjegovračunizgovorilinasvojojsednici.

Zaista se Scipion nije vraćao iz Galije ni kao pobeđeni, niti kaopobednik.Ubrajaojeusvojuspehmalupobedukonjice,čijisuznačajuRimuuzdiglidorazmeravelikebitkenaotvorenomprostoru.Tosumoralidauradekakobi,donekle,ohrabrilinarod.Takosenekolikostotinamrtvihpretvorilouhiljade,aHanibalovonapredovanjepremaIsaru i Druenciji, u bekstvo. Konzul, doduše, nije mogao sprečiti daHanibal pređe Alpe, ali je, eto, i punski vojskovođa na sve načineizbegavaobitkuna otvorenompolju. Sad se vraćaomoremdane biprešao preko Ligurije, gde je sve bilo u previranju, da bi forsiranimmaršemštopre stigaodo rekePo i tu seu odlučnoj bici sukobio saHanibalom.

Ceorazgovorizmeđulegata,pretoraikonzulabiojepriličnooštar.- Senat ti je - govorili su legati - zahvalan što legije nisu imale

gubitaka, kao i zbog pobede koju si izvojevao, ali bi, razume se,zahvalnost naroda bila daleko veća da si ti, Scipione, tu pobeduiskoristioidanisidozvoliodatiHanibalpobegne.

Scipion ih je slušao namrgođen i rasejan, kao da ga te reći nezanimaju.Osećao jeon finu ironiju što sekrilau tim rečima, alinije

80

mogao priznati da je tobožnja pobeda, u stvari, bila samo neznatnačarkaizmeđuizvidnica;aštose,pak,tičeprigovoradamujeHanibalizmakaoizruku,moraojeitudaseuzdržiodmakakvogpriznanjajermuHanibalnijenikaddopaošaka.

-Lakojekritikovati,sedećiuRimu-rekaoje,aizgledaojekaodase dosađuje. - Znao sam štami je dužnost, ali je Hanibal lukav, a tiAfrikancineidu,negojurekaogazele.

-Štasutogazele?-upitaojepretornadmenoradoznalimtonom.-TinisibiouAfriciizatotisemožeoprostitineznanje.Tojejedna

vrstapustinjskihkoza„sakrilimananogama”.-AliseiKartaginjanimoguzamoriti-rekaojedrugiizaslanik-ida

siihgonionedajućiimdapredahnu...-U srcuGalije, zarne? -podsmešljivomu jeodgovorioScipion. -

Veliki su stratezi ti kviriti! Slediti ga u stopu, u srcu Galije, međunarodimakojinasmrzeikojisusvizaFeničaninajerimjeobećaodaće njihovu braću iz Cisalpinske Galije osloboditi od našeg jarma!Svakako, jer u njihovim očima mudri i humani zakoni Rimapredstavljaju jaram. Slediti ga u stopu u srcu Galije, da bi na nassmestanavalilestotinehiljadanaoružanihljudiidabihuništiolegije!O, bogovi! Šta bi predstavljao rat, kada bi senatori komandovalilegijama!

- Ali, kako je on mogao da prođe onuda kuda ranije nije nikoprošao?-upitaojepretor,samodabiskrenuorazgovor.

-KaodaHanibalceniživotsvojihljudi!Kadabitrebaloprećiprekonekogambisa,Hanibalbiganapuniosvojimkonjima ikonjanicima iprekonjihprešaosavojnicima! Istina jeda jeprešaoprekoAlpa,alipo koju cenu! Glasnici koji su stigli iz zemlje Taurina kažu da jepolovina njegovih ljudi i konja, što zbog zime, to i zbog usova ikamenjaštosunanjihbacaliAlpinci,ostalauplaninskimgudurama.

- To znači da su se Gali koji žive u Alpima borili protiv njega! -naprasitojerekaojedanizaslanik.-OdnećuuRimturadosnuvestjer,onasvedočionjihovojodanosti!

Scipionseglasnonasmejao:-O,nemojdasezavaravaš!Sigurnojedagorštacinisukamenovali

vojnike Kartagine zato što vole Rim! Oni su to učinili zbog svojezemlje,svojestoke,svojihporodica.Dasutudaprolazilerimskelegije,onibiinjihistotakokamenovali.

81

- Zahvalimo bogovima što su to bile čete Kartagine! - rekao jesvojimdubokimglasompretorAtilije.-Jasamtidoveopojačanjekojesitražio,alipazi,tonisunekeizdržljivetrupe.

- A šta je sa Titom Sempronijem?Nadao sam se da ćeme on sasvojim veteranima iz Sicilije dočekati u Pizi, a ne ti sa svojimregrutima.

-Sempronijeimasuvišeposlanasamomostrvu.Jakakartaginskaflotaplovidužobale.Postojiopasnostdasenjihove trupe iskrcajuuLilibeju,uMesaniinaEgadima.Njihovelakeobalskelađekrstaredužobala Brutija i Kampanije, pljačkaju, pale i ubijaju. Nastoje darazdvoje naše snage. Nalazimo se pred ostvarivanjem ratnog planakoji je dugo proučavan. Dok se Hanibal spušta u Italiju sa severa,Kartagina nastoji da ponovo osvoji Siciliju i Sardiniju. O, trenutak jetežak,moždajedanodnajtežihučitavojistorijiRima!

Scipionjeslušaozamišljeno.Sanjegovoglicaspalajeonaironičnai ravnodušna maska; stojeći pred teškom stvarnošću, duboko sezamislio.

- Kako se ponašaju latinski saveznici? - upitao je dubokozainteresovan.

-Zasad,odlično.Čakionikojisunamnekadabililjutineprijatelji,kaodasusvezaboravili ikaodamislesamonatodaionipripadajunarodima italske rase; Etrurci su stupili u legije; Luni i Koza su dalilađe;Populonijaje,takođe,dalalađe,igvoždeizsvojihrudnika;KluzijiFezulasuposlaližito;Volateranamšaljezejtinioružje;Abinjanisuuputili izaslanstvo, zaklinjući senavernost;Bruti sudalimornarezalađe; Umbri izjavili da će, ako Hanibalu pođe za rukom da pređeApenine, pred njim zatvoriti kapije svojih gradova i uskratiti munamirnice,tedaćeseboritiukolikoihonnapadne.Apulićute.

-AGaliizpadanskenizijeiLiguri?- Neki su buntovni kao, na primer, Boji i Insubri, drugi su

neodlučni, iako ne skrivaju svoje simpatije prema osvajaču. Bitka bimogladapresudiučijućesekoristoniodlučiti.Čekaju,izjasnićesezaonogakopobedi.

- Ne smemo čekati ni časa, smesta bi trebalo da krenemo ipređemo Apenine pre prvog snega, da bismo iznenadili Hanibala unjegovom letnjem logoru. Njegova je vojska umorna i, kako kažu,klonula je duhom zbog pretrpljenih gubitaka; oružje im je u lošem

82

stanju, izgubili sumnogo konja, polovinu slonova. Hanibal očajničkinastoji da izvrši regrutovanje među Galima, otima stoku, i jahaću itovarnu, a to izaziva mržnju naroda koje bi želeo da pridobije zasaveznike.Moramogaiznenaditiisateratiuškripacdokjeutakvomstanju.

ManlijeAtilijesenamrgodio:-Trebalobidakažešdaćešgauništiti,o,Kornelije.Sad,ilinikad!

Čudimekakoimaštakomalopouzdanja.Scipiongajepoprekopogledao.- Amene čudi to što ti govoriš! Nije stvar u tome što ja nemam

pouzdanja, već u tome što znam ko je Hanibal i što ga cenim kaovelikog i iskusnog ratnika. Znam isto tako da je i veomaprepreden,kaoisviFeničaniuostalom,idasunjemupoznatasvaratnalukavstva.„Uništiga!”Lakojetakogovoriti!Upitanjusuizvežbanivojnici,hrabriborci. To su oni koji su se borili kod Egada i osvojili Sagunt; to suvojnicikojisuprešliHispanijuiGaliju,prešliprekoPirineja,Rodana,Alpa, a ti kažeš da ih uništimo, o, Atilije! Kada bi Hanibala mogaoprisiliti da ponovo pređe Alpe, to bi već samo po sebi predstavljalovelikupobedu.

Kornelije Scipion je zaćutao. Digao se, podigao ruku u znakkratkogpozdravaiotpustioizaslanikeRima.

Izaslanici su odlazili u nedoumici jer im nije bilo jasno da li jekonzulsvojimrečimahteodaimulijeizvesnunaduilidaih,naprotiv,obeshrabri.

Pred vojnicima se konzul pretvarao kao da je potpuno miran isiguran. Neprijatelj? Ta šta predstavljaju ti neprijatelji? Gomilaodrpanaca koje je izmučio i premorio daleki put, napori i hladnoća.Naravnoda će se oni boriti, ali će seboriti iz očajanja, kaomornarikoji su spalili svoje lađe, boriće se jer nemaju drugog izlaza. Išli suubrzanim maršem prema prelazima Apenina. Ne, oni nikako ne bismelidadozvoledase tagomilarobova izNumidijekoja je ličilanačoporoporavipodlepimitalskimnebom!

ScipionjeišaodužValdiMagrei,prekoprelazaVercetum,spustioseuTaroistigaozatimuPlacenciju.

Hanibal je napustio svoja letnja konačišta kod Tuarnije inapredovao dolinom reke Po. Prevaljujući u brzom maršu velikarastojanja, konzul je stigao do Ticina i tu se učvrstio na levoj obali

83

reke.

***

- O, pastiru iz Seguzije, da li si video brojna stada koja su sespustilasaAlpaKotija?Jošnijedošlovremezaselidbu.

-Videosamih,seljačeizGrajocelese,alijetobilostadoljudi,aneovaca. Dosad još niko nije video da ljudi silaze sa tih visovapokrivenihvečnimsnegom.

- Moli se bogovima, seljače iz Grajocelese, da ti ljudi ne pređuprekotvojezemlje;moliseHesusudaradijepošaljelednatvojenjive.

-Štahoće?- Sve što je živo, što raste i dozreva na drveću, ali kažu da će

uništitiRimljane.- A šta je nas to briga, kadnasRimljani puštaju da živimo, a oni

namtonedozvoljavaju?-StanovniciTaurazijemorali sudaprednjimaotvorekapije.Bili

sugladni,premoreni,bilisuskoromrtviodhladnoće.-Zaštosuimgorštacidozvolilidapređu?-Zasipalisuihkamenjem,alisuonitvrđiodkamenaivodevolove

visokekaokućakojinaputusveruše.Alićeoniodavdeotići.Rimjedaleko.

-Da,alionizahtevajudaimdamoiljude,ikonje,jersuimgorštacisaAlpamnogepobiliuplaninama.

Stigle su poglavice Katuriga, Taurina, Naburna,Majela, Bagijena,Insubra, Levija. Održali su sastanak u Tauraziji. Mnogo su vikali inikakonisumoglidaseslože.NisuvoleliRim,alisustrahovaliodovihšto dolaze. Vegecije, poglavica Insubra, koji su se protiv Rima prvipobunili,zahtevaojedasklopesavezsaHanibalom.

-Samojedanmoćansaveznikkaoštojeon,moženampomoćidaimseosvetimzaporazkojisunamnaneli-govoriojeVegecije.

-Nismojošubeđenihoćelibitikorisnodapromenimogospodara-govorilisudrugi.

-DanamjepomoćdošlaodGala,svibismolistombilizanjih,alikosuoviljudicrnoglicakojisamotraže,tražeitraže,ikojimanikadanijedosta?-ponovosuprigovarali.

-Ali,međunjimaimainaših!-Premalodabismosemoglipouzdati.

84

TaurinijajeHanibaluotvorilakapije,alinerado,dugoseskanjivalaistrahovala.

-Da li suonioslobodioci, iliugnjetači?Zašto ti tuđinci,kojivodestrašnecrneljudeičudovišne,dosadneviđeneživotinje,govoredaćeihosloboditiodRimljana?

Hanibalovi dani su bili bez odmora, a noći bez sna. Trebalo jeobnovitivojsku,komoru,prikupitistoku,novekonje.

- Prešli smo, ali po koju cenu, o, Maarbale! - ponekad jevojskovođa ogorčeno govorio punskom vojnom strarešini, a ovaj gamračno i sumnjičavo posmatrao. - Tamo gore, u onim alpskimgudurama i klancima, ostalo je trideset šest hiljada naših vojnika;desetkovana je naša najbolja konjica; propao je veći deo komore;vojnici su iscrpljeni od umora, od hladnoće i stalnihmarševa. A oviljudi...

- Zaista, kakvo razočaranje, o, božanski Hanibale! Zaista sudegenericioviGaliizPadanskedoline.

- U tvojim rečima ima ironije, ali ima i istine. Da, razočaranje.MisliosamdasuRimljani tolikoomrznuti,daćesesvinarodi Italije,čim im neko pruži prijateljsku ruku, kao jedan dići na ustanak.Prevarilisunas!

Naviknutnatodamnogorazmišlja,aliidasepodsmeva,MaarbalsesadnasmešioonimsvojimfinimsmeškomFeničanina.

- Božanski Hanibale, ti si munja rata i ti svoje vojnike u dušupoznaješ,alijemnogotežepoznavatinarode.Tipitaš:„ZaštotiGalinedođu k nama?”A ja tebe pitam: „Zašto ih mi plašimo?” Ti kažeš:„...prijateljskuruku...”, a jadodajem: „ruku tuđina”.Ovi ljudi seplašeda ne dobiju još goreg gospodara, a zatim, oni čekaju da ti potučešRimljane.Pobedi,ipridobićešihzasebe!

-Kakomožemopobediti,Maarbale,dokneočeličimonašesnage?JasamseistotakozavaravaodaćuuItalijinaćineboKartagine,ononaše toplonebo, aumesto toga,našao samravnicupunumagluštinegde stalno pada kiša i gde je hladno već početkom jeseni. Rimskelegije napreduju sada prema Padu. Ne smemo dozvoliti da nasiznenade,moramominjihiznenaditi!Izgubilismosuvišeljudi.

Maarbalseidaljesmeškao:- Božanski Hamilkarov sine, još dok smo bili u Iberiji, ja sam se

usudio da ti dam savet: Ne preduzimaj put koji premašuje čovečju

85

snagu! Iskrcajmo se s našim snagama na Sardiniju, ponovo je brzoosvojimo i pređimo na Siciliju, a odatle u Brutij, i zaratimo protivRima.Takosamtisavetovao,o,Hanibale,alisitimojsavetspreziromodbacio.

Hanibalgajemrkopogledao:- Ja senikadanekajemzbogonoga što samuradio.Ne, janisam

hteodasesarimskimlegijamasukobimuplaninamaSardinije,Sicilijei Brutija. U tim smo planinama mi bili pobeđeni. Da bih opkolio iuništio rimske kohorte, meni su potrebne ravnice slične našimpustinjamauAfrici.Moramo,kakosidobrorekao,pobeditiuprvomsukobu.Pobedićemo!Našapobedanateraće i onekoji još strahuju ioklevajuda seodluče. Insubri suuznas,Boji suuznas,Liguri suuznas.Ništavišenetražim,osimjošdvenedeljeodmora.

Brzosusesmenjivaliglasnici.-RimskelegijesuprešleprekoApenina.-PribližavajusereciPad.-VećsenalazeuPlacenciji.-PredvodiihkonzulKornelijeScipion.Hanibal je zamišljeno slušao. Da li da napusti letnja konačista i

neprijateljadočekanaotvorenojravnici,ilidačekaunutarkiklopskihzidina Taurinije? Konzul se neće usuditi da ga napadne u srcuneprijateljskezemlje.

ŠtosuseRimljani,kojisuišliforsiranimmaršem,višepribližavali,to su galska plemena postajala sve ravnodušnija. Sve je bilo manjemladihljudikojisupristajalidaseuvrstemeđuvojnikeKartagine,dastupepodnjenuzastavu.Čekalisudadođedosukobaizmeđudvojicegospodara,tedatekondaodlučenačijućestranu.

Scipion! To ime je zlokobno zvučalo uHanibalovimušima. To jebio konzul koji je naneo jak udarac njegovoj konjici na Rodanu;konzul koji ga je dugo gonio, pokazujući da ga se neplaši. Ko je tajScipion, raspitao se kod legionara koji su nekada služili pod bojnimoznakamaRima.

- Da li je on potomak onoga Kornelija Scipiona koga smo mizarobili na Liparima i koji je, u ime otkupnine, dao magarcanatovarenogzlatom?

- Tomu je sin. Potiče iz vrlo ugledne rimske porodice. Kažu dajakomrziKartaginu.Veomajehrabar,moždaipreviše.

86

-Kakvamujevojska?- Slaba. Imamnogo regruta, golobradihmladića koji još nemaju

nikakvog iskustva. Plaše se Gala a, kakomi izgleda, plaše se i tebe.Najbolje rimske trupe nalaze se u Hispaniji, s konzulovim bratomGneomScipionom,inaSiciliji,saTitomSempronijem.

-Jelitačnodajenedavnodobiopojačanje?-Da,gospodaru.PretorManlijeAtilijenedavnomujedoveočetiri

legijeregrutakojejenabrzinuprikupioizmeđulatinskihnaroda.-Tosusvetrupekojećeserazbežatipriprvomsukobu.Hanibal se obratio svom glavnom štabu i svojim vojnim

starešinama. Tu su bili i Magon, njegov brat, ali i Maarbal, Giskon iKartalon.

-Moramo ihnapastinečekajućinijednogčasa.Onimisledasmomiumorni,dasmodesetkovani,iscrpljeniodsilnihnaporaihladnoće.Razočaraćese.Mismospremnizaborbu!

Svisućutali,samoseMaarbalusudiodastaviprimedbu:- Božanski Hanibale, ne znam da li ti je poznato kakvo

raspoloženje vlada kod vojske... Bili su ubeđeni da će se odmaratitokomčitavezimeidaćeponovoratovatiteknaproleće.

Hanibalgajeposmatraonetrepnuvši:-Maarbale,dasiterećiizgovoriopredvojnicima,tisadavišenebi

bioživ.MojićesevojniciboritikadatoHanibalbudehteo!Naredidazatrubezasmotru!Hoćusmestadaimseobratim!

Odjeknule su vojne trube. Logor se pokrenuo, zavladala je opštavrevakojajeličilanaopasnuoluju.NeradoimrzovoljnoizlazilisuizsvojihkonačištaveteraniHispanije,Afrike,Sagunta.Tekštosupočelida stvarno uživaju u odmoru, a i centurioni su im obećali da se preprolećanećeboriti...

Gunđalisusveglasnije.-Šta,konačno,odnaszahtevaju?-ZarHanibalmislidasunašenogekaonogenjegovihslonova?-Zaronmislidasemožeboritisavojskomodkojejeostalasamo

polovina?- Gali će listom ustati protiv nas, doživimo li makar jedan jedini

poraz!- U početku je izgledalo kao da će ih na stotine hiljada stupiti u

našuvojsku!

87

-Sadnasmrkogledaju!-Čestonamkraduvolove!U stvari, Gali su samo, s vremena na vreme, prisvajali onu stoku

kojuimjepunskavojskaprethodnootela.- Mi ćemo „Saguntinskom lavu” kratko i jasno reći: Odmor do

proleća,ilinećemoizaćiiznašihlogora!Međutim,prestalisučakidadišukadseHanibalpojavionasvom

belom konju. A kada se pred njima i zaustavio, dočekali su gajedinstvenimuzvikomkojijezaličionagrmljavinugroma:

-SineBaalov!Putnebasediglačitavašumaoružja,aondasusevojnici,kad je

Hanibaldaoznak,najednomumirili,nepomičnikaodasuodkamena;zavladalajesavršenatišina.

Očekivali su da će im vojskovođa održati poduži govor, a on jeizgovoriosasvimneočekivano:

-DovediteovamoljudekojesmozarobiliuAlpima!Doveli su pet hiljada gorštaka odevenih u bednu odeću od

životinjskekože.Rukesuimbilevezanelancima,držalisusesumornoipokorno.

Kad su shvatili da su dovedeni pred postrojenu vojsku, bili susigurnidaimjekucnuoposlednjičas.Takavjebioratnizakon:konijemogaodaseiskupi,postajaojerob;koganisusmatralisposobnimzarad,togasuubijali.

Hanibaljehladnopogledaotujadnugomiluirekao:- Neka im tumači prevedu moje reči: „Hanibal, pobednik i

gospodar,predlaževam,ljudi,dasnjimsklopitepogodbu.Želitelidabudeteslobodni?”

Začudilisusezarobljenicikadsučuliteneočekivanereči.-Baciteprednjihovenogegalskesablje,šlemoveišitove!-naredio

jeHanibal.Čitava gomila oružja bačena je na zemlju, pred noge tih jadnika

povezanihlancima.- Ljudi - ponovo je povikao Hanibal - hoćete li da izvojujete

slobodu deleći međusobno megdan? Ko pobedi na tom megdanu,dobiće oružje i konja. Borićete se jedan protiv drugoga; svaki kojipobedi,postaćemojvojnik.

Kada su tumači preveli vojskovođine reči, gomila potpuno

88

utučenih ljudizakliktala jeodradosti.Čimsuimskinuli lance,počelisudaskaču,daseveseleihvatajuoružje.

- Čast i slava velikodušnom Hanibalu! Čast i slava nepobedivomHanibalu!-klicalisu.Opilaihjeisamapomisaonaslobodu,zaboravilisunazajedničkoporeklo,počelisudaseboremeđusobno.

Pred očima začuđenih punskih vojnika odigravala se do tadaneviđenabitka.Svakipojedinacnastojao jedase iskupikrvljusvogabrata.Krvjevećpotekla,kadajeHanibalpodigaoruku.Odjeknulesutrube, čete iberskih pešaka umešale su se među borce i prekratilestrašnimegdan.

-Gorštaci-povikaojeHamilkarovsin-sadasteslobodni,sadastemojivojnici!Iditeulogorinekacenturioniizvršesmotru.Odsadasenećeteboritiizmeđusebe,većnaotvorenombojištu.

-Neka je slava ihvalaHezusovomsinu! -povikali suGalimašućioružjem.

-VidećeškakoGalizatebeumiru!-Dosmrtićemotibitiverni!- Vojnici Afrike, Iberije, Sicilije, Sagunta - uzviknuo je Hanibal

obraćajućisesvojimvojnicima-ovizarobljenicipružilisuvampraviprimerponosaizahvalnosti!Azarćetevi,veteranikojistesamnomučestvovali u deset bitaka, koji ste me pratili kroz gudure Pirineja,prekovrtloganeprelaznihreka inepristupačnihAlpa,zarćetevibitislabijiodovegomilerobova?

-SineBaalov!-Uzminašeživote!-Ubijnassvojomrukom!-StobomćemoprećiprekojošdesetAlpa!-Prekodesetmora!-Stobomiuoganj,iuvodu!-VojniciKartagineiSagunta,ovizarobljenicisuodabraliratdabi

iskupili svojuslobodu,ali vikoji stezarobljenicidvajumora,kojinemožete ponovo preći Alpe, pred kojima stoji reka Po, strašna kao iRodan,kojinematečamcedaseunjihukrcate,vamaneostajeništadrugonego:ilidapobedite,ilidaumrete!-opetseoglasioHanibal.

Zatim je zaćutao, i čitavu vojsku obuhvatio orlovskim svojimpogledom.Videojekakosenahiljaderukuispružilokanjemu.Vikalisu:

89

-Tomiznamo!-Natragsenemože!-Uvekstobom,iuveksamonapred!-VojniciKartagine,sveonoštoRimljaniposeduju,štosuosvojiliili

prikupili uz tolike trijumfe, sve će to biti vaše! Došao je, konačno,trenutak kada treba da dobijete nagradu za sve patnje koje stepodneli, kao i za ogroman put koji ste prevalili. Kako zamišljate teRimljane? Ako izuzmemo slavu imena, šta još ostaje čime bi se onimogli s vama izjednačiti? Borićete se sa mladim, neizvežbanimvojnicima,savojnicimakojesuprošlogletaisamiGalipotukli.Hoćeteli,možda,menekojisamserodiopodočevimšatorom,menekojisampokorio Hispaniju i Galiju, hoćete li da mene uporedite sa timkonzulom koga su imenovali tek pre šest meseci, koji se, prilikomprelaza preko Rodana, nije ni usudio da nas otvoreno napadne?Hoćete li da te regrute uporedite s vama, slavni veteraniHispanije iSagunta?Zarnijekucnuočasdaseraščisteračuniizmeđunasinašihprotivnika?TosuljudikojimanijedovoljnoštosunamoduzeliSicilijui Sardiniju; hoće da nam oduzmu i Hispaniju, iskrcali su se čak i naobale Afrike! Iz Italije se ne beži: u Italiji se ili se pobeđuje, ili seumire.VojniciKartagine,zatosamvasipoveoputemkojimsevišenemožetevratiti!

Vođa jepotomzaćutao.Pritislesugabrojneuspomene,nadjačaliburni poklici. Sada su vojnici sve zaboravili: i beskrajne marševe, igrozneurvineiklance,iubistvenuhladnoću,ikrvavezasede,iglad,iužas...ČulisuHanibala!

-Herkule!-Jasone!-Aleksandre!-SineAmonov!-NajmilijaAstartinasvetlosti!Hanibaljeisukaosabljui,uzdižućijevisokoiznadglave,pokazao

upravcuistoka.-TamosenalazirekaTicina,o,vojniciKartagine,ananjenojlevoj

obali rimska vojska, prva sa kojom ćemo se sukobiti, čeka da budepotučena!

***

90

- Eno ih tamo, tih neprijatelja koje ste toliko puta pobedili i naSiciliji, i na Sardiniji. Eno tih junaka koji su izbegavali bitku naRodanu,akojisusadaprisiljenidaseborejernemajudrugogizlaza.Zarda ih se sadaplašite, sadkada sudesetkovani, kada tovišenisuljudi nego senke, sad kada su zbog hladnoće i gladi potpunoiznemogli,kadanemajupravogoružja,kadsunaovomputu izgubilisvoje najbolje konje, a oni koji su im preostali ili su ranjeni, ilipremoreni? Postaviće u prvi red svoje slonove... pa šta zato? Zar viPirove slonove niste uplašili sa malo upaljene kučine privezane zastrele?Slonovinisuništadrugoosimogromnagomilamesa,sposobnadauplašisamobudale!

Tako je govorio Scipion, inače dobar i duhovit govornik. Mladivojnicisuna toprasnuliusmeh,alisuveteranisaSicilijeodmahnuliglavama.

-Nevaljapotcenjivatineprijatelja!Tovodiurazočaranje.Jedan od najstarijih, od onih koji su se usuđivali da otvoreno

razgovarajusakonzulima,doviknuojeScipionu:-Pazi,Scipione,neverujemdasubašsvinumiđanskikonjišepavi;

GalisonestranerekePodovelisuimpotpunosvežekonje.Scipionsemalonamrgodio,alije,ipak,odgovoriouzosmeh:-Ćuti,KvintPeternije,večitozakeralo!Kažešdasuimdovelisveže

konje? A zar nisu bili sveži i oni koje ste videli kako beže sa obalaRodana?Bilisutolikosvežidasubežalikaokrilati.Aipešadijajebilasveža,aipakjebežalatakodajenismomoglistićiiprisilitinaborbu.Ne zaboravite da se mi više ne borimo da bismo sačuvali Siciliju iSardiniju;misesadaborimozasamuItaliju,zaRimkojibisenašaousmrtnoj opasnosti ako bi onaj svirepi Hanibal pobedio naše legije iprešao preko Apenina. Mi se ovde moramo odupreti neprijatelju,moramoseboritikaodasenalazimopredzidinamasamogRima.

Dugi, zanosnipoklicidočekali sukonzulovereči.Mladivojnici suvećzamislilikakoneprijateljbeži,većsumuvideli leđa;predsobomsu oni gledali gomilu odrpanaca skrhanih od umora, iscrpljenih oddugogputa.Alisuzato,veteraniAtilijaRegula,kojisuimaliprilikedavide kako su se Kartaginjani borili kod Eriksa, kod Mesane i naSardiniji,veomadobroznalidavojnikeKartaginenijelakoprisilitidapokažu leđa. Mahali su oni glavom i slegali ramenima, kada suprimetili da konzul povlači legije s obala Ticina i da se probija ka

91

unutrašnjosti,uzemljuInsubrakojisusebuniliibilinepouzdani.StariKvintPeternijeAnfionsenijeustezaodanaglaskritikuje:- Trebalo je da se postrojimo pored reke i tu ostanemo. Kada

bismomi tu bili, oni ne bimogli da sagrademostove.Da, ali konzulželiimpozantnubitku,bitkunaotvorenompolju...AtojebašonoštoželeiKartaginjani!

Ponekad su ovakve primedbe stizale do konzulovih ušiju, ali jeprema starom Kvintu Peterniju, junaku nad junacima međuveteranimakojije,uznakpriznanjaštoseprviuspeonazidineEriksadobio specijalno odlikovanje „koronu obsidionalis”, bio veomapopustljiv.

-Stalnoti,stari!-odgovoriomujesmešećise.-Eh,tibivoleodasemigledamosasuprotnihobalareke.Dasemesecimatakogledamo.Aonibisezatovremesnabdelihranomidobilinoveljude.

Veteranjeodmahivaoglavom.-Netrebaomalovažavatineprijatelja,o,konzule!Tvrdasukostti

Kartaginjani.Pazi!Jaihdobropoznajem.Menionineličenaizmučenuipremorenuvojsku;neizgledamidaizbegavajuborbu.Izazivajunassvakogadana. Svakodnevnonumidijskakonjicapljačka ljudekoji sunam naročito odani, a štedi Insubre, naše neprijatelje. Pogledaj ih!Vidišlitamoonajoblakprašine?Tosuoni!

Scipionjepogledompratiopokretstarogvojnikaismešiose:-Uskoroće tipustinjski lopoviprestatidapljačkaju.Mislimda je

većkucnuočaszabitku.- O, ne upuštaj se u bitku! - uzviknuo je veteran, dok se na

njegovomlicuocrtavaostrah.-Zarnisičuodasujutrosznamenjabilazlokobna? Jedan vuk je svu noč krstario po logoru. Zaklao je jednumazgu,rastrgaodvakonjai,nakraju,iakogajegonilovišeodhiljaduljudi,pobegaonepovređen.

-Oče,itijošslušašteglupostikoješiriovajstarac?-Konzulovsin,mladićodsvojihšesnaestgodinakojijeprviputstaviokaciguioklop,naglojeistupioismevajućiKvintaPeternija.

- Publije - strogo je rekao konzul - ne mogu reći da naročitoverujemuproročanstva,alinijelepoštoserugaščovekučijajekosavećseda.Atistari,KvintePeternije,dedereciučemujetozlokobnoproročanstvo? Kažeš da je vuk krstario po logoru i pobegao čitav.Čudnamičuda!IOdisej,iDiomed,izašlisuzdraviičitaviiztrojanskog

92

logora,poštosutamoizvršilipokolj.OdisejjeizašaonepovređenčakiizsameTroje.Vukjeimaosreću,kaoštosujeimaliHomerovijunaci,tojesve!

- Konzule, nije to sve. Roj pčela se spustio na drvo iznad tvogšatora.Pčele,toznačidaćenekoitebe,inas,veomabolnoubosti.

-A zašto tonebimogloda znači slatkimed i radost? - upitao jeScipioniglasnosenasmejao.-Kaoštovidiš,starino,proročanstvasemogu tumačiti na najrazličitije načine. Ali, ne ljuti se, stari, već smoprineli žrtve zaočišćenje. I danas će, svakako,doćidobitke.Vidiš litamoprašinunakoju simaločas i samupozorio?Približava seona ineprestano raste. To cela numidijska konjica napreduje u oblikulepezeinasizaziva.E,Herkulami!Puniće,zaista,naćihlebazasvojezube!

U logoru je već dat znak za uzbunu, i centurioni su već iznosilibojna znamenja, prikupljali oko sebe centurije i formirali se ukohorte.Trubilesubojnetrube.Rimskivojnicisuseosećalisigurnijersu već zauzeli niske brežuljke do kojih se neprijatelj, pošto je bio uravnici,moraopopeti.

Sa odredom odabranih konjanika, Scipion je u galopu pojurio upravcu neprijateljskih linija da bi pratio njihovo kretanje, dok sevojska postrojavala uobičajenim redosledom: hastati u prvoj liniji,principes u drugoj, a trijari, ili odabrani veterani, u trećoj. Mladivojnici su burno klicali, ali nisu verovali da će doći do bitke. Bili suubeđenidaćevećsamonjihovoprisustvojakouplašitineprijateljskuvojsku koju im je Scipion, u svojoj nesmotrenosti, prikazao kaopotpunoiscrpljenu,premorenu,desetkovanuinedovoljnonaoružanu,bezpotrebnogbrojakonja.

IHanibalse tadapribližiosasvojimkonjanicima,kakobi izvideokretanjeneprijatelja.

Godina je bila sušna. Nad ravnicom se uzdizala gusta prašina izaklanjala vidik sa obe strane, ali kada je vetar razneo prašinu, ijednomidrugomvojskovođipostaloje jasnodajebitkaneizbežna.Ipunska,irimskakonjica,odstupilesupremaglavnomdeluvojske.

Sa male, osamljene uzvišice, Hanibal je pogledom obuhvatiocelokupnirasporedneprijateljskevojskeiosmehnuose.

-Grupisalisuse-tihojerekao-alimakedonskafalanganećebitiustanjudanaškodibojnimredovimaKartagine.

93

Širokimpokretom ruke ukazao je starešini konjiceMaarbalu, namanevar opkoljavanja na odstojanju. Naredio je da galska konjicaobrazujeucentrukompaktnojezgro.AScipionjetosasvogbrežuljkazapazioi,takođeseosmehnuo.

-Hoćedaprobijecentar!Dočekaćemoihkakotreba!SadjeScipionnarediodaucentruzauzmumestororari12ibacači,

lakonaoružanimladići,idaonizametnubitku.Udrugomredunalazilisu se strelci, Gali, i vojnici praćkaši, čije su strele bile snabdevenegorućomkučinom, kako bi, ukolikoHanibal pokuša da pomoćunjihprobijebojneredove,moglidazaplašeslonove.Zbognanosaprašine,međutim, nije zapazio manevar opkoljavanja koji je numidijskakonjicapreduzelasobestrane.

-Ishodbitkezavisićeoddržanjacentra-rekaojekonzul,okrećućisetribunimaiprefektima.

Rimskojigalskojkonjicinarediojeondadasepostrojeizabacačaipešadije.

-Ishodbitkerešićekrila-govoriojeuistomtrenutkuHanibaljerje video kako se Maarbalova konjica gubi iza onih poslednjihbrežuljaka.

Stari Kvint Peternije, koji se kao dekurion borio između trijara,dugojezabrinutomahaoglavomkadjevideodasurorari,svemladivojnici latinske zajednice, zauzeli mesto između galskih bacača uprvombojnomredu.

- Ti mladići neće izdržati prvi nalet! - gunđao je. - Mi, stari,moraćemo,kaoiuvek,daspasavamosituaciju,čimtamlađarijapočnedabeži.Evogalskekonjice, juriugalopu...velika je togreškaštominismoprviprinapadu.

Zaistajebilaimpozantnaonaogromnamasakonjanikasauzdom,kako su ih zvali da bi ih razlikovali od Numiđana koji su svojimkonjima upravljali ne služeći se ni đemom, niti uzdama, već samouzvicimaipetama.GalinasvojimogromnimkonjimaEzuvaiKarnuta,sasvojimvisokimšlemovimaukrašenimogromnimorlovskimkrilimai konjskom grivom, ličili su na čudovišne džinove. Goli do pojasa,zaštićeni četvrtastim štitovima, mahali su oni kroz vazduh šiljatimsabljamai juriliuzdivljepoklike,dok imjevetarvijoriodugekose ibrade.

Razdaljina se brzo smanjila. Pokolebali su se i pešaci, i bacači

94

kamenja i džilita, i bacali ih nasumice, a onda se ceo prvi reduskomešao, ustuknuo u pravcu kopljanika i predvodnica, koji su serazmaklidabinapravioprolaz.Zatrubilesubojnetrubeidalekonjiciznakzajuriš.Zametnulasebitkaukojojsenijeznalovišenikopije,niko plaća. Pešaci su se izmešali sa konjanicima i sprečavali imnapredovanje.Konjisusespoticalioljudskatelesaipadali,povlačećisa sobom konjanike. Ipak, galska i rimska konjica se dugo održalakompaktna, dok su principes i regruti morali da ustuknu, kako ihkonji ne bi pregazili. Rimljane je, međutim, najviše iznenadilo štoslonovi koji su preživeli Alpe nisu učestvovali u prvom sukobu.Rimska konjica, na uskomprostoru u podnožju brežuljka, okruženaneprijateljem i uporno ometana pešadijom u bekstvu, nijemogla dadođedopunogizražaja.Mnogisukonjaniciskakalisakonjaiborilisekao pešaci; mnogi su se uvlačili pod neprijateljske konje da bi imsabljomrasporilitrbuhe.Utojstrašnojgužviihaosu,jedinosuredovikopljanika, predvodnika i rezerve ostali zbijeni.Očekivali supunskepešakedasesnjimaogledajuuborbiprsauprsa,svesnidasuranijeutakvojborbiuvekpobeđivali.

Ali,Hanibal jezadržaosvojupešadiju.Njemujevećbilo jasnodaćenjegovikonjaniciNumiđanirešitiishodborbe.

Zatalasalasemasaboraca.Iakostešnjenanatakouskomprostoru,rimskakonjicasehrabroodupiralai,unekolikonavrata,galskehordekoje su se borile bez ikakvog reda i nedisciplinovano, prisilila napovlačenje.

Scipionjedaoznakpešacimadastegnukrila.-Moramoihopkoliti!-povikaojeontribunimaipretorimakojisu

biliunjegovojblizini.Nisu znali da su opkoljeni i da se Hanibal već poslužio tim

manevrom. U trenutku kad je rimska pešadija, koja se svrstala upolukrug, pokušala da sa svih strana opkoli punsku konjicu, izanjihovih leđa razlegli su se bučni ratni poklici: Maarbalova konjicadojurila je u neobuzdanom galopu sa padina susednog brežuljka imunjevitonapalapešadiju.

-Konzul!Spasitekonzula!Scipiona, koji je bio na konju, opkolila je u tom trenutku grupa

džinovskihkonjanika,a jedanga jeGalraniosabljomuslabinu, takodaseovajsrušionavratkonja.

95

-Konzuljeranjen!Spasitekonzula!Nered i pometenost zavladali su potpuno. Više niko nije čuo

komandu. Pojedine centurije, nastojeći da održe međusobnu vezu,borilesusezaspas.

-Spasitekonzula!Jašući na svom konju, najednom se mladi Publije probio kroz

neprijateljski obruč, zaštitio oca svojim štitom i pomogaomu da seodrži na konju. Na to su stari trijari koji su, kako je to zahtevalaformacija,klečaliizaredovapredvodnika,skočilinanogeijurnuli.

-Spasimokonzula!Stari Kvint Peternije, gologlav, sa sekirom i štitom u rukama,

praćenveteranimasaEriksa,poleteojeunajvećugužvu.OkodvojiceScipionagužva jebilanajveća.Rimskapešadija i konjica ličile sunanekuvrstutvrđavekojujeneprijateljokružiosasvihstrana,aliukojuKartaginjani,poštojesplasnuonjihovprvinalet,nisumoglidaprodrunikonjanicima,nitipešacima-našlasepredzidomodgrudiioružja;moglisudaubijaju,alizidnisuuspelidaprobiju.

Konzul je još bio pri svesti. Uz pomoć sina, on se i dalje borioodbijajući sekire i sablje koje su njemu upućene. Sada je celokupnarimska vojska, napola potučena, bila oličena u svom konzulu, tomsimbolu spasa Rima. Poraz koji je mogao da postane katastrofalan,sprečiojeovajranjenikuzpomoćsvoggolobradogsina.

-Spasitekonzula!Scipion je čuo uzvik i istog trena njegov glas je nadvladao ratnu

buku:-Ne!SpasitebojnaobeležjaičastRima!Trube su se oglasile pozivajući na okupljanje. Tada je Hanibal

iscrpljenoj konjici uputio pešadiju u pomoć, ali su se legije već bilezdružileuzbijenumasukojunikakvasnaganijevišemogladarastavi.Povlačili su se postepeno i održavali red. Stari vojnici napuštali subojištećutkeinamrgođeni,povlačilisepremautvrđenomlogorukojisenalazionapadinamabrežuljka.

- Evo bitke koju smomogli dobiti da nije učinjena greška što suone regrute stavili u prvi bojni red! - odmahujući glavom, rekao jeKvint Peternije svojim drugovima. - Svojim bekstvom, oni su sveupropastili.Ali,spaslismokonzula,spaslismoibojnaobeležja...AoviKartaginjani,konačno,nisuništadrugonegoljudikaoimi.

96

VIII

BORBASEVODIKODTREBIJE

Noseći maslinovu grančicu u Hanibalov logor, stigao je rimskiglasnik.

-Štatražiš?-Doneo sampismood konzula PublijaKornelija Scipiona vašem

gospodaruHanibalu.GlasnikusuzavezaliočiiodveligauHanibalovšator.-Štadonosiš?-upitaogajetumač.-Pismomogakonzula.Hanibaljeodvezaovrpcuiodmotaopapirus.-Janeznamovuvrstupisma,niti jezikRima-rekaojeokrenuvši

setumaču-Čitajivernoprevodi!Tumačjepročitaosledeče:

PublijeKornelijeScipionpozdravljaHanibalaBarku.Tebi je, slavni Hanibale, sigurno poznato da je ratna sreća

nestalna.Tisinasmalopreprevazišaouborbi,ali te japodsećamda jeMarsumnogimdrugimslučajevimabionaklonjen rimskomoružju.Dobiosijedandan,alinisipobediouratu,hrabriHanibale,anećetibiti lakonidapobediš.Priznajemdasiuspešnoprevalioputkakavdosadnitijednavojskanijeprevalila,mislimdanisamAleksandarnijepodneoteškoćekakvesitipodneo.Tise,međutim,danasnalazišnatlusamogRimaiuskoroćetipostatijasnodajesveštosidosadpodneo,tekneznatandeoonogaštoćešjošmoratida podneseš. A želim da znaš i to da ratna sreća nije na svimmestimapodjednaka.KadasuvašelađepokušaledaseiskrcajunaSiciliji,našaihjeflotadočekalaiuništilakodLilibea.Jednadrugavaša flota, koja je bila upućena da pljačka duž obala Brutija iKampanije,doživela jeubliziniLipara istusudbinu.Zarobljeno je

97

višehiljadavašihvojnika,a izgubiliste iostrvoMetitu,dokseceopunskigarnizonpredao.NiuHispanijistvarinestojebolje.

Kažem ti kao ratnik ratniku: Nemoj da te pobeda mnogoponese jer će za tebe biti suviše opasno ako poveruješ da se RimpreteranouplašioioslabiosamozatoštositidošaouItaliju!

Mi ćemo se još ogledati, a sada te pozdravljam kao poštenneprijatelj.

PublijeKornelijeScipion,konzul

Hanibaljećutkesaslušao.Potom je pogledao tumača onim svojim pogledom koji je uvek

ulivaostrahukosti,iupitao:-Dalisisvevernopreveonamojjezik?-Zaklinjemse,božanskiHanibale!- Onda isto tako verno prevedi i izaslaniku ove moje reči: Reci

konzulu Scipionu da mu ne šaljem nikakvo pismo jer Hanibala nezanimajupisma,večjedinovojnaveština.Recidamuzahvaljujemnasavetima, a što se tiče ratnih vesti koje mi saopštava, odgovori daHanibalunijebilapotrebna flotadastigneu Italiju,kaoštomunećebiti potrebna ni da se vrati u Kartaginu, jer neće proći ni nekolikomeseciaprestonicavelikepunskenacije ćesezvatiRim!Asada idi,Scipionovglasniče,iuzmiovokaouspomenu!

Vojskovođajeskinuosprstateškiprstenukrašenprelepimdragimkamenomipružiogaglasnikukojigaje,zadivljeniiznenađen,stavionasrednjiprstdesneruke.

- Ti si velikodušan i darežljiv kao kakav vladar, o, Hanibale! -rekaojeRimljanin,klanjajućise.

Hanibalsejedvaprimetnoosmehnuo:- Još jedna, poslednja poruka. Kaži rimskim konjanicima da na

rukamanenoseovakoskupocenoprstenje jersamSenatuKartagineobećao da ću im poslati punu mericu prstenja koje ću oduzetineprijatelju!

Međutim,kadjeRimljaninizašao,saHanibalovihusanajeišcezaoonajironičanosmeh,itokomčitavogdanaonjeostaousvomšatorutužan i zamišljen. Tajmu je neprijatelj rekao veliku istinu: Nije bilodovoljnopobeditiusamojItaliji!

Šta bi se dogodilo kada bi se druge legije, dok se on bori protiv

98

Rima, iskrcale u Afriku, ili kad bi izgubili Hispaniju, ili čak i samuKartaginu?Bilomujejasnodaćeratbitidugitežak,alijeverovaodaće naći Italiju spremnu da listom ustane protiv Rima. Narodi Italije,međutim, dočekali su ga skoro kao neprijatelja, bili su neodlučni ibojali se više njega nego Rima; oklevali su sa snabdevanjem ipretvarali se u otvorenog neprijatelja kad god je on uspevao, silom,samdasesnabde.

AkadsenisupobunilisviGali,vekovnineprijateljiRima,kakoćeseponašati Italci, deca istogporekla koja sad govore istim jezikom?Nijednacenturija latinskezajednicenijedezertiraladabistupilapodbojnaznamenjaKartagine.UhodesujavljaledasugradoviEtrurijezaborbu protiv Kartagine dali Rimu i lađe, i ljude, i gvožde, i oružje, ižito.

Geron,kralj Sirakuze,bio je zaRimljane,baškao i kraljMesane.PadMelitepredstavljao je težakudarac;mala je razdaljinadoobalaAfrikeirimskelađezagospodarićeonimtesnacemkrozkojibimoraledaprođulađekojeploveizFenikijeiEgipta.

Adalijemogaoverovatidajeto,zaista,Italija,dajetoononjenoplavo nebo, blistavo sunce, polja bogata žitaricama i raznovrsnimplodovima?Hanibaljeokosebevideosamozemljukojatoneumaglu,zemljuizbrazdanuogromnimrekamakojeseizlivajuizsvojihkorita.Zima je bila surova, zalihe hrane iscrpljene, stoka skapavala odstudeni, a svakog jutra stradali novi slonovi. Trebalo je da što prekrenuupravcujuga;moraojeizvojevatiodlučnupobedukojaćemuotvoritiputzaRim;aondajetrebaloopkolitigradiosvojitigajerće,inače,propastiion,injegovacelokupnavojska.

-Žitaimamozasamojošosamdana-sumornojerekaoGiskon.-Gali ne drže svoja obećanja. Plaše seRimljana i njihove blizine, kaošto se inasplaše.Uzeli smosilomonoštonisuhtelidanamdajuzanovac ili kao dokaz prijateljstva, ali mi je poznato da su se žalilikonzuluitražilinjegovuzaštitu.

- Uhode saopštavaju da jedan drugi konzul dolazi s juga da sesjedini sa Scipionom. Hoćeš li, Hanibale, čekati dok on ne stigne? -upitaojeMaarbalsauobičajenomironijom.

Hanibaljesrditoudarionogomozemlju:- Nadao sam se da ću zimovati u prijateljskoj i bogatoj zemlji.

Nikadsenesmeverovatiraznimpričamaibrbljarijama.Dabismose

99

održali,moramopljačkati.Tisi,Giskone,rekaodažitaimamosamozaosamdana?

-Da,božanskiHanibale,aliuKlastidijuimažitazačitavuzimu.-AštajeKlastidij?-TojeseloukojemRimljanidržeogromnezalihežita.-Mestojesigurnoutvrđeno?-Kažudajeste.Rimljanitvrdedajeneosvojivo.Hanibaljezamišljenoslušao,ipotomrekao:-Nemamdovoljnovremenadabihgatrošionaopsadu.Potrebna

mijesigurna,potpunapobedakojaćemiotvoritivrataItalije.Mojajevojskagladna.

GiskonjeskorošapnuoHanibalu:-Gdenemožeoružje,možezlato,o,božanski!-Recionoštoznaš.-Zapovednik tvrđave ječovekkojinevoliRimljane ibićesrećan

ako ih izneveri. Zove se Publije Brindizino, a rodom je iz Apulije,zemljenajugukojudržeRimljani.Poslaosampoverljivogčovekadasnjimpregovara.

-Dobrosiuradio...A,kolikotraži?-Četiristotinezlatnihnuma.Hanibalsenasebisvojstvennačinnasmejao:-Značidatonijepatriota,većizdajnik.Preziremtakveljude.Vidiš,

Giskone, ja se divim Galima koji se sa oružjem u rukama dižu naustanak protiv Rima. Ako se sutra narodi Etrurije, ako se Sabini iliApulidignunaustanak,bićuuznjih.Alionitoneradezanovac,većizljubaviprema slobodi.No, svejedno. Žitomi jepotrebno i ja bihbiospreman da platim i dva, i tri puta više. Dobro. Tvoj će Brundizinacdobitičetiristotinezlatnihnuma.

Giskonsezadovoljnonasmejao:-Već jegotovo.Platio sammučetiri stotinenuma iz svogdžepa;

moji su ljudi već zaposeli tvrđavu. Zarobljenici su ovde zajedno sasvojinistarešinom.Hoćešlidaihvidiš?

-Ne!Liceizdajnikamijeodvratnoiizazivaumenibes.Štosetičevojnika,nekasmestabuduoslobođenikakobisvimnarodimalatinskezajednicemoglidakažukakojeHanibalmilostiv.

***

100

TitSempronijesesasvojimlegijama,kojesu izRiminijaupućenemorem kako bi izbegle lađe Kartagine, one koje krstare duž obalaKampanije, kretao brzim maršom duž obala Jadrana i stigao uPadansku niziju. Tu se u blizini Trebije sjedinio sa Scipionovimlegijama.

Scipion je još ležao u svom šatoru jer je osećao bolove od teškerane koju je zadobio kod Ticina. Kada sumu rekli da drugi konzulzahtevadagavidi,nanjegovomselicupojavilasenkaravnodušnosti.

-Stigaoje,dakle,onajkojidolazikaospasilac,kojićelepimrečimaizrazitižaljenjezbogmogneuspehaimojerane.

Kaoiuvek,TitSempronijejeizgledaokaočovekkojijesiguranusebe. Čak je u konzulov šator ušao kao da ga je samo dan ranijenapustio.

-Nekasutibogovinapomoći,Publije!Štaje?Teškosiranjen,zarne?

-Aštadrugomožedasnađevojnika?- A tvoji vojnici? Odabrao si nezgodnomesto za logor.Mnogo je

hladnaovadolina,otvorenajepremavetru...-Nisammogaopovestitrupedazimujunatakvommestukaoštoje

Kapua iliMizon-prekinuoga jekonzulotvoreno ironičnimtonom. -Trebija je jedina veća reka koja Hanibala može da spreči da pređeprekoApenina.

TitSempronijeseglasnonasmejao:- Neka taj Punac samo pokuša da pređe zimi preko Apenina! U

Italiji ga čekaju velika iznenađenja. Poznato mi je da je on svojimvojnicima obećao Hesperidine vrtove. Hteo bih samo da znam štanjegova vojska misli o ovoj prelepoj dolini reke Po koja je već udecembru prekrivena debelim slojem snega. Čini mi se da vidim teNumiđane izpustinjekakosu se smrzli iukočilikaostabla.Azatim,kakomijerečeno,Hanibalnemažita.

-Ćuti!Klastidij je izdajompaouneprijateljskeruke.Prigrabili susvenašerezerve,amimoramopritezatikaiševe.Dabihnekakodošaodo žita morao sam hitno poslati poziv za pomoć u Veronu, Patavij,Altin,alimaloštastiže.

-Takomiboga,aštamiovderadimo?Kadasmovećsjedinilinašesnage, trebalo bi da odlučno napadnemo Hanibala. Gde se nalaziHanibal?

101

Scipionsekiselonasmejao:- Hoćeš da ga napadneš, a ne znaš čak ni gde se on nalazi! U

Placencijije.-Danapravimoopsadu?Onćetamoumretiodhladnoće.-Amićemo,logorujućipredgradskimzidinama,uživatiuproleću!-Kakavjetvojplan?-OdolevatiHanibalu,aliganenapadati.Plašimsedaćezimabiti

žestoka, ali smo mi na te uslove navikli više nego on. Zalihe uKlastidijumogumubitidovoljnezadvameseca.Onsadaimažita,alinemahranezastoku.Dabidošaodonje,stalnomoradapljačkaGalekoji ga se plaše, a ne vole ga. Nama će stići zalihe iz Etrurije. AkoHanibal,kaoštoverujem,nebudeustanjudapređeprekoApenina,moćićemodazimujemouBononiji ipredkraj februaragaprisilimonabitku.Unjegovomlogoruoskudicaćesetadanajvišeosećati.Zaštoodmahuješglavom?

- Hanibalu se ne sme dozvoliti da predahne. Naopako ako muomogućimo da nadoknadi pretrpljene gubitke. Prelaz preko Alpa,marš koji bi zamorio i same Titane dotukao je njegove vojnike,izgubiojemnogovojske,neverujemdauGaleimamnogopoverenja,tekštojeizašaoizjednekrvavebitke...pobedioje,tojetačno,aliniti,sudećipoonomeštosepriča,nisitakološeprošao.

- Moglo je biti i gore. Spasao sam bojna znamenja i legije ulogorima,alisamizgubiodesethiljadavojnika.

-NiHanibalnijedobroprošao, i on jemnogo izgubio.Moždaonmislidasesadnalazimouteškompoložaju;pustimoganekaživiutojiluziji inapadnimoga.Sadnašeujedinjenesnagesvakakopremašujunjegove.

-Možda,alimineraspolažemoonimčimeraspolažuKartaginjani,vojskomsastavljenomodveterana.Tričetvrtinemojih legijasusamiregruti.

-Alineimoje,takomiboga!JasamtidoveoveteranesaSicilije.Scipiongajepogledaonepoverljivo:-ZarsisetiboriouSiciliji?Jasammisliodasuseborilelađe,ane

ljudi.-Zarti,Marsati,zaboravljašdasamjaosvojioostrvoMelitu?-Takodakle?Neka te bogovi nagrade, o, Sempronije!Ameni su

govorilidasutebistanovnici,kojisusevećbilidiglinaustanak,sami

102

predali iokovanogGiskonovogsinaHamilkara idvehiljadenjegovihvojnika.

-Tiveruješklevetama.Punajebilodalekoviše,osimtogaborilisusekaolavovi.Poslušajme:Napadnimoihsmesta!

- Tvoji su vojnici umorni: putovali sumorem, išli su i kopnom iprevaliliputkojibisemogaouporeditiskorosaHanibalovimputem.

U trenutku kad je Sempronije pomislio da svom žestinompobijenjegoveprigovore,ušatorjebanuojedanvojnik.

-Stiglisugalskiizaslaniciitražedaihsaslušate.SempronijejepobedonosnopogledaoScipiona.-NisuotišliHanibalu,većtražedaihmisaslušamo!Dozvolidaih

japrimim.Scipionseokrenuonasvompoljskomkrevetuiprihvatio:-Saslušajih,meniranaionakojošuvekzadajemuke.Galskiizaslanicisustajaliskrušenopredkonzulom.Plašilisuseda

ihovajnećedočekatiljubazno,daćeihprekoretizbogustankaBojaiUnsubra,kaoizbogpomoćikojusupružiliHanibalu.Ali,Sempronijeihjedočekaoljubaznimiohrabrujućimrečima:

- Tražite da vam pomognemo u borbi protiv Hanibala koji vasstalno pljačka. Dobro, pomoći ćemo vam. A čemu ste se od njeganadali? Zarniste znali da su toAfrikanci, nasilnici, danemareni zabogove,nitizazakone?VelitedavamjeHanibalobećaoslobodu.Ali,kakvajetoslobodakojumožedatinarodKartaginekojisvojerobovedržiokrutnookovaneulanceiprinosiihnažrtvusvomgadnomboguMolohu!Rimjecivilizovan,Rimjestvoriopravičnezakone.Pogledajtenašelatinskesaveznike.PotpunosuodaniRimu,iakosmoihminekadpokorili.Dalismoimslobodu,daliimsvapravakojaisamiuživamo,ponovopodiglinjihovegradove,isadsuponosništomogudaseborezaRim.

TakojegovorioSempronije,aGalisusrazumevanjemodobravali.-Dobrokažeš,konzule,alićešseuveritidaseHanibalrazočarao

polažućinadeunašuvelikupomoć.Osimnekolikonašihplemenakojasu mu se predala više iz straha nego iz prijateljstva, mi smo ostaliravnodušniprednjegovimrečima.Sadaonuništavanašapolja,otimanašu stoku, navaljuje na naše kuće. Već smo umorni od njegovepljačke.

-DalisuRimljanipremavamatakopostupali?

103

-Ne,konzule,Rimljanisunasštedeli.-Javamse,eto,kunemdaćemovasodbraniti.-Sonestranerekeimavišeodhiljadupljačkašakojiotimaju,pale,

ubijaju.Željniplena,razmilelisusenasvestrane.Možešihiznenaditisa nekoliko konjanika, o, konzule. Dođi,mi ćemo ti pokazati gde senalazeplićaci.

SempronijesenijevratiouScipionovšator.Konzul jebioranjen,bio je iscrpljen... neka ga, neka spava! Kucnuo je čas, sada on ličnomožepostupitiposvomnahođenju.Njegovisuvojniciželjnočekalidase upuste u borbu. Scipion je rekao da su njegovi vojnici umorni.Njegovi,naprotiv.Naporidugogputa,kaoinaporikojesupodnelizavremeratovanja,njihsusamoojačali,izvežbali.

Hiljadukonjanika,neštoRimljana,neštoonihizBrutija,saSicilijeiiz Etrurije, prešli su reku u galopu. U njihovoj pratnji nalazilo se ihiljadu pešaka bacača. Razasuli su se po niziji u obliku lepeze.StanovniciEmilije,čijekrvnevezesaGalima,BojimaiInsubrimavišenisubiletakočvrste,dočekalisuihsaradosnimpoklicima.Nadmetalisu se ukazujućiRimljanimana to gde su kolonepljačkaša koji su serazmilelipočitavomkraju.BilisutopretežnoNumiđani iMauritancikoji su želelida sedočepajubogatstva, višenegohrane;pljačkali sukuće,čestoiupodrumeprovaljivaliiopijalise,takodasuihvlasnicitamonalaziliiubijali.

Tupljačkaškuhordukojajeodbacilaoružjedabiseštoslobodnijekretala,iznenadilajekonjicaipobilaih.Poštosupobacaliplen,samojemalibrojnjihuspeodapobegneidočepaselogora.

„Ubijajte,nezarobljavajte!”-bilajelozinkaRimljana.U borbu protiv rimske konjice Hanibal je uputio Maarbalovu

konjicu. Zametnula se bitka koja je trajala sve do noći. Tama jerazdvojila borce, a kad su se Kartaginjani povukli u svoj logor,Rimljanisusebipripisalipobedu.

KasnonoćuhteojeTitSempronijedauđeušatordrugogkonzula.Stražaseusprotivila:

-Konzulseodmara,domine...nesmemogabuditi!-Zarrimskikonzulsmedaspavakadasenabojištuslavipobeda?-

upitaojeSempronije,odgurnuovojnikaiupaoušator.- Ja ti donosim glas o pobedi, a ti, Scipione, spavaš! - glasno je

SempronijeprekoreoScipiona,prilazećinjegovompoljskomkrevetu.

104

Publije Kornelije ga je mirno posmatrao ne pomerajući glavunaslonjenunaruku.

-Zarzapobedunijedovoljanjedankonzul?-glasiojenjegovtihiodgovor.-Većmijepoznatodasipostaogospodarnabojištu.

- Moji su vojnici videli leđa onom istom neprijatelju koji je vasovdeprenekolikonedeljapobedio.Kaoštovidiš, ionisu ljudikao imi,inisunepobedivi.

-Milomije,o,Sempronije,štosutibogovibiliskloni.-Azaštotioklevaš?Nećeš,valjda,dozvolitidasudbinačitavograta

zavisi od tvoje rane, o, Publije! Tvoji vojnici zahtevaju da se bore.Čekaosinapojačanjeidobiosiga.ČekašlidatiRimpošaljeidruguvojsku?

-Čekampovoljantrenutakzabitku.- A na Rim ne misliš? Naši očevi i naše žene liju gorke suze i

strahuju.UprošlostismoznalidaseborimopodzidinamaKartagine,asad se dva konzula tresu pred hordomdivljaka koja se ulogorila nanašemtluioduzelanamskorosvuzemljuizmeđuAlpaiApenina!Akotimožeštodapodneseš,ja,takomiboga,nemogu!

Scipionjeučinionaporpokušavajućidasepridigne,aliseponovosrušionaposteljuijauknuoodbolova.

-Nećeš valjda - govorio je ogorčenim i isprekidanimglasom - saKornelijemScipionompostupatikaosakakvomkukavicom?DalisiizRima doneo diktatorsku vlast? Ako je imaš, izađi i bori se, ali se neuzdajdaću ti jadatisvojpristanak. Ili ti je,možda,uspehod jednogsatapomutiorazum?UništiosinekolikostotinapljačkašapasmatrašdasiuništioHanibala!Da lisivideokakoseonibore?Znaš likolikovredetiveteraniHispanije iAfrike,akoje tinazivašdivljacima? Ja tikažemdaćešpromenitisvojemišljenjekadsesanjimasukobiš.

-Nisamjadiktator-oholojeodgovorioSempronije-alinisamnitvoj potčinjeni. Ranjen si i nisi sposoban da preuzmeš komandu. Uredu,ali janećuzbogtogapropustitiprilikudanapadnemHanibalovlogor. Video sam kako se bore ti čuveni numidijski konjanici.Međunjimanemanijednogjedinogkojibiviševredeoodposlednjegnašegregruta.Pokazali sunam leđa ikunemseMarsomosvetnikomdaćenamihiopetpokazati!

***

105

-Štaradinovikonzul?Magon se glasno nasmejao. Bio je mlađi od Hanibala i toliko

plahovitdajenjegovbratpokatkadmoraodauloživelikenaporedabigaobuzdao.

-Drživojscibeskrajnegovorancije.Gali,kojisupobegliizrimskoglogora,pričajudavremeprovodimeđuScipionovimkohortamakakobiihpridobiozasvojplan.

-Akakavjenjegovplan?-ironičnojezapitaoHanibal.- Boriti se, napasti nas. Otkad je pobio naše pljačkaše i potukao

našukonjicu,tolikoseosiliokaodajesigurandaćenasuništiti.-Aštakažeonama?UmeđuvremenujeušaoMaarbaliseoporedHanibala.Većodpre

nekolikodanabiojeonsumoraniuznemiren.Porazkojijepretrpelanjegova konjica mučio ga je više nego Hanibalovi prigovori što jeprihvatiobitkubeznjegovogodobrenja.

- Oh, on kaže da smo propali od hladnoće i da smo Afrikanci izpustinje,kažedaneznamoštajesneg,pričaonamadasmoodrpani,gladni,daseplašimoGala,danasoninapuštaju;spominjepobedenaSiciliji i poraz naše flote, veliča osvajanje Melite kao da je osvojiosamuKartaginu...

Hanibaljezapucketaoprstima,atojeobičnoradiokadgajenekirazgovornaročitozabavljao.

-KadabitajpoznavaonašegorštakesaAtlasa,našeMauritance,inašeIberenaviknutenasnegSiere,nebisetolikozavaravao.MoglobisetoodnositinanašestrelceizEgiptaiEtiopije,alimićemoinjihzagrejati u datom času. Dakle, hoće da nas napadne? Ljuto se vara.Hanibalanikonemožepreduhitriti.PoznajemjatogSempronija.Tojejedanodhvalisavihvojnika,kakokažuRimljani.Scipionjeranjenionželi da sebi prisvoji svu slavu i potuče Hanibala. Hajde, Maarbale,izvedi te tvojekonjanikekoji,nesumnjivo, čeznuzaosvetom, iodržiimgovor.Sutra!Debeopokrivačsnegaprekrivaravnicuibrežuljke...sneg, odkoga se, po rečimaTit Sempronija,moraju smrznuti afričkidivljaci... A sada ti, Magone, slušaj: odaberi stotinu ljudi izmeđunajhrabrijihkonjanika,stotinuizmeđupešakaidovediihkmeni.

-Brate...-Ništanepitaj.Nikadane raspravljajoHanibalovimnaredbama,

akoželišdamuugodiš.Kažemtijošiovo:tićešodlučitiishodbitkei

106

tebićepripastislava.Idi!Već je u vazduhu i u logoru zavladalo osećanje koje prethodi

velikim danima. Vojnicima je izgledalo da je reč o nečem sasvimneobičnom, ne samo po kretanju pretpostavljenih, njihovihneposrednih starešina, nego i po onome što se dešavalo oko šatoranjihovogvrhovnogkomandanta.Osećalisudapredstojibitkaiželjnosu se okupljali oko Magona koji je ćutke koračao između redova iupirao prstom čas na jednog, čas na drugog veterana Afrike iHispanije.

-TiKorbule...itiKartalone...Shvatilisuda jerečo izboruiguraliseokonjegauzdižućiruke i

moleći:-Mene,mene,Hamilkarovsine...-Uzmiimene,o,Magone,setisedasambiomeđuprvimakojisu

seuspelinazidineSagunta!-Nelišavajmeslave,Hanibalovbrate!Magonjećutkenastaviodavršiizbor.Nijesekajao,nitipopuštao

nipredmolbama,nitipredpretnjama.-Ti...iti...iti...-Kudnasvodiš,Hamilkarovsine?Stajali su pred Hanibalom koji ih je ćutke posmatrao. Nije se ni

osmehivao,nitipraviobilokakvepokrete.-Vidim-najzadjerekao-najboljemeđunajboljima,alidabistei

brojčanobilijaki,nekasvakiodvasodaberejošpodevetsebisličnihdrugova. Magon će vas odvesti gde ja hoću. Imaćete posla sneprijateljemkojijeslabijiodvas,iposnazi,iporatnomlukavstvu.

Htelisudagaburnopozdrave,ali ih jeHanibal jednimpokretompreduhitrio.Izdvojiosesbratomustranuirazmeniosnjimnekolikoreći.

- Sećaš li se,Magone, kako smo juče jahali duž reke onim teškoprolaznim i zapuštenimmestom? To je upravo onomesto na kojemtrebadasesmestiš:onojeoslonacbitke.Rekućešprećinoćuiondaćetesetiitvojisakritiutesnacu,uonomrogozumočvare.Nećešićiususret neprijatelju, neprijatelj će sam doći k tebi, mi ćemo ti gadovesti.

Kasnojesvitalahladnazoratihdecembarskihdana.Podsnežnimpokrivačem predeo je izgledao sumoran i pust. Vladala je duboka

107

zimskatišinakadasečovekučinidajezamroisamživot.Magla je prekrivala reku kada je, u prvim jutarnim satima,

numiđanskakonjicaprekoplićakaprešlaTrebijuirimskomselogorupribližila.UHanibalovom logoru su,međutim, gorelevatrekakve seranije nikad nisu videle; i sami vojnici bili su iznenađeni, iako jestudenbilavelika.Okovatresuseužurbanovrzmalikuvariiokretaliražnjeve samesom,drugi su izbaraka iznosilimešineprepunevina.Višejemirisalonagozbu,negonauranak.Čistećioružje,mažućitetivestrela i praćke od kože, ukočeni od hladnoće, vojnici su se upitnopogledali.Ređalasuseunakrsnapitanja:

-Hoćeli,ilinećedoćidobitke?-Hoćemoliseboriti,ilićemosečastiti?- Ne, ovo je obred pokajanja! „Saguntinski lav” hoće da proslavi

nekugodišnjicu.Poredognjišta supostavljeni zemljanikrčazinapunjeni zejtinom.

Vojnicisusvetogledali,alinisurazumeli.-Ćutite!-govorilisucenturioni.-Ontakohoće,aonništaneradi

bezrazloga.Ikonjanicisuse,presvogodlaska,častili,vinoispijajući.AsadasuvećjurilisonestraneTrebije,razvijajućisvojeredoveu

oblikulepeze;rimskilogorjošnijebiobudankadajedojurilastražaidalaznakzauzbunu.

-Neprijateljskakonjica!Zatrubilesubojnetrube,ulogorujezačasuzavrelokaoukošnici.

Konzul jemeđuprvimadograbiooružjeiuspeosenanasip.Videojesamoraštrkanepojedincekojikruženaodstojanju.

-Običnoizazivanje!Nekadođuuvelikombrojupaćevidetištaćeihsnaći!

Obično su to bivali izvidnici Gali koji bi u galopu projurili poredlogora, a zatim brzo iščezavali, ponovo prelazeći reku. Sad su se,međutim, iz magle koja je prekrivala Trebiju, pojavili gusti redovikonjanikaštosukružiliuširokomkruguipribližavalisenasipu.

- Ima ihmnogo - tiho je rekaoTitSempronije iobratiosepotomzapovednikukonjiceManlijuLiburniku:

-Štatimisliš,dalijeovosamonekaparada?Zapovednikjezatresaoglavom:-Ovojepozivnaborbu...pogledajih,idupravopremanasipu.

108

Numiđani su odlučno jurišali u punom galopu. Kada su stigli donasipanadomak strele, ti, divljenjadostojni konjanici pustinje, izvelisubrzobočnudiverziju,izbaciličitavoblakstrela,azatimseponovovratiliuravnicu.

Mnoge su se strele zabole u ogradu i tu zatim ostale dapodrhtavaju, druge su preletale visoko iznad konzulove izapovednikove glave, dok su oni nepomično stajali na svojimmestima.

-Izazivanje,drzakpostupakirazmetanje!-rekaojeSempronije.-Vraćajuse!-prošaputaojeprefektus.Navaljujući jošodlučnije ismelije,Numiđanisuse,kaoiprviput,

vratili,izvelibočnudiverzijuiizbacilistrele,uzglasnepovike,možda,uznakruganja.

-Naredidazatrubezbor!-zapovediojekonzul.- Zarmisliš da se ozbiljno upustiš u borbu? - začuđeno je upitao

prefektus.-PoznatomijedajeHanibal,jošdokminismostigli,skorosvakodnevno priređivao slična izazivanja, ali Scipion na to nijeodgovarao.

-JasenezovemScipion.-Upozoravamte,konzule,daniljudi,anikonjinisujeli.Sempronijegajeznačajnopogledao:-Daliserimskivojnikikadboriotrbuhom?Idi,istupisakonjicom

ioterajturuljupljačkašanadrugustranureke.Trubenisuprestajale.Neprijateljsejošnikadanijetolikopribližio

nasipu,inikadautolikombroju.Vojnici koji su još drhtali od noćne studeni, napuštali su šatore

gunđajući.Vatre jošnisugorele.Uostalom,konzul jerekaodaćeoninapastinaHanibalov logor,govorio jeda jeneprijateljobeshrabren,gladan,dagajeizmučilastuden....Sadsu,međutim,onibilinapadnutii to ih je zaprepastilo. Ko napada, uvek ima više izgleda na uspeh.Naoružavali su se, gunđajući. Pojedini su čak mrzovoljno grickalilepinjeiježiliseoddodiraledenoggvožđasabaljaioklopa.

U Hanibalovom logoru vojnici su se častili pečenim mesom izalivaligajakimvinomsaemilijanskihbrežuljaka.

-Držiteosedlanekonje-govorilisucenturioniKartagineobilazećitrupe-ičekajtenaznak.

-Namažitetelotoplimzejtinominećeteosetitihladnoću.Takoje

109

naredioHanibal.Sada su shvatili i čekali. Rimska i kartaginska konjica su se već

borileuravnici.VidećidaNumiđaniuopšteneskrećukareci,većdasve jače napadaju na Rimljane, konzul je, za slučaj da se Hanibalodluči pa izađe i sa pešadijom, naredio da istupi i jedna sicilijanskalegija, šest hiljada oprobanih boraca. Kao pojačanje odredio je dverimske legije, a u treći red postavio čete latinskih saveznikasastavljene od dvadeset hiljada ljudi, kao i galske, inače naročitoodanetrupe.

Konzuljeposmatraobitkusavrhanasipa.Nijetobilapoljskabitkau pravom smislu reći, već velika čarka u kojoj se više ogledalaumešnostnego snaga.Numiđani su seborilina sebi svojstvennačin:čassujurišaliskopljemuruci,čassepretvaralidabeže,okretaliseiizbacivalistrele,zatimseopetvraćaliiprviborbeniredzauzimali.

- Dobro se bore ovi varvari, ali uzmiču! - rekao je konzul, jakoudarajući dlanom o dlan. - Brzo ćemo ih oterati do reke tako dapešadijanećebitinipotrebna.

Numiđani su, zaista, postepeno uzmicali, ali neprestano okrenutipremaneprijatelju.

- Eno... već su stigli do reke... prelaze je... poraženi su. Sada je,Hanibale,kucnuonaščas!

Narediojepešadijidaprogonikonjanikeidapređeprekoplićaka.Polakojecelokupnarimskavojskakrenulaizsvoglogora.Šesthiljadavojnikaizprvogborbenogredalakojeprešlorekunamestugdeimjevoda dopirala do grudi i već su se peli na drugu obalu. Trebalo jeiskoristiti paniku koja je među Numiđanima zavladala i odlučnojurišatinaHanibalovlogor.

TitSempronijejenakonjuposmatraonapredovanjeprethodnice.-Kakopolakonapreduju,dođavola!-opsovaoje.Već su i druge legije stigle do reke. Sada je celokupna vojska

prelazilaplićacimaprekoTrebije.Na obalama je vazduh bio hladan; čim bi izašli napolje, vojnike

kojisusvedopojasagazilipoledenojvodi,prikleštilabiledenakoraihvatalaseponjihovimoklopima,ipogolomtelu;ledenivetarkojijedolazio izPadanskenizije nije imdavaodadišu; udovi su im zebli itrnuli,takodasujedvadržalioružje.

- Šta se tamo dešava? - upitao je konzul, zaustavljajući konja na

110

nasipudesneobale.Pošto su izvršili svoj zadatak i namamili neprijatelja, Numiđani

više nisu uzmicali. Sada su napadali uz divlje poklike i izazivalipometnju među rimskom konjicom. Konzul je naredio da trubepozovunazbor i smestiokonjicuporedpešadijekoja jeveć zauzelamestonakrilima. Sada je već skoro čitava rimskavojskabilaprešlaTrebiju, a i Tit Sempronije je, videvši kako vojska Kartagine usavršenom borbenom redu izlazi iz svog logora, shvatio da je reč opravojvelikojbiciidamuprepadnijepošaozarukom.

U istom trenutku kad su Numiđani pružali otpor i jurišali naneprijatelja,Hanibal jesvojimvojnicima,koji suseprethodnodobronahraniliizagrejalipićemivatrom,narediodakrenuprotivRimljanakojiuopštenisujeli,kojejeihladnoćavećonesposobila.

- Odnesite vatru pustinje i zagrejte te Rimljane! - dovikivao jeMaarbalu koji je istupao sa jezgrom konjice, držane u rezervi. - Idi,opkoli ih s krila i bićenaši!Veremi, ovi strašniRimljani samo su, ustvari,velikadeca!

Sada Rimljani nisu više videli ni konje, niti vojnike koji suiscrpljenii iznemoglizbogstudeni,nisuihvidelikaomršaveibedne,nego su videli deset hiljada odmornih i svežih konjanika koji slepojurišaju na neprijatelja, na četiri hiljade konjanika Tit Sempronija,premorene i promrzle. U centru su se nalazili bacači sa Baleara, zanjima je nastupala pešadija iz Hispanije i Afrike, sve sami iskusniveterani.Slonovisubiliraspoređenisbokova.Sadaihnisuupotrebiliprotiv pešadije, već protiv konja koji su, osetivši njihov juriš, bežaliprekobojištakaopomamni.

Pešadija je izdržala napad, a Hanibal, koji se nadao da će, podsnažnimdejstvombacača i strelaca, rimsku vojsku razdvojiti na dvakrnjadela,videojesadadajenjegovezadržaocentarkojistojičvrstkaobedem;ali,rimskukonjicujesavladaonadmoćnijibroj,atuklisujebacačisastrana.

Praćke su stvarale ogromne praznine. Ti bacači, navikli da odmalihnoguzarađujuhlebtačnimpogocima,bacalisuglatkišljunak injime probijali i štitove, i oklope, lomili udove i konja, i konjanika.Nijebilonačinadasečovekzaštitiod togsmrtonosnoggrađa;strelenumiđanskih strelaca su prema ovom strašnom oružju ličile naigračke.Pešadijajeodolevala.TitSempronije,bledaliprividnomiran,

111

nalazio se u centru i hrabrio je vojnike da ostanu jedinstveni. Taneprijatelj je svojom taktikom išao baš na to da napravi prodor uredove vojske, da izoluje pojedine kohorte i tako ih uništi jednu pojednu.Vojnici supuštali da ihubijaju,nisu semicali sa svogamesta.Paralisaniusledstudeniigladi,zbijalisuredoveiborilisepoinerciji.

Hanibal,kogaječitavavojskaodličnovidela,zaogrnutpurpurnimogrtačem koji se talasa na vetru, jurio je u galopu na svom belomkonjuduž redovavojske ipokretima rukepokazivaona ciljevekojevaljapogoditi.

Dobro su shvatili njegovepokretebalearski bacači koji su, poštosuodbiliidesetkovalikonjicu,počelidakamenujulegije.

-Slonoveucentar!Zapovestjepreletelapunskeredoveimasaslonovajepremeštena

skrilausrcerimskepešadije.Čvrstizidvojnikapočeojedasetalasaiuzmiče; boreći se i dalje protiv neprijatelja, vojnici su se laganopovlačilikaomanjimbrežuljcimaitajnozauzimalinovepozicije.

ZablistalesuHanibaloveoči.PogledaojeonuvernogNebuha,kojijestalnobiotu,krajnjega,iosmehnuose.

-Došaojetvojtrenutak,Magone.-prošaputaoje.Rimljanisuse,kaodaihgoninekizaoudes,približavalibusijikoju

jenoćuzauzeoMagonsasvojihhiljadupešakaiistotolikokonjanika.Iza leđa pešadije najednom se začula velika graja. Dve hiljadeodabranih veterana s leđa su napali legije, već potpuno iscrpljenepetočasovnom borbom. Tit Sempronije je prekasno primetio da jezapao u gvozdeni obruč koji se sve više steže. Hanibal, koji je sveposmatraosavrhanasipa iočekivaoporaz legija,začudiosekada jevideodaje,uprkosnavaleslonovaiMagonovihveterana,onoostrvopešakaostalonerazbijeno.

Iakosubilibezkonjice,iakosubilidesetkovaniiodgladiimrazaiscrpljeni,legionarinisuuzmicali.

Zasutikišomusijanihstrela,slonovisupočelidauzmičuiuplašenoriču,uspinjalisejedanprekodrugoga,guraliiunosilinereduredovesamihKartaginjana.

Kao iskusan vojskovođa, Hanibal je shvatio opasnost i smestapojuriopremacentruneprijateljskevojske.

- Vodite ih udesno! - vikao je, dok je rukompokazivao u pravcurezervne vojske sastavljene od cispadanskih Gala s ove strane Poa,

112

hrabrihkadaimjesudbinasklona,aliizačasupanicikadgosenađuunepovoljnojsituaciji.

Kadasuihrazjarenislonovinapali,Galinisuizdržali,zbunilisuseirazbežalinasvestrane.

Konzul,kojijevećbioizdaonaređenjedaseupotrebeterezerve,videvši da mu je propao i poslednji oslonac, shvatio je da je danizgubljen.Od tog trenutkanestalo je svako jedinstvomeđudelovimavojske.Kohortesuseizmešale;opkoljenesasvihstrana,legijesusadamislilesamonatokakodaseprobiju i izbegnupokolj.Desethiljadavojnika latinskog imena, pošto su obrazovali klin, probili su krugjurišajući protiv četa Numiđana pomešanih sa kohortama Gala, azatim se, stalno se boreći, uputili ka Placenciji. Poneli su se takohrabrodaseneprijatelj,poštonijebioustanjudaihslomi,nijeusudioda ih progoni. Na drugim bojištima su do vrhunca došli zbrka,ispreturanostiizbezumljenost.

Hiljadeljudirazbežaloseupravcureke;pokoljjebiojeziv;mnogisu opkoljeni i zarobljeni, amnogi se, opet, udavili u talasima reke...Samomalomdeluvojske,kojijesebismukomprokrčioput,pošlojezarukomdasevratiulogor.

Padalajegustakišasasnegom;studenjebilatakojakadaljudi,nisjedne,nisdrugestranenisuvišebiliustanjudadržeoružje.Mnogisupadali i tu,u sneguostajali. Sobezaraćenestranebojne trubesupozivalevojskunaokup.Idućiposmrznutomblatu,slonovisupadalinaprednjenoge,rušiliseituostajalinepomični.

Uprkos oduševljenju zbog izvojevane pobede, Puni nisu imali nisnage,nitismelostidapređuTrebiju.

Spuštalasenoć,studenanoč.Razbojištejebiloposejanomrtvima.Uzvicipobedeiagonijepolakosusestišavali.

Posrćući, Hanibalovi vojnici su se dovukli do logora i, mrtvi odumoraizime,padalipodsvoješatore.

Kišajelilabezprekida.MagonjetihoušaouHanibalovšator.-Pobedilismo.-rekaoje.Bratmunijeništaodgovorio.Sedeojeporedsudasažarominemo

posmatraoplamen.Učitavomlogoruvladalajemučnatišina.Jedanzadrugimušle supotompojedine starešine:Maarbal,Giskon,Kartalon,Hanon.Ionisućutali.Očisuimodstrašnogumorabileskorosasvim

113

ugašene.-Izgubilismogotovosveslonove.Nekisunastradaliodhladnoće,

anekiodrana-rekaojeGiskonprigušenimglasom.-Polovinarimskevojskeostalajenabojištu-dodaojeMaarbal.Hanibaljepodigaoglavu.-NeuobražavajtedaćetepojuritiuosvajanjeRima!-uzviknuoje.-

Izvojevalismopobedu,alismojeskupoplatili.Rimljani,zaista,mogudabuduzahvalnisvomglavnomsavezniku:zimi.

-Studennamjeodnelapolovinukonja-dodaojeMaarbal.Hanibalgajenetremicegledao.-Aljudi?-upitaoje.-Nismoihbrojali-odgovoriojeGiskon.Maarbaljenemarnoslegaoramenima.- Imamo ih još dovoljno, Hanibale, da možemo krenuti na Rim,

samoakotitohoćeš.- Između nas i Rima stoje planine koje se bele, tamo u daljini -

rekaojeHanibalpokazujućirukomnajug.-Dalićemoihpreći?- Zar ti sumnjaš, ti koji si prešao Alpe? - nastavio je Maagon

Maarbalsmeloiodvažno,kaoiuvek.U isto vreme stupio je Tit Sempronije u Scipionov šator. Dvojica

konzulasusepogledala,neprogovorivšinijednujedinureč.Posledužegćutanja,oglasioseScipion.- Pošto si ovde - rekao je tiho - zaštome ne ubiješ i zašto se ne

ubiješ?

114

IX

MARŠPOBLATU

NaForumusenarodbunio.Istog jutra novi konzul, Kaj Flaminije, napustio je Rim da bi

sustigao vojsku, a da prethodno nije ispitao volju bogova, nitisvetkovaolatinskeferije.

USenatujezavladalozaprepašćenje.Reč je uzeo Kaj Prokulo, čovek koji je bio poznat po svojoj

mudrosti. Kad je počeo da govori, u znak žalosti je pokrio glavutogom.

- Jadrhtim i strepim - rekao je -kadamislimo sudbiniRima, jerkonzuli nemare za svete obrede i ne poštuju bogove. A sanjamo opobedi ipitamobogauMarsovomhramuzašto jenapustioRim!Čulismo kako se onaj Tit Sempronije potpuno ništavnim rečimaopravdavaozbogporaza,najstrašnijegštosmogadosaddoživeli.Kaodamineznamodajeionismevaovračevekojisumugovorilidaneprihvataborbu!

- Ipak, on je i dalje zadržao svoj položaj, dok je Publije Scipion,koji je spasao vojsku i ratna znamenja i, teško čak bolestan, doveodesetkovane legije Placenciju, uklonjen s položaja vojnogkomandanta - uzbuđeno negodujući, prekinuo ga je Kvint Fabije,ustajućisasvogsedišta.

- Dobro si rekao, Kvinte - obratio se onda ovomeKaj Prokulo. -Ipak,bašsunamScipioniizvojevalipobede.GnejjepotukaoizarobioHanonauHispaniji;Hazdrubal jeprisiljendasepovučesonestranuEbra... U Hispaniji pobeđujemo, jer verujemo; u Italiji, neprijateljlogorujenanašojzemljiiuovomtrenutku,možda,većprelaziprekoApenina,idenaRim.

-Difaveantconsules!13-povikalisupojedinisenatori.-BogovinapuštajuRim-nastaviojeozbiljnimglasomKajProkulo

115

- kad konzuli prvi preziru i omalovažavaju bogove. Svakog danapojavljujusesvakojakizlokobniznaci,svenovačudanasiznenađuju,nijedna žrtva nije u stanju da ih osveti. Da li je potrebno da vaspodsećamnastrahotekojesuseizdešavale?TrebalidavaspodsećamkakosusenaSicilijiurukamavojnikastrelesamepalile?

-Aštabiti,o,Prokule,rekaooonomnašemkonjanikunaSardinijikome je u ruci izgoreo štap kada je pošao da obiđe stražu nazidinama?-prekinuogajejedansenator.

-Nanekolikomestaupalilesusevatrenamorskojobali!-povikaojedrugi.

-URimujeizdvaštitaprobiokrvavznoj!-dodaojetreći.Ondasezagrajalosasvihstrana.-UTuskulujegromubiotrivojnika!-NaSicilijisesmanjiokrugsunca!-UPrenestujepadalousijanokamenje!- U Arpima se sunce borilo sa mesecom, a na nebu se pojavile

palme!-UKapenisuljudividelidvameseca!-UCerijeizizvoraizbijalavodapomešanaskrvlju!-UAncijusužnjelikrvavoklasje!-UFakrijiseotvorilonebopasepojavilazaslepljujućavatra!-UKapuijestatuubogaMarsaoblioznoj!-Ljudisuvidelikozenakojimajeizraslavuna...videlisukokoške

kojesusepretvorileupetloveipetlovekojisupostalikokoške!Energičnimpokretomruke,KajProkulojezatražiodasesenatori

umire.-Ćutite!Svetoznamo.Senatjevećodrediodaseprinesužrtveida

se u hramovima postavePulvinares14. Jupiteru smo prineli na žrtvuzlatnustreluodpedeset librica,apo jednusrebrnu Junoni iMinervi.NašematronedalesuprilogezaLectisterniu15,aodržanesuisvečaneSaturnalije...Ali,štasvetovredikadakonzulodkogaočekujemospasnapušta grad s prezrenjem i ne osvrće se na znamenja koja namotkrivajuvoljubogova?

TadasepodigaoKvintFabijeMaksim.Narodjeuzaludzahtevaodanjegaizaberuzakonzulaidiktatora.Biojetočovekpoznatposvojojmudrosti,potomakslavnelozekojasekodKremerežrtvovalazaspasotadžbine, čovek koga su na sednicama, i na svim drugim mestima

116

najvišeslušali.Svisusadazaćutali.- Mi samo pričamo, i pričamo, a Hanibal napreduje. Jedino bi

bogovimoglidakažukoigdečegazaustaviti.Miimamodvakonzula,Kartaginaimajednogiskusnogvojskovođu.Kartaginaimačovekakojijeodsvogdetinjstvaživeonabojnompolju,sina inećakaodvažnih ihrabrihvojskovođa.On jeveliki znalacvojneveštine,anašikonzuli,nažalost, tuveštinumoraju tekdaučenabojnompolju, i topocenukrvi.Vikažete,senatori,dajekonzulnapustioRimneobazirućisenaznamenja.Tonijedobro,alimizbogtoganesmemoželetidabogovinašedomovinenapustekonzula,ilidanapustenašeoružje.

Svisusenatoriustalisasvojihmestaiispružilirukeuvis.-Quodfelixfaustumquesit!16-jednoglasnosupovikali.GdejeHanibal?Topitanjejesvenjihmučilo,alinikonanjeganije

znaodaodgovori.Zastrašeniglasnicinisusmelidanapusteutvrđenegradove.JednisugovorilidaseonjošjednakonalaziuBononijidabikako-takonadoknadioštetuštosumunaneledvebitkeisurovazima,drugisutvrdilidajevećprešaoApenine,alinakojemmestu-tonikonijemogaotačnoreći.

Senat je svakog dana dobijao pogrešne izveštaje. Jednog dana jeizveštajglasio:

„HanibalsespustiodolinomMagreisadjeuLuni.”Idućeg,pak,jutraizveštajisubilipotpunodrugačiji:„Ne,spustiosenizLimuisadjeuPistoriji.”„EnogauFezuli.”„Ne,onjevećzauzeoArecij.”GnejServilije,drugikonzul,koji jeostaouRimu ikogaFlaminije

nije udostojio čak ni toliko da ga zapita za mišljenje, nastupio jeodvažno:

- Ja se plašim, senatori, da se ne ponovi kobna greška TitaSempronija, koji je u svojoj zaslepljenosti prezreo mudre saveteScipionove samo zato što je želeo damu pripadne sva slava... slavaporazakodTrebije.FlaminijejeotišaosamuUmbriju,hvališućisedaće u Rim dovesti Hanibala okovana u zlatne lance... Da smo pošlizajedno,bilibismodalekojači. Imenovalistedvakonzula,a imate,ustvari,samojednog.KakvuvlastimaFlaminije,kadjeotišaoizRima,apritomnijeponeožrtvenaznamenja?

Vi znate da znamenja ne slede onoga ko iz Rima odlazi kao

117

privatnolice;međutim,kojebezznamenjaotišao,nemožeihutuđojzemljiuzeti.

Senatori su ćutali, jer je i njih obuzimao strah koji je osećaoServilije. Konzul je sa sobom poveo svoje legije i išao premanepoznatom cilju: nije znao da li će sresti Hanibala, ili će se ovajiznenadapojavitipredzidinamaRiam,ukolikosezaputioMaremom.

Povodeći se za netačnim vestima, koje su u isto vreme bile injegovodubokoličnoubeđenje,Flaminijejeuistomtomćasu,kaodajeunjegaušaonekizaoduh,išaoputevimaUmbrije.SmatraojedaseHanibalnalaziuAreciju, teda će tamomoćida gaopkoli uzpomoćsvojihlatinskihsaveznika.

Iscrpljeni forsiranimmaršemudugimetapama,vojnicisukrajemmajastiglipodzidineArecija.

Grad je konzulu poslao u susret taoce, zaklinjući se na vernostzajednici. Što se Hanibala tiče, tvrdili su da ga nisu videli, niti im jepoznatogdeseonnalazi.

FlaminijeseulogoriouArecijuituostaodačeka,obuzetstrahom.ŠtaćesedesitiakoseHanibal,kakosepronoseglasovi,spustiou

LunuiprekoMaremeideupravcuRima?PlašioseFlaminijeisametakvepomislipaječakizgubionekoliko

danakolebajućisedalidaistimputemkrenenazaduRim,iizložiseopasnostidanestignenavreme.

Konjanici,poslatiuizviđanjeupravcuFezule,donelisumutačnevesti.

-Slavnikonzule,HanibaljeiznadPistorijeprešaoprekoApeninaisadžariipaliduždolineArna.

Flaminijejeprebledeo:-Zarjeprešaoreku?ZaridepremaVolateri?- Ne, slavni konzule, reka se razlila i preplavila čitav kraj od

obronakaApeninapasvedošumovitihbrežuljakakojiseprotežudoVolatere.Nizijasepretvorilauneprohodnumočvaru;onidedužreke,držećisekraja.NjegovalakakonjicavećjestiglauFezule,kojamusepredala,istovremenosebunećiprotivRima.

StiglisuiglasniciizSenata:Neka se konzul Flaminije sa svojim legijama povuče u Umbriju i

neka se dobro ušanči pored tvrđave u Spletiju. Neka tu sačeka legijekonzulaGnejaServilijainekaseneupuštauborbusvedokobakonzula

118

nebuduprisutna.Znamenjasuusadašnjemtrenutkunepovoljna.Flaminijejesrditopocepaopismo.-Neka se senatori latemotike kad im je strahpomutiomozak! -

ljutito je uzviknuo. - A što se tiče njihovih znamenja, ja se toga neplašim i smejem se tome kao što se i svaki žrec smeje kad susretnedrugogžreca.

Naredio je da se iz šatora iznesu bojna znamenja i da se sazoveratnisavet.Posvomobičaju,govoriojedrskoismelo:

- Oni matorci me zovu natrag, a Hanibal pljačka zemlju ipodbunjujegradovelatinskezajednice.Pridobijazasebenarodekojisunamaodani,amičekamomeđuovimzidinamakaodasmospremnidamudozvolimodanasopsedne,ilidanasstignekadasebudemouRimvraćali.Janeznamkakvojevašemišljenje,štavisavetujete,alijamislimdapostojisamojednorešenje:boritise!

Zamislilisuse i tribuni, iprefekti, i seniori;neodlučni,nisumoglidasesložeštadaseradi.

- Jamislim,o,Flaminije - rekao jeBebije,najstariji tribun -dabibilopametnosačekatidokstigneGnejServilije,alinikakonesmemoostatizatvoreniuzidinamaArecija.

-Ajamislim-uskočiojedrugi-dabibilopametnodobitištovišenavremenuisačekatizgodantrenutak,stimdanašakonjicaHanibalučarkama stalno dosađuje, samo da se nikako ne upuštamo u borbupotpuno.

- Moramo Hanibalu preprečiti put, ali tako da se u bitku neupuštamo-savetovaojetreći.

Flaminijejegnevnoudarionogomozemlju.- U ime bogova, ili furija iz pakla! Ostanimo onda ovde pored

zidina Arecija, jer je ovde naša otadžbina! Hoćete, dakle, da namHanibalumakne iz ruku,hoćetedagapustimodapljačkapo čitavojItaliji,amidaostanemoovde ida,doknasnezahvalnaotadžbinanepozove, izigravamo ulogu Kamila? Ah, Jupitera mi Ultora, ja nisamzatokrenuo!Iznesitebojnaznamenjaidižitelogor!Doveditemikonjainekatobudeodgovoronimaštosedeustolicamaodslonovekosti!

Hitro jeskočionakonja, takodaseživotinjauplašila, ritnulase iističasposrnula,povukavšizasobomisvogkonjanika.

-Diomenavertant!17-povikalisusenatoriicenturioni.-O, Flaminije, ne valjaproklinjati bogoveu trenucimakao što je

119

ovaj!-Bojnaznamenja!Napredsbojnimznamenjima! -vikao jebesno

konzul,dižućisenanoge.-SudbinaRimanenalaziseuutrobinekogjagnjeta,nitiuhranisvetihpilića!

ZastavnikjepogledaoFlaminija,užasnutonimštovidiičuje.- Nekami bogovi pomognu, ali ja nemogu da iščupam koplje iz

zemlje.-Ah,nekase srdžbaHekate iFurija sručinamene!Moradasi ti

jedanodonihštosudonelipismoSenata-vikaojekonzulvansebeodsrdžbe i iščupao koplje sa bojnim znamenjem, duboko zabijenim uzemlju. - I zapamti da ni na nebu, ni na zemlji nema sile koja biFlaminijasprečiladasebori!

Preneražene vojne starešine su, uplašene konzulovombezbožnošću, kao i kobnim znamenjima, išle ćutke, ali su vojnicipozdravljaliFlaminijaradosnimpoklicima.IšlisuceotajdanupravcuKortone, tako da su se prethodnice obe vojske već srele. Gust dimuzdizao se nad ravnicom. To je Hanibal nemilosrdno pljačkao čitavkraj,samodabineprijateljaprisilionabitku.

IzmeđuArecija iKortonegorele sukuće, au ravnici, upodnožjubrežuljaka,krstarilajepotpunoslobodnonumiđanskakonjica.

SmatrajućidanijezgodnodasezatvoriuKortonikojuneprijateljmože da zaposedne, Flaminije je čeznuo da na sve načine dođe dovelike poljske bitke i približavao se laganimmaršemTrazimenskomjezeru, i tobašonommestugdeseravnica između jezera ivisoravninagloprekidala.

Konzuljenatommestusmestiosvojelegije,auravnicunaspramnjega,polakojepristizalaitusesmeštalapešadijaKartagine.

***

-Zakasnilismonasastanak.Hanibal se peo dolinom Renusa, idući pustim klancima koji su

izgledalistravičnijeodonihalpskih.Stiglisuumaju,alijejošbilosneganatimplaninama,okojimaoni

jedva da su što čuli, a kojimaHanibal nije pridavao nikakav značaj.Smatrao je da će se, čim pređe Alpe, pred njim ukazati Rim, veseledoline,Hesperidinivrtoviukojimavladavečitoproleće,odnosno,daće pred njim biti Italija! Dočekala ga je, međutim, teška klima,

120

odvratne,varljivemagluštine,kišekojeneprestanopadaju,dugazimakojojnemakraja.

LakojebiloMagonudakaže:„Štaradiš,Hanibale?ZaštoneidešnaRim? Put ti je slobodan. Pobedio si dva konzula, uništio si najboljelegije, zaštone idešnaRim?”Postojale su teplanine!Ako je njemuikadspominjaoteplanine?Galisugovorili:„KadapređešprekoAlpa,sve jedrugolako,ondaćeteodRimadeliti teknekolikobrežuljaka!”Njemusu,međutim,teplanine,tiApenini,izgledalikaonepremostivaprepreka. Od podnožja do samog vrha prekrivao ih je samo sneg.Posle Trebije, pokušao je da ih pređe dva puta, ali je sneg naprelazimabioduboknegdeivišeoddesetaršina.ČakninanajvišemvrhuAlpanijebilosneganizapetinukolikogajebilonaApeninima.PokušaojedaseuspnedolinomTrebije ipređeuLiguriju.Tosumusavetovaliigalskivodiči:

- Tamo ćeš, Hanibale, sresti narod koji ti je naklonjen, kojimrziRim,kogaRimljaninikadnisuuspelidapokore.

Konji su upadali u sneg do samih sapi; vojska je morala da sezaustavi;putjebionemoguć.

- S one strane jemore,Hanibale, tamo je večnoproleće,morskeuvaleukojimatokomčitavegodinecvetajuruže.

Skrenuo jeupravcuPlacencije i tu se sukobio saSempronijevimlegijama.SempronijevavojskavećsebilasjedinilasaScipionovom,astigli su im i novaci iz Etrurije. Desila se bitka u kojoj se pobednikteškomogaoznati.Hladnoćaihjeopetrazdvojila.Hanibalsezatvoriou Bononiju, Sempronije u Luku. A kada su u martu nastupili toplijidani,jošjednomjepokušaodasavladaApenine.

- Kreni duž Renusa, Hanibale - govorili su mu Gali. - Izbićeš uPistoriju,tamoćešnaćivelikezalihežita.

Ali,snegjenaprelazimajošbiodubokdesetaršinaionjemoraodasačekakrajaprila.

-Zakasnilismonazakazanisastanak!JestedajeSenatuKartagineobećaodaćepredzidineRimastićio

novembarskim Idama. Jeste, ali su postojale te planine o kojima ondotadpojmanijeimao.

-KonzulteočekujeuAreciju-reklisumuobaveštajci.Kaoiuvekkadasumugovoriliostvarimakojesumunepoznate,

okrenuo je lice na drugu stranu. Sve što se nije odnosilo na veštinu

121

ratovanja,izazivalojekodnjegaosećanjeprezira.-AštajetoArecij?- To je grad koji je ranije pripadaoEtruriji, a sada je pod vlašću

Rima.Hanibalsenamrštio:- Etrurci? Sećam se...Moj otac je govorio da su nam oni izvesno

vreme,doksmoseboriliprotivGrkanaKorzici,bilisaveznici.Bilisumoćni,alirazjedinjeni.NajpresuihpobediliGaliizPadanskenizije,azatim i Rimljani. Ali su ih pobedili tek kada su oni zanemarili vojnuveštinu,kadasupotpalipoduticaj grčkekulturekoja ih jeoslabila iraznežila.Dakle,štajeArecij?

-Toječvrstgrad,opasanzidinamaodkamena.-Jaćuutajkamenigradzatvoritikonzula!Kojekonzul,Scipionili

Sempronije?-URimusu imenovaninovikonzuli.OnajkojisenalaziuAreciju

zoveseKajFlaminije.IzrazpotcenjivanjaseponovoocrtanaHanibalovomlicu:- Kako Rim misli da njegovi konzuli pobeđuju, kad svaki čas

postavlja nove. Čak i kada uči kroz ceo svoj život, čovek ni tad nemože da savlada vojnu veštinu, a ti građani izlaze iz svojih vila, iztrgovinei,najednom,bezikakveprethodnepripreme,postajukonzuli.Uvekćebitipobeđeni!

Sada su već jahali niz doline koje su se postepeno širile i zbogzelenila po padinama postajale sve privlačnije. Giskon, koji je jahaopokrajHanibala,ispružiojerukupremaizlazuudaljini.

-SamoštonismoušliuEtruriju,o,Hanibale.Nekabogoviodlučeda ovaj narod nađe samog sebe i listom se digne na ustanak protivRima!

Hanibaljeslušaodubokozamišljen.-Nekatebogoviusliše-rekao je. -Ovooklevanjenarodakoje je

Rimpokorio,zamenepredstavljanajvećerazočaranjekojesamikaddoživeo.Misliosamdaćeovazemlja,čimstupimnatleItalije,buknutikao lomača i da će svi njeni narodi ustati protiv rimskog ugnjetača.Međutim, vidim sve same neodlučne i malodušne narode. PridružionamsesamoneznatandeoGala.Ati,Giskone,dalitimislišdaćenamse sada pridružiti Etrurci, Umbri, Sabinjani, Bruti, Apuli? Iznenađensamimnogorazmišljamozagonetkamaovograta.Zasadništaneide

122

kakosamzamišljao.-Osimtvojihpobeda-prokomentarisaojeMaarbal.UsneHamilkarovogsinajedvadaserazvukošeuosmeh,prenošto

reče:-Pobede?Setisesamorečivelikogvojskovođe:„Jošjednaovakva

pobedaijasampropao!”Sećašlisekakoseonzvao?-Da,Hanibale.BiojetoPir.-Asaddatikažem:Svakamojapobedakoštamemnogoljudskih

života koje niko ne nadoknađuje. Dok smo prelazili Alpe i Pirineje,izgubili smo trideset šest hiljada vojnika, a pridružilo nam se svegadeset hiljada Gala. A koje nadoknadio one što su ostali kod Ticina iTrebije? Niko! Sada možemo očekivati nešto od Etruraca, Umbra,Apula,aliništaodKartagine.

-Pogledajonamo,Hanibale,većsevidezeleneravnice.Izašlismoizmračnih klanaca. Odavde pa sve do Rima više ih nema! Ali, zaštoočajavašupogleduKartagine?

-O,jadobropoznajemsvojesugrađane.Senatćebučnoproslavitimojepobede,prinećejavnežrtveBaalu,aliminećeposlatini jednogjedinog vojnika, ni jednu jedinu lađu. Hanon otuda budno pratimojpohod, spreman da iskoristi svaku moju, ma i najmanju slabost.Pogledaj me, Maarbale: Mi se možemo uzdati samo u našu snagu isamosnjomračunati!

Pistorija je otvorila kapije pred punskom vojskom, Fezula ga jedočekala sa vatrama radosnicama. Etrurijaje uvek bila potpunoneprijateljski raspoložena premaRimu i spremnada iskoristi svaku,mainajmanjumogućnostdasedignenaustanak.

Hanibal jemlade ljudepozvaodastupeuvojsku.Došlo ih jevrlomalo.Poglavicesuseizvinjavale:

-Većdugonismoratovali...-DajtenamvodičekojićenampokazatinajkraćiputuArecij.-Najboljijeonajputkojivodidužplaninskihobronaka,alijeisto

takoinajduži.-Jahoćunajkraći.-Najkraći idedolinomrekeArnus, ali se reka razlila i preplavila

dolinu.- Već nam je dosta planina - govorili su afrički vojnici - daj nam

ravnicu,o,Hanibale,iborićemosekaoštoseborimoupustinji.

123

Hanibaljeodabraonajkraćiput.Poštosuprevalilinekolikomilja, izvidnicajezaludtražilavodiče.

Etrurskivojnici,kojisubiliuodstupnici,reklisudasuprimetilikakosusevodičiudaljiliupravcuplanina.VidelisudaHanibalnijeodabraosiguranputibiloimjemilijedapobegnunegodasnoseodgovornostzateškeposledice.

Ravnicasepretvorilaumuljevitu,opasnumočvaruukojojsegubisvaki put. Ipak je, posmatrana sa obale, ličila na neku izuzetnoprivlačnuravnicujerjeponjojraslaprelepa,svežatrava.

Hanibal jenačelovojskepostavioafričkeihispanskekonjanikeikomoru, da bi, ukoliko se negde zaustave, pri ruci imao sve što jepotrebno.

Galejestaviousredinukako,malodušnikakvisubili,nebibežali,a odstupnicu je poverio Magonu i konjanicima iz Numidije, da biobuzdavalislabićeionekojisusklonibekstvu.

Otpočeojejakotežakmarš.Uskorojeblatobilodopojasaljudima,konji su jedva, smukomnapredovali. Tamogde tonisuni najmanjeočekivali,nailazili sunaogromnepukotine idubokekanale.Upadalisukonjiivišenisumoglidaizađu;pešaci,kojejenadnovuklatežinanjihovogoklopa,nestajalisu,čestoibezjauka.Gali,kojisu,inače,bilinaročito teškonaoružani i skloni tomeda lakogubeprisustvoduha,bezvoljnosuseprepuštalisudbiniitonuli;kobipao,višenijemogaoda ustane; onaj kome bi pošlo za rukom da izbegne dubokamesta,tonuoje-savladanumorom.Zelenaicvećemobraslaravnica,poštobiprogutalanastotinetelesa,ponovojepostajalalepaiprimamljiva.

Jašući na jedinom slonu koji im je preostao, Hanibal je išao kaogonjenudesomjačimodnjega.Posmatraojesavisinekakomočvaragutailjude,ikonje,aliseiznjegovihustaniječuonijedanjauk,nitisunjegoverukenapravilenekipokretočajanja.

Natrag se nije moglo, trebalo je ići napred i pronaći čvrsto de.Takosuišlitrinoćiičetiridana.Navečesuseokupljaliokokola,kaooko nekih spasonosnih ostrva. Niko nije bio u stanju da sklopi oči izaspi. Išli su napred po inerciji. Nebo je bilo vedro, preko dana jevladala nepodnošljiva vrućina, a kad je padala noć zgusnule bi sestudenemagleodkojihsekočeudovi.

Ogromnamasakretalasećutkenapred.Čulosejedinojednoličnozapljuskivanje vode. Išli sunapredkaounekomsnu.Tamoždaviše

124

nigdenazemljinemačvrstogkutkanakojibisemoglonogomstupiti!-Ovojenašgrob,božanskiHanibale-Giskonovglassejedvačuo,

bio je skoro sasvimprigušen. Umislima on je video viseće vrtove uKartagini, svoj raskošni triklinij; činilo mu se da čuje kreštavi glaspaunovaiždralovakojiseigrajuuograđenomprostoru.

-Kuda idemo,božanskiHanibale? - zapitkivao jeMaarbalkoji seveć nalazio u stanju kada čoveku izgleda da postoji i ono što nepostoji. - Ili se čitava Italija pretvorila u močvaru, ili su Rimljanipotopilizemljudabispasligradove?

Hanibal se uzdizao na slonu i, podižući ruku na čelo da bi očizaštitio od sunca, pokušavao da sagleda daleki horizont, ali mu sečinilodajedaljinauvijenaunekumaglu.

-Vidišliplanine,o,Maarbale?Zarseovamaglanikadanećerazići?Planinemoradasusasvimblizu.

- Šta govoriš, Hamilkarov sine?! - povikao je Maarbal. - Plaveplaninesuprednama,samoštoihnedodirujemo,alisuseodpretridanaudaljile.

-Plaveplanine?Javidimsamomaglu!- O, božanski, tvoje su oči umorne i crvene! Naredi da se

zaustavimodabitegrčkilekarArgiriospregledaoilečio.- Nije sad vreme za zaustavljanje; kad stignemo na čvrsto tle,

pozvačeštvoglekara.Kad jenastupila trećanoč,mrtviodumora inespavanja, ljudi su

polegalikudkoji;ponagomilanimkolima,povolovimaikonjimakojisupretogautonuliublatoiudavilise;svudagdesemogaonaćikakavsuvkutak;podsećalisutakonanekoostrvo.Četvrtogdanauzoru,izdaljine su se začuli radosni poklici. Izvidnička konjica pela se pokamenitom i suvombregu; na nebu su se ocrtavale njihove siluete ikaobrodolomnicikojisusedomogliobalemahalesvojimogrtačima.

- Zemlja! Zemlja! - klicala je ogromna gomila u kojoj su biliizmešaniiljudi,ikonji,ikola.

Ljudisuličiliprenaavetinegonaživeljude;najzadsusedočepalisuvog tla i, onako blatnjavi imokri, padali su kaomrtvi i odmah tutonuliuduboksan.Iživotinjesusebacalenazemlju,uživalevaljajućise po prašini, tako da je uskoro izgledalo da na čitavoj zemlji nemanijednogdrugogprostoraosimtogkojisecrniodnjihovihtelesa.

Hanibaljepogledaookosebe,aizgledaojekaodasetekprobudio

125

izdubokogsna.-KakvujesjajnuprilikupropustiokonzulFlaminije-tihojerekao.Žarkojunskosuncejebrzosušilousnuluvojsku,koromodblataje

prekrivajući.Došaojegrčki lekar.DugojegledaoucrveneisuzneHanibalove

oči, a onda ih pokrio zavojem kako bi ih zaštitio od štetnog dejstvasunčevihzraka.

-BožanskiHanibale-šapnuomuje-tvojelevookojeizgubljeno,moždazauvek.

Hamilkarovsinjenapraviorezigniraniprezrivpokret.- Nisumi potrebna oba oka - rekao je odsečno - kako bih video

propastRima...iliKartagine.

126

X

LEGENDAOTRIKOBNA„T”

Izmeđujezeraiplaninapostoji jedanveomauskiputkoji,kaodaje tu ostavljen iz samo jednog razloga, da bi se na njemu moglepostavljati zasede. Dalje se proteže prilično široka ravnica, zatimbrežuljci.HanibalsetuulogoriosasvojimAfrikancimaiHispancima,bakarske bacače i laku pešadiju odveo je s one strane planine, akonjicuzgodnosakrioupodnožjubrežuljka,znajućidabionaodatle,kada Rimljani uđu u onaj uski prostor, ovimamogla da zatvori sveputevekojiodjezeravodeuplanine.

-Ovojedobropostavljenazamka,veomasličnaonojkodTrebije-rekaojeMagon,smešećise-alizarti,Hanibale,smatrašdasurimskikonzulistvarnopravidečacikadamislišdaćesedobrovoljnobacitiučeljustivuku?

- Neka Baal i Astarta oproste tvojoj naivnosti, o,Magone, - krozsmehjeodgovorioHanibal-alija,zaista,mislimdasurimskikonzulipravidečaci.Idosadsunapravilimnogodečačkihgrešakaisigurnoćeihponoviti.Zar jedanFlaminijevredivišeod jednogSempronija?Nekaže se zalud da je rat posebna veština! Kad rat ne bi bio posebnaveština, onda bi bilo dovoljno postaviti dva reda ljudi naoružanihsabljamainareditiimdasepobiju.Tobibiopokoljukomenijedna,nidrugastrananebipobedila.Samobinekinovajlijamogaodaupadneu ovu klopku. A šta je Flaminije nego najobičniji novajlija?Nema nimesec dana kako je postao konzul. Dobio je vlast, a kada se vlastdobije tako iznenada, bez prethodne borbe, opija ona kao vino. IFlaminijajevlastopila,kaoštojepretogaopilaSempronija.Scipionanijejeronpripadaporodiciratnika.UbeđensamdaFlaminijeverujeiu ono najgore što se o nama govori. On sigurno veruje da ja višenemamsnage,dajemočvaraprogutalapolovinunaševojske,dasamoslepeo,dasamizgubiocelokupnukonjicu...usvetoFlaminijeveruje!

127

Hanibal se ispeo na najvišu tačku brežuljka na kojem je biosmešten njegov logor. Sa togmesta Trazimensko jezero se videlo usvoj svojoj lepoti, ličilo je na malo srebrno more oivičenosmargadima; videla su se njegova dva ostrvca koja su podsećala natrireme, a tamo dalje protezala se zelena Umbrija sa ljupkimbrežuljcimaobojenimplavetnilom.

- Vidiš li tamo - upitao je Hanibal brata, pokazujući rukom kazapadu - kako se Flaminijeve legije sijaju na jutarnjem suncu?Progone Hanibalovu odstupnicu, odstupnicu desetkovanog iiscrpljenog Hanibala, a već sutra, pre zore, ući će i u tesnac u koji,kakotismatraš,oprezanvojskovođanikadanebiušao.AliFlaminijenijenioprezan,nitirazumanratnik.

-Saplaninasespuštamagla-rekaojeMagon.- Kao i svake noći početkom leta; sutra u zoru širiće se ta naša

dobrasaveznicanadjezerom.StiglisuihMaarbaliGiskon.-Neverujemdaćedoćidobitke-rekaojeMaarbal,pokazujućina

legionare koji su se ravnicom lagano kretali. - Nemamo dovoljnokonjicedaihopkolimo;nemamovišeslonovadaimsmestauništimocentar, a Flaminije, s druge strane, sigurno neće pokušati da nasnapadnenanašimbrežuljcima.

- Sutra u podne od tih legija postojaće samo delići kojima nećeimatikodarukovodi!- ironičnojeprokomentarisaoHanibal,silazećisabrežuljka,vraćajućiseulogor.-VećmijejasnokakavječovektajFlaminije: mlad je, uobražen i ludo smeo; ne služi se obazrivomtaktikomzmije,većslepomibezumnomtaktikombika.„AkoRimljaninapadnu Hanibala, Hanibal će pobeći”, takvo je njegovo čvrstoubeđenje. Prema tome, on će ući u zamku koju sam mu postavio.Pogledajte,maglasespuštanadjezerom.

Iz pravca Favalta, Monterala, Četona, dugački pramenovi maglekretali su se sporo ka ravnici i vrlo postepeno prekrivali niskebrežuljke.

Flaminijejeprimetiokakomaglanadolazii-nasmešiose.- Prikriće naše kretanje imi ćemo, pre nego što svane, iznenada

napastilogor.I jedan, i drugi vojskovođa polagali su nadu u maglu, ali taj

savezniknijemogaobitiveranobojici.

128

Dva sata pre svitanja legije su krenule. Bio je to oprezan i laganmarš, ćutljiv kaomagla koja prekriva nebo, ravnicu, jezero. Iako suvojnicićutali,maglenazavesakojaihjeskrivalasasvihstrana,ulivalaimjekakav-takavosećajsigurnosti: iznenadićeinapašćeneprijateljakojinjihuopštenijespazio.Ulakom,ritmičnommaršuišlisurimskimputemkojije,uzPođoNakaro,vodioutesnacizmeđuplanineijezerai izbijao umalu ravnicuToro.Na čelu vojske, pored konzula, išli suetrurskivodičiizKortone.

-Hanibalovlogornalaziseprednama,naudaljenostiodtrimilje,nabrežuljkuČerkua.Moramopreći preko četiri planinskapotoka, anapetomsenalaziHanibalovlogor.

Kad su počeli da prelaze preko malog mosta na Maćeri,Maarbalovakonjica, skrivena ispodbrežuljkaSanguineto,već jebilaspremna,čekalajesamodapređeiodstupnicapadaimsleđazatvoreizlaz. Na istoku se jedva primećivalo praskozorje, kada seprethodnica,poštojeprešlaRioMartino,sukobilasneprijateljem.

Odstupiojejedanodredizvidnikaidaoznakzauzbunu.-Upodnožjubrežuljka,nepomičniinaoružani,stojevojnici.-Konjanici?-upitaojekonzul.-Lakapešadija-odgovorilisumu.Nije se čuo zvukbojnih truba. Tiho, kao aveti koje sudolazile iz

magle, iz uskih dolina duž leve strane puta iznenada se pojavilaiberskapešadijainasrnulanarimskekoloneupokretu.Legionarinisuimalivremenanimačevedaizvukuizkorica,avećsusenašliprsauprsa sa neprijateljem koji ih je napadao u zbijenim formacijama.Odmahjenastalagužvaipometnja.Ikonzulove,inaredbecenturionagubilesuseustrašnojgalamikojajedolazilaizhiljadeneprijateljskihgrla.Uodstupnicisuzatrubiletrube.Tojenumiđanskakonjicanapalakolonus leđa,vitlalapoputuragana,bacalastrele imahalakopljimauzdivljačkepoklike,rečju,unosilanereduprotivničkeredove.

Poštojesasvihstranačuoneprijateljskuvikuizvuktruba,konzulje shvatio da je opkoljen, ali je i dalje svoje ljude bez bojazniraspoređivao,onakokakosumutodozvoljavaliterenivreme.

-Zbijteredove,ostanitezajedno!-vikaoje.-Nećeproći!Ubeličastomplavetniluzoreprimećivalisusesamonejasnioblici,

bilo jeprostonemoguće razlikovati prijatelja odneprijatelja.Vojnicinisuraspoznavalibojnaznamenja,borilisuse instinktivno, jurišajući

129

naonustranuodakledolazineprijateljskavika.Konzuloverečigubilesu seubucibitke, zapovesti senisumogle čuti, centurijenisubileustanju da ostanu združene. Kohorte su se izmešale, izgubio se svakired,višenisupostojaleni formacijehastata,niprincepsa,niti trijara.Bilajetosvirepaborbaukojojsuobestranemoraledaračunaju,presvega,nasreću.

Dok subežali i na zbijenegrupeboracanailazili, pojedini vojnicisusezaustavljali iboriliračunajućinasreću,skoroseninekoristećivojničkomveštinom.Neprijateljisunadiralisasvihstrana;prednjimasubileplaninesakojih jesilazilabrojčanojakaHanibalovavojska,aiza njih je bilo jezero. Svaki je vojnik postao svoj sopstvenivojskovođa,biojeprisiljendaseboridabiizbegaopokoljiostaoživ.Samo slučaju zahvaljujući, bili su tu okupljeni vojnici potpunorazličitih kohorta, a niko nije mogao da prepozna ni svoja bojnaznamenja,nitisvojezapovednike.

Iakoserađaonovidan,dnevnasvetlostjejošsamovišeuvećavalasaznanje o užasu bitke koja je trajala na nekoliko pedalj a zemljeizmeđu planine i jezera. Oko konzula se stvorila velika gužva.Neumoran,Flaminijejeupratnjisvojihnajodanijihtrijarajurionasvestranei,tamogdejeopasnostbilanajveća,gdejeborbabilanajteža,hrabrio svoje vojnike i lično se borio kao jedan od najhrabrijih,običnihvojnika.

-Držitesečvrsto!-vikaoje.-Taonisusamoljudikaoivi,alinisuRimljani!

Bojjetrajaovećpunatrisata,aodstupnicasvetovremenijeznalaštasedešavauredovimaprethodnice,iliucentru.Čakninumiđanskakonjicanijevišebilaustanjudaseprobije,tolikojeprolazbiotesan,itolika se gužva stvorila na strani neprijatelja. Boj se rasparčao nahiljadupojedinačnihokršaja.

Hanibal je pokolj posmatrao sa vrha brežuljka Torale. No, nanjegovom se licu, kao isklesanom od kamena, nije ništa moglopročitati. Ali, kada je magla konačno počela da se podiže, a sunceobasjalobrežuljkeijezerokojeseprelivaunežnoj,srebrnkastojboji,unjegovimočimajezaplamsalasvetlostponosa.

-Takoje-rekaojetadasvomvernomNebuhukojijestajaotikuznjega-oviRimljanisu,zaista,pravadeca.

-Ati ihkažnjavaškaoštootackažnjavasvojudecu,o,božanski-

130

uzvratiojeFeničanin.- Ne kažnjavam ih ja, kažnjava ih njihova sopstvena glupost. Ne

preostaje im drugo: ili jezero, ili predaja! Onaj što se onako očajnoboriuvelikommetežu,kaouspletuzmija,moradajeFlaminije!

- Prinosim ga na žrtvu tebi, o, Hanibale, kao i bogovima mojeotadžbine!-uzviknuojeGalDukarije,nagnavšisvogkonjanagalop.-Tojekonzulkojijeuništionašelegijeiopljačkaonašegradove.

Bio je to Gal iz plemena Insubra, koji je Flaminija upoznaoprethodne godine kada je ovaj, kao senior jedne rimske kohorte,ugušionjihovustanak iosvojioTicinum. Jurećina svomdžinovskomkonju, Gal je uleteo među redove izmešanih boraca i rastavio ih, isvojimkopljemusmrtioistovremenoikonzula,ivojnikakojijeovogaštitiosopstvenimgrudima.

- Flaminje je poginuo! Spasite konzulovo telo! - odjeknuo je krikmeđu trijarima. Jurnuvši, oni su svojim štitovima prekrili konzulovotelo. Oko tog tela zametnula se zatim borba dostojna speva velikogHomera.

Ali,Rimljani supopuštalinasvimstranama,odbacivali suoružje,nastojalidaspasugoliživot.Uzvik:„Konzuljemrtav!”obeshrabriojeinajhrabrije. Sada su već, leđima okrenuti, stigli i do samog jezera.Borilisusečakikadimjevodabiladokolena,dopojasa,doramena.Združeni u poslednjem zagrljaju, nestajali su u blatnjavoj vodi iRimljani,iKartaginjani.Pojedinivojnicisu,bacivšioružje,pokušavalida se spasu plivajući, ali su, premoreni i u teškoj, nakvašenoj odeći,najčešće bivali povučeni na dno jezera. Drugi su se, opet, pošto suprvotumaralipočistini,skršenivraćalidoobale,gdesuihnumiđanskikonjaniciuplitkojvodipresretaliinakopljaihnaticali.

Šest hiljada trijara, jurišajući u pravcu planine, prokrčilo je sebiprolazizauzelouzvišenibrežuljak.Tususeondatrijariiušančili,iakootudanisuvideliništadrugo,samotalasastomoresuncemposrebrenemagle,inisučuliništa,samoprigušeneuzvikeibukuoružja.Kadasuuzvicipostepenoutihnuli,oglasilesusetrube,alinerimske.

A onda je sunce, visoko se uzdižući, konačno pobedilo maglu iukazalesusešume,ravnice,brežuljci ikuće, i šesthiljadapreživelihugledalojeobalu,gustonačičkanuneprijateljskomvojskom;tuitamobile su tu još samopojedinegrupice legija koje sudanpre togabilenajboljerimskelegije.

131

Udužiniodstolakatadaljeodobale,vodaTrazimenskogjezerajebila crvena. Hanibal je sa onog brežuljka polako sišao među svojevojnike,aonisugadočekaliburnimpoklicima.

-O,božanski-obratiomuseMaarbal,grlećiga-evo,predtobomjesadaslobodanputkojivodiuRim!

-Gdejekonzul?-upitaojeHanibal.Dukarije iz plemena Insubra bacio je pred njegove noge krvavo

koplje.-Tojenjegovakrv!-uzviknuoje-TebiibogovimaGalijeprinosim

jenažrtvu!- Bio je hrabar - tužno je rekao Hamilkarov sin - Neka potraže

njegovoteloinekagasahranesasvimpočastima!-Dosadganismopronašli-rekaojeGiskon,čijajedesnarukabila

krvavasvedoramena-moždasunjegovosuteloodnelibegunci.Magon je pred Hanibalove noge bacio svežanj rimskih bojnih

znamenja.-Tribitke, tripobede,o,brate-rekaojeMagonspobedonosnim

osmehom-Ticinus,Trebija,Trazimenus... jasnoje,brate:slovo„T”jekobnopoRim!

Zamišljen,Hanibalsesaglasioklimajućiglavom.- Tri „T” - rekao je tiho - kao Tarkviniji... kao Tarpeja... kao

Tartarus.

***

Vesti su u Rim stizale postepeno. U početku su one bileneodređeneioprezne:

„U Umbriji je došlo do bitke koja je, kažu, bila kratka. Čekamokonzuloveglasnike.”

„RimsketrupesuprimećenekakomarširajukaSpoletiju.”„TosekonzulFlaminijevraćakaopobednik.”„Ne, to je četiri hiljade konjanika pod komandomKaja Centenija

kojejekonzulServilijeuputioFlaminijukaopojačanje.”Dvadeset trećeg juna, tokomčitavogdana, stizale sunepotpune i

netačnevesti:„Borba se vodila kod Trazimena... Izgleda da je bitka bila

nerešena.”„Jošnisustiglikonzuloviglasnici,atonijedobarznak.”

132

„Viđeni su rimski vojnici kako se bez bojnih znamenja povlačepremaVolsiniju.”

Kasnonoćupočelosegovorkatioporazu.Konzuloviglasnicinisunikako stizali. Senat je uputio brze štafete u pravcu Volsinija izahtevaoobaveštenje.Dvadesetčetvrtogjuna,okopodneva,stigaojeglasnik,potpunobeoodprašine,kojijejedvadisao.Nijeodgovaraoninajednopitanje,smestajeušaoupredvorjeSenatai-višenijeviđen.Senatjeneprekidnozasedao.

Tada je narod, buneći se, nagrnuo na Forum. Vesti! Narod jezahtevaodačujevesti.Boljejeiskrenopuznanjeporaza,negotabolnaneizvesnost.

Naulicamasumatrone i žene iznarodazaustavljale centurione ivojnike i brižno se kod njih raspitivale kako teče bitka. Konačno,nešto pre zalaska sunca, na govornicu se popeo pretor MarkoPomponije.Zavladalajegrobnatišina, jerjeonvisokopodigaoruku,kao što se to čini u svečanimprilikama.Njegove su reči padale kaoledenakiša.

-Pobeđenismo,doživelismostrašanporaz.Duboko ćutanje propratilo je pretorove reči, a onda su se iz

ogromne mase sveta s raznih strana začuli jauci i plač, baš kao ipojedinačniuzvici:

-Recinamsve,o,Pomponije!-Gdejekonzul?-Kolikojenašihpoginulo?Potomjeodjeknuoičitavhorkonfuznihglasova:-Mojsin!Recimineštoomomsinu!-MojbratjecenturionBebijeiztrećekohorte!-Mojotacjeseniortrijara,MarkoBibulo,o,pretore!Pomponijejećutao,dajućirukomznaknarodudaseutiša.Napitanještajesakonzulomsamojedubokouzdahnuo.Svisuse

ćutkevratilisvojimkućama,svesnidajekonzulmrtav.Počelisudapristižuprvikonjanici,onikojisuuspelidapobegnu.

Onisuugalopu,zasamotridana,prevalilidvestotinemilja.Jedvasugovorili,plakalisuičupalikosesećajućisestrašnepogibije.

OdBrenapadodanas,Rimnijedoživeotakavporaz.Da,konzuljepoginuo,alisedoposlednjegtrenutkaboriokaolav.Malojeonihkojisusespasli,njihovbrojse jošnezna tačno jersuseraštrkalinasve

133

strane,lutajupoEtruriji,bezzapovednikaibezbojnihznamenja...Pričalisu:- Videli smo kako se Kaj Korbulo udavio u jezeru sa čitavom

svojom centurijom. Afrikanci su obasipali strelama sve one koji supokušavalidase spasupreplivavajući.Za šesthiljadaonihkoji su sepopeli na brežuljak pokušavajući da se odatle neopaženo povuku,pošla je u poteru konjica i opkolila ih. Hteli su da se bore, ali im jeMaarbal, starešina kartaginske konjice, obećao da će ih, ako položeoružje, pustiti da odu, svakog sa po jednom odećom. Poverovali su.Međutim,poštosupoložilioružje,svesuihzarobiliiulancevezali.

NaForumusepočelogovoritiiobrojupoginulih:- Ne može ih biti manje od dvadeset hiljada - tvrdio je latinski

konjanik.-Nije tačno, izginulo ih jevišeod tridesethiljada - ispravioga je

drugi.Aondajepretorovogastrogoućutkao:- Kako bi to moglo biti kada je konzul sa sobom imao svega

tridesetpethiljadaljudi?TokomnedeljestiglojeuRimokodesethiljadavojnikakojisuse

bili razbežali na sve strane. Prešli su Etruriju a da ih nisu napali niKartaginjani,niti latinskisaveznicikojisuostaliverniRimu.Sadase,međutim, govorilo da je broj poginulih petnaest hiljada; ozarobljenicima se u početku nije znalo baš ništa, ali je kasnije stiglavest da je Hanibal naredio da se najstrože pripazi na pripadnikerimskenarodnosti,adasesaveznicipustenaslobodu,kakobiubedilisvojesunarodnikedaustanuprotivRima.

Što se tiče Flaminijevog tela, niko o tome nije mogao dati bilokakvoobaveštenje.

-Ta isamHanibal jenarediodatragajuzakonzulovimtelom,alisu svi tinaporiostalibezuspeha -govorili suonikoji su sevratili. -Moždasugatrijarinabrzinupokopali,ilisubacilinjegovlešujezero,danebidopaoHanibalovihšaka.

NikadRimnijebioutakvojžalosti!Tribitke,triporaza;dvadesetčetiri legijenapolauništene; jedankonzulmrtav,drugi teškoranjen;više nije bilo vojske koja bi se mogla suprotstaviti pobedonosnomosvajačevommaršu.

KadćeHanibalstićipredzidineRima?Tojebilavestodkojesusvi

134

svakodnevno strepeli. Legenda o tri „T” pročula se kao tajanstvenalozinkakojuseunarodubacilanatprirodnabića.Narodjebioubeđendajenemogućeizbećiičetvrto„T”.

Nekosedosetioinaglasrekao:-Tiberim!NaTibrućeHanibalizvojevatisvojuposlednjupobedu!Senatjezasedaoodranezoredozalaskasunca.Odakleikakoda

stvorenovuvojsku?Koji je tovojskovođakojibimogaodapreprečiputogromnojpobednikovojsnazi?

NarodjenaForumuglasnovikao:-Diktatora!Diktatora!I sada,kao iuvekkad seRimnalaziou smrtnojopasnosti, bio je

potreban neko ko bi u svojim rukama imao i najvišu vlast, i imaosnage da bude zaslužan za spas Rima. Da, ali... da li sada u RimupostojičoveksličanCincinatu,Kamilu,Fabriciju?Aikojetajkomožedaimenujediktatora,kadauRimuvećtolikodugonepostojidiktator?Moždakonzul?Da,alijeGnejServilijenaSiciliji.Dalinarodimapravodaizaberediktatora?

Jednoimebilojenaustimasvih:KvintFabijeMaksim.Dalipostojineko ko je veći od njega? Javno su isticane usluge i herojska delapripadnikarodaFabija:KvintFabijaVibulanusakojijepobedioEkveiVolske;njegovogbratakojise istozvao,akoji jesatristotinesvojihsaplemenikapoginuonaKremeriuborbiprotivVeje;njegovogsina,jedinog koji je preživeo pokolj i pobedio Ekve. I tako su se ređaliunuci i praunuci koji su savladali Gale, Samnićane, Etrurce, Umbre,Sabinjane.

Azarpraunuk tih i takvih junakanijevećbiokonzuluHispaniji,cenzor,aposlepadaSagunta,iizaslanikuKartagini?

-Fabijus!Fabijus!Senat je bio prisiljen da izađe iz Kurije, dođe na govornicu i

potvrdiizboronogakogaječitavnarodizabraoputemaklamacije.Nećetegaimenovatizadiktatorajernatonematepravo-rekaoje

pretorPomponije sa vrha govornice - nego za zamenika, tomožete!Dakle,nekaKvintFabijebudeprodiktator!

Novoizabranidiktatorpopeosenagovornicu:-Vistemepozvaliupomoć.Pristajem,ukolikozbiljasmatrateda

samdostojantolikepočasti,alipredlažemdaimenujeteizapovednikakonjice,jerRimvišenemasvojukonjicuimorastvoritinovu.Zasvog

135

pomoćnika određujem Marka Minucija Rufa. Neka brze štafetepozovunatragčetirihiljadekonjanikakoje jeGnejServilijeuputiouUmbrijuionenekaformirajunovukonjicu.

Jednanesrećapovlačizasobomdrugu.Suncetogdanajošnijebilozašlo, kada su izUmbrije u brzomgalopu stigli glasnici.Nova žalostpridružilasežalostizbogporazakodTrazimena:HanibaljezarobioionečetirihiljadeKajaCentenija,kojesubileopkoljenekodSpoletija.

Narodjezanemeokadjesaznaozanovunesrećuali,kadsusekodglasnikazainteresovaligdesenalaziHanibalaoviimodgovorilidasuga videli kako se ulogorio pod zidinama Spoletija koji je pred njimzatvorio svoje kapije, okupljen na Forumu, počeo je taj narod dašapuće,u istovremeiuznemireni izvesnomnadomispunjen.Vest jedelovala podjednako i na najvišemagistrate, i na senatore, čak i nasamogprodiktatora.

- Hanibal u Spoletiju?Hanibal u Umbriji? To nije put koji vodi uRim.Zaronposletakvepobedejošokleva?E,onda...

136

XI

SENKAFABIJA

Hanibal,dakle,nijekrenuoputemkojivodipravouRim!OtomenisurazmišljalisamooniuVečnomgradu,negoistarešine

punskevojskekojimasesadačiniloda jenjihovvrhovnizapovednikdubokopometen.PutpremaRimujebioslobodan!Nijevišebilolegijakoje bi se mogle usprotiviti snagama Kartagine! A Rimljani nisu umogućnosti da pozovu svoje legije ni iz Hispanije, niti sa Sicilije, iliSardinije, a ni izAfrike, jer bi to značilo zalud izgubiti tolike godineutrošenenaosvajanjeiPunimaomogućitidaseiskrcajunaostrvima,moždačakinovuinvazijunajugu.

Kada bi Scipion napustio Iberiju, Hazdrubal bi mogao ponovitipodvigsvogabrata,mogaobise,poštobi ionprešaoPirinejeiAlpe,sanjimsjediniti.SvejetoHanibalubilodobropoznato.Ipakje,kadasu mu rekli da četiri hiljade konjanika ide da bi se spojilo sapotučenom Flaminijevom vojskom, umesto da krene put Volsinija iVeje,skrenuoupravcuUmbrije.

SamoseMaarbalusudiodamuprigovori:-Hanibale,zatridanahodamibismobilipredzidinamaRima,ati

krećešdrugimputem!Hanibalgajehladnopogledao:-DalitipoznaješRim?-Ne,božanskiHanibale.-MislišlidajeRimslabijeutvrđennegoKartagina?-Ne,božanskiHanibale.Svakakodanije.-OndanepostavljajHanibalunikakvapitanja,većsamoslušaj.Išlisukaistoku,iakojeRimbionajugu.Peruzijajezatvorilasvoje

kapije,alijeHanibalsamoprošaoispodbrežuljkainastavioput.ČetirihiljadekonjanikaKajaCentenijaopkolilisuuravniciKlitunaizarobili,adaoviuopštenisuni stiglida se lateoružja.Kadasudoznalida je

137

Flaminije poražen i ugledali pobedničku neprijateljsku vojsku,Rimljanejeslomiostrah...Hanibal jezapleniokonje,zarobiopretoraCentenija i rimske konjanike, a latinske saveznike, po svomobičaju,pustionaslobodu.

SadasuseMaarbaliMagonponadalidaćeHanibal,ipak,krenutiupravcu Rima, jer je put skretao na jug, ali su ugledali drugi gradopkoljenzidinamaikulama,kanibaljeupitaokakosegradzove.

-Spoletij-odgovorilisumu-gradkojinijeusavezusaRimom,većkolonijasarimskomposadom.

Hanibaljenarediodaopljačkajučitavuokolinugrada,azatimidajurišajunanjega.ProtivsubiliiMaarbal,iGiskon;njimajeoklevanjeteškopadalo.

- O, Hanibale, ne uplići se u borbu s tim gradovima, samo zaludtrošišdragocenovreme!-srditomujeprigovoriobrat. -SetiseRotekodPlacencije,gdesiizgubiotolikovojnika,gdesiisamranjen.

Hanibaljeljutitoslegaoramenima:-Kakojemoguće,o,Magone,davistalnosumnjatedaHanibalbilo

štapreduzimabezvaljanograzloga?Numiđanskakonjicaimauritanskistrelcijurišalisusvomsnagom.

Grad je bio okružen kiklopskim zidinama, sagrađenimod ogromnogkamenjakojejeličilonaplaninskelitice.Afričkivojnicisuupukotineizmeđu stena zabadali sablje i peli se uz lestvice, njihovim besomsagrađene.Dočekalo ih jekamenje i čitavipotocivrelogzejtinakojesu na njih sa visine bacali i izlivali branioci. Kanali su se punilileševima.BiojetuHanibalnasvombelcu;uzdivljepovikeponovosujurišalenovemaseizauzimalemestoonihkojisuizginuli.

Sukob je trajaosvedonoći,aondasuseotvorilegradskekapije,istupili su branioci i, u borbi prsa u prsa, napali afričku i iberskupešadiju. Narod je odozgo, sa gradskih zidina, divljačkim uzvicimahrabriosvojevojnike.Spustilasenoč.Napadačisubiliodbijeni;padalipostrmimzidinamazatrpanikišomubojitihstrela.Pomešaninaonomuskom prostoru, padali su i konji, i konjanici: u podnožju brežuljkaležalesugomilemrtvih.

Istom brzinom kakvom su nadirali, branioci su se, uz neznatnegubitke,ipovukliutvrđavu.

Hanibal je pod okriljem noći dao znak za okupljanje i digaoopsadu.

138

-Čestosukobnemalestvari,anevelike!-čulisukakojeuzviknuo.Opet su krenuli ka istoku, nepodesnim i lošimputevima.Kada je

Magončuoda je izdatonaređenjezapokret,ugalopu jeodjahaodosvogbrata.

-Rimjetamo,atimu,Hanibale,okrećešleđa!-povikaojebratu.Hanibalgajepodsmešljivopogledao,pružajućirukukaistoku.-TamosuPiceni...narodbogat:žito,stoka,odličnovino,lepežene.

Dalje je Apulija: sunce, lepi gradovi, mnogo zlata. Umorna jeHanibalova vojska: prešla je preko Pirineja, preko Alpa i Apenina,preko jezivih močvara, tri puta pobedila, uništila rimske legije. ŠtabistejošhteliodHanibalovevojske?

-Rim!Hamilkarovsinjezaškiljioočimaiodmahnuoglavom.-Dečače!Dečaci govoreusnama, aHanibal razmišljakadgovori.

Ti bi hteoRim! Idi i uzmi ga!Rimmora pasti kao zreo plod u ruku.Hteo bi da osvojiš Rim? To sam isprobao jurišajući na ovaj maliSpoletijkojinas jeodbaciosazidinanakojesamse jahteo ispetisamojimNumiđanima. Jesi livideo? Izvršilisupokoljnašihvojnika!AlitonijebioRim,samojednamalakolonija.HteobidazauzmešRim?Agde su ti sprave za opsadu? Gde su ti katapulte, železom okovanabrvna za probijanje zidina, gde baliste i pokretne kule? Hanibal nevodi opsadni, on vodi osvajački rat. Sa velikog drveta treba najpresaseći,jednupojednu,svegrane,zatimmuodrezatikorenjeidrvoćeonda samopasti. Rim je samograd, ali je veliki, jer pod sobomdržinarode koji sumu nekad bili neprijatelji, bez obzira da li ih kupujelaskanjima i mitom, ili ih zastrašuje pretnjama. Pusti da oduzmemRimuovamalauporištaionćeonda,kažemti,sampasti,amioružjenećemo ni upotrebiti. Samo tako, mladiću, možemo zauzeti Rim! Asada idi i više nemoj da mi prigovaraš, niti da me ljutiš, inače ćešdobitibatine!

Itako,dokjepunskavojska,pljačkajućiiprikupljenimseplenomizdržavajući,ulazilauPicen,konzulGnejServilije sepovlačiopremaRimukakobigradzaštitio.Rimjeponovooživeoipočeodasenada.Kada se Hanibal, umesto da krene na nezaštićeni Rim, uputio kaApuliji, to znači da bogovi nisu napustili Rim, iako je konzulbezbožnik,takosusadamisliliRimljani.

DiktatorjesazvaoSenatipočeodagovori:

139

-Kad seHanibalneusuđujedanas smestanapadne,ne trebadaočajavamo nad našom sudbinom, o, senatori. U ratu sve zavisi odpravog trenutka, a Hanibal je, kako izgleda, taj trenutak propustio;govorimvam istinu: da je krenuonaRimondakada smoočajavali iprolivali suze, otadžbinabi,možda, bila izgubljena.Nekanas, dakle,raduje ova Hanibalova prevelika predostrožnost. Njoj moramosuprotstavitinašujošvećupredostrožnost.ShvatamjaHanibala.Onsenadadaćesepobunitinašekolonijeisaveznici,baškaoštoseranijenadao u pobunu Gala koja je, u suštini, bila neznatna i bez većihposledica,aštojenjega,naravno,razočaralo.

-Bogovioduzimajupametonomekogahoćedaunište!-povikaojeMarkoPomponije.

- Ono što prema nama, koji smo za njih tuđini, nisu učinili Gali,nadamsedanećeučinitininarodilatinskogjezika-nastaviojeFabije.- Oni će u Hanibalu videti osvajača, i to osvajača divljaka, a nikakooslobodioca, kako se on nada. Hanibal je veliki, jako velikivojskovođa,utonemasumnje.Ali,jasenadamdaćenama,ipak,poćizarukomdagajednogdanasavladamo;tomožemopostićisamoakose budemo borili njegovim sopstvenim oružjem. On nastoji da nasumori i izoluje, da namonemogući da dobijemo pomoć sa bilo kojestrane.Mi ćemo istopostupitipremanjemu.Flaminije jebiohrabar,alislep,slepibezbožan,ismejavaojebogoveionisuganapustili.

-Prineo imjesebenažrtvu ineka ihtoumilostivi! -začulosesasvihstrana.

-Ceonarodtrebadaokajegrehe-nastaviojediktator- izatoodvas zahtevam ono što se već godinama nije zahtevalo: da desetodabranihmagistrata prouče Sibiline knjige. Smatram, takođe, da bitrebaloobnovitiobredočišćenja, apredlažem ida seu čast Jupiteraodržesvečaneigreidasezavetujemodaćemopodićihramove,jedanposvećen Veneri Eričkoj, a drugi u čast boginje razuma. I, takođe,predlažem da se doda još jedan svečani Lectisternij i svečanoosvećenjeproleća,kakobiseratnasrećapreokrenulaunašukorist.

-Quodbonumfaustumqueeveniat!18-povikalisunatosenatori.Reč je uzeo Pontifex maxinus19 Lucije Kornelije Lentulo, koji je

govoriouimesveštenika.Moraoseonpozvatinanarod,jerjesamonarodmogaodaodobri

najvećužrtvu,svetoproleće.

140

Saglasnozahtevimaobreda,Lentulojeovakogovorio:- Hoćete li, i naređujete li da se ovako postupi? Čujte: „Pod

uslovomdaseSenatirimskinarod,kaoštojatohoću,odsadpazapetgodina spase od velikog rata između Kartagine i Rima, onda nekaSenatirimskinaroddaduobećanipoklon:

Sveonoštoćesobomdonetiproleće,bilokrdasvinja,stadaovacaikoza,kao ipredmetekojinespadajuuverskiobred,prinećesenažrtvuJupiteruNajboljemiNajvećem;

a ko tako uradio, kad i kako uradio i pod bilo kojim zakonima,nekatobudenadobrourađeno;

ako ugine stoka koju je trebalo prineti na žrtvu, to neće bitipredmetverskogobreda,alinećebitismatranakaobezbožnastvar;

akonekoizneznanjaoštetiiliubiježrtvu,nekasetonesmatrakaoprevara;

ako neko sakrije žrtvu, neka se to ne smatra kao greh prednarodom;akožrtvabudeprinetanažrtvenikukobne inedopuštenedane,nekatobudeučinjenonadobro;

ako slobodan čovek ili rob prinese žrtvu danju ili noću neka tobudeučinjenonadobro;

akoSenatinarododlučidaovotrebauraditi,nekasetakoizvršiinekasenarodrazrešiodzaveta.”

ISenat,inarod,svisupodiglidesnicenazakletvu:-Quodbonumfaustumquesit!Pontifexmaxsinusjepodigaodlanovekanebu.-AjatražimdasepriredevelikesvečanostiučastJupiteraidase

odredi izdatak od tri stotine trideset tri hiljade asa; da se JupiteruNajboljemiNajvećemprinesunažrtvutristotinevolova,iistotolikobelih junica, nama naklonjenim bogovima. Tražim, takođe, da seodrže javna molepstvija; da se u roku od tri dana priredi jedanLectisternij; da se prirede Pulvinares Jupiteru i Junoni, te Neptunu iMinervi, trećiMarsu iVeneri, četvrtiApolonu iDijani,petiVulkanu iVesti,ašestiMerkuruiCereri.

Sadajeistupiodiktator:-Poštosveteknjigenalažudaseonajkomepripadanajvišavlastu

gradu,zavetujedaćepodićinovihram,jase,evo,svečanozavetujemdaćupodićihramučastVenereEričke!

NarostrasepopeopretorAtilije.

141

-Ajasezavetujemdaćupodićihramučastboginjerazuma!ZatimjeKvintFabijerekaoiovo:- Pošto smo doneli odluku o svemu što ima veze sa bogovima,

trebalobidadonesemoiodlukuoratu.JaćupreuzetizapovedništvonadonimlegijamaGnejaServilijakojesunamjošpreostale.Njimaćudodati dve legije regruta koji su regrutovani između građana isaveznika. Svima koji žive na otvorenim mestima i u neutvrđenimgradovima naređujemo da se povuku u mesta okružena zidinama.Onima koji žive u mestima kroz koja Hanibal namerava da prođe,naređujemo da napuste svoja sela, ali i da prethodno zapale svojekuće, kao i žito napoljima, takodaništa nepadneu rukeosvajaču.Svakoga ko ne izvrši ovu zapovest, stići će prokletstvo ne samobogovavećičitavogrimskognarodaitajćebitiproglašenizdajnikomdomovine.

-Fabije!Fabije!-oduševljavaosenarod.-Diktatoreispasioče!-Nekatepratedomaćibogovi!-Nekatepratepobede!-Cincinate!-Kamilo!FabijeMaksim je stajao visoko uzdignute glave, a niz lice sumu

nesmetanoteklesuze.Posmatraojenarodkojisetrgaoizmrtvila,kojijeusebiponovonašaoveru,pouzdanje,ispunioseponosomantičkihvremena.Kadajepodigaoruku,zavladalajepotpunatišina.

-Asad-rekaoje-prestanimosapoklicimaiuzvicima!Nastupioječaskadjepotrebnodadelamo.Pođimodadočekamorimskelegije!

Upratnjiliktora,zapovednikakonjice,pretora,nekolikosenatorainarodnih tribuna, jahao je diktator po via Flaminia, kad su ga kodOrtikolistigleštafete.

-O,Fabije,zanamajekonzulkoji tisaodredomkonjicedolaziususret!

Fabije jezaustaviokonja istrogopogledaoglasnikakojimu je tosaopštio.

- Idi! - rekao je - Vrati se konzulu i podseti ga da, prema staromobičaju,pristupidiktatorusamibezliktora;podsetigadauRimusadapostojisamojednavlastidasamjavrhovnizapovednik.

Konzul sepribližavaogologlav.Pratioga je tek zastavnik.Kad jebio na desetak koraka, zaustavio je konja i ispružio ruku u znak

142

pozdrava.-Ave,diktatore.-rekaojetihimglasom.- Ave, Servilije, kakve nam vesti, šta nam donosiš? - konzul je

sagaoglavu.- Svoje legije.Možda bih došao i kao pobednik, da drugi konzul

nije potcenio moju pomoć. Prekasno sam stigao, poslao sam svojekonjanike,alijeFlaminijevećbiopotučen.

-Bilobipametnijedasizadržaosvojekonjanikeisačekaosigurnevesti-odgovoriojeKvintFabijestrogimglasom.

Skrhan,pognuteglave,konzulječutao.Zgranutisenatori,tribuniikonjanicisamosusepogledali.Prvi put su videli kako je jedan konzul kome pripada najviša

građanska vlast, imperijum majus, smerno i sa puno poštovanjaustuknuo pred drugom najvišom vlašću, a koja je njima bilanepoznata. Diktator, to je bilo ime koje je već odavno pripadalolegendi i sačuvalo se samo kao daleka uspomena. Sad su,međutim,shvatilikolikotoimekodRimljanabudiosećajpoštovanjaiautoriteta.Sve se sjedinjavalo u diktatoru: nada, slava, čast, spas otadžbine,poštovanje zakona, strahopoštovanje pred bogovima. Gledali su gakao što se gleda neki simbol, skoro kao ovaploćenje besmrtnogKvirinai.Isadsučulirečikojesuihzapanjile:

- Senat i rimski narod su ti zahvalni, o, Servilije, zato što nisiočajavaonadsudbinomotadžbineištosinamvratiolegije-govoriojediktator-alibudispremandačuješnove,jošzlokobnijevesti.

Servilije je podigao glavu i, potpuno bled u licu, zagledao se udiktatora.

- Zar ima što zlokobnije od onoga što nam je već poznato, o,Fabije?

-Teretnelađe,kojesuuRimvoziležitoizHispanije,zarobilajeublizinipristaništaKozekartaginska flota.Ti, svakako,razumeššta toznačizaRim.Sadidi,alineidiuVečnigrad,većuOstiju,iopremisveteretne i ratne lađekoje tamonađeš.Njimaćešgonitipunsku flotu izaštititi obale Italije. Ukrcaćeš veslače i regrute, a ja ću sa tvojimlegijama poći protiv neprijatelja. Neka su bogovi s tobom... I nezaboravljaj, o, Servilije, da ništa nije izgubljeno sve dok Rimljaniverujuudomaćebogoveidokosećajustaruljubavpremaotadžbini.

143

***

-Neprihvatajuborbu!HanibalseokrenuokaKartalonu,čistoneverujućisvojimušima.- O, zar njihove vojskovođe ne liče više na Sempronije ili na

Flaminije?Moždaihnistedovoljnoizazivali?- O, božanski Hanibale, poslao sam im moje Numiđane,

numiđanske strele su stizale sve do same ograde, a poslao sam igalske konjanike koji govore latinski, da ih grde na sve mogućenačine. Nazivali smo ih kukavicama i ženama, rekli smo im da suRimljani hrabri samo kada se bore sa gojaznim Etrurcima i s onimpastirima, sa Samnićanima. Videli smo kako vojnici grizu ruke ihvataju se za oružje, ali ne ulaze u borbu: očigledno je da ih jesputavalonekonaređenje.

-Kojenovikonzul?- Ne znam, božanski Hanibale, ali smo zarobili nekoliko žitara

latinskogimena,moždaćeonimoćitodatikažu.Hanibalov tumač je počeo da ispituje zarobljenike. Bili su to

regruti jako uplašeni što su pali u ruke tako nemilosrdnomneprijatelju,aliihjetumačumiriosvojimblagimrečima:

- Hanibal je nemilosrdan samo premaRimljanima, ali jemilostivprema latinskim saveznicima koje je Rim pokorio. Njih on pušta naslobodu,kakobidrugimamoglidaprenesudaHanibalnedolazikaoosvajač,većkaooslobodilac.

-Štaželitedavamkažemo?-upitaojejedanLatin.-Kovamkomanduje?-Topitajnašegdesetara,onjeRimljanin.Bio je to stari vojnik koji se borio pod Scipionovim

zapovedništvom.Tajjedrskoodgovorio:-Znam,Hanibale,damenenećešosloboditi,alibudisigurandaćeš

se sukobiti sa čovekom koji te je dostojan. Zove se Kvint FabijeMaksim,apotomakjeslavnelozejunakakojisuvećpobediliiGale,iSamnićane,iEkve,istanovnikeVeje.

-KvintFabije... -ponovio jeHanibal,pokušavajućidaseprisetiokomejereč.-Kojespominjaotoime,Maarbale?

-O,kadasurimski izaslanicigovoriliunašemSenatu,uveksuserazmetali tim imenima. Fabiji su njihovi domaći heroji, ali mi nije

144

poznatokolikovreditajzadocnelipotomakonihkojisuse,borećiseprotiv tadašnjih naših saveznika Etruraca, žrtvovali na Kremeri.Ukolikomožemoverovatiu stare rimskepriče,onda jeovoprviputdajedanFabijeodbijadaprihvatiborbu!Azaštosežalostiš,Hanibale,zar nije bolje da pred sobom imaš plašljivog vojskovođu negonaprasitogiplahovitogkakavajebioFlaminije?

Hanibaljećutao.Njegovpoglednijeodobravaoonoštojeupravočuood čovekakoji jepokušavaodagaohrabri. IMaarbal senije seusuđivaodanastavi,onjeHanibalaodličnopoznavao.

-Neplašimsejastrašljivaca-posledužepauzeuzvratiojeHanibal-ainemislimdajeFabijekukavica;brinemsedalitonijevojskovođakojije,možda,odmenenaučiokakoseratuje.Videćemodaličemoćida se obuzda kada pred njegovim očima počnemo pljačkatiprijateljskezemlje;videćemoda ličebitiustanjudanasprati tolikobrzokaoštomimožemodasekrećemo,hoče liuspetidanesilaziuravnicu.

Noću je kartaginska vojska tiho napustila Arpi, prešla u Samnij,jurišala na grad Teleziju i tamo izvršila pokolj. Fabije se držaoplaninskih visova i slabo utabanih puteva. Vojsku je stalno držao naokupu, ne dozvoljavajući da se pojedine manje jedinice udaljuju nizbog ljudske, niti stočne hrane, čak ni zbog drva. Laka konjica je usvakomtrenutkubilaspremnadaodbijeneprijateljskeupade;ukolikosusepatroleupuštaleučarke,bilojetouneposrednojbliziniglavnihvojnihsnaga,kakobisemoglebrzopovućiidobitiodnjihpomoć.

Hanibaljesvojmaršnastavioćutljivizamišljen.Biojeprisiljendapljačkajući pronalazi novu hranu i novu stoku, a sve to uneprijateljskoj zemlji. Svaka nova latinska zemlja predstavljala je zanjeganovorazočaranje.Gdesu tepobunekoje je trebaloda izazovenjegovdolazaku Italiju?Maglovitaobećanja i upućivanje izaslanika,samodabiimonostaoprijatelj,dabiihpoštedeopljačke...akadbionrekao:„Pošaljitevojnike,stupiteuvojsku,uništiterimskegarnizone”,onda su ti ljudiuzmicali. Trebalo jeda sebore!Boriti se!Trebalo jeizbećidavojskaiscrpisvusvojusnaguustalnojpotrazizahranom.

Kadabistigaonadomakkakvogplodnogibogatogkraja,Fabijevavojskabimu,razasutapovisovima,sprečavalaprolaz.

-Zaštotinenapadnešodlučno?-vikaojeMagon;jedvajeonsvetopodnosioijakosesrdionasvogbrata.

145

-Ćuti!-uzvraćaojeHanibal.-Govorišgluposti!-KreniodlučnonaRimividećeškakoćesetajFabijeprobuditi!- Dečače! Da li smo mi danas jači nego pre tri meseca, tako da

bismomogliosvojitiRim?Gdejepomoćkojusunamobećali latinskisaveznici? Hteo sam da odsečem granje i korenje tom prokletomRimu,aonsejošuvekjednakodrži.

-Ti,znači,priznaješdasipobeđen!Značidatijeplanpropao!- Da bi ovi narodi prešli na našu stranu,moram izvojevati jednu

pobedu.-TakosigovorioiuPadanskojniziji,ali jezatobompošaosamo

neznatanbrojGala.Hanibalovpogledjebiosvemračniji.- Govorio si da je ovaj Fabije kukavica, a on je, u stvari, strašno

lukav: iscrpljuje me, prisiljava me na pljačku kako bismo moglipreživetiisejesvevećumržnjuizmeđumeneiItalika.

-ZaštoneposlušašsavetonetrojicekonjanikaizKapue?-Neverujem immnogo,alinemamdrugog izlaza.Dovediovamo

zarobljenike.Zarobili su ih kod Trazimena. Pripadali su uglednoj porodici iz

Kapue.Hanibaljesnjimalepopostupao,onakokakojepostupaoisaostalimsaveznicimalatinskogimena.Obasuoihjepoklonimaištoštaimobećao,aonisunjemuvelikodušnouzvratilisavetimaibodrenjem.Ipak,vojskovođanijemogaodadonesekonačnuodluku.

Ponovosumusezaklelinavernost,aliiponovilisvojemolbe.- Šta radiš, Hanibale? Pređi u Kampaniju i napusti ovu sumornu

zemlju,napustiSamnij!Naćićešzemljusnova;posleRimanašjegradnajlepši. Tamo ćeš naći i odmor, i svakojaka uživanja za tvojepremorenevojnike.

- A ko mi jamči da nećete zatvoriti gradske kapije kad do njihstignem?

- Naša mržnja prema Rimu. Idi u Kapuu, Hanibale, imaćeš sve.Kapua se nalazi na putu za Rim; Kapua je na moru, ima prekrasnopristaništeukojemoguuplovitikartaginsketrireme,takodaćešmoćida dobiješ pomoć iz domovine. Čemu se nadaš u ovim planinama?Fabije nastoji da te uvuče u klopku, napašće te u nekom klancu; inikadanisisiguranzahranu.UKapuićešimatisvega.

Hanibal je ćutao i slušao. Obećao je on svojima Rim, a sad je

146

trebalo da se zadovolji sa nekom tamoKapuom za koju i ne zna dapostoji! Senatu je obećao da će još prošle jeseni ući u Rim. Već jeprošlagodina,aon,posle trivelikepobede, još lutaod jednogkrajadodrugog, živi odpljačkemeđunarodimakoji su premanjemupreneprijateljskinegoprijateljskiraspoloženiikoji,čimzapretiopasnost,Rimu više naginju nego njemu. A tek ta rimska vojska koja sepretvorila u priviđenje, u fantom! Stalno prisutna, ali nedokučivautvarakojagaprisiljavanamarševeikontramarševe,ičiniiluzornimilukavstvo, iopreznost.Trebalo jedapreziminasigurnomibogatommestu, gde bi njegova premorena vojska mogla da se odmori, dapovrati snagu, da se pregrupiše. Hanibal, gospodar, ali ne i osvajačItalije,pobednik,alineiarbitar,nijeimaomogućnostidabira.

-Slobodniste-rekaojetrojicikonjanika-iditeuKapuuipobrinitesedamegradprijateljskidočeka.Uskoro četemevidetipredvašimkapijama. Budete li mi prijatelji, nećete se kajati. Kartagina će bitivelikodušna!Izneveritelime,stićićevassudbinaSagunta!Idite!

KapuancisupaliničicepredHanibalom.-VelikisiimilostivpoputMarsa.Nećešimatizaštadasepotužišna

Kapuu, ali ako hočeš da zagospodariš tim „ključem” Italije, nareditvojimvodičimadatepovedukrozklanacKasino.Čvrstogazauzmi;tojeobavezanprolaz.TadaniRimljanivišenećemoćidauputepomoćsvojimsaveznicima,nitisavezniciRimljanima.KogospodariKasinom,gospodariJužnomItalijom.

Samitski vojnik je bio neki gorštak sa kojim je bilo teškosporazumevati se. Malo je bilo Puna i Gala koji su dobro govorililatinski, a Samnićanin je govorio samo na svom maternjem, njimanepoznatomjeziku.

-Kazilino?-zapitaoje,pokretomglavepotvrđujući,inaplanineupravcuseverapokazao.

Ponovosukrenuli.Pookolnimvisovima,udužiniod jednemilje,videlo se kako se sjaji oružje rimskih legionara. To je Fabije, poputsenke,ustopupratioHanibalovuvojsku.

147

XII

KAZILINSKIKLANAC

Kartalon,kojisesasvojomkonjicomnalaziouizvidnici,vratioseHanibalu,jurećiugalopu.

-Kakosamstrahovao,o,božanski!-rekaojeteškodišući.-Izovogklancanemaizlaza.

Hanibaljepodigaoglavuipogledaoputvrhovakojisusenadnjimmračnouzdizali;pogledaojestrmeigolepadineuzkojesenijemoglopopeti.Izadrhtaoje.

- Nikada nisam video mračnije mesto. Kada bi se sad na timvrhovimapojavioFabije,nikoodnasnebiostaoživ.Štakaževodič?

Samnićanin je gledao u zemlju, da bi izbegao Hanibalov vatrenipogled.

- Kažem - promrmljao je na svom dijalektu - da ćeš sutra biti uKazilinu.

-ŠtaovajgovorionekomKazilinu?!-povikaojeMagon.-Taakosamdobroshvatio,KapuancisugovorilioKasinu.Upitaj

gadaliznaneštoomestukojesezoveKasino.Samnićaninjezbunjenogledaotumača;- Postoji takvo mesto, ali je ono odavde udaljeno pedeset milja,

idućiupravcusevera.-Piceno - rekao jezatimgromoglasnoHamilkarovsin -upitajga

zaštonasjedoveoovamo?-Božanski,onkažeda je shvatioKazilino jer tinegovorišdobro

njegovimjezikom.Hanibal jenapravioonu svojuprepoznatljivu grimasuodkoje se

ledikrvužilama.- Istina je -mirno je rekao - ali dobro govorim jezikomkoji i on

odličnorazume,jezikombatina.Govorimutimjezikom,svedokseneumorislušajućiga!

148

Samnićanin je tog trenutka postao crn kao zemlja i pao je nakolena.

-Milost,božanski,janisamdobroshvatio!-Oh, to ti se višenećedesiti - dodao jeHanibal - okrećući svoga

konja.-Pozoviidrugevodiče,iprednjimagarazapni,poštogadobroistučeš!

- Brate - rekao jeMagon, prišavši Hanibalu - kako ćemo izaći izovogprokletogklanca?Natragnemožemo,zanamajeFabije.

Hanibalsezaustavioipogledaoudaljinu,putravnice:-Kakvajeonoreka?-ČuosamdajezovuVolturnus.- Naredi da se vojska postroji duž reke, a Numiđani da popale i

uništesveunaokolo.Nekasenanesenajstrašnijaštetakojajedosadapričinjena; zlostavljajte stanovnike, ne štediteni starce, ni žene, anidecu.Potrebnanam jebitka,videćemoda li ćevelikiFabijemoćidaotrpiuvredukojućemonanetinjegovimsaveznicima.

Maarbal je smrknuto posmatrao usku ravnicu kroz koju je teklamut na reka; gledao je strme litice koje su reku okruživale i golevrhove prekrivene kamenjem; pogledao je pusto selo u komedogorevajumalobrojne seljačke kuće, delo samih kolona koji su nabrzinu pobegli u planine; pogledao je sve oko sebe, čitav predeo,sumoraniopasan.

-Mislim,o,Hanibale,dasenašavojskanikada jošnijenalazilauovakvojopasnosti.NiuPirinejima,jersmotamobilimeđuprijateljskiraspoloženim narodom; niti u Alpima, jer smo tada još bili snažni isveži,iimalivelikezalihehraneimnogostoke.Tamosunasnapadaliprimitivnigorštaci;ovdesmozatvoreni,nadnamasenalazi redovnavojska koja samo čeka neku našu slabost da bi se na nas obrušila.Ostalonamjesasvimmalohraneistoke.Gdedatouzmemo?Fabijeseneupuštaubitku,aakoseidaljebudezadržavaoubrdima,hoćemolimibitiustanjudaganapadnemotamogdesečaknikozanebimoglananogamaodržati?

Hanibaljeidaljeslušaoićutao.Vojskaseprestrojila,atojeveomaopasno za vojsku koja se nalazi u pokretu. Prethodnica je postalaodstupnica, najslabije trupe su sada čelom bile okrenute kaneprijatelju.

-KadabiseFabijeusudiodanasnapadne,mibismobiliizgubljeni

149

-rekaoje,negubećionajsvojsavršenimirkojiganijenapuštaočakniunajtežimtrenucima.-KodTrazimena,Flaminijesesigurnonalaziouboljempoložajunego što semidanasovdenalazimo.Meneneplašiborba, već ova nepomičnost, oklevanje. Nisam u mogućnosti da ganapadnem, ali celim svojim bićem želim da on nas napadne. Fabijepravipustošokomene.Onidenatodameizmoriisavladanestašicomhrane i žita. Možda sam, o, Maarbale, posle Trazimena moraoposlušati tvoj savet i krenuti protiv Rima... ali sam tomorao uraditiodmah,istogdana.Moždabismonašliotvorenekapije,moždabinamuputiliizaslanike,moždabinasmolilizamilost.Sadneznam...

-Slušajme,Hanibale,krenimoputmora,pođimouKapuu.-Kasnoje,izmeđunasiKapuenalaziseFabije.-Ovadolinavodidomora.Tamosenalazebogaterimskekolonije:

Sineusa, Trifanijum, Kajeta, Minturna, Neapolis, Puteoli, Kuma.Možemo ih uništiti ognjem i mačem. To su najbogatije oblasti uKampaniji,srceRima.AkojeFabijepraviRimljanin,nećeto izdržati,zametnućebitku.

-Naredidadođuvodiči.Došli su dršćući jer ih je jako uplašila grozna kazna za njihovog

drugaSamnićanina.BojalisusezaživotipalisuničicepredHanibala.- Kazni izdajice, o, božanski - vikali su - ali ne sumnjaj u našu

vernost!- Odgovorite, po cenu vašeg života - naredio je Hanibal da ih

upitaju-gdesezavršavaovadolina?-OnavodiuSineusu,gospodaru!VidećešbrežuljkeFalerna,gdese

nalazenajboljivinogradiučitavojItaliji.AkouništišSineusuiFalerno,iščupaćešRimusrceizgrudi.

-PutSineuse!-narediojeHanibal.Vojska se kretala dolinom Volturna. Puni su ćutke posmatrali

unaokolo. Sa svih strana videli su gole, nenaseljeneplanine; s desnestranesuseuzdizalivrhoviAuruncija,izanjihvisokeplanineMateza;levojebilarazlivenareka.Dužplaninskihprevoja,osvetljenizracimasuncanazalasku,sijalasusebojnaobeležjaFabijevihlegija.

***

Dim se nisko uzdizao nad poljima Falema. Samo su se tu i tamovideli vinogradi spremni za berbu, i masline uvijene pod teretom

150

ploda; sve do ivice tamnomodrog mora, obala je bila osenčenaplavetnilom, a i nebo je bilo prekriveno dimom od požara. Sa vrhaAuruncijanoćusemoglovidetikakoosamljenikućerciiraskošnevileplamte, a danju kako se, već sagoreli i sekirom vojnika uništenimaslinjaci,crne.GorelajeSineusa,biserTirenskogmora.

Pošto je prodrla u usku ravnicu izmeđuMasika i reke Volturna,Kartalonova konjica je potpuno uništila taj bogati kraj, tako da nijedna jedina kuća, niti jedna vila nije ostala čitava; poklano jegoloruko stanovništvo; posečena plodonosna stabla sve do samogkorena; stradale stoletnemasline. Hladna punska surovost nikad dotadanijedošlado izražajakao tu,na tomčudesno lepomdeluobalaTirenskogmora.

Fabijeve legije su to nečuveno divljaštvo posmatrale sa vrhaMasika. Minucije Rufo je to jedva podnosio. Svom boluje oduškadavaoupućujućidiktatoruoštrereči,podstičućivojnike:

- Da li smo ovamo došli da se borimo, ili da posmatramo pokoljnašihprijatelja?OnoštonismohtelidapodnosimoodSamnićana,sadtrpimoodKartaginjana.

Plakali su Scipionovi i Regulovi veterani i pružali ruke premadiktatorovompomoćniku,zapovednikukonjice.

- Dim s popaljenih polja i gradina udara namu lice, o,Minucije;jaucinašihprijateljanedajunamdaspavamo,dozivajunasimolevišenegobogove,amivojskusamovodimo,kaoletistokunaispašu.

-Recitetovašemdiktatoru!-odgovaraojeMinucije-DajeKamilooslobađao Rim, kao što to sada čini ovaj novi Kamilo, Rim bi jošpripadao Galima. Alije Kamilo, kada sumu u Veju doneli vest da jeizabranzadiktatora,sišaouravnicuiuništioGale.

-Hoćemodaseborimo,o,Minucije!-vikalisuvojnici.-AkakosuRimljaniiskupilisramotuKaudinskogklanca?Zartako

su se šetali po planinama, ili su, ipak, opsedali Luceriju? A LutacijeKatul, zar on nije pobedio uzdajući se u brzinu? Rim velikim nisuučiniliplašljivciioklevala,većdelaiodvažnost.

-Minucije,Minucije!-vikalisulegionari.-Povedinasuboj!-Budidiktator,o,Minucije!-Iznesibojnaznamenjaisvićemozatobom!Fabijejeslušao,ćuteći.Hanibal, priklešten između planine i reke, rasipnički je trošio

151

prirodna bogatstva Falerna: izvrsno vino, grožđe, slasno voće ipovrće.Aliježitaponestajalo,stočnahranajesadabilanaizmaku.Daode, nije imao drugog puta osim onog kojim je došao, Kazilinskiklanac. A Fabije je, krećući se planinskim stazama, prestigao Pune izauzeo klanac. Došlo je do čarke između odstupnica. Lucije OstilijeMancinokojije,uprkosdiktatorovomnaređenju,hteodaseboriikojijezapovedaosačetiristotinekonjanika,poginuojeutojborbi.Kadajesuncepočelodazalazi,MinucijeiFabijesusjedinilisvojesnage.

Diktatorjeusvojšatorpozvaozapovednikakonjice:- Eto do čega dovodi tvoja naprasitost, o, Minucije! Izgubili smo

stotinu ljudi i jednogodnajhrabrijihkomandanata.Poslušao je tebe,umestodaslušamene.Govorimočinjenicama.

Minucijejeljutitoslegaoramenima:-Ovakosedaljenemože,o,Fabije.Znaš li tipočemumigazimo

tokom naših marševa? Po našoj časti! Šta si postigao kroz tolikomesecioklevanja?Žalostirazočaranje.

-Postigaosam,Minucije,tolikodajenašavojskaostalanetaknuta,i to vojska obučena i spremna koja raspolaže potrebnim zalihamahrane,dokHanibalstalnolutaustrahuodavetigladi;postigaosamdanarodi koji bi inače pristali uz Hanibala uz nas ostanu, tj. da se neusude da priđu Hanibalu; postigao sam da se mi između Rima iHanibala kao bedem postavimo; da se on, Hanibal, ne usudi da nasnapadne.

-Danasćesvakakodoćidobitkekojunećešmoćidaizbegneš.Zanamajekonjicakoja jeprogonilaodredvojnikaOstilijaMancina.Štaćešuraditi?

-Ostaćumirannasvojimpozicijama.-Nećešdugoizdržati,vojnicićetiseizmigoljiti.-Atiihnatopodstrekavaš.Slušajme,dokjeFabijediktator,nema

drugevoljeosimnjegove!AkonasHanibaldanasinapadne,jaćubititajkojićerešitiishodborbe,aneon.

Numiđanska konjica je, međutim, napadala uz divlje poklike, posvom običaju bacala strele i povlačila se. Hanibal je uputio odredBaleara i lako naoružanih pešaka, ali, ako se nadao da će se legijespustiti niz obronke i u ravnici se svrstati u borbeni red, morao serazočarati. Borba se oko logora vodila bez mnogo žara. Fabije jemanevrisaoobazrivo imudro, odbijaonapade, ali nije želeoda seu

152

borbusasvimupusti.Rimljani suhrabrodočekivali i odbijaliudarce,držećisvojeformaciječvrstozbijene.

Hanibal je, posmatrajući iz doline, shvatio da nije u stanju darukovodi ishodom borbe. Pred sam zalazak sunca naredio je da sezatrubinazbor.

- Goni ih! Zar ne vidiš da su poraženi! - pomamno je vikaoMinucije.

-Ostanitenasvojimmestimaipobedićete. -mirno jerekaoKvintFabije, obuzdavajući svoje vojnike i pokretima, i snagom svojeličnosti.-Prikleštenisumeđuplaninama.SadahoćudavidimkakoćeseHanibalovgenijesnaćiiizovogklancaizvući!Doklegodostanemoovako visoko u brdima,mi smo gospodari situacije; u ravnici bi bioHanibal.

U dolini Volturna polako su se palile vatre. U logoru je vladalatišina.Dan,kojijeotpočeouznakupobede,nesrećnosezavršio.

-Izgubilismoosamstotinaljudi-rekaojeKartalonuzdišući-itovećinom konjanika. Težak gubitak jer za nas svaki konjanik vredikoliko tri druga vojnika. Kad se Fabije danas nije upustio u borbu,ondaganikadvišenatonećemoprisiliti.

- Srećom, imamo dobre saveznike, oni će nas od njega brzoosloboditi!-rekaojeHanibal.

Starešinesusepogledaleučudu.-Kogato?-upitaojeMagon.-Nečuditese.Tuje,presvega,njegovzapovednikkonjice,tusui

njegovivojnici,iSenat,najzad,irimskinarod.- Izjasni se, o, božanski! - rekao je Maarbal, koji je inače bio

odličanvojnik,alineprevišebistar.-Stvar je jednostavna.Fabije jepotpunoupravuštosesamnom

ovakobori.On je shvatio imene, i znanašu slabu tačku.Ali vojnici,senatori, narod, zar oni to shvataju? Zar će, možda, Senat i narodKartagine shvatiti kad ja od njih zatražim pomoć i novac? Samo jeFabijeupravuizatojerazumljivoštosusviprotivnjega:ionajnekiMinucije, koji bihteodamupodmetnenogu iumestonjegapostanediktator i izvojuje sjajnu bitku, i vojnici koji hoće da se bore, kao iSenat,inarod,kojineshvatajuFabijevooklevanje,smatrajućidajetokukavičluk.

-Tise,dakle,nadašdaćeFabijaopozvati?

153

- Ja se uzdam u logiku ljudi. Ti se, Kartalone, ne žalosti zbogdanašnjeg poraza. I pamti: Rimljani stalno pobeđuju u čarkama, umalim sukobima, ali gube bitke na otvorenom polju, a do bitke naotvorenompolju,kojajenamapotrebna,doćićevrloskoro.ČimSenatopozove Fabija, doći će na njegovomesto neki novi Sempronije, ilinekinoviFlaminije,kojićenasdrskonapasti,aliiuzamkuupasti.

-Nekatibogovipomognu-tihojerekaoGiskon-alijasebojimdasmoovogaputamiupaliuzamkuizkojesenećemolakoizvući.

- Ne bismo se mi izvukli kada bi Fabije bio na našem mestu, udolini, ami na njegovom, gore na planini. Ovako, da bi nas uništio,Fabijesemoraspustitiudolinu,aontoneće.

-Kazilinskiklanacjezatvoren.Natragnemožemo.Vodičikažudamožemo izaći jedinopreko takozvanogKalikulinoggorskogprevoja,ali tamoskoroidanemaputa-nastavio jeGiskon. -Stvar,međutim,nijeutomeštosejaplašimdaćenasovdepobiti;ne,negosebojimdaćemomoratizimovatiuovojkrševitojdolini,ukojojzimimoradajejakohladno.Etočegase japlašim,Hanibale,aosimtoga,plašimse igladi.

-Nećemomizimovatiuovomkršu-sprezrivimosmehomrekaojeHamilkarovsin.-Kažemti,o,Giskone,zaistabitrebalodaveruješusrećnuHanibalovuzvezdu.Nećeproćinidvadana,amićemoodavdeizaći.Asadaidite,nekaostanesamoHazdrubal.

U logoru jezavladaladubokatišina.Svremenanavremesadasusečulisamokreštaviuzvicinumiđanskihstražarakojisupovremenojedandrugomdovikivali:„Pazi!Pozor!”

Hanibal je hodao gore-dole u svom šatoru, kao da je sasvimzaboravio na prisustvo čoveka kome je naredio da ostane. A taj jedobropaziodaneprekinetokmislisvogvojskovođe.

OndajeHanibaliznenadaseoitihorekao:-Dalisimiodan,Hazdrubale,Hanonovsine?-Moj život, o, božanski, nije ništa prema onome što bih za tebe

žrtvovao!-Netražimtoliko!Znamdasilukavidatačnoizvršavašnaređenja.

Ti si pravi sin Kartagine, tamo se borba vodi ne samomačem već ilukavstvom. Slušaj me! Ovde se moramo poslužiti svim ratnimlukavstvima jer smo u smrtnoj opasnosti, o, Hazdrubale. Tebe samodabraodanasspaseš.

154

-Govori,sBaalovompomoću...- Pusti bogove... neka ih tamo gde su, ako ih uopšte ima! Ti vrlo

dobro znaš daHanibal veruje samou svoju pamet. Zatvoreni smoudubokomklancu.Nadnamajedobroizvežbanavojskakojanamnedamira. Tom vojskom komanduje čovek, dostojan mog umećakomandovanja.

-Štakažeš,božanski?OnajFabije...onajplašljiviratnik...-Ćuti!KažemtidajetojediničovekučitavomRimukojibibiou

stanjudapotučeHanibala.IdućenoćimimoramoprećiprekogorskekoseKazilinaiućiuSamnij!

-Štakažeš,božanski?TajprelazštitiFabije!- Napašćemo ga iznenada... odnosno, nećemo ga napasti...

poslužićemo se ratnim lukavstvom, smicalicomkoja ćeuneti strahuneprijateljskeredove.Štamisliš,kolikoimamojošvolova?

-BožanskiHamilkarovsine...štakažeš,volova?Alikako...-Nepitaj,negoodgovori!Koliko?-Neštookočetirihiljade...mesa,dakle,moždazajedanmesec...- Biće dovoljno dve hiljade. Sutra u zoru naredićeš da se vojnici

raštrkaju po šumi i prikupe suvo granje, zatim... ali priđi bliže da tikažemnauvojeruratučoveknikadanijesiguranoduhoda...

Kadjepalamrklanoć,Hazdrubal,sinHanonov,izašaojeizšatorasvogagospodara.Tokomčitavogsledećegdanadvevojskesustajalenepomično jedna naspram druge. Fabije je i dalje gospodarioplaninskim visovima i čuvao Kazilinske klance; Flanibal je svojuvojskupostrojionadesnoj obaliVolturna i na šumovitimobroncimakojisusespuštaliispodvrhovaKazilinaiKalikule.

Da bi ponovo zapodenuli bitku i prisilili diktatora da se spusti udolinu, Puni su u nekoliko navrata paradirali svojom snagom iizazivali, ali Fabije, uprkos ljutim i oštrim prekorima KajaMinucija,nijedozvoljavaodavojnicikrenuizlogora.

-Doklećešoklevati?-podrugljivojeongovorio.-SadatisepružajedinstvenaprilikadauništišHanibalaipostanešslavan.

Fabijejeprezrivoslegaoramenima:- Znam ja, Minucije, da bi ti stavio na kocku i poslednju rimsku

legijujersetinepitaškakoiodaklebiotadžbinastvorilanovelegije,kadabiizgubioigru.

-Toznačidanisisiguranupobedu.

155

- A ko može biti siguran u pobedu kada se bori protiv jednogHanibalakojijevećuništiotrinašenajboljevojske?

-Dveprvepobedeonjeizvojevaouzpomoćslonova,atrećutakoštonas jenamamiouklopku.Ali, sadaseuklopcinalazion,a tinisiHanibal.

-Umećudamubudemravankadazatodođepravitrenutak.AkoHanibalhoćedaizađeizklopke,moradanasnapadneiobezbedisebiprolaz. Ali mi nismo dovoljno jaki da bismo smeli staviti na kockusudbinuRima.

HanibaljeupredvečerjekrenuoputvisovaKazilina.Spuštalesuseprvevečernjesenkekada je tiho,ostavljajućiupaljenevatre,punskavojska otpočela svoj nemi marš ka vrhu. Pre nego što je krenuo,Hanibal je upitno pogledao Hanonovog sina Hazdrubala, a ovaj muodgovoriokratkimpotvrdnimznakom.

NatosurimskiizvidnicižurnodojuriliuFabijevlogoriizvestili:-Diktatore,Hanibalovlogorjeupokretu!Fabijejezamišljenoslušao.- Možda će taj čovek pokušati kakav očajnički korak, možda

nameravadanas iznenadanapadne,alise janipoštonećuupuštatiuborbunoću!

Naredio je da vojska bude u pripravnosti i da niko ne ide napočinakušatore.

Možda će Hanibal pokušati da pređe preko planinskog prevojaKalikule?Fabijenijeverovaoutumogućnost.Poznavaojetajprelaz.Bio je to neprohodan pravac i gustom šumom obrastao. Tim putemnijemogladapređenikonjica,nitikomora.Jedinobilakonaoružanapešadijamogladaseusudiipokušatakonešto,aitosamojedanizadrugoggazećipovrlouskimstazama.

Okoponoćisusezačuliglasovikojisupozivalinauzbunu.-Gledajte...šumegore!Ugledali su vatre koje su se, kao neka lutajuća svetla, kretale

premavisokomKazilinskomprevoju.Izgledalojetokaodanahiljadeljudi,mašućibakljama,bezumnojuriuzobronkeplanina.Zatimsusete vatre rasejale, postale još brojnije, tako da je izgledalo kao daplamenuneprekidnojlinijipremašuječakivisinugorskekose,idaseuspeoiznadnje,svedovrhovakojijenadvisuju.

-Zapalilisušumu!-uzviknuojeMinucije,dojurivšiuFabijevšator.

156

-Ne, to ljudimašuzapaljenimbakljama!-rekaojecenturionkojije sav zadihan stigao sa isturenog stražarskog mesta. - Punskapešadijajuripoplaninamaiznadklanca.

Nešto kasnije u logoru je zavladala potpuna pometnja. Trčećimkorakompristizalesucenturijekojesučuvaleklance.Zapovednicisubilizgranuti.

- Diktatore, vatra nas je okružila sa svih strana, morali smo danapustimonašamesta.Čitavomorevatreuzdizaloseputnas i iznadnas!-govorilisuoni.

-Ah,uimebogova!Inapustilisteprelaze?Diktator je na čelu svoje kohorte poleteo put planinske kose.

Sukobiosesdrugimodredimakojisu,takođe,doletrčali.-Rečjeoprevarineprijatelja!-vikalisu.-Požuriteovamo.Tosu

samovolovi!Da, tosuonedvehiljadeHanibalovihvolovakojimasuvojniciza

rogoveprivezaličitavesnopovesuvoggranja,azatimgranjepotpalili.Kaopobesneliislepiodbolaistraha,volovisujuriliuzplaninu.Poputvihora,projurila je taživa lavina jezovitoričućinizplaninskiprevoj.Pomamno mašući glavama, sejali su oko sebe bezbroj ugaraka ipotpaljivalimladu,potpunosasušenušumu,kojamesecimanijevidelakišu.

- Neprijatelj! Neprijatelj! - prestravljeno su vikali begunci. - Izavolovaidečitavapunskavojska!

Plamenakrunauzdizalasenadpadinom,odjekivalajerikavolovakoje je oprljio plamen, čuli se poklici Kartaginjana koji su se, poputnesavladiveplime,uspinjalipremaklancima.

- Izađimoiz logora!Zaštodanepokušamoponovodazauzmemoprelaze?! - vikao je Minucije, jureći duž redova vojnika koji sunepomičnistajaliporedograde.

Fabijesepolakovraćao.- Neka se niko ne makne dalje od ograde! - glasilo je njegovo

naređenje.-Noćnesebitkeuvektragičnozavršavaju.Iako su Kazilinski klanci bili slobodni, punska vojska je i dalje

prodirala u suprotnu dolinu. Lukavstvo je potpuno uspelo: Pošto suizvršiliprodor,KartaginjanisuizašliizdubokihklanacaVolturnakoji,nasvusreću,umalonisupostalinjihovogroblje.

Fabijejenestrpljivočekaodazorazarudi.Akadasednevnosvetlo

157

pojavilo, ugledali su kartaginsku odstupnicu koja se zadržala naposlednjimobroncima.Ondasezametnulabitka.ZaRimljanejetobilopodesno mesto. Izgledalo je da će Fabije zarobiti odstupnicu, ali jeHanibal shvatio opasnost i požurio putKazilinskog klanca.U pomoćodstupnici uputio je ibersku kohortu. Kako je mesto bilo usko,Rimljani nisu mogli da se postroje u širokim formacijama; Iberi,naviklinaplanine,napadali su sa zadivljujućombrzinom.Nisunosilinioklope,nitištitove,samosvojekratkemačeveioružjezabacanje;rimskapešadija,teškonaoružana,saplitalaseodrvećeigrmljekojejezauzimaločitavprostor.

Fabije je shvatio da je u takvim uslovima uzaludno angažovatitrupeuvećembroju;punskaodstupnica,iskoristivšidobijenupomoć,uspešnojeprešlaklanac.Iberisuseizvukliizborbei,brzokaoštosuidošli,izgubilisepoobroncima.

Rimljanisusepovukliusvojlogoruzneznatnegubitke.Minucijejenetremiceiuzironičanosmehposmatraodiktatora.-Pobeglisutiizšaka,o,oklevalo!-rekaojeokrenutkaFabiju.-Incrastinumdiffero20-hladnojeodgovorioFabije.Pokrenuvši svoje legije, poveo ih jenanovepoložaje, ponovo se

stavljajućiizmeđuHanibalaiRima.

158

XIII

KANA

HanibalsenalaziouApuliji.Rimjeodahnuo.Poštojemogaodadiše,sadamusevratilaistaraoholost;sadkada

se na ulicama više nisu videle uplakane majke, ranjeni i pocepanivojnici,kadanikakvavojskanijevišemarširalanipoviaFlaminiji,nitipo via Kasiji, drugim se tonom sada govorilo i na govornicama, i usamomSenatu. Ono što je pre samo šestmeseci ličilo na čudo, spaskupljenposvakucenu,sadajepostalozahtev.

Hanibal, koji je pobedio u tri bitke, nije zagospodario Rimom.Nalazio se u Apuliji. Taj pobednik je sebi dozvoljavao da odaberemesto za svoj zimski boravak! A Rim, koji je sada slobodno disao,dozvoljavao je sebi da se prepire i zameće čak i borbu izmeđupojedinihstranaka.

Narod!Starapriča!Odgovornostzaratsvaljivaojenaplemstvo.Tako je izazvao Kartaginu, drsko joj namećući da bira između mira irata,akoneizaslanicipatricija?

Patricijisuodgovarali:-AkoseusprotiviodapohitamoupomoćSaguntu,akonenarod?

Vistegovorili:„Zarsenastičetajrat?Tičeliseonnašeotadžbine?Štase nas tiču nekakvi ideali prijateljstva? Zar rimski narod živi odideala?”Takostevigovorili,o,plebejci,asadkadaHanibal logorujenanašojzemlji,kažetedasuvasizdalionikojisubilizarat.ZarsmomipozvaliHanibalauItaliju?

-Vistesnjimstupiliupregovore-odgovaralisutribuni.-Kakotodaonposlegodinudanaidalješetapolatinskimzemljamasapotpunonedirnutomvojskom?

-Vizaboravljatedanasjeonpobedioutribitke.- A šta nam je pomoglo što smo imenovali diktatora, kad on

poštujeHanibala.

159

-ZartonijeonajistiFabijekogastenazvalispasiocem,KamilomiCincinatom?

-Mi hoćemo da osvetimo našemrtve. Zašto jeHanibal poštedeoFabijevuviluuKampaniji?

-Vidite tajnisporazumtamogde jereč isključivoomeđusobnompoštovanju.

- Hanibal je bio priklešten u Kazilinu, a Fabije nije hteo da gauništi.

-AštabistevireklidajeFabije,učinivšinepromišljenkorakpoputFlaminija,upropastioiposlednjelegije?

-Ratzahtevadaseiriskira;nemožesestalnosamopoplaninamašetati.

-IMinucijejegovoriokaoštovigovorite,izapodenuojebitkukodGerkonija, ali bi bio poražen da u poslednjem trenutku nije stigaoFabije.Minucijejetoisampriznao,zagrliojeFabijainazvaogaocemispasiocem.

-Fabijenijeizvojevaonijednujedinupobedu.-AliseHanibalnalaziuApuliji,anepodzidinamaRima.Kada su ovo čuli, plebejski tribuni su učutali. Narod nije bio

zadovoljan Fabijem jer - narod uvek traži nešto veliko, nešto štoostavlja utisak. Ipak, svi su priznavali da Hanibal nije mogao da sepribliži Rimu, upravo njemu zahvaljujući, kao i da je rimska vojska,opettomezahvaljujući,ostalačitava.

Ipakjenaroddanimabučnovikao:-Consules!Consules!Fiatconsules!21Tribunisusvakogadanaumasihuškali,kakonaForumu,takoisa

govornica.- Što rat duže traje, to se patriciji sve više bogate! Ovako dobro

prodaju i svoje žito, i stoku. Vuna je stostruko poskupela, zejtinplaćamozlatom.

-Zahtevamodaseimenujejedannaškonzul!-vikaojenarod.- Imaćetega -odgovarali su tribuni - imaćeteplebejskogkonzula

kojićeseboritiiznatidapobedi.U Senatu je jedan govornik smenjivao drugoga. Patriciji su bili

besni.- Zarmože biti dobro nešto što narod odluči? Odluke naroda su

uvekbilekobne.

160

- Plebs je bezglavo čudovište! - uzviknuo je jednog dana senatorPublijeLicinije.

-Arrogantiaatqueignorantia:ecceplebs!22-dodaojePomponije.- Da, ali i nas Fabije zamara! - dodavali su drugi. - Ovo nije rat,

negosušicaodkojećemolaganopropasti.- Da je Hanibal tako jak, napao bi ga i danas bi već bio pred

Rimom.-Hanibaljesvojezavršio...BiljkapresađenaizAfrikeneuspevana

našemtlu.-Uzdaoseuitalskenarode,aonisuuznas.-Hanibaljejošsamoavet.TosubilerećikojesusečuleuSenatuotkadjeRimponovopočeo

da diše. Došao je kraj Hanibalovim iluzijama: Gali su se umirili,latinski saveznici su bili na strani Rima, Velika Grčka neprijateljskiraspoloženapremaAfrici,Napuljjeuputioizaslanikeiposlaozlatozavođenjerata,aizHispanijesustizale,zaHanibalakobnevesti:naušćuEbra ponovo je potučena kartaginska flota. Rimljanima je pošlo zarukomdaseprobijusvedoBalearaadanisunaišlininakakavotpor;Hazdrubal se povukao u Luzitaniju; Gnej Scipion potukao jeMardonija; Publije Kornelije je uspešno dopratio u Hispaniju osamhiljadavojnikaivelikerezervehrane.

Izgledalo je kao da seHanibal odrekao i samepomisli da ide naRim.ZimovaojeuApuliji,bio jedaleko.TaktikaKvintaFabijaveč jebila zastarela. Gnej Servilije, koji je posle neuspelog iznenadnognapada u Africi težio za osvetom, vratio se na Siciliju i dobiozapovedništvo nad dvema legijama. Fabije je, izgovarajući sepremorenošću, svojevoljno zatražio da ga oslobode komandovanja;na njegovo mesto postavili su Marka Atilija Regula. Ona dva novakonzulanastavilasuFabijevutaktikuinapadesamoodbijala,samiseneangažujući.

Natrgovimasenarodidaljebunio:-Consuldeplebe!23Održane su skupštine. Suprotna mišljenja su bila jednako

zastupljena.Sporazumelisusedabuduizabranadvakonzula,odkojihćejedanpredstavljatinarod,adrugiplemstvo.ZaplebejcejeizabranKajTerencijeVaron,zaplemstvoLucijePauloEmilije.

Došlo je i proleće treće ratne godine. Hanibal Apuliju nije

161

napuštao.Da lidamupođuususret?Znalisugdemogudaganađu.Rimljanibiutomslučajumoralidaseboredalekoodsvoggrada.Štose tiče Hanibala, njemu je bilo sasvim svejedno da li će se boriti uKampaniji,uLacijuiliuApuliji.

***

- Da, rimski narode, ja ti ponavljam da su patriciji krivi za rat uItalijiidaoninastojedaseratprodužiubeskonačnost.Tajseratnećeokončati svedoknaševojskovođebudu ličilenaonogFabijakoji seproslaviošetajućisepoplaninama.Ali jase,narodeRima,kunemdaćeratbitizavršenvećprvogdanakadjaugledamneprijatelja.

Narodjeburnoodobravao:-ZdravobudiTerencijeVarone,sinenaroda!-Slavati,oslobodiočedomovine!-Tisistrahitrepetzaneprijatelja!-Tisistrahzaplemiće!-Zaštitničenaroda!Onogdanakad je trebalodakrenusabojnimznamenjem,obasu

konzulabilanagovornicama.LucijePauloEmilijejebioćutljivistajaoje po strani; Varon je, zbog zanosa u koji je zapao dok je govorio, izbogburnogodobravanjanaroda,biosavznojavicrvenulicu.

Svet jepreplavioForum.Tusubili isenatori, ipretori, i tribuni, ivestalke, i vrhovni sveštenik. Nove legije, kojima su se pridružili iregruti saveznika latinskog imena, nestrpljivo su čekale da krenu urat.

-NekagovoriLucijeEmilije!Čuli su se uzvici iz redova senatora i konjanika, a potom su se

njimapridružiliiuzvicinaroda.Svisuhtelidačujuštaćerećikonzulpatricija, posle onog ratobornog zanosa o kome je sin mesara,TerencijeVaron,pružiodokaz.

PauloEmilijejegovoriokratkoimirno:-JamolimbogovedauslišeželjukonzulaVaronairadujemsešto

onraspolaže,zaista, jedinstvenomsposobnošćupredviđanjakojamuomogućujedatačnoodredičakidankadaćeizvojevatipobedu,iakojošnijenivideoneprijateljskuvojsku,nitiupoznaosvoju,kaoniizgledmesta,nitisamomestonakomećesebitkaodigrati!Štosemenetiče,jati,rimskinarode,nećudavatinikakvačudesnaobećanja,jatikažem

162

samotodanisu ljudionikojigospodarečinjenicama,većdase ljudimoraju upravljati prema činjenicama. Kažem ti, takođe, da jebezumnainepromišljenasmelost,ustvari,ludostidanamonadosadnijedonelaništadrugoosimtragičneposledice.

Senat je odobravao, a narod je, iako duboko impresionirankonzulovomrazboritošću,ostaonem.

Svet se polako razilazio. Lucije Emilije se pomešao među onumasu,nastojećidanezapaženodođedosvojenosiljke.Bio je tužan izamišljen.Osećaojedubokuodvratnostpremaprostomnarodu,kakozbog njegove neozbiljnosti tako i zbog nestalnosti, tj. njegovihpromenljivihnaklonosti;bilajetoodvratnostpremapukukojistalnotraži nove ideale i uzdiže ih na pijedestal, a stare kleveće i izvrgavaruglu.

Skakvomjesamolakoćomtajsinmesaraumeodaosvojiislavu,ipoverenje, ipopularnost!Fabije jezaboravljen,ukaljan, ismejan, i tosve zbog tog novog demagoga koji pojma nema šta je to legija,kohorta,bitka.Samozatoštojeplebejac,imaojetolikodrskostidasezakune da će već prvog dana potući neprijatelja, i to neprijateljavičnogratovanju,žestokog,daćepotućivojskovođukojijevelikiiposvom razumu, i po ratnim vrlinama, vojskovođu koji je izvršio čudokakvo pre njega nijedan drugi vojnik nije izvršio. Plebejac s onestrane Tibra, samo da bi izazvao buru odobravanja, zaklinjao sebogovima da je njegova pobeda sigurna stvar, i ujedno je, saprikrivenim aluzijama, omalovažavao ljude dostojne najvećegpoštovanjaizahvalnosti.

-LucijeEmilije...Neko se obratio konzulu i poveo ga prema osamljenom kutku

kolonade.KonzuljeprepoznaoKvintFabijaMaksima:-Ti,diktatore?!-Ćuti!URimuvišenemadiktatora!Dobrimgrađanimatovišenije

potrebno otkad se Hanibal povukao u „petu” Italije, gde će kroznekoliko nedelja mesarev sin izvršiti strašan pokolj kartaginskevojske.

-Zarsičuo?-Namoju nesreću, još imamuši. Ćutao bih da ti je drugi konzul

ravanposvojojmudrosti,iposvojimvrlinama,alipoštoznamdaćeš

163

bitisamidaćešmoratidalekovišedaseborišsaTerencijemnegosaHanibalom,nekatinebudeneprijatnoakotikažemštajamislim.

- Neka te bogovi nagrade, o, Fabije, za prijateljstvo koje miukazuješ.

- Ti vrlo dobro znaš da će se Varon protiv tebe boriti služeći setvojimvojnicima.NekasećanjenaFlaminijabudedalekoodtebe,aliovajsadaludujeistokaoštojeionajludovaokadajestekaopočasti.Onvećzamišljakakoćepobediti,a jošnivideonije liceneprijatelja.Isto kao što dobro poznajem njegovo lice, vidim da mu se spremajedannoviTrazimeno...quoddiavertant!24

-Jamislimistoštoiti,o,Fabije.-Jednogdanasamsvojimvojnicimaizapovednikukonjicerekao:

„Sedimo i pobedićemo”. Svaki novi dan fatalan je po Hanibala, apovoljan za nas. Verni su nam gradovi sa kojima smo u savezu, aHanibalasvimrze;nama jeobezbeđenosnabdevanje,aon izdanaudanmoradaživiodpljačkeiotimačine.Moraojeilidaodmahpobedii več sutradanposleTrazimenauđeuRim, ili jenjegov časprošao inikadsevišenećevratiti.

-Mudrostgovoriiztvojihusta.- I sam si video: dva mala utvrđena grada, kao što su Spoletij i

Gerion,zadržalisugakaodajebranioilizauzimaozidineKartagine.VideosikakosugaGnejServilijeiAtilijeRegul,kojisuposlušalimojsavet, vešto zadržali i prisilili da ode daleko na stotinemilja. Dakle,sada shvataš: tvoji vojnici i Varon biće samo igračka uHanibalovimrukamaizahtevaćeonoštoonhoće:bitku.

-Štosemenetiče,o,Fabije, jaćuostatikodtvogplana-rekaojekonzul,abilojejasnodajeveomauznemiren.

-Neobaziri sena toako ti kažuda siplašljiv,da sinemaran;neobaziri se na poruge, ismevanja koja stižu od tvojih vojnika, samogkonzula iHanibala. Izdrži!Akoizdržiš,pobedićeš.AsadFabijenemavišeštadatikaže,osimdatipoželiblagoslovbogova.

LucijeEmilijejezagrliodiktatora.Zavladalojećutanje.- Ja pomišljam na najgore - nastavio je konzul posle te kratke

pauze - s obziromna čoveka koga je izabrao rimski narod. Ali budisiguran,o,Fabije,daćemojusudbinu,akonamonanebudesklona,rešitineprijateljskimač,anevoljamojihsugrađana.

Gomilanaroda je ispratilaobakonzuladužvia Apije. Senatori su

164

pratiliLucijaEmilija,aplebejcisu,uzburneovacije,trjumfujući,nosiliVarona.

Najpresusesjedinilevojskeobojicekonzula,aondasu formiralijednu veću i drugu, manju vojsku. U prethodnici je bila ona manjavojska koju su činili mladi regruti, a za njom je išla ona brojnija ukojoj su bili isprobani veterani i odabrane trupe. Marširali su putApulijeneviđenombrzinom.Nikadasedotadnijevidelavojskasatrikonzula.Da,trikonzula,jerjeikonzulkojijenapuštaodužnost,GnejServilije, ostao sa rimskom legijom i dvehiljade konjanika i pešaka,saveznikalatinskogimena.

Stari Atilije Regul, koga su zamorile godine i predugo ratovanje,koga,međutim,slavanijenapustila,vratioseuRim.

A tamo dole, Hanibal je nestrpljivo iščekivao ovu vojsku, iako jeonabiladalekovećaodnjegove.Dugoječekaodastignutatritrojicakonzulakojićemunajzadvratitiveruupobedu!

***

- Dolaze! Ima deset legija, dve vojske, dva nova konzula i jedanstari! Nestrpljivo očekuju da što pre stupe u borbu, ali nikako nisunestrpljivijiodtebe,o,Hanibale!

Tako je govorio Magon i svirepo se osmehivao, a Hanibal ga jećutkeslušao,jedvarazvlačećiusneuosmeh.

-Bitkaježivot!Dasutatrikonzulazakasnilasamojošmesecdana,mibismobili izgubljeni!Žitaimamojošzadesetdana,mesazasamodvenedelje.Okonasjenastalapravapustoš!Da,pustošokoHanibalakojisenadaodaćeizazvatipožarukomećenestatiRim,adasemiine poslužimo oružjem! Oh, ja počinjem da verujem u bogove, o,Magone!

-JersuteoslobodiliFabija,zarne?- Glupost Rimame je oslobodila jedinog neprijatelja od koga se

Hanibal plašio. Dva puta sam osetio kako me obuzima strah: uKazilinskom klancu, kada je Fabije odbio da prihvati bitku koja jemeni bila potrebna, i juče, u ovoj Apuliji, koja je za nas morala dapredstavljavrtoveHesperida.

-Gdesamoštonismoumrliodgladi.-Priznajemtidasamdanas,bašdanaskadasuuhodejaviledase

rimske legije nalaze na Volturnu, pomišljao da se povučemuGaliju.

165

Ovde, u ovoj plodnoj zemlji, više nismo imali šta da pljačkamo.Stanovnici nasmrze; i žito, i stoku sakrili su u utvrđene gradove, amenizagradovenedostajuopsadnesprave.AtiiMaarbalstejošhtelidaopsedamoRim!Lude!OpsadaRimaznačilabismrtizaHanibala,izanjegovuvojsku.OpsedatiRimupustinjikojagaokružuje.TaRimsemogaodržatimesecima,amibismozatovremepomrliodgladi...itosmo mi rizikovali, imajući čitavu Italiju u našoj vlasti. StanovniciIberije su bili spremni da se pobune.Ali nam, srećom, bogovi danasšalju jednogmesara koji čezne za pokoljem. Doživeće pokolj, Baalami.Totijajamčim!

Pljačkaši,Numiđani iMauritanci,bučnosusevraćaliuHanibalovlogor.Zbogpljačkesusebilirazišlipočitavomkraju,ali ihje,onakonenaoružane, a i sa mnogo otete stoke, iznenadila Varonovaprethodnica idonogu ihpotukla.BeguncisunakolenimapreklinjaliHanibala:

- Iznenadili su nas, o, božanski! Imaj samilosti! Borili smo se, alismobiliraštrkani...

Vođe pljačkaša koji su se spasli plašili su se da će biti na krstrazapeti,aliseHanibalsmejao.Abiloje jezivogledatikakosesmejeHamilkarovsin.Kadseonsmejao,biojestrasnijinegokadsesrdio.

-Divno!Nijednamevestnebitakoobradovala!Stajalisunemiičudomsečudili.-Palojehiljadusedamstotinanaših,o,božanski!Preklalisuihkao

ovcedoksuprikupljalistokuihranuzastoku...Hiljadusedamstotina,o,božanski!Smilujnamse!

- Da vas je tamo ostalo dve, tri hiljade, Hanibal bi se još višesmejao.

-O,božanski,smilujnamse,necepajnamsrcesvojimsmehom!-Budale!Patojepobeda!SinmesaraizRimaizvojevaojepobedu!

On ćedrskopoći u poteru za vama, doći će dauništi ostatak vojskeafričkih divljaka. Neka dođe! Samo neka dođe, u ime Baala, tajpobednik!Nekaječastihvalavamakojisteizbeglipokolj!Ispunilistemojesrcebeskrajnomradošću!

- Koliko mudrosti, o Hanibale, u tvojim rečima - tiho je rekaoGiskon. - Stvarno idu spremni za bitku. Regruti, pokupljeni izmeđurobovaislobodnjaka,pevajuhimnepobediislavi.

-Hajdemo,učinimoimpovolji!Brzonapustimologor,aostavimo

166

vatre da gore, ostavimopune šatore...Ne... ne, ostavite i te oskudnezalihe koje još imamo, ostavite plen koji smo opljačkali, ponesimosamonaše oružje i povucimo se iza bregova, s one straneAufidusa.Velika je i ravna Apulija. Ovde nema klanaca kao u Alpima ili uKazilinu,ovdeće,o,Maarbale,o,Kartalone,vašakonjicamoćidajuriiopkoli,idanapadanasumice.Enovamosloncabitke,gledajtega,tojebrežuljakKana.

UzorusuRimljaniušliuopusteliHanibalovlogor.Iznenadilaihjetišinakojajeulogorucarevalaibrzinakojomjeonnapušten,aliisveono što je neprijatelj, bežeći, ostavio za sobom - šatore pune zalihahraneiopljačkanihstvari.

-Pogledaj,o,LucijeEmilije-ponosnojegovorioVaron,uspravljennasvomriđemkonju -ovogneprijateljapredkojimsu,povlačećise,Fabiji,Reguli,Servilijitolikošetali!Kaži,štasadmisliš?

-Mislim,o,Varone,dadanasmoramobiti jošoprezniji-mirnojeodgovoriokonzul.

- Razume se, Hanibal nikada nije tako strašan kao kad beži! -podrugljivo je uzvratioVaron. -Dakle, iznesite bojnaobeležjapadazametnemobitku!

Zastavnici su požurili da učine što im je naređeno, ali se konzulLucijeEmilijeusprotivio.

-Vratitebojnaobečežjaizaograde,ovdećemoseulogoriti!-Ah,akotimisliš,o,Emilije,daćetemojivojniciposlušati...-Natragsbojnimobeležjima!-gromoglasnojeuzvratiokonzul.Odgovorilisumupomamnokličući:-SlavaVaronu,smrtoklevalima!LucijeEmilijejeprebledeo.Bilajetopravapravcatapobunakojaga,uostalom,nijeiznenadila.

SetioseonmudrihFabijevihreči:„TićešsemoratidalekovišeboritiprotivVarona,negoprotivHanibala”.

-VojniciRima,ne slušajte strašljivce! - vikao jeplebejski konzul,grdeči Lucija Emilija. - Doživeli ste i podneli preveliku sramotuslušajućimesecimakukavičkezapovestiraznihFabijaiServilija!

- Da li si ispitao volju bogova, o, Varone? -mirno je tada upitaokonzul.-Zartinijepoznatodasupredznacikobni?Dasupetliodbilida jeduhranu idasuudaralikrilimakokodačućikaokokoške?Da lisutopovoljniznacidabisemoglazametnutibitka?

167

Varon se zbunio. Prezirao je patricije i njihovog konzula, ali jeverovao u proročanstva. Setio se da je Flaminije bio pobeđen jer jepreziraosvetinje;da jeKlaudijebiopobeđenjer jepreziraosvetinje;da je Klaudije, konzul u prvom punskom ratu, pretrpeo na morustrašan poraz jer je umore pobacao svete petlove koji su odbili dajedu.

-Konzul!Konzul!Gdejekonzul?-vikalisunekiglasovi.Ugledali su dva polugola muškarca kako jure, jedva dišući od

predugog puta. Potpuno iscrpljeni, pali su oni pred noge dvojicekonzula.

-Kostevi?-Mismoodbeglizarobljenici.Prešestmesecibilismoprimljeniu

legijeAtilijaiServilija...Nemičitesenikorakadalje,akovamježivotmio. Hanibal nije pobegao. On je tu sa čitavom svojom vojskom,skrivenušumiizabrežuljka.Opkolićevasprenoštopređetereku.

Varon je ćutao i gledao samo u zemlju. Lucije Emilije se obratiozastavnicima.

-Odnesitebojnaznamenja!-naredioje.-Ati,Varone,nezaboravida je mnogo lakše prezirati svetinje nego izdavati naredbe mudrogvojskovođe.

Varonjelaganoslegaoramenimaizatresaoglavom.-Nekabude - rekao je -ovo je tvojdan i tidanas imašpravoda

izdaješnaređenja.Kadabudemojdan,nećuslušatiništaštonebudeuskladusaobećanjemkojesamdaonarodu...

Dvevojskestajalesu jednanaspramdrugenekolikodana.Besan,Hanibalseponovovratioulogor.

-Ko li je samomogaoda zaplašionogglupogmesarakoji je većbio postrojio vojsku za bitku? A već su bili naši! Bili su već naši, o,Maarbale!TrebalojejošsamodapređuAufidusimibismoihnapalisleđa,stislibismoihkaoribuumreži.ProšlibijošgorenegoFlaminijekodTrazimena.O,bogovi,koćemidatisličnupriliku?

-Jamislim,božanski,dasuihobavestilinekiodbeglizarobljenici.TosubilikonjušarikojesmozarobiliuUmbriji.Pogrešilismoštosmoih uzeli u vojsku i uvrstili među pljačkaše. Pobegli su onog jutra, ikonzulisupovuklibojnaznamenjakojesuvećbiliizneli.

-Svejegotovo!Akonedođedobitke,svejegotovo,svemujeondakraj!-vikaojeHanibal,uzbuđenokoračajućiusvomšatoru.Bilojeto

168

prviputdajevelikivojskovođaizgubiomir.-BožanskiHanibale,zaštomenisiposlušaokadasamtigovorioda

krenemonaRim?!Kadgod stvari ne bi išle dobro, Maarbal bi postajao malo

podmukao. U dubini duše, on jeste bio Hanonov pristalica, ali jeHanibalubioveransamokadasusestvariuspešnoodvijale.

-Ćuti,ćuti,zloslutniče!IćinaRim?AzartimislišdabiHanibalubiopotreban tvoj savet da je smatrao da je tomoguće? Krenuti na RimposleTrebije, je li tako?PrećiprekoApeninakoje jeprekrivaosnegdubokdesetlakata!Kojeikad,Baalamu,mogaoipomislitidanatimništavnim planinama ima četiri puta više snega nego na Alpima!KrenutiposleTrazimena?O,hteosam,ipokušaosamtonazidinamamalog utvrđenog grada, onog Spoletija koji nas je oterao, poslestrašnogpokolja,isprebijane!

-Ponekadtrebasmeti!- Janikadnećustaviti jednubitkunakocku.Sadabi je,međutim,

Astartemi, stavio!Nemamviše ni hrane, a nemamni novca. Vojnicitražeplatu.Viču,pitaju:„Agdesutiitalskigradovipunizlata?!Nikadnismotolikogladovalikaou Italiji!” Imajupravo. Iberi se, sobziromnasrodnost rasa,osećajumnogobližeRimljanimanegonama.Pretedaćedezertiratiuvelikombroju.Ustanjusuda to iurade.Prisiljensam da računam samo na Feničane i Afrikance. Ah, kunem ti seBaalom,akojošzatridananedođedobitke,povućićuseuGaliju!

-O,božanski,tobizaistabiokraj!ŠtabinamrekliuKartagini?-NemarimjazaKartaginu.Ovdedaljenemožemoostati.Moramo

otići.Stalnosmoupotrazizahranom.Moramosićijošniže,tamogdeje u Apuliji sunce još toplije, tamo gde u Brundiziju ili Tarentu živeKalabrezi.Nekatamopokušajudadezertiraju...Jošnoćasćemopodićilogor!

Rimljanisuspazilinapolaugašenevatre.-Povlačese!-Beže!-Primoravaihglad!-Dajbitku,hrabriVarone!-vikalisu-Štačekaš?LucijeEmilijesestrogoprotivio:-Hanibal želidadođedobitke,bitka jenjemupotrebna.Sedite i

pobedićete!

169

I svi su protiv njega bili. Neki su ga sasvim otvoreno nazivalikukavicom,drugiizdajicom.

PodržavaogajejedinoGnejServilije.-Progonimoih!Stićićemoihzavrememarša!-Emilije,akonećešdaseboriš,ondaizdaješRim!-Štaradiš,Terencije-vikalisukonzulumladivojnici-moždajei

tebezarazilaFabijevabolest?Varonseponosnoosmehivao,nasveteuzvikeodgovaraoširokim

pokretimaruke.-Sutrajakomandujem!-rekaojeulazećiušator.GnejServilijeiLucijePauloEmilijesusepogledali.- Dakle, sutra će doći do bitke - konstatovao je Paulo Emilije. -

Pogodio je Fabije, kad mi je rekao da će mi biti lakše da se borimprotivHanibala,negoprotivTerencija.

- Neka Rim doživi ono što mu je sudbina namenila - rekao jeServilijeprigušenimglasom.-Herkulami,jamojuionakonećuvideti.

PauloEmilijepružidesnicustaromkonzulu.-Ubitueras,ibitecumero.25UzorusuVaronoveiPaulovelegijeprešlereku.Uočipolaska,konzulSenatajepogledaouočikonzulanaroda.- Pošto nisammogao da te zadržim - kratko je rekao - idem da

zajednostobomilipobedim,iliumrem.U ravnici, s one strane reke, vojska se postrojila na uobičajen

način. Terencije je preuzeo komandunad levim, Emilije nad desnimkrilom.GnejServilijejekomandovaocentrom.

Večuranuzoru,stojećinanasipu,HanibaljeprimetiodajerimskilogorupokretuidajeprethodnicastigladoAufidusa.

-Našisu!-rekaoje.Napredsupošlibakarskibacačiilakapešadija.Nalevomkrilusu

bileiberskaigalskakonjica,nadesnom,konjicaNumiđana.Ucentru,pešadija sastavljenaod vojnika izAfrike,Hispanije i Galije.Da je kovideoafričkečete,pomisliobidasusastavljeneodRimljanajersusvivojnicibilipodoružjemotetimkodTrebijeiTrazimena.

Galisunosilidugačkesabljebezvrha.SabljeIberasubilekratkeišiljate, jersuoninaviklidavrhovimaoružjaneprijateljaneseku,većdagaprobadaju.

Visoki i inače, još viši zbog velikih šlemova koji su podsećali na

170

nekakvakrila,Galisuizgledaliogromniistrašni.Bilisugolidopojasa,imalisudugekoseibrade,iodličnakopljaištitove.

Hispanci su bili odeveni u bleštavo belo platno izvezenopurpurnombojom.

PredRimljanimajestajaločetrdesethiljadapešakaidesethiljadakonjanika. Hazdrubal, Hanonov sin, zapovedao je levim krilom,Maarbaldesnim,aMagonsenašaoucentru.

Sbokovasuobevojskebileizloženeužarenimsunčevimzracima,alijejakidosadanvetarsaVolturnaduvaoupravcuRimljana,zasipaoihoblacimagusteprašineismanjivaoimvidljivost.

Konjica je zametnula borbu, ali je prostor bio skučen: s jednestranereka, sadrugepešadija. IPuni, iRimljani izmešali susedo temeredasuimkonjipadali,aljudisegušalii,skinutisakonja,ukoštacse hvatali. Pošto su ih Gali i Iberi potisli, Rimljani su počeli da sepovlače.

Hanibaljetozapazio,iočisumutadazablistale.-Dobro,Hazdrubale!-čulosekakojeuzviknuo.-Centar,napred!Bitkakonjicenije trajaladužeodsata.Rimskikonjanici,poštosu

sepovukliizapešadije,pokušalisudasepregrupišu.Snage u centru su bile skoro podjednake. Stari Gnej Servilije je

rekao:-Zbijteredoveinematesnagekojaćevasrazdvojiti!Suncejevećbilovisoko.Biojeavgust,danzagušljiv,azbogtoplog

južnogvetrakojijeduvaosVolturnaipodizaogusteoblakežućkasteprašine, još teži i zagušljiviji. Nenaviknute na južnu klimu, Gale sumučili vrućina i žeđ. Centar se talasao poput plime koja nadolazi.Rimskibojni red, zbijen, gust, naoružando zuba, gurao je i probijaokaoželezomokovanobrvno.

-Uzmiču!Beže!Uzvik je preleteo redovima Servilijevih veterana; čuo ga je i

Hanibal,inamrštiose.Jedan klin Ibera i Gala, potisnut, uticao je da se uskomešaju prvi

redovi vojske; Rimljani su jurnuli svom snagom i prodrli u prveredove punske vojske. Hanibal je tada dao znak konjici koja je,raspoređujući se po ravnici u obliku lepeze, istupila ispred krajnjihrimskih krila i opkolila ih. Bio je to isti manevar koji je odlučio opobedamakodTrebijaikodTrazimena.

171

GnejServilije,kojisenalazionamalojuzvišici,zapaziojeopasnostinapravioočajanpokret.Bio jenemoćandagovori.Uzalud jeFabijetolikoputaupozoravaoSenatdajeslabostrimskevojskeukonjici,daKartaginjani koriste prednost što imaju brze numiđanske konjenaviklenapustinjskuravnicu;daHanibalovavelikatajnausuštininijeništadrugovećstalnimanevarbočnognapadanjaiopkoljavanja,idamorapobeditionajkonedozvolidabudeopkoljen.

-O,Fabije - tiho je rekaokonzul - ti sigurnonebidozvolioda teuhvateuklešta.

RimskipešacisuprogoniliGale i Ibere iredomihubijali.Kakojevladala velika sparina, Afrikanci su, nenaviknuti na rimsku ratnuopremunasebi,obliveniznojem,jedvadisali.Centarjenapredovaouzpoklike vojnika koji još nisu bili naviknuti na pobede. Ali su se uravnici,izaleđapešaka,najednomzaorilidivljiglasoviNumiđana.

Nadesnomkrilurimskevojskezavladalisu,međutim,pometnja inered. Konzul Emilije, koga je na samom početku sukoba teškopogodilapraćka,oblivenkrvlju,hrabrio je svojedasezbiju,kako ihneprijatelj ne bi opkolio. Varon, na levom krilu, bled i zbunjen,nesposoban da se odupre numiđanskoj konjici, video je kako ganemalibrojneprijateljskihvojnikazaobilaziikakomuondaprilaziizaleđa.Servilijemujeuputioporuku:

- Izmeni bojni red pešaka i svrstaj ih u četvorougao, uputikonjanikedapomognudesnokrilo.

Nepovezane,konfuzne izapovestipunegorčinenisusevišečule.Konjanici koji su nosili latinska imena, pritešnjeni Numiđanima kojisu,kaoiuvek,kružilipoputorkana,bilisusavladaniistrelamazasutijoš pre nego što im je pruženamogućnost da se uhvate u koštac saneprijateljem.

UpočetkuseVaronnadaodaćeslakoćomizvojevatipobedu.Nijepoznavaoneprijateljaprotivkogajetrebalodasebori,iupočetkugajezavaravalasporaitromaborbaMaarbalovihNumiđana.Izgledalojekao da se nerado bore, kao da borbu žele da izbegnu. Oni su,međutim, lagano se povlačeći, poveli za sobom i latinske konjanikeuspehom opijene, a zatim su se iznenada opet vratili, napali ih i sakonjaihsvojimsigurnimstrelamasvaljivali.

-Konjicanamjeizaleđa!Uzvik centuriona, pretora, senatora nadvladao je ratnu buku.

172

Vojnici su shvatili! U njihovim redovima su zavladali pometnja iuzbuđenje.Veteranisuizvršilimanevarmirnoiprecizno,alisusezatomladi regruti, još nedovoljnouvežbani, jako zbunili i pokvarili bojnired.

-Promenitefront!-vikalisukonzuli.Tajmanevarnijebilolakoizvestinaskučenomprostoru,naročito

kada je reč o konjici koja je sve više nadirala na pešake i njih zasobom povlačila, ali starešine nisu izgubile prisustvo duha pa jepešadija većinom ostala zbijena. Kopljanici, kao i prvi redovi, irezerva,frontsuuspešnoizmenili,takodajeprednadošlomkonjicomstajaočitavzidnačičkankopljima.

NadesnomkrilujepetstotinaNumiđana,saštitovimazabačenimnaleđa,zaustavilokonjepredrimskimbojnimredovimai,dižućirukeuvis,bacilosvojakopljaisabljeprednogeneprijatelja.

-Predajuse!Predajuse!Sijajućiodzadovoljstva,konzulVaron jenarediodaserazmaknu

redoviidasezarobljenicismesteizavojske,alisezaludočekivalodaćeidrugisledititajprimer.Borbajebilažestokaiupornadužčitavogfronta. Rimljani, potpuno opkoljeni, borili su se rame uz rame i nikorak nisu odstupali, tako da su se konzuli u jednom momentuponadali da će tako zbijene legije konačno skršiti divlji naletnumiđanskihhordi.

U centru bitke su se, međutim, proneli kobni glasovi. Nije bilonikakvihvestiokonzuluPauluEmiliju.Jednisugovorilidajepoginuo,drugidajeizvršiosamoubistvo.Širilesusevestiidajerimskakonjicauništenaidasadasvezavisiisključivoodpešadije.Najednomsusviuvelikomneredupočelida sepovlačepremadesnomkrilu, odakle sedolazilistrašniuzvici.Čitavecenturijepotučenevojskeuvlačilesuseuredoverezerveimeđunjihunosilenered.

-Numiđani!Numiđani!-vikalisu.OnihpetstotinaNumiđanakojitekštosusebilipredali,najednom

kaodasusepovampiriliinapaliRimljanesleđa.Poštosuvidelidasuzaboravljeni,zgrabilisuoništitoveizginulih

vojnika,izvuklimačevekojesuprethodnosakriliispodsvojihodelaikao zveri nasrnuli na legionare s leđa, šireći među njima paniku ismrt.

Varonovi regruti, koji su već počeli da uzmiču, izmešali su se u

173

potpunomneredu.Jednisubacalioružje,drugiglasnoponavljalidaimje kartaginska pešadija za leđima. Gali i Iberi su se, međutim,savladaniodrimskogcentra,ponovookupiliiopetušliuokršaj.

StariServilije,kojisedotogčasakaolavboriouprvimredovimakopljanika,pojuriojepognuteglavepremaizdajnicimaNumiđanima,uzvikujući:

-Jasamrekaodaihsvetrebapoklati!Sada su se izmešali i redovi na levom krilu. Borili su se

pojedinačno, vojnik protiv vojnika, bez ikakvog reda, bez bojnihobeležja,bezkomande.

KonzulVaron,upratnjijednogmalogvojnika,tumaraojenasvomkonjukaoizbezumljeniizdavaonaređenjakojanikovišenijeslušao.

Nadesnomkrilusevodilaočajničkaborba.Konjanici,kojisusenaglas konzula Emilija ponovo okupili, nastojali su da zaštite svogkomandanta, a koji dotad uopšte nije napuštao komandno mesto, ibezobzirnojurišalinaafričkečete,svezbijenijiisvebliži.

-Spasimokonzula! -proneloseodustadousta.Veterani,koji suveć učestvovali u više bitaka, gurali su napred vojnike, okupljali ihokobojnihobeležja iponovo, sanovomsnagom, započinjaliborbu iprisiljavalineprijateljadauzmakne.

-Konzulvišenemožedasedržinakonju!-povikaojezapovednik.Na taj uzvik su svi konjanici skočili sa svojih konja i, okružujući

PaulaEmilija,pokušalidagazaklonesvojimštitovimaidaseborekaopešaci. Govorilo se da je sam konzul izdao takvo naređenje, ali jeposredibionesporazum,usvakomslučaju,koban.

Hanibal je to onda zapazio, njemu inače ništa nije moglo dapromakne,iupitaoočemujereč.

-Štasetodešava?Zaštoserimskikonjaniciborekaopešaci?-Toimjekonzulnaredio-odgovoriojeMagon,kojiseboriotikuz

brata.Hanibaljerazvukaousnenaosmeh:-Biobihmudalekozahvalnijidamiihjepredaovezane.Žaomije

posmatratipokoljtakvihjunaka.Nijevišemoglobitisumnjeutokakoćeseborbazavršiti.Iakosu

sekonjanici,stisnutijedanporeddrugog,očajničkiborili,njihjeipaksavladala i skoro sve poubijala numiđanska konjica, besna zbogotporakojivišenijeočekivala.

174

-Evo,potuklismoih,beže!-povikaojeMagon.Preživeli iz te grupe heroja, bacivši oružje, pojurili su ka svojim

konjima,spasavajućisebekstvom.Jureći na svom konju, vojni tribun Gnej Lentulo je ugledao kako

konzul,oblivenkrvlju,sedinanekomkamenuiistogsetrenutkakrajnjegazaustavio.

- Beži, o, hrabri i nesrećni Emilije, ta ti jedini nisi kriv za ovustrašnunesreću!

Konzuljeodmahnuoglavom.-PauloEmilijeseuRimmogaovratitisamokaopobednik.-Uzmiovogkonjadokjošimašsnage;jaćutipomoći.Nedozvoli

dasmrćujednogkonzulajošvišeuvećašovajporaz.-Hvalati,o,Lentulo-odgovoriojePauloEmilije-alinegubiono

malo vremena što je preostalo da se ti spaseš. Idi i reci Senatu dadobroučvrstigradprenegoštoneprijateljstigne.

-Spasise,ipomoćićešdagaodbranimo.-KažiFabijudajePauloEmilije,kakozaživota,takoiusamrtnom

času, sledionjegovesavete.Pustimedaovunesreću iskupimsvojimživotom, kako ne bih bio prisiljen da optužim drugog konzula...Zbogom!

Razdvojila ih je snažna neprijateljska konjica. OpkoljenNumiđanima u jurišu, konzul je iščezao iz vidokruga malog brojapreživelih.

-Ulogor!Ulogor!Bio je to uzvik koji se razlegao redovima preživelih. Praćen

ostatkomsvojekonjice,Lentulosepovukaonajedanbrežuljak.Porazje bio potpun. Bežeći u neredu, deset hiljada Rimljana se povuklo uvećilogor,sedamhiljadaumanji,advehiljadeupredgrađeKane,aliihjekartaginskakonjicatuodmahopkolilaipoubijala.

Stojećinanasipu,GnejLentulosejošjednomokrenuodapogledabojište.

Dokle je pogled dopirao, bile su tamo samo gomile palih boracaokokojihjejošuveleobilazilanumiđanskakonjicaiubijalaranjenike.Uzbuđeno kličući, Afrikanci su svlačili mrtvace; mnogi razoružanivojnici,bezzapovednika,bezbojnihznamenja,lutalisupobojištukaosišlisuma,ilisu,potpunoiscrpljeni,jednostavnopadalinazemlju.

Lentulujeprišaodrugitribun,PublijeSempronijeTuditano.

175

-Svejepropalo!-rekaomuje.-Osamdesethiljadanašihjeostalona bojnom polju. Od toga, polovina su rimski građani, a drugapolovinasaveznicilatinskogimena.Dalisivideokonzula?

-Mrtavje.-Aonajdrugi?-Videosamgakakobežizajednosačetrdesetakkonjanika.Sveje

gotovo. Rim sada stoji na milost i nemilost pobedniku. O, Fabije,Fabije... šta će sutra reći rimski narod koji te je ismejavao iomalovažavao?

- Od Alije pa do danas naše legije nisu pretrpele takav poraz.Nismo izginuli kao vojnici, poklali su nas kao kakvu stoku. Ko ćespastiRim?

-Rimljani!-odgovoriojeglasizanjihovihleđa.Lentuloseokrenuoiugledaomladogtribunadrugelegije,Publija

KornelijaScipiona.-NemavišeRimljana-tihojerekaoLentulo,pokazujućirukomna

bojište.Scipiongajeponosnopogledao,sležućiramenima.-Ratoddanaspočinje-rekaojemirno,aliodlučno.-Totvrdimja,

Lentulo,jaScipion,Scipionovsin.

176

XIV

RIMSKISENAT

Na hiljade Rimljana, pešaka i konjanika združenih istomsudbinom, ležalo je na bojištu. Oko njih su obilazili kartaginskipljačkaši kako bi prikupili plen. Tu i tamo, pridigao bi se pokojiranjenik koga je noćna hladnoća povratila u život, ali bi toga tadapljačkaši smesta ubijali. Drugi, oni koji su teško disali, ležali suodsečenihnogu i ruku imolilineprijateljada imoduzme ionomaloživota.Abilojeitakvihkojisusebisamijamuiskopali,iunjulegli,itakoseugušili.Zbiljajebiojezivprizor:numiđanskivojnik,jošživ,aliizgriženognosa iočiju, ispod telaRimljanina.Poštonijebiou stanjudasekoristirukama,neprijateljgajeprostorastrgaozubima!

Pred zoru Hanibal je opkolio manji logor, onaj koji tokompovlačenjanije hteoda sledi glavninupreostale vojske, i narediodamuseovajuslovnopreda.

-Gdejemrtvikonzul?-upitaojeHanibal.- Odneli su ga onamo gde se nalazi čitava gomila ljudskih i

konjskihleševa.Tusugaposlednjiputvideli,atusugainašli.-Sahranitegasasvimdužnimpočastima!-narediojeHanibal.Deset hiljada preživelih vojnika i četiri tribuna povukli su se u

Canusij.Bilisututribuni:izprvelegije,FabijeMaksim,diktatorovsin;iz druge, Lucije Publicije Bibulo i Publije Kornelije Scipion; iz treće,ApijeKlaudijePulkro.

RečjeuzeoPublijeFurijeFilo,konzulovsin:- Čemu se ovde nadamo? Sve je izgubljeno. Ako ovde ostanemo,

propašćemo i mi, i Rim. Lično mislim da bi trebalo prihvatiti savetLucijaCecilijaMetela:postojisamojednamogućnostdasespasemo.

-Akojajeto?-More.UBrindizijuimabrodovanapretek.PrećićemouEpir, ili

Grčku,iliSiriju...

177

- Ili ćemo se utopiti u Aherontu! - gromoglasno ga je prekinuoScipion. - Kukavičluk! Sramota! Zar su to rimski građani koji takogovore?

Jesu li to kviriti? Jesu li to potomci Horacija, Kamila, Regule?Hajde,idite,ukrcajtese,sklonitemisesočiju,alijanećusvama!

Zaprepastilisuse,zaćutali,pogledauprtoguzemlju.-Akakavsavetdaprihvatimouovojnesreći,o,Scipione?-upitao

jeApijeKlaudije.-Nijevremezasavete-odgovoriojekonzulovsin.-Umestotoga,

trebalobidau sebinađemosnage ida radimo.Prema tome, reći ćuvam tek toliko: neka se ukrcava ko očajava u pogledu sudbinenašeotadžbine,aonajkoželidajespasava,nekapođesamnom.

-Idemstobom,Publije-izjasnioseApije.Scipionjeizvukaomač:-Dođi,sledime!-Kudaideš?-UMetelovšator,davidimdalijeovoHanibalovilirimskilogor.Kada je tribunsa isukanimmačemušaoušator,digli susemladi

plemiči i ćutke ga pozdravili, a on je oštricu podigao visoko iznadnjihovih glava. Posmatrali su ga zaprepašćeno, kao da su u šatoruvidelisamogpobednikaHanibala.Rekaoimje:

-Rečenomi jeda jeneko izgovoriorečikojeodajumalodušnost,kojeseodnosenabekstvo.Štosemenetiče,znajte,jasezaklinjemdanećunapustitirepubliku,nitiću,dokmijeovajmačuruci,otrpetidaje drugi napuste. Ako ja ne održim ovu svoju zakletvu, onda nekaJupiterNajboljiiNajvećisvojimgromomošineiuništiimene,isveštoimam, i moju porodicu, i moju kuću. Tebe, Lucije Cecilije Metelo,pozivamdasezakunešovimistimrečima,avisvikolikovasjeovde,znajtedaScipiondržiuzdignutovajmačzaonogakosenezakune!

Zgledalisusenemiibledi,ispružajućidesnice.Zatimjenajednomiznjihovihgrudiodjeknuojedinstveniusklik:

-Kunemose!-Svismostobom,Scipione!-Vodinas!-Budinašvođa!-VodinasuRim!Scipionihjehladnopogledaoivratiomačukorice.

178

-KonzuljeuVenuziji-rekaoje.Začuosehorljutitihglasova;bilisutopraviprotesti:-Kakavkonzul!Minemamovišekonzula!-Nećemokasapinovogsina!-SmrtVaronu!- On je konzul - rekao je Scipion ozbiljnim glasom. - Ja u njemu

poštujem autoritet, iako ga ne poštujem kao čoveka. S njim supotučeni vojnici i on nastoji da ih grupiše i da ih disciplinuje.PoslaćemoglasnikeuVenuziju,tražićemodanamodgovoridalićeondoćiknama,iliželidamipođemoknjemu.Zaštodaočajavamo?Jošmožemoraspolagatisavišeoddesethiljadaljudi.Grupišimoih,dajmoimbojnaobeležjaiimaćemodvelegijesposobnedaseuspešnobraneizazidinajednogutvrđenoggrada.

Varon jedošaouKanuzij.Shvatio jedabi, iako jekonzul,moraodaodetamogdejošimamladihljudikojineočajavajunadsudbinomotadžbineikojinjegajošsmatrajukonzulom.

Čekao ga je Scipion sa ljudima postrojenim ispred gradskihzidinama.

-Ave,consuli-podigaojerukuuznakpozdrava.Kad ga je ugledao, prenerazio se. Učinilo mu se da je Varon za

samo tri danaostariodvadeset godina: njegovpogled je biougašen,leđamu pogrbljena, a oko njegovih usana se urezala duboka, bolnabrazda.

-Dalipostojijošnekikonzul?-iglasmujebiojakoizmenjen,kaodajedolazioizgluvedaljine.

-PoštoRim jošpostoji... -odgovoriomu jeScipion. -Koliko ljudiimaš?

- Oko dve hiljade, ali su slabo naoružani, utučeni i bezzapovednika.

-AmismodosadaživeliodmilostiBuze,plemeniteibogateženeizApulije.

-ŠtaradiHanibal?- Dešavaju se čudne, neverovatne stvari. Nemiče se, prebrojava

izginuleizarobljene,premeravasrebroizlatouzetosamrtvih.-NijekrenuoprotivRima?-MićemokrenutiprotivRima!-odlučanjebioScipion.Blagorumenilojeoblilolicenarodnogkonzulaizačasgaoživelo:

179

-Akosi ti,mladiću,kadagovoriš timzapovedničkimtonom,kadjošimaštolikosamopouzdanja?

-Nosimimekojejetebidobropoznato,zovemseScipion.-Tisikonzulovsin?-Da,onogkojipobeđujeuHispaniji.Predtimmladićemkoji je,siguranusamogsebe,govoriosmeloi

sapunoponosa,pobeđenikonzulseosetiopostiđen.-Štasavetuješ?-upitaoje.-Samnomsumladićikojisusezaklelisvimeštoimjenajsvetijeda

ćeodbranitiRim,iliumreti.Jaiodtebetražimtakvuzakletvu.-Kunemse.- Onda, konzule, dok Hanibal premerava napljačkano blago,

uzjašimokonjeivodinasuRim.

***

-ZaštonekrećešnaRim,o,Hanibale?Prezadovoljnepobedom,opijenetrijumfomizadobijenimplenom,

porednjegasustajalevojnestarešineKartagine.Svisugabiliokružili,prisiljavali,molili,ipokretimaioštrimrecima,kaoštosemolibog.TusubiliiMagon,iKartalon,iGiskon,iHazdrubal,iHanon,ijošdesetaknajuglednijih punskih vojskovođa. A on, Hanibal, posmatrao ih jehladno,iništanijeodavalonjegoveskrivenemisli.

-Sviputevisutiotvoreni!-VišenemalegijakojebimogledabraneRim!-Štačekaš?MogustićilegijeizHispanije,AfrikeisaSicilije?-Hanibale-rekaojeMaarbalkojise,najvišeuzbuđen,nijemogao

savladati-tineznašštazatebeznačiovapobeda.Onajesve!Rimjetvoj!TvojaječitavaItalija!KrenijošdanasikrozpetdanapriredićešgozbunaKapitolu.Pošalji napredkonjicu, takodavideda stižeš jošprenegoštočujudaćešdoći.

-Nekakrenuizaslanici-rekaojeHanibalmirnimglasom.-Tisveto vanredno privlačno prikazuješ, ali je stvarnost daleko drugačijanego tvoj san. Tebe su bogovi učinili kratkovidim, a menedalekovidim.Mene tvojaodvažnost, ipak, raduje. Svećebitiupravovreme.

-Štaočekuješodoklevanja?-Sve.JaćunaRimkrenutikadacelaItalijabudeHanibalova.Već

180

sam ti ranije rekao, o, Maarbale. Rim ne može zauzeti vojska kojalogorujeuonojpustinjikojagradokružuje,ukolikoizanjenihleđanestoji čitav narod. Italski gradovi se bune, a ti me pitaš šta čekam.Svakog časa stižu nam izaslanstva koja izjavljuju da su nam odani iverni,idamrzeRim.Dosadsuuznaspristali:Atelani,Kalatini,Irpini,deoApulije,deoSamnićana,Bruti,Lukani,Surentini,skorocelaVelikaGrčka,kaoiTarenćani,Metapontini,KorotenenziiLokrenzi,isviGaliiz Padanske nizije. A time još pitaš,Maarbale, kakvu nam je koristdonelabitkakodKane?

Hanibal je tu začutao, sponosomposmatrajući vojne starešine, aonesumuondaodgovorilejednodušno,uzvicima:

-Slavati,Baalovsine!-NekadugoživiosvajačItalije!-Slavati,pobedniče!-DikoKartagine!Samo Maarbal nije delio opšti zanos. Bio je i dalje mračan i

zamišljen,isamojelaganomahaoglavom.-Tineodobravaš!-oštrojeuzviknuoHanibal.-Reciotvorenošta

misliš.- Kad več želiš, onda ću ti reći: bogovi retko poklanjaju jednom

istom čoveku sve svoje darove. Ti umeš da izvojuješ pobedu, o,Hanibale,alineumešda je iskoristiš. Ja semolimbogovimadasadatvojeoklevanjenespaseRim!

Preko hladnog lica vrhovnog vojskovođe tog trenutka preleteizraz prezira. Starešine su se uplašile za Maarbalov život, ali seHanibalograničionapokretkojijeizražavaodosadu.

- Naredite da uđu govornici koje smo odabrali međuzarobljenicima.

Bili su to konjanici, njih deset, rimski plemiči, odabrani međuonimakojisusenajvišeodlikovaliubiciisvojimtelimaštitiliranjenogkonzula. Hanibal je, uprkos okrutnom običaju Kartaginjana dazarobljenike prvo dugo muče, te da ih tek onda ubiju, ovog putanarediodasesarimskimzarobljenicimačovečnopostupa.Dočekaojegovornikesasmeškomnausnama.

- Šaljem vas - rekao im je preko jednog padanskog tumača - dapregovarateomiru.Vistejunaci,rimskiSenatćevasposlušati.Ratnasrećavamnijebilasklona,alisvezavisiodvoljebogova.Kartaginaje

181

iskreno želela mir; zašto ste prekršili savez koji smo sklopili poslenesrećne bitke kod Egada? Zašto ste se uzbuđivali zbog sudbineSagunta,čijisunasstanovnicitolikoputaizazivali,sigurnidavistojiteizanjihovihleđa?VerujetelidabisegrađaniSaguntazavasžrtvovali?Sadasamjapobednik,imogaobihdauništimvašgradzatoštobistevi hteli da uništite Kartaginu, iako Kartagina ne želi da uništi Rim.Recite Senatu da imHanibal - pobednik nudi častanmir. Neka namRimvrati Siciliju i Sardiniju, nekaHispanijuprepustenama;neka saKartaginom sklopi trajan savez, a sa kraljem Sirakuze, Geronom,raskineugovoromiruiprekinesvetrgovačkevezesaGrcima,inašadvagradaćekonačnopostatiprijatelji.

Rimljani su ćutali. Uslovi su bili veoma teški, ali je Hanibal, sadgospodar Italije kome je Rim dat na milost i nemilost, mogao danametneimnogogoreuslove.

-Osimtoga,pregovaraćeteiovašemotkupu-nastaviojeHanibal.-Voljan samda rimskezarobljenikepustimna sloboduzaodređenusumu novaca. Da sam ja onaj strašni Hanibal, kako me vi radoprikazujete, sve bih vas poubijao. Mogao sam. Šta imate da miodgovorite?

Kaoglavaizaslanstva,rečjeuzeoMarkoGjunije:-Hanibale,tebisubogovi,možda,zbognekenepravdekojujeRim

nehotice naneo Kartagini, zaista bili skloni, alimi, građani Rima, nemožemo na sebe preuzeti da pregovaramo o miru. Moći ćemo dapregovaramoootkupu,alineiomiru.

Hanibalsedobroćudnonasmešio:-Častvašoj ljubavipremaotadžbini.Dobro.Vićetepregovaratio

otkupu,aKartalon,kojićevaspratiti,pregovarače,akotoRimželi,omiru. Krenućete sutra u ranu zoru, i to jašući vaše konje, potpunoslobodni, bez okova, iako su naši, oni koje ste pobedili kod Egada,konzulapratiliu trijumfuprivezanizanjegovakola. Idite ipričajteuRimuoHanibalovoj velikodušnosti. A sad, o,Magone, pristupi bliže,odlučiosamdatepošaljemuKartaginu.

Magon, koji se tako nečemu uopšte nije nadao, prebledeo je odljutine.

-Brate...šalješmeuKartaginubašsadkadasespremašdauđešuRim.

-Pašta?MisišlidaHanibalbezMagonanećezauzetiRim?Tisimi

182

daleko potrebniji u Kartagini. Izolovani smo od otadžbine. Šta tamoznajuonašimpobedama?DalisustigliglasnicikojesamuputioprekoGalije?

-Putjedug,aglasnicinepouzdani.-Bašzatotiikažem:idiuKartaginuireciimkakojeinakojinačin

Hanibalpobedio,arećićešimidrugoštoćutiobjasnitiprenegoštokreneš.

Dok je Kartalon sa rimskim izaslanicima u galopu jurio dužHerkulije,ostataklegijaselaganokretaoviaTrajanom.

RimječekaodastigneHanibal.Duž via Latine svakog časa su se probijale patrole kako bi

obavestile svet o dolasku punske prethodnice. U Rimu su vladaližalost, strah i nemir. A narednih dana glasnici su sustizali jedandrugog.Najpresugovorilidajeodržanabitka,alidanijesigurnokakose završila. Zatim su vesti stizale sve brže: konzuli su se povukli upravcuVenuzije;zaistasubiliporaženi,ali jespasenanajveća legija.Onda su u galopu stigli prvi preživeli konjanici koji su govorili: Neporaz, već nesreća kakva se ne pamti čak ni u doba invazije Gala.Potpunosuuništenedvevojske.Nikosenijespasao. Jedanjekonzulmrtav,aodrugomenemanikakvihvesti.Moždajeionpoginuo.

Rim nije više ličio na grad, već na košnicu u kojoj je zavladaopanični strah. Raščupane i uplakane, u iščekivanju vesti o svojimsinovima i muževima, žene su noći i noći provodile na Forumu;zlonamerni ljudiprobijalisusekrozsvetinu iširiliraznevesti:daćeneprijatelj već sutra osvanuti pred gradskim kapijama... da je svakiotporuzaludan...dasmestatrebanapustitigradinaostrvaseskloniti,itakoredom.

JedinojeFabijeMaksimsačuvaosvojmir.NekaseSenatsastane,inekapreuzmecelokupnuupravu,nekaseizdastroganaredbakojomće se na trgovima zabraniti okupljanja i protesti naroda; neka ženeostanukodkućaičuvajudomaćeognjište;nekasenakapijepostavestraže i neka se nikome ne dozvoli da izađe iz grada; glasnici, kakostignu,odmah trebadabuduodvedenikodvojnihstarešina;nekasepreduzmusvemerezaodbranugrada.

ZatimsustiglapismaTerencijaVaronakojasuuSenatupročitanaumučnojtišini.

„Senatori, Bogovi nam nisu bili skloni, legije su potučene i

183

rasterane; konzul Lucije Paulo izgubio je život na bojnom poljuzajedno sa skoro osamdeset hiljada boraca; umrli su Gnej Servilije iKajMinucijeNumacije,zapovednikkonjice.

Izgubili smo osamdeset senatora koji su dobrovoljno stupili ulegije...UHanibalovimrukamasenalazitrihiljadepešakaitristotinekonjanika. Bogovi su odredili da ja preživim jer mi nije pošlo zarukomdanađemsmrtnabojnompolju.Prikupiosamokosebedesethiljada odbeglih vojnika, ali slabo organizovanih i većinomnenaoružanih. Hanibal stoji nepomično nedaleko od Kane iprebrojavaplen.IdemputRima,kakobihodbraniograd.Nekabogovizaštiteotadžbinu!”

USenatujeidaljevladalamuklatišina;mnogisuplakali.RečjeuzeoKvintFabije:-KadjedanVaronneočajavanadsudbinomRepublike,zarsmemo

midaočajavamo?Vestinisuradosne.Idrugezlokobnevestistižunamsa Sicilije. Kartaginjani krstare Geronovim granicama; moćnakartaginska flota nalazi se na Egadima, spremna da napadne naLilibej.Tamozahtevajuda imuputimovojsku... ne znajuda je i samRimpotpunonezaštićen.

- Govori, govori ti Fabije! - vikali su.Među njima je bilo priličnoonihkojisugaprethodnegodineizvrgavaliruglu,ismevaliizahtevalidabudeopozvan.

Nije bilo porodice koja nije zavijena u crninu; hramovi su bilizatvoreni, obustavljeno godišnje prinošenje žrtava Cereri; na svestranekobnaznamenjaiočigledniznacinebeskoggneva.

-UDelfe!Dačujemoproročanstva!-vikalisuuSenatu.-NekapretorFabijepođeuDelfe!-OdaberimodesetoricukojićeispitatiSibilineknjige!-Nekaseprinesunajvećežrtve!Bila je izrečena teška reč. Zahtevane su i ljudske žrtve da bi se

umilostivilibogovi.-Nasmrt!Nasmrt!-vikaojenarod.-Zakoljitepunskezarobljenike!Izbor je pao na nekoliko desetina Kartaginjana, sve niskih ljudi,

zarobljenihusitnimsukobimasneizvesnimzavršetkom,ukojimasuse borili Sempronije i Fabije, ali se vrhovni sveštenik usprotivio daupravoonibuduprinetinažrtvu.

184

- U Hanibalovim rukama su sasvim drukčiji zarobljenici. Kad bizauzeo grad, on ne bi imao samilosti ni prema njima, a ni premanarodu.

Narodjepotomzahtevaodrugežrtve.Bilojeizdajnika,alijebiloiprikrivenihneprijatelja.PrvisubiliGaliizPadanskenizije,drugiGrci.NarodjezahtevaodasepobijusviGrciisviGalikojisuuRimu.

Iakomunijepošlozarukomdapotpunosprečiprinošenježrtava,FabijeMaksimje,ipak,uspeodaprvosveštenikaubedidasezadovoljisamo simbolom. I tako je konačno pala odluka da se ne prolivaljudska krv već da se, umesto toga, na trgu na kome se trgujevolovima,zakopajuživipo jedanmuškarac ipo jednaženagalskog igrčkogporekla.

Narod se tek tada smirio, iako se Senat opiraoprinošenju takvihžrtava. Nije bilo drugog izlaza, jer su knjige sudbine govorile:potrebne su nevine ljudske žrtve, samo tako će se stišati srdžbabogova.

Fabije je, međutim, vrlo dobro znao da prinošenje žrtava nećespasitiRim;narediojedaseizvrširegrutacijaislobodnjaka,irobova,s timdasvakionajkosebudeboriodobijepunuslobodu.Pozvao jepod oružje mladiće od sedamnaest godina i nagovorio Senat daimenuje novog diktatora. Izabrali su Marka Gjunija Peru, a TitaSempronijazakomandantakonjice.

DiktatorjenaredioMarkuKlaudijuMarcelu,komandantuuOstiji,dauputihiljaduosamstotina ljudiradiodbranegrada i legijuvojnihobveznikakojićelogorovatiokoKanoze.

Vojska iz Ostije još nije bila stigla kada su glasnici, galopirajući,dojuriliuRim.

-Hanibalstiže!Zatvorilisugradskekapije,narodjepohrlionaForumiuhramove

dasemolibogovima,malobrojnivojnicizauzelisumestonazidinamagrada.

JedanodredjestigaodoPortaPrenestina,itusezaustavio.Vojnicina zidinama bili su sada iznenađeni: pred sobom su videli beluzastavu, a jedan konjanik u rimskoj uniformi, istupio je i rekao nalatinskomjeziku:

- Otvorite, stigli su Hanibalovi izaslanici! Mi smo oni koje je onzarobiokodKane.JasamMarkoGjunije.

185

Senat je stalno zasedao. Prijavljeni su izaslanici. Pred rimskimkapijamanijebioHanibal,onjeposlaoizaslanike,ito-Rimljane!

-Koihprati?-upitaojediktator.-PedesetpunskihkonjanikanačelusaKartalonom,komandantom

konjiceKartagine.Senatorisusepogledaliučudu.Izaslanstvo,dakle,umestoopsade.-DovediteihuSenat.GovoriojeMarkoGjunije,anizlicesumuteklesuze.- Senatori, bogovi znaju da bi nam bilo milije da smo pali na

bojnompoljunegoštosmo,pobeđeni,došlipredvasdapregovaramoo otkupu zarobljenika. Došli smo jer nas na to prisiljava strah zasudbinunašihdrugova.

Senatjeslušaoudubokojtišini.UzaludjeMarkoGjunijeočekivaodaćečutibarjednujedinurečividetibarjedanpokretkojibiznačiosažaljenje.Licasenatorasubilamračnaijakohladna.

-StiglismoposlenajvećegporazaštogajeRimikadadoživeo...Uzalud je čekaodamupostave nekopitanje, ili da ga bar nečim

ohrabre.Glasmusepresekao.-Ali,visteživi-rekaojeodmerenimglasomTitManlijeTorkvato.- O, TiteManlije - uzvratio je prigušenim glasomGjunije - svi ne

mogu umreti, čak i kada žele. Doneli smo bojna obeležja u manjilogor, a bilo nas je svega sedam hiljada, i to nenaoružanih i sa vrlomalohrane.Opkolilisunas.Hanibalnamjeoduzeovođu.Predalismose.Hanibaljelatinskesaveznikepustionaslobodu,anaszadržao.

-Štanamdonosiš?-hladnojeupitaodiktator.-Plačnemolbe trihiljade zarobljenihRimljanakoji vaspreklinju

daprihvatitetraženucenuzanjihovotkup.TakobiseHanibalovbesutišao i on ih ne bi poklao, kao što to zahtevaju njegovi vojnici.Kartalon, zapovednik Kartalon, zapovednik kartaginske konjicegovoricevamomiru.Mismoodbilidaotomegovorimo.

-Akojetražiomir?-upitaojeTitManlije.Ponovo zavlada grobna tišina, a ona desetorica, pognute glave,

primetišekakoihupornoposmatrastotineočiju,hladnihibeztrunkesamilosti.Zadrhtaše.

Kartaginjanisu,nepomični,stajaliizagrupezarobljenika.Kada je ušao u amfiteatar, Kartalon je u prvom trenutku zastao

kao da je iznenađen, ili kao da je osetio neko duboko poštovanje.

186

Jednostavnost rimskih senatora, dostojanstvenih i vrlo strogih, načijemlicunijelebdeoizrazpobeđenihvećstrogostsudija,delovalajena fantaziju Feničanina. Da li je moguće pobediti te ljude koji gaposmatrajubezmržnjeistraha?

- Oni čekaju da vi zatražite mir - Gjunije je rukom pokazao naKartalonaiPune.

-Aštabitiodgovorio,Gjunije?-upitaojestrogoTitManlije.- Mi nismo Senat Rima - uzvratio je zarobljenik tihim glasom. -

Vašejedaimodgovorite.-Nemamoštadaimodgovaramo,osimdaimpokažemo-ustaoje

diktator iKartalonupokazaovrata. -SmestanapustitegraniceRima,Kartaginjani,jerRimvasnijezvaodasvamapregovaraniomiru,nitiobiločemudrugom!Aštosetičetebe,Gjunije,pitamte:dalisirimskigrađanin,iliHanibalovrob?

- Ja ne govorimu svoje ime - tu jeMarkoGjunije podigao glavu,kao da je na taj način hteo da otkloni uvredu - govorim u ime trihiljaderimskihporodica,govorimuimetrihiljadevojnikakojisusehrabroboriliikoje,možda,čekadalekogorasmrtodsmrtinabojnompolju.Hanibal tražinovacdabinamvratio te ljude,braniocekoji ćesutra položiti svoj život za odbranu Rima. Zar oni nisu vaši sinovi?Senat je umogućnosti da ih vrati domovini,majkama, deci, ženama,braći. Zar nismo već izgubili dovoljno građana Rima, da ne bismospasavali živote onih koji to čekaju. Zar u Rimu nema dovoljnoojađenihmajki,danebistehteliutrtisuzedrugih,joštrihiljademajki?AkosmomikrivištonismonabojnompoljukodKaneumrli,akosmokrivi štosmodošlidavasmolimo,ondananama,o,diktatore, iskalimržnju i prezir naroda, poseci naše glave, ali spasi one koji suzarobljenikodKane!

-Preklinjemotetvojimživotom,spasinašesinove!-Vratinammalibrojtihuzamenuzaonebrojnekojesmoizgubili,

o,diktatore!-SpasiihodHanibaloveosvete!-Vratinamnašudecu!-Našubraću!-Našeočeve!Uzvici i plačdopirali su smesta gde je bila grupa rođakakoji su

došliuSenatpratećiizaslanike.Padalisunakolena;staregospođesu

187

rasplitale svoje kose, cepale haljine, lile gorke suze pred nogamasenatora; sedi starci uzdizali drhtave ruke put neba. Mnogo je suzaprolivenouRimu,nemakućekojanijezavijenaucrno,zar tužalosttrebapovećatinovimjadom?

-KotoplačeurimskomSenatu?TitManlijeTorkvatojesasvogmestaisvojomličnošćudominirao

amfiteatrom; sada je zahtevao mir. I uzvici i jecaji su nestali,najednomjezavladalatišina.

-Jaćuti,o,Gjunije-rekaojeTitManlije-odgovoritinatvojesuze,natvojemolbe,nasuzeimolbemajki iočevaonihkojisuzarobljenikod Kane... Da, Rim je plakao nad svojom nesrećom; plakao je nadsvojim izginulim sinovima, nad uništenim legijama, nad ubijenimkonzulima, ali je još više plakao nad pregaženom zemljom svojeotadžbine, zbog slobodekojamu jeugrožena i zbog svoje časti, nadtimjedinimbogatstvomkojenamjejošpreostalo,akojebitihteodapoklonišneprijatelju.Tigovorišuimetrihiljademajki,ajagovorimuimesvihrimskihmajkikojesubile,kojejesu,ikojećebiti.Tiodnastražišdapristanemonaotkupninu, to jestdazlatomiskupimoživoteonih koji nisu znali da ga odbrane mačem. A ja ti, o, Gjunije,odgovaramrečimakojimajeMarkoFurijeKamiloodbiojednusličnunedostojnu trgovinu: „Mačem, a ne zlatom!” Rim će jedino mačemiskupiti svoje zarobljene sinove, ukoliko još budu živi, a osvetiti ih,akoizginu.

Ni glas, niti uzdah nije se sada čuo u Senatu. Bledi, nepomični,zarobljenicisuslušalistrogerečiTitaManlija;slušalisuihiizaslaniciKartagine,šapćućinauhosvojimtumačimakakobiovishvatilismisaotoggovora.

-Nistevi jedinikojimeslušate -nastavio jeTitManlije. -Slušajume i duše onih koji su izgubili živote na obalama Ticine, Trebije,Trazimena i kod Kane. Kada bi oni bili ovde, ne bi vam govorilidrugačije nego što vam ja govorim. Što se tiče vas, ljudi Kartagine,čujte:Mismoporaženi,alineipobeđeni.NekaHanibaldođeličnodatražiotkupninuidanamdiktirauslovemira.Dobićeodgovorsavrhaovih zidina. A sada idite onima koji su vas poslali i saopštite imodgovorrimskogSenata!

Zbunjen,iznenađen,KartalonjegrčevitostiskaourukamapapirusnakojemjebioispisannjegovlepigovorouslovimamirakojejeRim

188

moraodaprihvati.Onjošnijedokrajashvatiodalijemusutonjemudozvoljavali da govori, ili nisu. Gledao je oko sebe nemirnim izabrinutimpogledom.

-Štakažu?Kažulidagovorim?-upitaojetumača.Tumačjeodmahnuoglavom.-Kažudaizađeš.-Aovi?-pokazaojenazarobljenike.-Vodiihsasobom.

189

XV

DOKOLICAUKAPUI

Kartaginajelikovala.Konačno, nakon dve godine neodređenih, protivurečnih i

sumnjivihvesti,stizalisuHanibaloviglasnici.PunskelađekojesupristaleuKampaniji,ubliziniKapue,ukrcale

suizaslanstvonačijemječelubioHanibalovbratMagon.Kartaginske lađe krstare u blizini Egada; Sicilija je delimično

osvojena,znači,nalazeseuočivelikogrevanša,došao jedanstrašneosvete. Ostrva će ponovo pripasti osvajačima; Italija se pobunilaprotivRima,aRimjeizložennamilostinemilostpobedniku.

BilesutovestikojesuseširilejošprenegoštojeMagonsvečanostupio u Senat, i razdragana masa ga je zato, kad je pošao iz kućeBarka,oduševljenopozdravljalaicvećemzasipala.

-Slavati,Hanibalovbrate!-Nekatebogoviblagoslove,Hamilkarovsine!-MiljeničeBaalov!-Glasničepobede!Svisenatorisustajali,osimmalegrupenačijemječelubioHanon,

idaljepotpunoravnodušan,dovodećinatajnačinsvojeprotivnikedopravogbesnila.

Najstariji građanin Sufeta pošao je u susret Hanibalovom bratu,nosećiurukamapalminuimaslinovugrančicu.

- Narod, koji te radosno pozdravlja, baš kao i odgovor vrača -rekaojeon-jasnonamkazujudatebi,o,Magone,pripadapalmina,anemaslinovagrančica.Tinamdolaziškaopobednik,zarnijetako?

-Jadolazim,o,uzvišeni,predovajSenatiprednarodKartaginedavas izvestim o najvećoj pobedi za koju je svet ikada čuo. Rim jepobeđen!Italijajenaša!

-SlavaHanibalu!-uglassupovikalisenatori.

190

Hanonsejedininijepridružiotomjednodušnomklicanju.-Donosimvamvestočetiriizvojevanepobedeiošestpobeđenih

vojskovođa, od kojih su četvorica bili konzuli, a od ostale dvojicejedandiktator,drugizapovednikkonjice.Odčetvoricekonzula,dvasumrtva,aodostaledvojice,jedanpobegaosapedesetkonjanika.

-Rimje,dakle, imenovaodiktatora?-čudećise,upitao jeSufet. -Toseveomaretkodešava, i to jasnopokazujeukakvojseopasnostinalazio.

-KvintaFabijaMaksima, potomka ratnika, ali koji seuopštenijeusudiodasesukobisaHanibalom.Mesecimajevodiosvojuvojskučastamo,časovamo,dokgaSenat,najzad,nijeopozvao.

-LađesunamdonelevestiovelikojbiciuApuliji.-Urežitezlatnimslovima imeKaneuvestibuluSenata! -ponosno

je rekao Magon. - Otkad postoji, Rim još nikada nije doživeo takavporaz. Osamdeset hiljada je ostalo na bojnom polju i tri hiljadezarobljenika.Jedankonzuljeubijen,zajednosaosamdesetsenatoraidvakvestora,ubijenjeidvadesetjedanvojnitribun,odkojihjejedanranije bio konzul, a drugi zapovednik konjice. Ogroman je plen...Tamo, u peristilu, senatori Kartagine, videćete gomilu od tri mericezlatnog prstenja sa prstiju rimskih konjanika koji su pali na bojnompolju.

Magon nije mogao da nastavi, uzvici oduševljenja su prigušilinjegov glas. Klicalo se sa svih strana. Senatori su napuštali i svojamestadabisenjemupribližili irukumustisli,dabisedotakliodećeHanibalovogbrata.

-SineBaalov!-DesnookoHanibalovo!-DesnicoKartagine!StariSufetjezahtevaomir.-DalijeHanibaluRimu?-upitaojeHanon.-Jošne.OnjeuKapui,najbogatijemgraduVelikeGrčke,lepšemi

bogatijemodRima.Gradnamsesampredao,dok jedesetinedrugihnarodazbacilorimskijaram.

Hanonovo pitanje je bilo „hladan tuš” u onom opštem zanosu.Senatorisubiliprostonemoćni,nisumoglidanapadnuonogakojiseneslažesopštimmišljenjem.Nisuznalištadakažu.Stvarno,štačekaHanibal,zaštojezasobomostavioRimitakodalekootišaonajug?

191

- On čeka - odgovorio jeMagon samladalačkim žarom - daRimpadnekaozrelavoćka.Zarti,Hanone,kojiništaneznašodonogaštose odnosi na vojnu veštinu, zar ti želiš da učiš Hanibala najtežojumetnosti koja postoji na svetu? Zar bi ti hteo da moj brat svojupobedonosnuvojsku izložidugojopsadi jednoggradakoji senajurišnemoželakoosvojiti?Poznaješ lizidineKartagine,Hanone?Misliš lida su zidine Rima slabije? Šta znaš o Rimu? Znaš li ti da je to gradokruženpustinjom,neplodnimpoljima,bezstočnehrane,ibezstoke-stoka je zatvorena unutar gradskih zidina? Izložiti smrti hiljadevojnikadabismoosvojiligradkojijevećmrtav,kojivišenemapluća,kojivišenedišeisamćepasti,jerće,kadvišenebudeimaonijednogsaveznika na koga semože osloniti, ostati potpuno sam. I ti me jošpitašštaHanibalčeka!

Hladnokrvnoineljutećisezboggnevnogmladićevogtona,Hanonjepostaviodrugopitanje:

-AštaondatražiHanibal?- Da mu Kartagina pomogne svim raspoloživim snagama. On je

uništio šest rimskih vojski, ali ne bez gubitaka; prešao je Pirineje iAlpe,ali gubicinisubilimali.Nemabitkeukojoj senegine.Onvišenemabojnihslonova;moradarasipaneverovatnukoličinunovcadabiisplatiovojnike,ilikupiosavezsapodjarmljenimnarodima.Vojskase troši, senatori! Prošle su već dve godine otkako se Hanibal bori.Naši ljudi ne znaju šta znači odmor. Prevalili smo na hiljade milja.Hanibalodvastražinovacisvežuvojsku.

Sufetseobratioskupu:-Senatječuo.ZahvalimobogovimazaonoštojeHanibalučinioza

otadžbinu.Senatorimogudagovore.Ustao je Imilkon, pristalica stranke Barka. Okrenuvši se prema

Hanonu,ironičnogajepecnuo:-E,štajoškažeš,Hanone,tikojisiunačeluuvekzane!Smatrašli

dasmopogrešilikadsmoobjaviliratRimu?Dalinamisadasavetuješda Hanibala, kao opasnog rušitelja mira, izručimo Rimljanima?Savetuješ li da bogovima ne odamo zahvalnost zbog izvojevanepobede?Dedegovori!DačujemoštaćerimskisenatorkazatiuSenatuKartagine!

- Ja kažem - rekao je Hanon savršeno mirno - da bih danasnajradijećutao,kakonarodunebihkvarioveselje.Ali,poštomejedan

192

senatorpitada li još i sada žalimšto jedošlodo rata, a i nazivamerimskimsenatorom,prisiljensamdamuodgovorim.Da,o, Imilkone,jošjajednakožalimštojedošlodoovograta,iprekorevaćuHanibalasvedoknepošaljeglasnikekojićenamjavitidajeratokončan...

-Onvamjeporučiodajepobedio!-srditojeuskočioMagon.- Ne prekidaj me, molim te. Ja se radujem vestima koje si nam

doneo i biću srećan ako one doprinesu miru. Ispitajmo situaciju!Hanibalkaže:„Pobediosam,uništiosamšestvojski,pošaljiteminovevojnike”.Onkaže: „Zauzeo samneprijateljske logorekrcateplenom,pošaljitemi novac i zalihe hrane”. A šta bi ti, Hanibale, tražio da sipobeđen? Zauzeo si bogatu Italiju, plodnu zemlju gde rađanajrazličitiježito,ato istotražišodKartagine!Štabitektražiodasutvojilogoriopljačkani?!

Zavladala je duboka tišina. U dubini duše svaki je senatorponavljaoHanonovapitanja.

- Ti zaboravljaš da se moj brat nalazi daleko od otadžbine, uneprijateljskoj zemlji, odsečen od svakog snabdevanja! - naljutio seMagon.

-Dobro.Ali,Magone,odgovorimi:KadajekodKaneuništenamoćRima i kada su se svi narodi pobunili, koja su to plemena latinskogimena koja su prešla na našu stranu? Od onih trideset pet plemena,kolikoihimauRimu,kojejeplemeprešlonaHanibalovustranu?

- Dosad nijedno, ali... ti zaboravljaš na druge narode. - Sad jeMagonovglasbiomnogomirniji.

-Razumem.MislišnaGale, zarne? Irpini,Bruci,Apuli,Kapuanci,kojih ima četiri puta više nego što ima ljudi u Rimu i u Eturiji. Takoliko bi se vojnika moglo regrutovati među tim narodima?! O,mnogo, mnogo više nego u Kartagini. A zašto oni ne stupe uHanibalovuvojsku?Onbimoraodaimanejednu,većdesetvojski!Zartinemisliš,o,Magone,dasusenarodipobuniliprotivRimaisključivoseberadiidaHanibalunećeništadati?Zarnemislišdajetako?

-Jatoneznam.-Magonovjeglassadbiomnogotiši.-ZarHanibalnijeposlaoizaslanikeuRimdapregovarajuomiru?

DalijeRimtražiomir?-Svakakodanije,o,Hanone!- Mi smo, dakle, još u ratu, iako su prošle već dve godine.

Kartaginaje,međutim,posleporazakodEgada,zatražilamir.Akada

193

misaRimomnismomoglidasklopimomirsadakadsmopobedili,dali ćemo biti u mogućnosti da ga sklopimo sutra, ako budemopobeđeni?

Zbunjeni senatori se se zgledali.Hanon je,nemasumnje, govorioonoštojebilocelaistina.Poštomunikonijeodgovorio,onjezavršiorečima:

- Eto zašto vam kažem da pobedniku ne treba slati pomoč, sobziromnatodajeonnamaposlaosamoslikuvarljivepobede.

Nije se čulo odobravanje, samo tihi šapat negodovanja, koje jeImilkonespretnoiskoristio.

-OnoštojerekaoHanon,uopšteneumanjujeznačajčinjenica.Minećemo pobediti ni uz pomoć Brutija, niti uz pomoć Gala, ili Irpina.Kartagina treba sama da Rim pobedi! Ja predlažem Senatu da seHanibaluuputičetrdesethiljadaNumiđana,kaoiodgovarajućasvotanovca.Nezaboravimodaseratpodjednakomožerešiti iuHispaniji,kaoiuItaliji,inekase,stoga,imenujejedandiktator,inekaMagonsanjim krene u Iberiju radi regrutovanja pešaka i konjanika. Rat sedobija oružjem i novcem, a neka su prokleti svi koji pokušavaju daoslabeotadžbinukobnimproricanjemSibile!

Burnoodobravajući,ustalajevećinasenatorakaojedan:-Nekabudetako,kaoštotipredlažeš,o,Imilkone!SlavaHanibalu,

smrtizdajnicima!

***

-Odaklesamouzimajusveteljude?Maarbal jećutaoigledaouzemlju.Svakogdanaunjemujerasla

srdžbaprotivHanibala,akojujeionakoosećaoneprekidnootkadsukrenuli iz Kartagine. Vreme! To je Hanibalov neprijatelj, a saveznikRimljana! Ali, zašto da on sad odgovara Hanibalu, kada je taj istiHanibal,sveštomujeondosadsavetovao,dočekivaosaprezirom?

-Tićutiš?-nastaviojeHanibal.-Znamjavrlodobrodatimenenevoliš,o,Maarbale,iakosiseuratupokazaouistinuhrabar.Prednamasu nove legije. Kažu da je Rim pozvao u vojsku i robove, i robijaše.Kakosemožetakoniskopasti,o,Magone?

- Robovi, zločinci, slobodnjaci... Ipak,Hanibal nije znao šta značiporazdoksuselegijesastojaleodplemićaikonjanika!

-Ćuti!Kakoseusuđuješ?

194

- Govorim istinu. Zar nisi zahtevao,Hanibale, da ti kažem istinu?Teškojepriznati,alijesteistina:mismobilipotučenipodNolom.

-SmrtimiBaalove!-Hanibalovolicesesmračilo,dobiločakizrazsvireposti.-KakosulažljiviiprevrtljiviovinarodiVelikeGrčke!Jošminekogovoriofeničanskojdvoličnosti!Izigralisunas.Izgledalojekaodaćenamkapiješiromotvoriti,austvari,igralisusramnudvostrukuigru. Istovremeno su uputili izaslanike i Hanibalu, i Marcelu,nameravajućidaotvorekapijepredonimkoprvidonjihstigne.

-Tojesamojedanbeznačajanporaz,Hanibale,akogauporedimosaTrazimenomisaKanom.

- Nemoj, Maarbale, sada i ti da igraš dvostruku igru. Prvo miprigovarašzbogporaza,aondahoćešdagaumanjiš.Znam,NolanijeKana,ali jetomitkojisesrušio,shvataš li?Mitotomeda jeHanibalnepobediv! Sada oni u Rimu znaju da je Hanibalamoguće pobediti.Najpre im je Fabije Maksim pomogao da to naslute... da, on bi mesvojimstalnimzamaranjempobedio,samodasenatorinisubilitolikoograničeni; sada to potvrđujeMarcelo.Mi, kao i pre godinu-dve, jošskitamoodgradadograda,stalnosmozavarani,izigraniiprisiljenidapljačkamodabismomoglidapreživimo...

-ZaštonisikrenuonaRim?-Oh,takotiBaala,nemojdamidosađuještvojimjadikovkama!Još

smo suviše slabi. Zar ne shvataš da smo slabiji posle svake pobede?Italici sumi obećavali čitavu vojsku, a ja sam, eto, Kartaginumoraomolitizapomoć...Ali,kojetajkoćeimatismelostidaprevaliputkojijeHanibalprevalio?

Maarbaljezatresaoglavom:- Ne očekuj pomoć s te strane, nego sa Sicilije i iz Velike Grčke.

Neka se samo iskrcaju naše legije, neka samo naša flota nadvladarimsku,nekapadnuSirakuzaiTarent,itićešdobitipomoćkojutražiš.AkotipođezarukomdasklopišsavezsaFilipomMakedonskim,Rimjezauvekzavršiosvoje.

Hanibaljetužnoklimnuoglavom:- Sada savetuješ i saveze. To je znak da Hanibal više ne može

pobediti sam. Zar ne? Ti si jednom rekao da je pravi trenutak većprošao.

- Vreme radi za Rim, vreme radi za Hanona. Pobeda i sreća subliznakinje, ne ščepaš li ih za kosu čim te dodirnu, zauvek si ih

195

izgubio!- Još nije kucnuo Hanibalov čas. Hispanija! To je naš udarac u

slabinu!Novaciljudi.NekaseHazdrubalsamosjedinisaHanibalom,iItalijaćebitinaša!

-Zarsiizgubionadudaćesepobunitisaveznicilatinskogimena?-NemoguonidaseborezaHanibala!OnisebuneprotivRima,ali

meninedajuni jednog jedinogvojnika.Strahujudaseborerameuzrame sa Numiđanima i Mauritancima jer su ovi crni! Ti bi hteo dakrenemnaRim.Ali ja tikažemdanam,dokbismomiopsedaliRim,nijedan italskinarodvišenebidaonijednumericužita,nijednakolasena.

-Kakavjetvojplanzazimu?- Postoji samo jedan grad koji nam je odan, koji nam može

obezbeditiželjeniodmoridatipotrebnuhranu:Kapua.Maarbaljeopetzavrteoglavom:- Ti ćeš Rimljanima omogućiti predah od najmanje šest meseci.

Previše!-Oniće jošpre togačutizaHanibala.StanovniciAceresupružili

konzuluutočištedokjeišaopremaNoli.SpalićuAceruisravnitijesazemljom!

U vojsci je sada vladalo sasvim drugo raspoloženje nego poslepobede kod Kane. Išli su, ali je to bio nemi marš, više se nisu čulepesmeprepunezanosaukojimaseslavipobeda.ŠtahoćeHanibal?Štačeka? Vojnici nisu mogli da mu postavljaju pitanja, ali su zato tapitanjausebiizgovarali.Ponovomarširatiijuritiodjednepljačkedodruge,odjednedodrugeodmazde.Većsubiliumorniiodmarša,iodnovih legija na koje stalno naleću. A zar im starešine nisu svaki putgovoriledaRimnemaviše legija?Zar jemogućedaRimimavojnikačakiposleonogpokoljakodKane?

Umestonaobećaneprelepegradoveukojimasemožeodmaratiiuživati, nailazili su samo namračne klance koji ulivaju strah. PosleTrebije, punski vojnici su pevali: „Rim, Rim, za nas tamo više nemakapija!”TakosupevaliiposleTrazimena,tokomtrodnevnogmarša.Asad su ih, evo, ponovo poveli kroz planinske, teško pristupačneklance,kakobiponovootimalidabiživeliidasenikadaneodmarajunaistommestudužeoddana.

„Rim,Rim,zanastamovišenemakapija!”-pevalisuiposleKane.

196

Držali su ih zatvorene u njihovom logoru, ali su oni videli kako seKartalon, zelen u licu, vratio sa onim izaslanicima zarobljenicima.Zatim su ponovo krenuli, ali ne putem koji vodi u Rim. Jedan velikigrad, okružen visokim zidinama, koji se uzdizao ispred penušavogmora,pojaviosejednogdanaprednjihovimočima:Neapolis.

Hanibal je zamišljenoposmatrao zidine, a onda je, neopsedajućigrad,krenuodaljesasvojomvojskom.

Zatim su čuli kako im u susret ide neki konzul - zar još jedankonzul?-paihpovelidogradićapodčijimsuzidinamaostalegomilemrtvih:Nola.Avidelisu i tokakojekonzulpožurio izgrada,uništioMaarbalovulegijuinesmetanoprokrčiosebiput.

Sada je trebalo da zapale i opljačkaju još jedan utvrđeni grad,njima nepoznatog imena Acera... Zašto, pitali su se punski vojnici.Kako se prvi sneg već beli po planinskim vrhovima, znači da ni ovegodineoninećepoćinaRim!

Kapua! Kapua! To je ime sad svakodnevno odjekivalo u ušimapremorenihvojnika.Kapua,graduživanja,gradukojemćekonačnomoći da spavaju, i da se odmaraju, i da piju penušavo vino; Kapua,kojaseponosiženamaodkojihnemalepšihučitavojVelikojGrčkoj.

Senatorisuizašlidaihdočekaju.-ŠtotenematakodugoKakotedugonema,o,Hanibale!-Onoštomimožemodatipružimo,nebimogaonisamRim!-TićešodKapuenapravitiprestonicuItalije!PredočimaNumiđana,MauritanacaiFeničanapojaviose,izadivio

ih, grad njihovih snova, prvi grad uživanja koji je Italija ponudilaosvajačima.Tolikosu išli, tolikosuputapobeđivali,asvezatodanevide ništa drug osim utvrđenih naselja od sivog kamena, opasanihkiklopskimzidinama, sakućamaodmrkogkamena, i sakojekakvimkulamainasipima,malamestasličnatvrđavama,kaoštosuTaurinija,Bononija, Fezula, Klusijum, Kanusijum, Kasilinum. A gde su bili tigradoviodmermeraizlataokojimasugovorilenjihovelegende?

Sadasu,prviput,videlipravigrad!Ugledali su Forum, sav od čistog mermera, ukrašen brojnim

statuama; hramove koji sijaju na suncu, vrtove, čitave šume palmi ibazeneukojimaseprelivauveksvežavoda;narod,odevenunajfinijei,kaosnegbeloplatno,iženecvećemokićene.

Putevikojimasu išlipobednici,bili suposuti cvećem; cveće ih je

197

zasipalo sa terasa; lukovi, sačinjeni od cveća, krasili su ulice; izhramova su im u susret dolazili sveštenici boga Marsa, Saturna iJupitera i u rukama nosili palmine grančice, i spuštali ih predHanibalovenoge.

-Ave,oslobodioče!-Ave,pobedniče!-Osvetniče!-BičuRima!Narodseizmešaosavojnicima,zaustavljaoihiodvodioukrčmeu

kojima je teklo belo i slatko vino; u čast Venere i Apolona naperistilima su igralemlade igračice; odjek truba, nežni zvuci harfe inevidljivih „sistra” koji lebde u vazduhu ispunjenom mirisom ruža.Pevačisu improvizovalistihovepredHanibalom,aon je,zadovoljan,slušaoismešiose,iakonijerazumevaonijednujedinulatinskureč.

UtebijehrabrostAtrida,UtebijehrabrostnepobedivogAhila;O,noviEneju,Didoninogplamena,

Besmrtnisine!

-Štakažuovistarci,kojiimajulovor-vencenaglavama?-šapatomjeHanibalupitaoMaarbala;znaojeondaovajrazumeneštolatinski.

- Božanski Hanibale, upoređuju te sa Agamemnonom, Ahilom iEnejom,ipevajudapotičešodDidoninogplemena.

-Štamisliš,jesulisutehvaleiskrene?-Zaslužiosiih,o,gospodaru.- Milije mi je što sam Hanibal. Voleo bih da vidim kako bi

AgamemnoniAhilprešliprekoAlpaiPirineja.Ati,Maarbale,zaštositakosumorannadanašnjiradostandan?

-O,Hanibale,mislimnaAleksandrauBabiloniji iuPersepolisu, inaonustarupričukojusupričaliuTiru!PričajeodžinukojisezvaoSamson;ukrotilagaježenakojasezvalaDalila.

-Ti,dakle,smatrašdajaovdemoramnaćisvojuDalilu?Umirise.Hanibal se još kao dečak na Baalovom žrtveniku zakleonajzavodljivijojženikojapostoji.TaseženazoveOsveta.Zakleosamse bogovima da ću večno mrzeti Rim i utrošio sam ceo svoj život,samo da bih ostao veran svojoj zakletvi. U Hanibalovom srcu nemamestazadvagospodara.Unjemuvladailimržnja,ililjubav.

198

- Ne plašim se ja za tebe. Ovaj grad je lep, čak suviše lep, imaizvanredno blagu klimu, pun je svetlosti, blista se poput Baalovoghrama. Plašim se da on za tvoje vojnike ne postane neka kobnaAstarta!

- A ti bi hteo da oni stalno ratuju, da su u stalnompokretu, i dagladuju? Kada smo polazili iz Hispanije, obećao sam im da ću ihodvestiunajbogatiju inajlepšuzemljunasvetu.Dosadnisammogaoda održim obećanje, ali su me oni svojim prekini pogledima na toneprestanopodsećali.Nemožeseuvekratovati.

-Tojetačno,alijetrebalonajprepobediti!-AzarHanibalnijepobedio?- Odmah! Neprijatelju se ne sme dozvoliti da predahne. Pamti:

vremejesamojedno.Samojejedantrenutak.-Amojejevremevećprošlo.Hoćešlitodakažeš?-Neka ti bogovi budumilostivi,Hanibale.Dosta o tome.Vidiš li?

Narod gleda u naša namrštena lica i iz toga izvodi loše zaključke.Moramoseosmehivati.

Kartaginjani, Iberi,Numiđani,Mauritanci, svi su se smešili, i takočitavejednezime,ijednogproleća,utommermernomgradukojikaoda je bio stvoren za osmeh. To nisu bili više vojnici nego feničanskimoreplovci,bogatitrgovciizTirakojisusvezaboravili isada-samouživali. Na sve su zaboravili u tom čarobnom gradu: na prošlost,vreme, pretrpljenemuke, prolivenu krv, grozne pljačke i požare. IzKartaginesustiglelađenatovarenezalihamahraneitalentima.Teklesurekesrebraizlata,baškaoivino.StariHanibaloviratnicistiglisukonačnouElizejskapolja,kako im jenjihovvojskovođa iobećavao;konačnosuosvojilibesmrtnostbogova.

199

XVI

SIRAKUZA

Sirakuzajepotonulautamuitišinu.Trubekojeobjavljujupromenustraže,zatrubilesu još jednomsa

bastiona Arkadine. S vremena na vreme začuli bi se i duž čipkastihzidinaširili,otegnutiizlokobniuzvicistražara.

Unajvišemdelu tvrđave,uprostranoj i strogoradnoj sobi, skoropotpuno zakrčenoj velikim pergamentima, gomilama savijenihpapirusa i raznim naučnim instrumentima na ogromnom stolu, sobikojajebilaosvetljenauljanomsvetiljkom,bdelasudvačoveka.

Jedan jebiosrednjihgodina,smeđekose ičvrstegrađe,saočimakaogarcrniminemirnim;drugijebiostar,dugipramenovisedekosenjemu su padali do ramena, a na vrhu je imao ćelu; čelomu je biloširokoiveliko,apogleddubokizamišljen.Prvi jenervoznokoračaogore-dole,držećirukeprekrštenenagrudima.Staracje,pak,sedećizastolom,zadubljenuzamršenealgebarskeračune,napločiodškriljcanervoznobeležionekekoeficijente.Onajkojijehodao,svremenanavremebisezaustaviopokrajstolaipogledaoonogdrugogkoji,kaodauopštenijeniprimećivaonjegovoprisustvo.Ondabiponovopočinjaodahodaposobi,nagloinestrpljivoodmahujućiglavom.Akadamujećutanjepostalopreteško,prestaojedahoda,nasloniosenasto,takodamujeliceobasjalasvetlostlampe.

- Reklo bi se, o, Arhimede - izgovorio je tiho, glasom koji jepodrhtavao - da je za tebe sve što se dešavamanje značajno od tihtvojihračuna,izgledadanezapažaščaknimojeprisustvo.Tomeljuti!

Starac je lagano podigao glavu, zagledajući se u onoga koji mugovori.

-Tibise,Epikide,tomemoraoradovati-rekaojetiho- jermojećutanje služi na korist onome što me okružuje, ne bi smeo da meokrivljuješdajazasvetonemarim.

200

-Ćutanje,Arhimede,nerešavanikakveprobleme.-Naprotiv,onoihsverešava-mirnojeuzvratiostarac-barštose

menetiče.Razlikajesamoutomeštonasdvojicanameravamodaihrešimosvakinasvojnačin:tioružjem,ajaračunima.

-Menibi,ipak,bilomilijekadabitihteosamnomdarazgovarašio stvarima koje se ne tiču tvojih računa; problem koji nas muči nemože se u celosti rešiti pomoću računa, a oružjem bi se mogaopotpunorešiti.

-Janisamratnik,većnaučnik.- Ti si najpametniji čovek, ne samo u Sirakuzi već, možda, i u

čitavojItalijiiGrčkoj;timožešdaraspravljašnesamoonauci,negoiosvakojdrugojdisciplini.

-Akoželišdamipostavišnekopitanje,slušamte.-ŠtatimislišoonomeštosedešavauItaliji?- Zar ja imamvremena da se bavimonim što se dešava u Italiji?

Tebijesvetodobropoznato,ijanećudamislimotome.-OtkadjeHanibalprešaoAlpeikrenuoprotivRima,ulazimoveću

petugodinurata.Nemogućejedatoneznaš?-Većupetugodinu?Kakosvejuriokonas!Ali,nežalostise:vreme

uvekradizaonogakojenajizdržljiviji,kojenajuporniji.-Akojeuporniji?Hanibal,iliRim?-Onajkojilakšepodnosikobneudarcesudbine.-Znači,Rim.Amislišlidasejedangradmožesamodupretitolikim

neprijateljima?Rimvodi rat uHispaniji;Rimvodi ratna Siciliji, i naSardiniji, u Italiji, Grčkoj, na moru, na zapadu i na istoku. U srcunjegove zemlje nalazi se pobedonosniHanibal, na juguKartagina sasvojomflotom,naistokuFilipMakedonski.

-Inegubihrabrost.-Moglobiseskororećikaodasebogovizanjegabore.Izgubioje

svebitke,uništenesumusve legije,alinijepokleknuo.Hanibalse izneobjašnjivihrazlogazadržavadalekoodnjegovihzidina.Zašto?Tojeono što se ja pitam, ali ne nalazim odgovor. Očekujem odgovor odmudracanadmudracima.

-ZarmislišdasamjauHanibalovojglavi?Kadnemogudaizađemnakrajsnekomračunskomoperacijom,janeostajemutomeuporan,nebavimseuzaludnimpreračunavanjem,većsepitamzaštonemoguda izađem na kraj s tim računom i nastojim da pronađem uzroke.

201

Kadapronađemuzrok,ondanastojimdagaotklonim;akomitopođezarukom,računjezatričetvrtinerešen.Dakle,akoHanibalneidenaRim,mora da ima nešto što ga sprečava da to učini: ili bogovi takohoće, a onda su svi napori uzaludni, ili su posredi ljudski razlozi, aondačovekmorabitiratnikdabitoshvatio.

- Ja sam ratnik, ali nemogu da pronađem nikakav razlog. Šta jestajaloizmeđuHanibalaiRimaposleKane?Ništa.Ipak,onjeoklevaopred beznačajnim, utvrđenim gradićima i zamarao vojsku stalnimmarševima,kakobijezatimjošvišeoslabiozavremeonogodmorauKapui,kojijezanjegapostaofatalan.

-TodokazujedaHanibalnijesavršenčovek.Nemasavršenihljudi.Kada bi ljudi bili savršeni, bili bi bogovi. Ali, recimi, Epikide, zaštosmomiizmeđuRimaiKartagineodabraliKartaginu?

- Jer je Rim samo čekao da pronađe neki izgovor pa da zbrišesloboduSirakuze.

-AdalićejojKartaginjanidatislobodu?-Neznam,aliznamdaćeSirakuza,usvakomslučaju,umetidaje

odbrani_od bilo kog ugnjetača. Slušaj me: ako se moji računi nerazlikuju suviše od tvojih, oni mi kažu da će Rim biti silom prilikapobeđenjerjebrojnjegovihneprijateljasvakogdanasveveći.Mislimda seHanibalova taktika sastoji u tomeda sve saveznike, jednogpojednog,odvojiodRimaidapotom,kaopobednik,nasrnenaizolovanigrad. Sada je osvojio Tarent. Ta će mu pobeda omogućiti sloboduakcijenamoru.FlotaKartaginećesadmoćidapristanenegdeusvakodoba. Kad bi pala Sirakuza, Rimljani bi od nje napravili bazu protivTarenta. Eto,Arhimede, ja ti kažemkakva je danas situacija izmeđuRima i Kartagine. Hanibal čas pobeđuje, čas je pobeđen. Nema viševelikih bitaka kao kodKane. Stalno se vodemanji, nerešeni sukobi.Rimvećimaosamdesetnovihlegija;pripremljenojedvestotinenovihlađa;uHispanijipobeđujuRimljani;naSicilijičasjedni,časdrugi;FilipMakedonski se priprema za pomorsku ekspediciju. Mi smo podopsadomkonzulaMarcela.Sad,Arhimede,čekamštaćešmitireći.

Staracjeslušao,mirnoseosmehujućiipolakogladećisedubradu.Činilo mu se kao da čuje nešto što mu je do sada bilo potpunonepoznato,amoždajeistvarnotoprviputslušao:svettogneobičnogčovekabilajesamoSirakuza,iskorouvelesamonjegovaradnasoba.

-Tibi,Epikide,hteodatikažemdalićepobeditiRimiliKartagina,

202

a ja ti odgovaramda nemampodesnih koeficijenata za takav račun.Već sam ti rekao da vreme radi za onoga ko je u stanju više dapodnese,alineznamkojedosadvišepodneo,RimiliHanibal.Ali,akoželiš da govoriš o ovom gradu koji nas dvojica branimo, kažem tisledeče: budno pazi ne na vojnike, već na narod, na izdajnike i naljudesumnjivogporekla. Jedan jedini izdajnikmožeučinitidapadnegrad koga ni hiljade ljudi ne bi moglo da osvoji. Dovoljan je jedancrvotočac da se sruši cela zgrada. Ja se borim, ti se boriš, ja svojommehanikom, svojimoružjem. Jamogudauništimrimske lađe svojimstrojevima za bacanje kamenja, svojim ratnim strojevima u oblikukandži; mogu da ih spalim svojim sabirnim ogledalima, ali se neplašimrimskihlađaipokretnihkula,neplašimsejurišanjanazidine.Plašim se onog čoveka koji u dvanaestom času polako otvaramalavrataiopreznouvodimalogtrojanskogkonja.

Epikid je sa strahompogledaounaučnika.Tražio je onodnjegasavet,aneproročanstvo.Sadamuje,međutim,proročanstvokojenijetražio,zaličilonakobnipredznak.

Približio se velikom balkonu koji je vodio duž čitave kule izagledaoseutamu.

Daleko, daleko u pravcu juga, namoru su žmirkala svetla. To jebilaBomilkarovaflotaKartagine,kojususuprotnivetrovisaLevantavećnekolikodanazadržavalinapučini.

EpikidjetasvetlapokazaoArhimedu:-O,mudrače,evoštamožerešitisudbinudvejuimperija.Vetarkoji

duvasaistoka,umestodaduvasazapada.Bomilkarovaarmadajedriprema vetru, pod zaštitom rta Pakino, i plaši se da se ne sukobi saRimljanimajersmatradajevetarzanjunepovoljan.Bomilkarzanaspredstavlja ili pobedu, ili poraz. Ako on stigne u Sirakuzu, imaćemohraneuizobilju;akouništirimskuflotu,Marceloćebitiprimorandadigneopsadu,kakosenebinašaoizmeđunašihikartaginskihsnaga.Odlučiosamdanoćasštopredignemsidroiotplovim,kakobihstigaoBomilkara.

-Aštaćeštimepostići?Možešlinareditivetrudaduvasa istoka,umestosazapada?

-PlašimsedaBomilkarnevratiarmaduuKartaginu,tobizanasznačilopropast.

- A ako se on upusti u borbu i bude pobeđen, zar i to neće biti

203

propast?-Čemuseondatinadaš,štaćespasitiSirakuzu?- Sirakuzu će spasti naše oružje, naša hrabrost, inteligencija,

upornost.Neuzdamse jauHanibala!Sudećipoonomeštosamčuo,smatramdavremeneradizanjega.Onjeprisiljendaigranekučudnuigruodržavanjaravnoteže.Danasmusepreda jedangrad,asutrasedrugi pobuni protiv njega. Zauzeo je Tarent, ali će, možda, izgubitiKapuu.Mivodimoratzbognas,anezbogHanibala.

Arhimednijeništaodgovorio.IdaljejeposmatraomoreupravcuPakina,posmatraojezvezdekojesupolakoklizilepovelikojosovinisveta.

-GaseseVelikiiMaliMedved-izgovoriojetadEpikidtiho,kaodagovori samom sebi, ili se obraća noćnoj tami. - Moram što pre dićisidro i otploviti. Ako se vratim kao pobednik, Sirakuza će bitislobodna; ako se ne vratim, braniće je moje vojne starešine, mojivojniciitvojgenije,o,Arhimede!

RekaojetoEpikidinagloizašao.

***

U podnožju Arkadine, neosvojive tvrđave Sirakuze, borba jebesnelakaorazbuktalipožar.

„Onajštonoćuotvaramalavrataiuvodimalogtrojanskogkonja”,kakojetoArhimedproročanskipredskazao,izvršiojesvojedelo.

-Prokletbio,HispančeMeriko,kojisiprodaoSirakuzuzapregršttalenata!-vikalisubraniocitvrđave.

Sirakuzunijebilomogućedrugačijezauzeti,osimizdajom.Bila jeopasana trostrukim prstenom zidina, a u središtu svakog pojedinogprstenanalazilasepo jednaneosvojiva tvrđavakojusuštitili rovovi,kule i utvrđenja. Sirakuza nije bila grad koji se može zauzeti jer jesvakideobiogradzasebe,novatvrđava,takođabineprijatelj,čakikad bi prodro u Sirakuzu, bio izolovan, stajao bi uvek iznova prednovimutvrđenjem.

Arkadinaje,međutim,bilapravosrcegrada.Neprijatelj protivkoga je trebaloboriti senisubileniMarcelove

legije,nitiflotaApijaKlaudija,većpojedinestranke.Nekisuljudinoćumogli izlazitivangradskihzidina iodlazitiuMarcelov logor,kakobitamopregovaraliouslovimapredaje,prijateljstvailisaveza.

204

Jedneburne,mračnenoći,urovovimaprvogkruga,vodiosečudanrazgovorizmeđudvojicemuškarca.

-Rimpredstavljasveštojeveliko.Nezaboravi,o,Meriče,daseti,koji si se kao i ja rodio u Iberiji, nečem značajnom možeš nadatijedino od Rimljana. Scipioni odnose pobedu za pobedom, Hanibal,međutim,dabi se spasao,mora stalnoda smišlja kako i štada radi.Poremećenajeravnoteža.TrijumfovaćeRim,aneKartagina.

-Kositištomitakogovoriš?- Iz tvoje otadžbine sam; nije važno kako se zovem. Čemu se ti

nadaš,zatvorenuovomgraduismora iskopna,uovomgradukojinijetvojaotadžbina?

-Epikid,kojijepolagaonadeuBomilkara,nijesevratio.- Neće se ni vratiti. Video si: Bomilkar nije prihvatio bitku;

pobegaojepredmalobrojnijomrimskomflotomisakrioseuTarentu.SadaTarentkoristi zalihehranekoje subileSirakuzinapmenjene, avojnikejeuzeoHanibal.

-Štaimašdamikažeš,štamiporučujeMarcelo?- Da ti izvršiš svoje obećanje, a on će izvršiti svoje. Slušaj, ti

zapovedaš onim delom koji se proteže od izvora Aretuse dopristaništa;sutrauvečepristaćejednaMarcelovagalijaiiskrcatiljude.Tićešbititamo,otvorićešvrata,iArkadinaćebitizauzeta.ČimpadneArkadina,predajaSirakuzećepostatipitanjedana.

- Biću tamo. Ali, ne zaboravi: akomeMarcelo prevari, to će bitimojasmrt.

-Akotineprevariš,nećenirimskelegijetebeprevarati.Prevarišli, znaj da ćeš onog dana kad grad bude zauzet, konzulovu milostzaludočekivati.

TajrazgovorvodiosenoćuporedrovatvrđaveNaso.Dokjegorevisoko, uArkadini, Arhimed razmišljao, dotle se u njenompodnožju„onajkojiotvaramalavrata”pogađaookosudbineSirakukuze.

BorbasesadavodilaupodnožjuArkadine.Rimljanima jebiloodkoristištosutakoiznenadanapali,alisetvrđavažestokobranila;Nasisu dolazili kao pojačanje, tako da je bilo moguće da se neprijateljizbaci iz tog kruga, ali je iznenada stigla vest da je tvrđava Nasoopkoljenaidaje,poštosujebraniocinapustili,zauzeta.

Međubraniocimaserazlegaouzvik:-MerikojeprešaonastranuRimljana!

205

I zaista su videli kako iberska kohorta najednom spušta svojabojna obeležja i kako vojnici trče ka legionarima sa rukama uvisuzdignutim.

-Izdaja!Izdaja!-vikalisu.S vrha tvrđave je odjekivala truba, pozivala na okupljanje. Verni

branioci Sirakuze, okrenuti ka neprijatelju, borili su se i polakouzmicali.Upozadinisuvladalineslogaimetež.Govoriloseopredaji,deogarnizonaklicaojeMarcelu,biralisuizaslanike,nameravajućidaihuputekonzulu.

-Spasimonašežene!Našesinove!-vikalisu.SirakužaninOtacilijepopeosedosobeukojojjebioArhimedkoji,

nagnutnadsvojimračunima,posvojprilici,niječuonizveketoružja.-Spašavajse,gospodaru!-upozoriogajeratnik.-Arkadinasamo

štonijepala!Arhimedgajepotpunomirnopogledao:-Šta?Značidaje„onajkojiotvaramalavrata”obaviosvojposao.-IzdaonasjeHispanaeMeriko,prišaoRimljanima.Palajetvrđava

Naso;pogađajuseopredajiArkadine.Moždaćegornjideogradajošmoćidaseodupre.

Arhimedseosmehivao:-GdejeEpikid?- Tebi je, gospodaru, vrlo dobro poznato da je on stigao

Bomilkarovuflotuidasevišenijevratio.-On jebioodonihkojisusenadalidaće tuđinspastiotadžbinu.

Ali,zaštotiremetišmojmir?-Opasnostjevelika.-Kulajeneosvojiva.Dalijošimašvojnikakojisuliodani?-SamnomjejošhiljaduSirakužanakojisusezaklelidaćeizginuti.-Tražimodtebeosamdana;dalimimožešdatiosamdana?-Jamčimzasvojeljude,alineizagrađane.Akosegrađanipobune,

gradjeizgubljen.- Ja tražim samo osam dana. Ako sumoji računi tačni, ogromno

sabirnoogledalokojećupostavitinanajvišukulutvrđavepretvorićeuprah i pepeo sve lađeu luci, pa i čitavu flotu, legiju, samo ako ja tobudemhteo.IdiiobjavinaroduSirakuzedajeotadžbinasigurnadokArhimeddiše.

-Ipak,gospodaru...

206

-Idi,požuri.Sasvojimljudimazauzmikuluiništaseneplaši.Krozosam dana, u Sirakuzi neće ostati ni jedna rimska lađa, niti jednacenturija.

Zapovednik je izašao, u neverici odmahujući glavom. Ne, sve jeizgubljeno!Jedanjediničoveknemoženištasamprotivcelognaroda,premorenogratomioskudicom,razmišljao je.Onda jeratnikaskoropovukla bujica građana i vojnika koji su ulazili i izlazili kroz kapijetvrđave.Sadasesamotu i tamovodilaborbanazidinamaArkadine.Izaslanstvo,sastavljenoodgrađanaivojnika,tadjevećbilostiglodoMarcelovog šatora, kakobi izmolilo zaštitu imilost i grad spasio odpljačke.

- Šta radiš, zašto se ne boriš? - upitao je zapovednik starogveteranakoji jenekadbioveomaodankraljuGeronu.Starivojnik jeuzdigaorukeputneba.

- Čemu se jošnadaš, o, gospodaru, kada supali već iArkadina, iNaso.

-Gdejemojakohorta?-Višeodpolovinetvojihzakletihoklopnikaizginuloje,gospodaru,

nazidinama;drugesusasobomodvuklibegunci.Zapovednik je poslednji put podigao glavu kako bi još jednom

videovelikukuluukojojjeostaočovekveransvomesnuopobedi;onjetražiojošsamoosamdanadabioslobodiogradodneprijatelja.

- Da je Sirakuza imala samo deset vojnih starešina Arhimedovakova,nikakvasnaganasvetunebimoglaosvojitiSirakuzu!

Posletihrečiprepunihočajanja,zapovednikje,sasabljomuruci,na čelu malog odreda jurnuo prema velikoj kapiji, kroz koju su ugomilamaprodiralirimskilegionari.

Trube su sad ćutale. Pošto su uništili i rasterali i poslednjebranioce, željni osvete i pljačke, legionari su se raštrkali gradskimulicama, neprestano vičući. Konzul je svečano ušao u grad okruženpretorimaitribunima,jašućinasvomkonju.

- Postavite straže ispred kuća onih koji su bili verni Rimu! -naredioje.-Pošteditestarce,ženeidecu!SpasitevelikogArhimeda!

Centurioni su ponavljali zapovesti, zavaravajući se da će ihlegionari, koji više ne raspoznaju ni bojna znamenja, niti mare zazapovesti,čutiiposlušati.

-PošteditevelikogArhimeda!-vikalisu.

207

Mnogivojniciponavljalisukaouhoru.Tokom celog dana gradom su odjekivali, na jednoj strani uzvici

oduševljenja pobednika, a na drugoj jauci pobeđenih. Ponegde jebesneopožar;telapoginulihivojnicikojisuvuklisvojplenskorosusavim zakrčili ulice. Zapovesti centuriona, pretora, i samog konzula,nisusemoglečutiuužasnojgužvi.Nikovišenijebioustanjudazadrživojnike: preplavili su oni i pljačkali hramove, obarali i uništavalikipovebogovaodzlata,slonovekostiisrebra,imeđusobnoihdelili.

Kuće su bile preplavljene vriskom. To su vojnici mučili i ubijaligrađane koji nisu želeli da otkriju mesta na kojima su sakrili svojedragocenosti.Jedvaisateškommukom,spasavanesukućepristalicaRima.

-Spasiteprijatelje!PošteditevelikogArhimeda!-vikalisupretoriicenturioni.

Neki od vojnika, većpijani, ponavljali su te rečenice i pri toni seglasnosmejali.

-VelikiArhimed?A,kogapoznaje?Jedanvojnik latinskog imenauveče je u vrtuArkadinenaišaona

skromnogstarcakoji jesedeonamermernomstubuiuprašinicrtaonekečudneznake.

-Grk,KartaginjaniniliRimljanin?Vojniksezaustaviounedoumici.-Kakotijeime?-upitaogaje.Sećaosezapovestidasepoštedesvi

kojinapitanjeodgovorenalatinskomjeziku.Ali, onaj sedi čovek je samo ćutao, ne prestajući da šara svoje

znakepoprašini.- Zarme ne razumeš? - naljutio se vojnik. - Poštedeću te ako si

Latin,aakosibarbarin,ubićute.Starac ni glavu nije okrenuo. Bio je potpuno zadubljen u svoju

dečjuigrukrugova,uglovaičudnihznakova.Mrmljajući,izgovaraoje,pri tom, nerazumljive reči. Vojnik ga je drmnuo za rame; čovek jepodigaoglavuizagledaoseunjegasvojimširokootvorenim,strašnimočimakojesuličilenaočinekogkojesišaosuma.

-Eureka.-prošaputaoje.Istogtrenutkaupro jeprstomuvojnika,aondaprodužiodašara

oneznakepoprašini.Vojnikgajenatoudariosabljom.Staracjepaolicemokrenutimka

208

zemlji,ituostao-nepomičan.-Nekaideupakaoovajstariveštac.-promrmljaojevojnik,plašeći

semagije koju je, bio je on u to ubeđen, taj starac na njega sigurnobacio.

Arhimed je ostao sam pod senkom Arkadine, sa koje je, poputnovog Zevsa, nameravao da gromovima zaspe neprijatelje svogagrada.Ostaojetusasvojimsnovima,akrvseokonjegovogtelaširilapoputneobičnog,purpurnogplašta.

U zoru, tako nepomičnog, u istom položaju, našao ga je konzulMarcelo. Taj surovi ratnik koji je ne trepnuvši okom gledao pokoljhiljada ljudi, koji je ostajao ravnodušan pred jaucima žena i dece imirnoposmatraokakovatrauništavabogatstvo jednogodnaj lepšihitalskih gradova, taj ratnik je sada glasno zaplakao pred tim,poštovanja vrednim starcem koji se, kako je izgledalo, još i tadaosmehivaočudesnimutvaramasvojihračunauprašini.

209

XVII

PREDRIMOM

-Štasadnameravaš,o,Hanibale?- Stalno ti, o,Maarbale! E, zbilja si ti oličenjeKartagine! „Šta sad

nameravašoHanibale?”AštabititohteoodHanibala?Svakogdanapojednunovupobedu?DasvakogadanaosvojimpojedanRim?Pitamse,dalisimiprijatelj,ilineprijatelj?

Maarbal je slušao, ne menjajuči izraz lica, istovremeno ipodmukao, i tmuran, i rasejan. Nije on voleoHanibala. Pokatkad sepitao da li je posredi mržnja, ili zavist, ali je, ipak, divljenje premavojskovođiponekadbilojačeodsvakogdrugogosećanja.UKartaginisugasaHanonomvezivalekrvneveze;kaovojniksezakleoHanibalunavernost,ali jeuvekbiospremandazapazi ina licumesta istaknesve njegove nedostatke i svaki njegov neuspeh. Sve Maarbalovepredrasude, i sva zloba, iščezli bi, međutim, da je Hanibal ostvariočudo i prisilio Rim da poklekne; da je video kako i taj grad,Hanibalovom zaslugom, nestaje u plamenu. Sablast dugog inesigurnog rata, možda čak i potpuni poraz, sada su ga ispunjavalistrahomiužasom.Kaonaprasitčovek,anesposobandarasuđuje,onjevideosamoneposredanuspeh,itosamoonajkojisepostižesilom.Hanibalovo oklevanje smatrao je za grešku. Nije bio stvoren zanesigurnesaveze,nijeshvataopolitikukojaidenatodapovezuje, ilikoja pobeđuje bez upotrebe oružja. Rim se dva puta nalazio uHanibalovoj vlasti, trebalo je da on samo ruku ispruži, smatrao jeMaarbal. Prolazio je, međutim, mesec za mesecom ispunjenmarševima, pokretima i bitkama sa nesigurnim ishodom. Trošili suvreme,jurišaliipljačkalinimaloznačajneutvrđenegradove.Ponekadsuihporažavaličakimaligradovi.ZarjeHanibalnatajnačinhteodaosvojiRim?

-Jasamtiprijateljidivimtise,ali,kakosamtivećgovorioiposle

210

Trazimena,iposleKane,tineumešdaiskoristišpobedu!- Ima pobeda i... pobeda. Jedno je Maarbalova pobeda, a drugo

Hanibalova. Ti odnosiš pobedu jurišajući na čelu tvojih Numiđana,razgonećineprijateljskuvojskukaoštoseveracrazgonisuvolišće.Alise suvo lišće ponovo skuplja, kao što su to uradili i Rimljani posleTrazimena i Kana. A znaš li kakva je Hanibalova pobeda? Sputativetrove, a ono suvo lišće na zemlji popaliti. Rim se nemože uništitikao gomila lišća; Rim je moguće uništiti samo ako mu oduzmemovazduhkojidiše.

-Nekabogovidajuda ti, kaonoviEol, sputaš vetrovekojimaondiše.

- Još imore.Oduzeti Rimupristaništa i postići da lađeKartagineponovo zagospodarenašimmorem.Bili smopobeđeni kada jeRimupošlozarukomdapotučenašuflotukodEgadaioduzmenamSicilijuiSardiniju.PitašmezaštoposleTrazimenaiKanenisamodmahpojurioprotivRima.Jasamtinatopitanjevećodgovoriovišeputa:Rimsenemožezauzetinajuriš!Rimmožegodinamadaizdržiopsadu,alinašavojskanemožetakodugodalogorujeuAgru,zbogpustinjeizanjenihleđa, kao ni zbog rimske flote koja gospodari morem Neapolisa,Alizena, Tarenta i Mesane. Mi bismo opsedali Rim, ali bismo i samiistovremenobiliopsednuti.Takosamtigovorio.ZatosamsvogbrataiposlaouKartaginu,datražitamožito,zlato,vojnikeilađe.

- A šta si postigao? Naša flota je svaki put na moru potučena.IzgubilismoSirakuzu,izgubilismoLilibeo.Bomilkarjeizbegaobitkuipovukao seuTarent, ali namaniTarentnepripadau celini: zauzelismosamograd,alinismoosvojilitvrđavu.Štačekaš?

-Čekamonogakoji će imati snagedaprođeHanibalovimputem,čekamčovekakojićemidovestinovuvojskukakobinambilolakodaosvojimo i Neapolis, i Mizen, i Puteoli, i da ponovo zauzmemoSirakuzu,kaoičitavuSiciliju.

-Adalitakavčovekpostoji?-TajnemožebitinikodrugivećHazdrubal,Hanibalovbrat.- Neka te bogovi čuju! U svakom slučaju, ta pomoć stiže sporo i

kasno. Događaji ne čekaju. U Siciliji smo pobeđeni, Kapua jeopsednuta, tvrđava u Tarentu još nije osvojena. Vojska zahteva: uRim!

Hanibalgajećutkeslušao.Ponosmunijedozvoljavaodaotvoreno

211

prizna opravdanost Maarbalovih navoda, ali mu je u duši davao zapravo.Osećaojedavišenevladavojskomkaonekad;jošonnijebiopobeđen u velikim poljskim bitkama, ali se osećao poniženim zbogudaracasudbinekojisusesvečešćeponavljali.Vojnicisubiliumorniiodstalnihmarševa,iodborbe;većsuušliuosmugodinuratovanja,aRim ne samo što nije pao, nego je iz godine u godinu i sve jačipostajao. Sa svoje strane, vojne starešine su potpirivalenezadovoljstvokojejevladalouvojsciizahtevaleodlučnubitku,kaoonukodKane.

Hanibaljesazvaoratnisavet.Bio je to nov i dotad neviđen prizor: Hanibal je samo ćutao i

slušao,doksuvojnestarešinegovorile,dozvoljavajućisebinečuvenuslobodu.

PrvijegovorioGiskon:-Moželi,o,Hanibale,dasedaljeprodužiovonašemučnolutanje

od grada do grada, od jednog utvrđenogmesta do drugog, stalno upotrazizautočištem,zahranom,zasaveznicima?Kako jošmožešdasenadašdaćeserimskisaveznicipobuniti,kadsedanasjedangradizmržnjepobuni,asutrasedrugiizstrahapokori?Gdejetavojskakojusu nam obećali Latini, Bruti, Samnićani, Apuli? Da li su oni s tobomsklopili savezdabi tebipomogli, ilidabisačuvali svoju letinu,svojustoku,svojekuće?

- Zašto tako uporno veruješ njihovim obećanjima? - upitale su iostalestarešine,slažućisesaGiskonovimmišljenjem.

Hanibaljeslušao,alinijeodgovarao.-Čimminapustimonekigrad-dodaojeMaarbal-onseprotivnas

pobuni, ili ga Rimljani ponovo zauzmu. Stalno i uz najveće napore,jurimosamozatodabismoihumirivali,kažnjavali iponovoosvajali.Zaštosibiotakouporanpredonimbeznačajnimgradićima,kaoštosuNola, Kasino ili Kazilinum? Zar nije bilo bolje da smo se spustili naSiciliju, gde smo se mogli sjediniti sa vojskom Epikida, Ipokrata iImilkonaitakoponovoosvojitičitavoostrvo?

-Tobi,možda,bilopametnije-saglasilesusestarešine.Hanibaljeslušao,aliidaljenijeništaodgovarao.- A da smo ponovo osvojili Siciliju - nastavio je Hanonov sin

Hazdrubal - svakako bi nam i kartaginska flota pritekla u pomoć,dobilibismoilađe,izalihehrane,iljude.Provelismočetirigodinešto

212

uBrutiju,touSamnijuiuApuliji,aRimljanimasmoostavilislobodanprostor na Siciliji. Koji je to italski grad koji zaista posedujemo i ukogase,zaista,možemopouzdati?

-Nijedan,nijedan,o,Hanibale!-zdušnosupovikalestarešine.Hanibaljeslušao,alinijeodgovarao.- Trebalo ti je tri godine da osvojiš Tarent; dobili smo ga na

prevaru, izdajom, ali još nismo osvojili tvrđavu! - ljutito je govorioMaarbal. - Izgubio si tri godine uzdajući se u pomoć FilipaMakedonskog.ŠtasidočekaoodFilipa?Razočaranje.ZauzeojeOriko,opsedao Aploniju i, poštoje spalio sopstvene lađe, bio prisiljen nasramnobekstvo. Imali smo samoKapuu, jedini grad koji nam je bioveran,ali tekštosmoganapustili,Rimljanisugazauzeli.Asadanasevo ovde, kolebamo se između Kapue i Tarenta. Koji češ zauzeti?Tarentjeključmora,KapuajeključRima.

-URim!URim!IdiprotivRima,Hanibale!-vikalesustarešine.Hanibal ih je čutke slušao, nepomičan. I ta nepomičnost je

ohrabrila starešine koje se nikad do tada nisu usuđivale daraspravljajuonjegovimzapovestima.

-AkoRimunezabodešnožusrce,njemučestalnorastinovipipci,kaohidriizLerna!

-Kartaginačekanatvojupobedu!-Vojnicisusevećzamoriliosvajanjemutvrđenihmesta,samoda

bimoglidaprežive.-PrisiliRimnaotvorenubitkuiimaćešnovibojkodKane.-OstaviTarent,priteciupomoćKapui.SamojeKapuaustanjuda

vojnicimapovratidobroraspoloženje.- IdemouKapuu,Hanibale!-dovikivalisuvojnicikadjekrajnjih

prolazio. Na to su ih podsticale starešine, uplašene da zimu neprovedupodšatorimailiustrašnimklancimaKazilina.

Znači,uKapuu!Biobikukavičlukisramotadataj,takovernigrad,padne u ruke Rimljana. I starešine, i vojnici čeznuli su za blagomklimom i udobnim životom, i nisu mogli da zaborave onu prelepuzimuutommermernomgradu.

U Kapuu!Minule godine bilo je poraza koje je trebalo osvetiti, ipobedakojesuvojnicimaponovoulivalehrabrostkadgodbiseonitihpobeda sećali.Tamo sukonzuliApijeKlaudijePulkro iKvintFulvijeFlako pobediliHanona, ali su i Rimljane pobediliHanibal iMaarbal,

213

samo što su Rimljani bili uporni, i kad se Hanibal udaljio u pravcuTarentazauzeliKapuu.

-UKapuu!UKapuu!Sada su vojnicimislili samo na onu zimu što su je proveli u tom

jedinomitalskomgradukojijeumorimborcimapružiotolikoradosti.Ponovosuvideli sjajneoči i radosneosmehe lepihženaKampanije isvečanostikojimanijebilokraja,anakojimajebiloimesa,islatkogvina.KapuajebilanjihovamalaKartagina!Kapua-gradsnova!Kapua-gradljubavi!

Giskon je jurnuo sa Iberima, vatrenim i oduševljenim vojnicimakojisu,trčeći,mahalisvojimvojničkimogrtačimaod,kaosnegbelogplatna. Zapodenula se bitka na dva fronta. Kapuanci pod opsadomizašli su kroz kapije grada i napali rimski logor sa severa, dok suKartaginjani napadali sa juga, ali, svejedno, obe navale zajednonisudalerezultatekojimasenadaoHanibal.

Konzuli su imali vremena da se pripreme protiv svih mogućihiznenađenja, tako da su se dobro učvrstili na obe strane. Borba sevodila čitavog dana, ali ni Kapuanci, niti Kartaginjani nisu uspeli dazauzmu odbrambene položaje Rimljana. Legionari su bili dobrozaštićenii,jednostavno,brisalisunapadače.

Mračanićutljiv,Hanibaljesavisinenasipaposmatraokakomusevojskatalasa,lomiiuzmičesasvevećimgubicima.

Većsepribližavalovečekad jeKartalon,dabipomogao iberskojpešadiji, u borbu uveo numiđansku konjicu, zavaravajući se da ćesavladatiiuništiti logorskautvrđenja.Ispodnasipajedošlodojeziveborbe.Konji su sepropinjaliprednesavladivimpreprekama ipadalinagvozdene šiljkekoji suvirili iz rovova, takoda suoviuskorobiliprekriveni telesima ljudi i životinja. U jednom trenutku Kartalon ječak pomislio da bi konjanici u logormogli da prodru upravo prekotakoispunjenihrovova!

Spuštalesusevećprvenoćnesenkekadasurimskikonjanici,podokriljemtame,svomsnagomjurnuliineprijateljasleđazahvatili.

Kartalonjenarediodasezatrubinaokupljanje.Noč jerazdvojilaborceispasilaKartaginjaneodtežegporaza.

Hanibal je posmatrao kako se pešaci i konjanici koji su jurišalisvomžestinomibilitakosigurniupobedu,sadavraćajudesetkovaniiuneredu.Vojnici,kojisusenadalidaćenočprovestiuprijateljskom

214

gradu, slaveći pobedu uz pesmu i vino, sada su se vraćali pognutihglava. Proleće je bilo hladno i kišovito. Ponovo su se Kartaginjanivraćali u svoje šatore, prolazeći pokraj Hanibala, naoko mirnog,nepomičnogimračnog,navelikom,belomkonju.Nijesečuonijedanuzvikuznakpozdrava.Izbegavalisuvojnicidapodignuglave,kakosenebi susreli spogledomsvogvojskovođe,unjihovimredovimačulosesamotihošaputanje,punouzdržanognezadovoljstva.

Opetsubiliporaženi,iopetodbijeni.O,Hanibalvišenijeumeodapobeđuje!

Kartalon i Giskon su ušli u Hanibalov šator. Stajali su ćuteći,očekujući oštre reči, ali tih reči nije bilo. Da bi prekinuo mučnoćutanje,Kartalonjerekao:

-Rimljanisupokušalidanasopkole,aliimtonijepošlozarukom.Izgubili smo osam hiljada ljudi. Zašto si naredio da jurišamo, o,božanski?

- Drugog izlaza nije bilo. Nemoguće je izazvati Rimljane naotvorenu bitku. Ovo nisu Varonovi sledbenici, ovo je vojska FabijaMaksima.Samojurišajućisadvestranemoglismopostićiuspeh,alisuKapuancibilitromiineotporni,kaoštojeinjihovgrad.

-ČujemdasuRimljaniizgubilitrihiljadeljudi.Kadnijeuspeloovoiznenađenje, onda više nećemo ni uspeti. Vojnici su utučeni. Štanameravaš,Hanibale?

- Ovde ne možemo ostati. Kada bismo ponovo pokušali dajurišamo,tobinamdonelosamonovegubitke.Našezalihehranenisudovoljne,selasupopaljenaiopljačkana.

- Znači da nam ne preostaje ništa drugo nego da se vratimo uTarent.-zaključiojeiistovremenoupitaoGiskon.

-VratitiseuTarent?...-odjeknulesuHanibalovereči.Zarda sad, kad jenastupiloproleće koje ljude ispunjavanadom,

zar da sad vrati vojsku, i to posle pretrpljenog poraza? Zar da seponovoudaljiodRima,iakoimjebiloobećanodaćeKapuabitisamoetapanaputudokonačnepobede?

U logoru se iznenada začuo zvuk truba. Stigao je glasnik koji jedolazio izMetaponta.Čim je stigaodopredstraže,njegovkonj seodumora srušio mrtav. Glasnik je doneo pismo za Hanibala odBomilkara.

Vojskovođajegrozničavoodviopapirusipočeodaćita.Odmahmu

215

jepogledzasijao,anatmurenoliceserazvedrilo.-Starešinenaokup!-kratkojezapovedio.Iskupili su se u šatoru. Neki od njih su bili bledi i od straha

izobličeni.Plašili susedaćečutioštrerečizbog izgubljenogdana,augledali suHanibala kako sija od radosti. Hanibal je visoko uzdigaoBomilkarovopismo.Zavladalajetišinapunaiščekivanja.

- Vesti o pobedi! - rekao je Hamilkarov sin snažnim i jasnimglasom.

- U Iberiji je Rim doživeo novi poraz, poput onog kod Kane.NedalekoodAnitorgarimskelegijesupotpunouništene.ObaScipionasuubijena.

Iz grudi okupljenih starešina odjeknuli su uzvici divlje radosti iprobudililogorkojijetonuoutuguižalost.

-Pobeda!Pobeda!-radovalesusestarešine.Vojnici su požurili iz svojih šatora ka Hanibalovom. Uzvik se sa

svih, čak i najudaljenijih strana, širio poput radosnog dozivanja nauranak.

-Pobeda!Pobeda!Glas se pronosio od jedne do druge grupe vojnika, i širio se sve

brže,isvedalje.-UHispanijisuuništenerimskelegije!-PoginulasuobaScipiona!-RimjedoživeonovuKanu!ZatimsusezaoriliinoviuskliciHanibaluupućeni:-HoćemonovuKanu!-PovedinasuRim,sineHamilkarov!-ZauzmiRim,sineBaalov!Neprekidniuzviciodjekivalisupočitavomlogoru:-URim!URim!URimkojije,nesumnjivo,skrhanodžalosti;uRim,iznemogaood

užasa;uRim,utučenzbogsmrtisvojihnajslavnijihkonzula.Tada seHanibal, kao da ga goni neka viša sila, pojavio na ulazu

ispred svog šatora i, obasjan svetlošću bezbrojnih baklji, podigaoruku. Svi su onda zaćutali i Hamilkarov sin je izgovorio tako dugoočekivanereči:

-URim!

216

***

-Dolazi!JedinavestizFregelezaprepastilajegrad.Hanibal je Latinskim putem marširao ka Rimu, pribižavao se i

pljačkao,izazivaopaniku.Glasnicisupristizaliijavljali:-OpkoliojeKazino!-VećjenaLiri.-PrešaojeVolturno!PlačikuknjavasuzavladaliRimom.Ženesurasplitalesvojekosei

jurile gradskim ulicama, sklanjale se u hramove, na kolena padale ikosombrisaležrtvenike.Sasvihstranarazlegaosesamojedanvapaj:

-O,bogovi,spasiteRim!Senat je neprekidno zasedao. Spominjana su tu vremena

TrazimenaiKane,vapilosezanovimčudom.Zidine su bile načičkane vojnicima; postavljene su straže na

Kapitolu,na zidinama,naplaniniAlba,na tvrđaviTuskul. I što su sedogađajibržeodvijali,glasnicisustizalisvečešće.

-HanibaljestigaouFrozinor,uFerentin,uAnanjij...-HanibaljestigaouTuskul...Gradprednjimnijeotvoriokapije.-SadsenalaziuGabiju...spuštaseuPupiniju...-UlogorioseosammiljaodRima.Marš se nastavljao munjevitom brzinom, neumoljivo. Neće se

ponovitičudoTrazimenaiKane.SamobijedanKamilobioustanjudaspaseRim,alizarjošpostojijedanKamilo?

Stiglajeiposlednjavest:-IzKapuestižeprokonzulKvintFulvije,dabizaštitioRim.Senat jenarediodadočekajuprokonzula izahvalemuseštonije

posumnjaouspasotadžbine.Ali,avaj,tonijebioKamilo!Prokonzuljeušao u Rim kroz porta Kapena, prošao kroz grad i utaborio se naEskvilinu. Zatim se, zajedno sa gradskom vojskom i konzulimaSulpicijem Gambom i Gnejom Fulvijem Centimalom, smestio vangradskihzidina,izmeđuvrataEskvilinaiKolina.

Pretor Kaj Kalpurnije smestio je svoju posadu na Kapitolu i utvrđavi. Rim je ponovo počeo da diše. Prisustvo legija vraćalo jepouzdanje. Prokonzul je stigao pre Hanibala, a to je bio dobarpredznak.Ali,sledećevečerijestigladrugavestizviaApije.

217

-HanibalseulogoriokodAnijena,trimiljedalekoodRima.Zavladala jeopštazbunjenost.Kudgodseokreneš:metež,zbrka,

bežanje, jauci.Rimusvojoj istorijinijedoživeoništaslično.Sećalisuse davne prošlosti, one koja je pripadala skoro legendi, sećali selegendarnih imena:Porsena,Koriolana,Brena. Po gradu se semoglisrestiljudikojisusvojekoseposulipepelom,kakojureulicamaivičusumanuto:

-Teškotebi,o,Romulovgrade!-NesrećaćezadesitinovuTroju!-ČakniKapitolnećeizbećipropast!DrugisutrčaliFadijuMaksimuiukućekonzula,preklinjućiihda

spasu grad; kukavice su predlagale da se Hanibalu pošalju darovi iuputetaoci,ahrabriji,danarodmasovnokrenei,ilioteraneprijatelja,iliizgineuodlučnojborbi.Boljetako,jošsuonigovorili,negodabuduspaljeni pod ruševinama kuća, ili prodati kao roblje na trgovimaKartagine!

UčasukadasuglasnicistigliuRim,HanibaljeuzjahaokonjainačeludvehiljadeNumiđanaprojurioopustelomviaPrenestom.

-Idemdavidimovajnašposlednjiplen!UzaludsuKartaloniGiskonpokušavalidagazadrže.-Neizlažisetoliko,o,božanski,povedisasobomvojsku!Hanibaljenapraviopokretpunprezira:-NikakvapreprekanemoževišezaustavitiHanibala!SamoseMaarbalironičnonasmejao:-Hočešlinakonjimadazauzmešzidinenajuriš?-Poredzidinaćuproći sa svojimkonjanicima.Hoćuda izblizine

vidimzidineRimakojesenemoguosvojitinajuriš.Onićemeodozgoposmatrati,aliminikonećeizaćiususret.

NikoganijebilonaviaPrenesti.Kućicesubileprazne,spaljene ilisrušene. Iako još zeleno, žito jebilovećpožnjeveno,da rodnebi, uslučaju da pobednik leto provede opsedajući Večni grad, njemupripao.Napašnjacimanijebilo stoke; zemljoradnici i pastiri spas suvećpotražiliizazidinagrada.

-Nikomenećepresresti.Rimvišenemalegija-govoriojeHanibal,gledajući unaokolo. Ipak, nije on u srcu osećao radost: bilo je neštomračno i kobno u toj pustoši koja ga okružuje. Jedini znak životaodavalasujatagavranovakojasuzlokobnokružila.

218

-Dalićenamotvoritikapije,ilićemomoratidaodemoodavde?-tiho je upitao Kartalon, jašući uz Hanibala. - Kako ćemo izdržatiopsaduuovojpustinji?

- Ćuti! Ti si već bio u Rimu, šta misliš, s koje su strane zidinenajslabije?-upitao jesadHanibal. Ionjeutomčasumislio istošto iKartalon,samoštomunijepadalonaumdasesanjimsloži.

Kartalonsenasmejao:-O,Hanibale,zarmislišdasumiRimljanidozvolilidasepribližim

gradskim zidinama, da izmerim koliko su oni debeli, i da izbrojimkule?!Počasnastražakojanamjeizašlaususret,zavezalanamjeočipasmotako,zavezanihočiju,ušliugrad,apovezesunamskinulitekkadasmouSenatušli.

-Otvoriće,kažemti.Ugraduvladastrahiočajanje.Itoje,zaista,bilotačno.KadjestražasavrhaEskvilinaupozorila

da stiže punska prethodnica, Rim je pao u očajanje. Došao je! Agrađani ga, naviknuti na misao da neko čudo zadržava neprijateljauvekdalekoodzidinanjihovoggrada,nisuočekivali!Smatralisudatobogovi sigurno neće dozvoliti. Zašto bi došao sad, kada nije došaoposle Trazimena i Kane? Tiskajući se po utvrđenjima, primetili su,međutim, ogromnog belog konja na čelu pomamne numiđanskekonjice, zastrašujuće u svojoj crno-beloj kombinaciji. Jurila je takonjica kao vihor, visoko uzdižući koplja, i ispuštala zastrašujućeuzvike.Njihovekacigeioklopi,zlatniukrasiiuzdesijalisuisevalinamajskom suncu. Izgledalo je da je grad obavijen oblakom zlatneprašine, iz koje se pojavljuju tamna lica i snežnobeli ogrtači, odakleiskrepoglediibleštečvrsti,belizubi.

Rumi!Rumi!Prolazio je Hanibal, pogleda visoko uzdignutog prema gradskim

zidinama,izapovedničkimpokretomrukepokazivaonakapije.Neka otvore! Zašto ti pobeđeni ljudi ne otvaraju, već stoje

preplašeniizautvrđenja?Aakonećedaotvore,nekaizađuondadasebore!

Numiđanska konjica je, pomamno galopirajući ka gradu,izbacivala čitavu kišu strela, tako da su kapije grada bile potpunozasute.

- Neka izađu konjanici! - na glas prokonzula Fulvija trgla se onagomilaprestravljenihposmatrača.Rim ima jošdovoljno legija, zašto

219

dapodnoseuvredukakvugradjošnikadnijepodneo?- Neka izađu konjanici, a uputite i odbegle Numiđane koji bolje

negoikopoznajusvojedrugove.BilisutobeguncikojejegvozdenaHanibalovadisciplinanaterala

da pređu na stranu Rimljana. Nisu bili građani Kartagine, bili sunajamnici i,prematome,bilo imjesasvimsvejednoda lićeseboritizaovoga,ilizaonogagospodara.

-Aventinjezauzet!Krikseproneogradskimulicama,odPinćadoTransTiberima,od

Aventina do Virminala. Vrišteći od užasa, narod je kao lud pojuriogradskim ulicama. Ljudi su se penjali na krovove i odozgo, kaopodivljali, bacali kamenje i strele na svoje sopstvene sugrađane,misleći da nažao čine neprijatelju. Ulice su bile prepune seljaka istoke.Došlo jedostrašnogkrvoprolića, alinijepostojaonačindaserazjasnitragičnazabluda.

-Stanite!-vikalisutribuni.-Taviubijatevašubraću!-Opametitese!Nemaneprijatelja,nikonijeprodrougrad!-vikali

supretori.-NijetoHanibalovakonjica;tosuodbegliNumiđanikojiidudase

borevangradskihzidina!-vikalisucenturioni.No, sve je bilo uzalud. Uzvici su se mešali u toj stravičnoj buci.

Vojnicisusemoralipostrojitiispredgradskihkapijaiokrenutioružjeprotiv naroda, kako bi se izbeglo da podivljala gomila ne krene dabežiprekopolja.

Pravu paniku izazvala je četa begunaca Numiđana, koji su nakonjimaprojuriligradskimulicama,kakobisesAventinapremestilinaEskvilin.

Građani su bili potpuno izbezumljeni. Uzaludne su bile sveopomene,nijevredelopozivatinaroddaseumiri.

Numiđanska i rimska konjica izašle su kroz porta Eskvilina izametnulebitku.

- Imaju još legija! - konstatovao je Kartalon, pokazujući na četukoja se lepezasto postrojavala duž via Tiburtine, preteći da će impresećiputzaPreneste.

-Međunjimaimaizdajnikasakojimabihhteodaporazgovaram-rekaojeHanibalprigušenimglasom,ipoteraokonjaupravcurimskekonjice.

220

- Ne prihvataj bitku i vrati se sa vojskom! - rekao je Kartalon,pokazujući u daljini na prenestinsku kapiju - Tamo su postrojenelegije!

Hanibalovjepogledtadsevnuokaomunja:- Kažeš da još imaju legija? Utoliko bolje! To mi je milije. Neka

narodRimaodozgo, sa gradskih zidina, vidi propast svoje poslednjevojske. Sve će rešiti bitka, a ne opsada. Sutra u zoru ući ćemo krozgradskekapijezajednosapobeđenomgomilom.

Konjanicisu,međutim,zametnuliborbu.Kartaginjanimajepretilaopasnost da budu opkoljeni, te su se, pod teretom borbe, povukli upravcuviaPreneste.

Rimska konjica je u nekoliko navrata snažno jurišala naneprijatelja, a ovaj im je odgovorio zasipajući ih strelama, ali iizbegavajućibližikontakt,spretnomanevrišući.

Hanibal,uodstupnici,uvekposlednjikadsevaljapovući,baškaoštojeuvekbioprvikadajetrebaloboritise,netremicejeposmatraovisoke kule Rima, koje su postepeno bivale svemanje imanje. Okonjega su numiđanski strelci ostavljali mesto, zdušno ciljajući svojestrele.Rimskakonjicaprogonila ih jedobardeoputa,aondasuse iposlednjirimskikonjanicivratiliuVečnigrad.

-Dosutra!-uzviknuojeHanibaliispružiorukupremaRimu.

***

Sutradan je Hanibal digao logor i sa vojskom u bojnom poretkukrenuoputRima,alisuizmeđunjegaigradabilepostrojeneFlakovelegije.Igralaseposlednjaigraukojojjeuizgledubiovelikiplen.

HoćeliseponovitionoštoseodigralokodKane?Dalićezauvekbiti skršenamoć Rima, s obzirom na to da on sada više nema starelegijeFabijaMaksimaiPublijaScipiona?Dalićegradmoćidaspaseona vojska prikupljena zbrda-zdola, sastavljena od dečaka, robova,oslobođenihosuđenikaizločinacapuštenihizzatvora?NizatrenutakHanibalnijeposumnjaoupobedu.

Na tim valovitim poljima, koja su mnogo ličila na okolinuKartagine, bilo je lako boriti se, tako da ni jedna, a ni druga strana,nije mogla poželeti bolje pozicije. Ovde će numiđanska konjica slakoćom napasti legije s leđa i tako ponoviti manevar presudan zaishodbitke.

221

Maarbal,koji jesaHanibalombiouprethodnici,uprojepogledugusto zbijene crne redove legija na uzvišenjima između viaNomentaneiviaPrenestine.Pogledmujebiomračan.

- Da si posle Trazimena, i posle Kane, o, Hanibale, poslušaomojsavet,izmeđutebeiRimanebistajaozidodljudskihgrudiigvožđa.

Vojskovođaje,nemareći,slegaoramenima.-ZarmislišdasutoFabijevelegije?- Ne, ali se iza njihovih leđa nalazi grad; tamo su njihovi sinovi,

braća, majke, žene, i svi oni ih sada gledaju. Mi se borimo protivnjihovogočaja.

Hanibalgajeoštropogledaosvojimsurovimpogledom.-Ami?-Štahoćešdakažeš?-Koseborisvećimočajanjem,oniilimi?Izanjihovihleđanalazi

segrad,izanašihpustinja.Budulipobeđeni,onićemoćidasepovukuiza gradskih zidina i izdrže opsadu koju mi ne možemo preduzeti.NismomoglidazauzmemoSpoletij,nismouspelidazauzmemoNolu,nismo mogli da povratimo Kapuu. Dakle? Morali bismo se ponovopovući inastavitionuvečnu igrumarširanja.Budemolipobeđeni,zanasnemavišespasa!

-Požurimoondadaihnapadnemoprenegoštoseineboumešauborbuprotivnas.

Samorske strane se uzdizao čitav zid gustih crnih oblaka, belimoivičenih. Vetar koji ga je terao još nije bio stigao, mogao se samonaslutitijerjeonacrnazavesaprostorsvebržeosvajala.

-Akonasuhvatinevreme,udaraćenampravoulice.Neisplatiseda prvi napadamo. Ostanimomirni i prepustimo brigu neprijatelju -rekaojeHanibal.

Iz daljine se začula grmljavina. Čudne munje izbrazdale sunagomilane oblake. Što se crni zid više uzdizao, to se po zemlji sveviše širilamrtvačkimodra, sablasna svetlost, tužnija od bilo kakvogzimskogsutona.

Zavladala je zastrašujuća tišina, ona koja prethodi opasnoj oluji,kojase,zboggrmljavinekojasepribližava,činilajošopasnijom.

Obe vojske stajale su nepomično. Nisu se čule ni trube, nitizapovesti.Svisupogledibiliuprtikazapadu.

-Grmisnašedesnestrane:povoljanznak -prošaputao jekonzul

222

Flako.-Olujadolazi smora i šibaćeneprijateljapravou lice - dodao je

SulpicijeGalba.Zagrmelo je negde blizu, a onda se spojilo nebo sa zemljom i na

bojno polje su, praćeni grmljavinom jačom od buke hiljade bojnihkola,stiglibeliiskrzanioblaci.

-Grad!Grad!-povikalisuvojnici.Izgledalo je kao da je kiša, pomešana sa dijamantima, brazdala

nebo.Nisupadalaokruglazrna,većneuobličenikomadileda;gruvalisu po vojničkim oklopima, udarali po živom mesu. Niko nije bio ustanjudaliceokrenekanebu.Gromovisuseutrkivali,udarajućijedanza drugim neverovatnom brzinom; strašan pljusak, pomešan sgradom, sručio se odozgo i zemlju za tili čas pretvorio u močvaru;teklisupotoci,slivalisečitavimalislapovi.Zavladalajepotpunatama,slična mrkloj noći, čije je crnilo samo blesak munja s vremena navremeublažavao.Gromovisututnjali iodasvudodjekivali.Vojnicisujedvastajali,ijedvasvojeoružjedržali.

-Dalisebogoviborenanašojstrani,iliprotivnas?!-uzviknuojekonzul.

Natopitanjejebiloteškoodgovoriti.Izgledalojekaodaihnebo,podjednako nepristrasno prema obema vojskama, u svome gnevuizjednačuje.Nisuvojskevišeuspevaledaraspoznajujednadrugu.

-Čudo!Čudo!I u jednoj, i udrugoj vojsci, na raznim jezicima, čuo se isti uzvik

zaprepašćenja.Uonompovlačenjuitraženjukakvog-takvogzaklona,izmešalisusebojniredovi;četesuizgubilesvakumeđusobnuvezu.Iupunskoj,iurimskojvojscisveštenicisujuriliodstarešinedostarešinei odvraćali ih od bitke: bilo je očigledno da se nebo tome protivi!Bogovisuhtelidasetogdanaborejedinooni.

Stihija je besnela puna tri sata. A kad je ponovo granulo sunce,predvojnicimajeiskrslomoreblata,pokomeniko,nioni,anikonjinisu mogli da se kreću, i iskrsao je između dve protivničke vojskeprostor od čak nekoliko milja, tako da su se vojnici vratili u svojelogore.

-Bogovisuseborilizanas-reklisusvešteniciRima.SvešteniciKartaginesućutali.Nikonipomislionijenaslučajnost;

bilo je sasvim jasno da su se bogovi tu umešali. Munje su udarale

223

Rimljanimasdesne,aPunimasalevestrane.Gradikišašibalisučelokartaginskevojske.Gromjeubiovojnikakojijenosiobojnaobeležja,astajaoHanibaluslevestrane.

Čimjeiposlednjivojnikodstupniceušaoulogor,nebojeponovopostalovedro,asuncejezablistaloupunomsjaju.

Hanibal je saslušao proroke, ne skidajući sa svog lica uobičajen,prezrivizraz.

-Sutraćeseneboboritinanašojstrani!-uzviknuojezatim,rukusvoju podižući u pravcu odakle je veličanstveno sunce, na zalasku,pozlaćivalorimskebrežuljke.

KadjesledećegjutradigaologorikrenuokaRimu,danjebiobezijednog oblačka, vedar i lep, ali kad su se vojske u bojnom redupostrojile jedna naspram druge, a trube objavile bitku, s mora sevelikombrzinomponovouzdigaoonajistitamnizid,izbrazdan,reklobiseistimonimmunjamaodprethodnenoći.

Nijedan,anidrugivojskovođanijesesadusudiodaizdazapovestza napad. I jedan, i drugi posmatrali su tu bitku na nebu, obuzetipraznoverjemistrahom.

Nebeske strele su ponovo gađale vojnike, a oni su stajali kaoukopani,uplašeniikazemljinagnuti.

-Da li da jurišamo?Bogovi sunamnaklonjeni! - rekao jekonzulSulpicijeGalba.

FulvijeFlakojeto,međutim,strogoodbio:-Bogovisunasusvojojsrdžbiizjednačili.Kakodaseborimokad

smoodkiše,gradaibleskamunjipotpunooslepeli?Zemlja se ponovo pretvorila umočvaru, a vojske su se, kada se

vazduh pročistio, našle na odstojanju, tolikom da jedna drugu višenisuvidele.

-Čudo!Čudo!Čimsusevojskevratileusvojelogore,neboseponovo,kaonekim

čudom,potpunorazvedrilo.Hanibal je otišao u svoj šator, uopšte se ne obazirući na vojne

starešine. Maarbal sa vojskovođe nije skidao svoj, tako neobjašnjivpogled.Hanibaljetozapazioi-prekinuoćutanje:

-Štaopethoćešdamikažeš?-Samotodatiovdenebinaišaonapostrojenelegije,nitinaovo

kobno nebo, da si odmah posle Trazimena, i posle Kane krenuo na

224

Rim.- Što se tiče legija, u pravu si, ali što se tiče neba, to ne možeš

tvrditi. Prezirao sam, i nisam priznavao bogove, ali sada mislim dapostojinekasilapredkojomjeljudskavoljanemoćna.

Maarbalmuseopetpodsmehnuo:-Znači,o,Hanibale,dasubilepotrebnedvegradonosneolujedati

utopoveruješ?!Hanibaljeodgovorio,jedvaseprimetnoosmehujući:-Rugajse,akotijevolja.Moždamijeranijenedostajalohrabrosti

daosvojimRim,alidanasnisamimaosreće!-ZnašlidaonišaljuupomoćnovelegijeuHispaniju?-Kakositodoznao?- Zarobili smo vojnika koji je zalutao tokom oluje. Rim će imati

nove legijedoklegod imanarodakojisumuverni.Ali, jasamodtogvojnikaineštodrugodoznao:zemljištenakometilogoruješjučejeuRimuprodatozamilionsestercija.

Hanibal je slušao, pogledauprtogu zemlju. S vremenana vremesamojeklimaoglavom.

- Znači da se našao kupac - rekao je tiho - za zemljište koje japosedujem?

-Da,Hanibale,itozaistucenukaodajeslobodno.-Jasam,dakle,takomaloosvojiozaovihosamgodinaratovanja?Zavladalojedugoćutanje.Maarbalje,pritom,svogvrhovnogkomandantaidaljeposmatrao

onim svojim neodređenim pogledom, koji je bio pun čas dubokeodanosti,ačas,opet,mržnje.Čovekunjemu,odanHanonu,nadvladaoje malo-pomalo Hanibalovog vojnog starešinu. U isto vreme on jepremanjemuosećaoibezgraničnodivljenje,ali jebioi ljutnanjega,tolikoda jeosećajsrdžbeponekadprelazio iumržnju.NijeHanibal,već je Hanon pravilno procenio situaciju. Ne, Hamilkarov sin nikadneće osvojiti Rim, kad nije bio u stanju da osvoji Nolu i Spoletij.Dovoljan je bio samo jedan jedini pojas utvrđenja, dovoljna je bilapustinjapadaHanibaluoduzmesvusnagu.Svagdejepobeđivao,alijebiozarobljeniktuđezemljeukojojsugasvimrzeli,ukojojganigdenisu voleli; zemlje u kojoj su u njemu svi videli gospodara, a neoslobodioca.No,ipakjeonneumornoišaozaostvarenjemsvogasna,svogvelikogplanakojimćeuništitivekovnogneprijatelja.Ionjeimao

225

pravo,ionjejasnovideokojimseputem,inakojinačinmožedoćidokonačnepobede.

-Odseći...iodsećisastablagraneipresečikorenje,ondaćestablosamopasti!

GovoriojeHanibalsamsasobom,zaboravljajućidajetuMaarbal,da ga on sluša i posmatra, posmatra ga očima koje sevaj u kao očipantera.

- Nisu hteli da me slušaju... odseći grane, jednu po jednu...prerezatikorenjuvene,isušitimupluća,prerezatimužile,tekondaćepastitovelikotelo...

-Kasnoje!OdlučniMaarbalov glas je pogodio Hanibala u lice, kao da ga je

bičem udario. Onda je on naglo skočio, a Maarbal je tri korakaustuknuo.

-Ćuti,prokletniče!Štatimožešreći,adaHanibalnezna?Izađi!Kad je ostao sam, Hazdurbalov sin je laganim korakom dugo

hodao u po svom šatoru. Njegov verni sluga Nebuh, šćućuren nazemlji,pratiogajepogledomprepunimtuge.

-Dalijesadsvedockan?...Trebalojesmeti,ajasenisamusudio!Sad,iliHazdrubal,ilijesvemukraj!

226

XVIII

SUDBINAKARTAGINE

-Kogasidoveo?Centurionjedigaorukuuznakpozdrava.-Zarobljenike.SadaćestićiitribunLucijeVirginije,kojićeihlično

predatikonzulu.Nikomdrugom,samonjemu.-Zarsutizarobljenicitolikovažni?Centurion je nekoliko puta potvrdio glavom i pri tom se još

osmehnuo:-Tolikovažnidaodnjih,možda,zavisisudbinaRima.-Kosu?- Četiri Gala i dva Numiđanina. Hrabri i lukavi ljudi koji su na

konjima prešli čitavu Italiju, a da nikome nije pošlo za rukomda ihzarobi.Hazdrubaloviglasnici.

Konzul Klaudije Neron naredio je da dođe tribun zajedno sazarobljenicima.

-Kakosteihuhvatili?- Slučajno, o, konzule - odgovorio je tribun. - Zapazili su ih naši

ljudi dok su nabavljali stočnu hranu u bliziniMetaponta, baš u časukadsupokušalidasesakrijuušumi.DovelisuihpredpretoraKvintaKlaudija,kojiihjeispitao.

-Štasurekli?- Najpre su izmišijali svakojake priče: da su dezertirali iz

Hanibalovog logora, te da su pobegli zbog gvozdene disciplineKartaginjana... ali je u njihovim pogledima i rečima bilo nečegsumnjivog, tako da im je pretor zapretio da će ih podvrćimučenju.Tada su priznali da dolaze iz Placencije i da donose Hazdrubalovapisma.Držalisuihsakrivenaispodsedla,podprostirkom.

-PismazaHanibala?-Da,konzule.Donelismoihneotpečaćena.

227

Konzul jeuzeopapiruse iodvio ih.Pismasubilana feničanskomjeziku.Pozvalisutumačainaredilimudasezakunebogovimadačeihprevestitačnoiapsolutnoverno.

Uprvompismujepisalo:„HazdrubalBarkapozdravljaHamilkaraBarku.Nekatibogovibuduskloni,kaoštosudosadmenibili.Slediosam

tvojputi,prekoPirinejaiAlpa,stigaoudolinurekePo.UsprotivilamisePlacencijaijasamjezauzeo,alisamdigaoopsaduikrenuopremaBononiji jer su mi stigle vesti da je tebi potrebna pomoć. Vodim tivojsku,šezdesethiljadaljudi,cvetKartagineiNumidije,svejunakdojunaka,avodimtiikonje,islonove.Nematesnage,brate,kojabinasmoglazaustavitikadsetiijasjedinimo.”

Audrugompismujestajalo:„HazdrubalpozdravljaHanibala.Idemdrugimputem,aneonimkojimsi tidošao.Duži je, razume

se,alijebržijernećumoratidaprelazimprekoApenina,aštojeitebizadalo tolikomuke. U klancima još imamnogo snega. Ja ću zaobićiApenine i preći u Umbriju, preko Sene Galske, gde ćeš mi ti doći ususret,aondaćemoodatlekrenutinaRim.”

Klaudije Neron se obratio zarobljenicima, naredivši tumaču daprevedenjegovereči:

- Hazdrubalovi glasnici, birajte: ili smrt na mukama, ili časnozarobljeništvoioproštajRima.

-Odabralismoživot imolimotedapremanamabudešmilostiv -odgovoriojetihojedanGal.

- Ne plašite se, biću milostiv prema vama. Gde ste ostaviliHazdrubala?

- U Bononiji, konzule. Napredovao je veoma sporo, kako ne biotišao predaleko na jug, i kako bi Hanibalu dao mogućnost da mudođeususretnapolaputa.

-Kakvevojnikevodi?-Kartaginjane,Numiđane,IbereiLigure.-Kolikoslonova?-Okotrideset.-Imalidobrevodiče?-Čestoihmenja,čestoihuzimasilom.-DaliseHazdrubalkoleba,ilijesiguranusebe?

228

-Kažuda jeneodlučan.Nadao seda ćeućiuprijateljskuzemlju,koja je listom ustala protiv Rima. Nismo mislili da ćemo morati daprevalimotolikiput,o,konzule.DajeHazdrubalznaodamujebratuApuliji,nebikrenuo.VerovaojedajeHanibalmnogobliže,čakjebionestrpljivštomubratvećnedolaziususret.

-Idi.Nećešsekajatizbogsvojeiskrenosti.Palajenoć.DuždolineKazentumavidelosekakouHanibalovom

logorugorevatre.Konzuljeutevatrezamišljenogledao.-Sudbinadvejuimperijamožeponekadzavisitiodjednogpisma-

tiho je rekao. - Ta glasnici samo što nisu stigli do cilja. Omelo ih jejedino to što su odabrali pogrešan put. Mene ovaj Hanibal, zaista,iznenađuje.Onsigurnoznadamubratdolaziususret,azavukaoseunajudaljenijikutakItalije! ...Počeo jeHanibaldastari.Neznavišedapobeđuje.Ovesamgagodinevećdvaputapotukao,kodGrumenta, ikodVenoze.

Vratioseusvojšatoridugo,prisvetlostisvetiljke,pisao.ZatimjepozvaotribunaVirginija.

-KrenućešuRimnečasećiničasa.Nasvakihdesetmiljačekaćetesvežikonji.Žuri!SudbinaRimazavisiodtvojebrzine.OdnećešSenatumojaiHazdrubalovapisma.Poveravamihtvomepoštenju.

Tribunjestaviorukunasrce.-Asadaidi!NekaovamosmestadođelegatKvintKasije.Logor je spavao. Samosudvačovekabdela i izmeđusebemirno

raspravljalaosudbiniRimaiKartagine.- Moramo ih potući pojedinačno, pre nego što doznaju jedan za

drugoga. Slušaj: pisao sam u Rim da konzul Livije Salinator smestakrene sa legijom i zauzme Narniju; u isto vreme legija iz Kapue ćekrenutizaRim,dabisesjedinilasaLivijem,alisupotrebneodabranetrupe,veteranikojiseneplašeHazdrubala.ŠtamislišonašojSedmojlegijp.

Legatjepogledaokonzulasazaprepašćenjem.- Sedma legija?! Ali, kako bi se ona mogla suprotstaviti

Hazdrubalu?- Ja ću preuzeti zapovedništvo nad tom legijom i povešću je u

Umbriju.-Tonemožešuraditi.Sedmalegija je jezgro naših snaga, strah i

trepetneprijatelja,pobednikkodGrumentaiVenoze.

229

-Bašzato!-Ali,Hanibalćeteslediti.Koćemoćidagazaustavi?-Ti.-Nekatibogovioproste,konzule,aliovonijevremezašalu.- Alija nikad nisam govorio tako ozbiljno kao što sada govorim.

Slušajme,Kvinte:akoHazdrubaliHanibalsjedinesvojesnage,Rimjepropao.

-Razumem, i samonekočudomožesprečitidaRimnepodlegnesvojojsudbini.

- Još noćas će Sedma legija napustiti logor. Hanibal ništa nesumnja. Logor će ostati tu gde jeste. Ti ćeš udvostručiti broj vatri,fanfare će u zoru odsvirati konzulovu „skvilu”. Udesi tako da buka,kretanje i povici budu što jači. Što se tiče vojske, kazaćeš im damiidemo nedaleko odavde, u Lukaniju, da opsednemo Cikirus, koji jeLukanijadobilaodHanibala.Ajaću,zatovreme,stvarnokrenutiputPicenuma.Tamoćustićizašestdana,ivratićusezaistotoliko.

-UimeMarsaUltora!Tatojepotpunoludpoduhvat!- Pokušaću! Neka mene pogodi kazna i bogova, i ljudi, ako ne

uspem. U tebe polažem svu nadu. Učvrsti logor! Naredi da iskopajunove rovove i podignu nove nasipe. Svakog dana ističi svoju snagu,kakobiHanibaladržaostalnonaoprezu.Onsenećemaknutismesta.Čeka vesti. Ništa ne zna o bratovom dolasku. Neće učiniti ništaneoprezno. Njegova opreznost je jednaka njegovoj odvažnosti.Hazdrubal ide nesumice, nalazi se u nepoznatoj zemlji. Zna samotoliko da su legije daleko. Napreduje polako i oprezno. Možemo gaiznenaditi samo ako budemo brzo delali. Nada se da će sresti svogbrata, a stvarno će sresti dvojicu konzula. Osim toga, ja imam iposebanračunkojibisanjimtrebalodauredim.

-Nekatibogovipomognu,ali...tvojaodlukajemnogosmela.-Toje jedinoštomožemouraditiuovojsituaciji.Pravisekaoda

ćešnapastiHanibala.Ontebenećenapasti;vojnicisumuutučeni jersupretrpeli dvaporaza.Pozvao jenatragHanonovuvojsku, kakobinadoknadiogubitke.Nećesemaknuti.

URimustrahiuzbuđenjenisubiliništamanjinegopredvegodine,kada se logorKartaginjana nalazio pred zidinama i kapijama samoggrada. Već i sam plan Klaudija Nerona izazivao je zabunu još većihrazmeranegoštojebilasamaopasnost.RimskilogorpredHanibalom

230

ostao jebezkonzula ibezsvojihnajboljihboraca.Sve jepočivalonazabludineprijatelja, inačistojsreći-daonnećeprimetitiprevaru.AštaćesedesitiakoHanibalkrenezaNeronom,kojijesasobomimaosamo šest hiljada vojnika, ili ako napadne na logor iz koga jepovučena najbolja vojska? Drhtali su i od same pomisli. Sada su,umesto jednog, imali dva rata; umesto jednog, dva Hanibala, jer jevladalo opšte mišljenje da Hazdrubal, ni po svom junaštvu, niti posvom iskustvu,nezaostaje za svojimbratom.Glasovikojinisumoglidaohrabre,pronosilisuseikakouSenatu,takoiukomisijama.

-HazdrubaljeuHispanijiuništiodverimskevojske.-Ubiojedvakonzula.-Prešao jeprekoAlpabezgubitaka,dok jeHanibal tamoostavio

polovinusvojevojske.- Šalju mu u susret jednog Klaudija Nerona, koji je u Hispaniji

Hazdrubala prvo opkolio pa onda dopustio da mu ovaj izmakne izbijaošalusanjimkaosakakvimdečakom.

Ali,maršKlaudijaNeronajebiobrzkaovihor.- Vodim vas u sigurnu pobedu - rekao je on svojim vojnicima,

otkrivajućiimpraviciljputa.-UpoređenjusasnagamakonzulaLivija,nasjemalo,alićemomibitisnagakojaćeodlučitiopobedi.Uveksumalestvariodlučujuće.Dolazak još jednogkonzulaulićepoverenje ipovećatiosećajsigurnosti,alićetevipožnjetislavu!

Kudgoddasuprolazili,dočekivala ih jemasasveta, ljudikoji sudošliizgradovaisela,sasvihstrana.Ižene,imuškarcipadalisudužputeva na kolena, dizali ruke ka nebu i odavali hvalu bogovima. Takonačnosu,eto,srelilegijekojemarširaju,nedabibitkuizbegavale,većdabisesukobilesneprijateljem.

-Spasiocinašedeceinašihžena!-Spasiociotadžbine!-Ave,Nerone,kojisipobedioHanibala!-Nekatepratebogovinašeotadžbine!Celimputemdonosilisuimžito,hranu,oružje,dovodiliimkonjei

kola,pripremalismeštajzaumornevojnike,doturali imhranuipiće,obasipaliihcvećem,maslinovimilovorovimgrančicama.

Vojska se razdragano od mase sveta branila i zahvaljivala joj.Uzimalisusamoonoštoimjenajpotrebnije, jelisuuhodu;odmaralisusetekkolikoimjebilopotrebnodapovratesnagu.

231

Bio je to brz i marš pun zanosa; iz očiju vojnika zračilo jesamopouzdanjeisveihredombodrilo.

Jurili su, takmičeći se i savremenom, i saprostorom.Prevaljivalisupopedesetmiljadnevno;osimoružja,zasobomsuostavljalisveštoim jesmetalo.Zahranusebrinuonarod.Prednjimasu jurileštafetena konjima da bi obavestile narod o dolasku drugog konzula. Nekanikako ne proširuju logor blizu Hazdrubala; neka konačišta ostanuista;nekanepovećavajubrojšatora;nekaneproširujuogradu;nekasvaki vojnik primi po jednogdruga istog čina: centurion centuriona,konjanik konjanika, pešak pešaka, tribun tribuna. Prtljaga nemaju,dakle,nećezauzetimnogomesta.

Štosudaljenapredovali,postajali susvebrojniji.Dobrovoljnosuimprilazilistarivojnici,kaoisasvimmladiljudikojijedvadasubiliustanjudanoseoružje.

Ovajčudesniitrijumfalnipohodbiojebrzkaoprolećnivetar.Nisuosećali umor, nisu bili zabrinuti, odvažan plan i duboko konzulovopoverenje predstavljali su u njihovim očima garanciju uspeha. NiHazdrubalovo ime imnije zvučalo tako zlokobno,dok je čak i samosećanjenaHanibalaizazivalokodnjihstrah.Mnogisusečakismejali,izgovarajućiHazdrubalovoime.

- Ne zaboravite - govorio je konzul - da nikada u jednoj te istojporodici ne postoje dva genija. Setite se da se Hektorov brat zvaoParis.

Smejali su se.Mogli suda se smeju, kada su išli u susret jednomHazdrubalu.

Livijev logor nalazio se u blizini Sene Galike, udaljen odneprijateljskoglogorapetstotinakoraka.

Da bi u logor stigao noću, Klaudije Neron je zaustavio čete izaplanina i poslao unapred štafete. Hteo je da uđe u logor tek kadzavlada duboka noč, bez svetla, tiho, tako da niko ne čuje buku itrube.

ItihosuušliušatoreNeronoviveterani,čvrstoumrakustiskajućijednidrugimarukeuznakpozdrava.

Te večeri stigao je i pretor Lucije Porcije Licinije, koji je dotadsledioHazdrubala,stalnogauznemirivaoigubitkemunanosio.

Održali su ratno savetovanje. Livije je smatrao da bi trebalosačekatidasevojniciodmore,alijeNeronbiosuprotnogmišljenja.

232

-Obanašaneprijateljasuuzabludi:Hanibalneznadaseprednjimsadanalazimanje,aHazdrubalneznadajeprednjimviševojnika.

Dalisuznakzabitku.

***

Hazdrubaljećutao.Okonjegasedešavaloneštovrlotajanstveno,neštoštojenjega,kaoiskusnogratnikakojijenavikaodaiuvazduhuoseća opasnost, uznemirivalo. Brinula ga je već i sama neodlučnost,oklevanje neprijatelja protiv koga je trebalo da se bori. Da li će gakonzulnapasti, ili će se, sledećiobazrivuFabijevu taktiku, ograničitisamonatodabudnopratinjegovokretanje?Zbunjivalagajeitišinaurimskom logoru. Ničega što bi nagoveštavalo bitku, već pre nekuzamku,zasedu.

Bolje bi bilo da je došlo do borbe u Padanskoj niziji, kako je iočekivao;boljebibilodajesmestanapaovelikogneprijatelja,kaoštojetouradioHanibalkodTrebijeikodTičine,boljebitobilonegoštojeovaprazninakojasadokonjegavlada,negoonajneometani,skorotrijumfalnipohod.NiuAlpimaganisunapali, čaknionidivlji galskigorštaci,vičnidanapadajuobrušavajućikamenjeiputevezakrčujući,nisupokazalineprijateljstvokakvoosećasada.Njegovpohodnijebioniopasan,nitislavan,kaoštojetobiopohodnjegovogbrata.Čudaseneponavljajudvaputa. Slavanepripadaonomekojipodražava,većonomekojistvara.

Brižaniogorčen,ponovojepočeodaispitujeuhode:-Dalijeproširenaograda?-Ne,božanskiHazdrubale,istajekaoiprošlihdana.-Dalisteprimetilivojniketamnijegtena?-Nismo.-Ipak...Ipakmu se, dok je jahao ispred predstraža, učinilo kao da je iz

daljine primetio oklope drugačije od onih koje je ranije video. Aprimetio je idasukonji tamoudaljiniveomamršavi,kaodasupretogadugogalopirali.

- Zauzmite busije pokraj reke, potreban mi je bar jedanzarobljenik.

Nijeimpošlozarukomdazarobenijednogvojnika,itojejošvišepovećaloHazdrubalovustrepnju.

233

Dešavaloseneštosasvimneobično.-Dalijošuvekpostojedvalogora?-Da,božanskiHazdrubale,konzulovipretorov.Sitniznaci,aliznacikojinemogudaprevareiskusnooko.-Slušajte,čujusefanfare.Saopštili sumu da su u zoru u pretorovom logoru trube jednom

zatrubile,aukonzulovomdvaputa.-Dvaputa?Značidaseulogorunalazedvakonzula!Kakojeonajdrugikonzulmogaodanapustibojnopoljenakome

jeHanibal?Sledioseprisamojpomisli:Zarsamprekasnostigao?Značida je

Hanibalpotučen!Nije mogao ni da zamisli kako jedan iskusan ratnik, kao što je

njegovbrat,možedanezapaziodlazakkonzulačijijelogortikporednjegovog. Uzalud je čekao na bratovljeve vesti i odgovor na svojapisma.Togajećutanjemučilo.

-Predamnomsudvakonzula!Saopštili su mu da su Rimljani iz svojih logora već izneli bojna

znamenjaidasesvrstavajuubojnired.-Nekaseneprihvatapoziv!Utojnesigurnosti,boljejedaizbegnebitkuiode.Kada se spustila noć, naredio je da se pogase vatre i da se logor

digne.Vojska jećuteći išlanepoznatimisporednimputevima.Vojnicisu

biliumorni,neispavaniineraspoloženi.-Vodičisunestali.Vest ga je ispunila strahom. Ima vesti koje se ne mogu sakriti.

Vojnici su se, napuštajući staze, razilazili popoljima i,mrtviumorni,neispavani,ostavljalibojnaobeležja,padalinazemljuitonuliuduboksan.

-Iditeporedreke.Kadsvane,naćićemopraviput.Išli su duž Metaura, sledili ćudljive zavoje reke i tu i tamo

pokušavali da pređu reku. Ali su obale bile visoke i, što se više odmora udaljavala, korito reke je postajalo sve uže i dublje. Zbogskorašnjih prolećnih kiša i snega koji se topio, reka je bila brza inabujala. U noći kojoj nije bilo kraja išli su po bespuću nasumice,slabonapredujući.

234

Čim bi svanulo, sustizala ih je konjica, napadala ih s krila i,iznenađene,nagonilavojnikeubeg,progonilaihiubijala.PovlačenjeHazdrubalovevojskeličilojenabekstvo.Akadbisesasvimrazdanilo,ugledalibioninavisovimačeterimskihvojnikavećsvrstaneubojneredove.

-Moramoseboriti-rekaojeKartaginjaninImilkar,pokazujućinapešadijukojajevećotpočelamanevaropkoljavanja.

-Zauzmitevisoveiučvrstitese!-narediojeHazdrubal.-Nemamozatovremena.Moramoseboriti.Sukob se nije mogao izbeći. Kartaginska vojska, iznenađena za

vrememarša,morala jenenadanodaizmenifront idasepostrojinaizuzetnouskominepodesnommestu.HazdrubalunijebilopoznatodaseusličnojsituacijinašaoikonzulFlaminijekodTrazimena.Boritisesa vojskom koja je umorna i u rasulu, bio je više nego očajanpoduhvat,alije,takođe,biloinemogućeizbećibitku.

-Prednamasudvakonzula,dvevojske-rekaojeImilkarnauhoHazdrubalu.

Hazdrubaljesagnuoglavu.Samismo,mojbratjemrtav-tihojerekao,ipotomdodao-Nisam

smeo napuštati logor. Fabije Maksim se ne bi micao. Borićemo se.Stavite u centar slonove i Ligure, s leve strane Gale, a sa desne, samnom,Ibereiveterane.

-Probijteneprijateljskicentar!Uzvik se proneo kroz punske redove, vodiči su poterali slonove

kojisu,krečućiseonimsvojimteškimkorakom,ličilinakulekojesesamekreću.

BiojetoonajmoćniklinnakojisuPuniračunali,živikatapultkojijedoneopobeduPiru,kaoiprvupobeduHanibalu.Ali,sadvišenisubilaPirovavremena.Prošlo jevremekadasuslonovi izazivalistrah;onivišenisu ličilinagroznačudovištaprotivkojih jeuzaludansvakiotpor; to susadabileogromneživotinjekoje jebilomogućeuplašitikaoikonje,ikojesu,čimbiseoslobodilevodičeveruke,nasrtalenasopstvene redove, izazivajući pometnju. Da bi ih zaplašili, sada surimskivojnicibacaligorućestrele;većsuonidobroznalinakojimsumestima ove ogromne životinje naročito osetljive i kako ih mogunajlakše raniti. Pešaci su im zasecali žile na nogama, ranjavali ih ubutine.

235

-Probijtecentar!Popuštao je centar rimske vojske. Tu je došlo do strašne borbe

prsa u prsa. Tu su se nalazili konzul Livije, Hazdrubal, tu su biliHispanci,starivojnicinaviklidaseboresRimljanima,tusubiliLiguri,narodponosankojiumedasebori.

Slonovisuvećbilipokolebaliprverimskeredove ionekojinosebojnaznamenjaprisililinauzmicanje,alisusepomamilikadasubilinapadnutigorućimstrelama,nepristajućivišenatodasepokoravajusvojimvodičima i, kaopobesneli, nasumice tumarali između redova,poputlađabezkormilara.

Nadesnomkriluborbajebilaskoronemogućazbogstrmogterenapred kojim su se nalazili Rimljani. Tu je bilo onih šest hiljadaNeronovihveteranakojisunestrpljivoiščekivalidaborbapočne.

-Zaštosmomiprevalilitakodugput?-vikaojekonzul.Na uzbrdicu se nisu mogli probiti, a svako oklevanje je bilo

opasno;desnokrilojemoralorešitiishodbitke.- Za mnom, moji legionari sa Grumenta! - uzviknuo je Klaudije

Neron.Ošinuo je konja i na krajnje desno krilo povukao za sobom

kohortu lakepešadije izmešanu sa konjicom, i veomabrzo zaobišaobreg,odmahzalazećiizaleđaHispancimaiLigurima,kojisusadabilinapadanutiisčela,isaboka,isaleđa.

Bilo je već podne. Vazduh je bio topao i sparan. Topao vetaruzdizao je gustu prašinu kao nekad kodKane.Hazdrubalovi vojnici,umorniodmaršaineprospavanenoći,borilisusekaomesečari.

BorbaGalana levomkrilubila je veoma teška. Iako suna izgledbililepi,visokiijaki,Hazdrubalseunjihnijemnogouzdao;znaojedasu nestalni, da ih lako hvata panika i da slabo podnose umor. No,vladalo je ubeđenje da ih se Rimljani plaše zbog njihovog ubojitogoružja,kao izbognjihovihdivljačkihuzvika, izbogtogaštosu imaliobičaj da semažu po licu kako bi izgledali što strašnije. Oni su bilinajumorniji. Već su se mnogi razbežali i spavali u polju, mnoge jeneprijatelj uhvatio ili pobio bez ikakvog otpora. Drugi su, izgarajućiodžeđi,smukomhvatalivazduh,boriliseposrćući,ilidozvoljavalidaihneprijateljzarobiiliubije.

U centru je bila neopisiva gužva. Slonovi su uzmicali uz strašnuriku,gazećivišeredoveKartaginjananegoRimljana.

236

-Ubijajteslonove!-višeputajeuzviknuoHazdrubal.- Ubijajte slonove! - vikali su i vojnici koji su bežali ispred

pobesnelihživotinja.Padalisukolosizajednosasvojimtornjevima,bučnokaokadase

ogromnokamenjekotrljasavisina.Vodičisuimstavljalidletoizmeđuglaveivrataituihčekićemudarali.

- Za mnom! Šta bi za vas rekao Hanibal?! - odjekivao jeHazdrubalov uzvik, dok je junak na svom belom konju jurio dužredova vojnika. Kacigamu je bila pala s glave, njegova tamna kosavijorila se na vetru isto kao i crveni ogrtač koji je na sebi imao.PojedinivojnicisubežaliiklicaliHazdrubalu,doksusedrugi,spazivšiga, okupljali i pratili do mesta na kojima je bitka bila najžešća.Povremeno su odredi numiđanske konjice, koju je Hazdrubalpredvodio, prisiljavali legije na uzmicanje i stvarali ogromanprazanprostor.

Ali,pešadija jebilaporaženanasvimmestima. Jošsuse jedinoucentrudržaliIberiiLiguri,alisevojskaskrila,opkoljenaiizmešana,uneredupovlačilapremacentruizasobomodvlačilaodredekojisusejošborili.

Sve do poslednjeg trenutka videli su kako Hazdrubal stojiuspravnonabrežuljku,nalevojobaliMetaura,ikakonetremicegledaudaljinu,put juga.Moždasenadaodaćepri zalaskusuncaugledatikakosenavrhovimaApeninasjajeHanibalovečete.

- Spašavaj se, gospodaru - povikaomu je Imilkar - ili će se ovdeugasitislavaKartagine!

-OvdesegasislavaBarka-odgovoriojeHazdrubal.Sedmalegijaseuspinjalauzbrežuljakkojijevećbioopkoljen.U svetlosti sunca na zalasku presijavala su se pozlaćena bojna

znamenjaRima.- Konzul! Ovde je konzul! - povikali su numiđanski konjanici,

okupljajući se okoHazdrubala. A on je visoko uzdigao svoju sablju,svucrvenuodkrvi.

-DođitedaviditekakoumireHanibalovbrat,Hamilkarovsin!Kacigeiuzdignutioklopizablistalisuposredbrežuljka;malo-malo

mogle su se tuvideti gomilekonjakoji sepropinjukao talasikad ihpodigneoluja.

Rimski vojnici, već umorni od toliko ubijanja, okupili su se oko

237

dvojicekonzula glasno slavećipobedu.Zatimsu seuzvicipostepenoutišali,anadbojištem,gustoposejanimmrtvima,izroniojemesec.

Tamo,navrhubrega,LivijeiNeronsusezagrlili.-Kanajeosvećena-kratkojerekaoKlaudije.- Kažu da su oni na bojnom polju ostavili preko pedeset hiljada

mrtvih-dodaojeLivije.-Konzule -povikao jepretorManlije,dojurivšidonjega -kolona

odbeglih Gala bez starešina i bojnih znamenja povlači se u neredupremaAriminu.Da lida ihsledimo?Dajmi jedanodredkonjice iodnjihnikonećeostatiživ.

Livijeje_sprezrenjemslegaoramenima.-Nekaih,nekabeže-rekaoje-nekabuduglasnicisvogporazai

našepobede!

***

-Štasedešavaurimskomlogoru?MaarbaljepogledaoHanibalaiodmahnuoglavom.-Neznam,dvaputajezasviralakonzulovafanfara.Hanibaljezadrhtao.-Fanfaratakosvirasamokadnovikonzulstigneulogor.- A koji bi novi konzul mogao da stigne? Rim ima samo dva

konzula,jedanjeovde,adrugiuEmiliji.-Zaštojošnestižuglasniciodmogbrata?Štamisliš,dalijeonveć

stigaouPadanskuniziju?-Čegaseplašiš?- Jaseneplašim.Ako jestigao,oninemajudovoljnoraspoloživih

snaga da mu se suprotstave. Ali, zašto konzulova fanfara svira dvaputa?

-Neznam,alitakojesviralasvakogjutra.-Alineinoću.Anoćasizrimskoglogoranikonijeizašao.-Danasne,alimožda...HanibaljetadauhvatioMaarbalovudesnicuičvrstojezatresao.-Štaznaš?Štahoćešdakažeš?-Zaštovećdvenedeljenisipostrojiovojskuzabitku?-Nijebilosmisladajanapadnem.Tosuonimoralidaučine.- Čuješ li... ponovo trube... a ovi uzvici... to su, kako mi se čini,

uzvicilikovanja...itouovajnoćničaskadRimljaniobičnospavaju.

238

-Moždaimjestiglokakvopojačanje.-Alikonzulovafanfaranesvira,ukolikonestiženekikonzul.-Čuješ li?Ponovozvuci fanfare,ponovoradosniuzvici igraja.Ti

kažeš da je, možda, stigao neki konzul? Ali, da je stigao LivijeSalinator,tobiznačilo:ilidajemojbratpotučen,ilidajošnijestigaouItaliju.

-Tamoneštoproslavljaju.Vidišli?Svejevećibrojvatri.Taovosuuzvicikojimaseproslavljapobeda!

-Ćuti!Zaštosutvojerečiuvektakozlobne,punezavisti?Ne,mojbrat nije pobeđen, to je nemoguće. Rimljani ne raspolažu dovoljnimbrojemlegijakojimabimoglidaseoduprunjegovojvojsci,aonanezaostajezamojom.Nemogućejedajeonstigao.

-Zaštomunisipošaoususret?- Morao sam ovde zadržavati snage Klaudija Nerona. Očekivao

samnjegoveglasnike.ZaštomiHazdrubalnijeposlaoglasnike?-Zarnemislišdaglasnicimogubitiuhvaćeni?Janikad,Hanibale,

nisam mogao da shvatim tvoje oklevanje. Pustio si da prođe osamgodina. Omogućio si Rimu da predahne, i to onda kad je već biouništen i potpuno iscrpljen. Dozvolio si mu da popuni praznine, daformiranovelegijeiizgradinovuflotu,abiojeutvojojmoći.

-Zaštonekažešdasamizdao?-ZatoćesevećHanonpobrinuti,onćetorećiuSenatuKartagine.

Sećašlise,Hanibale,kadasamtirekaodauljudskimživotimapostojisamo jedan trenutak, samo jedno vreme? I da onaj ko ne zna daiskoristivremeitrenutak,uzaludnastojidaihponovonađe?

-Kadsivećprorok,da lisi iondaznaodabimipohodkojisimisavetovaodoneopobeduiliporaz?

-Samobogovitoznaju,alisiti,Hanibale,ondaznaodaRimnijeustanju da se brani, a sad ne znaš čak ni to šta se dešava sa tvojimbratom.Biosinepobediv,asadaRimljaniznajudatemogupobediti.Slušaj...tamosejošuvekčujuuzvici.Našivojnicisubudniičuju.

-Uzorućemoiznetibojnaznamenjaiborićemose.- Neka ti bogovi daju da to ne bude kasno. Ti si, Hanibale, sve i

svakoga pobedio, osim vreme. Pustio si da Rim predahne, a to nisismeo.UIberiji ima jedanmladikonzulkojisezovePublijeKornelijeScipion.OnjesinonogakojijebiopobeđenkodTrebije,anećakonihkojisubiliubijeniuHispaniji.Čuvajse!Tisikrivštosepojaviojedan

239

osvetnik!Tenoćiukartaginskomlogorunikonijespavao.Ljudisubilipod

oružjem.Hanibal jerazmišljaootomedaće,akojetačnodasusadaobakonzulatu,uslovizaborbubitidalekoteži.Ali,zarjetomoguće?Gde je Rimmogao da prikupi toliko legija, dovoljno da potuče obabrata,prvojednogpadrugog,idabiidaljeopsedaKapuu,vodiratnaSiciliji,uIliriji,uHispaniji?

Hanibal se pitao da lije pametno ili pogrešno postupio. On jesklopio savez sa vremenom, ali se vreme borilo na strani Rima.Vojnicima je bio obećao da će još prve godine zimovati u Rimu, aumestotoga,poveoihjeuKapuu.Prošlojeosamgodina.Osvajaojeipobeđivao,alinijeposedovaonijedangradkojijebiosasvimnjegov.

-Hazdrubal,ilikraj!Razleglisuseoštrizvucitruba,nagoveštavajućizorublistavukao

što je i divno, vedro majsko nebo. Ovima su iz rimskog logoraodgovorile stotine truba, ali je konzulova fanfara zasvirala samojednom.

-Tamo,ipak,nisudvakonzula,o,Maarbale!-povikaojeHanibalipojurioizšatora.

Primetio jekakostarešineKartagine, stojećinanasipu, gledajuupravcuneprijateljskoglogora.

-Tamonisudvakonzula!-ponovioje.-Gledaj!-povikaojeMaarbal,pružajućirukuupravcugdejebio

neprijatelj.Hanibalsepopeonanasip.Iza rimskog nasipa, između rovova, išla je duga povorka ljudi

vezanih lancima, pognute glave i posrćući. Prednjima je išao rimskistegonoša,visokodržećibojnaznamenjaKartagine.

-Numiđani... Iberi... Liguri... Gali... - skandirao je svojimhladnim,metalnimglasomMaarbal.

-Otkuddolazeoviljudi?-tihojeupitaoGiskon.-Tosunaši-odgovoriojeKartalon.Hanibalihjećutkeposmatrao.-Parlamentarne!-prijavilajestraža.Odrimskognasipadolazio jekonjanik imahaobelimplatnom.U

galopu je dojurio dopunskognasipa i spustio u ruke stražara paketzamotanulanenoplatno.

240

-KonzulzaHanibala-kratkojerekaoiponovoodjuriougalopu.Doneli su zamotuljak i spustili ga pred Hanibalove noge. On se

pokrenuo.Odvezali suvrpce:odskočila jeodsečena imrtvačkibledaHazdrubalovaglava.

Starešine su gledale, skamenjene. U kobnoj tišini odjeknuo jeHanibalovglas:

-OvojesudbinaKartagine!

241

XIX

SOFONIZBA

-Evovašegkralja!Sa zidina Cirte odjeknuo je strašan vrisak, a zatim zavlada tužna

tišina,dubokoćutanje.Uprisustvurimskihlegija,prestonicaNumidijeugledalajesvogkraljaSifaksaokovanogulance.

Iza njega su bili plemićiNumidije, njih tri stotine, zatimobeležjakraljevskog dostojanstva, bojna znamenja, kola, konji pokrivenizlatnim ogrtačima. Cela ta tužna povorka išla je između dva redarimske konjice, a u centru, okružen rimskim i numiđanskimkonjanicima,usjajnojodori,jahaojeMasinisa.

- Evo onoga koji je sada vaš kralj! - povikao je rimski pretor,obraćajući sestanovnicimaCirte iskupljenimnagradskimzidinama ikulama.

Pobednikipobeđeni,sinoviistognaroda,netremicesusegledali.Udubokojtišini,Masinisajerekaopobeđenomkralju:- Ti nisi znao, o, Sifakse, ili si zaboravio da je ratna sreća

promenljiva i da je ljudskoprijateljstvonestalno.Ali, ti se nemožešžaliti na nestalnost jer si se, pošto si pokušao da osvojiš mojekraljevstvo, iako Numiđanin, udružio sa Rimljanima da mi gaoduzmeš. Kasnije su te zavarali Kartaginjani, i to zbog jedne žene,zbogprekrasneSofonizbe,Hazdrubalovećerke,unadidaćešjednogdana postati kralj Kartagine. Luđače! Zar si semogao nadati da ćešpobeditiRim,kogačaknivelikiHanibalnijeuspeodasavlada?

-AštatiočekuješodRima?Doćićedankadaćešitiosetitikolikojeteškanjegovaruka.

-Sadsiti,aneja,onajkojiosećatežinuteruke.Gledaj...tvojgradpredamnomotvarasvojekapije.

-SlavaMasinisi!Slavapobedniku!Zidovisu,kaoponekojčaroliji,najednombiliukrašenilepršavim

242

svilenim tkaninama, zatrubile su trube, narod je mahao palminimgrančicama.

Sapokretompunimočajanja,pobeđeniSifakssesrušiouprašinu.Zaštojedozvoliodagauhvateživog?Tosenebidesilodaganjegovkonj, dok je padao smrtno pogođen strelom, nije na zemlju zbacio.Paojejedankonj...palojejednokraljevstvo...Svejezavršeno,svejeizgubljeno.

Njegov kraljevski dvorac, njegov presto, njegova žena, sve senalazilourukamanjegovogsmrtnogneprijatelja,aonsampostao jezarobljenikpobednikakojićegaposlatiuRimdauveličatrijumf.

Luđak! Čemu se nadao od saveza sa onim Giskonovim sinom,Hazdrubalom, koji je sada kao kakav kralj gospodario u Kartagini?Zanosio se ludim snovima da će on, kralj varvarin, oterati iz AfrikeScipiona, jer se Hanibal, koga je napustila Kartagina, iako dosadnepobeđen, ali i beznadeda ćepobediti, povukaounajdublji kutakBrutija.

Sve se rušilo. Sada se rat vodio u Africi. Sudbina se okrenula:HanibaljedalekoodRima,aScipionpodzidinamaKartagine.

To je mislio pobeđeni Sifaks, dok je Masinisa ulicama Sirteponosnojahaoupravcukraljevskogdvorca.

Gradgajeburnopozdravljao.Njegovigarnizonizauzelisugradskekapijeitvrđavu.Kraljevskidvoracbiojepust:straženijebilo,nikoganadnustepeništa,avrataširomotvorena.

Čudećise,Masinisasezaustavio.Pobedioje,bioponovokralj.Svemu je ličilo na neki čudan san. Pobedio je skoro bez borbe. Jednabeznačajna bitka u kojoj je poginulo svega pet hiljada vojnika,povratila mu je presto, vlast nad čitavom Numidijom, istočnom izapadnom,dalamuMasilijuiMasesiliju.

IzmeđustubovaperistilapojavilasekraljicaSofonizba.Hazdrubalova ćerka imala je na sebi dugačku tuniku boje

ametista; ruke su joj bile gole i narukvicama ukrašene, kosaraspletena, a visoka dijadema krasila je njeno, kao od alabasteradivnočelo.

Masinisajujeposmatraouzanosu.Sećaosedamujetaženabilanekad obećana kao zalog za savez. Sada je, međutim, predstavljalanjegovplen,bila jenjegovarobinja.Odnjegove jevoljezavisiloda lićeonabitiubijena,prodata,išibana,prepuštenaRimljanimazanjihov

243

trijumf.Sjahao je s konja i polako krenuo stepenicama, stalno je

posmatrajući.Onajekleklaiuzelagazaruku.-Bogovisutidonelipobedu-reklaje,doksusuzetekleniznjeno

lepo lice - sad sam tvoja služavka i tvoja robinja; ti si sad gospodarmogživota,aliteja,uimeonognarodaNumidije,koji jezajedničkiitebi,iSifaksu,samojednomolim:nedozvolidapadnemRimljanimauruke.Ti znaš štabiu tomslučaju čekaloHazdrubalovu ćerku, jednuKartaginku.Aakonemadrugogizlaza,pomozimibarnatajnačinštočešmeubiti!

Dok je govorila bila je tako lepa da ju je Masinisa neprestanoposmatrao kao omađijan. Posmatrao je nju, Hazdrubalovu ćerku,svojunekadašnjuverenicu,ženusvogsmrtnogneprijatelja.

Onjećutao,aonajeidaljegovorila,nežno,preklinjućiga,stežućimurukeinoge.

- Iz tvojihrukusmrtćemibitislatka.Nekameubijeruka jednogsinaAfrike,anerukanekogprokletogRimljanima!

-Slušajme-Masinisinglasjepodrhtavao-igledajme.JasamonajMasinisa,sinkraljaGalakogajetvojmužzbaciosprestolaiprisiliodaživikaokakvazver i lutapustinjama.Prestao jedameproganja tekkad sam se pritajio kao da sam mrtav. Sad je, međutim, okovan ulance,anjegovaženaklečipredmojimnogama,moli zamilost.Bićuvelikodušan zbog tvoje lepote, o, Sofonizbo. Reci, hoćeš li da delišprestosaMasinisom?

Gledalagajeonimsvojimsvetlimivatrenimočima.-Zaštomiserugaš,o,kralju,jasamtvojarobinja.-Bićešmojaženaikraljica.TojeMasinisinaosveta.-O,plemenitikralju, ali šta će reći rimskikonzulako tipostaneš

zetnjegovogsmrtnogneprijateljaHazdrubala?- Ja sam vladar u svojoj zemlji. Dođi, i još noćas ćemo prirediti

svadbenusvečanostuSifaksovoindvorcu.NoćusuuSirti,uznakradosti, gorelevatre.Građani suseplašili

pokolja, ali su svadbene svečanosti ipak održane. Okićen cvećem,narod je klicao Masinisi i Sofonizbi. U zanosu bučne radostizaboravljalisudajebezumnoisasvimneobičnoslavitipirdokSifaks,okovan, jaučeu samici tvrđave.Ali, kakobiRimljanimogli dozvolitidakraljicaNumidijebudećerkanjihovogzakletogneprijatelja?

244

Pesma i muzika odjekivale su u kraljevom dvorcu. U Sirti jošnikadanisuvideliraskošnijeslavlje.Poredpobednika,naprestoluodslonove kosti, slična nekom zanosno lepom i okrutnom božanstvu,sedela jeHazdrubalova ćerka. Sanjenogmermernog licanije silazioosmeh.Dvorjanisujezapanjenoposmatrali.Bilajetoženakojajepredva dana, sa istim takvim osmehom na licu, sedela pored, sadapobeđenogSifaksa!

Štasekrilounjenomsrcu?Mržnja,ambicija,dvoličnost?Svitalajezora, a sa gradskih zidina trubila straža, kada se pojavila legija načijemječelujahaozapovednikKajLelije.

-Legija!-povikalajedvorskastraža.Lelije jesjahaoskonjai,onakoprašnjaviupunojratnojopremi,

pošaouzdvorskestepenice,začuđenousputposmatrajućionuraskoš,girlandecveća,skupocenetkaninekojeukrašavajustubove,tronošceizkojihseuzdižemirišljavidim;čudećisepesmiimuzicikojasečulaizdvorca.

U pratnji tribuna i centuriona, zapovednik je zastao na pragu.Muzika jeprestala.Masinisanapravi spontanpokretkaodabiustaodadočekazapovednika,alisetusetisvogakraljevskogdostojanstva,teostadedasedi,jedvaovogapozdravljajućilakimpokretomruke.

Lelijesenamršti.-Štaznačiovo?-upitaosorno.Buku svečanosti najednom je zamenilo ledeno ćutanje. Plesačice

suzatiličasiščezle.Dostojanstvenici,bledi,posmatralisučasrimskevojnike,časkralja.Nikonijeodgovarao.

-Štaznačiovo?Kojeonatamo?-jošglasnijeponovizapovednik.I protiv volje, Masinisa ustade. Duboko u njemu bilo je premalo

kraljevskog dostojanstva, tako da u njegovom stavu prevagnu onajdojučerašnji prognanik koji luta odmestadomesta i prihvatauloguslugeScipionovog.

- Plemeniti Lelije - promucao je - posle ratnog zamora i teškogprogonstva,prijatnojekadačovekmožedaserazveseli...

-Akojetažena?-prefektjerukompokazaoupravcuSofonizbe,kojaseidaljedržalapomalonamdenoitajanstveno.

-Hazdrubalovaćerka-šanuLelijunauvojedancenturirion.LelijestrogopogledaMasinisu:-Dalijetoistina?jelito,zaista,Hazdrubalovaćerka?-Akadmu

245

kralj potvrdi, on nastavi istim tonom - A šta ti radiš kraj žene tvogneprijatelja?

- Sad više nije. Pozivala se namojumilost i, pošto je ranije bilamojazaručnica,odabraosamjezazakonituženu.

-Kako si seusudio?!Zar ti ne znašda jeona zarobljenica i ratniplenrimskogoružja?

-Mojaje.jasamzauzeograd.LelijejeprišaoMasinisi,aovajjeidaljestajaoporedprestola.-Ti?!Velišdasitipobedio?!Nekajeslavaihvalabogovimaštosu

rimske legije u tebi, koji si dosad za utočište imao pustinjski pesak,pećineizveri,našletakomoćnogsaveznika?!O,nerazumnistvore,zarzamišljašdasipobediosopstvenimsnagama,iakobibilodovoljnodaScipionkažesamojednujedinurečpadatezbacisatogprestolakojisepodtobomljulja?ZarsitipobedioSifaksa?

-Plemeniti zapovedniče - rekao jeMasinisa tihimglasom - znamdasuvašenepobedivelegije...

- Dajmi, dakle, tu ženu, da je odvučem sa prestola na koji ju jeHazdrubalpostaviosamozatodabiuhodilasvogslaboumnogmužaida bi ga upropastila svojim lukavim savetima. Hajde, izruči jerimskomprefektu,iliizjavidasineprijateljRima!Hej,liktore,odvuciovuženusanjenestoliceiodvedijeokovanukonzulu!

TakojegovorioLelije,dokgaježenaupornogledalasvojim,kaogarcrnimočima.Nijeonarazumevalajeziksvojihneprijatelja,ali jojjebilojasnodatajupravoonjojgovori.

- Zaštome vređaš, prefekte? - molio je Masinisa. - Po zakonimaNumidije,ovaženajesadamoja.DozvolibardaScipiontopresudi,anenekodrugi!

- Neka ti bude! Ali, pazi, neće ti biti dozvoljeno da raspravljaš okonzulovoj presudi. Znaj: ili si saRimom, ili protiv njega. A sadamipredajpobeđenogkraljadagaodvedemulogor.

Kada jestiglavestda jedošaoSifaks, legijesuseokupile,kaodaposmatrajunekitrijumf.

Pobeđenikraljjeišaoispredgomilenumiđanskihplemića.Posmatrajući pred sobom čoveka koji je tako iznenada sa visine

paoublato,svisubilinemi.- Evo tog kralja koga su i Kartaginjani, i Rimljani toliko cenili -

govorilisu.

246

Čak ni sam Scipion, kada je stigao u Afriku, nije smatraoneprimerenimdaposetitogčoveka.

-ToječovekkomejeHazdrubaldaosvojućerkuzaženu.- To je čovek koji je u svojoj vlasti imao dvojicu vojskovođa:

rimskogikartaginskog.Scipion je tužnoposmatraozarobljenika.Sećaoseonogvremena

kada ga je taj isti kralj, sa neviđenom raskoši, primio u svomkraljevskomdvorcuinazvaogasvojimprijateljem.

-Štasitražio,o,Sifakse,kadasinapustioprijateljstvoRima?-Svojupropast-odgovoriojevarvarskikralj,gledajućiuzemlju.-

Pogrešio sam, i zato sadplaćam.Bio sam lud i ludo sammorao i dazavršim.

-ZarsimisliodajeRimtolikoslabdabigatimogaopobediti,kadgačaknivelikiHanibalnijeuspeopobediti?

-Misliosamonošto jemislilaonakuga,paklena furija,onaženakoju mi je Hazdrubal dao da bi me upropastio, Erinija koja jenaoružalamojurukuprotivmoggostaiprijatelja.Sadajesvegotovo.Nemolimzamilost.Radisamnomštotijevolja.

-Aznašlitištajesadauradilatažena?-Znamiradujemse.Masinisajujeuzdigaonapresto,alijetimeu

svojanedrastaviootrovnugujukojaćegaodvestiupropast.Tajbrakpredstavljazatebeuvredu,o,Scipione,jerdokazujedatepotcenjuju.Asadadozvolidaseudaljimipođemputemsvojesudbine.

Udaljio se pognute glave, laganim korakom, a da nijedan vojniknijestaviorukunanjega.Iakojebiopobeđen,utučen,slomljenibezvere,ulivaojesamilostipoštovanje.

Išao je u susret svojoj sudbini koja se već nazirala: izapobednikovih kola, u svojoj kraljevskoj odori, okovan zlatnimlancima.Njemu,čije jekraljevstvobilobezgraničnapustinja,sudbinajedodelilaozloglašenesamiceMamertinsketamnice.

Idućegdana trubesunajaviledauScipionov logorstižeLelije sasvojomkohortomikraljemMasinisom.

Masinisa je jahao pored prefekta, odeven u raskošne i sjajne,purpunehaljine, čelomu je krasila ona istadijademakoja jedoprenekolikodanabilanaglavikraljaSifaksa.Jahaojenadmeno,alijebionemiran. Dok je prolazio između postrojenih legija koje su muodavalepočast,njegoveočisušvrljalečastamo,časovamo.Savestmu

247

nijebilačista.Štaćerećikonzul?Avaj!Onjebiokraljsamopoimenu.Biojekralj jednogvarvarskog,auztoinestalnognaroda,osimtoga,imaojenadsobomigospodara.

Scipionmujepošaoususret,pružajućimurukuuznakpozdrava.Zagrliogaje,primiousvojšatoripokrajsebesmestio.

- Zahvalan sam ti zapobedu - rekao je - i zahvaljujembogovimaštosutivratilikraljevstvo.

-Blagodarećihrabrostitvojihlegija.Samnebihništamogao-tihojeodgovorioMasinisa.

- I tvoji su se hrabro borili. Sada je pobeda učvrstila našeprijateljstvoivišenijedanoblačaknesmebacitisenkunanašsavez.

OštricajeprodrlasvedosamogMasinisinogsrca,alionpokušadatoprikrijei,čaksenasmeši.

-Dalisamuradioneštoštotisenesviđa,o,Scipione?- Znaš i sam. I zašto pitaš kad znaš? Ja znam tvoju vrednost,

poznatesumitvojepatnje,tvojsamopregor.Tiimašsjajnevrline,alinemogudaverujemdabiihljubavpremajednojženimoglazaseniti.

-Zaštote,konzule,vređaljubavpremajednojženi?-Onavređarimskezakone.Sifaksjepobeđenizarobljen,aprema

ratnom zakonu, i on i njegova žena, kraljevstvo i dobra, čak i samistanovnici,predstavljajuplenrimskognaroda.Zaštojepotrebnodatenatopodsećam?

-Nepodsećajme,dobroznamsveto.- Prema tome, u Rim moramo poslati ne samo Sifaksa, već i

njegovuženu,čakidanijećerkaKartagine,čakidanjenotacnijebionašzakletineprijatelj.

-Štazahtevaš?- Da pobediš svoje srce. Ne uništavaj beznačajnom ćudi toliku

svojuslavu.Neprisiljavajmedatepodsećamnatošta jesveRimzatebeučinio.

Odsramote,poniženjaibola,ukraljevimočimaiskrsnušesuze.Taon nije bio ništa drugo do bedni kralj-rob koji ni svojim srcem nemožeJaraspolaže.

- Dobro, Scipione - rekao je odlučno - znam šta mi je dužnost.Molimtesamojedno:daodržimzadatureč,anepogazimsvojučast.

Dugo je posle u svom šatoru bio sam, sve hodajući gore-dolelaganim korakom. Pala je noć. Logor je spavao. Svetlost je dolazila

248

jedino iz konzulovog i iz kraljevog šatora, i iz susednog - šatorakraljiceSofonizbe.

-Masinisa se zakleo da će je uzeti za ženu i održao je obećanje.Zakleose,takođe,dajenećeizručitinamilostinemilostpobednikui...održaćetoobećanje!

Udariojeumetalnuploču.Pojaviosenjegovnajodanijisluga.-Slušajme:znašlištajekraljevskinapitak?Numiđaninpozelene.-Da,o,kralju,napitakkojispasavaodropstvaibeščašća.-Pripremijedanpehar...ne,neplašise,nijezaMasinisu.Odnećeš

gakraljici...Spazivši kako je sluga ustuknuo, Masinisa onda, sevajući

pogledom,zapovedi:-Odmene,neodtebe!Irecidakraljdržisvojuzakletvu,ipodseća

jenatodajeonaHazdrubalovaćerkaiženadvojicekraljeva.Samaćesepobrinutizasvojućast.

Očekujućisvogakralja,onajebdelaušatoru.Držećizlatnipeharuruci,glasniksezaustavionapragu.Sofonizba ga je uporno posmatrala, a on joj, dršćući, saopšti

kraljevuporuku.Kraljicajeondalaganoprišlaslugiiiznjegoverukeuzelapehar.

-Kadakraljvećnijemogaoništadrugodamipokloni,tojenajvećipoklonzamojusvadbu.Rećićešmudasammuzahvalna,alibihmubila još zahvalnija da se nisam ponovo udala na sam dan svogpogreba.

Hrabro,kaoštodolikujeHazdrubalovojćerki,ispiondaonapehar,azatimseponovoobratiglasnikukojije,ćutke,plakao.

-IdiijavikonzulukakoseSofonizbapobrinulazasvojucast.

***

-GovorniciKartagine!Hanibal je podigao glavu, upirući pogledmimoMaarbala, koji je

upravo govornike najavio. Pravio se Hanibal da Maarbala neprimećuje. Izgledalo je kao da je vojskovođa pre vremena ostario.Sada je to bio sasvim drugi čovek, a ne onaj lep i snažantridesetogodišnji muškarac koji je izvršio legendarni pohod. Onihšesnaest godina ratovanja ispunjenih stalnim i hitnim marševima,

249

opsadama, otimačinom i pljačkom, lišavanjima, kratkotrajnimorgijamaiodmorimakojisugaiscrpljivali;ononaizmeničnoređanjesjajnih, veličanstvenih pobeda u početku, a zatim mali ponižavajućiporazi; ona muka stalne napetosti koja traje već godinama;ravnodušnost,iliizdajanarodakojisuseprvopravilidasumuodani,a zatim pred njim zatvarali kapije; skoro sasvim neprijateljskonerazumevanje otadžbine i avet Rima koji je poput mitskog Anteja,dodirujućizemlju,ponovodobijaosnagu;strahdalićepobediti-idanikad neće dovoljno pobediti; teška pomisao na jedini grad koji jedržao četiri fronta, koji je obnavljao legije poput novog prolećnogsemena i ljude dobijao među narodima koji su mu morali bitineprijatelji, a ostajalimu ipakverni, ceo taj zbirneshvatljivih stvari,teškoće koje su se iznova javljale čim bi ih on otklonio, sve je topostepenoistrošilotogvozdenoteloiotrovalotuneukrotivudušu.

Bila mu je tek četrdeset peta, ali je već bio sed i preplanuo odsunca i nevremena; lice mu je bilo izbrazdano borama, a njegovpogledvišenijeimaosnagukojajepalilapoputpogledaorla;dubokacrta,usečenaokonjegovihusana,odavalajegorčinuitugu.

- Govornici Kartagine - ponovio je Maarbal, a glas mu je, kao ipogled, bio vrlo grub. Izgledalo je da jeHanonov sledbenik rešiodapokaže svoje pravo lice. U njegovom načinu govora više se nijezapažao prizvuk nekadašnjeg poštovanja Hanibala; sada je i njegovjezik biodrugačiji, više senije služio rečima:božanski, veličanstveni,besmrtniHanibale.Sadajeonvojskovođusamopoimenuoslovljavao,aitojeizgovaraouglavnomsaprizvukommržnje.SadajeonzanjegabiosamoHanibalkojinijevišeustanjudapobeđuje,kojiniranijenijeznaodapobeđuje,nitidasekoristipobedom.

- Znao sam da će doći - tiho je uzvratio Hanibal. - Zašto da ihslušam, kada ja i bez toga znam šta će mi reći? Pozivaju me da sevratim.Hanibalvišenijepotrebanvanotadžbine;sadkadaneprijateljveć logoruje na tlu Kartagine, Hanibal je samo teret kog se valjaosloboditi.Ali,uredu,ipakželimdačujemrečikojećekonačnoskršitimojesrce.

-Amoje?- Ćuti! Ti likuješ, i Hanon likuje u tebi. Neka uđu govornici

Kartagine.Stajali su pred njim ćutke, nepomično, a on ih je, iz poštovanja

250

prema otadžbini, posmatrao stojeći. Mnogi od tih govornika njeganikada nisu videli, ili su se jedva sećali mladog Hazdrubalovogpomoćnika,odnosno,dečakakojiseuBaalovomhramuzakleodaćevečnomrzetiRimljane.

Došlisupunigneva,svakiodnjihjeusvomsrcuponavljaosuroverečikojimaćeseobratitičovekukojijerazočaraootadžbinu,alisada,u njegovom prisustvu, osećali su da ih poduzimaju žmarci i velikostrahopoštovanjepremapobedniku.Kane.

Nijedan nije želeo da progovori prvi, a nijedan, bogami, nije niuopšteželeodagovori. I,kada jećutanjepostalomučno,progovoriojeon,Hanibal.

- Neka vam bogovi budu milostivi, o, izaslanici Kartagine. Ja ćuradosaslušatirečiotadžbine,makakveonebile,bolneiliradosne.Janepoznajemnikogaodvas,nitiznamvašaimenajerstesvivimnogomlađiodmene.Dakle,nekamionajkojijemeđuvamanajstariji,kažeonoštoSenatinarodKartagineželedaHanibalzna.

Tadajedanodonihistupi:-JasamEpikid.Tisi,možda,većčuomojeime,o,Hanibale.Menije

SenatKartagine svojevremenopoveriodabranimSirakuzu i Siciliju.Moj plan je bio da se, pošto pređeni Sicilijanski moreuz, sjedinim stobom,ali subogovibiliprotiv toga.Oninisubili skloninimeni,nititebi, iakosi tiumeodapobeđuješdalekoboljenego ja.Otadžbinatezovenatrag,o,Hanibale.Zovetenezatoštotinijezahvalnazasveštosi,tokomšesnaestgodinaizuzetnonapornogratovanja,zanjuučinio,već zato što joj je sada, kad legije Rima iz neposredne blizine preteKartagini,potrebannjennajboljisin.

Hanibal je saslušao ćutke i nepomičan, a i lice mu je bilo kaozaleđeno.

-Znajdasisehrabroborio,o,Epikide.Moždajeotadžbinaitebi,kao imeni bilamaćeha u davanju pomoći koja je, da je brzo stigla,moglaizmenititokdogađaja,koja,kadakasni,donosivišežalostinegokoristi.

Epikidokrenuglavu.OnjeosećaokakouHanibalovimrečimajošuvekpodrhtavatugazbogtragedijekodMetaura.

- Otadžbina nije uvek u mogućnosti da uradi ono što bi htela -rekao je, okolišući. - Ali ona danas, više nego ikada, želi daHanibalbudeunutarnjenihzidina.

251

Hanibalove oči zasijaše. Govornicima se učini kao da u njimaprimetišeodsjajsuza.

- Sadameotvorenopozivaju natrag, a kad sam tražio ono što jebilonužnodabihizvojevaokonačnupobedu,onisutoodbijali, ilisepravili kao da im nisu stigle moje vesti. Mene nije pobedio rimskinarod,većnarodKartagine!

-Nebudinepravičan-odreagovaojejedanodgovornika.- Tvoja vojska nije bila jedina kojoj je trebalo pružiti pomoć -

dodaojedrugi.-ZarSenatKartagineneshvata-nastaviojeHanibalsprizvukom

gorčine - da samo opozivanje moje vojske iz Italije predstavljasramotu. Zaista ne znam da li će takva sramota više biti po voljiScipionuiliHanonuvašeggrada.

- Nepravedan si - ponovio je Epikid. - Hanon voli Kartaginu istokaoiti.

- O da, on toliko voli svoj grad imoju kuću, da ih istovremeno iuništava. Ali, dosta o tome! Hanibal nije Kartagina, niti sam jazaboraviodasamsintoggrada.Lađesuspremne.Polazim.

Epikidgazačuđenopogleda:-Rekaosidasulađespremne?Znači,znaosi?!-Očekivaosamvas.Sutrauzorurazapnite jedra ikrenite.Recite

Senatu da se Hanibal neće oglušiti o njihov poziv, niti oklevati dapohitaupomoć.

Govornici su izašli ćutke. U šatoru su ostali samo Hanibal iMaarbal, ali je sada izgledalo kao da je iščezlo svako međusobnonerazumevanje, svaka mržnja, svako zlopamćenje. Činjenice sunadvladaleljude,sanserasplinuo,stvarnostponovozagospodarila.

-Nesrdise,Hanibale,inekuniljudeštojesudbinaodabraladrugiput, aneonajkoji si ti želeo. Sudbina je iznadbogova, ali subogoviiznadljudi.Tisi,Hanibale,smatraodastojišiznadnjih,preziraosiih,nisiihpriznavao.Sadavidišposledicesvegatoga.

Hanibalgapogledaspodsmehom:-ZarsuRimljanibogovi?-Nebudiidaljebezbožan.Otadžbinajeusmrtnojopasnosti.- To znači da Baal ne vredi više od Zevsa ili Jupitera. Ja sam,

možda, pogrešio što nisam odmah posle Kane ili Trazimena brzokrenuo i na Rim. Znaš li zašto nisam? Nisam se usudio. To je sve.

252

Uplašiosamseveličinesvojihpobeda.-Bogovioduzmupametonomekogaželedaunište:tinisikrenuo

protiv Rima kad se on plašio i bio bez odbrane, već si jurišao nanjegovezidinekadasupredgradombilepostrojenelegije.

- Sad je Scipion postrojio legije pred mojim gradom. Onaj istiScipionkoji,kaokonzul,uItalijinijevideočakninašaratnaobeležja.Spasti Kartaginu? Šta sad ima da se spasava? I da li sam ja, poslešenaestgodina,jošKartaginjanin?O,Italijo!Omrznutaivoljenadrugaotadžbino,zbogtebeosećamdasamstranacusvojojzemlji,kojamijebilavišemaćehanegomajka.Zbogom,Italijo!

253

XX

ZAMA

Sad su stajali jedan naspram drugog na tlu Afrike. Pre toga senikadnisusreli,asadajetrebalodasamireševelikuigru.

ScipionjedvaputavideoHanibala.KodTičine,kadajekaodečak,sa jedva navršenih šesnaest godina, sopstvenim telom zaštitio svogocakonzulaispasaogatakosigurnesmrti.Zatim,kodKane,prilikomstrašnog pokolja Rimljana, kada je on, kaomladi tribun, u Kanuzijuokupiobegunceiprisilioihdapoložeužasnuzakletvu.

Uočimamujeostalaslikapobednikanabelomkonju,tamnekosei lica, zastrašujućeg pogleda. Naročito taj pogled nije mogao dazaboravi.

HanibalnikadnijevideoScipiona.Udvasusreta,onjezanjegabiosamojedanodmnogihkojisuseborili,ilibežali,ilinabojištuumirali.

Pozadinanjihoveposlednjeigrebilaimjeizaleđa,pustinjaSirte,aisprednjihsubilivalovitibrežuljciMargarona,FarijeiSoltane.

IzmeđuKartagineiHanibalabiojeScipion.Bitkajebilaneizbežna.Kartaginska vojska, koja se tek iskrcala, bila je odsečena od svakogsnabdevanja, iza leđa joj senalazilapustinja,a iSenatuKartaginesežurilo da Hanibalova vojska što pre stigne u grad. Pošto su u Rimupropali pregovori o miru, a zbog uobičajene punske prevrtljivostiprekinutoprimirjesaScipionom,poslednjarečjepripalaoružju.

UKartagini suu istovremevladali ioholost, i strah, ipouzdanje.Dovoljna jebilaneka sitnicapada ti ratoborni trgovci opetpostanuservilni i uplašeni, ali je isto tako sitnica bila dovoljna i da postanuagresivni, podmukli i prekrše zadatu reč. još pre samo nekolikomeseciizaslaniciKartaginesuklečalipredScipionom,kakobiizmoliličasnoprimirje.Taonisuuvekbilizamir,uvekprijateljiRima,samojeHanibal,samojestrankaBarkabilaodgovornazarat.Zarnjihovedvemoćnerepublikenebimoglemeđusobnodaživeumiruimirnodele

254

vlastnadmorem?Ti su se isti govornici pre nekoliko meseci pojavili i u rimskom

Senatu.Ponovilisu istereči:samo jeHanibal,samo jestrankaBarkabilaodgovornaza rat;pametni ljudi suse tomeuvekprotivili.DasuposlušaliHanonovesavete,nebitolikokrviuzaludbiloproliveno...

PoštosuseizaslaniciizRimavratilibezikakvihrezukata,SenatjepozvaoHanibaladasevratiuotadžbinu.

Narodjeponovobiopunpouzdanja.VraćaoseHanibal,asnjimjestizala i pobeda. Kada je Hanibal bio u stanju da šesnaest godinastalno pobeđuje daleko od otadžbine, šta sve neće postići na rodnojgrudi? Za vreme primirja, napadnuta je jedna rimska kvinkerema isamo čudom izbegla uništenje. Poslednja reč je opet pripala oružju.Dve vojske stajale su jedna naspram druge. S jedne strane je bioHanibal, krunisan vencem nezaboravnih pobeda, sa svojimveteranimakojisu,istina,bilineobičnohrabri,aliiumorniodtolikihgodina ratovanja i izmučeni poslednjim putovanjem u domovinu; sdruge, pak, strane bio je Scipion sa svojim legijama i četama kraljaMasinise, koji je, sav važan, likovao zbog ponovo zadobijenogprestola,želećidaRimljaninanovosteknudobromišljenjeonjegovimNumiđanima.

Hanibalu su iz Kartagine stigle vesti: neprijatelj je sa svih stranaopkolioKartaginu;nekabudeoprezan, jeruKartaginunikonemožeućibezborbe;gradočekujedaćegaonspastiidaćepobediti.Onimu,međutim,štomorem,štokopnom,šaljuznatnapojačanjaizposlednjeregrutacije.Hanibaljepročitaoigorkosenasmejao.

- Zašto ne kažu da odHanibala očekuju čudo? Oni uvek traže, aništanedaju.JamoramdanapadnemScipiona,aonimišaljunovajlijekoji će se pri prvom sukobu razbežati, umesto dami upute gradskuvojsku koja će Scipiona napasti s leđa! Oni se uzdaju u čudo, aneprijateljjeopkoliogradsasvihstranaipreplaviotlootadžbine.

-Ti,dakle,sumnjašuotadžbinu?-progovoriojenekoizanjegovihleđa.

-Uvekti,Maarbale?Priznajemdajeponekadtrebalodaposlušamtvojsavet.Epareci,štamisadsavetuješ?

-Dapovedešpregovoreomiru.Hanibalskočikaodagajegujaujela.-Mir?! I tiseusuđuješdaHanibaludaješ takvesavete?Zarmisliš

255

dajeonustanjudatakoneštoprihvati?O,prokletaHanonovadušo,danassiotkriosvojepravolice!

-Slušajme!Tisimeuveksmatraosvojimneprijateljemijasamto,možda, i bio, ali nikadanisambioneprijatelj tvojih genijalnih ratnihsposobnosti. Naprotiv, ja sam se uvek beskrajno divio tvojojgenijalnosti, ali sam se neprijateljski odnosio prema tvojimambicijama koje su vodile u beskonačni i bezizlazni rat. Sad, kad jesvegotovo,recimikojebionapogrešnomputu,kojegrešio?

-Sviiniko.GrešiojeSenatKartaginekadajesmatraodajamogustalnopobeđivati,adaminepružinikakvupomoć;pogrešiosamijazatoštoposleprvepobedenisamsmestakrenuonaRim.Ali,štabioniuSenatureklidagajanisamzauzeonajuriš,kaoštonisammogaodazauzmem Spoletij? Grešio si ti kada si mislio da jedan vojskovođapobednikmožeda sluša savete svogpotčinjenog. Sadopet savetuješdaHanibalmoliScipionazamir.

- Da, i to baš zato što si nepobediv, baš zato što još uvek imaščitavu vojsku, daleko veću od njegove. Zar ti misliš da Scipiona neuznemiravapomisaodaćemoratidaseogledasatobom?Ionigranasve ili ništa, i za njega poraz znači kraj, uništenje njegove vojske,gubitakpoverenjauRimu,amoždaisamusmrt.Sadsiumogućnostidapregovarašnekaopobeđen,većkaoravansravnim.

-A...Kartagina?-Onatoželi.EvoHanonovogpismakojesammaločasdobio.Čitaj!Neka bogovi nadahnu Hanibala da prihvati jedan mudri savet.

Neka ne postupi tako da od ishoda bitke zavisi celokupna sudbinaotadžbine. S druge strane, sudbina stoji i iznad jedne, i iznad drugevojske;svesedržinavrlotananojniti.Scipionumorabitijasnodajeiza njega ovo veoma težak trenutak. On se nalazi u neprijateljskojzemlji,dalekoodotadžbine,porazzanjegaznačikraj.AdalisemožepouzdatiuNumiđane?Moželiseonpouzdatiuvojnikenašezemljekojisu se dosad borili uz nas i doprineli tolikim pobedama? Da li će oni,zbog ambicija jednog Masinise, zaboraviti na zajedničko poreklo saNumiđanima koji se bore u našim redovima? Svakako da Scipion osvemutomerazmišlja.

-Svakakodaonosvemutomerazmišlja-tihoponoviHanibal.-Zatražidasnjimrazgovaraškaovojniksavojnikom.Onoštone

polazi za rukom iskusnim i prevejanim govornicima i izaslanicima,

256

može poći za rukom surovim ratnicima. Ti ga ceniš, a i on, sasvimsigurno,tebeceni.Zatražidapregovaraš.

Hanibaljedubokouzdahnuo:- Kad otadžbina zahteva... A, zatim, to razborito rešenje ne

predlaže pobeđeni, već pobednik. Ali, kada je razboritost pobedilakodljudi?!

Poslalisuparlamentarceurimski logor.Scipion ih je,kao iuvek,mirnoidragevoljesaslušao,iakogajeneočekivanizahteviznenadio.

-ZarHanibalželisamnomdarazgovara?Iz iskustva mu je bilo poznato punsko lukavstvo koje se često

graničilosaizdajom.- Odaberi timesto - rekli su govornici. - Neka to bude otvoreno

mesto, podjednako udaljeno od obe vojske, neka se i jedna, i drugastrana zakunuonim što im jenajsvetijeda seneće služiti prevarom,nitiurazgovoruplitati.

-ReciteHanibaludaScipionneodbijadagavidi.Mučno iščekivanje zavladalo je u redovima obe vojske. Niko se

nijesećaodaseneštosličnonekadadesilo.Vojnicisuočekivalidaćese dogoditi neko čudo. U njihovim očima, ta dva čoveka su bilauzdignutadopolubogova, oni sumogli dapovrate sigurnost u život,radostmira,blagostanje,red.Moždasusamibogovihtelidadođedoovihpregovora.

Sporazumelisusedamestobudenaotvorenojravnici,izmeđudvalogora.Dogovorenojedaćepedesetkonjanikasasvakestranepratitivojskovođe, s tim da će se oni zaustaviti na odstojanju od pedesetkorakainatojudaljenostimirniostati.Štosetičevojske,onaćeostatiulogorima.

Ugovorenog dana, najpre su na odabrano mesto došli fetijali iBaalovi sveštenici, kako bi, svaki na svom žrtveniku, prineli žrtveBaalu i Marsu Osvetniku, i zakleli se na vernost, svaki u ime svojevojske.

Zatimsuseoglasiletrube,dajućiznak.Iz logora je krenula pratnja koja je nosila maslinove grančice i

svete vrpce okačene na bojna obeležja. Približavali su se laganimkasom, zatim se zaustavili jedni ispred drugih, naginjući stegove uznakpozdrava.

Ponovosuzatrubiletrube,aondajezavladalamrtvatišina.

257

I u jednom, i u drugom logoru, trupe su se tiskale oko ograde.Ratnaopremaibojnaobeležjasijalasusenasuncu,alisenijenimuvačula,tolikojebilatišina.

Tadasuspazilikakosusevojskovođe,nakonjima,laganozaputilejedanpremadrugome,svakisasvojimtumačem.

GovorilosedaHanibal,zasvihšesnaestgodinakolikojeproveouItaliji,nikadaniježeleodaučilatinskijezik;drugisutvrdilidaHaniballatinskitečnogovori,nećesamodaudovoljavaneprijatelju.Zaustavilisu konje na razdaljini od tri koraka i nekoliko sekundi ćutke seposmatrali.

Scipion jebio iznenađenštopredsobomvidičovekačija jekosa,iako on ima tek četrdeset šest godina, sasvim seda; Hanibal je bioiznenađen kada je pred sobomugledaomladog čoveka, spokojnog imisaonog,kojibinjemu,sudećipoizgledu,mogaobitisin.

-Tibisalutem,Scipio!26 -bilesuprvei jedinerećikoje jeHanibalizgovorionalatinskom.

-Salve,Hanibal!27-odgovoriojeScipion.Izvesnovremesujošćutali,azatimjeponovoprogovorioHanibal.

Govoriojelagano,aliglasno.Govoriojenafeničanskomipraviočestepauze, kako bi tumaču dao mogućnost da sagovorniku prevedenjegove reći. Tumač je bio građanin Kapue, tako da njegov latinskinijebiobašsasvimispravan.

- Pošto je sudbina odredila da ja, koji sam doneo rat u Italiju,budemprvikojićerećiiskrenerečiukoristmira,ponosansamštomijesudbinaomogućiladaihsaslušašti,kaonajdostojnijiodsvihmojihprotivnika.

Kada mu je tumač preveo Hanibalove reči, Scipion je u znakzahvalnostinapraviolakpokretglavom.

Hanibaljenastavio:-BilobizaistadobrodasteviuItaliji,imiuAfricibilizadovoljni...

ali, za ono što je prošlo lakše je prekorevati, nego popraviti. Sve setakoodvijalodavi,zamalo,nistenasvojimzidinamavidelinašabojnaobeležja,adaKartaginanijeničulabukurimskevojske...

Hanibalovgovor jebioodmereniprecizan.Uprostranoj,suncemobasjanojdolini,ukojojjevladalagrobnatišina,njegovseglassasvimjasnočuo.Scipionjeslušao,nepokazujućininajmanjeuzbuđenje.

- ...Štosemeneimojihgodinatiče, ja,kojisamsekaostarčovek

258

vratiouotadžbinu,izkojesamotišaojoškaodečak,jabih,sobziromna povoljne i nepovoljne događaje koji sume poučili, više voleo dasledimrazumnegosreću.

Scipiongajeidaljeslušaomirnoizadovoljno.„Ovaj”,misliojeon,„sudećipoonomeštogovori,ličinajednogod

onesedmoricegrčkihmudraca.BašmeinteresujedalijetakogovorioposleKane...”

-Vidišlikakojesrećanestalna?-nastavljaojeHanibal.-Tisesadanalaziš u istompoložajuu kome sam sejanalazioposleTrazimena iKane.Osvetiosi smrt svogaoca i svogaujaka, isteraonašuvojsku izHispanije,pobedioiuništioSifaksa,meneprisiliodanapustimItaliju.Iakojamislimdativišečeznešzapobedomnegozamirom,mogaobibitizadovoljan...

Priča je tekla, opširna i teška, iako kitnjasta. Scipion ničim nijepokazivao nestrpljenje, već je sa najvećom pažnjom slušao prevodtumača.

„Naravno”,mislioje,„davišečeznemzapobedomnegozamirom.Itibiistotoželeo,samokadabiimaomogućnostidabiraš...”

- ...Sreća jevarljiva -nastavio jekartaginski vojskovođa - ada jetako dokazuje i moj slučaj. Pre kratkog vremena ja sam se nalaziopredzidinamaRima.SadasetinalazišpredKartaginom.Ali, jaznamdasitimudar.Nedovodiuopasnostsvojuslavuzbogjednočasovnogsukoba.Ijedna,idrugastranaraspolažuiljudima,ioružjem.Srećautoku jednog jedinog časamože da uništi sve stečene počasti. Seti seMarkaAtilijakoji jeodbiodasnamasklopimirkakavmidanastebinudimo. Žalosno je završio, iako je bio tako slavan. Podelimo ovospornomoreizaključimomir,svakousvojimgranicama.

Hanibaljegovorioubedljivo,namomentečakpreterivao;ličionadobrogocakojipokušavadaubedijogunastogsina.

„Čini mi se kao da slušam Hanona, a ne Hanibala”, mislio jeScipion.„Davidimokudsmera!”

-ImašpravoštosumnjašuKartaginjane,alisadatrebaimatiuvidunačin na koji se taj mir traži, kao i to ko ga traži. Možda vašimsenatorimanašaizaslanstvanisubiladovoljnodobra,alievo,sadaja,Hanibal,nudimtajmirkojinikakonebihnudiodanesmatramdajekoristan.Osimtoga,kaoštoganudim,jaćuganaistinačinibraniti,ito tako da se niko neće pokajati zbog mira postignutog mojim

259

angažovanjem.Hanibaljetuzaćutao,alijenastaviodaposmatrasvogprotivnika,

skorosečudećištoovajneprestanoćuti, iuopšteganeprekida.Višeputa je, tokom onih dugih pauza, očekivao da će mu ovaj oštroodgovoriti,alisetonijedogodilo,iHanibalsezbogtogaosećaomalonelagodno.

ZatimprogovoriScipion.Onjegovoriojednostavno,ponjegovomtonubisereklodajebiobezbrižan.

- Dobro mi je poznato, o, Hanibale, da su Kartaginjani prekršiliprimirje. Ti sada nastojiš da nam dokažeš koliko je važno tvojeprisustvo,alibiuslovikojesuonitadaodbacilidanasbilijošteži.Nisunaši očevi zaratili zbog Sicilije i Hispanije; nismomi napali i uništiligrad skojimstevibiliu savezu.Ti ličnopriznaješda sidoneo ratunašukuću,alisubogovitomeratudalionajsmerkojijeizasluživao.Meni jevrlodobropoznataprevrtljivost sudbine, ali timeni sadanegovorišizItalije,prenegoštosijedobrovoljnonapustio,većizAfrike,poštosibioprisiljendajenapustiš,ija,prematome,višenisamdužanda prema tebi imam obzira koje bih inače imao da si ti još u Italiji.Ranijiuslovi suvam izgledali teški; sadabi,međutim, trebalododatijošidrugekazne,zbognovihpovredakojestenamnaneli.Ali,poštosu vam ti uslovi izgledali neprihvatljivi, onda se, kad već niste bili ustanjudasačuvatemir,pripremitezarat.

Uzlakpokretrukom,Scipionjeokrenuokonjailaganimsekasomvratiosvojima.

Pratnjasećutkerazišla.

***

Na čelo vojske, Hanibal je postavio bojne slonove. To je bilauobičajena taktika kartaginskih vojskovođa koja je dala dobrerezultatekodTrebijeikodTicina,aliveomalošekodMetaura.

Iako jesadvećbilopoznatodaseRimljani,posleprvih iskustavastečenih u borbi sa Pirom, više ne plaše slonova, Hanibal je i daljeuporno smatrao da te ogromne, besne i razjarene životinje kojenavaljuju uz pomoć strelaca smeštenih u tornjevima, gore, nanjihovimleđima,predstavlajumoćnosredstvozanapad.

Bilo je to zaista moćno, ali i opasno, i nesigurno oružje. KodMetaurasuseslonovioborilinasopstvenebojneredove,tesumorali

260

bitiuništeni.Kadabivojnicimapolazilozarukomdatuopasnumasudržeukakvom-takvomredu,njomesenaprotivničke redovemoglodejstvovati,alijetoitadabilopriličnoopasno.

Uprvombojnomredusubiliborcirazličitihnarodnostikojimasuiskusne inaročitoodanetrupemoralepomagati istalno ihnadzirati.Bili su to novaci koje je Kartagina uputila Hanibalu kao pojačanje.MeđunjimasubiliGali,Liguri,Mauri,Baleari.

U drugom redu nalazili su se Kartaginjani, Afrikanci i jednamakedonska legija, sve sami veterani iz ratova u Italiji i Hispaniji,odlični i pouzdani borci. Kao rezervu, Hanibal je u pozadinu staviočetuItalika,pretežnoizBrutija,kojisusenjemupridružilivišesilom,negomilom.Sastranesubilikonjanici,nadesnomkriluKartaginjani,analevomNumiđani.

Obilazećivojnike,Hanibalimsestalnoobraćao.Govoriojepolakoi snekim tužnimakcentom. I vojnici su tu tuguosećali, istovremenoshvatajućidasenjihovvojskovođamnogoizmeniootkakojestupionaafričko tle. Izgledalo je kao da je ostario, malaksao i izgubiosamopouzdanje.Nijegovoriokaoštosvojojvojscigovorivojskovođa,većprekaootacožalošćensudbinomsvojihsinova.

Neka se sete ranijih pobeda, neka pomisle na predstojećuopasnost...ženekojestrepe,propastkojapretigradu,groboveotaca,decukojimapretiropstvo.NumiđanejepodsećaonatiranijukojabiihčekalapodMasinisom,željnimosvete;Ligure iGalenanjihovustarumržnjupremaRimu.

TumačisuponavljaliHanibaloverečivojnicimaraznihnarodnosti,ali te reči, kada su bile prevedene, nisu delovale kao prethodnoizgovorenereči,ondakadajevojskovođagovorio.

Vojske su stajale jedna naspram druge u ravnici Zame Regije.Rimljanisuzadržaliuobičajenuformaciju:ucentrusubilikopljanici,rezerva i prvi redovi. Na desnom krilu numiđanska pešadija iMasinisinakonjica,nalevom,rimskakonjica.

Dubokajetišinavladalanabojnompolju,takodasusejasnočulenaredbe,opomene,rečiohrabrenja.

Hanibal je podigao desnicu. Krenuli su slonovi. Bojni red,sastavljenodživihtvrđava,približavaoserimskimredovima.Podiglisu se oblaci prašine od najfinijeg peska pod stopalima ogromnihdebelokožaca.

261

-Napred!Zaštićenogromnimštitovima,krenuo jeprvi redpunskihpešaka.

Hanibaljerazmišljaootomenijelisuvišekasnodaoznakzajurišjerje sunce većbilo visokoodskočilo i nije biloni daška vetra, a što jeznačilodaćežeđuskoropočetidamučivojnike,pogotovustogaštonisam izbormesta za bitku nije bio najsrećniji: na strani Kartaginjananije bilo dovoljno bunara, a i ono malo bunara što ih je bilo bešeiskopanonabrzinu ibezdovoljnopitkevode.Rimljanisu,pak, imalibunare,itoodlične,čakimalajezerasaslatkomvodom.

- Odmah probijte centar, a onda ih opkolite s krila! - povikao jeHanibal.

Biojetopoznatimanevarkojijeuvekdonosiouspeh:kodTrebijeiTicina sa slonovima, kod Kane bez slonova. I tog puta uspeh nijemogao izostati. Niko nije pamtio da je nekad negde bilo sakupljenotolikoslonova.

-UimeBaala,štasedešava?!-povikaojeMaarbal.Na straniRimljana se začulabuka.To sunajednomzasvirale sve

trubeisvirogovi,acelokupnavojskauglaszagrajala,iličilojesvetonaudaracgroma.Uznemireni,slonovisupočelidauzmiču,izmenilisufront, navalili na prve čete pešaka koje su se komešale, razmicale,mešale.Na levomkrlu,koje su činiliMauri iNumiđani, za tili čas suzavladalineredizabuna,takodasuonidonogupotučeniprenegoštosuipokušalidapruženekakavotpor.

Sad je borba već na sve strane buktala. Neki slonovi, koji behuprodrliurimskeredove,unosilisupometnju,alisu ihvojnicihrabronapadali,proređivaliimredove,propuštaliihdaprođu,isastraneihstrelama zasipali. U ranama, pogođeni kopljima hastata, slonovi subesneliiuništavalisveokosebe.Kadsubiliodbijeninasvimmestima,navalili su na punsku konjicu na desnom krilu, i počeli dauznemiravajuikonje.

„Ubijslonove!”Bio je to isti onaj uzvik krajnjeg očajanja koji se razlegao i kod

Metaura.Taudarnamasa,ukoju jeHanibal imaotolikopoverenja, iovde se pretvorila u elemenat nereda i poraza. Pobesneli od bola,životinje džinovi padali su jedan za drugim, pod udarima dletasopstvenihvodiča.

Sve se odigralo za samopola sata.Desnopunsko krilo dalo se u

262

bekstvo.Rimskakonjica,kojujepredvodioLelije,pojurilajeupoteruzabeguncima.Tek što jebitkazapočela, aveć jekartaginskavojskanaobakrilaostalabezpodrškesopstvenekonjice.

Hanibaljeprebledeo,bilojejasnodajepunsrdžbe.Sadsusepešadijeuhvatileukoštac,obejednakobrojneijednako

hrabre. Iz rimskih redova razlegao se jednoglasan, beskrajan uzvik.Naizgledbeznačajno,ubici je tobiloodogromnevažnosti.Bio je tojedinstveni uzvik na jedinstvenom jeziku - i zato još moćniji, i jošgrozniji. Sa protivničke, pak, strane stizala je zbrkana grajapomešanihglasovakojiseneslažu,svinapotpunorazličitimjezicima.

Rimskinačinratovanjaodlikovaoseistrajnošćuičvrstinom.Borcisunasrtalinaneprijatelja ioružjem, i telom,brzosekretali i jurišali,tako da su neprijateljske redove već u prvom naletu pokolebali, azatim, nasrćući na njih i gurajući ih štitovima, osvojili značajan deobojišta.

Izmešane najamničke trupe nisu izdržale navalu. Hanibal je topredvideo,teihjezatoipostaviouprvibojnired.Uužasnomneredu,te su trupe počele da uzmiču, nastojeći da se probiju izmeđukartaginskih redova koji ih nikako nisu propuštali. Došlo je domeđusobneborbe između izbezumljenihbegunaca iPuna, koji su sesada, i dalje zbijeni, istovremeno borili i sa svojima, i sa opasnimneprijateljem.

-Zbijteredove!Izbaciteihizbitke!-vikalesustarešine.Priklešteni izmeđučvrstogiogromnogzidakartaginskihpešakai

Rimljana, koji su im se sve brže približavali, najamnici su pobacalioružje i, jednostavno, dopuštali da ih ubijaju kao stoku, tako da jeuskoro između dva protivnička bojna reda nastalo čitavo brdo odmrtvih telesakojeotežavakretanje.Preživelinajamnici,potisnutinalevoinadesnokrilo,razbežalisuseporavnici.

Prizor u centru je bio potpuno haotičan, strašan.Nastojeći da seprobijuprekoonogbrdamrtvihtelesaizmeđuoružja,iprekočitavogjezera krvi, kopljanici su potpuno srušili bojni red, tako da su seizmešali vojnici najrazličitijih bojnih znakova; prvi redovi, zbognastalepometnje,počešedauzmičuikolebajuse.Scipionnaredidasezatrubinaokupljanje.Bitkajezatrenutakprekinuta.I jedna, idrugastranapokupilajeranjenikeisklonilaihuposlednjeredove.

Scipionjeupomoćkopljanicimaposlaopešadijuirezervu.

263

Hanibal je, nepomičan na konju, prividno miran, tok bitkeposmatraosamaloguzvišenja.

Sadasunaobestraneuborbustupilenajboljetrupe,oniveteranikoji su se već isticali u brojnim bitkama i nisu tek-tako odstupali.Pešadijajejošuvekbilaumogućnostidaodlučisudbinubitke.

- Da li da se povučemo u logor? - upitao je Giskon, prilazećiHanibalu.Ongajepogledaovišetužno,negosmržnjom.

-Zarmislišdabihjaoklevao,kadbitoikakobilomoguće?-Štaćesedesitiakosevratirimskakonjica?-GdejeKartalon?-Bio jenadesnomkrilu;primetio samkako seudaljio sa svojim

konjanicima.-NadamsedaćemupoćizarukomdazadržiLelijevukonjicu,dok

pešadijaneslomineprijatelja.Giskon se zagledao u Hanibala, ništa ne odgovarajući. Znači da

vojskovođa ne očajava, već veruje u pozitivan ishod bitke! ZarHanibal,okosokolovo,nijezapaziodajebitkagotovoizgubljena?Tajčovek,kojisvedosadnijeznaoštaznačiporaz,nemožedasepomirisastvarnošću.

Obe konjice su već na samom početku sukoba brzo i sasvimneočekivano iščezle,daHanibalnijenipomišljaodamožebiti rečiobekstvu. To je sigurno Kartalonovo ratno lukavstvo, kako bineprijateljsku konjicu odvukao na otvoren prostor i tamo je sasvimuništio. I bolje je tako! Boriće se samo pešadija: najbolji protivnajboljih! A kada je iz borbe bila izbačena ona grupa stranihnajamnika, njemu kao da je pao kamen sa srca. Sada će vojniciKartaginepokazatiovimosvajačimakakosebranirodnagruda.

Umeđuvremenu,bojnetrubesuponovozatrubile,dajućiznakzanastavak borbe. Pošto je primetio da je punska pešadija skoro ucelosti izgubila prvi bojni red, Scipion je planirao da bitku što preprivede kraju. Sa mesta na kome je stajao, uzbuđen, posmatrao jetalasastu ravnicu, ne bi li ugledao kako stiže Lelijeva konjica i kakonapada neprijatelja s leđa. Brinula ga je pomisao da bi Numiđani iKartaginjanimogli zadržatinjegovukonjicu, ili jepobediti.Da li jeupitanjubekstvo,ilipunskoratnolukavstvo?

Ucentrujeishodborbeidaljebioneizvestan.Hanibaloviveteraninisu odstupali stalno zadržavajući zbijene formacije. Naviknuti na

264

borbu s Rimljanima, poznavali su oni njihov način ratovanja pa ga isami prisvajali. Bilo je to kao lagano talasanje, gubljenje i ponovnoosvajanje nekoliko stotina metara zemljišta. Ni jedni, ni drugi nisupopuštali. I jedni, i drugi nanosili su strašne udarce i tako održavaliravnotežu. Sa obe strane odjekivao je isti uzvik: „Sećajte se Kane!”SamoštosuRimljani touzvikivaliuželji zaosvetom,aKartaginjani,dabiohrabrilisvojevojnike.

Već je bilo podne, vrelo suncemučilo je već borce, više, doduše,PunenegoRimljane.

Nahorizontususepojavilioblaciprašine.-Vraćasekonjica!Čija?Naobestranese čekalo spritajenimdahom.Nisu,naravno,

čekaliborci,oninisumoglividetištaseokonjihdešava,većsučekalestarešine,doksunauzdignutimmestimaposmatralebitkusazebnjomusrcu.

HanibalsenadaodajeKartalonupošlozarukomdaneprijateljskukonjicu namami u pustinju, opkoli je i pobedi, a Scipion je svojeočekivaospunopouzdanja.Sadamujevećbilojasnodaseneprijateljnijepovukaozbogratnogmanevra,većzatoštogajezahvatilapanika.

Uskoro su spazili bele tunike numiđanskih konjanika i primetilikakonačelonjihjašitamnaisnažnaMasinisinafigurasapozlaćenimšlemom na glavi. S druge strane, videli su kako sjaje Lelijeva bojnaznamenjaikakogalopirajubrzirimskikonji.

Glasseodmahproneseimeđurezervom,imeđupešacima.-StižeLelije!Poraženisu!Snažno, kao kakav uragan, rimska i numiđanska konjica je

zahvatila punsku pešadiju s leđa, prodrla u njene bojne redove irazdvojilaih.

Ponovio se pokolj sličan onome kod Metaura i Kane. Bila jeisključena svakamogućnost za povlačenje. Opkoljeni sa svih strana,Kartaginjani su konačno popustili. Još se samo tu i tamo vodilapojedinačna borba, a onda su ravnicu preplavili begunci i konjanicikojisujurilidastignutebegunce.

Numiđani, ranije punski saveznici, bili su najkrvožedniji. PredMasinisinimočima,blistaojesanoprestoluKartagine.

Uspravan na svom belom konju, Hanibal je ovaj strašan porazsvojevojskeposmatraokaounekomsnu,niokomčaknetrepnuvši,

265

kaoštojesvojevremenoposmatraoporazneprijateljakodTrazimenaiKane.Akadamurekošedajesveizgubljeno,tržeseonipogledaokosebekaodaseprobudioizdubokogsna,irečesasvimtiho:

-Evome,Hazdrubale!-Živi!ToKartaginazahteva!Neko je uhvatio uzdu njegovog konja i odvukao ga na drum za

Hadrumetum.-Opetti,Maarbale?Štahoćešopetdamikažeš?-Daćeonajdobroumetida iskoristipobedu!Gledajdanestigne

pretebepredzidineKartagine!

266

XXI

ODKARTAGINEDOSARDA

Premeravali su ivagalizlato,ćuteći.Nekisuplakali.Tajnarod jeponovopostaoonošto jeranijebio:narodtrgovacakometežepadagubitak državnog i privatnog novca, nego smrt toliko hiljadanajviđenijihgrađanaKartagine.

Premeravalisuivagalizlato-dabiodRimakupilimir.Zavaljeni na svojim sedištima, senatori su nemoćno posmatrali

kako robovi na leđima iznose džakove zlatnih talenata i iskreću ihpotomnaneumoljivevage.

-Zaštosesmeješ,o,Hanibale?SenatorHazdrubalEdo,ozlojeđen,ustaojesasvogmestaiobratio

se pobedniku kod Kane, pobeđenom kod Zame, a koji je taj prizorposmatrao ironično se smejući. No, pošto ovaj ne okrenu glavu, nitiodgovorinanjegovopitanje,HazdrubalEdonastavi:

-Zarsetebi,Hanibale,činida jeumesnodasesmeješutrenutkukojijetolikotragičanponašuotadžbinu?

Hanibalseokrenuizagledaseusenatora.- Jaseuopštenesmejem,o,Hazdrubale-rekao jetihimglasom-

nad tragedijom svoje otadžbine, već se smejem vašim suzama.Smejemsejervidimkolikostezabrinutizbognovcakojitrebaisplatitikao ratnu odštetu, dok se ranije niko i nikada nije brinuo da ovajnovacutrošinaobezbeđenjesigurnostigradauslučajurata.Smejemse jernovackoji sam jaodvas tražiodabihpobedionije iznosionistoti deo onoga što ste sada prisiljeni da isplatite zato što ste ratizgubili.

Niko se nije usuđivao da bilo šta odgovori. Kartagina je praznilasvojekase,kaoštojevećispraznilaisvojekasarne,ibrodogradilišta.

Danpretogarimskaflotajenapučinuodvuklapetstotinapunskihratnih i teretnih brodova i zapalila ih. Goreli su brodovi kao kakvo

267

ostrvo načičkano šiljcima, goreli su usred plavogmora Kartagine, agrađani su za to vreme gorko plakali, tiskajući se po gradskimzidinama.

DabiizdržavalaScipionovetrupe,Kartaginajemoraladaispraznisvoje žitnice; morala se odreći svakog suvereniteta nad ostrvima,moralajedatitaoce.

Ipak, Scipion je bio velikodušan; dozvolio je Kartagini da i daljepostoji;dozvoliojedaHanibal,njegovsmrtnineprijatelj,ponovouđeugrad,međuzidine,ipostanenjegovprvigrađanin.

Kartagina jevraćenanaonošto jebilauvremekad jeosnovana,naonoštojenekadbilanjenamajka,štojebioTir,gradtrgovaca.

Senatori su se razilazili, tiho razgovarajući. Sada, posle užasnogsloma otadžbine, Senat Kartagine je predstavljao samo običan skuptrgovaca.

UaulisuostalisamoHazdrubalEdoiHanibal.-Menesutvojerečipogodile,alisujošvišepogodileonekojimasu

bilenamenjene-rekaojesenator.-Gradjeprematebimnogoskrivio,alitedanaspoštujekaonajslavnijegmeđusvojimsinovima.Kadasiseprekjuče za vreme sednicepobunio, zgrabio i sa govorniceodvukaosenatora Imilkona, kome bi se drugom, osim Hanibalu, tako neštomoglodozvoliti?Svakidrugigrađaninbibiokažnjensmrću.

Hanibalseponovonasmeja:- Izvinio sam se. Rekao sam da mi nisu sasvim poznati običaji i

navikekojivladajuuSenatujersamgradnapustiosasvegadevetletaivratiosetektridesetšestgodinaposle.

-Prihvatilismomirkojisitipredložio.- Ali tek kasnije, pošto niste hteli da prihvatite rat koji sam

predlagao.Kartagina jeodHanibalaprihvatilaporaz,pošto jeodbilapobedu.

-Poverilismotičitavuupravunadgradom.-Jaseosećamstranacuovojotadžbiniizkojesamotišaoudevetoj

godini, u koju sam se vratio tek u četrdeset petoj. Bio sam daleko,boriose ipobeđivao,svezaotadžbinu.Kadasustizalevestiomojimpobedama,otadžbinajegovorila:„Hanibaljeveliki”.Ali,kojebiotajHanibal koga ona nikada nije ni videla? Samomit, legenda. Kada jeHanibalgovoriootadžbini: „Pobediosam,ali sam iscrpljen;borimsevećdeset,dvanaestgodinadalekoodKartagine,uveksaistimljudima

268

koji ne znaju šta je odmor; moram da živim od pljačke: pošaljitevojnike,pošaljitehranu,pošaljitenovac”,otadžbinasepravilagluvainema.„Traži,apobedioje!Štabitektražiodajepobeđen?”Zatimjeotadžbina rekla: „Vrati se, potreban si nam. Moramo videti da li sičovek,ilisisamolegenda.”Vratiosamse,ito-pobeđen!

HazdrubalEdogajeslušaozamišljen:- Čuj me, Hanibale, otadžbina sad shvata tvoje ogorčenje, ali

prošlost više ne postoji. Sad treba spasavati ono što je preostalo odKartagine. Ja sam predvodio izaslanstvo koje je tražilo mir odRimljana. Ja ne pripadam tvojoj stranci, već Hanonovoj, i iskrenosmatramdamoramosaradivatisaRimomisnjimživetiumiru.

Hanibaloveočizasijaše:-Ijasamželeoovajmir,alitinemožešnizamislitištajetoznačilo

zaHanibala, kadaga je on ličnomorao tražiti od Scipiona.Odvukaosamsasedištaonogasenatorakojijebiozanepoštednirat,zapokoljgrađana i potpuno uništenje Kartagine, ali ne misli da će Hanibalpogazitizakletvukojujekaodevetogodišnjidečak,poželjisvogaoca,položionaBaalovomžrtveniku.

Hazdrubalovglaspostadestrog:- Ja znam, o,Hanibale, da će u tvome srcu uvek biti rat, ali budi

sigurandaijaostajemveransvojojzekletvi:onogadanakadaHanibalponovozapretiRimuratom,moraćedanapustiKartaginu!

***

-Dalijesvespremno?- Sve je spremno, gospodaru. Konji čekaju u palmiku Kubije El

Hobsije,robajezapakovanaonakokakotočinenajboljitrgovciTira.Ljudi koje sam uzeo na pristaništu ništa ne sumnjaju. To suMauri iNumiđani, navikli da trgovcima prenose robu i služe kao vodičikamila.PotpunosuubeđenidamiidemouCirenusatovaromtepiha.

-Dalisipažljivoodabraokonje?- Osim tvog vernogKamsina, gospodaru, poveo sam sve najbolje

konjeiztvojihštala.-KakvevestidonosišizSenata?- Sutra u zoru očekuju rimsku kvadriremu sa članovima

izaslanstva.Hanibalsepodsmehnu:

269

-Izaslanstva,azapravokomisijurimskogSenata,kojojjestavljenoudužnostdaoptužiHanibala.Znašlištatoznači?

VerniNebuhjepotvrdioglavom.-Znam,gospodaru.Toznačidaćeseprotivtebepovestipostupak

predSenatom.- A postupak znači smrt ili, u najboljem slučaju, progonstvo.

Hanibalsenemožeponizitiidozvolitidagaispituju,daimodgovara.Čimotkucaponoć,krećemo!PropusnicanaimetrgovcaElNabubaizTira ne može izazvati nikakvu sumnju. Ja sam lično na nju udariodržavnipečat.

-Koćeteodtvojihvernihvojnikapratiti,gospodaru?- Niko. S Hanibalom mora biti ili čitava vojska, ili on mora biti

potpunosam.Osimtoga,mojevojnikesvisuvišedobropoznaju.Tićešse prerušiti kao vodič kamila iz Libije. Kako je sve ovo i tragično, izabavno, o, Nebuše! Život nije okončan dok se ne ispije i poslednjipehar. Hanibal je poznavao samo pobedu, a i poraz je okusio;poznavaojesamotrijumf,asadaće,evo,upoznati itamubekstva.Janebihbežaopred sudijamamojeotadžbine, aliHanibalnemožedapadne u ruke svog smrtnog neprijatelja. Rim me živog nikad nećeuhvatiti!

-Narodtevoli,gospodaru,zaštosenepozovešnanarod?-Dobro ja toznam,mojverniNebuše.Znamotkuddolaziudarac

kojipogađaHanibala.Kadnisamimaodovoljnovojnika,reklisumidaih sam stvorim... kad je Kartagini ponestalo novca, tražili su odHanibaladapopravidržavnefinansije.Odgovoriosam:„Kojezaradionamomratu,nekaiplati!”VelikašiKartaginesumoralidavrateonoštosuoteli izdržavneblagajne.NarodjenatopljeskaoHanibalu,alisu me patriciji denuncirali pred Rimom, prikazujući me kaozaverenika,opasnogpomir.

-Narodsvetozna;sazovigaitvojićeneprijateljibitipobeđeni.Hanibalodmahnuglavom:-Hanibalvodiratprotivneprijatelja,alineiprotivsvojihgrađana.

Javolimratnaotvorenombojištu,aline igrađanskirat.Suvišebisekrvi prolilo ulicama, a zatim bi došli Rimljani. Ne, Hanibal treba daodesam!

Trebalo je da on, kao kakav begunac, po mrkloj noći, ode izotadžbine za koju je želeo da bude velika, koju je svojim sjajnim

270

pobedamaličnoučiniovelikom,trebalojedaodeon,kojijezadobroKartagine žvrtvovao samog sebe, svoju mladost, najdublja svojaosećanja.Trebalojedaodeon,kojinijeupoznaoljubav,kojinijeznaoštaznačiutehaporodice, ljubavdece,blagostanje, iliodmor.Trebaloje da ode on, koji je već godinama živeo život bez sna, od najranijesvojemladosti,kada jesvakidečaksrećan...aliHanibalnijeznaoštaznačidetinjstvo...

Udobakadadeteuživaumajčinommilovanju,onjesavojnicimadelioteškoćelogorskogživota,spavaopodšatorominatvrdojzemlji,marširaokaoobičanvojniksaostalimvojnicima,postudenojzimiizavremesunčanežege,nosiogrubesandale,prostovojničkoodelo,ipokiši,iposnegu.

Nijeniprimetiokadasusenjegovismeđidečačkiuvojcipretvoriliunakostrešenukosu;niprimetionijekakojetakosapočeladasedi,kakojenjegovoliceizgubiloružičastubojui,poputzemljeuavgustu,izgorelo od sunca, kako sumu lice izbrazdale bore; nije ni primetiokako je ostario, a da nije ni upoznao šta znači život, osim jauka iposlednjih ropaca boraca koji umiru; nije ni primetio kako nalivadamacvetacveće,osimkadaserumeniodkrvi.

Nije imaoniprijatelja,niti saveznika, anibranioca.Okonjega jevladalosamolicemerstvo,neprijateljstvo,izdaja.

Nije se sećao otadžbine, osim po imenu; video ju je, i nije jeprepoznao;našaojesvojesugrađane,aligaoninisuprepoznali;vratiose inašaograduagoniji;pružiomuruku,alinijebiou stanjudagapodigne;pokušaodagapovratiuživot,alijebioprisiljendabeži,kaokakavprognanik.SvejetobioHanibal.

AristokratijaKartaginese,ugroženihinteresa,nijestideladatražiintervencijuRimaidenunciranajboljegameđusvojimsinovima.

Bila jemrklanočkada jeHanibal,preobučenu trgovca izTira,upratnjivernogNebuha,izlazečikroztajnavratanapustiosvojevrtove.Koračajući usamljenom stazom, spustili su se u donji grad, zaobišlipristanište i dočepali se palmika Kubija El Hobsija, koji se protezaosvedoElBahira,velikogjezerauzčijuseobaluprotezaogradTunis.

Nije bila retkost da karavani krenu još u prvim noćnim satima,kakobi kasnije izbegli da ih sunce zateknenaputu.Nebuh je zaistaračunaonatodaćesepridružitidrugimvodičimakamilakojisuokoponoći izlazili kroz kapije Tanita i upućivali se prema istoku.

271

Međutim, kada su dva lažna trgovca stigla do palmika, zatekoše tukamileikonjezanjihspremne,alineibilokojidrugikaravankojijetrebalodanaputkrene.

- Ovo me brine - rekao je verni sluga - ovde je noću uglavnomveomabučno,uvekimapunoiljudi,iživotinja.

-Moždasmominoćasprvi-kratkojerekaoHanibal.Ipak, izgledalo je da su čak i vodiči iznenađeni što tu baš nikog

drugognema.JedanodnjihprišaojeNebuhu:-ČuosamkakokažudasesadneizlazilakoizKartagine.-Azašto?-upitaojeHanibal.- Ne znam, gospodaru. Znam samo da su straže na kapijama

udvostručene.-Nas, u svakom slučaju, nemoguda zadrže.Nije izdatonikakvo

novonaređenje.Malikaravanjekrenuoi,posleizvesnogvremena,stigaodokapije

Tanita.-Stoj!Kostevi?-uzviknuojestarešinastraže,istupajućiprednjih.-TrgovciizTira-odgovoriojeNebuh-papirisunamispravni.-Pokažite.Vojnik jepri svetlosti fenjerapregledao ispravu i pažijivo ispitao

oznakeipečat,azatimupitao:-Kojevašstarešina?-BogatitrgovacElNabubizTira.-Gospodaru,tvojapropusnicanijepotpuna.Nedostajesiglasufeta.- Otkad to sufeti potpisuju propusnice za karavane? - upitao je

Hanibal,stojećiusenci.- Od danas, gospodaru. Dobili smo takvo naređenje na svim

gradskimkapijama.- Ja na svaki način moram da otputujem. Kada su mi izdavali

dozvolu,nikominijeništarekaootojnovojnaredbi.-Jamorampoštovatinaredbu.Tvojapropusnicanevredi.Hanibal je tad hitro pristupio vojniku i spustio kapuljaču,

otkrivajućipritomobrazeiprisvetlostifenjerapokazajućimulice.- Poznaješ li me, centurione Hamilkare? - upitao je tiho,

zapovedničkimglasom.Centurionustuknu:-Ti,gospodaru?!

272

-Jasam.TisibiosamnompodSaguntom,centurione.BiosiranjenkodTrebijeikodKane.Dobrotepoznajem.

-O,da...-centurionovglasjezadrhtao-tisi,gospodaru,znaosvanašaimena.

-Jamoramsmestadaprođemkroztukapiju,razumešli?-Gospodaru...-Otvorije!-Tizahtevašmojživot.-Tačno!Azartiganisamtražiousvakojbici?Centurionsažeglavu.- U pravu si, gospodaru - tiho je rekao i zatim se obratio

stražarima,kojisunepomičnostajaliporedkapije.-Ej,otvorite!Zaškripale su šarke na velikoj kapiji. Onda su, jedan za drugim

prošlikonji,potomikamile.PoslednjijeprošaoHanibal.-UzmiisećajseHanibala!VeteranosetikakomunaprstdesnerukeHanibalnamačeprsten.-Nekatebogovičuvaju,gospodaru!-brzojerekao.Konjisu jurilidužmoreuza.Sdesnestraneseosećalokakomore

snažnodiše.HanibaliNebuhsustiglisučelokaravana.-Miidemougalopunapred.UzorućemosenaćiuNeapolisu.Ako

mi ne budemo tamo, produžite za Hadrumetum - rekao je Nebuhglavnomvodiču.

-Ugalopu!-povikaojeHanibal.-Poštosmosačuvalislobodu,nijesveizgubljeno.Dalisisepobrinuozaodmornekonje?

- Jesam, gospodaru, naći ćemo ih u Neferisu, u Neapolisu iAirodisiju.

-PrekosutrazorommoramostićiuHandrumet.- Stići ćemo, gospodaru, samo ako izdržiš toliko sati jahanja u

galopu.-Izdržaćuidvostruko,akotreba!Begunci sumogli biti spokojni više sati. ZahvaljujućiHanibalovoj

predostrožnosti,progoniteljisutekmnogokasnijetokomdanamoglisaznatidaonnijevišeusvomdvorcu.Ukolikobinamerilidapođuzanjim, bili bi oni, u odnosunaHanibala i njegovog vernogNebuha, uzakašnjenjuodnajmanjedesetsati.

Ali, niko nije pošao u poteru za beguncima pa su oni, sledećegdanauzoru,bilivećnadomakuHadrumetuma.Tamo,uprostranom

273

zalivu,jednajeliburnikakrstarilapučinom.Signaliziralisu.Obalisepribližiočamac,aneštokasnijeHanibalje

kročionogomnalađukojajeplovilapodoznakamagradaTira.-Kuda,gospodaru,želišdateodvežem?-upitaojegospodarlađe,

saginjućikolenopredHanibalom.-UTir!-narediHamilkarovsin.

***

Ponovo su se našli licem u lice. Ali, sada ne više onako kao uravniciZame,doksuihnjihovearmijećutećiokruživale,doksubilinaoprezu,i jedanpremadrugomnepoverljivizbogonogaštojetrebaloda čuju i kažu, već na prostranoj verandi, pod senkom palmi ilibanskogkedra,uzžuborvodeiveselocvrkutanjeptica.Licemulice:ScipioniHanibal.

Razgovarali sukaodvadobra ratnadruga,bez srdžbe, vedro i, svremena na vreme, široko se osmehujući, uz međusobnorazumevanje.

Sada je i Hanibal govorio latinski. Nije se usudio da to čini uprisustvucelerimskevojske,plašiosedabinjegovrogobatnilatinskiistrani izgovormogao izazvatipodsmehkodonihkojisugaslušali.Asada, kada su bili sami, te bojazni nije više bilo, činilo se čak jeHanibaluprilično lakodagovori latinski, iako jegovoriokoristećiseonim južnjačkim akcentom na koji je navikao za vreme odmora uKapui.

Razgovarali su sedeći u raskošnom kraljevskom dvorcu azijskogkralja,onogsirskogAntiohaIIIkojisezanosiosnovimadaćesemoćitakmičiti u junačkim delima sa Kserksom, Darijem i Aleksandrom.Pretećimu, Rimljani su se pojavili u Egejskommoru. Nisumogli daostanu ravnodušni. Antioh je, u svojstvu ratnog savetnika, iz Tirapozvao odbeglog Hanibala. Osmehujući se, Scipion i Hanibal su sesamo gledali. Diplomatska misija koju su Rimljani uputili Antiohu,donela jeslaberezultate.Kralja jezaslepljivalaambicija,Hanibalovoprisustvočinilogaoholim,pomisaonainvazijuGrčkeopijala.

- Čemu se nadaš od Antioha, o, Hanibale? - govorio je Scipion,osmehujućise. -Zar tenisupoučilezgode inezgodekraljevaPersijekoji su imali goleme armije, ali su ih ipak pobedili malobrojni, alihrabrivojnici?

274

-Hanibalnijebiosnjima.-AliHanibalnemasasobomnisvojevojskesaTrazimenaiKane.

ZarmislišdaoviAzijativredekolikoitvojiNumiđani,tvojiIberi,tvojiKartaginjani?

-Azar iminepripadamoazijskomplemenu?Čuvaj se, Scipione:igra izmeđumene i Rima još nije završena. Ja ću ponovo prodreti uItaliju.

-Naćićešmenasvomputu.-Izvukaosampoukuizgrešakakojesamčinio.Nećuihponoviti.-ZaslepljujetemržnjapremaRimu.Zaštoneuživašumiru?- Nikad nisam znao šta znači mir, a sada je suviše kasno da to

saznam.DoklegodHanibalživi,Rimnećespavatimirnimsnom.- Možda, ali ni ti nećeš mirno spavati. Ti zavaravaš Antioha, a

Antioh tebe. Raspao se savez o kome si sanjao. Ptolomej EgipatskiostajeveranRimu,samoseFilipMakedonskidaoubediti,alismogami potukli kod Kinoskefale. Ovi varvarski narodi izbaciće na bojnopoljegolemuvojsku,poputDarijeveiKserksove,alićeimsudbinabitiista.IzazvalistepobunuInsubraiBojauPadanskojniziji,alisamihjapobedio.

Hanibaljeslušaoneneštopreteranozainteresovan.Bilojenjemudobro poznato da je u Rimu i Scipionova zvezda počela da bledi.Zavistinezahvalnostupropastilesuvremenomnekadašnjegidolakojijeodbiobožanskepočasti, koji jeodbiodiktatorskuvlast idoživotnikonzulat.Nakonzularnimizborimanjegovajestrankapobeđena,takodapolubratPublijaKornelijanijebioizabran.Sadasumupoveravaliraznediplomatskemisije,kakobinatajnačinumanjiliogorčenjekojejeosećaopobednikZame.

- A šta si ti dobio od svojih pobeda? - upitao je zatim tihoHamilkarovsin.

- Ono što se obično dobija, ali ja zbog toga ipak ne zaboravljamotadžbinu. Eh, dobro znaš, između Rima i Kartagine nema razlike,ljudisusvudaisti,alijanemislimnasebe.

Vojskovođe zaćutaše. Obojica se u tom trenutku prisetiše svojeprošlosti.Usuštini,njihovisuživotibilijednaki,bilajetopotpunoistaparabola: trijumfalan uspon, beskrajne hvale, nuđenje božanskihpočasti,azatimpad:zavist,nerazumevanje,nezahvalnost.Otadžbina,da otadžbina... S jedne strane Rim, a s druge Kartagina... a, zatim, i

275

ličniponoskojisvepotiskuje:sećanjenapobede,nezadovoljenaželjazausponomislavom.

-Koje,potvommišljenju,bionajvećivojskovođasvihvremena?-zapitaojenajednomScipion.

Hanibal se trgao.Možda je u tom trenutku i sam sebi postavljaoistopitanje.

-Aleksandar-odgovoriojesazanosom-kojijesmalimsnagamapobediomnogevelikevojske idošaosvedonasamkrajsveta,dabitamopresadiogrčkucivilizaciju.

-Akogapostavljašnadrugomesto?-Pira, jer je izmislionovemetodeborbe,prodrouItaliju i,poput

mene,doveoRimuopasnost.-Anatrećemesto?-nastaviojeScipion.-Sebe.-AdasimepobediokodZame?-rekaojeScipion,smešećise.-Ondabihsebepostavionaprvomesto.Ponovojezavladaloćutanje,aondaHanibalproduži. Izgledalo je

kaodaželidadoznaštaonjemumislinjegovnekadašnjineprijatelj.-Recimi,o,Scipione,štasipomislioomenionogadanakadasam

uravnicikodZamezatražiodarazgovaramo?-Pomisliosamdajetvojasudbinazapečaćena.Janebihtražioda

razgovaramsaHanibalom.-Alisedanasnalazišumojojsituaciji.DošaosidaubedišAntioha

datrebasačuvatimir.Zaštotražišmir?-JanisamuratusaAntiohom.Rimjetekizašaoizjednogdugogi

mučnogrataihteobidaizbegnedrugirat, iakojesiguranupobedu.Hanibale,napustiovogpraznogiambicioznogKreza.

Hanibalsepodigaoisvomeprotivnikupružioruku.- Neka nam bogovi dozvole, o, Scipione, da se ponovo nađemo

licemulicenabojnimpoljimaTesalije.HanibalćesesmirititekkadabudeizbrisanasramotaZame.

***

-Jošjedan,poslednjiuslov.Blediiizobličeni,uprlisuAntiohoviizaslanicipogleduAfrikanca.

Scipion ih je posmatrao sa onom svojom vedrom čvrstinom, koja jetakočestoizazivaladivljenjeipoštovanjeokoline.

276

-Atoje?-upitaojevođaizaslanstva.-DanamizručiteHanibala.Scipion je te reči izgovorio sa priličnim naporom, kao da se pre

togadvoumio.Izaslanicinisuodgovorili.Savetovalisusepogledima.- Želeli ste rat po svaku cenu - nastavio je Scipion - bili ste

pobeđeniuGrčkoj,uMagneziji,uMalojAziji.Našese legijenalazeuSardu. Hoćete li da spasete teritoriju vaše otadžbine, ili da sveizgubite?Promislite!

-Gospodaru,tisipobedio-odgovoriojeizaslanik-imismo,iakonamsesrcecepalo,pristalinajakoteškeuslove:daispraznimoMaluAziju, da povučemo vojsku s one strane Taura, da isplatimo ratnuodštetu od petnaest hiljada talenata, da kao taoce izručimo desetčlanova kraljevske porodice... ali nas poslednji uslov koji sadapostavljaš,ponižava:zardapredamojednoggosta?Nikada!

-ZartolikovoliteHanibala?Štavamjepomoglonjegovoprisustvo,kadasenisteusudiličaknidamupoveriteneposrednozapovedništvonad vašim vojskama? Zar mislite da se bitke mogu izvojevatisavetima?

-Gospodaru,tražiodnassveštohoćeš,alinetražigosta,slavnogpobeđenogherojakogaiticenišipoštuješ.

- Ja ovde ne govorim u skladu sa svojim ličnim osečanjima. Rimzahtevadamuseizručinjegovsmrtnineprijatelj,damuseizručionajkoji, stojeći u senci pošto više ne sme da se otvoreno bori, sklapasavezeprotivRima,budinepoverenje,izazivaratove,pravisvakojakesmetnje.Ovomtajnomratumržnjeiosvetevaljastatinaput.ZatomitražimodanamizručiteHanibala!

-Ondagauzmisilom,alinasnesramoti.Scipionjedugozamišljenoćutao.Zatimjepodigaoglavu:-Prihvatatelisveostaleuslove?-Ucelosti.- Dobro. Recite Kralju Kraljeva da Rim ne traži ni osvetu, niti

aneksiju teritorije; Mala Azija če biti podeljena u nezavisne države.Teritorija s one strane Taura ostaće Antiohu. Gde se sada nalaziHanibal?

-Gospodaru,zaštotonaspitaš?-Bezumnici!KakodauhvatimHanibalaakosenalaziunekomod

277

vašihgradova?Zarnismosklopiliprimirje?-Istinaje,Scipione.HanibalsenalaziuSardu.-Dobro.Sadaiditeirecitevašemkraljudaćemirbitipotpisančim

njegovetrupepređuTaur.Kada se vratio u logor, Scipion je pozvao svog najpoverljivijeg i

najbržegglasnika.- Moraš otići u Sard i stići tamo sutra pre zore. Odnećeš jedno

pismo.Seo je za svoj poljski sto i najednom papirusu brzo ispisao

nekolikoreći.Pismojeglasilo:

PublijeKornelijeScipionpozdravljaHanibalaBarku.Pobedonosne rimske legije logoruju uMagneziji; sutra će stići

pod zidine Sarda. Ja smatram da Krit predstavlja izvanrednomestozaodmorpremorenogratnika.Vale.

Scipion.

-OtićićešuSard,ukraljevskidvorac, ipredatiovopismourukevelikogHanibala.Idiineštedikonje.

278

XXII

DVORACSASEDAMKAPIJA

Toga dana su na dvoru kralja Pruzije održavane svečaneaudijencije;stizalaraznaizaslanstva.

Možda je to bilo u predvečerje rata. Iz Pergama su stizaleuznemirujuće vesti. Kralj Eumen, sin veličanstvenog kralja Atale,ogorčen zbog poraza koji je pretrpeo u Makedoniji u borbi protivFilipa, sanjao je o odmazdi uz pomoć Rimljana i vrzmao se okogranicaBitinije.

Pošto je pobedio kralja Antioha, Rim je sve otvorenije zauzimaopreteći stav u Maloj Aziji. Najpre ju je podelio u sedam prividnonezavisnihdržavakojesu,zapravo,bilerimskivazali, takoda jevećsutradan čitava Azijamogla da potpadne pod rimsku vlast. Tamo, utom gradu Scipiona, nisu zaboravili da je Pruzija bio šurak Filipa V.Makedonskog.RimjeraspirivaonesloguuPergamu.Rimskelegijesuse nalazile s ove strane Helesponta, tako da je Pruzija zabrinutogledao na onih sedam država koje su svojim kandžama stiskaleBitiniju.AsvetojejošvišeuznemiravaloPruziju,otkakojeAntiohovamoć oslabila, a u Grčkoj, avaj, sve više nestajalo one nekadašnjehrabrosti,kojajeuAleksandrovimjunačkimpodvizimadoživelasvojposlednjiblesak.

-NekauđuizaslaniciPergama!Ušlisugovornicikojisu,sudećipogizdavomiponositomizgledu,

bili u svemu dostojni velikih tradicija kralja Atale. Ušli sudostojanstveno i svečano, razmećući se svojom azijskom raskoši,blistajućizlatomišepurećiseupurpurnimodorama.

Velika je bila razlika između te raskoši i one otmene elegancijeizaslanika Rima kojima je bila dovoljna njihova, kao sneg belaplatnenatoga.

Pruzijajedaoznak.Prvigovornikjepočeodagovori.

279

-Eumen,mojgospodar,KraljKraljeva...- Još jedanKraljKraljeva - tiho jeprokomentarisaokraljPruzija,

alinetolikotihodagadruginebimogličuti,takodasuseizaslanicizbunjenotrgli.-...Madabivećmoralobitijasnodatatitulanedonosisreću!...

- ....Pošto je na svemoguće načine nastojao da održimir, uputionasjektebi,kraljuPruzija,davidinameravašli,ikako,daispoštuješmirovneugovore.Tinagranicamagomilaštrupe...

-Ada li jekraljEumensvojeraspustio? - ironično jeupitaokraljPruzija.

- On je samo jako oprezan, a ti si agresivan. Naš kralj nijezaboravio da si ga ti napao s leda, dok je on vodio odbrambeni ratprotivkraljaFilipa...

-Bratamoježene-prekinuogajePruzija.-NekakraljEumennezaboravidamojivojnicinagranicamaštitemojuzemlju,kaoinjegovinjegovu.

-Eumenjeubeđendati,o,Pruzija,nemašnamerudaodržišmir.Tikuješzaveru.

- A vi kujete zaveru zajedno sa Rimljanima! - žestoko ga jeprekinuokraljBitinije.

- A ti si u svoju državu primio čoveka koji je bio najogorčenijineprijatelj Rima. Hoću da kažem, Hanibala iz Kartagine. Da li jeHanibalelemenatmira?

-Onjevelikiprognanik,zamoliomejezautočištei jasammugadao.

-Da,utočištedabipoveorat.TakvoistoutočišteonjetražioiodAntioha.Tajčovekjeoličenjerata:magdepostojalanekavojskakojujemogućnopovesti u borbuprotivRima,Hanibal će se boriti. On jepolagaonadeuAntiohovuvojsku,baškaoiuPtolomejevu,onakokaoštosadapolažeutvoju.Bio jekobanpoKartaginu,poPtolomeja,poAntioha,asadćebitikobanipotebe.

Pruzijajeslušaonamrgođen,ćutke.Govornik je bio vrlo ubedljiv, govorio je biranim rečima,

argumentujućionoštogovori, iznosio jenepobitnu istinu, takoda jekraljBitinijebiopotresen.

-Čemusenadaš?-nastaviojegovornik,kogajeovoćutanje,ovajnemir, ohrabrio. - Zar misliš da će se Rim uplašiti već od samog

280

Hanibalovogprisustva,daćenjegovoprisustvouplašitimogakralja?Akogazadržišusvojojdržavi,Hanibalćetidonetinesreću.

- On je moj gost. Zar hoćeš da ga proteram? Šta bi uradio kraljEumen,dagajeHanibalzamoliozaazil?

- Savetovao bi mu da ostane miran na Kritu, ili u Tiru, i da sepotrudi da na njega zaborave. Ja ne poričem da Hanibal nije velikivojskovođa,aliondonosinesrećuonomekomusepribliži.Onsobomnosi rat, pokolj, neslogu. Čak su ga i njegovi sugrađani moraliproterati.

-Ali,štati,ustvari,tražiš?-Lojalnost.Akozaista,kako tvrdiš,hoćešmir,pokaži tonadelu.

Ako hoćeš rat, objavi ga, ali otvoreno. Samo, ne zaboravi jedno:zaratišliprotivPergama,zaratiosiiprotivRima.NezaboravidaseuAzijinalazerimske legije,nezaboravidakraljEumendanasodtebetraži da proteraš Hanibala, ali da bi to isto, samo služeći se drugimargumentima,mogaodazatražiikonzulFlaminin.Asad,štadakažemmomekralju?

Pruzijajeizgledaobled,kaodajeoklevao.Izaslanikoviargumentibudilisuunjemubojazankojujepotajnovećosećao.Njegovodgovorbiojeodgovorčovekakojisebašinesnalazi,ineznaštabiuradio.

-RećićeškraljuEumenudajanjega,ukolikoonmenenenapadne,sigurno neću napasti, reći ćeš mu da će uskoro dobiti moje pismo.Zbogom!

Kadasuotišli izaslaniciPergama,Pruzijajedugoostaozamišljen,a njegovi dvorani se nisu usuđivali damu smetaju. Zatim je polakopodigaoglavuirasejanookosebepogledao.

-Kojoščekadabudeprimljenuaudijenciju?- Hanibal, o, kralju, zatim izaslanici kralja Antioha, izaslanici

Makedonije,izaslaniciKrita...-Uvedimakedonskegovornike.-Hanibalnestrpljivočekadagaprimiš.-Nekasestrpi,inekanezaboravidanikadnijebiokralj.Izaslanstva su se redala, sve dosadnija jedno od drugog. Kralj

Pruzijajeravnodušnoslušao,akozna,moždainijeslušaotedugačkegovore prepune optužbi i prigovora, u kojima su govornici izlagalisvojagledištaorazmiricama,ugovorima, trgovini,savezima.ŽalilisusedajePergamuPontuEuksinunapaonalađekraljaFilipa,adaflota

281

Bitinije to nije sprečila; da na Kritu već duže vreme nema robe izAzije. Potrebne su im svilene tkanine, orijentalno voće, fazani,naročito fazani! Zar se u državi kralja Pruzije ne gaje te božanskeptice,čuvenijeodpticaiznekadašnjeKolhide?

Glasom koji je izražavao pravu dosadu, Pruzija je kao kroz sanodgovarao:

- Moje lađe ne mogu dospeti na sve strane! Žalite se kraljuEumenu, a nemeni. U redu, što se tiče fazana. Dobićete ih kroz trinedelje.

- Kralju Pruzija, kralj Antioh te podseća da je prošlo već šestmeseci kako mu nisi odgovorio u vezi sa onim projektom oofanzivnomidefanzivnomsavezu.

- Neka kralj Antioh misli na mir. Nije za njega sada vreme daratuje.Kojoščeka?

-Hanibal,kojijevećpostaonestrpljiv,zatim,tujeprefekttrgovacaizNikomedije,kaoistarešinamoreplovacaizTira.

-Nekauđutrgovci.-Hanibaljenestrpljiv,o,kralju...- Neka se strpi. Vojskovođa koji ne ume da bude strpljiv, neće

nikadpobediti!Ušlisutrgovci,iušlipotommoreplovci,izredaličitavnizprigovora

iprotesta:porezinarobusuvisoki,poljodelcisudobilipopust,tražegaioni.UTirusežalilidatrgovinasBitinijomvišenijenavisinikaošto je bila nekada. Zašto su kupovali tkanine iz Smirne, umesto izFenikije? Zašto više od njih ne traže ni fino platno, niti purpur, većuzimajurazneimitacijesaKritakojesumnogološijegkvaliteta?Zaštouvoze iz Egipta vaze i svakojake zlatne predmete, kada bi ih iz Tiramoglidobitiupolacene?

Audijencijaseotegla,kraljzadremao.Odgovorineodređeni,ililičenaodgovorečovekakojineshvataštaseodnjegatraži.

- Kralj Pruzija misli samo na rat - šaputali su izaslanici dok suodlazili.

-Kojoščeka?-Hanibal.-Dalijenestrpljiv?-Ćuti,kralju.-E,ondanekauđe.

282

Hanibal je ušao i zaustavio se na pragu, iznenađen onompreteranomraskošikakvunijevideoniuKartagini,nitiuSardu.Tajmalikraljkojigajepustiodasatimačekaupredsoblju,hteojedagaopsenisjajemsvogzlataisvojimmermerom.

-Štazahtevaš,o,Hanibale?-Daradim.Hanibalnemožedazarđazbognerada.-Znam,tiželišdaratuješ...dauvekratuješ.-Zarmenisizatozvao?-Neznam...datiomogućimdaseodmoriš,datiukažempočastina

svomdvoru,eto,zatosamtezvao.ZarHanibalunijepotrebanodmor?-DokRimdiše,janećumoćidaseodmorim.-Kadsibiopodnjegovimzidinama,Rimnijedisao.Kakosenadaš

daćešgasadaugušiti,kadasenalazištolikodaleko?- Ja samo želim da on nikada nema mira. Zar mi nisi obećao

zapovedništvonadtvojomvojskom?-Da,aliprotivEumena,kraljaPergama,aneprotivRima.-EumenjeprijateljRimaimenijetodovoljno.-Dalisenadašpobedi?-Da,akomidašneograničenuvlast.Iznenađentimzahtevom,Pruzijasetrgao:-Neograničenavlastpripadasamomeni.Hoćešlidapostaneškralj

Bitinije?-Jasamoželimdabudemkraljsvojihvojnika;davodimratprema

svojimplanovima,sasredstvimakojasumipotrebna,idasenikonemeša,damenikoutomenesprečava.Jahoću,akobudepotrebno,dareorganizujemtvojuvojsku,izmenimkomandnisastaviodredimnovevojnestarešine.Samotakomogupobediti.

-Štaprigovarašmojojvojsci?- Ono što sam već prigovorio Antiohu: nedostatak discipline,

nepovezanost među jedinicama, nedovoljna uvežbanost vojnika.Moraju očvrsnuti, takodapodnesu svenevolje, da budu spremni naodricanje,damoguizdržatinapore,daseneboreoslanjajućisesamona to koliko ih ima. Takvo shvatanje je već upropastilo onemnogobrojneDarijeve,KserksoveiKrezovelegije.HoćuvojskusličnuvojsciAleksandraVelikog.

Pruzijineočisuzablistale,njegovoumornolicejeponovooživelo:- Istina... tigovoriškaonekibog.Da,da, tobibilavojskakaošto

283

samsanjao:Aleksandrovavojska!-Kadareorganizujemtvojuvojskupremasvojojzamisli,ondaćeš

videti,o,Pruzija,daimalavojskamožepobeditiogromnehorde.Rimje pobedio zahvaljujući povezanosti vojnika, njihovoj trezvenosti,poretkuformacija.Kotikažedrukčije,varate. Japrezirembroj.KodKane sam imao dvadeset hiljada vojnika manje nego Varon i PauloEmilijepasam,ipak,pobediojersamimaosasobomvojnikeočvrsleudugimpohodima tokom tolikihgodina;upobedamakodZame imaosam deset hiljada vojnika više nego Scipion, ali sam na desnom ilevomkrilu,iuprvombojnomreduimaonovakekojesuminabrzinuuputili iz Kartagine. Moja najbolja konjica bila je tada na bojištimaItalije.Imaosam,istina,iprekaljenetrupe,aliumorneodneprekidnogratovanja koje, uz to, nisu osvežavane čitavih šesnaest godinaratovanja.Prematome,veteranisuvećbiliumorniodborbe,anovacijošnenaviknutinaborbu.EtozaštosamkodZamebiopobeđen!

Uzbuđenioduševljen,Pruzijajepomnoslušao.- Koliko mudrosti u tvojim rečima! Oprosti što ti dosad nisam

iskazivao počasti koje zaslužuješ. Da, sve ćeš dobiti! Poveravam tizapovedništvo nad svojom vojskom. Daj dobru lekciju Pergamu, aonda ćemo se pobrinuti da stvorimo vojsku koja će biti dostojna itebe, i mene, vojsku na koju će i sam Rim gledati sa poštovanjem...iako,janeželimdaratujemprotivRima.

-Netražimodtebetoliko.KadAzijabudejaka,Rimćestrepeti.Nezaboravidasamijaazijskogroda.

- To neću zaboraviti. Idi, dajem ti vrhovno zapovedništvo nadsvojom vojskom, reorganizuj je, učini da bude slična onoj koja jepobedila kod Kane i kod Trazimena, a onda ćemo gledati dalje...premaVelikojAziji.

-Imajpoverenjaibićešvelik.- Idi i živećeš u Nikomediji, sa istim počastima koje se ukazuju

članovima kraljevske porodice. Na brežuljku koji je okrenut premazalivunalazisekula,nekadkraljevskidvoracnašihotaca,poznatpodimenomSedmovratekule.Bićetotvojarezidencijaitvojdvorac.

ČimjeHanibalizašao,ustaojeikraljPruzija,najednomumoran.-Kakvabeskrajnaaudijencija!-rekaojesvomprvomdoglavniku,

koji jestajaotikuznjega.- Ikolikodogađajazatakomalovremena!Zar ti se ne čini, o, Tarzije, da su Hanibalove reči otvorile novu

284

stranicuuistorijiBitinije?-Možda, gospodaru, ali neka bogovi daju da to ne bude stranica

ispisanakrvlju.- Hanibal je veliki. Samo ako u njega budemo imali potpuno

poverenje,postićićemovelikestvari.Eumenjepropao.-IzaEumenastojiRim.-AliseizanasnalaziAzija.Rimjedaleko.Doglavnikseosmehnuo:-Nijetakodaleko,gospodaru,čimsenjegovizaslanikvećnalaziu

kraljevomdvorcu.-Štahoćešdakažeš?- Da je ovog časa iz Nikomedije stigao Tit Kvintije Flaminin,

pobednikkodKinoskefale.NaPruzijinomlicusepojavioizrazzaprepašćenja:-Uimebogova!Sasvojimlegijama?-Zasadsamokaoizaslanik.Tražidagaprimiš.Pruzijajedigaorukeputneba.- Bogovi! Još jedna audijencija. Umoran sam... već je vreme za

gozbu...- Ne smemo vratiti rimskog izaslanika. Znaš dobro kakvi su

Rimljani.- O, bogovi, znam vrlo dobro! Neka, dakle, uđe konzul i neka

bogovidajudaonnebudeglasniknesreće.Ušao je Flaminin, zaustavljajući se na izvesnom odstojanju od

prestola, lakim pokretom izražavajući poštovanje. Osvrnuo seunaokolo.

-TaovdejebioHanibal,zarne,kralju?Bled,alimiran,Pruzijajeodgovorio:-Svimajepoznatodajeonmojgost.- On će zapovedati tvojom vojskom u predstojećem ratu protiv

Pergama.Neporiči:zaočiiušiRimanemazidina!-AkomekraljEumennapadne,svakakoćusebraniti!-NezaboravidaizakraljaEumenastojerimskelegijeidaćeRim

svakogakoposleAntiohovaslučajapokušada izazovenemiruAziji,smatratisvojimneprijateljem.

Pruzija se uhvatio za glavu, praveći se kao da je pao u dubokoočajanje:

285

-O,bogovi!O,bogovi!Zarjanemampravočaknidabranimsvojudržavu?!

-NikotenećenapastiakoostanešveransavezusRimom.-Azarganisampoštovao?Zarnismobilivašiodanisaveznici,kad

jemojotacnapaosleđakraljaAtaluuMakedoniji?ZarjanisamostaoneutralanuvašemratuprotivAntioha?Zašto,o,konzule,sadgovorišsamnomtakogrubo?

-TisidaoutočišteHanibalu.-Onjemojgost...prognanik...-Onjeneprijateljcelogsveta.Hanibal jekugaljudskogroda.Tek

što se ugasi jedan požar, on raspiruje drugi. On zna samo za glasmržnje.AkoštitišHanibala,vređašRim.

-Aštazahtevaš?-Danamgapredaš.Antiohmujepomogaodapobegne... ili jeto,

možda, bila nerazumna velikodušnost Scipionova. Sada je Scipionmrtav:njegovneprijateljnesmedaganadživi!

-VelišdajeumrovelikiScipion?- Da, i to jadno: optužili su ga i gnev na njega bacili nezahvalni

sugrađani,alitonijeumanjilonjegovuslavu,aHanibalćebitidostojnažrtvapokajnicazaScipionovsprovod.

-Zarhoćetedagaubijete?TaonjevelikikaoiScipion.-Samoćemomuonemogućitidananosištetu.Njegovotamnovanje

bićedostojnonjegoveveličine.-Nezahtevajdatigasvojinirukamapredam.- Za to su i moje ruke dovoljne, osim ako ne tražiš da po njega

dođemsalegijamaizTrakije.Pruzijajedubokouzdahnuo:-Jaustupamprednasiljem.Nemojmesramotiti.Janeznamštaćeš

ti uraditi. Hanibalova rezidencija nalazi se u „Sedmovratoj kuli”.Drugonemamštadakažem.UbediRim,o,konzule,dasammuodanidušomitelom.

***

-Nebuše...-Gospodaru.- Znaš li šta sam razmišljao u ovom trenutku? Da sam tek sada

svestantogadačovekuopštenepostoji.

286

-Aštasmoondami,o,gospodaru?-Dečaci.Misezavaravamodapostajemosvestariji idarastemo,

ali ostajemo, u stvari, isti kakvi smo bili u detinjstvu. Mi samopridajemo izvesnu ozbiljnost svojim igrama, to je sve, ali su onepotpunoistekaoiigredečaka.Radisesamoojednojnijansi,Nebuše,omaskiozbiljnosti,aizatogaostajeuvekistolicedečaka.

-Adaliinašadušaostajedušadečaka,gospodaru?-Pogotovuduša.Mimislimodastvaramoneštoveliko,ogromno,

besmrtno.Atoje,zapravo,samoistadečačkaigra,samoigrauvećemstilu.Kadradimoneštorđavo,kadapričinjavamozlonašimbližnjima,miu tounosimo luduozbiljnost, ali akobliže razmotrišonoštosmouradili,uviđašdasmosvetouradiliizprkosa,kaoi„onda”.

-Imenisečinidajetako.Alijeratozbiljnastvar,gospodaru.-Nijeništaozbiljnijiodostalogštoradimo.Ozbiljnijijesamozato

štouratuumirumnogiljudi.Doksmobilideca,bacalismozapaljenolišće na mravinjak pa je ginulo na hiljade mrava. Ja sam to kasnijevideoumnogovećemobimu,alijesvebiloisto:istipokreti,ististrah,isto sumanutobežanje, istemajke i hraniteljicekoje spasavaju svojudecu... Zatim dolazi odrasli dečak koji, kad završi igru, kaže: „Kakosamsedobroigrao!Sadasamumoran!”Iodeondadaseodmori.

-Značidasveštoradimo,nemasmisla.- Možda, a i veoma je glupo. Mravi ponovo grade svoj razoreni

mravinjak,miponovogradimonašegradove,azatimihopetrušimo,itako u beskonačnost, da bismo postigli... šta? Sreću, mir... tako barkažemo. Tako su, pre toliko hiljada godina, govorili naši pradedovi;takoćegovoriti inašadeca,poslemnogohiljadagodina: „Izvojujmojošovubitku,aondaćemosevratitikućamaiuživatiumiru.Višenećebitirata,tadaćemosebavitisamokorisnimradomupoljima,samodaizvojujemo još ovu bitku!” Koliko sam puta to isto rekao svojimvojnicima!Kolikosamseputa takozakleo ibogovima, i svimešto jenajsvetije! A vidiš li, o, Nebuše, u svemu tome je najčudnovatije štosamuonomtrenutkuisamutoverovao.

-Ali,dasipobedioRim,o,gospodaru...?-Tihoćešdakažeškako ja, da sampobedioRim, sadnebihbio

ovde i čekao u predsoblju na dvoru kralja Pruzije, ne bih postaovojskovođa-najamnik u službi tog malog azijskog vladara. Da sampobedio Rim, vratio bih se u Kartaginu trijumfalno, i tamo bi me

287

prozvalibožanskim,inaForumubipostavilimojestatue.Ali,kasnije?PreiliposledošaobidankadbinekouSenatuupitao:„ZartajHanibalmisli da zakoni za njega ne važe?Da li je on položio račun o novcukoji jeutrošiouItaliji?Dali jepoložioračunozadobijenomplenu,oonome što je opljačkao, o otkupima koji su mu isplaćeni?” Ja bihmoraodadođem,moraobihdaseopravdavam,odgovaram...azatimbijednog lepogdana,na izborimazaSenat, glasaliprotivmene... svetako,uželjizanečimnovim,jerljudimasvedojadi,sveihzamarai,nakraju, zasmeta im i onaj za koga kažu da je veliki. Nema sumnje,desilobimiseistoštosedesiloionomvelikodušnomScipionu,kojijemenepobedio.Umrojezapostavljenidalekoodotadžbinekojojnijehteodaustupičaknisvojpepeo.

-Nemožesestalnopobeđivati,gospodaru.- Eto, sad si rekao veliku istinu, o, Nebuše. Ne može se stalno

pobeđivati, ali čak i onda kada bismo stalno pobeđivali, konačnobismoshvatilidasmoizgubilinajvećubitku:bitkunašegživota.

-Neshvatam,gospodaru.- To semože shvatiti tek kada čovek stigne do krajnje granice i

zapitasedalije,zaista,izvojevaoonukonačnupobedukojujestalnopriželjkivao.Pobedazakojomsamjatežiobila jeuništenjeRima,alisesadpitamdalibitouništenjedonelomirisrećusvetu,ilibarmomegradu.UništitiRim,dokmojgraduveksvečini, i jošisadsvečinidasam sebe uništi! Mi uništavamo sami sebe, o, Nebuše. Mir, istina isrećanepripadajunama,većsamobogovima.

-Zartiveruješubogove,o,gospodaru?Oprostimiali,ovojeprviputdaja...

-Dačuješkakojaspominjembogove?Da,tojezatoštosamsadastigaodo krajnje granice o kojoj sam ti govorio, kadapočinjemodajasno vidimo, da vidimo bar zračak svetlosti koja će se kasnijenastavitiuvečnost.Hanibaljebezbožan,govorilose;HanibalismevaiBaala,iZevsa,isvebogovenaOlimpu.Tojeistina:krozceoživot, jasam verovao samo u jednog boga: u svoju volju, u volju jednogdečaka!Ali,uživotusvakogčovekadođetrenutakkadnekokojejačiodnjegakaže:„Dosta!”

-Akojeto,gospodaru?Dalibogovi,ilisudbina?- Nešto što neosporno postoji. To sam sve shvatio jutros, dok je

Hanibal, gospodar sveta, kao poslednji među moliocima, čekao u

288

predsobljudagaprimikraljPruzija.Utomtrenutkusamsagledaoceosvoj život, svoje bitke, pobede, svoje poraze. Postoji samo jedantrenutak,stalnomijegovorioMaarbal,propustišliga,ontisenikadavišenećevratiti.

-Teškojeuočititajtrenutak,gospodaru.Hanibaljepoložiorukunaglavusvogvernogslugeiosmehnuose.

To je sad bio pravi osmeh, a ne ona gorka bora, ona uobičajenaHanibalovagrimasa.

-Sadsirekaonajmudrijurečodsvihkojesmoizrekli.- Gospodaru... gospodaru... - Nebuh je, zaprepašćen i užasnut,

gledao preko ierase. Dok je pokazivo nešto što Hanibal nije mogaovideti,rukamujepodrhtavala.

-Dobro,štaje?-Vojnici,gospodaru.Uparkusenalazevojnici.Opkolilisukulu.-TojestražakojujedobrikraljPruzijadodelioHanibalu.-Ne,uimebogova!Tosurimskivojnici,gospodaru!JednimskokomHanibalsenašaonaterasiinagnuosedapogleda

napolje.Predvelikomkapijomkule,nepomični, stajali sudekurion inekolikolegionara.

-Rimljani.-prošaputaojeHanibal.-ZaruNikomedijiimarimskihvojnika?

Utomtrenutku,blediizbezumljen,ušaojeupravnikdvorca.-Spašavajse,gospodaru,tusurimskivojnicikojitetraže.Hanibalgamirnopogleda:-RimljaniugradukraljaPruzije?- Ti ne znaš... tek što je stigao konzul Flaminin, pobednik kod

Kinoskefale,kaorimskiizaslanik:zahtevadatepredamo.-Akralj?- A šta kralj može protiv Rima? Brzo. Požuri, gospodaru,možda

vojnicijošnisuzauzelisvekapije.Hanibalsemirnoobratisvomvernomslugi:-Idi,Nebuše,proveridalimeđusedamkapijaimanekakrozkoju

Hanibalmožeizaći?Nebuh je trkom izašao, aHanibal je ostao, i polako hodao gore-

doleposobi.- Šta bi ti, Aleksandre, uradio - čuo je upravnik kako je on tiho

šapatomupitao-dasutebeudvorcukraljaPoraneprijateljiopkolili?

289

Malokasnije,vratioseNebuhi-zastaonapragu.-Svesukapijezaposednute,gospodaru.- Onda, prijatelju, treba da pođemdrugim putem - sasvim nežno

izgovoriHanibal.-Konzulličnozahtevadatevidi-rečeupravnik.- Ja nisam ratni zarobljenik - mirno odgovori Hamilkarov sin. -

Hanibalanikonemožepovesti za svojim trijumfalnimkolima.To sumoglidauradesamoposleZame.

-Hoćešlidavidiškonzula?-Nejanjega,alion,akoželi,možedavidimene!Napravio je zapovednički pokret. Upravnik je izašao, a Nebuh

ostaonepomičan,napragu.-Gospodaru...ija?-Morambitisam.Idi.Hanibaljeseonaljupkustolicuodslonovekosti,kraljevpoklon,i

sa svoje leve ruke lagano skinuo veliki zlatni prsten sa amblemomKartagine.

- Ovo je jedini prijatelj koji je Hanibalu još ostao - reče jasno iglasno.

Otvorio je zatim udubljenje u kome je stajao dragulj i iz njegaizvadiomalo,smeđezrno.Nastolujestajalaamforapunamedovine.Hanibalnasumaloodtogaukristalnipehar,progutazrnoiotpivelikigutljaj. Zatim za trenutak upre pogled na dno pehara. Tamo je bilaurezanajednafigura,moždaradnekogveštogetrurškogstaklara.

- Jesi li ti to,Meduzo? - smešeći se, upitaHanibal. Zatimpopravinaboresvogogrtačaipoložirukenanaslonstolice.

-Asadasačekajmokonzula-prošaputa.

290

1 Kad se u staroj ratnoj terminologiji govori o minama i oartiljeriji,tonebitrebaloshvatatiusavremenomsmislu.Podminamase podrazumevaju potkopavanja koja su vršena u cilju obrušavanjazidina,apodartiljerijom,stareopsadnesprave.

2SlavaLuperku!3Bogovidajuznak!4Pustisnovi,dragimoj!5Božemoj!6 Sempronije pravi aluziju na dve čuvene invazije Gala, tokom

kojih su 390. godine pre naše ere bili pobeđeni na reci Aliji, blizuTibra,a225,godineprenašeerekodTalmoneuMaremi.

7RatnalađastarihGrkasapotriredavesala.8Keltskobožanstvo.9PetnaestidanpoprelaskuAlpa.10PredanjekažedajeHanibalvatromisirćetomrazdrobioliticu.11OdosnivanjaRima.12Mladinaoružanivojnici.13Nekabogovičuvajukonzule!14 Pulvinares su bili tepisima prekriveni ležajevi na koje su

postavljanilikovibogova.15Lectisterniasubiležrtvekodkojihsuokosvečanopostavljenog

stolanaležajevestavljalilikovebožanstava.16Nekabudesrećanipresrećan!17Nekanambogovipomognu!18Nekajesasrećom!19Rimskiprvosveštenik.20Sutraćesevideti.21Konzuli!Konzuli!Naposao,konzuli!22Drskostineznanje:eto,tojenarod!23Konzulaiznaroda!24Nekanasbogovisačuvaju!25Gdetibudešsutra,bićustobom.26Pozdravljamte,Scipione!27Zdravo,Hanibale!

291