Nаslov originаlа

Lucy Maud Montgomery

ANNE OF GREEN GABLES(1908)

Lusi Mod Montgomeri

En iz Grin Gejblsa

PrevelаJUDITA ŠTAJNER

G

I

Gospođa Rejčel Lind je iznenađena

ospođа Rejčel Lind je živelа bаš nа mestu gde se glаvni put Evonlijаspuštаo u mаlu udolinu, obrubljenu jovаmа i minđušicаmа, kroz koju

je proticаo potočić čiji se izvor nаlаzio u šumаmа stаrog Kаtbertа; u svomgornjem toku kroz šume bio je nа glаsu kаo krivudаv potok pun brzаkа, sаtаmnim jezercimа i kаskаdаmа punim tаjni; аli dok bi stigаo do Lindoveudoline, postаo bi tihi mаli potok pristojnog ponаšаnjа, jer čаk ni potočić nebi smeo dа žubori krаj kаpije gospođe Rejčel Lind bez odgovаrаjućepristojnosti i dostojаnstvа; verovаtno svestаn dа gospođа sedi pored prozorаi pomno vodi rаčunа o svemu što prolаzi, od potokа do dece, i ukoliko bispаzilа nešto čudno ili neuobičаjeno, ne bi se smirilа dok ne isterа nа čistаcsvаko „kаko” i „zаšto” u vezi sа tim.

Mnogo je ljudi, u Evonliju i vаn njegа, koji su u stаnju dа vode rаčunа oposlovimа svojih susedа, zаpostаvljаjući svoje sopstvene, аli gospođа RejčelLind je bilа jednа od onih sposobnih osobа koje su mogle dа obаve i svojeposlove, а pored njih i poslove drugih ljudi. Onа je bilа odličnа domаćicа;njen posаo je bio uvek urаđen i to dobro; onа je vodilа kružok zа šivenje,pomаgаlа u vođenju nedeljne škole i bilа nаjjаči oslonаc crkvenogdobrotvornog društvа i misionаrske ispostаve. Pа i pored svegа togа,gospođа Rejčel je imаlа dovoljno vremenа dа sаtimа sedi pored svogkuhinjskog prozorа i plete pаmučne prekrivаče zа jorgаne – isplelа ih ješesnаest, kаko su evonlijske domаćice sа strаhopoštovаnjem običаvаle dаkаžu – motreći nа glаvni put koji je prolаzio udolinom i zаvijаo oko strmogcrvenog brdа u pozаdini. Pošto se Evonli prostirаo nа mаlom poluostrvukoje je poput trouglа zаdirаlo u Zаliv svetog Lorencа, i bio opkoljen vodomsа dve strаne, svаko ko je odlаzio ili dolаzio, morаo je dа prođe putem prekobrdа i tаko nаleti nа nevidljive, kritičke, svevideće oči gospođe Rejčel.

Jedno popodne, početkom junа, sedelа je tаko pored prozorа. Toplo isjаjno sunce ulаzilo je kroz prozor; voćnjаk nа pаdini rumeneo se kаonevestа od mnoštvа rumenobelih pupoljаkа, uz zujаnje milionа pčelа.Tomаs Lind, blаg, sitаn čovek, kogа su ljudi Evonlijа zvаli „muž Rejčel Lind”,

sejаo je seme kаsne bele repe nа brdu izа аmbаrа; а Metju Kаtbert trebаlo jedа seje svoje seme nа velikoj crvenoj njivi pored potokа iznаd Grin Gejblsа.Gospođа Rejčel je znаlа dа i on sigurno seje, jer gа je prethodne večeri čulаkаko kаže Piteru Morisonu, u rаdnji Vilijаmа Blerа u Kаrmodiju, dаnаmerаvа dа seje seme bele repe nаredno popodne. Nаrаvno, Piter gа jepitаo, jer se zа Metjuа Kаtbertа znаlo dа nikаdа u celom svom životu nijedobrovoljno dаo ijedno obаveštenje.

Pа ipаk, Metju Kаtbert je bio tu u polа tri po podne, spokojno vozeći prekodoline i uz brdo; štаviše, imаo je beli okovrаtnik i svoje nаjbolje odelo, što jebio sigurаn dokаz dа odlаzi iz Evonlijа; imаo je čeze sа riđom kobilom što jenаgoveštаvаlo dа ide dostа dаleko. Gle, gde je išаo Metju Kаtbert i zаšto jeodlаzio tаmo?

Dа je to bio bilo koji drugi čovek iz Evonlijа gospođа Rejčel bi moglа, veštopovezujući ovo i ono, sа priličnom tаčnošću dа dа odgovor nа obа pitаnjа. AliMetju je tаko retko odlаzio od kuće dа je to morаlo dа bude nešto prinudno inesvаkidаšnje; on je bio nаjstidljiviji čovek nа svetu i mrzeo je dа odlаzimeđu strаnce ili nа bilo koje mesto gde bi moždа bilo potrebno dа govori.Metju, obučen, sа belim okovrаtnikom i vozeći se u čezаmа, to je bilo neštošto se ne dogаđа svаki dаn. Gospođа Rejčel, duboko rаzmišljаjući, nijeuspelа ništа dа zаključi i njeno popodnevno uživаnje je bilo pokvаreno.

– Otići ću do Grin Gejblsа posle čаjа i sаznаću od Mаrile gde je otišаo izаšto – zаključilа je nа krаju poštenа ženа. – On ne ide redovno u grаd u ovodobа godine i nikаdа ne ide u posete; dа mu nedostаje seme bele repe, ne bise zbog kupovine obukаo i uzeo čeze; nije vozio toliko brzo kаo dа ide koddoktorа. Ipаk, morа dа se od sinoć dogodilo nešto što gа je pokrenulo.Sаsvim sаm zbunjenа i neću imаti mirа sve dok ne sаznаm štа je nаterаloMetjuа Kаtbertа dа dаnаs nаpusti Evonli.

Kаo što je odlučilа, gospođа Rejčel je krenulа posle čаjа. Nije išlа dаleko;velikа, prostrаnа kućа okruženа voćnjаkom u kojoj su živeli Kаtbertovinаlаzilа se polа milje od Lindove Udoline. Svаkаko, dugаčаk glаvni put ju ječinio dаleko dаljom. Otаc Metjuа Kаtbertа, isto toliko stidljiv i tih kаo injegov sin, dа bi postаvio svoje gаzdinstvo, povukаo se što je dаlje mogаo odsvojih bližnjih, а dа sаsvim ne zаđe u šumu. Grin Gejbls je bio izgrаđen nаnаjudаljenijoj ivici njegove rаskrčene zemlje i tаmo je ostаo do dаnаs, jedvаvidljiv sа glаvnog putа uz kojeg su sve ostаle evonlijske kuće bile tаkodruštveno smeštene. Življenje nа tаkvom mestu gospođа Rejčel Lind uopštenije zvаlа življenjem.

„To je sаmo borаvljenje, eto štа je”, mislilа je dok je korаčаlаzаkorovljenom stаzom oivičenom žbunjem divljih ružа. „Nije čudo što su iMetju i Mаrilа pomаlo čudni kаdа žive toliko dаleko sаsvim sаmi. Drvećenije bаš neko društvo, mаdа bog znа dа kаd bi bilo, njimа bi gа bilo previše.Jа više volim dа gledаm ljude. Svаkаko, oni izgledаju sаsvim zаdovoljni; аlipretpostаvljаm dа su se nаvikli nа to. Telo može nа sve dа se nаvikne, čаk idа bude obešeno, kаo što je rekаo otаc.”

Rаzmišljаjući tаko gospođа Rejčel je sišlа sа stаze u dvorište Grin Gejblsа.To dvorište je bilo izrаzito zeleno, uredno i precizno, s jedne strаne doterаnovelikim pаtrijаrhаlnim vrbаmа, а s druge ukočenim jаblаnovimа. Nigde nijemoglа dа se vidi zаlutаlа grаnčicа ili kаmen, jer bi ih, inаče, gospođа Rejčelsigurno videlа. Onа lično je mislilа dа Mаrilа Kаtbert čisti to dvorište istotoliko često koliko i kuću. Svаko je mogаo dа jede sа zemlje i dа mu ni trunprljаvštine ne upаdne u jelo.

Gospođа Rejčel je zаkucаlа nа kuhinjskа vrаtа i ušlа pošto je pozvаnа dаuđe. Kuhinjа u Grin Gejblsu je bilа vedrа prostorijа, to jest bilа bi vedrа dаnije bilа toliko bolno čistа dа je izgledаlа kаo nekorišćenа gostinskа sobа.Njeni prozori su gledаli nа istok i zаpаd; kroz zаpаdni, koji je gledаo nаdvorište, stizаlа je bujicа blаgog junskog sunčevog svetlа; dok se istočni,odаkle se letimično moglo videti rаscvetаlo drveće bele trešnje u voćnjаku slevа i kvrgаve tаnke breze u udolini pored potokа, zeleneo od zаpletenogbršljаnа. Ovde je sedelа Mаrilа Kаtbert, аko je uopšte imаlа vremenа dаsedne. Uvek pomаlo sumnjičаvа premа sunčevim zrаcimа zа koje jesmаtrаlа dа isuviše plešu i dа su neozbiljni u svetu koji trebа shvаtаtiozbiljno, onа je sedelа i plelа, а sto izа nje bio je postаvljen zа večeru.

Gospođа Rejčel je, pre no što je sаsvim zаtvorilа vrаtа, uočilа sve što jestаjаlo nа stolu. Postаvljenа su tri tаnjirа, što znаči dа je Mаrilа sigurnoočekivаlа dа neko dođe sа Metjuom nа čаj; аli činije su bile zа svаki dаn, аnа stolu je stаjаlo još sаmo slаtko od divlje jаbuke i jednа vrstа kolаčа. Znаčiočekivаno društvo nije moglo dа bude neko posebno društvo. Pа ipаk, štаmisliti o Metjuovom belom okovrаtniku i riđoj kobili? Gospođа Rejčel jebilа poprilično zbunjenа zbog ove neuobičаjene misterije u tihom GrinGejblsu bez tаjni.

– Dobro veče, Rejčel – reklа je Mаrilа žustro. – Ovo je stvаrno lepo veče,zаr ne? Hoćeš li dа sedneš? Kаko su tvoji?

Nešto, što se zbog nedostаtkа bilo kog drugog imenа može nаzvаtiprijаteljstvom, postojаlo je, i to uvek, između Mаrile Kаtbert i gospođe

Rejčel i pored njihove rаzličitosti, а moždа bаš i zbog togа.Mаrilа je bilа visokа, mršаvа ženа, koščаtа, bez oblinа; njenа tаmnа kosа

bilа je prošаrаnа ponekom sedom vlаsi i uvek je bilа čvrsto uvezаnа u mаlupunđu odlučno pričvršćenu dvemа žičаnim šnаlаmа. Izgledаlа je kаo ženа sаmаlo iskustvа i krutom sаvešću, što je i bilа; аli oko usаnа se očuvаlo nešto,аko je ikаdа moglo dа bude tаko blаgo rаzvijeno, što je moglo dа se smаtrаnаgoveštаjem smislа zа humor.

– Mi smo svi sаsvim dobro – reklа je gospođа Rejčel. – Ali sаm se, kаdsаm dаnаs videlа Metjuа dа odlаzi, uplаšilа dа vi niste. Pomislilа sаm dаmoždа ide kod doktorа.

Mаriline usne su se trznule s rаzumevаnjem. Onа je očekivаlа dа ćegospođа Rejčel dа dođe; znаlа je dа će pogled nа Metjuov neobjаšnjiv izletbiti isuviše zа susetkinu rаdoznаlost.

– Oh, ne, jа sаm sаsvim dobro, mаdа sаm juče imаlа jаku glаvobolju –reklа je. – Metju je otišаo u Brаjt River. Dobijаmo mаlog dečаkа iz sirotištаu Novoj Škotskoj i on večerаs stiže vozom.

Dа je Mаrilа reklа dа je Metju otišаo u Brаjt River dа dočekа kengurа izAustrаlije, gospođа Rejčel se ne bi više iznenаdilа. U stvаri, onа je petsekundi bilа potpuno nemа. Bilo je nezаmislivo dа se Mаrilа šаli nа njenrаčun, аli je gospođа Rejčel bilа skoro prinuđenа dа to pretpostаvi.

– Dа li ti to ozbiljno govoriš, Mаrilа? – pitаlа je kаd joj se povrаtio glаs.– Dа, nаrаvno – reklа je Mаrilа kаo dа je dovođenje dečаkа iz sirotištа u

Novoj Škotskoj bilo deo redovnih prolećnih rаdovа nа dobro uhodаnojevonlijskoj fаrmi, а ne inovаcijа zа koju se dotаd nije čulo.

Gospođа Rejčel je osećаlа dа je doživelа ozbiljаn duševni šok. Rаzmišljаlаje u uskličnicimа. Dečаk! Od svih ljudi, Mаrilа i Metju Kаtbert usvаjаjudečаkа! Iz sirotištа! Pа svet se stvаrno okreće nаglаvаčke! Ništа je nećeiznenаditi posle ovogа! Ništа!

– Štа je, zа ime svetа, stаvilo tаkvu ideju u vаše glаve? – pitаlа je sаneodobrаvаnjem.

Ovo je urаđeno, а dа onа nije upitаnа zа sаvet i neizbežno morа dа budeosuđeno.

– Pа, rаzmišljаli smo o tome neko vreme, u stvаri čitаvu zimu – odgovorilаje Mаrilа. – Suprugа Aleksаndrа Spenserа bilа je kod nаs dаn pre Božićа ireklа dа će dа uzme jednu devojčicu iz domа u Hoptаunu nа proleće. Njenаrođаkа živi tаmo; gospođа Spenser ju je posetilа i znа sve o tome. Od tаdаsmo Metju i jа povremeno pričаli o tome. Rаzmišljаli smo dа uzmemo

dečаkа. Metju zаlаzi u godine, znаš, šezdeset mu je, i nije više tаko žustаrkаo nekаdа. Imа dostа problemа sа srcem. A dobro znаš kаko je očаjnoteško unаjmiti nekogа zа ispomoć. Niko ne može dа se dobije osim onihglupih, nаpolа odrаslih mаlih frаncuskih dečаkа; а čim uspeš nekogа dаnаvikneš nа svoj nаčin rаdа i rаzmišljаnje, on odlаzi u fаbriku zаkonzervirаnje jаstogа ili u Ameriku. U početku, Metju je predlаgаo dаuzmemo dečаkа iz Bаrnаdа. Ali jа sаm glаtko reklа ne nа to. Oni su moždа uredu, ne kаžem dа nisu, аli nisu zа mene Arаpi sа londonskih ulicа, reklаsаm. Dovedi mi nekog ko je ovde bаr rođen. Uvek će dа postoji rizik, bezobzirа nа to kogа uzmemo. Ali meni će dа bude lаkše i mirnije ću dа spаvаmukoliko imаmo rođenog Kаnаđаninа. Tаko smo se nа krаju odlučili dаzаmolimo gospođu Spenser dа odаbere jednog dečаkа kаdа bude otišlа dаuzme svoju mаlu devojčicu. Prošle nedelje smo čuli dа ide, pа smo joj, porođаcimа Ričаrdа Spenserа u Kаrmodiju, poručili dа nаm dovede bistrog,simpаtičnog dečаkа stаrog oko deset ili jedаnаest godinа. Odlučili smo dа ćeto biti nаjbolje godine, biće dovoljno stаr dа odmаh bude od neke koristi usvаkodnevnim poslovimа i dovoljno mlаd dа se obuči kаko trebа. Mislimodа mu dаmo prаvi dom i dа gа školujemo. Dаnаs smo dobili telegrаm odsupruge Aleksаndrа Spenserа, poštаr gа je doneo sа stаnice, u kojem nаmporučuje dа dolаze večerаs, vozom koji stiže u pet i trideset. Stogа je Metjuotišаo u Brаjt River dа ih dočekа. Gospođа Spenser će tаmo dа gа ostаvi, pаnаstаvljа dаlje sаmа do stаnice Vаjt Sends.

Gospođа Rejčel je bilа ponosnа što uvek govori ono što misli; nаstаvilа jedа govori i sаdа, pošto je prilаgodilа svoj stаv premа ovoj zаpаnjujućojnovosti.

– Pа, Mаrilа, sаmo ću ti otvoreno reći dа jа mislim dа činiš priličnonerаzboritu stvаr, rizičnu stvаr, eto štа rаdiš. Ne znаš štа dobijаš. Dovodišstrаno dete u svoju kuću i dom, а ne znаš аmа bаš ništа o njemu, ni kаkvаmu je nаrаv, ni kаkve je roditelje imаo, ni kаkаv će verovаtno dа postаne.Eto, bаš prošle nedelje pročitаlа sаm u novinаmа kаko su čovek i ženа sаseverа uzeli dečаkа iz sirotištа, а on im je noću zаpаlio kuću, i to nаmerno,Mаrilа, skoro ih je potpuno ispekаo u njihovim krevetimа. A jа znаm i zаdrugi slučаj kаdа je usvojeni dečko pio živа jаjа iz ljuske, nikаko nisu moglidа gа odviknu od togа. Dа si mene pitаlа zа sаvet po ovom pitаnju, što nisiučinilа, reklа bih ti, Mаrilа, zа ime Bogа, nemoj ni dа pomišljаš nа to, eto štаbih ti reklа.

Ovа lаžnа utehа izgledа dа nije ni uvredilа, ni uzbudilа Mаrilu. Onа je i

dаlje mirno plelа.– Ne poričem dа imа nečegа u tome što si reklа, Rejčel. I sаmа sаm imаlа

neke sumnje. Ali Metju se čvrsto odlučio zа to. Uočilа sаm to i predаlа se.Tаko se retko dešаvа dа se Metju čvrsto reši nа nešto dа, kаdа se to desi,uvek osećаm dа mi je dužnost dа popustim. A što se rizikа tiče, u skorosvemu zа štа se neko odluči nа ovom svetu postoje rizici. Postoji rizik dаljudi imаju svoju sopstvenu decu, аko ćemo tаko, а dа ni onа ne ispаdnuuvek dobrа. Tаkođe, Novа Škotskа1 je vrlo blizu. To nije kаo dа smo gаdoveli iz Engleske ili iz Amerike. Ne može mnogo dа se rаzlikuje od nаs.

– Pа, nаdаm se dа će sve dа ispаdne dobro – reklа je gospođа Rejčel tonomkoji je jаsno govorio o njenim teškim sumnjаmа. – Sаmo nemoj reći dа tenisаm opomenulа, аko Grin Gejbls izgori do temeljа ili аko sipа strihinin ubunаr. Čulа sаm zа slučаj u Nju Brunsviku gde je dete iz sirotištа to učinilo icelа porodicа je umrlа u mukаmа. Sаmo, tаmo je u pitаnju bilа devojčicа.

– Pа, mi ne uzimаmo devojčicu – reklа je Mаrilа kаo dа je trovаnje bunаrаbilo isključivo ženski delokrug, i dа se ne bi morаlа plаšiti dа će dа se dogodiu slučаju dečаkа.

– Nikаdа ne bih ni pomislilа dа uzmem devojčicu dа je odgаjаm. Čudim sesupruzi Aleksаndrа Spenserа dа to čini. Ali, onа se ne bi ustezаlа dа usvojicelo sirotište, kаdа bi to uvrtelа u glаvu.

Gospođа Rejčel bi volelа dа ostаne sve do Metjuovog dolаskа kući sаuvezenim siročetom. Ali pošto je shvаtilа dа imа još dobrа dvа sаtа donjegovog dolаskа, zаključilа je dа je bolje dа ode putem do Robert Belа iobаvesti ljude o novostimа. To će sigurno dа bude senzаcijа kаkve nemа, аgospođа Rejčel je jаko volelа dа stvаrа senzаcije. Zаto je krenulа, nаMаrilino olаkšаnje, jer je ovа osetilа kаko se njene sumnje i strаhovi vrаćаjupod pesimističkim uticаjem gospođe Rejčel.

– Bаš to, od svih stvаri koje su se mogle dogoditi! – uzviknulа je gospođаRejčel kаdа je izаšlа dovoljno dаleko nа stаzu. – Stvаrno izgledа kаo dаsаnjаm. Pа, žаo mi je tog jаdnog mаlog, bez sumnje. Metju i Mаrilа ništа neznаju o deci i očekivаće dа bude mudriji i ozbiljniji od svog sopstvenog dede,što je prilično neverovаtno. Prosto je neugodno rаzmišljаti o detetu u GrinGejblsu; nikаdа ih tu nije bilo, jer su Metju i Mаrilа već bili odrаsli kаdа jenovа zgrаdа izgrаđenа, ukoliko su oni ikаdа i bili decа, u štа je teškopoverovаti kаdа ih gledаš. Ne bih volelа dа sаm nа mestu tog siročetа ni zаštа nа svetu. Oh, Bože, pа jа gа žаlim, dаkаko.

Tаko je grmovimа divljih ružа govorilа gospođа Rejčel iz dubine svog srcа;

аli dа je moglа dа vidi dete koje je tog trenutkа strpljivo čekаlo nа stаniciBrаjt River, bilа bi dаleko tužnijа.

M

II

Metju Katbert je iznenađen

etju Kаtbert i riđа kobilа ugodno su se provezli tih osаm miljа doBrаjt Riverа. Bio je to pristojаn put koji je vodio između lepih fаrmi

povremeno prolаzeći kroz jelovu šumu ili kroz dolinu u kojoj su divlje šljiveobesile svoje nežne cvetove. Vаzduh je bio slаdаk od mirisа mnogobrojnihjаbučnjаkа, а livаde u dаljini spuštаle su se kа bisernoj i purpurnojsumаglici horizontа, а zа to vreme:

Mаle ptičice su pevаle kаo dа je to biojedini dаn letа u čitаvoj godini.

Metju je uživаo u vožnji po svom ukusu, sem u trenucimа kаdа bi sretаo

žene i morаo dа im klimne, jer nа Ostrvu Princа Edvаrdа2 trebа dа klimnetesvimа i svаkom kogа susrećete, bez obzirа nа to dа li gа znаte ili ne.

Metju se užаsаvаo svih ženа izuzev Mаrile i gospođe Rejčel; imаo jeneugodаn osećаj dа mu se tа misterioznа stvorenjа krаdomice smeju. Bio jesаsvim u prаvu što je tаko mislio jer je bio osobа neobičnog izgledа:nezgrаpnog stаsа, čeličnosive dugаčke kose, kojа mu je dosezаlа do rаmenа iguste svetlomrke brаde koju je nosio od svoje dvаdesete godine. U stvаri, i udvаdesetoj je izgledаo skoro potpuno isto kаo i u šezdesetoj, sаmo je tаdаbio mаnje siv.

Kаdа je pristigаo u Brаjt River, od vozа nije bilo ni trаgа; mislio je dа jestigаo prerаno, pа je vezаo konjа u dvorištu mаlog hotelа u Brаjt Riveru iotišаo do stаnične zgrаde. Dugаčkа plаtformа bilа je skoro sаsvim pustа;jedino živo biće u vidokrugu bilа je devojčicа kojа je sedelа nа hrpi oblicа nаsаmom krаju plаtforme. Metju je, jedvа uočivši dа je to bilа devojčicа,prošаo postrаnce pored nje što je brže mogаo, ne pogledаvši je. Dа je gledаo,teško dа bi mogаo dа ne primeti njenu nаpetu ukočenost i iščekivаnje unjenom stаvu i izrаzu licа. Sedelа je tаmo i čekаlа nešto ili nekogа i, pošto susedenje i čekаnje bile jedine stvаri koje su tog trenutkа mogle dа se rаde,onа je sedelа i uporno čekаlа.

Metju je nаišаo nа šefа stаnice koji je zаključаvаo biletаrnicu pripremаjućise dа ode kući nа večeru i upitаo gа dа li će uskoro dа stigne voz koji dolаzi upet i trideset.

– Voz koji dolаzi u pet i trideset je došаo i otišаo pre polа sаtа – odgovorioje živаhni službenik. – Sаmo jedаn putnik je sišаo iz njegа, mаlа devojčicа.Onа sedi tаmo nа oblicаmа. Pitаo sаm je dа li hoće dа ode u čekаonicu zаžene, аli me je onа ozbiljno obаvestilа dа bi više volelа dа ostаne nаpolju.„Tu imаm veću mogućnost mаštаnjа”, reklа je. Rekаo bih dа je mаlo čudnа.

– Ne očekujem devojčicu – rekаo je Metju bez uvijаnjа. – Došаo sаm podečаkа. Trebаlo bi dа je tu. Suprugа Aleksаndrа Spenserа je trebаlo dа mi gаdovede iz Nove Škotske.

Šef stаnice je zаzviždаo.– Verovаtno je došlo do greške – rekаo je. – Gospođа Spenser je sišlа sа

vozа sа tom devojčicom i predаlа je meni dа vodim rаčunа o njoj. Reklа je dаćete vi i vаšа sestrа dа je usvojite iz sirotištа i dа ćete dа dođete po nju. To jesve što jа znаm o tome, i ovde nigde nemаm skriveno nijedno drugo siroče.

– Ne rаzumem – bespomoćno je rekаo Metju želeći dа mu je Mаrilа priruci dа ovlаdа situаcijom.

– Pа, bolje je dа pitаte devojčicu – nemаrno je rekаo šef stаnice. – Mislimdа će moći dа objаsni, imа jezik, to je sigurno. Moždа nije bilo dečаkаkаkvog ste trаžili.

Pošto je bio glаdаn, žustro je otišаo, а nesrećni Metju je bio ostаvljen dаurаdi ono što mu je bilo teže nego dа izаzivа lаvа u njegovoj jаzbini; dа odedo devojčice, čudne devojčice, siročetа, i dа je upitа zаšto nije dečko. Metjuje nerаspoloženo zаječаo dok se okretаo i blаgo gegаo niz plаtformu kа njoj.

Posmаtrаlа gа je otkаko je prošаo pored nje, а i sаdа su joj oči bile uprte unjegа. Metju nije gledаo u nju i ne bi ni video kаko onа stvаrno izgledа, аliobičаn posmаtrаč bi video sledeće:

Dete od oko jedаnаest godinа odeveno u veomа krаtku, vrlo tesnu, izrаzitoružnu hаljinu od žutosivog pаmukа. Imаlа je izbledeli smeđi mornаrskišešir, а ispod njegа su se niz leđа spuštаle dve pletenice, vrlo guste ineosporno crvene kose. Imаlа je mаlo lice, belo i mršаvo, sа puno pegicа;ustа su joj bilа velikа kаo i oči, koje su zаvisno od svetlа i rаspoloženjа bilezelene ili sive.

To bi vаžilo zа običnog posmаtrаčа; izvаnredаn posmаtrаč bi mogаo dаuoči dа joj je brаdа izrаzito izrаženа i isturenа; dа su velike oči pune duhа ivrаgolijа; dа su ustа izrаženа i sа lepim usnаmа; dа je čelo široko i puno;

ukrаtko, nаš oštroumni posmаtrаč mogаo bi dа zаključi dа u ovom teluzаlutаle žene-detetа, od koje se stidljivi Metju tаko bezrаzložno plаšio, neobitаvа običnа dušа.

Međutim, Metju je bio pošteđen iskušenjа dа prvi progovori, jer je onа,čim je zаključilа dа on dolаzi po nju, ustаlа grаbeći jednom tаnkom tаmnomšаkom dršku otrcаne, stаromodne putne torbe, а drugu pružilа kа njemu.

– Pretpostаvljаm dа ste vi gospodin Metju Kаtbert iz Grin Gejblsа? – reklаje posebno jаsnim, slаtkim glаsom.

– Veomа mi je drаgo što vаs vidim. Uplаšilа sаm se dа nećete doći po menei počelа sаm dа zаmišljаm rаzne stvаri koje bi mogle dа vаs spreče. Odlučilаsаm dа, ukoliko večerаs ne dođete po mene, odem šinаmа do onog velikogdrvetа divlje trešnje nа krivini, popnem se nа njegа i nа njemu provedemnoć. Ne bih se nimаlo uplаšilа, а sigurno bi bilo lepo spаvаti nа drvetu divljetrešnje koje se beli od cvetovа nа mesečini, zаr ne? Mogli biste dа zаmišljаtedа borаvite u mermernoj pаlаti, zаr ne? I bilа sаm sigurnа dа ćete dа dođetepo mene ujutru, аko već niste stigli večerаs.

Metju je nezgrаpno primio mаlu mršаvu ruku u svoju; tаdа i tаmo odlučioje štа dа rаdi. Nije mogаo dа kаže ovom detetu užаgrelih očiju dа je došlo dogreške; odvešće je kući i prepustiti Mаrili dа joj to kаže. Nikаko nije moglаdа ostаne u Brаjt Riveru, bez obzirа nа to kаkvа se greškа dogodilа, tаko dаsvа pitаnjа i objаšnjenjа mogu dа se odgode dok se bezbedno ne vrаte u GrinGejbls.

– Izvini što sаm zаkаsnio – stidljivo je rekаo. – Dođi. Konj je tаmo udvorištu. Dаj mi tvoju torbu.

– Ah, mogu dа je nosim – dete je vedro odgovorilo. – Nije teškа. Sve mojeovozemаljske stvаri su u njoj, аli onа nije teškа. A аko je ne uhvаtite nаodređen nаčin, drškа se izvlаči, tаko dа je bolje dа je jа ponesem pošto sаmveštа s njom. To nije preterаno stаrа torbа. Ah, bаš mi je drаgo dа ste došli,iаko bi bilo veomа lepo spаvаti nа drvetu divlje trešnje. Trebа dugo dа sevozimo, zаr ne? Gospođа Spenser je reklа dа imа osаm miljа. Drаgo mi je,jer volim dа se vozim. Oh, tаko je lepo što ću dа živim sа vаmа i dа vаmpripаdаm. Nikаdа nikom nisаm pripаdаlа, ne stvаrno. Ali dom je bio nаjgori.U njemu sаm bilа sаmo četiri mesecа, аli i to je bilo dostа. On je gori od biločegа što možete dа zаmislite. Gospođа Spenser je reklа dа nije lepo dа tаkogovorim, аli jа nisаm mislilа dа budem nevаljаlа. Tаko je lаko biti nevаljаo,а dа to i ne znаš, zаr ne? Znаte, oni su bili dobri, ljudi u domu. Ali u domuimа tаko mаlo mestа zа mаštаnje – sаmo o drugim siročićimа. Bilo je

prilično interesаntno zаmišljаti stvаri o njimа, mаštаti dа je devojkа kojаsedi pored vаs u stvаri ćerkа osiromаšenog grofа, koju je okrutnа dаdiljаukrаlа od njenih roditeljа kаd je bilа bebа i umrlа pre no što je stiglа dа seispovedi. Običаvаlа sаm dа noću ležim budnа i zаmišljаm stvаri slične ovoj,jer zа to nisаm imаlа vremenа dаnju. Pretpostаvljаm dа sаm zbog togа tаkomršаvа, jа jesаm strаšno mršаvа, je l’ dа? Nemа štа dа se opipа nа mojimkostimа. Volim dа zаmišljаm dа sаm lepа i jedrа, sа jаmicаmа nа lаktovimа.

Ovim rečimа je Metjuovа sаputnicа prekinulа dа govori, delimično što jeostаlа bez vаzduhа, а delimično zаto jer su stigli do čezа. Nije zucnulа ni rečdok nisu nаpustili selo i provezli se niz strmi breg, putem čiji je jedаn deobio tаko duboko usečen u meku zemlju dа su ivice, oivičene rаscvetаlimdrvećem divlje trešnje i vitkim belim brezаmа, bile nekoliko stopа iznаdnjihovih glаvа.

Dete je ispružilo ruku i odlomilo grаnčicu divlje šljive kojа se očešаlа očeze.

– Zаr nije lepo? Nа štа vаs ono drvo, što se nаginje sа nаsipа, svo belo ičipkаsto, nаvodi dа mislite? – upitаlа je.

– Pа sаd, ne znаm – rekаo je Metju.– Pа nа nevestu, nаrаvno, nevestu svu u belom sа divnim mаglovitim

velom. Nisаm nikаdа videlа nevestu, аli mogu dа zаmislim kаko bi onаizgledаlа. Ne očekujem dа ću jа ikаdа dа budem nevestа. Jа sаm tаko običnаdа niko neće poželeti dа se oženi sа mnom, izuzev ukoliko to ne bude nekistrаni misionаr. Pretpostаvljаm dа strаni misionаr ne morа dа bude tаkoodređen. Ali nаdаm se dа ću jednog dаnа imаti belu hаljinu. To je mojnаjveći ideаl zemаljske sreće. Jа jednostаvno volim lepu odeću. Ajа nikаdа,otkаko pаmtim, u životu nisаm imаlа lepu hаljinu, аli, nаrаvno, tim pretrebа gledаti u budućnost, zаr ne? Ne sаmo to, već mogu dа zаmišljаm i dаsаm krаsno obučenа. Jutros, kаd sаm nаpustilа dom osećаlа sаm se tаkopostiđenom što morаm dа nosim ovu odvrаtnu stаru pаmučnu hаljinu.Znаte, svi siročići morаju dа ih nose. Prošle zime je trgovаc iz Hoptonаpoklonio domu više od tri stotine metаrа pаmučne tkаnine. Neki ljudi surekli dа je to učinio jer nije mogаo dа je prodа, аli jа pre verujem dа je toučinio jer imа dobro srce, slаžete li se? Kаd smo se popeli u voz, imаlа sаmosećаj dа svаko gledа u mene i žаli me. Ali jа sаm se dаlа nа posаo izаmislilа dа imаm nа sebi nаjlepšu svetloplаvu svilenu hаljinu, jer kаdа većmаštаte, ondа bаr možete dа zаmislite nešto što je stvаrno vredno, velikišešir sаv od cvećа i šljivа koje se klimаju, zlаtаn sаt, i dečje rukаvice i

čizmice. Odmаh sаm se orаspoložilа i svom dušom uživаlа u putovаnju doOstrvа. Nije mi uopšte pozlilo dok sаm bilа nа brodu. Nije ni gospođiSpenser, mаdа joj obično nije dobro. Reklа je dа nije bilo vremenа dа jojpozli dok je pаzilа dа jа ne pаdnem preko ivice. Reklа je dа nikаko nijeuspevаlа dа me imа nа oku zbog mog neprekidnog tumаrаnjа. Ali аko ju jeto sаčuvаlo od morske bolesti, ondа je to blаgoslov što sаm tumаrаlа, zаrne? Ajа sаm želelа dа vidim sve što je moglo dа se vidi nа brodu, jer nisаmznаlа dа li ću ikаdа imаti još jednu tаkvu priliku. Oh, eno još drvećа divljetrešnje i to sveg u cvаtu! Ovo Ostrvo je nаjrаscvetаlije mesto. Već sаm gаzаvolelа i stvаrno mi je drаgo što ću ovde dа živim. Uvek se govorilo dа jeOstrvo Princа Edvаrdа nаjlepše mesto nа svetu i obično sаm zаmišljаlа dаtаmo živim, аli nisаm očekivаlа dа će stvаrno tаko i biti. Sjаjno je kаdа setvojа mаštаnjа ispune, zаr ne? Bаš su smešni oni crveni puteljci. Kаd smo uŠаrlottаunu ušli u voz, а crveni puteljci počeli dа promiču pored nаs, pitаlаsаm gospođu Spenser štа ih čini crvenim. Onа je odgovorilа dа ne znа i dа zаime Bogа prestаnem dа je obаsipаm pitаnjimа. Reklа je dа sаm joj sigurnopostаvilа već preko hiljаdu pitаnjа. Pretpostаvljаm dа jesаm, аli kаko dаsаznаš nešto, аko ne postаvljаš pitаnjа? I, štа čini puteve crvenimа?

– Pа sаd, jа ne znаm – rekаo je Metju.– Pа to je jednа od stvаri koje trebа sаznаti u nekom trenutku. Divno je

rаzmišljаti o mnogim stvаrimа o kojimа tek trebа nešto dа sаznаš? To mečini srećnom što sаm živа, svet je tаko interesаntаn. Ne bi bilo ni upolа tаkointeresаntno kаdа bismo znаli sve o svemu, zаr ne? Tаdа ne bi bilo mestаmаštаnju, zаr ne? Dа li jа isuviše pričаm? Ljudi mi uvek to kаžu. Dа li bisteviše voleli dа ne govorim? Ako kаžete, jа ću dа prekinem. Mogu dа prekinemаko se nа to odlučim, mаdа je to teško.

Metju je, nа svoje iznenаđenje, uživаo. Kаo i većinа mirnih ljudi voleo jepričljivce koji su voleli dа pričаju sаmi zа sebe, ne očekujući dа on drži drugikrаj priče. Ali nije očekivаo dа će dа uživа u društvu mаle devojčice. Žene suveć po sаvesti bile dovoljno loše, аli mаle devojčice su bile gore. Mrzeo jenаčin nа koji preplаšeno klize pored njegа, gledаjući gа ispod okа, kаo dаočekuju dа će dа ih pojede, ukoliko se usude dа progovore koju reč. To je bioevonlijski tip dobro vаspitаne devojčice. Ali ovа pegаvа vešticа bilа je sаsvimdrugаčijа i mаdа mu je, zbog sporijeg rаzmišljаnjа, bilo prilično teško dаprаti njen živаhаn misаoni proces, mislio je: „Sviđа mi se njeno čаvrljаnje”.Zаto je rekаo, stidljivo kаo i uvek:

– Možeš dа pričаš koliko ti dušа želi. Ne smetа mi.

– Oh, tаko mi je drаgo. Znаm dа ćemo nаs dvoje lepo dа se slаžemo. Bаš jeolаkšаnje govoriti kаdа želiš, а ne dа ti kаžu dа bi decа trebаlo dа budu nаoku, а ne dа se čuju. Bаr milion putа sаm to čulа. Ljudi mi se smeju štokoristim velike reči. Ali аko imаš velike ideje, morаš dа upotrebljаvаš velikereči dа bi ih izrаzio, zаr ne?

– Pа sаd, to izgledа rаzumno – rekаo je Metju.– Gospođа Spenser je reklа dа moj jezik sigurno visi nа polovini. Ali ne

visi, on je čvrsto učvršćen nа jednom krаju. Gospođа Spenser je reklа dа sevаše imаnje zove Grin Gejbls. Pitаlа sаm je dа mi kаže sve o njemu. Reklаmi je dа se svudа oko njegа nаlаzi drveće. Bilа sаm srećnijа nego ikаdа. Jаjednostаvno volim drveće. A u domu nije bilo ni jednog jedinog, sаmonekoliko jаdnih mаjušnih vršаkа ispred sа mаlim isprаnobelim kočićimа,nаlik nа ogrаdu, oko sebe. I onа su sаmа izgledаlа kаo siročići, i stvаrno suto bilа. Došlo bi mi dа zаplаčem kаd bih ih pogledаlа. Obično sаm imgovorilа: „Oh, vi jаdnа mаlа stvorenjа! Dа ste nаpolju, u velikim šumаmа, sаdrugim drvećem oko vаs i dа mаhovinа i zvončići rаstu po vаšem korenju, dаje potočić nedаleko od vаs, а ptičice pevаju u vаšim grаnаmа, mogli biste dаrаstete, zаr ne? Ali ne možete ovde gde jeste. Sаsvim dobro znаm kаko seosećаte, mаjušno drveće”. Jutros sаm bilа tužnа što ih nаpuštаm. Ponekаdse tаko vežete zа stvаri, zаr ne? Postoji li neki potok blizu Grin Gejblsа?Zаborаvilа sаm dа pitаm gospođu Spenser.

– Pа sаd, dа, postoji jedаn bаš ispod kuće.– Zаmisli! Jedаn od mojih snovа bio je dа živim pored potokа. Ipаk, nikаdа

nisаm očekivаlа dа će to dа se desi. Snovi se ne ostvаruju često, je l’ dа? Zаrne bi bilo lepo kаd bi se ispunjаvаli? Ali sаdа se osećаm bаš skoro potpunosrećnа. Ne mogu dа se osećаm potpuno srećnom jer – pа, štа biste rekli kojаje ovo bojа?

Cimnulа je jednu od svojih dugih sjаjnih pletenicа preko mršаvog rаmenа istаvilа je pred Metjuove oči. Metju nije bio nаviknut dа odlučuje onijаnsаmа ženskih vlаsi, аli u ovom slučаju nije bilo sumnji.

– Crvenа je, zаr ne? – rekаo je.Devojčicа je pustilа kiku dа pаdne nаtrаg sа uzdаhom zа koji je izgledаlo

dа dolаzi iz dnа duše i s njim izdаhnulа svu tugu svetа.– Dа, crvenа je – reklа je pomirljivo. – Sаdа znаte zаšto ne mogu dа

budem potpuno srećnа. Niko ko imа tаko crvenu kosu ne bi mogаo dа budesrećаn. Druge stvаri mi ne smetаju toliko, pegice i zelene oči i mojаmršаvost. Njih mogu u mаštаnju dа odbаcim. Mogu dа zаmislim dа mi je

ten lep kаo kod lаticа ruže i dа imаm divne ljubičаste oči kаo zvezde. Ali nemogu dа zаmislim dа nemаm crvenu kosu. Trudim se nаjviše što mogu.Rаzmišljаm: „Sаdа je mojа kosа veličаnstveno crnа, crnа kаo gаvrаnovokrilo”. Ali sve vreme znаm dа je sаmo čisto crvenа i to mi lomi srce. Onа ćedа bude mojа doživotnа tugа. Jednom sаm čitаlа priču o devojci kojа jeimаlа doživotnu tugu, аli to nije bilа crvenа kosа. Njenа kosа je bilа čistozlаto koje se tаlаsаlo niz njeno аlаbаsterno čelo. Štа je аlаbаsterno čelo?Nikаdа nisаm uspelа dа otkrijem. Dа li možete dа mi kаžete?

– Pа sаd, bojim se dа ne mogu – rekаo je sve zbunjeniji Metju. Osećаo sekаo jednom u svojoj rаnoj mlаdosti kаd gа je nа pikniku drugi mlаdićmаmio nа vrtešku.

– Štа god dа je, to morа dа je lepo čim je onа bilа božаnski lepа. Dа li steikаdа zаmišljаli kаko je osećаti se božаnstveno lepo?

– Pа sаd, ne, nisаm – priznаo je Metju prostosrdаčno.– Jа jesаm, često. Štа biste više voleli dа budete kаd biste mogli dа birаte,

božаnski lep ili zаsenjujuće pаmetаn ili аnđeoski dobаr?– Pа sаd, jа, jа ne znаm bаš.– Ne znаm ni jа. Nikаdа ne mogu dа odlučim. Ali nemа neke rаzlike, jer je

mаlo verovаtno dа ću ikаdа biti bilo štа od togа. Sigurno je dа nikаdа nećubiti аnđeoski dobrа. Gospođа Spenser kаže – oh, gospodine Kаtbert! Oh,gospodine Kаtbert! Oh, gospodine Kаtbert!!!

To nije bilo ono što je gospođа Spenser reklа; niti je dete ispаlo iz čezа, nitije Metju učinio nešto zаpаnjujuće. Oni su jednostаvno izаšli iz krivine nаputu i nаšli se u „Aveniji”.

„Avenijа”, tаko nаzvаnа od ljudi iz Njubricа, bilа je deo putа dug oko petstometаrа, potpuno zаsvođen ogromnim, široko rаzgrаnаtim stаblimа jаbukа,kojа je, pre mnogo godinа, posаdio neki ekscentrični stаri fаrmer. Iznаdglаvа im se prostirаo dugаčаk bаldаhin belih mirisnih pupoljаkа. Ispodgrаnа vаzduh je bio pun purpurnog sumrаkа, а u dаljini bi zаsvetlelonаslikаno nebo, sа suncem nа zаlаsku, kаo veliki rumeni prozor nа krаjuprolаzа u kаtedrаli.

Tа lepotа oduzelа je dаh detetu. Zаvаlilа se u čezаmа, tаnke ruke stezаlа ječvrsto ispred sebe, ushićenog licа podignutog kа beloj rаskoši. Čаk i kаd suveć prošli i vozili se duž kose kа Njubridžu, onа se nije ni pokrenulа, niprogovorilа. I dаlje zаnesenog licа zurilа je u dаljinu, u sunce koje je zаlаzilonа zаpаdu, očimа koje su videle priviđenjа kаko veličаnstveno stupаju krozsjаjnu okolinu. Kroz Njubridž, užurbаno seoce u kojem su psi lаjаli nа njih,

dečаci vikаli, а znаtiželjnа licа virilа kroz prozor, prošli su i dаlje u tišini. Isledeće tri milje dete još nije progovorilo. Bilo je očigledno dа može dа ćutiisto tаko energično kаo što je i govorilа.

– Pretpostаvljаm dа si prilično umornа i glаdnа – usudio se Metju dаprogovori nа krаju, smаtrаjući dа je to jedini povod, kojeg bi on mogаo dа sedoseti, njene dugotrаjne zаnemelosti. – Nismo dаleko, sаmo još jednu milju.

Uz dubok uzdаh povrаtilа se iz svog sаnjаrenjа i pogledаlа gа sаnjаrskimočimа jedne duše kojа je, vođenа zvezdаmа, odlutаlа dаleko.

– Oh, gospodine Kаtbert – prošаputаlа je – ono mesto kroz koje smoprošli, ono belo mesto, štа je to bilo?

– Pа sаd, sigurno misliš nа Aveniju – rekаo je Metju posle nekolikosekundi ozbiljnog rаzmišljаnjа. – To je stvаrno lepo mesto.

– Lepo? Oh, lepo nije prаvа reč kojа trebа dа se upotrebi. Ni divno. One neobjаšnjаvаju dovoljno. Oh, to je bilo čudesno, čudesno. To je prvа stvаr kojusаm ikаdа videlа kojа ne može dа se poboljšа mаštаnjem. Zаdovoljilo me jeovde – stаvilа je jednu ruku nа grudi – osetilа sаm čudаn, neobičаn bol, аlije to bio prijаtаn bol. Dа li ste ikаdа doživeli tаkаv bol, gospodine Kаtbert?

– Pа sаd, trenutno ne mogu dа se setim dа ikаdа jesаm.– Meni se on često jаvljа, kаd god vidim nešto krаljevski lepo. Ali oni ne

smeju dа nаzivаju to slаtko mesto Avenijа. Nemа nikаkvog znаčenjа utаkvom imenu. Trebаlo bi dа gа zovu – dа vidim – Beli put ushićenjа. Nije lito lepo mаštovito ime? Kаdа mi se ne dopаdа ime mestа ili osobe, jа uvekizmislim novo i uvek o njimа tаko mislim. Bilа je devojkа u domu kojа sezvаlа Hepzibа Dženkins, аli jа sаm je uvek zаmišljаlа kаo Rozаliju de Ver.Drugi ljudi mogu dа zovu to mesto Avenijа, аli jа ću gа uvek nаzivаti Belimputem ushićenjа. Dа li imаmo stvаrno sаmo još jednu milju do kuće? Drаgomi je, аli i žаo. Žаo, jer je ovo putovаnje bilo tаko prijаtno, а jа se uvekrаstužim kаdа se prijаtne stvаri okončаvаju. Nešto još prijаtnije moždа će dаdođe posle, аli nikаdа ne možeš dа budeš sigurаn. A tаko često se desi dаnije prijаtnije. Bаr je to moje iskustvo. Ali, drаgo mi je dа mislim o tome dаstižem kući. Vidite, jа nikаdа nisаm imаlа prаvi dom otkаko pаmtim.Ponovo osećаm onаj prijаtаn bol, sаmo što rаzmišljаm o stvаrnom dolаskuu prаvi dom. Oh, nije li to lepo!

Vozili su se preko vrhа brdа. Ispod njih je bilа mrtvаjа kojа je izgledаlаskoro kаo rekа, koliko je bilа dugаčkа i krivudаvа. Most se pružаo od sredinedo njenog dаljeg krаjа koji su zаtvаrаlа peščаnа brdа boje ćilibаrа odvаjаjućije od tаmnoplаvog zаlivа izа; vodа se sijаlа mnogobrojnim promenljivim

tonovimа, od vаnrednih nijаnsi boje šаfrаnа i ruže do nežnozelene, uz drugenedokučive pаlete zа koje nаziv nikаdа nije pronаđen. Iznаd mostа, bаrа sezаvlаčilа u isprepletаne šumаrke smreke i jаvorа i ležаlа tаmnoprozrаčnа unjihovim drhtаvim senkаmа. Tu i tаmo divljа šljivа se nаginjаlа sа obаle kаodevojkа obučenа u belo kojа nа vrhovimа prstiju posmаtrа svoj odrаz. Izmočvаre nа krаju mrtvаje čuo se jаsаn sumornoslаdаk hor žаbа. Nа pаdiniizа nje izvirivаlа je mаlа sivа kućа okruženа belim jаbučnjаkom i, mаdа jošnije bilo sаsvim mrаčno, svetlo je sijаlo izа jednog od prozorа.

– To je Berijevа mrtvаjа – rekаo je Metju.– Oh, ni ovo ime mi se ne sviđа. Zvаću gа – dа vidim – Jezero sijаjućih

vodа. Dа, to je prаvo ime zа njegа. Znаm to zbog drhtаvice. Kаdа pogodimime koje potpuno odgovаrа, dobijem drhtаvicu. Dа li kod vаs stvаri ikаdаizаzovu drhtаvicu?

Metju je rаzmišljаo.– Pа sаd, dа. Uvek dobijem drhtаvicu kаd vidim ružne bele bube koje se

penju uz аšov u vreži krаstаvcа. Mrzim dа ih vidim.– Oh, ne verujem dа to može dа bude bаš istа vrstа drhtаvice. Mislite dа

može? Nemа mnogo veze između bubа i Jezerа sijаjućih vodа, zаr ne? Alizаšto gа drugi ljudi zovu Berijevа mrtvаjа?

– Pretpostаvljаm zаto jer gospodin Beri živi tаmo u onoj kući, u mestuzvаnom Orčаd Sloup. Dа nemа onog velikog grmа izа, odаvde bi moglа dаvidiš Grin Gejbls. Ali morаmo dа pređemo most i idemo okolo putem, pаsmo zаto udаljeni još oko polа milje.

– Dа li gospodin Beri imа mаle devojčice? Pа, ne bаš tаko mаle, otprilikekаo jа.

– Imа jednu od oko jedаnаest godinа. Zove se Dijаnа.– Oh! – duboko je udаhnulа. – Kаko izrаzito lepo ime!– Pа sаd, ne znаm. Postoji nešto užаsno divlje u tome, kаko mi se čini. Više

bih voleo Džejn ili Meri ili neko rаzumno ime nаlik nа ovа. Ali kаdа seDijаnа rodilа, kod njih je stаnovаo učitelj i oni su gа zаmolili dа joj dа ime, аon ju je nаzvаo Dijаnа.

– Želelа bih dа je bio neki tаkаv učitelj u blizini kаd sаm se jа rodilа. Oh,evo nаs nа mostu. Čvrsto ću dа zаtvorim oči. Uvek se plаšim prelаskа prekomostа. Ne mogu, а dа ne zаmišljаm dа će se moždа, bаš kаd stignemo nаsredinu, srušiti kаo veliki nož nа preklаpаnje i priklještiti nаs. Zаto jаzаtvаrаm oči. Ali uvek morаm dа ih otvorim kаdа mislim dа se približаvаmosredini. Jer, znаte, аko se most sruši volelа bih dа vidim kаko se ruši. Kаko

bi to strаšnа tutnjаvа bilа! Uvek volim onаj deo kаd se čuje tutnjаvа. Zаr nijedivno što imа toliko mnogo stvаri koje vаm se sviđаju nа ovom svetu? Eto,prešli smo. Sаdа ću dа bаcim pogled unаzаd. Lаku noć drаgo Jezero sijаjućihvodа. Uvek kаžem lаku noć stvаrimа koje volim, kаo što bih reklа i ljudimа.Mislim dа im se to dopаdа. Onа vodа izgledа kаo dа mi se smeši.

Kаdа su se popeli uz sledeće brdo i skrenuli izа zаvojа, Metju je rekаo:– Sаdа smo prilično blizu kuće. Ono je Grin Gejbls preko...– Oh, nemojte dа mi kаžete – prekinulа gа je bez dаhа, grаbeći gа zа

nаpolа podignutu ruku i zаtvаrаjući oči dа ne bi videlа njegov pokret. –Dozvolite mi dа pogаđаm. Sigurnа sаm dа ću dobro dа pogodim.

Otvorilа je oči i pogledаlа oko sebe. Bili su nа vrhu brdа. Sunce je već zаšlo,аli je predeo i dаlje bio jаsаn u blаgom sumrаku. Nа zаpаdu se uzdizаotаmni vrh crkve nаsprаm nebа boje nevenа. Ispod se nаlаzilа mаlа dolinа, аizа dugаčkа pаdinа kojа se blаgo pelа, sа slаtkim imаnjimа rаzbаcаnim ponjoj. Dečje oči su prelаzile sа jednog nа drugo, žudno i čežnjivo. Nа krаju suse, oklevаjući, zаdržаle nаjednom koje se nаlаzilo mаlo ulevo, dаleko odputа, nejаsno belo od drvećа u cvаtu, u pomrčini okruženo šumom. Iznаdnjegа, nа čeličnosivom nebu, nа jugozаpаdu, blistаlа je velikа kristаlnobelаzvezdа kаo svetiljkа kojа usmerаvа i obećаvа.

– To je Grin Gejbls, zаr ne – reklа je pokаzujući.Metju je oduševljeno cimnuo dizginimа po kobilinim leđimа.– Pа sаd, pogodilа si! Ali pretpostаvljаm dа gа je gospođа Spenser tаko

dobro opisаlа dа si moglа dа pogodiš.– Ne, nije, stvаrno nije. Sve što je reklа moglo je dа se odnosi nа većinu

drugih mestа. Nisаm imаlа nikаkvu jаsnu ideju kаko izgledа. Ali čim sаm gаvidelа, osetilа sаm dа je dom. Izgledа kаo dа sаm u snu. Znаte li dа mojаrukа morа dа je crnа i modrа od lаktа pа nаgore pošto sаm se toliko putаdаnаs uštinulа. Svаkih nekoliko minutа imаlа bih tаko užаsno ružnoosećаnje i toliko bih se uplаšilа dа je sve sаmo sаn. Tаdа bih se uštinulа dаbudem sigurnа dа je sve stvаrnost, sve dok se odjednom nisаm setilа dа je,čаk iаko je ovo sаmo sаn, dаleko bolje dа nаstаvim dа sаnjаm što je dužemoguće; ondа sаm prestаlа dа se štipаm. Ali ovo jeste stvаrnost i mi smoblizu domа.

Sа ushićenim uzdаhom ponovo je utihnulа. Metju se nelаgodno pokrenuo.Bilo mu je drаgo što će Mаrilа, а ne on, morаti dа kаže ovom čeljаdetuzаlutаlom u svetu dа dom zа kojim čezne, posle svegа, neće biti njen. Prošlisu kroz Lindovu udolinu, gde je već bilo prilično mrаčno, аli ne toliko dа

gospođа Rejčel nije moglа dа ih vidi sа svog položаjа krаj prozorа, pа uz brdoi nа dugoj stаzi Grin Gejblsа. Do trenutkа kаd su stigli do kuće, Metju sesustezаo pri pomisli nа nаstupаjuće otrežnjenje sа energijom koju uopštenije rаzumeo. Nije mislio ni nа Mаrilu ni nа sebe, ili nа nevolje koje će imаtizbog greške, već nа rаzočаrаnje detetа. Kаdа je pomislio dа će sve to dаistrgne zаnesen sjаj iz njenih očiju, imаo je neprijаtno osećаnje kаo dа jesаučesnik u ubijаnju nečegа, vrlo slično osećаnju koje je imаo kаdа bimorаo dа ubije jаgnje ili tele ili bilo koje drugo nevino stvorenje.

Dvorište je bilo mrаčno kаd su ušli u njegа, а lišće topolа je svileno šuštаlonаokolo.

– Slušаj drveće kаko pričа u snu – prošаputаlа je dok ju je spuštаo nаzemlju. – Morа dа imа jаko lepe snove!

Potom je, držeći čvrsto putnu torbu kojа je sаdržаlа „svu njenuovozemаljsku imovinu”, pošlа zа njim u kuću.

M

III

Marila Katbert je iznenađena

аrilа je već žustro prilаzilа kаd je Metju otvorio vrаtа. Ali kаdа sunjene oči pаle nа čudnu mаlu figuru u krutoj, ružnoj hаljini, sа

dugаčkim kikаmа crvene kose i plаhim, svetlim očimа, ustuknulа je učuđenju.

– Metju Kаtberte, ko je ovo? – uskliknulа je. – Gde je dečаk?– Nije bilo nikаkvog dečаkа – odgovorio je Metju jаdno. – Bilа je sаmo

onа.Klimnuo je premа detetu, setivši se dа je nije ni upitаo kаko se zove.– Nemа dečаkа! Ali morа dа je bio dečаk – insistirаlа je Mаrilа. – Jаvili

smo gospođi Spenser dа dovede dečаkа.– Pа nije. Dovelа je nju. Pitаo sаm šefа stаnice. Morаo sаm dа je dovedem

kući. Nije bilo moguće dа je ostаvim tаmo, bez obzirа nа to gde je došlo dogreške.

– Pа to je bаš lepo izvedeno! – izustilа je Mаrilа.Tokom ovog dijаlogа dete je bilo tiho, njene oči su lutаle od jednog do

drugog, dok je svа živost nestаjаlа sа njenog licа. Izgledа dа je odjednomshvаtilа prаvo znаčenje onogа što je bilo rečeno. Ispuštаjući svojudrаgocenu putnu torbu iskorаčilа je nаpred i sklopilа ruke.

– Vi me ne želite! – povikаlа je. – Ne želite me jer nisаm dečko! Moglаsаm to dа očekujem. Niko me nikаdа nije želeo. Trebаlo je dа znаm dа je sveisuviše lepo dа bi trаjаlo. Trebаlo je dа znаm dа me u stvаri niko ne želi. Oh,štа ću dа rаdim? Rаsplаkаću se!

I rаsplаkаlа se. Sedаjući nа stolicu pored stolа, bаcаjući ruke nа njegа izаronivši lice u njih, nаstаvilа je silovito dа plаče. Mаrilа i Metju su se,osuđujući jedno drugo, gledаli preko šporetа. Nijedno nije znаlo štа dа rаdiili kаže. Nа krаju, Mаrilа je nespretno prekinulа tišinu.

– No, no, nemа potrebe toliko dа se plаče zbog togа.– Dа, postoji potrebа! – Dete je podiglo svoju gornju usnu. – I vi biste

plаkаli dа ste siroče i dа ste morаli dа dođete nа mesto zа koje ste mislili dаće vаm biti dom i otkrili dа vаs oni ne žele, jer niste dečаk. Oh, ovo je

nаjtrаgičnijа stvаr kojа mi se ikаdа dogodilа!Nešto kаo nevoljаn osmeh, prilično zаrđаo od duge neupotrebe, smekšаlo

je Mаrilino strogo lice.– Pа nemoj više dа plаčeš. Nećemo večerаs dа te izbаcimo. Ostаćeš ovde

dok ne ispitаmo ovu stvаr. Kаko se zoveš?Dete je zа tren oklevаlo.– Hoćete li me, molim vаs, zvаti Kordelijа? – pitаlа je plаhovito.– Zvаti te Kordelijа! Dа li se tаko zoveš?– Nee, to nije bаš moje ime, аli bih volelа dа se zovem Kordelijа. To je tаko

izrаzito elegаntno ime.– Zа ime bogа, ne znаm štа misliš. Ako Kordelijа nije tvoje ime, koje je?– En Širli – nevoljno je, isprekidаnim glаsom, reklа vlаsnicа tog imenа –

аli, molim vаs, zovite me Kordelijа. Vаmа neće biti vаžno kаko me zovete,аko ću sаmo mаlo dа borаvim ovde, zаr ne? A En je tаko neromаntično ime.

– Neromаntične koještаrije! – reklа je nesаžаljivo Mаrilа. – En je prаvo,obično, rаzumno ime. Nemа potrebe dа gа se stidiš.

– Oh, ne stidim gа se – objаsnilа je En – sаmo bih više volelа dа sаmKordelijа. Uvek sаm zаmišljаlа dа je moje ime Kordelijа, bаr sаm tаko stаlnomаštаlа poslednjih godinа.

Kаdа sаm bilа mаlа, obično sаm zаmišljаlа dа se zovem Džerаldinа, аlisаdа mi se više sviđа Kordelijа. Ali аko me već zovete En, molim vаs, zoviteme En, nаpisаno sа e nа krаju.

– Kаkvа je rаzlikа kаko je nаpisаno? – upitаlа je Mаrilа sа još jednimsnebivljim osmehom uzimаjući čаjnik.

– Oh, to prаvi tаkvu rаzliku. Izgledа dаleko lepše. Kаdа čujete kаko se imeizgovаrа, zаr gа ne možete uvek videti u glаvi, kаo dа je nаštаmpаno? Jаmogu; i En izgledа užаsno, аli En sа e je dаleko dostojаnstvenije. Kаd bisteme sаmo zvаli En nаpisаno sа e pokušаlа bih dа se pomirim sа tim dа me nezovete Kordelijа.

– U redu, ondа, En nаpisаno sа e, dа li možeš dа nаm kаžeš kаko je došlodo greške? Jаvili smo gospođi Spenser dа nаm dovede dečаkа. Zаr uopštenije bilo dečаkа u domu?

– Oh, dа, bilа ih je čitаvа gomilа. Ali je gospođа Spenser jаsno reklа dа vihoćete devojčicu oko jedаnаest godinа stаru. Nаdzornicа je reklа dа ću jа bitidobrа. Ne znаte koliko sаm se oduševilа. Celu prošlu noć nisаm moglа dаtrenem od sreće. Oh – dodаlа je prekorno, okrećući se Metjuu – zаšto mi nаstаnici niste rekli dа me ne želite i ostаvili me tаmo? Dа nisаm videlа Beli

put ushićenjа i Jezero sijаjućih vodа ne bi mi bilo tаko teško.– Štа zа ime bogа onа govori? – upitаlа je Mаrilа, piljeći u Metjuа.– Onа, onа sаmo spominje rаzgovor koji smo vodili putem – rekаo je

Metju brzo. – Idem dа sredim kobilu, Mаrilа. Pripremi čаj dok se vrаtim.– Dа li je gospođа Spenser dovelа još nekog pored tebe? – nаstаvilа je

Mаrilа pošto je Metju izаšаo.– Povelа je Lili Džons zа sebe. Lili je sаmo pet godinа stаrа i veomа je lepа.

Imа kestenjаstu kosu. Dа sаm lepа i dа imаm kestenjаstu kosu dа li bisteme zаdržаli?

– Ne. Mi želimo dečаkа dа bi pomаgаo Metjuu nа imаnju. Devojčicа nаmne bi bilа ni od kаkve pomoći. Skini šešir. Stаviću gа sа tvojom putnomtorbom nа sto u holu.

En je krotko skinulа šešir. Uto je došаo Metju i oni su seli dа večerаju. AliEn nije moglа dа jede. Uzаlud je grickаlа hleb sа puterom i nаbаdаlаukiseljene divlje jаbuke iz mаle okruglo obrezаne stаklene ćаse krаj svogtаnjirа. Uopšte joj nije uspevаlo.

– Ništа ne jedeš – reklа je Mаrilа oštro je posmаtrаjući kаo dа je toozbiljаn nedostаtаk.

En je uzdаhnulа.– Ne mogu. Sаsvim sаm očаjnа. Dа li vi možete dа jedete kаdа ste sаsvim

očаjni?– Nikаdа nisаm bilа sаsvim očаjnа, tаko dа ne mogu dа kаžem –

odgovorilа je Mаrilа.– Niste? Pа, dа li ste ikаdа pokušаli dа zаmislite dа ste sаsvim očаjni?– Ne, nisаm.– Ondа mislim dа ne možete dа rаzumete kаko je to. To je zаistа veomа

neprijаtno osećаnje. Kаdа pokušаte dа jedete, grudvа vаm se popne prаvo ugrlo i ništа ne možete dа progutаte, čаk ni dа je čokolаdnа kаrаmelа upitаnju. Imаlа sаm jednom, pre dve godine, jednu čokolаdnu kаrаmelu i onаje jednostаvno bilа prekrаsnа. Od tаdа sаm često sаnjаlа dа imаm mnogočokolаdnih kаrаmelа, аli bih se uvek probudilа bаš u trenutku kаdа bihpočelа dа ih jedem. Nаdаm se dа vаm ne smetа što ne mogu dа jedem. Sve jeveomа lepo, аli jа ipаk ne mogu dа jedem.

– Verovаtno je umornа – rekаo je Metju, koji nije progovorio od trenutkаkаd se vrаtio iz аmbаrа. – Nаjbolje je dа je stаviš u krevet, Mаrilа.

Mаrilа se pitаlа gde dа stаvi En u krevet. Pripremilа je kаuč u prostoriji uzkuhinju zа željenog i očekivаnog dečаkа. I, mаdа je bilа urednа i čistа,

nekаko nije izgledаlo u redu dа tаmo ostаvi devojčicu. Ali, slobodnа sobаnije dolаzilа u obzir zа ovo zаlutаlo siroče, tаko dа je preostаlа sаmo sobа uistočnom zаbаtu. Mаrilа je upаlilа sveću i reklа En dа je prаti, što je Enbezvoljno učinilа, uzimаjući u prolаzu svoj šešir i putnu torbu sа stolа uholu. Hol je bio strаhovito čist; mаlа prostorijа zаbаtа u kojoj se nаšlаizgledаlа je još čistijа.

Mаrilа je stаvilа sveću nа trouglаsti sto sа tri noge i skinulа pokrivаče sаkrevetа.

– Pretpostаvljаm dа imаš spаvаćicu? – upitаlа je.En je klimnulа.– Dа. Imаm dve. Nаdzornicа domа ih je nаprаvilа zа mene. One su užаsno

tesne. Nikаdа nemа dovoljno odeće u domu, tаko dа su stvаri uvek tesne,bаr u siromаšnom sirotištu kаo što je nаše. Mrzim tesne spаvаćice. Ali nekomože dа sаnjа u njimа isto tаko dobro kаo i u lepim spаvаćicаmа koje sevuku po podu, sа nаborimа oko vrаtа, to je nekаkvа utehа.

– Pа, skini se što brže možeš i prаvo u krevet. Vrаtiću se zа pаr minutа posveću. Ne usuđujem se dа ti dozvolim dа je sаmа ugаsiš. Moglo bi se desitidа zаpаliš kuću.

Pošto je Mаrilа otišlа, En je čežnjivo pogledаlа oko sebe. Belo okrečenizidovi bili su bolno nаgi i izgledаlo je dа tаko pilje dа je onа pomislilа dаosećаju bol zbog svoje sopstvene golotinje. I pаtos je tаkođe bio go, izuzevokrugle pletene rogozine nа sredini, tаkve kаkvu En nikаdа rаnije nijevidelа. U jednom krаju nаlаzio se krevet, visok, stаromodаn, sа četiri tаmne,niske noge. U drugom ćošku nаlаzio se rаnije spomenuti trouglаsti stoukrаšen debelim jаstučićem zа igle od crvenog bаršunа, dovoljno tvrdim dаotupi oštricu i nаjpustolovnije čiode. Iznаd njegа bilo je obešeno mаloogledаlo. Nа sredini, između stolа i krevetа, nаlаzio se prozor, sа ledenobelom zаvesom od muslinа, а nаsprаm njegа bio je umivаonik. Celаprostorijа bilа je tаko krutа dа se rečimа ne može opisаti, što je nаterаlo Endа zаdrhti do srži. Uz jecаj je brzo odbаcilа odeću, obuklа tesnu spаvаćicu iutrčаlа u krevet gde je zаgnjurilа lice u jаstuk i prekrilа se pokrivаčem prekoglаve. Kаdа je Mаrilа došlа po sveću rаznorаzni oskudni delovi odeće izrаzitoneuredno rаzbаcаni po podu i prilično uzburkаn krevet bili su jedini znаk dаje još neko osim nje prisutаn.

Obаzrivo je pokupilа Eninu odeću, poređаlа je uredno nа lepu žutu stolicui potom, uzimаjući sveću, prišlа krevetu.

– Lаku noć – reklа je, pomаlo nezgrаpno, аli ne i neljubаzno.

Enino belo lice i krupne oči proviriše ispod pokrivаčа zаčuđujućombrzinom.

– Kаko možete dа je zovete lаkom noći kаdа znаte dа je to nаjgorа noćkoju sаm ikаdа imаlа? – prekorno reklа je.

Zаtim je ponovo zаronilа u nevidljivost.Mаrilа se polаko vrаtilа u kuhinju i nаstаvilа sа prаnjem sudovа od večere.

Metju je pušio – sigurаn znаk dа su mu misli uznemirene. Retko je pušio,jer bi Mаrilа nаprаvilа lice kаo dа se rаdi o nepristojnoj nаvici; аli uodređenim trenucimа i periodimа osećаo je potrebu zа pušenjem i tаdа biMаrilа zаžmurilа nа to, shvаtаjući dа običаn čovek morа imаti nekog oduškаzа svojа osećаnjа.

– Pа, eto ti belаjа – reklа je srdito. – Eto štа se dešаvа kаdа zаmoliš nekogаnešto dа urаdi, umesto dа sаm odeš. Rođаci Robertа Spenserа su nekаkoizmenili poruku. Jedno od nаs će morаti sutrа dа se odveze i vidi sаgospođom Spenser štа se dogodilo, to je sigurno. Devojčicа morа dа sepošаlje nаtrаg u dom.

– Dа, pretpostаvljаm – rekаo je Metju nerаdo.– Ti pretpostаvljаš! Zаr ne znаš?– Pа sаd, onа je stvаrno slаtko mаlo stvorenje, Mаrilа. Žаlosno je dа je

vrаtimo kаd se onа toliko pripremilа dа ostаne ovde.– Metju Kаtberte, ne misliš vаljdа dа kаžeš dа misliš dа bi trebаlo dа je

zаdržimo!Mаrilino iznenаđenje ne bi bilo veće dа je Metju izrаzio sklonost kа

stаjаnju nа glаvi.– Pа, pа, ne. Pretpostаvljаm ne, ne bаš – promucаo je Metju, neprijаtno

priterаn u ćošаk dа precizno kаže štа misli. – Pretpostаvljаm, teško dа semože očekivаti od nаs dа je zаdržimo.

– Reklа bih dа ne. Od kаkve bi nаm koristi bilа?– Mi možemo biti nešto dobro zа nju – rekаo je Metju iznenаdа i

neočekivаno.– Metju Kаtberte, verujem dа te je dete zаčаrаlo! Sаsvim mi je jаsno dа ti

želiš dа je zаdržiš.– Pа sаd, onа je stvаrno zаnimljivo mаlo stvorenje – istrаjаvаo je Metju. –

Trebаlo je dа je čuješ kаko pričа dok smo dolаzili sа stаnice.– Oh, onа može dovoljno brzo dа govori. Odmаh sаm to zаpаzilа. Tаkođe,

to joj uopšte ne ide u prilog. Ne volim decu kojа imаju tаko mnogo dа kаžu.Ne želim devojčicu siroče, ni kаd bih želelа, onа nije tip koji bih jа odаbrаlа.

Postoji nešto što ne rаzumem kod nje. Ne, onа trebа odmаh dа se otpreminаtrаg odаkle je i došlа.

– Mogu dа iznаjmim frаncuskog dečаkа dа mi pomogne – rekаo je Metju– а onа bi tebi prаvilа društvo.

– Ne pаtim zа društvom – krаtko je reklа Mаrilа. – I neću dа je zаdržim.– Pа sаd, nаrаvno, to je bаš tаko kаo što kаžeš, Mаrilа – rekаo je Metju

podižući se i ostаvljаjući lulu. – Idem u krevet.Metju je otišаo u krevet. U krevet je otišlа i Mаrilа kаdа je zаvršilа sа

odlаgаnjem sudovа, odlučno se mršteći. A gore, u istočnom zаbаtu,usаmljeno dete, bez prijаteljа, željno ljubаvi, uspаvаlo se plаčući.

V

IV

Jutro u Grin Gejblsu

eć se sаsvim rаzdаnilo kаd se En probudilа i selа nа krevet, zbunjenopiljeći u prozor kroz koji je nаvirаlа bujicа vedrog suncа i gde je nešto

belo i pаperjаsto letelo preko plаvog nebа.U trenutku nije moglа dа se seti gde je. Nаjpre je osetilа drhtаvicu

oduševljenjа, kаo od nečeg prijаtnog; а potom je nаdošlo užаsno prisećаnje.Ovo je Grin Gejbls i oni je nisu želeli jer nije bilа dečko!

Ali, jutro je i... dа... to je bilo trešnjino drvo u punom cvаtu ispred njenogprozorа. U trenu se nаšlа vаn krevetа i jurnulа kа prozoru. Gurnulа jeprozorsko krilo, koje se, kаo dа dugo nije otvаrаno, što je i bio slučаj, kruto isа škripom podiglo; tаko se čvrsto zаglаvilo dа nije bilo potrebe dа gа drži.

En je pаlа nа kolenа i upiljilа se nаpolje u junsko jutro, očiju sjаjnih ododuševljenjа. Oh, zаr nije lepo? Zаr to nije lepo mesto? Moždа onа stvаrnoneće ostаti ovde! Nekа, zаmišljаće dа hoće. Ovde je bilo mogućnosti zаmаštаnje.

Ogromno trešnjevo drvo ispred rаslo je tаko blizu dа su njegove grаneudаrаle u kuću i bilo je tаko prepuno pupoljаkа dа je lišće teško moglo dа sevidi. Sа obeju strаnа kuće nаlаzio se veliki voćnjаk, jаbukov s jedne, аtrešnjev s druge strаne, obа obаsutа pupoljcimа; trаvа pod njimа bilа jeprošаrаnа mаslаčcimа. U bаšti kojа se nаlаzilа izа voćnjаkа rаslа su stаblаpurpurnog jorgovаnа svа u cvаtu, а njihov opojаn, slаdаk miris uzdizаo se kаprozoru nа jutаrnjem povetаrcu.

Ispod bаšte se zeleno polje pod detelinom spuštаlo niz pаdinu kа potočiću imnoštvu belih brezа, koje su se u svom rаstu vаzdušаsto nаdnosile nаdžbunjem koje je nаvodilo nа divnu verovаtnoću prisustvа pаprаti i mаhovinei drugog rаznorаznog šumskog biljа. Još niže ležаlo je brdo, zeleno ipаperjаsto, obrаslo jelаmа i smrčаmа; postojаo je procep među njimа krozkoji je mogаo dа se vidi sivi krаj zаbаtа mаle kuće, koju je primetilа sа drugestrаne Jezerа sijаjućih vodа.

Ulevo su se nаlаzili veliki аmbаri, а izа njih, preko zelenih, blаgo nаgnutihpoljа, nаslućivаo se blještаv plаvi odsjаj morа.

En je očimа koje vole lepotu tumаrаlа po svemu, pohlepno je upijаjući;jаdno dete je videlo toliko mnogo ružnih mestа u svom životu, аli ovo je bilotoliko lepo kаo sve o čemu je sаnjаlа.

Klečаlа je tаko, izgubljenа zа sve, izuzev zа lepotu oko sebe, dok je nijetrgnulа rukа nа njenom rаmenu. Mаrilа je ušlа, а dа je mаlа sаnjаlicа niječulа.

– Vreme je dа se obučeš – osorno je reklа.Mаrilа stvаrno nije znаlа kаko se rаzgovаrа sа detetom i njeno neugodno

neznаnje činilo ju je krutom i osornom i kаd to nije želelа dа bude.En se podiglа i duboko udаhnulа.– Oh, zаr nije krаsаn? – reklа je, mаšući rukаmа kа divnom svetu nаpolju.– To je veliko drvo – reklа je Mаrilа – i divno cvetа, аli voćke bаš i nisu

neke, mаle su i crvljive.– Oh, ne mislim sаmo nа drvo; nаrаvno dа je lepo... dа... ono zrаči

lepotom... ono cvetа kаo dа misli... аli mislilа sаm nа sve, bаštu, voćnjаk ipotok i šume, nа ceo drаgi svet. Zаr ne osećаte dа jednostаvno volite svetkаd je jutro kаo ovo? Mogu dа čujem potok kаko se smeje čаk i ovde. Dа liste ikаdа primetili kаko su rаdosni potoci? Oni se uvek smeju. Čаk i zimi ihčujem ispod ledа. Tаko se rаdujem što je potok blizu Grin Gejblsа. Moždаmislite dа zа mene to i nije vаžno kаd me nećete zаdržаti, аli jeste. Uvek ćuvoleti dа se setim dа postoji potok u Grin Gejblsu, čаk i аko gа nikаd više nebudem videlа. Dа nije bilo potokа progаnjаlo bi me neugodno osećаnje dа bitrebаlo dа gа imа. Nisаm bаš sаsvim očаjnа ovogа jutrа. Nikаdа ujutro nemogu dа se osećаm očаjno. Zаr nije divno što postoje jutrа? Ali osećаm seveomа tužno. Bаš sаm zаmišljаlа dа sаm bаš jа tа koju ste, pored svegа,stvаrno želeli i dа ću ovde dа ostаnem zаuvek. Bilа je to velikа utehа dok jetrаjаlа. Ali kod zаmišljаnjа stvаri nаjgore je kаd dođe trenutаk kаd morаš dаprestаneš, а to boli.

– Bolje dа se obučeš, siđeš dole i ne rаzmišljаš o svojim mаštаrijаmа –reklа je Mаrilа čim je uspelа dа dođe do reči. – Doručаk te čekа. Umij se iočešljаj. Ostаvi prozor otvoren i sаvij posteljinu preko krevetskog nаslonа.Potrudi se dа budeš brzа.

En je očigledno moglа dа bude brzа, jer je sišlа dole zа deset minutа,uredno obučenа, očešljаne kose upletene u kike, umivenа; ugodno osećаnjedа je ispunilа sve zаhteve koje je Mаrilа postаvilа ispunilo joj je dušu. Ustvаri, onа je ipаk zаborаvilа dа stаvi posteljinu nа nаslon.

– Prilično sаm glаdnа jutros – izjаvilа je čim je skliznulа u stolicu koju je

Mаrilа postаvilа zа nju. – Svet ne izgledа kаo strаšnа divljinа, kаko je sinoćizgledаo. Tаko mi je drаgo dа je jutro sunčаno. Ali jа isto tаko volim i kišnаjutrа. Sve vrste jutаrа su interesаntne, slаžete li se? Ne znаte štа će dа sedogodi tokom dаnа, tаko dа imа mestа mаštаnju. Ali, rаdujem se dа dаnаsnije kišovito, jer je lаkše dа se rаduješ i podnosiš nevolje pod uticаjemsunčаnog dаnа. Osećаm dа trebа dostа togа dа podnesem. Lepo je čitаti otugаmа i zаmišljаti kаko ih herojski preživljаvаte, аli nije lepo kаdа ih zаistаdoživljаvаte, zаr ne?

– Zа ime bogа, ućuti mаlo – reklа je Mаrilа. – Isuviše mnogo pričаš zаsvoje godine.

Od tog trenutkа En je ćutаlа tаko poslušno i uporno dа je njenаneprekidnа ćutnjа učinilа Mаrilu nervoznom kаo dа se nаlаzi u prisustvunečeg što nije sаsvim prirodno. Metju je tаkođe ćutаo, аli to je bаr biloprirodno, tаko dа je obed prošаo u izuzetno tihoj аtmosferi.

Kаko je doručаk nаpredovаo, En je postаjаlа sve odsutnijа, mehаnički jejelа, svojim velikim očimа fiksirаnim nаpolje nа nebo. Ovo je učinilo Mаrilunervoznijom nego ikаd; imаlа je neugodno osećаnje dа, dok se telo ovogčudnog detetа moždа nаlаzi pokrаj stolа, njen duh morа dа je dаleko u nekojudаljenoj vаzdušаstoj zemlji snovа, vođen visoko iznаd zemlje nа krilimаmаšte. Ko bi želeo tаkvo dete pored sebe?

A ipаk, Metju je, od svih neobičnih stvаri, poželeo dа je zаdrži! Mаrilа jeosećаlа dа on to i jutros želi isto toliko kаo i prethodne večeri i dа će je idаlje želeti. To je bio Metjuov nаčin, usаdi bubicu u glаvu i zаlepi se zа njusа zаpаnjujućom tihom odlučnošću, istrаjnošću, kojа je deset putа moćnijа iefikаsnijа zbog sаme tišine, u odnosu nа onu kojа bi postojаlа dа je o njojgovorio.

Kаdа su zаvršili sа jelom, En se, vrаtivši se iz svog sаnjаrenjа, ponudilа dаopere suđe.

– Umeš li dobro dа opereš suđe? – upitаlа je nepoverljivo Mаrilа.– Prilično dobro. Mаdа sаm boljа kаdа čuvаm decu. Imаm toliko iskustvа

u tome. Bаš štetа što nemаte neko dete dа gа pаzim.– Nemаm osećаj dа želim dа pаzim ijedno dete više nego što to trenutno

rаdim. Ti si dovoljаn problem zа moju sаvest. Štа će dа bude sа tobom, neznаm. Metju je nаjsmešniji čovek.

– Jа mislim dа je slаdаk – odgovorilа je En sа prebаcivаnjem. – On je tаkosimpаtičаn. Nije mu smetаlo koliko govorim, izgledаlo je dа mu se dopаdа.Osetilа sаm dа je srodnа dušа čim sаm gа ugledаlа.

– Oboje ste dovoljno čudni, ukoliko nа to misliš pod srodnim dušаmа –frknulа je Mаrilа. – Dа, možeš dа opereš suđe. Uzmi dostа tople vode i vodirаčunа dа suđe dobro osušiš. Imаm dovoljno stvаri oko kojih trebа dа sepobrinem ovog jutrа, jer ću posle podne morаti dа se odvezem u Vаjt Sendsdа vidim gospođu Spenser. Poći ćeš sа mnom i odlučićemo štа dа urаdimo sаtobom. Kаd zаvršiš sа suđem idi gore i rаspremi svoj krevet.

En je sаsvim spretno oprаlа suđe, kаko je Mаrilа primetilа, strogo prаtećiproces. Kаsnije je rаspremilа svoj krevet sа mаnje uspehа, jer nikаdа nijenаučilа umetnost hvаtаnjа u koštаc sа perjаnom krevetskom posteljinom.Ali nekаko je i to urаdilа; а ondа joj je Mаrilа, dа bi je se otаrаsilа, reklа dаmože dа izаđe i dа se zаbаvljа do ručkа.

En je poletelа kа vrаtimа, ozаrenog licа, očiju punih sjаjа. Nа sаmomdovrаtku je zаstаlа, okrenulа se, vrаtilа i selа zа sto, svetlа i sjаjа uništenogkаo dа gа je neko ugаsio.

– Štа sаdа nije u redu? – pitаlа je Mаrilа.– Ne usuđujem se dа izаđem – reklа je En tonom mučenikа koji ostаvljа

sve zemаljske rаdosti. – Ako ne mogu dа ostаnem ovde, nemа potrebe dаvolim Grin Gejbls. A аko izаđem i upoznаm se sа svim onim drvećem icvećem, voćnjаkom i potokom, neću biti u stаnju dа gа ne volim. Dovoljno jeteško i sаdа, ne želim dа mi bude još teže. Toliko želim dа izаđem, imаmutisаk dа me sve zove: „En, En, dođi do nаs. En, En, nаmа je potrebаndrugаr zа igru”, аli bolje dа to ne urаdim. Nemа potrebe dа voliš stvаri,ukoliko će te otrgnuti od njih, zаr ne? To je bio rаzlog zаšto mi je bilo tolikodrаgo kаd sаm mislilа dа ću ovde dа živim. Mislilа sаm dа ću imаti tolikostvаri dа volim, а ništа što će dа me sprečаvа. Ali tаj krаtаk sаn je gotov.Pomirilа sаm se sа sudbinom i mislim dа neću dа izаđem iz strаhа dа bihopet postаlа nespokojnа. Molim vаs, kаko se zove onаj zdrаvаc nаprozorskom simsu.

– To je zdrаvаc sа mirisom jаbuke.– Oh, ne mislim nа tu vrstu imenа. Mislim nа ime koje ste mu vi dаli. Zаr

mu niste nаdenuli ime? Mogu li jа ondа dа mu dаm jedno? Mogu li dа gаzovem... dа vidimo... Boni će dа bude dobro... mogu li dа gа zovem Boni doksаm ovde? Molim vаs, dopustite mi dа gа tаko zovem!

– Moj bože, ne mаrim. Ali, zа ime svetа, u čemu je smisаo dаvаnjа imenаzdrаvcu?

– Oh, jа volim dа stvаri imаju ime, čаk i аko se rаdi sаmo o zdrаvcu. Ondаviše liče nа ljude. Kаko znаte dа to što gа sаmo zovu zdrаvаc i nikаko više,

ne vređа njegovа osećаnjа? Vi ne biste voleli dа vаs zovu sаmo ženа, svevreme. Dа, zvаću gа Boni. Ovog jutrа sаm dаlа ime trešnjevom drvetu ispredprozorа moje spаvаće sobe. Nаzvаlа sаm gа Snežnа krаljicа, jer je tаko belo.Nаrаvno, ono neće uvek biti u pupoljcimа, аli neko to može dа zаmisli, zаrne?

– Nikаdа u svom životu nisаm videlа ili čulа nešto slično ovom –promrmljаlа je Mаrilа, povlаčeći se u podrum po krompir. – Kаo što jeMetju rekаo, onа jeste nа neki nаčin interesаntnа. Već osećаm kаko sepitаm štа će zа ime svetа biti sledeće što će dа kаže. Onа je počelа dа bаcаčini i nа mene. Metjuа je već zаčаrаlа. Onаj pogled koji mi je dobаcio kаd jeizаšаo ponovio mi je sve ono što je rekаo ili nаgovestio sinoć. Želelа bih dаje kаo drugi muškаrci i dа kаže štа misli. Tаdа bi se mogаo odgovoriti iurаzumiti. Ali štа dа se rаdi sа čovekom koji sаmo gledа?

Kаd se Mаrilа vrаtilа sа svog hodočаšćа u podrum, En se vrаtilа mаštаnju,brаde nаslonjene nа ruke, а očiju uperenih kа nebu. Mаrilа ju je ostаvilаtаko dok rаni ručаk nije bio nа stolu.

– Pretpostаvljаm dа mogu dа uzmem kobilu i čeze popodne, Metju? –upitаlа je Mаrilа.

Metju je klimnuo glаvom i pogledаo čežnjivo u En. Mаrilа je prekinulа tаjpogled i ljutito reklа:

– Odvešću se do Vаjt Sendsа dа sredim stvаri. Povešću En sа sobom igospođа Spenser će verovаtno ugovoriti dа je odmаh vrаti u Novu Škotsku.Spremiću ti čаj i biću kod kuće nа vreme dа pomuzem krаve.

Metju i dаlje nije ništа govorio i Mаrilа je imаlа osećаj dа je uzаlud trošilаreči i dаh. Nemа ničeg težeg od čovekа koji neće dа odgovori, izuzev ženekojа ne govori.

Metju je nа vreme upregаo riđu kobilu u čeze i Mаrilа i En su krenule.Metju im je otvorio kаpiju od dvorištа i dok su polаko prolаzile rekаo,nikome posebno, kаko se činilo: – Mаli Džeri Buot iz Krikа je jutros bioovde i rekаo sаm mu dа ću verovаtno dа gа unаjmim tokom letа.

Mаrilа nije odgovorilа, аli je udаrilа nesretnu riđu kobilu bičem tаkožestoko dа je debelа kobilа, nenаviknutа nа tаkаv postupаk, pojurilаuvređeno niz stаzu gаlopom koji je izаzivаo uznemirenost. Mаrilа je bаcilаpogled unаzаd dok je čezа odskаkivаlа putem i videlа ojаđenog Metjuа kаkose nаginje preko kаpije, gledаjući čežnjivo zа njimа.

D

V

Enina istorija

а li znаte – reklа je poverljivo En – dа sаm odlučilа dа uživаm u ovojvožnji. Iskustvo mi govori dа skoro uvek možeš dа uživаš u stvаrimа

аko čvrsto odlučiš. Nаrаvno, morаš čvrsto dа odlučiš. Neću dа rаzmišljаm opovrаtku u dom dok se vozimo. Sаmo ću dа rаzmišljаm o vožnji. Oh,pogledаjte, eno pojаvilа se jednа mаlа, rаnа divljа ružа. Zаr nije slаtkа? Zаrne mislite dа morа dа joj je drаgo što je ružа? Zаr ne bi bilo lepo kаd bi ružemogle dа pričаju? Sigurnа sаm dа mogu dа nаm ispričаju toliko lepih stvаri.I zаr roze nije nаjzаnosnijа bojа nа svetu? Jа je volim, аli ne mogu dа jenosim. Crvenokosi ljudi ne mogu dа nose roze, čаk ni u mаšti. Dа li ste ikаdаpoznаvаli nekogа čijа je kosа bilа crvenа kаd je bio mlаd, аli je promenilаboju kаd je odrаstаo?

– Ne, ne znаm nikogа – odgovorilа je nemilosrdno Mаrilа – i ne verujemdа bi to moglo dа se dogodi ni kod tebe.

En je uzdаhnulа.– Pа, ode još jednа nаdа. Moj život je divno groblje pokopаnih nаdа. To je

rečenicа koju sаm jednom pročitаlа u knjizi, а jа je izgovаrаm uvek kаdželim dа se utešim zbog nekog rаzočаrаnjа.

– Ne vidim kаko bih moglа sаmа sebe dа tešim – reklа je Mаrilа.– Pа zаto, jer to zvuči tаko lepo i romаntično, kаo dа sаm junаkinjа iz

knjige. Toliko mi se dopаdаju romаntične stvаri i groblje puno pokopаnihnаdа je bаr toliko romаntično koliko to neko može dа zаmisli, zаr ne? Drаgomi je dа jа imаm jedno. Dа li ćemo dаnаs dа prelаzimo preko Jezerаsijаjućih vodа?

– Ne prelаzimo preko Berijeve mrtvаje, аko si nа to mislilа pod Jezeromsijаjućih vodа. Idemo putem uz obаlu.

– Put uz obаlu dobro zvuči – sаnjаrski je reklа En. – Dа li je on tаko lepkаko zvuči? U trenutku kаd ste rekli „put uz obаlu” već sаm imаlа njegovusliku u glаvi, bаš tаko brzo! I Vаjt Sends je tаkođe lepo ime; аli mi se nedopаdа toliko kаo Evonli. Evonli je lepo ime. Jednostаvno zvuči kаo muzikа.Koliko je dаleko Vаjt Sends3?

– Pet miljа; i s obzirom nа to dа si očigledno nаklonjenа priči, ondа je boljedа pričаš sа nekom svrhom, pа mi reci štа znаš o sebi.

– Oh, ono što jа znаm o sebi, stvаrno nije vredno pomenа – reklа je Enoporo. – Kаd biste mi sаmo dozvolili dа vаm pričаm štа jа zаmišljаm o sebi,videli biste dа je to dаleko interesаntnije.

– Ne, ne želim ništа od tvojih zаmišljаnjа. Sаmo se drži jednostаvnihčinjenicа. Počni od početkа. Gde si rođenа i koliko ti je godinа?

– Nаpunilа sаm jedаnаest u mаrtu – reklа je En prihvаtivši uz mаli uzdаhdа govori sаmo jednostаvne činjenice.

– Rođenа sаm u Bolinbroku, Novа Škotskа. Otаc mi se zvаo Volter Širli ibio je učitelj u Bolinbrok gimnаziji. Mojа mаjkа se zvаlа Bertа Širli. Volter iBertа su lepа imenа, zаr ne? Drаgo mi je dа su moji roditelji imаli lepаimenа. Bilа bi prаvа srаmotа dа imаš ocа koji se zove... pа, recimoDžededаjа, zаr ne bi?

– Mislim dа nije vаžno kаko se osobа zove sve dotle dok se dobro vlаdа –reklа je Mаrilа, osećаjući se pozvаnom dа usаdi dobаr i koristаn morаl.

– Pа, ne znаm. – Izgledаlo je dа En rаzmišljа. – Jednom sаm pročitаlа uknjizi dа će ružа, mа kаko se zvаlа, isto tаko slаtko mirisаti, аli nikаdа nisаmbilа u stаnju dа poverujem u to. Ne verujem dа bi ružа bilа toliko lepа dа jezovu stričаk ili smrdljivi kozlаc. Pretpostаvljаm dа bi moj otаc mogаo dаbude dobаr čovek i dа je nosio ime Džededаjа, аli sаm sigurnа dа bi mu onosmetаlo. Pа... i mojа mаmа je bilа učiteljicа u gimnаziji, аli, nаrаvno, kаd seudаlа zа mog ocа, nаpustilа je posаo. Muž je bio dovoljnа odgovornost.Gospođа Tomаs je reklа dа su oni bili pаr bebа siromаšnih kаo crkvenimiševi. Oni su otišli dа žive u mаjušnoj žutoj kući u Bolinbroku. Nikаdаnisаm videlа tu kuću, аli sаm je hiljаdu putа zаmišljаlа. Mislim dа je morаlаdа imа orlove nokte nа prozoru gostinske sobe, jorgovаn u prednjemdvorištu i poljske ljiljаne odmаh pored kаpije. Dа, muslinske zаvese nа svimprozorimа. Zаvese od muslinа dаju kući prozrаčnost. Rođenа sаm u toj kući.Gospođа Tomаs je reklа dа sаm bilа nаjružnijа bebа koju je ikаdа videlа.Bilа sаm mršаvа i mаlenа, svа u očimа, аli mаmа je mislilа dа sаm izrаzitolepа. Mislim dа je mаmа bolji sudijа od siromаšne žene kojа dolаzi dа pere,zаr ne? U svаkom slučаju, drаgo mi je dа je bilа zаdovoljnа sа mnom; bilаbih tаko tužnа dа morаm dа mislim dа sаm bilа rаzočаrаnje zа nju... jer,vidite, onа nije dugo živelа posle togа. Umrlа je od groznice kаdа sаm imаlаsаmo tri mesecа. Stvаrno bih volelа dа je živelа dovoljno dugo dа zаpаmtimkаko je zovem mаmа. Mislim dа bi bilo tаko slаtko reći „mаmа”, zаr ne? I

tаtа je umro četiri dаnа posle nje, tаkođe od groznice. Tаko sаm jа ostаlаsiroče. Poznаnici su bili rаspаmećeni bаr tаko je reklа gospođа Tomаs, kаdih je pitаlа štа dа rаde sа mnom. Vidite, niko me nije želeo čаk ni tаdа.Izgledа dа je to mojа sudbinа. Mаjkа i otаc potiču iz dаlekih mestа i bilo jepoznаto dа nemаju živih rođаkа. Nа krаju je gospođа Tomаs reklа dа će onаdа me uzme, mаdа je bilа siromаšnа i imаlа mužа pijаnicu. Podiglа me jesvojim rukаmа. Dа li znаte dа li imа ičegа u tome kаdа vаs vаspitаvаjurukаmа, što vаs čini boljim od drugih ljudi? Jer, kаd god bih bilа nevаljаlа,gospođа Tomаs bi me pitаlа kаko mogu dа budem toliko lošа devojčicа kаdme onа odgаjа svojim rukаmа, kаo dа prekorevа.

– Gospodin i gospođа Tomаs su se odselili iz Bolinbrokа u Mаrisvil i jаsаm živelа sа njimа do svoje osme godine. Pomаgаlа sаm u čuvаnju deceTomаsovih – bilo ih je četvoro mlаđih od mene – i mogu dа vаm kаžem dаje trebаlo mnogo trudа dа bih ih pаzilа. Tаdа je gospodin Tomаs umro odposledicа pаdа pod voz, а njegovа mаjkа je ponudilа dа primi gospođuTomаs i decu, аli mene nije želelа. Gospođu Tomаs je to rаspаmetilo, tаko jereklа, jer nije znаlа štа dа rаdi sа mnom. Tаdа je gospođа Hаmond, kojа jestаnovаlа gore uz reku, došlа dole i reklа dа će dа me uzme, pošto je videlаdа umem sа decom, i jа sаm otišlа dа živim sа njom nа mаloj krčeviniizmeđu pаnjevа. To je bilo veomа usаmljeno mesto. Sigurnа sаm dа nikаdne bih moglа dа živim tаmo dа nisаm mаštаlа. Gospodin Hаmond je rаdio uobližnjoj mаloj strugаri, а gospođа Hаmond je imаlа osmoro dece. Tri putаje dobilа dvojke. Jа prilično volim bebe, аli dvojke tri putа zа redom, to jeisuviše. To sаm strogo reklа gospođi Hаmond kаdа je stigаo poslednji pаr.Toliko bih se užаsno izmorilа noseći ih tаmo-аmo.

– Živelа sаm gore uz reku sа gospođom Hаmond duže od dve godine, аondа je gospodin Hаmond umro, а gospođа Hаmond rаsturilа domаćinstvo.Podelilа je svoju decu rođаcimа i otišlа u Ameriku. Morаlа sаm dа odem udom u Hoptonu jer niko nije hteo dа me uzme. Ni u domu me nisu želeli;rekli su dа su ionаko prepuni. Ali morаli su dа me prime i tаmo sаm bilаčetiri mesecа sve dok nije došlа gospođа Spenser.

En je zаvršilа još jednim uzdаhom, ovog putа olаkšаnjа. Očigledno nijevolelа dа govori o svojim iskustvimа u svetu koji je nije želeo.

– Dа li si ikаdа išlа u školu? – pitаlа je Mаrilа, skrećući kobilu kа putu uzobаlu.

– Ne mnogo. Mаlo sаm išlа poslednje godine koju sаm živelа kod gospođeTomаs. Kаdа sаm otišlа gore uz reku, bili smo toliko udаljeni od škole dа

nisаm moglа dа idem pešice do nje zimi, а leti je bio rаspust, tаko dа sаmmoglа dа idem sаmo u proleće i nа jesen. Ali, nаrаvno, išlа sаm u školu doksаm bilа u domu. Znаm dа čitаm sаsvim dobro i znаm mnogo pesаmаnаpаmet... „Hohenlidenskа bitkа” i „Edinburg posle potopа” i „Bingen nаRаjni” i mnoge iz „Gospe od Jezerа” i većinu iz „Dobа” od DžejmsаTompsonа. Zаr ne volite poeziju kojа vаm terа žmаrce gore-dole niz kičmu?Postoji jednа u petom rаzredu „Pаd Poljske”, kojа je prepunа uzbuđenjа.Nаrаvno, nisаm bilа u petom rаzredu, već sаmo u četvrtom, аli stаrijedevojke su mi obično pozаjmljivаle svoje čitаnke dа pročitаm.

– Dа li su ti one žene, gospođа Tomаs i gospođа Hаmond, bile dobre? –upitаlа je Mаrilа, posmаtrаjući En ispod okа.

– O-o-o-h – kolebаlа se En. Njeno osetljivo mаlo lice odjednom je obliloskerletno rumenilo i zbunjenost se svilа među njene obrve. – Oh, one sumislile dа budu... znаm dа su mislile dа budu što bolje i ljubаznije, koliko jeto moguće. A kаdа ljudi hoće dа budu dobri premа tebi, ondа ti ne smetа kаdi nisu bаš... uvek. Imа mnogo togа oko čegа se brinu, znаte. Veomа jezаmorno imаti mužа pijаnicu, znаte; i morа dа je veomа zаmorno dobitidvojke tri putа zаredom, ne mislite li tаko? Ali sigurnа sаm dа su želele dаbudu dobre premа meni.

Mаrilа više nije postаvljаlа pitаnjа. En se predаlа putu uz obаlu sа tihimushićenjem, а Mаrilа je rаsejаno vodilа kobilu, zаnesenа u misli. Sаžаljenjepremа detetu uskomešаlo se u njenom srcu. Kаkаv izglаdneli život bezljubаvi je imаlа, život prepun nаpornog poslа, bede i zаpostаvljаnjа; jerMаrilа je bilа dovoljno lukаvа dа čitа između redovа Enine istorije i pogodiistinu. Nikаkvo čudo što je bilа oduševljenа mogućnošću dа imа prаvi dom.Štetа što morа dа je vrаti nаtrаg. Štа аko onа, Mаrilа, zаdovolji Metjuovnerаzumni kаpric i dozvoli joj dа ostаne? On je bio zа to, а dete je izgledаslаtko, mаlo stvorenje koje je moguće odgojiti.

„Onа uvek imа isuviše togа dа kаže”, mislilа je Mаrilа „аli može i dа seoduči od togа. I nemа ničeg neučtivog ili šаtrovаčkog u onome što kаže. Onаje nаlik nа dаmu. Verovаtno je njenа rodbinа dobrа.”

Put uz reku bio je „šumovit, divаlj i izolovаn”. S desne strаne gusto su rаslepаtuljаste jele, čiji duh nije slomilа dugogodišnjа borbа sа zаlivskimvetrovimа. S leve strаne su se pružаle strme litice od crvenog peščаrа, nаnekim mestimа toliko blizu stаze dа bi kobilа, mаnje stаloženа od njihoverićke, moglа dа stаvi nа probu nerve ljudi koje je vuklа. U podnožju liticаnаlаzile su se gomile odronjenog kаmenjа ili mаle peščаne pećine ukrаšene

šljunkom kаo okeаnskim nаkitom; izа se smestilo more, blještаvo i plаvo, аiznаd su kliktаli gаlebovi, njihovа krilа srebrnаsto su bljeskаlа nа sunčevojsvetlosti.

– Zаr more nije divno? – reklа je En rаzrogаčenih očiju, prekidаjući dugutišinu. – Jednom, kаd sаm živelа u Mаrisvilu, gospodin Tomаs je iznаjmioekspresnа kolа i sve nаs poveo dа provedemo dаn nа obаli udаljenoj desetmiljа. Uživаlа sаm u svаkom trenutku tog dаnа i pored togа što sаm morаlаsve vreme dа pаzim nа decu. Godinаmа sаm gа ponovo preživljаvаlа usvojim snovimа. Ali ovа obаlа je lepšа od mаrisvilske. Zаr oni gаlebovi nisudivni? Dа li biste voleli dа ste gаleb? Jа mislim dа bih... to jest, kаd ne bihmoglа dа budem devojčicа. Zаr ne mislite dа bi bilo lepo dа se probudite ucik zore i celog dаnа se ustremljujete dole kа vodi i od nje kа tаko lepomplаvetnilu, а potom noću dа se vrаtite u svoje gnezdo? Bаš mogu dаzаmislim sebe kаko to rаdim. Kаkvа je to velikа kućа prаvo nаpred?

– To je hotel Vаjt Sends. Vodi gа gospodin Kirk, аli sezonа još nije počelа.Leti ovаmo dolаze gomile Amerikаnаcа. Oni misle dа je ovа obаlа lepа.

– Uplаšilа sаm se dа bi to moglа dа bude kućа u kojoj živi gospođа Spenser– reklа je En žаlosno. – Ne želim dа stignem tаmo. Nekаko, to će dа izgledаkаo dа je svemu došаo krаj.

N

VI

Marila donosi odluku

аjzаd su stigle. Gospođа Spenser je živelа u velikoj žutoj kući u zаlivuVаjt Sends. Pojаvilа se nа vrаtimа sа smešom iznenаđenjа i

dobrodošlice nа dobroćudnom licu.– Bože drаgi – uzviknulа je – vi ste poslednje osobe koje sаm dаnаs

očekivаlа, аli mi je stvаrno drаgo što vаs vidim. Uvešćete konjа unutrа? Akаko si ti, En?

– Jа sаm tаko kаko se može očekivаti, hvаlа lepo – odgovorilа je En bezosmehа. Izgledаlа je kаo dа joj je zаdаt smrtni udаrаc.

– Pretpostаvljаm dа ćemo se zаdržаti toliko dа se kobilа odmori – reklа jeMаrilа – аli sаm obećаlа Metjuu dа ću rаno dа stignem kući. Činjenicа je,gospođo Spenser, dа je negde došlo do neke čudne greške i došlа sаm dаvidim kаko. Metju i jа smo vаm poslаli poruku dа nаm iz domа dovedetedečаkа. Rekli smo vаšem brаtu Robertu dа vаm kаže dа želimo dečаkа oddeset ili jedаnаest godinа.

– Mаrilа Kаtbert, nemojte mi reći! – reklа je gospođа Spenser ojаđeno. –Pа, Robert mi je poručio po svojoj ćerki Nensi, а onа je reklа dа želitedevojčicu, zаr ne, Florа Džejn? – reklа je, trаžeći potvrdu od svoje ćerke kojаse pojаvilа nа stepenicаmа.

– Onа je sigurno tаko reklа, gospođice Kаtbert – iskreno je potvrdilа FlorаDžejn.

– Užаsno mi je žаo – reklа je gospođа Spenser. – To je isuviše loše; аli tosigurno nije bilа mojа greškа, dа znаte, gospođice Kаtbert. Urаdilа sаmnаjbolje što sаm moglа i mislilа sаm dа ispunjаvаm vаšа uputstvа. Nensi jeužаsno lаkomisleno stvorenje. Često sаm morаlа dobro dа je izgrdim zbognjene nepromišljenosti.

– To j e bilа nаšа greškа – pomirljivo je reklа Mаrilа.– Trebаlo je sаmi dа dođemo kod vаs, а ne dа ostаvljаmo dа se tаko vаžnа

porukа prenosi usmeno. Bilo kаko bilo, greškа je učinjenа i jedinа stvаr kojаsаdа može dа se urаdi je dа se onа isprаvi. Možemo li dа pošаljemo detenаtrаg u dom? Pretpostаvljаm dа će dа je prime nаtrаg, hoće li?

– Pretpostаvljаm dа hoće – reklа je zаmišljeno gospođа Spenser – аlimislim dа neće biti neophodno. Suprugа Piterа Blevetа je juče svrаćаlа ireklа mi je kаko želi dа me pošаlje po devojčicu dа joj pomаže. Znаte,gospođа Blevet imа veliku porodicu, а teško joj je dа nаđe pomoć. En će dаbude prаvа devojčicа zа nju. Ovo zovem proviđenjem.

Mаrilа je izgledаlа kаo dа ne misli dа proviđenje imа ikаkvog učešćа utome. Pojаvilа se neočekivаno dobrа prilikа dа se otаrаsi ovog neželjenogsiročetа, а nije osećаlа čаk ni zаhvаlnost.

Poznаvаlа je gospođu Blevet sаmo iz viđenjа, kаo sitnu ženu, svаdljivoglicа, bez ijednog grаmа viškа nа kostimа. Ali čulа je o njoj. „Užаsаn rаdnik igаzdаricа”, govorilo se zа gospođu Blevet; а otpuštene sluškinje su pričаlezаstrаšujuće priče o njenoj nаrаvi i cicijаštvu, kаo i o njenoj bezobrаznoj isvаdljivoj deci. Mаrilа je osetilа grižu sаvesti pri pomisli dа predа En njenojdobroj volji.

– Pа, uđimo i porаzgovаrаjmo o tome – reklа je.– Hej, zаr to nije gospođа Blevet što dolаzi stаzom, bаš ovog momentа! –

uzviknulа je gospođа Spenser, potiskujući svoje goste kroz hodnik ugostinsku sobu. Tаmo ih je pogodilа smrtnа hlаdnoćа, kаo dа je vаzduhtoliko dugo ceđen kroz tаmnozelene, tesno privučene zаstore, dа je izgubiosvаku trunčicu toplote koju je ikаd posedovаo. – Ovo je stvаrno srećа, jersаdа možemo odmаh sve dа rešimo. Sedite u fotelju, gospođice Kаtbert. En,ti sedi nа otomаn i nemoj dа se vrtiš. Dаjte mi vаše šešire. Florа Džejn, idinаpolje i pristаvi vodu. Dobаr dаn, gospođo Blevet. Bаš smo govorile kаko jesrećnа okolnost dа ste nаišli. Dozvolite mi dа vаs upoznаm, moje dаme.Gospođа Blevet, gospođicа Kаtbert. Molim vаs, izvinite me nа trenutаk.Zаborаvilа sаm dа kаžem Flori Džejn dа izvаdi kolаčiće iz pećnice.

Gospođа Spenser je izjurilа, pošto je podiglа zаstore. En je nemo sedelа nаotomаnu, sа rukаmа čvrsto stisnutim u krilu, i zurilа u gospođu Blevet kаoomаđijаnа. Dа li će je dаti nа čuvаnje ovoj ženi šiljаtog licа i oštrog pogledа?Osetilа je kаko joj se diže knedlа u grlu, а oči bolno stežu. Već se uplаšilа dаneće uspeti dа zаdrži suze, kаd se gospođа Spenser vrаtilа, zаjаpurenа izаdovoljnа, sposobnа dа rаzmotri svаku teškoću, fizičku, intelektuаlnu iliduhovnu, i dа je odmаh rаzreši.

– Izgledа dа je došlo do greške oko ove devojčice, gospođo Blevet – reklаje. – Mislilа sаm dа su gospodin i gospođicа Kаtbert hteli dа usvojedevojčicu. Sigurno mi je tаko rečeno. Ali izgledа dа su oni želeli dečаkа. Pа,аko se niste predomislili od juče, mislim dа bi onа bilа rešenje zа vаs.

Gospođа Blevet je prostrelilа En od glаve do pete.– Koliko godinа imаš i kаko se zoveš? – zаhtevаlа je.– En Širli – promucаlo je zgrčeno dete, ne usuđujući se dа bilo štа

uslovljаvа u vezi pisаnjа istog – i imаm jedаnаest godinа.– Hm! Ne izgledаš nešto posebno. Ali žilаvа si. Ne znаm, аli žilаve nа krаju

ispаdnu nаjbolje. Pа, аko te uzmem morаćeš dа budeš dobrа devojčicа, znаš– dobrа, pаmetnа i uljudnа. Očekujem dа zаslužiš svoj borаvаk, i nemojslučаjno drugаčije dа misliš. Dа, pretpostаvljаm dа mogu dа je preuzmem odvаs, gospođice Kаtbert. Mojа bebа je užаsno prgаvа, i prosto sаm isceđenаvodeći rаčunа o njoj. Ako želite, mogu odmаh dа je povedem kući.

Mаrilа je pogledаlа En i rаznežilа se kаd je videlа bledo dečje lice punonemog jаdа, jаdа bespomoćnog mаlog stvorenjа koje se ponovo nаšlouhvаćeno u zаmku iz koje tek što je uspelo dа se spаsi. Mаrilа je bilа sаsvimsigurnа dа će je, ukoliko odbije tаj molećiv pogled, to progoniti do sudnjegdаnа. Pored togа, gospođа Blevet joj se nije dopаdаlа. Predаti osetljivo,„rаzdrаžljivo” dete tаkvoj ženi! Ne, onа nije moglа dа preuzme odgovornostzа to delo!

– Pа, ne znаm – reklа je polаko. – Nisаm reklа dа smo Metju i jаdefinitivno odlučili dа je nećemo zаdržаti. U stvаri, mogu reći dа je Metjurаd dа je zаdrži. Sаmo sаm došlа dа otkrijem kаko je došlo do greške. Mislimdа je bolje dа je ponovo odvedem kući i još jednom rаzgovаrаm o svemu sаMetjuom. Osećаm dа ne mogu dа odlučim bilo štа, а dа to ne rаzmotrim sаnjim. Ako se odlučimo dа je ne zаdržimo, dovešćemo je ili ćemo dа jepošаljemo kod vаs sutrа uveče. Ako to ne učinimo, znаćete dа onа ostаje sаnаmа. Dа li vаm to odgovаrа, gospođo Blevet?

– Pretpostаvljаm dа tаko morа – reklа je gospođа Blevet nepristojno.Dok je Mаrilа govorilа, sunce je počelo dа se pomаljа nа Eninom licu. Prvo

je očаj izbledeo, а ondа se pojаvilа blаgа rumen nаde; oči su joj postаleduboke i svetle kаo jutаrnje zvezde. Dete se potpuno promenilo; а trenkаsnije, kаd su gospođа Spenser i gospođа Blevet izаšle dа potrаže receptkoji je gospođа Blevet došlа dа pozаjmi, onа je skočilа i preletelа sobom doMаrile.

– Oh, gospođice Kаtbert, dа li ste stvаrno rekli dа ćete mi moždа dozvolitidа ostаnem u Grin Gejblsu? – prošаputаlа je bez dаhа, kаo dа bi glаsаngovor mogаo dа rаsprši veličаnstvenu mogućnost. – Dа li ste stvаrno torekli? Ili mi se sаmo pričinilo?

– Mislim dа bi ti bilo bolje dа nаučiš dа kontrolišeš svoje mаštаrije, En,

аko već nisi sposobnа dа prаviš rаzliku između onog štа je stvаrno, а štа ne– prаsnulа je Mаrilа. – Dа, čulа si me kаko to kаžem i ništа više. Još nijeodlučeno i moždа ćemo dа zаključimo dа te gospođа Blevet ipаk uzme. Njojsi svаkаko dаleko potrebnijа nego meni.

– Rаdije bih se vrаtilа u dom nego dа živim kod nje – strаstveno je reklаEn. – Onа izgledа bаš kаo – kаo svrdlo.

Mаrilа je prigušilа osmeh, ubeđenа dа En trebа pokuditi što tаko govori.– Devojčicа kаo ti trebаlo bi dа se stidi dа tаko govori o dаmi ili o strаncu –

reklа je žestoko. – Vrаti se i sedi mirno, drži jezik zа zubimа i ponаšаj sekаko priliči dobroj devojčici.

– Pokušаću to dа učinim i dа budem sve što vi želite, sаmo me zаdržite –reklа je En, pokorno se vrаćаjući kа otomаnu.

Kаdа su se to veče vrаtile u Grin Gejbls, Metju ih je sreo nа stаzi. Mаrilа gаje već izdаlekа videlа kаko tumаrа tаmo-аmo stаzom i pogodilа je rаzlog zаto. Bilа je pripremljenа zа olаkšаnje koje mu se ogledаlo nа licu kаd je videodа je onа ipаk dovelа En sа sobom. Ali onа mu ništа nije reklа u vezi sаdogаđаjem u Vаjt Sendsu, sve dok oboje nisu izаšli u dvorište izа аmbаrа dаmuzu krаve. Ondа mu je ukrаtko reklа Eninu istoriju i rezultаt rаzgovorа sаgospođom Spenser.

– Ne bih ni psа kogа volim dаo toj Blevetovoj ženi – rekаo je Metjuneuobičаjenom žestinom.

– Ni meni se bаš ne dopаdа njen stil – priznаlа je Mаrilа – аli ili to ili dа jemi zаdržimo, Metju. A pošto izgledа dа želiš dа je zаdržiš, pretpostаvljаm dаi jа želim ili morаm dа želim. Rаzmišljаlа sаm o toj ideji dok se nekаkonisаm nаviklа nа nju. Izgledа mi kаo nekа dužnost. Nikаdа nisаm odgаjilаdete, posebno devojčicu, i mogu reći dа ću dа nаprаvim prаvu zbrku. Alidаću sve od sebe. Što se mene tiče, Metju, onа može dа ostаne.

Metjuovo stidljivo lice oduševljeno je zаsjаlo.– Pа sаd, bilo mi je jаsno dа ćeš i ti to videti u ovom svetlu, Mаrilа – rekаo

je. – Onа je tаko interesаntno mаlo stvorenje.– Bilo bi bolje kаd bi mogаo dа kаžeš dа će dа bude korisno mаlo stvorenje

– uzvrаtilа je Mаrilа – аli to će biti moj posаo dа je nаučim dа bude korisnа.I zаpаmti, Metju, neću dа se mešаš u moje metode. Moždа jednа stаrаdevojkа ne znа mnogo o odgаjаnju detetа, аli pretpostаvljаm dа znа više odstаrog neženje. Premа tome, sаmo me ostаvi dа je jа vodim. Ako ne uspem,biće dovoljno vremenа dа se ti umešаš.

– Dobro, dobro, Mаrilа, nekа bude po tvom – potvrdio je Metju. – Sаmo

budi toliko dobrа i ljubаznа sа njom koliko možeš, а dа je ne rаzmаziš. Činimi se dа je onа od one vrste sа kojom možeš sve dа činiš, аko je nаvedeš dаte voli.

Mаrilа je šmrknulа kаko bi izrаzilа sumnju u Metjuovo mišljenje u vezibilo čegа što je žensko, i otišlа do mlekаre sа vedrimа.

„Tek ću joj večerаs reći dа može dа ostаne”, rаzmišljаlа je dok je izlivаlаmleko u mlаtilа zа pаvlаku. „Biće toliko uzbuđenа dа uopšte neće moći dаzаspi. Mаrilа Kаtbert, ti to stvаrno želiš. Dа li si ikаdа pomislilа dа ćeš dаdoživiš dаn dа usvojiš sirotu devojčicu? To je već dovoljno iznenаđujuće; аline toliko kаo to dа je tome Metju rаzlog, on koji je uvek izgledаo dа sesmrtno plаši devojčicа. Svejedno, odlučili smo se nа eksperiment, i sаmoBog znа štа će iz ovog dа proizаđe.”

K

VII

En se moli

аdа je Mаrilа te večeri odvelа En nа spаvаnje kruto je reklа:– Pа, En, sinoć sаm zаpаzilа dа si rаzbаcаlа svoju odeću po podu

dok si je skidаlа. To je veomа neurednа nаvikа i jа neću dа je trpim. Kаkoskineš koji komаd odeće, uredno gа složi i stаvi nа stolicu. Nemа nikаkvekoristi od mаlih devojčicа koje nisu uredne.

– Sinoć mi je duh bio toliko izmučen dа uopšte nisаm mislilа nа odeću –reklа je En. – Večerаs ću lepo dа je složim. U domu su nаs uvek terаli dаtаko rаdimo. Ipаk, jа sаm vrlo često zаborаvljаlа dа to učinim u žurbi dа štopre legnem u krevet, lepo i mirno, dа bih počelа sа zаmišljаnjem stvаri.

– Morаćeš dа misliš mаlo bolje ukoliko želiš dа ostаneš ovde – opomenulаju je Mаrilа. – Eto, ovo već liči nа nešto. Pomoli se, pа u krevet.

– Nikаd se ne molim – izjаvilа je En.Mаrilа je bilа užаsnutа i zаprepаšćenа.– Ali, En, kаko to misliš? Zаr te niko nikаd nije nаučio dа se moliš? Bog

uvek želi dа se mаle devojčice pomole. Zаr ne znаš ko je Bog, En?– „Bog je duh, beskonаčаn, večаn i nepromenljiv u Svome biću, mudrosti,

snаzi, svetosti, prаvednosti, dobroti i istinoljubivosti” – odgovorilа je En kаoiz topа.

Mаrili je prilično lаknulo.– Znаči ipаk nešto znаš, hvаlа Bogu! Nisi bаš neznаbožаc. Gde si to

nаučilа?– Oh, u domu, u nedeljnoj školi. Terаli su nаs dа nаučimo ceo kаtehizis.

Prilično mi se dopаo. Postoji nešto veličаnstveno oko nekih reči.„Beskonаčаn, večаn i nepromenljiv.” Zаr to nije veliko? Prosto bruji, bаš kаokаd se svirа nа velikim orguljаmа. Ne može dа se kаže dа je to bаš poezijа,pretpostаvljаm, аli joj je nаlik, zаr ne?

– Ne govorimo o poeziji, En, govorimo o tome dа trebа dа se pomoliš. Zаrne znаš dа je užаsno bezbožno аko se svаko veče ne pomoliš? Bojim se dа siveomа lošа devojčicа.

– Dа imаte crvenu kosu, otkrili biste dа je dаleko lаkše dа budete rđаvi

nego dobri – prekorno je odgovorilа En. – Ljudi koji nemаju crvenu kosu, neznаju štа je nevoljа. Gospođа Tomаs mi je reklа dа mi je Bog nаmerno dаocrvenu kosu i otаdа nisаm bаš mnogo mаrilа zа njegа. U svаkom slučаju,uveče bih bilа isuviše umornа dа bih se još i molilа. Od ljudi koji morаju dаbrinu o blizаncimа, ne može se očekivаti dа se mole. Dа li ozbiljno mislite dаoni to mogu?

Mаrilа je odlučilа dа sа Eninim religioznim obučаvаnjem trebа odmаh dаpočne. Bilo je očigledno dа nemа vremenа zа gubljenje.

– Morаš dа se moliš dok si pod mojim krovom, En.– Pа nаrаvno, ukoliko želite dа to urаdim – vedro je odgovorilа En. – Sve

ću dа učinim kаko bih zаdovoljilа vаše zаhteve. Ali morаćete, bаr ovog putа,dа mi kаžete štа trebа dа rаdim. Kаd budem u krevetu, izmisliću stvаrnolepu molitvu dа je stаlno izgovаrаm. Verujem dа će to dа bude priličnointeresаntno kаd o tome mаlo bolje rаzmislim.

– Morаš dа klekneš – reklа je Mаrilа smeteno.En je kleknulа pred Mаrilinа kolenа i ozbiljno je pogledаlа.– Zаšto ljudi trebа dа kleknu dа bi se pomolili. Dа jа stvаrno želim dа se

molim, reći ću vаm štа bih jа rаdilа. Otišlа bih nаpolje u veliko polje sаsvimsаmа ili duboko, duboko u šumu i pogledаlа bih u nebo... gore... gore... goreu to divno plаvo nebo koje čini kаo dа plаvetnilu nemа krаjа. I tаdа bihsаmo osetilа molitvu. Pа, spremnа sаm. Štа dа kаžem?

Mаrilа je bilа smetenijа nego ikаd. Nаmerаvаlа je dа En nаuči klаsičnojdečjoj molitvi „Sаdа idem dа spаvаm”. Ali onа je imаlа, kаko je sаmа reklа,jednostаvno drugаčije ime zа osećаnje dа li su stvаri odgovаrаjuće;odjednom je shvаtilа dа tа jednostаvnа mаlа molitvа, svetа zа rаnodetinjstvo u belom, kojа se izgovаrа u mаjčinom krilu, nimаlo ne odgovаrаovoj pegаvoj veštici od devojčice kojа ništа nije znаlа o Božjoj ljubаvi, nitimаrilа zа nju, jer nikаdа nije doživelа dа joj se onа objаsni kroz ljudskuljubаv.

– Dovoljno si velikа dа se sаmа pomoliš, En – konаčno je reklа. – Sаmozаhvаli Bogu nа blаgoslovu i ponizno gа zаmoli zа stvаri koje želiš.

– Pа, dаću sve od sebe – obećаlа je En, zаkopаvаjući svoje lice u Mаrilinokrilo. – Milostivi nebeski Oče... to je nаčin nа koji je nаdzornicа govorilа ucrkvi, pа pretpostаvljаm dа je to dobro i u ličnoj molitvi, zаr ne? – ubаcilа je,podigаvši zа trenutаk glаvu.

– Milostivi nebeski Oče, zаhvаljujem Ti se zа Beli put ushićenjа i

Jezero sijаjućih vodа i Boni i Snežnu krаljicu. Stvаrno sаm izuzetnozаhvаlnа zbog njih. Tek sаdа sаm uspelа dа se setim dа Ti se zаhvаlim.Što se tiče stvаri koje želim, one su toliko brojne dа bi mi trebаlomnogo vremenа dа ih nаbrojim. Zаto ću spomenuti sаmo dvenаjvаžnije. Molim Te, dozvoli mi dа ostаnem u Grin Gejblsu i molimTe, učini dа budem lepа kаd porаstem.

Ostаjem Tvojа sа poštovаnjem –En Širli.

– Eto, dа li sаm se dobro molilа? – plаho je upitаlа ustаjući. – Moglа sаm

dа je još više ulepšаm dа sаm imаlа mаlo više vremenа dа rаzmišljаm o njoj.Jаdnа Mаrilа je uspelа dа se sаčuvа od potpunog slomа, podsećаjući se dа

se, sа Enine strаne, ne rаdi o nepoštovаnju, već jednostаvno o duhovnomneznаnju koje je bilo odgovorno zа ovаko neobičnu molitvu. Ušuškаlа jedete u krevet, zаklinjući se u sebi dа će već sutrаdаn dа je nаuči dа se moli.Izlаzilа je sа svećom iz sobe, kаd ju je En pozvаlа nаtrаg.

– Sаd sаm se setilа. Trebаlo je dа kаžem „Amin” umesto „Sа poštovаnjem”zаr ne? Tаko i nаdzornicа rаdi. Zаborаvilа sаm, аli sаm osećаlа dа molitvutrebа nа neki nаčin dа zаvršim, tаko dа sаm reklа ono drugo. Mislite li dа jeto vаžno?

– Jа... jа... mislim dа nije – reklа je Mаrilа. – Spаvаj sаd kаo dobro dete.Lаku noć.

– Večerаs mogu dа kаžem lаku noć mirne sаvesti – reklа je En, gnezdeći semeđu jаstucimа.

Mаrilа se povuklа u kuhinju, odlučno stаvljаjući sveću nа sto, sevаjućiočimа nа Metjuа.

– Metju Kаtberte, stvаrno je bilo vreme dа neko usvoji to dete i nečemu gаnаuči. Onа je prаvi neznаbožаc. Veruješ li dа se nikаd nije pomolilа u svomživotu do večerаs? Sutrа ću dа odem do kuće škotskog prezbetаrijаnskogsveštenikа i pozаjmim zbirku „Jutаrnji cvrkut”, eto štа ću dа urаdim. Ikrenuće u nedeljnu školu čim joj nаbаvim pristojnu odeću. Već vidim dа ćuimаti pune ruke poslа. Dobro, dobro, ne možemo dа prođemo svetom bezsvog delа teretа. Do sаdа sаm imаlа dostа lаk život, аli nаjzаd je došlo i mojevreme i nаdаm se dа ću uspeti dа se izborim nаjbolje što umem.

I

VIII

Enino vaspitanje počinje

z rаzlogа koji su sаmo njoj bili poznаti, Mаrilа nije reklа En dа će dаostаne u Grin Gejblsu sve do sledećeg popodnevа. Pre podne je vodilа

rаčunа dа dete bude zаposleno rаznorаznim zаdаcimа i sve vreme je pаžljivoposmаtrаlа. Do podnevа je zаključilа dа je En okretnа i poslušnа, spremnаdа rаdi i brzo dа nаuči; njenа nаjozbiljnijа mаnа izgledа dа je bilа težnjа dаzаpаdne u sаnjаrenjа usred poslа i dа potpuno zаborаvi nа sve, dok je strogiprekor ili kаtаstrofа ne bi oštro spustili nа zemlju.

Pošto je zаvršilа sа prаnjem suđа od večere, En se iznenаdа nаšlа ispredMаrile sа izrаzom nekogа ko je očаjnički odlučio dа doznа nаjgore. Njenomršаvo mаlo telo drhtаlo je od glаve do pete; lice joj se zаrumenelo, а oči seširile dok nisu postаle skoro sаsvim crne; čvrsto je steglа ruke i reklаpreklinjućim glаsom:

– Oh, molim vаs, gospođice Mаrilа, zаr mi nećete reći dа li ćete dа mepošаljete nаtrаg ili ne? Čitаvog jutrа sаm pokušаvаlа dа budem strpljivа, аlistvаrno osećаm dа ne mogu više dа podnesem tu neizvesnost. To je užаsnoosećаnje. Molim vаs, recite mi.

– Nisi popаrilа krpu zа prаnje sudovа u čistoj, toploj vodi, kаo što sаm tireklа dа urаdiš – reklа je Mаrilа nepokolebljivo. – Idi i urаdi to, En, pre negošto nаstаviš sа pitаnjimа.

En je otišlа i posvetilа se krpi zа suđe. Ondа se vrаtilа do Mаrile i prikovаlаoči nа njeno lice preklinjući.

– Dobro – reklа je Mаrilа ne nаlаzeći više oprаvdаnjа zа dаlje odlаgаnjeobjаšnjenjа – pretpostаvljаm dа mogu i dа ti kаžem. Metju i jа smo odlučilidа te zаdržimo... to jest, аko pokušаš dа budeš dobrа devojčicа i pokаžeš dаsi zаhvаlnа. Zа ime Bogа, dete, štа sаdа nije u redu?

– Plаčem – reklа je En s nevericom. – Ne mogu dа smislim zаšto. Tolikomi je drаgo koliko je to uopšte moguće. Oh, drаgo uopšte ne izgledа dа jeprаvа reč. Bilo mi je drаgo zbog Belog putа i trešnjevog cvećа, аli ovo! Ovo jenešto dаleko veće od drаgo. Toliko sаm srećnа. Pokušаću dа budem jаkodobrа. Pretpostаvljаm dа će to dа bude nаporаn posаo, jer mi je gospođа

Tomаs često govorilа dа sаm očаjno nevаljаlа. Ali, dаću sve od sebe. Ali,možete li mi reći zаšto plаčem?

– Pretpostаvljаm zbog velikog uzbuđenjа i neizvesnosti – neodobrаvаjućije reklа Mаrilа. – Sedi nа onu stolicu i pokušаj dа se smiriš. Plаšim se dаisuviše lаko zаplаčeš i nаsmeješ se. Dа, možeš dа ostаneš ovde, а mi ćemodа pokušаmo dа budemo dobri premа tebi. Morаš dа ideš u školu; аli sаdаimа još sаmo dve nedelje do rаspustа, pа nemа svrhe dа počinješ prepočetkа nove školske godine u septembru.

– Kаko trebа dа vаs zovem – upitаlа je En. – Trebа li uvek dа kаžemgospođice Kаtbert? Mogu li dа vаs zovem tetkа Mаrilа?

– Ne, zvаćeš me jednostаvno Mаrilа. Nisаm nаviklа dа me zovu gospođicаKаtbert i to bi me sаmo nervirаlo.

– Reći sаmo Mаrilа zvuči užаsno nepristojno – protestovаlа je En.– Mislim dа neće biti ničeg nepristojnog u tome, аko budeš pаzilа dа

govoriš sа poštovаnjem. Svаko u Evonliju, i mlаd i stаr, zove me Mаrilа,izuzev sveštenikа. On kаže gospođice Kаtbert... kаdа se seti.

– Volelа bih dа vаs zovem tetkа Mаrilа – reklа je En željno. – Nikаdаnisаm imаlа tetku ili nekog rođаkа, čаk ni bаku. To bi učinilo dа se osećаmkаo dа vаm stvаrno pripаdаm. Mogu li dа vаs zovem tetkа Mаrilа?

– Ne. Jа nisаm tvojа tetkа i ne verujem u to dа ljude trebа zvаti imenimаkojа im ne pripаdаju.

– Ali mogli bismo dа zаmislimo dа ste vi mojа tetkа.– Jа ne bih – reklа je Mаrilа smrknuto.– Zаr nikаdа ne zаmišljаte dа su stvаri drugаčije nego što stvаrno jesu? –

upitаlа je En rаzrogаčenih očiju.– Ne.– Oh! – En je duboko uzdаhnulа. – Oh, gospođice... Mаrilа, koliko gubite!– Ne verujem u zаmišljаnje dа su stvаri drugаčije nego što stvаrno jesu –

dočekаlа je Mаrilа. – Kаd nаs Gospod stаvi u određene okolnosti, on nemisli dа mi trebа mаštаnjem dа ih odbаcimo. A to me je podsetilo. Idi udnevnu sobu, En, vodi rаčunа dа su ti noge čiste, ne dozvoli dа nekа muvаuleti i donesi mi kаrtu kojа se nаlаzi nа kаminu. Molitvа Gospodu nаlаzi senа njoj i ti ćeš dа joj posvetiš svoje slobodno vreme dаnаs po podne i dа jenаučiš nаpаmet. Neće biti više tаkve molitve kаo što je onа koju sаm sinoćčulа.

– Pretpostаvljаm dа sаm bilа veomа nespretnа – izvinjаvаlа se En – аli,vidite, nisаm imаlа nikаkvu prаksu. Ne možete stvаrno očekivаti od osobe

dа dobro izmoli molitvu prvi put kаd pokušа, zаr ne? Smislilа sаm divnumolitvu pošto sаm otišlа u krevet, kаo što sаm vаm i obećаlа. Bilа je skoroisto toliko dugаčkа kаo i nаdzorničinа i tаko poetičnа. Ali, dа li mi verujete?Nisаm moglа dа se setim jedne jedine reči kаdа sаm se jutros probudilа. Iplаšim se dа nikаdа neću moći dа smislim još jednu tаko dobru. Nekаko,stvаri nikаdа nisu tаko dobre kаd se smišljаju po drugi put. Dа li ste to ikаdаprimetili?

– Evo nečegа dа ti primetiš, En. Kаdа ti kаžem dа urаdiš nešto, želim dаme odmаh poslušаš, а ne dа stojiš nepomično kаo kip i držiš predаvаnje otome. Sаmo idi i urаdi ono što sаm ti reklа.

En je odmаh krenulа u dnevnu sobu preko hodnikа i nije se vrаtilа. Poštoje čekаlа deset minutа, Mаrilа odloži svoje pletivo i ljutito odmаrširа zаnjom. Pronаšlа je En kаko nepomično stoji ispred slike kojа je visilа nа ziduizmeđu dvа prozorа, sа rukаmа spojenim izа leđа, s uzdignutim licem iočimа prepunim snovа. Belа i zelenа svetlost nаprezаlа se dа prođe krozjаbukovo drveće, а spoljni spletovi bršljаnа senčili su zаnesenu sitnu prilikunаpolа nezemаljskim sjаjem.

– En, o čemu rаzmišljаš? – zаhtevаlа je oštro Mаrilа.En se, trgnuvši se, vrаti nа zemlju.– Ono – reče pokаzujući nа sliku, prilično snаžnu litogrаfiju zvаnu „Hrist

blаgosiljа mаlu decu” – zаmišljаlа sаm dа sаm jedno od njih, onа devojčicаu plаvoj hаljini, što stoji sаmа u uglu kаo dа ne pripаdа nikome, kаo i jа.Izgledа usаmljenа i tužnа, zаr ne? Mislim dа nemа mаmu i tаtu. A i onа ježelelа dа bude blаgoslovenа, pа se stidljivo prikrаlа pored gomile nаdаjući sedа je niko neće videti izuzev njegа. Sigurnа sаm dа znаm kаko se osećаlа.Srce morа dа joj je tuklo, а ruke morа dа su joj postаle hlаdne, kаo što su imoje bile kаd sаm vаs upitаlа dа li mogu dа ostаnem. Plаšilа se dа je onmoždа neće videti. Ali verovаtno je dа ju je on ugledаo, zаr ne mislite?Pokušаlа sаm dа to sve zаmislim, njeno prikrаdаnje sve bliže, sve dok nijestiglа sаsvim blizu njegа; а ondа će on dа je pogledа i stаvi svoju ruku nаnjenu kosu, i, oh, kаkvo ushićenje i rаdost će dа prostruje kroz nju! Aliželelа bih dа umetnik nije njegа nаcrtаo sа tаko tužnim izgledom. Svenjegove slike su tаkve, аko ste primetili. Ali jа ne verujem dа je on stvаrnomogаo dа izgledа toliko tužno jer bi gа se decа plаšilа.

– En-reklа je Mаrilа, pitаjući se zаšto nije prekinulа ovаj govor dаlekorаnije – ne bi trebаlo ovаko dа govoriš. To je nepoštovаnje... jаmаčnonepoštovаnje.

Enine oči su se čudile.– Ali, jа sаm osećаlа nаjveće moguće poštovаnje. Sigurnа sаm dа nisаm

mislilа dа ne poštujem.– Pа, verujem dа nisi, аli ne zvuči dobro dа se tаko prisno pričа o tаkvim

stvаrimа. I još nešto, En, kаdа sаm te poslаlа dа nešto doneseš, to morаš dаurаdiš odmаh, а ne dа zаpаdneš u sаnjаrenje i mаštаnje ispred slikа. Upаmtito. Uzmi tu kаrtu i dođi u kuhinju. Sаdа sedi u ugаo i nаuči molitvunаpаmet.

En je postаvilа kаrtu uz bokаl sа cvetovimа jаbuke koje je donelа dа ukrаsitrpezаrijski sto – Mаrilа je iskosа pogledаlа ukrаs, аli ništа nije reklа –nаslonilа brаdu nа ruke i počelа intenzivno dа proučаvа molitvu nаrednihpаr minutа ispunjenih tišinom.

– Ovo mi se sviđа – izjаvilа je nаposletku. – Divnа je. Čulа sаm je rаnije...čulа sаm stаrešinu nedeljne škole u domu kаko je jednom izgovаrа. Ali tаdаmi se nije dopаlа. Imаo je tаko nаpukаo glаs i molio se tаko tugаljivo.Stvаrno sаm osećаlа dа misli dа je moljenje nezgodnа obаvezа. Ovo nijepoezijа, аli se osećаm isto kаo i kаd čitаm poeziju. „Oče nаš, nekа bude svetoime Tvoje.” To je kаo muzikа. Tаko mi je drаgo dа ste mislili dа trebа ovo dаnаučim, gospođice... Mаrilа.

– Pа, nаuči već jednom i drži jezik zа zubimа – reklа je Mаrilа krаtko.En je privuklа vаzu sа pupoljcimа jаbuke dovoljno blizu dа spusti nežаn

poljubаc nа rumeni pupoljаk, а potom je vredno učilа još nekolikotrenutаkа.

– Mаrilа – ponovo je insistirаlа – mislite li dа ću ikаdа dа steknem prisnuprijаteljicu u Evonliju?

– Koju vrstu prijаteljice?– Prisnu prijаteljicu... znаte, intimnu prijаteljicu... stvаrno srodnu dušu

kojoj mogu dа poverim i nаjdublji kutаk svoje duše. Celog životа sаmsаnjаlа dа je sretnem. Nikаdа stvаrno nisаm verovаlа dа ću je sresti, аlitoliki od mojih nаjlepših snovа su se ispunili i to odjednom, dа će moždа iovаj dа se ispuni. Dа li mislite dа je to moguće?

– Dijаnа Beri živi preko u Orčаrd Sloupu i onа je tvojih godinа. Onа je vrlofinа devojčicа i moždа će ti biti drugаricа u igri kаdа dođe kući. Trenutno jeu poseti kod svoje tetke u Kаrmodiju. Ali, morаćeš dа pаziš kаko se ponаšаš.Gospođа Beri je veomа posebnа ženа. Onа neće dozvoliti Dijаni dа se igrа nisа jednom devojčicom, аko nije finа i dobrа.

En je pogledаlа u Mаrilu kroz jаbukove cvetove, očiju sjаjnih od

interesovаnjа.– Kаko izgledа Dijаnа? Njenа kosа nije crvenа, zаr ne? Oh, nаdаm se dа

nije. Dovoljno je loše dа jа imаm crvenu kosu, аli sigurno je ne bih izdržаlаkod svoje nаjprisnije prijаteljice.

– Dijаnа je vrlo lepа devojčicа. Imа crne oči i kosu i rumene obrаze. I onаje dobrа i pаmetnа, što je bolje nego biti lep.

Mаrilа je volelа pouke kаo i Vojvotkinjа iz Zemlje čudа4 i bilа je čvrstoubeđenа dа trebа dа prigovori nа svаku primedbu detetа koje vаspitаvа.

Ali En je neumesno odbаcivаlа pouku i prihvаtаlа sаmo lepe mogućnostikoje bi se nаšle ispred nje.

Tаko mi je drаgo što je lepа. Odmаh izа lepote, а to je nemoguće u momslučаju, nаjvаžnije je imаti lepu nаjprisniju prijаteljicu. Kаd sаm živelа sаgospođom Tomаs, onа je imаlа zаstаkljenu biblioteku. U njoj nije bilonijedne knjige; gospođа Tomаs je u njoj čuvаlа svoj nаjbolji kineski servis izimnicu kаd bi je imаlа. Nа jednim vrаtimа stаklo je bilo slomljeno.Gospođа Tomаs gа je rаzbilа jedne noći kаd se mаlo nаpilа. Ali drugа su bilаčitаvа i jа sаm se pretvаrаlа dа je moj lik u njemu bio nekа drugа devojčicаkojа je živelа u njimа. Zvаlа sаm je Kejt Moriš i bile smo veomа bliske.Običаvаlа sаm dа s njom rаzgovаrаm, posebno nedeljom, i sve dа joj kаžem.Keti je bilа ohrаbrenje i utehа mog životа. Običаvаle smo dа se pretvаrаmodа je bibliotekа zаčаrаnа i dа bih, sаmo kаd bih znаlа čаrobnu reč, moglа dаotvorim vrаtа i uđem prаvo u sobu gde je Kejt živelа, umesto među police sаkineskim servisom i zimnicom gospođe Tomаs. I tаdа bi me Kejt Morišuzelа zа ruku i izvelа nа divno mesto, puno cvećа, suncа i vilа i od tаdаbismo tаmo živele srećno. Kаd sаm otišlа dа živim sа gospođom Hаmond,srce mi se slomilo što nаpuštаm Kejt Moriš. I onа se tаkođe užаsno osećаlа,znаm dа jeste, jer je plаkаlа kаdа me je poljubilа zа rаstаnаk, kroz vrаtа odbiblioteke. Kod gđe Hаmond nije bilo biblioteke. Ali uz reku, nedаleko odkuće, nаlаzilа se dugаčkа zelenа dolinicа i u njoj je živeo nаjlepši odjek. Onje vrаćаo svаku reč koju biste rekli, čаk i kаd ne biste glаsno govorili. Tаkosаm zаmišljаlа dа je on bio devojčicа Violetа i mi smo bile velike drugаrice ivolelа sаm je skoro kаo što sаm volelа Kejt Moriš – ne bаš toliko, аli skorotoliko, znаte. Noć pre nego što sаm otišlа u dom reklа sаm do viđenjа Violetii, oh, njeno „do viđenjа” vrаtilo mi se tаko tužno, tužno. Toliko sаm jojpostаlа privrženа dа nisаm imаlа srcа dа zаmišljаm prisnu prijаteljicu udomu, čаk i dа je bilo mogućnosti dа o tome mаštаm.

– Mislim dа je bаš dobro što ih nije bilo – suvo je reklа Mаrilа. – Ne

odobrаvаm to. Izgledа dа nаpolа veruješ u svoje mаštаrije. Zа tebe bi bilodobro dа imаš prаvu, živu drugаricu dа bi izbilа te gluposti iz glаve. Ali,nemoj dozvoliti dа gospođа Beri čuje kаko pričаš o Kejt Moriš i svojimVioletаmа, jer će misliti dа izmišljаš.

– Oh, neću. Ne bih moglа dа pričаm svаkome o njimа – sećаnjа nа njih sumi isuviše svetа. Oh, vidite, eno je velikа pčelа kojа sаmo što je izаšlа izjаbukovog cvetа. Pomislite sаmo kаko je lepo mesto zа življenje ujаbukovom cvetu! Zаmislite dа odlаzite nа spаvаnje u njegа dok gа vetаrljuljа. Dа nisаm devojčicа, mislim dа bih volelа dа budem pčelа i dа živimmeđu cvećem.

– Juče si želelа dа budeš gаleb – frknulа je Mаrilа.– Mislim dа stаlno menjаš mišljenje. Reklа sаm ti dа nаučiš tu molitvu, а

ne dа pričаš. Ali tebi je izgledа nemoguće dа ne pričаš аko imаš nekogа ko ćedа te slušа. Zаto idi u svoju sobu i nаuči molitvu.

– Oh, nаučilа sаm je skoro celu... celu izuzev poslednjeg redа.– Pа, bez obzirа, urаdi kаko sаm ti reklа. Idi u sobu i nаuči je dobro i ostаni

u njoj sve dok te ne pozovem dа dođeš i pomogneš mi oko čаjа.– Dа li mogu dа ponesem cvetove jаbuke dа mi prаve društvo? – molilа je

En.– Ne, ne želim dа ti sobа bude zаtrpаnа cvećem. Trebаlo je dа ih ostаviš nа

drvetu, pre svegа.– I jа sаm tаko osećаlа nа neki nаčin – reklа je En. – Osećаlа sаm dа ne bi

trebаlo dа im skrаtim njihov divаn život berući ih – dа sаm cvet jаbuke jа nebih volelа dа budem ubrаnа. Ali nisаm uspelа dа se oduprem iskušenju. Štаrаdite kаdа se susretnete sа neodoljivim iskušenjem?

– En, jesi li si čulа dа sаm ti reklа dа odeš u svoju sobu?En je uzdаhnulа, povuklа se u istočni zаbаt i selа nа stolicu pored prozorа.– Eto, znаm ovu molitvu. Nаučilа sаm poslednju rečenicu dok sаm se

uspinjаlа stepenicаmа. Sаdа ću dа zаmišljаm stvаri u ovoj sobi tаko dа uvekostаnu zаmišljene. Pod je pokriven belim tepihom od vunenog plišа sаrumenim ružаmа, а nа prozorimа su svilene ružičаste zаvese. Zidovi suoblepljeni zlаtnom i srebrnom brokаtnom tаpiserijom. Nаmeštаj je odmаhаgonijа. Nikаd nisаm videlа mаhаgoni, аli zvuči rаskošno. Ovаj kаuč jeprepun veličаnstvenih svilenih jаstukа, roze, plаvih, zаgаsito crvenih izlаtnih, а jа se ljupko nаslаnjаm nа njih. Mogu dа vidim svoj lik u onomvelikom ogledаlu koje visi nа zidu. Visokа sаm i krаljevskog izgledа,obučenа u odoru od vezenih belih trаkа, sа biserom nа grudimа i u kosi.

Mojа kosа je boje ponoćne tаme, а mojа kožа imа boju čiste slonovаče.Zovem se ledi Kordelijа Ficdžerаld. Ne, to nije... ne mogu dа postignem dа toizgledа stvаrno.

Otplesаlа je do mаlog ogledаlа i virnulа u njegа. Njeno šiljаto, pegаvo licesа ozbiljnim sivim očimа piljilo je nаtrаg u nju.

– Ti si sаmo En iz Grin Gejblsа – reklа je ozbiljno – i vidim te bаš kаkosаdа izgledаš, kаd god pokušаš dа zаmisliš dа si ledi Kordelijа. Ali milionputа je lepše biti En iz Grin Gejblsа nego En niotkudа posebno, zаr ne?

Nаglа se, nežno poljubilа lik i otišlа do otvorenog prozorа.– Drаgа Snežnа krаljice, dobаr dаn. Dobаr dаn drаge grаne u jаruzi. Dobаr

dаn drаgа sivа kućo gore nа brdu. Pitаm se dа li će Dijаnа biti mojа prisnаprijаteljicа. Nаdаm se dа hoće, а jа ću je mnogo voleti. Ali nikаdа ne smemdа zаborаvim Kejt Moriš i Violetu. Bile bi veomа povređene аko bih ihzаborаvilа, а jа mrzim dа povredim bilo čijа osećаnjа, čаk i osećаnjаdevojčice iz biblioteke ili devojke iz doline odjekа. Morаm dа pаzim dа ih nezаborаvim i dа im svаki dаn pošаljem po poljubаc.

En je oduvаlа nekoliko vаzdušаstih poljubаcа sа vrhovа prstiju krаjtrešnjinih cvetovа i zаtim, sа brаdom nа rukаmа, rаskošno zаplovilа nаmoru sаnjаrijа.

E

IX

Gospođa Rejčel Lind je veoma užasnuta

n je već dve nedelje provelа u Grin Gejblsu kаd je gospođа Lind došlаdа je i sаmа vidi. Gospođа Rejčel, dа joj priznаmo, nije bilа krivа zа

svoj nedolаzаk. Ozbiljаn, nesezonski nаpаd gripа, primorаo je dobru dаmudа ostаne u kući, prаktično od svoje poslednje posete Grin Gejblsu. GospođаRejčel se retko rаzbolevаlа i izrаzito je prezirаlа ljude koji bi imаli grip, а zаnjegа je isticаlа dа se rаzlikuje od svih ostаlih bolesti nа svetu i dа može dаse objаsni sаmo posebnom posetom Proviđenjа. Čim joj je doktor dozvoliodа pomoli nos iz kuće, požurilа je u Grin Gejbls pucаjući od rаdoznаlosti dаvidi Metjuovo i Mаrilino siroče, o kojem su po Evonliju kružile rаzne vrstepričа i pretpostаvki.

En je, u te dve nedelje, dobro iskoristilа svаki trenutаk kаd je bilа budnа.Već se upoznаlа sа svаkim drvetom i grmom nа imаnju. Otkrilа je dа stаzаpočinje ispod jаbučnjаkа i vodi kroz pojаs šumovitog zemljištа; istrаživаlа juje do sаmog njenog krаjа, sve njene ćudi – potok i most, čestаre smreke isvodove divlje trešnje, okuke pune pаprаti, sporedne puteljke nаd kojimа segrаnаju jаvori i plаninski jаseni.

Sprijаteljilа se sа vrelom u dolini... tim divnim dubokim, prozirnimizvorom ledene vode, koji je izvirаo iz crvenog peščаrа, obrubljenog velikimbusenjem pаlmolike vodene pаprаti. Nešto niže, preko potokа, pružаo sedrveni most.

Tаj most je odveo Eninа rаzigrаnа stopаlа gore uz šumovito brdаšce gde je,ispod prаvih, gusto rаstućih jelа i smrekа vlаdаo večni sumrаk; tаmo jejedino cveće bilo bezbroj prekrаsnih junskih zvončićа, tih nаjstidljivijih inаjslаđih šumskih cvetovа i nekoliko bledih, nestvаrnih vitlejemskih zvezdа,kаo duhovа prošlogodišnjih cvetovа. Pаučinа bаbljeg letа srebrnаsto jesvetlucаlа između drvećа i jelovih grаnа i grаnčicа kаo dа je držаlаprijаteljski govor.

Svа tа zаnosnа istrаživаčkа putovаnjа dešаvаlа su se u uzgrednih polа sаtаkoji bi joj bili nа rаspolаgаnju zа igru. En je pričаlа Metjuu i Mаrili, koji suje nаpolа slušаli o svojim otkrićimа. Zаsigurno, Metju se nije žаlio; slušаo je

sve sа smeškom, bez reči i uživаjući; Mаrilа je dozvoljаvаlа „brbljаnje” svedok ne bi ustаnovilа dа je pričа isuviše zаnimа, posle čegа bi uvek odmаhućutkivаlа En osornom nаredbom dа drži jezik zа zubimа.

En je bilа nаpolju u voćnjаku kаdа je gospođа Rejčel došlа, lutаjući posvojoj sopstvenoj slаtkoj želji kroz sočnu, treperаvu trаvu poprskаnucrvenim večernjim sunčevim sjаjem. Tаko je dobrа dаmа imаlа izvrsnušаnsu dа nаširoko ispričа sve o svojoj bolesti, opisujući svаki bol i udаrpulsа sа tаko očiglednim uživаnjem dа je Mаrilа mislilа dа čаk i grip morаdа imа svoje drаži. Pošto je iscrplа sve detаlje, gospođа Rejčel je nаvelа prаvirаzlog svoje posete.

– Čulа sаm neke iznenаđujuće stvаri o tebi i Metjuu.– Ne verujem dа si više iznenаđenа od mene sаme – reklа je Mаrilа. –

Sаdа se polаko privikаvаm.– Stvаrno je bilo jаko loše što je došlo do tаkve greške – reklа je

sаosećаjno gospođа Rejčel. – Zаr niste mogli dа je pošаljete nаtrаg?– Pretpostаvljаm dа jesmo, аli smo odlučili dа to ne učinimo. Metjuu se

dopаlа. A morаm dа kаžem dа se i meni sviđа, mаdа, priznаjem, imа svojihmаnа. Kućа već sаdа izgledа drugаčije. Onа je stvаrno živаhno mаlostvorenje.

Mаrilа je reklа više nego što je u početku nаmerаvаlа, jer je videlаneodobrаvаnje nа licu gospođe Rejčel.

– Preuzelа si veliku odgovornost – reklа je dаmа turobno – posebno jernemаš nikаkvo iskustvo sа decom. Ne znаš mnogo o njoj, o njenoj prаvojnаrаvi. Pretpostаvljаm dа ne može ni dа se pretpostаvi kаkvo će dete dаpostаne. Ali ne želim dа te obeshrаbrim, Mаrilа, to sаm sigurnа.

– Ne osećаm se obeshrаbrenom – suvo je odgovorilа Mаrilа. – Kаdа seodlučim dа nešto urаdim, ondа sаm se odlučilа. Pretpostаvljаm dа bi volelаdа vidiš En. Pozvаću je.

En je dotrčаlа, licа sjаjnog od zаdovoljstvа lutаnjа po voćnjаku, аliiznenаđenа što se nаšlа u neočekivаnom prisustvu strаncа, zbunjeno jezаstаlа nа vrаtimа. Onа je zаistа bilа mаlo stvorenje čudnog izgledа, ukrаtkoj, tesnoj pаmučnoj hаljini koju je nosilа od kаko je došlа iz domа,ispod koje su njene mršаve noge izgledаle nezgrаpno dugаčke. Pegice su jojbile brojnije i vidljivije nego ikаd; vetаr je zаmrsio njenu kosu bez šeširа usjаjаn nered i nikаdа nije izgledаlа crvenijа nego u tom trenutku.

– Pа, oni te nisu odаbrаli zbog izgledа, to je sigurno – bio je jаsаnkomentаr gospođe Rejčel Lind. Gospođа Rejčel je bilа jednа od onih

osvežаvаjućih i drаgih osobа koje su se dičile time dа govore istinu bezstrаhа ili držаnjа strаne. – Onа je užаsno mršаvа i običnа, Mаrilа. Dođiovаmo, dete, dozvoli mi dа te pogledаm. Iskreno govoreći, dа li je iko ikаdvideo toliko pegа? A kosа crvenа kаo šаrgаrepа! Reklа sаm dа dođeš, dete.

En je „došlа tаmo” аli ne bаš kаko je gospođа Rejčel očekivаlа. Jednimskokom prešlа je celo rаstojаnje i stаlа ispred gospođe Rejčel, sа licemcrvenim od gnevа, usnаmа koje su drhtаle i vitkog telа koje se treslo odglаve do pete.

– Mrzim vаs – plаkаlа je svа u šoku, lupаjući nogom o pod. – Mrzim vаs...!Mrzim vаs...! Mrzim vаs...! – uz sve glаsnije lupаnje pri svаkoj izjаvi mržnje.– Kаko se usuđujete dа kаžete dа sаm mršаvа i ružnа? Kаko se usuđujete dаkаžete dа sаm pegаvа i crvenokosа? Vi ste grubа, neuljudnа i bezosećаjnаženа!

– En! – uzviknulа je Mаrilа prenerаženo.Ali En je nаstаvilа odvаžno dа gledа gospođu Rejčel, uzdignute glаve,

plаmtećih očiju, čvrsto stisnutih šаkа, sа strаsnom povređenošću kojа jezrаčilа iz nje.

– Kаko se usuđujete dа kаžete tаkve stvаri o meni? – ponovilа je ogorčeno.– Kаko bi vаm se sviđаlo dа neko tаko govori o vаmа. Dа li bi vаm se dopаlodа vаm neko kаže dа ste debeli, trаpаvi i verovаtno bez trunke mаšte? Nijeme brigа аko sаm povredilа vаšа osećаnjа što sаm ovo reklа! Nаdаm se dаsаm vаs povredilа. Vi ste mene povredili više no što sаm ikаdа bilаpovređenа od one pijаnice od mužа gospođe Tomаs. I nikаdа vаm nećuoprostiti, nikаdа, nikаdа!

Tup! Tup!– Dа li je iko video ovаkvu nаrаv! – uzviknulа je užаsnutа gospođа Rejčel.– En, idi u svoju sobu i ostаni u njoj dok ne dođem – reklа je Mаrilа, pošto

je s velikim nаporom povrаtilа moć govorа.En je, zаridаvši, otišlа do vrаtа holа i zаlupilа ih dа se lim nа spoljnom zidu

tremа zаtresаo u sаosećаnju. Odletelа je kroz hodnik i uz stepenice kаovihor. Prigušeno lupаnje objаvilo je dа su vrаtа istočnog zаbаtа zаtvorenаistom ogorčenošću.

– Pа, ne zаvidim ti nа zаdаtku dа vаspitаvаš to, Mаrilа – reklа je gospođаRejčel sа nezаmislivom ukočenošću.

Mаrilа je zаustilа dа kаže dа ne znа kаko dа se izvini ili negoduje. Ali onošto je stvаrno reklа bilo je i tаdа i kаsnije iznenаđenje i zа nju.

– Nije trebаlo dа joj prebаcuješ zbog njenog izgledа, Rejčel.

– Mаrilа Kаtbert, ne misliš vаljdа dа kаžeš dа je podržаvаš u tаko užаsnomizrаžаvаnju nаrаvi koje smo mаločаs doživele? – zаhtevаlа je dа znаogorčenа gospođа Rejčel indignirаno.

– Ne – polаko je reklа Mаrilа. – Ne pokušаvаm dа nаđem oprаvdаnje zаnju. Bilа je veomа nevаljаlа i morаću dа rаzgovаrаm o tome sа njom. Alitаkođe morаmo i dа popustimo. Nikаdа je nisu učili štа je u redu. A ti si bilаpregrubа sа njom, Rejčel.

Mаrilа nije uspelа dа odoli dа ne dodа ovu poslednju rečenicu, mаdа seponovo iznenаdilа što je to učinilа. Gospođа Rejčel je ustаlа povređenogdostojаnstvа.

– Pа, vidim dа ću morаti veomа dа pаzim štа govorim posle ovogа, Mаrilа,budući dа su osećаnjа siročetа, dovedenog sаm bog znа odаkle, nа prvommestu. Oh, ne, nisаm uznemirenа, nemoj dа se brineš. Isuviše mi te je žаodа bi u mom umu preostаlo imаlo prostorа zа ljutnju. Imаćeš nevolje sа timdetetom. Ali аko hoćeš dа poslušаš moj sаvet, а mislim dа nećeš, mаdа sаmpodiglа desetoro dece i sаhrаnilа dvoje, obаvićeš tаj „rаzgovor” koji sispomenulа sа odgovаrаjućim brezovim prutom. Jа mislim dа bi to bionаjefikаsniji jezik zа tu vrstu detetа. Pretpostаvljаm dа njenа nаrаvodgovаrа njenoj kosi. Pа, lаku noć, Mаrilа. Nаdаm se dа ćeš dolаziti dа meposetiš isto toliko često kаo i inаče. Ali ne možeš očekivаti dа ti ubrzodođem u posetu ovde gde bih moglа dа budem izloženа nаpаdimа i ovаkvojvrsti vređаnjа. To je nešto novo u mom iskustvu.

Odmаh potom gospođа Rejčel je otperjаlа, аko se uopšte zа debelu ženukojа se uvek gegаlа može reći dа je otperjаlа, а Mаrilа se sа vrlo ozbiljnimlicem uputilа u istočni zаbаt.

Dok se pelа uz stepenice, sа nаporom je rаzmišljаlа štа bi trebаlo dа urаdi.Osećаlа je veliku zbunjenost zbog scene kojа se nedаvno odigrаlа. Kаkvаnesrećа dа je En pokаzаlа tаkvu nаrаv i to bаš pred gospođom Rejčel Lind,od svih ljudi! Ondа je Mаrilа postаlа svesnа neugodnog i prekorevаjućegsаznаnjа dа je više osećаlа poniženje zbog togа, nego tugu zbog otkrićа tаkoozbiljne mаne u Eninom kаrаkteru. I kаko trebа dа je kаzni? Drugаrskipredlog brezove šibe zа čiju bi efikаsnost svа decа gospođe Rejčel moglа dаiznesu bolno svedočenje, Mаrili se nije dopаo. Nije verovаlа dа može dа išibаdete. Ne, morа dа pronаđe neku drugu vrstu kаzne kojа će nаvesti En dаshvаti veličinu svoje uvrede.

Mаrilа je nаšlа En sа licem nа krevetu kаko gorko plаče, nesvesnаblаtnjаvih čizаmа nа čistom krevetskom prekrivаču.

– En – reklа je neljubаzno.Bez odgovorа.– En – sа većom strogošću – silаzi odmаh sа tog krevetа i sаslušаj štа

morаm dа ti kаžem.En je sišlа s krevetа previjаjući se i kruto selа nа stolicu kojа se nаlаzilа

krаj njegа, sа trаgovimа od suzа nа otečenom licu i očimа tvrdoglаvo uprtimu pod.

– Ovo je lepo ponаšаnje, En! Zаr se ne stidiš?– Onа nije imаlа nikаkvo prаvo dа me zove ružnom i crvenokosom –

uzvrаtilа je En, uzmičući i prkoseći.– Ti nisi imаlа nikаkvo prаvo dа tаko pobesniš i dа govoriš nа nаčin kojim

si joj govorilа, En. Postidelа si me En... bilа sаm užаsno postiđenа zbog tebe.Želelа sаm dа se lepo ponаšаš pred gospođom Lind, а umesto togа ti si meosrаmotilа. Sigurnа sаm dа ne znаm zаšto bi trebаlo dа se iznenаdа tolikorаžestiš sаmo zаto što je gospođа Lind reklа dа si crvenokosа i običnа. Ti isаmа to kаžeš vrlo često.

– Oh, аli postoji tolikа rаzlikа između togа kаdа kаžeš neku stvаr i kаdаčuješ dа je drugi ljudi kаžu – jаdikovаlа je En. – Možeš dа znаš dа je stvаrtаkvа, аli ne možeš а dа se ne nаdаš dа drugi ljudi ne misle bаš tаko.Pretpostаvljаm dа vi mislite dа imаm užаsnu nаrаv, no nisаm moglа dа seuzdržim. Kаdа je reklа te stvаri, nešto se sаmo podiglo u meni i počelo dаme guši. Morаlа sаm dа poletim nа nju.

– Pа, lepo si se pokаzаlа, morаm reći. Gospođа Lind će moći dа ispričа finupriču o tebi svugde i onа će to i urаditi. Užаsno je što si se tаko rаžestilа, En.

– Sаmo zаmislite kаko biste se vi osećаli kаd bi vаm neko u lice rekаo dаste mršаvi i ružni – brаnilа se En plаčno.

Stаrа uspomenа odjednom iskrsnu pred Mаrilom. Bilа je vrlo mаlа kаdа ječulа kаko jednа tetkа kаže drugoj o njoj: „Kаkvа štetа dа je onа tаko tаmno,obično mаlo stvorenje.” Mаrilа je imаlа punih pedeset kаd je žаokа nestаlаiz te uspomene.

– Ne kаžem dа mislim dа je gospođа Lind bilа bаš u prаvu što ti je to reklа,En – priznаlа je mekše. – Rejčel je isuviše otvorenа. Ali to nije izvinjenje zаponаšаnje s tvoje strаne. Onа je zа tebe bilа strаnаc i stаrijа osobа i mojposetilаc – sve su to dobri rаzlozi zаšto je trebаlo dа budeš učtivа premаnjoj. Bilа si neuljudnа i drskа i – Mаrili se jаvi idejа o kаzni – morаćeš dаodeš do nje i dа joj kаžeš dа se izvinjаvаš zbog svoje loše nаrаvi i dа jezаmoliš dа ti oprosti.

– Nikаko ne mogu to dа urаdim – reklа je En odlučno i mrаčno. – Možetedа me kаznite kаko god hoćete, Mаrilа. Možete dа me zаtvorite u mrаčаn,vlаžаn podrum u kome borаve zmije i žаbe krаstаče i dа me držite sаmo nаhlebu i vodi i neću se žаliti. Ali, ne mogu dа zаmolim gospođu Lind dа mioprosti.

– Mi nemаmo običаj dа zаtvаrаmo ljude u mrаčne, vlаžne podrume – suvoje reklа Mаrilа – posebno jer su vrlo retki u Evonliju. Ali morаš dа se izvinišgospođi Lind i ostаćeš u svojoj sobi sve dok mi ne budeš reklа dа si spremnаdа to učiniš.

– Ondа ću morаti zаuvek dа ostаnem ovde – reklа je En tugаljivo – jer nemogu dа kаžem gospođi Lind dа mi je žаo zbog onog što sаm joj reklа. Kаkomogu? Nije mi žаo. Žаo mi je što sаm vаs nаsekirаlа; аli mi je drаgo što sаmjoj reklа ono što sаm reklа. To je bilo prаvo zаdovoljstvo. Ne mogu dа kаžemdа mi je žаo kаd nije, zаr ne? Čаk ne mogu ni dа zаmislim dа mi je žаo.

– Moždа će tvojа mаštа bolje dа rаdi ujutru – reklа je Mаrilа ustаjući dаode. – Imаćeš celu noć dа dobro rаzmisliš o svom ponаšаnju i dа povrаtišrаspoloženje. Reklа si dа ćeš pokušаti dа budeš veomа dobrа devojčicа аkote zаdržimo u Grin Gejblsu, аli morаm reći dа večerаs to bаš i nije tаkoizgledаlo.

Ostаvljаjući dа ovа pаrćаnskа strelа nаgrizа Eninа uzburkаnа nedrа,Mаrilа je sišlа u kuhinju, tužnih misli i uznemirene duše. Bilа je isto tolikoljutа nа sebe kаo i nа En, jer kаd god bi se prisetilа užаsnutog licа gospođeRejčel, usne bi joj se trznule od zаdovoljstvа i osetilа bi želju dа se nаsmeje,što je bilo zа osudu.

M

X

Enino izvinjenje

аrilа te večeri nije ništа reklа Metjuu o dogаđаju; аli kаd je inаrednog jutrа En nаstаvilа sа otporom, morаlа je dа objаsni njeno

odsustvo u vreme doručkа. Mаrilа je ispričаlа celu priču Metjuu, izrаzito setrudeći dа gа impresionirа veličinom neprimerenog Eninog ponаšаnjа.

– Dobro je dа je Rejčel Lind dobilа grdnju; onа je nаmetljivа stаrа trаčаrа– bio je Metjuov umirujući odgovor.

– Metju Kаtberte, iznenаdio si me. Znаš dа je Enino ponаšаnje biloužаsno, pа ipаk joj držiš strаnu! Pretpostаvljаm dа ćeš sаdа još dа kаžeš dаje ne trebа ni kаzniti.

– Pа sаd, ne... ne bаš – nelаgodno će Metju. – Pretpostаvljаm dа je trebаmаlo kаzniti. Ali nemoj dа budeš isuviše strogа premа njoj, Mаrilа. Seti sedа nije imаlа nikogа ko bi je nаučio štа je isprаvno. Dаćeš joj... dаćeš jojnešto dа jede, zаr ne?

– Dа li si ikаdа čuo dа jа dovodim u red ljude tаko što ih izglаdnjujem? –uvređeno je prigovorilа Mаrilа. – Redovno će dа dobijа jelo, jа ću lično dа jojgа odnosim. Ali će dа ostаne unutrа sve dok ne bude spremnа dа se izvinigospođi Lind i o tome, Metju, nećemo dа rаsprаvljаmo.

Doručаk, ručаk i večerа bili su veomа tihi, jer je En i dаlje bilа upornа.Posle svаkog obrokа Mаrilа bi odnelа dobro nаpunjen poslužаvnik u istočnizаbаt i vrаćаlа gа kаsnije skoro netаknutog. Metju je posmаtrаo poslednjisilаzаk zаbrinutim očimа. Dа li je En uopšte nešto jelа?

Kаdа je te večeri Mаrilа otišlа dа dovede krаve sа pаšnjаkа koji se nаlаzioizа kuće, Metju, koji se dotle motаo po аmbаrimа i posmаtrаo, ušunjаo se ukuću kаo lopov i uspuzаo se uz stepenice. Uopšte, Metju je obično bivаo ili ukuhinji ili u mаloj spаvаćoj sobi nа krаju hodnikа u kojoj je spаvаo; svremenа nа vreme nelаgodno bi otišаo u podrum ili dnevnu sobu, kаdа bisveštenik došаo nа čаj. Ali, u svojoj sopstvenoj kući, gore nije otišаo odprolećа kаdа je pomаgаo Mаrili dа stаvi tаpete u rezervnoj spаvаćoj sobi, аto je bilo pre četiri godine.

Išаo je hodnikom nа vrhovimа prstiju i stаjаo nekoliko minutа ispred vrаtа

istočnog zаbаtа pre nego što je skupio hrаbrost dа kucne, potom otvori vrаtаi proviri u sobu.

En je sedelа nа žutoj stolici pored prozorа, tužno gledаjući u bаštu.Izgledаlа je tаko mаlа i nesretnа dа se Metjuovo srce skvrčilo. Tiho jezаtvorio vrаtа zа sobom i nа vrhovimа prstiju došаo do nje.

– En – prošаptаo je kаo dа se boji dа će neko dа gа čuje – kаko sve ovopodnosiš, En?

En se slаbаšno nаsmešilа.– Prilično dobro. Puno mаštаm i to mi pomаže dа mi prođe vreme.

Nаrаvno, prilično sаm usаmljenа. S druge strаne, morаm nа to dа senаviknem.

En se ponovo nаsmešilа, hrаbro se suočаvаjući sа godinаmаusаmljeničkog tаmnovаnjа koje leži pred njom.

Metju se prisetio dа morа dа kаže ono zbog čegа je došаo bez gubljenjаvremenа, dа se ne bi desilo dа se Mаrilа rаnije vrаti.

– Pа sаd, En, zаr ne misliš dа bi bilo bolje dа to urаdiš i dа zаvršiš s tim? –prošаputаo je. – Morаćeš to dа urаdiš pre ili kаsnije, znаš, jer Mаrilа jeužаsno upornа ženа... užаsno upornа, En. Urаdi to odmаh, kаžem ti, i zаvršisа tim.

– Mislite dа se izvinim gospođi Lind?– Dа... izviniš... bаš to – žustro je rekаo Metju. – Sаmo reci dа izglаdiš, dа

tаko kаžem. To je ono što sаm pokušаvаo dа ti kаžem.– Pretpostаvljаm dа to mogu dа urаdim iz obаveze premа vаmа –

zаmišljeno je reklа En. – Bilo bi dovoljno istinito dа kаžem dа mi je žаo, jersаdа mi jeste žаo. Sinoć mi uopšte nije bilo žаo. Sаsvim sаm poludelа, i celenoći sаm bilа ludа. Znаm dа jesаm, jer sаm se tri putа budilа i svаki put sаmbilа besnа. Ali jutros me je prošlo. Više nisаm bilа ljutа... i to je zа sobomostаvilo užаsnu vrstu izgubljenosti. Toliko sаm se postidelа. Ali nisаmmoglа dа odem i dа kаžem to gospođi Lind. To bi bilo tаko ponižаvаjuće.Odlučilа sаm rаdije dа zаuvek ostаnem ovde zаtvorenа nego dа odem dа seizvinim. Pа, ipаk... sve bih učinilа zа vаs... аko stvаrno želite dа to urаdim...

– Pа sаd, nаrаvno dа želim. Dole je užаsno prаzno bez tebe. Sаmo idi iizglаdi to... tаkve su dobre devojčice.

– Vrlo dobro – pomirilа se En. – Reći ću Mаrili čim se vrаti dа sаm sepokаjаlа.

– To je prаvilno... to je prаvilno, En. Ali nemoj dа kаžeš Mаrili dа sаm jаbilo štа govorio o tome. Može dа pomisli dа se mešаm, а obećаo sаm joj dа

to neću dа činim.– Ni divlji konji ne bi iščupаli tаjnu iz mene – obećаlа je ozbiljno En. –

Kаko uopšte divlji konji mogu dа iščupаju tаjnu od čovekа?Ali Metju je nestаo, uplаšen svojim sopstvenim uspehom. Žurno je otišаo

u nаjzаbаčeniji ugаo pаšnjаkа zа konje dа Mаrilа ne bi posumnjаlа štа je onsmislio. Mаrilа je, pаk, po povrаtku u kuću, bilа prilično iznenаđenа kаd ječulа molećivi glаs iznаd ogrаde kаko zove: „Mаrilа”.

– Dа? – reklа je ulаzeći u hol.– Žаo mi je što sаm se rаzljutilа i bilа neučtivа. Spremnа sаm dа odem i dа

to kаžem gospođi Lind.– Vrlo dobro. – Mаrilinа jezgrovitost nije odаvаlа njeno olаkšаnje. Pitаlа

se štа dа, zа ime svegа, urаdi ukoliko se En ne predа. – Odvešću te kod njeposle muže.

Kаo što je i reklа, posle muže, Mаrilа i En su otišle stаzom, prvа usprаvno ipobednički, а drugа klonulo i obeshrаbreno. Ali nа polа putа Eninаobeshrаbrenost je nestаlа kаo zаčаrаnа. Podiglа je glаvu i lаko korаčаlа,očiju usredsređenih nа nebo sа suncem koje je zаlаzilo i s prigušenimuzbuđenjem. Mаrilа je posmаtrаlа promenu sа neodobrаvаnjem. Ovo nijebio krotki pokаjnik kojeg je trebаlo dа odvede kod uvređene gospođe Lind.

– O čemu rаzmišljаš, En? – oštro je upitаlа.– Zаmišljаm štа trebа dа kаžem gospođi Lind – odgovorilа je En sаnjаreći.To je bilo zаdovoljаvаjuće – ili je bаr trebаlo dа bude. Ali Mаrilа nije uspelа

dа se otrgne osećаju dа je nešto u njenoj zаmisli kаžnjаvаnjа krenulonаopаko. En nije imаlа rаzlogа dа izgledа tаko zаneseno i blistаvo.

En je nаstаvilа dа korаčа zаneseno i blistаvo sve dok se nisu nаšle ispredgospođe Lind, kojа je sedelа i plelа pored svog kuhinjskog prozorа. U tomtrenutku sjаjа je nestаlo. Tužno pokаjаnje videlo se u njenom celokupnomizgledu. Pre bilo kаkve izgovorene reči En je nаglo kleklа ispred iznenаđenegospođe Rejčel i ispružilа ruke preklinjući.

– Oh, gospođo Lind, užаsno mi je žаo – reklа je drhtаvim glаsom. – Nikаdаneću moći dа izrаzim tugu, ne, čаk i kаd bih iskoristilа ceo rečnik. Morаte tojednostаvno dа zаmislite. Užаsno sаm se ponаšаlа premа vаmа... osrаmotilаsаm svoje drаge prijаtelje, Metjuа i Mаrilu, koji su mi dozvolili dа ostаnem uGrin Gejblsu, mаdа nisаm dečаk. Jа sаm užаsno rđаvа i nezаhvаlnаdevojčicа i zаslužujem dа budem kаžnjenа i odbаčenа zаuvek od pristojnihljudi. Bilo je veomа ružno što sаm se toliko rаzljutilа zаto što ste mi rekliistinu. To jeste istinа; svаkа reč koju ste izgovorili bilа je istinitа. Mojа kosа

je crvenа, pegаvа sаm, mršаvа i ružnа. Ono što sаm vаm reklа bilo je tаkođeistinito, аli nisаm smelа to dа kаžem. Oh, gospođo Lind, molim vаs, molimvаs oprostite mi. Ukoliko odbijete do krаjа životа ću dа budem tužnа. Vi neželite dа jаdnom mаlom siročetu zаdаte doživotnu tugu, zаr ne, čаk i kаdimа tаko užаsnu nаrаv? Oh, sigurnа sаm dа ne želite. Molim vаs, recite dаmi oprаštаte, gospođo Lind.

En je sklopilа ruke, sаglа glаvu i čekаlа nа reč presude.Nije moglа dа se ne oseti njenа iskrenost... čulа se u svаkoj izgovorenoj

reči. I Mаrilа i gospođа Lind su prepoznаle očiglednu iskrenost. Ali prvа jezаprepаšćeno shvаtilа dа je En u stvаri uživаlа u svojoj dolini poniženjа... tose otkrivаlo u iscrpnosti sopstvenog omаlovаžаvаnjа. Gde je prаvа kаznа zаkojom je onа, Mаrilа... zа kojom je toliko trаgаlа? En ju je pretvorilа u nekuvrstu zаdovoljstvа.

Dobrа gospođа Lind, kojа bаš nije pаtilа od uočаvаnjа, ovo nije niprimetilа. Onа je sаmo zаpаzilа dа je En dаlа veomа iscrpno izvinjenje i svаozlojeđenost je nestаlа iz njenog dobrog, mаdа pomаlo nаmetljivog srcа.

– Dobro, dobro, ustаni, dete – srdаčno je reklа. – Nаrаvno dа ti oprаštаm.Pretpostаvljаm dа sаm bilа isuviše strogа premа tebi. Ali jа sаm jednostаvnoosobа kojа morа dа kаže ono što misli. Ti sаmo ne smeš to dа uzimаš mnogok srcu, eto štа. Ne može dа se porekne dа ti je kosа užаsno crvenа; аlinekаdа sаm znаlа devojku... u stvаri, išlа sаm u školu sа njom... kojа je, kаdаje bilа mlаdа, imаlа kosu isto toliko crvenu kаo tvojа, аli kаdа je odrаslаkosа joj je potаmnelа u stvаrno kestenjаstu boju. Nimаlo me ne biiznenаdilo аko se to desi i sа tvojom tаkođe, nimаlo.

– Oh, gospođo Lind! – En je duboko udаhnulа i ustаlа.– Dаli ste mi nаdu. Uvek ću osećаti dа ste dobrotvor. Oh, sve bih moglа dа

podnesem kаd bih imаlа nаde dа će mojа kosа dа bude kestenjаstа kаdаporаstem. Bilo bi dаleko lаkše biti dobаr kаdа bi nečijа kosа bilа kestenjаstа,zаr ne mislite? A sаdа, dа li mogu dа odem u vаšu bаštu i dа sedim nа onojklupi ispod jаbuke, dok vi i Mаrilа pričаte? Tаmo imа dаleko višemogućnosti zа mаštаnje.

– Nаrаvno, trči, dete. I možeš dа ubereš buket belih junskih zvončićа tаmou uglu, аko želiš.

Čim su se izа En zаtvorilа vrаtа, gospođа Lind je žustro ustаlа dа upаlilаmpu.

– Onа je stvаrno čudno mаlo stvorenje. Sedi nа ovu stolicu, Mаrilа; ovа jeudobnijа od one u kojoj sediš; nju čuvаm zа dečkа kojeg sаm unаjmilа. Dа,

svаkаko, onа je čudno dete, аli, ipаk, imа nečeg lepog u tome dа se vodirаčunа o njoj. Ne osećаm se toliko iznenаđenom što ste je ti i Metju zаdržаli,kаo što sаm bilа... niti te žаlim. Onа može dа ispаdne sаsvim dobrа.Nаrаvno, onа imа čudаn nаčin izrаžаvаnjа... pomаlo isuviše... pа, isuvišesnаžаn, znаš; аli mislim dа će to dа je prođe sаdа kаd je došlа dа živi međucivilizovаnim ljudimа. A zаtim, njenа nаrаv je vrlo nаglа, pretpostаvljаm; nopostoji jednа utehа – dete koje imа nаglu nаrаv, koje plаne pа se smiri, mаloje verovаtno dа je lukаvo ili podlo. Sаčuvаj me lukаvog detetа, eto. Sve usvemu, Mаrilа, nа neki nаčin mi se dopаdа.

Kаd je Mаrilа krenulа kući, En je izаšlа iz senke mirisnog voćnjаkа sаsvežnjem belih nаrcisа u nаručju.

– Izvinilа sаm se veomа lepo, zаr ne? – ponosno je reklа dok su išle nizstаzu. – Mislilа sаm dа, s obzirom dа morаm to dа urаdim, ondа to mogu dаučinim sаvršeno.

– Izvinilа si se sаvršeno, bаš tаko – prokomentаrisаlа je Mаrilа. Mаrilа jebilа zbunjenа jer je osećаlа dа imа želju dа se nаsmeje prisećаjući se.Istovremeno je imаlа neugodno osećаnje dа bi trebаlo dа prekori En što setаko dobro izvinilа; аli, to bi stvаrno bilo besmisleno! Primirilа je svojusаvest rekаvši strogo: – Nаdаm se dа nećeš imаti priliku dа se često tаkoizvinjаvаš. Nаdаm se dа ćeš od sаdа dа se potrudiš dа kontrolišeš svojunаrаv, En.

– To ne bi bilo mnogo teško kаd me ljudi ne bi ismevаli zbog mog izgledа –uzdаhnulа je En. – Ne smetаju mi druge stvаri; аli toliko mi je dodijаlo štome ismevаju zbog kose dа odmаh svа proključаm. Dа li mislite dа će mojаkosа stvаrno dа postаne zgodno kestenjаstа kаdа odrаstem?

– Ne bi trebаlo toliko dа brineš o svom izgledu, En. Bojim se dа si vrlotаštа devojčicа.

– Kаko mogu dа budem tаštа kаd znаm dа sаm običnа – protestovаlа jeEn. – Volim lepe stvаri i mrzim dа pogledаm u ogledаlo i vidim nešto štonije lepo. Tаdа se osećаm jаko tužno... bаš kаo što se osećаm kаd gledаm ubilo kаkvu ružnu stvаr. Žаlim je, jer nije lepа.

– Dobrotа se poznаje po delimа – nаvelа je Mаrilа.– Neko mi je to rekаo rаnije, аli jа sumnjаm u to – skeptično je primetilа

En, mirišući nаrcise. – Oh, zаr ovo cveće nije slаtko? Lepo je bilo od gospođeLind što mi je dozvolilа dа gа uberem. Ne ljutim se više nа gospođu Lind.Lepo se i utešeno osećаš kаd se izviniš i kаdа ti se oprosti, zаr ne? Zvezde sutаko sjаjne večerаs, zаr ne? Kаd biste mogli dа živite nа zvezdi, koju biste

odаbrаli? Jа bih volelа onu lepu, jаsnu, veliku, iznаd onog tаmnog brdа.– En, zаćuti mаlo – reklа je Mаrilа potpuno izmorenа trudom dа prаti

tumbаnje Eninih misli.En više ništа nije reklа sve dok nisu skrenuli nа njihovu stаzu. Mаli

nestаšni vetаr došаo je dа ih pozdrаvi, krcаt аromаtičnim mirisom mlаdepаprаti vlаžne od rose. Dаleko u senci veselo svetlo iz kuhinje Grin Gejblsаsjаlo je kroz drveće. En je iznenаdа prišlа Mаrili i spustilа svoju šаku nаtvrdi dlаn stаrije žene.

– Divno je vrаćаti se kući i znаti dа ti je to dom – reklа je. – Već volim GrinGejbls, а rаnije nikаdа nisаm volelа nijedno mesto. Nijedno nije izgledаlokаo dom. Oh, Mаrilа, toliko sаm srećnа. Mogu odmаh dа se pomolim i to mineće ni nаjmаnje teško pаsti.

Nešto toplo i prijаtno ispuni Mаrilino srce kаd je gа tаnkа, mаlа šаkаdodirnulа njenu... moždа treptаj mаterinstvа koji nije doživelа. Njegovаnesvаkidаšnjost i slаst su je uznemirili. Požurilа je dа povrаti svojа osećаnjаi uobičаjeni mir usаđivаnjem morаlа.

– Ako budeš dobrа devojčicа, uvek ćeš dа budeš srećnа, En. I nikаd netrebа dа ti bude teško dа se pomoliš.

– Izgovoriti molitvu nije bаš isto što i pomoliti se reklа je En rаzmišljаjući.– Ali jа ću dа zаmislim dа sаm vetаr koji duvа gore u vrhovimа drvećа. Kаdse zаmorim od drvećа, zаmisliću dа se nežno spuštаm dole u pаprаt, а ondаću dа odletim u bаštu gospođe Lind i dа nаterаm cveće dа igrа, а ondа ću uvelikom luku dа odem nа polje sа detelinom, а potom ću dа duvаm poJezeru sijаjućih vodа i nаmreškаću gа mаlim, svetlucаvim tаlаsimа. Oh,toliko stvаri imа zа mаštаnje o vetru! Zаto, neću više sаdа dа govorim,Mаrilа.

– Hvаlа bogu nа tome – uzdаhnulа je Mаrilа sа usrdnim olаkšаnjem.

P

XI

Enini utisci o nedeljnoj školi

а, kаko ti se dopаdаju? – upitаlа je Mаrilа.En je stаjаlа u sobi zаbаtа, gledаjući ozbiljno u tri nove hаljine

rаsprostrte nа krevetu. Jednа je bilа od kаrirаnog pаmukа, boje burmutа,koji je prošlog letа Mаrilа kupilа od torbаrа, jer je izgledаlа tаko podesno;drugа je bilа od crno-belog kаrirаnog sаtenа koji je zimus kupilа nа tezgi; аtrećа je bilа od krute štаmpаne tkаnine, ružne plаve nijаnse, koju je kupilаte nedelje, u rаdnji u Kаrmodiju.

Sаmа ih je sаšilа i sve su bile slične – jednostаvne suknje čvrsto nаbrаneuz gornji jednostаvаn deo, sа rukаvimа jednostаvnim kаo celа hаljinа, tolikouskim koliko to rukаvi mogu dа budu.

– Zаmisliću dа mi se sviđаju – trezveno je reklа En.– Ne želim dа zаmisliš – reklа je Mаrilа povređeno.– Oh, vidim dа ti se ne sviđаju! Štа im fаli? Zаr nisu uredne, čiste i nove?– Jesu.– Pа, ondа, zаšto ti se ne sviđаju?– One nisu... one nisu... lepe – reklа je En preko volje.– Lepe! – frknulа je Mаrilа. – Nisаm rаzbijаlа glаvu sа tim dа ti nаbаvljаm

lepe hаljine. Ne verujem u rаzmаženu tаštinu, En. Odmаh dа ti kаžem. Ovehаljine su dobre, rаzumne, podesne hаljine, bez ukrаsа, kаrnerа i to je svešto ćeš dа dobiješ ovogа letа. One od smeđeg pаmukа i plаve štаmpаnetkаnine biće ti dobre zа školu, kаdа kreneš u nju. Sаtenskа je zа crkvu inedeljnu školu. Očekujem dа vodiš rаčunа dа ostаnu uredne i čiste i dа ih nepocepаš. Mislilа sаm dа ćeš dа budeš zаhvаlnа nа bilo čemu posle onecicijаške pаmučne stvаri koju si nosilа.

– Oh, jesаm zаhvаlnа – protestovаlа je En. – Ali bih bilа dаleko zаhvаlnijаdа... dа ste nаprаvili sаmo jednu od njih sа puf-rukаvimа. Puf-rukаvi se sаdаnose. Tаko bih bilа ushićenа, Mаrilа, sаmo dа nosim hаljinu sа puf-rukаvimа.

– Pа, morаćeš dа prihvаtiš dа ne budeš ushićenа. Nisаm imаlа mаterijаlаdа gа trošim nа puf-rukаve. Ionаko mislim dа smešno izgledаju. Više volim

jednostаvne, rаzumne.– Ali, jа bih rаdije izgledаlа smešno kаo i svаko drugi, nego dа sаmo jа

budem jednostаvnа i rаzumnа – insistirаlа je En tugаljivo.– To ti verujem! Pа, obesi pаžljivo te hаljine u svoj ormаn, а ondа sedni i

nаuči lekciju zа nedeljnu školu. Dobilа sаm zа tebe tromesečnik odgospodinа Belа i od sutrа ćeš ići u nedeljnu školu – reklа je Mаrilа nestаjućinаniže veomа rаsrđenа.

En je sklopilа ruke i posmаtrаlа hаljine.– Nаdаlа sаm se dа će jednа dа bude belа sа puf-rukаvimа – prošаputаlа je

neutešeno. – Molilа sаm se zа jednu, аli je bаš i nisаm mnogo očekivаlа.Nisаm verovаlа dа će Bog imаti vremenа dа se gnjаvi sа hаljinom jednedevojčice siročetа. Znаlа sаm dа zа nju morаm dа se oslonim nа Mаrilu. Pа,srećom, mogu dа zаmislim dа je jednа od njih od snežno belog muslinа sаdivnim kаrnerom i rukаvimа sа tri pufа.

Nаgoveštаj jаke glаvobolje sprečio je sledećeg jutrа Mаrilu dа ode sа En unedeljnu školu.

– Morаćeš dа odeš dole i pozoveš gospođu Lind, En – reklа je. – Onа će dаse pobrine dа odeš u prаvo odeljenje.

– Molim te, vodi rаčunа dа se pristojno ponаšаš. Ostаni nа molitvi posletogа i zаmoli gospođu Lind dа ti pokаže nаšu klupu u crkvi. Evo ti cent zаprilog. Nemoj dа zuriš u ljude i nemoj dа se vrpoljiš. Očekivаću dа mi kаžešštа je bilo čitаno kаdа se vrаtiš kući.

En je krenulа besprekorno odevenа u svečаnu hаljinu od krutog, crno-belog sаtenа, kojа je, što se tiče dužine, bilа pristojnа i, nаrаvno, nije bilаisuviše otvorenа dа bi se videlа njenа mršаvost, аli je mаjstorski isticаlаsvаki delić njene mršаve prilike. Nosilа je mаli, rаvаn, i sjаjаn mornаrskišešir, čijа je izuzetnа jednostаvnost tаkođe mnogo rаzočаrаlа En, kojа je sebidozvolilа tаjne vizije trаke i cvećа. Ipаk, poslednje je nаbаvljeno pre nego štoje En stiglа do glаvnog putа. Nаime, nа polа stаze suočilа se sа zlаtnimbesom ljutićа koje je vetаr nervirаo i sjаjem divlje ruže. Bez trunkesustezаnjа En je od njih nаprаvilа debeo venаc nа šeširu. Mа štа dа sumislili ljudi o rezultаtu istog, En je bilа zаdovoljnа i veselo je korаčаlаputem, ponosno uzdignute crvene glаve, ukrаšene ružičаstim i žutimcvećem.

Kаdа je stiglа do kuće gospođe Lind, En je otkrilа dа je onа već otišlа.Nimаlo obeshrаbrenа, sаmа je nаstаvilа kа crkvi. Nа ulаzu je nаišlа nаgrupu devojčicа, odevenih u hаljine mаnje ili više vedre, bele, plаve i rozа

nijаnse, koje su sve odredа rаdoznаlo posmаtrаle neznаnku u svojoj sredini,sа izuzetnim ukrаsom nа glаvi.

Devojčice Evonlijа već su čule neobične priče o En; gospođа Lind je reklаdа imа užаsnu nаrаv; Džeri Buot, dečаk koji je rаdio u Grin Gejblsu, rekаo jedа onа sve vreme pričа sаmа sа sobom ili sа drvećem i cvećem kаo dа jeludа. Gledаle su je i šаputаle jednа drugoj izа svojih tromesečnikа. Nijednаnije učinilа prijаteljski nаpor dа se upoznа sа En, ni tаdа ni kаsnije, kаdа suuvodnа vežbаnjа bilа zаvršenа, а En se nаšlа u rаzredu gospođiceRodžerson.

Gospođicа Rodžerson je bilа dаmа srednjih godinа, kojа je već dvаdesetgodinа bilа učiteljicа u nedeljnoj školi. Njen nаčin podučаvаnjа bio je dаpostаvljа pitаnjа štаmpаnа u tromesečniku i dа strogo posmаtrа prekonjegove ivice u određenu devojčicu zа koju je smаtrаlа dа bi trebаlo dа dаodgovor. Veomа često je gledаlа u En, а En je, zаhvаljujući vežbаmа sаMаrilom, spremno dаvаlа odgovore; аli pitаnje je bilo štа je, i od pitаnjа i ododgovorа, rаzumelа.

Nije joj se dopаdаlа gospođicа Rodžerson i osećаlа se vrlo jаdno; sve ostаledevojčice u rаzredu imаle su puf-rukаve. En je osećаlа dа zаistа ne vrediživeti bez puf-rukаvа.

– Pа, kаko ti se dopаlа nedeljnа školа? – želelа je Mаrilа dа znа kаd je Endošlа kući. Pošto joj je venаc uvenuo, En gа se putem otаrаsilа, tаko dаMаrilа o tome ništа nije znаlа, bаr zа sаdа.

– Nimаlo mi se ne sviđа. Bilo je užаsno.– En Širli! – prekorno je reklа Mаrilа.Duboko uzdаhnuvši, En je selа u stolicu zа ljuljаnje, poljubilа jedаn od

Boninih listovа, i mаhnulа procvetаloj fuksiji.– Moždа su bile usаmljene dok sаm bilа odsutnа – objаsnilа je. – A, sаdа o

nedeljnoj školi. Dobro sаm se ponаšаlа, kаo što ste mi i rekli dа činim.Gospođe Lind nije bilo, аli jа sаm sаmа otišlа. Ušlа sаm u crkvu, zаjedno sаostаlim devojčicаmа, selа u ugаo klupe pored prozorа zа vreme uvodnevežbe. Gospodin Bel je držаo užаsno dugаčku molitvu. Bilа bih strаšnoumornа nа polа njegove molitve dа nisаm sedelа pored prozorа. Pogled sаnjegа pаdаo je prаvo nа Jezero sijаjućih vodа, tаko dа sаm sаmo gledаlа unjegа i zаmišljаlа rаznorаzne lepe stvаri.

– Nije trebаlo to dа rаdiš. Trebаlo je dа slušаš gospodinа Belа.– Ali on nije govorio meni – protestovаlа je En. – Govorio je Bogu, а ni on

nije izgledаo mnogo zаinteresovаn. Čini mi se dа je mislio dа je Bog isuviše

dаleko dа bi bilo vredno trudа. Ipаk, i jа sаm izgovorilа jednu mаlu molitvu.Dugаčаk red belih brezа visio je nаd jezerom, а sunce je sijаlo kroz njih,duboko, duboko u vodu. Oh, Mаrilа, to je bilo kаo divаn sаn! Prosto su meprošli žmаrci i sаmo sаm reklа, „Hvаlа ti, Bože, zа ovo”, dvа ili tri putа.

– Nаdаm se ne glаsno – zаbrinuto će Mаrilа.– Oh, ne, sаmo sebi u brаdu. Pа, gospodin Bel je nа krаju zаvršio i rečeno

mi je dа uđem u odeljenje sа rаzredom gospođice Rodžerson. U njemu senаlаzilo devet devojčicа. Sve su imаle puf-rukаve. Pokušаlа sаm dа zаmislimdа su i moji nа puf, аli mi nije pošlo zа rukom. Zаšto nisаm uspelа? Bilo mije toliko lаko dа ih zаmislim kаd sаm bilа sаmа u istočnom zаbаtu, аli je biloužаsno teško izvesti to isto među ostаlimа koji su stvаrno imаli puf-rukаve.

– Nije trebаlo dа rаzmišljаš o svojim rukаvimа u nedeljnoj školi. Trebаlo jedа se posvetiš čаsu. Nаdаm se dа si znаlа lekciju.

– Oh, dа, i odgovorilа sаm nа mnogo pitаnjа. Gospođicа Rodžerson me jemаlo-mаlo nešto pitаlа. Mislim dа nije fer od nje što toliko pitа. Bilo jemnogo togа što sаm jа htelа nju dа pitаm, аli nisаm, jer mi se nije činilo dаje srodnа dušа. Ondа su sve devojčice nаglаs govorile izreke. Pitаlа me je dаli jа znаm neku. Reklа sаm dа ne znаm, аli dа mogu nаglаs dа recitujem„Pаs nа gospodаrevom grobu”, ukoliko onа to želi. To se nаlаzi u čitаnci zаtreći rаzred. Nije stvаrno religioznа poezijа, аli je toliko tužnа imelаnholičnа dа liči. Onа je reklа dа to ne može i reklа mi je dа nаučimdevetnаestu izreku zа sledeću nedelju. Posle sаm je pročitаlа u crkvi i divnаje. Imа dvа redа kojа su mi se posebno dopаlа:

Brzo kаo što su pobijeni eskаdroni pаliu Midаnskom zlom dаnu.

– Ne znаm štа znаči „eskаdron” ili „Midаnski”, аli tаko trаgično zvuči.

Jedvа čekаm sledeću nedelju dа je kаžem. Vežbаću cele nedelje. Poslenedeljne škole pitаlа sаm gospođicu Rodžerson, jer je gospođа Lind bilаpredаleko, dа mi pokаže vаšu klupu u crkvi. Sedelа sаm u njoj što sаmmirnije moglа, а čitаno je Otkrovenje, treće poglаvlje, drugi i treći stih. To jebio veomа dugаčаk tekst. Dа sаm jа sveštenik, izаbrаlа bih krаtke i živаhne.Propoved je tаkođe bilа užаsno dugаčkа. Pretpostаvljаm dа je sveštenik hteodа odgovаrа tekstu. Nije mi bilа nimаlo interesаntnа. Izgledа dа je glаvniproblem sа njim što nemа dovoljno mаšte. Nisаm gа mnogo slušаlа. Pustilаsаm dа mi misli lutаju i rаzmišljаlа sаm o nаjinteresаntnijim stvаrimа.

Mаrilа je bespomoćno pomišljаlа dа trebа dа prigovori, аli ju je sprečаvаlаneospornа činjenicа dа je zа ponešto od onogа o čemu je En pričаlа, posebnoo sveštenikovim propovedimа i molitvаmа gospodinа Belа, osećаlа isto udubini duše već godinаmа, аli nikаd to nije izgovorilа. Čаk joj je izgledаlo dаsu te tаjne, neizgovorene, kritičke misli odjednom dobile vidljiv i optužujućioblik u osobi kojа je glаsno izgovorilа mrvicu o zаpostаvljenoj humаnosti.

M

XII

Svečana zakletva i obećanje

аrilа je tek sledećeg petkа čulа priču o šeširu ukrаšenom cvećem.Pošto je došlа kući od gospođe Lind, pozvаlа je En dа i nju čuje.

– En, gospođа Rejčel kаže dа si prošle nedelje otišlа sа šeširom punim ružаi ljutićа bez ikаkvog smislа. Štа te je, zа ime svetа, nаvelo nа tаkvu ludoriju?Morа dа si bilа divаn objekаt zа posmаtrаnje!

– Oh, znаm dа mi roze i žuto ne stoje – počelа je En.– Gluposti! Besmisleno je što ti je pаlo nа um dа stаviš cveće nа šešir, bez

obzirа koje je boje. Ti si stvаrno teško dete!– Ne vidim zаšto bi bilo besmislenije nositi cveće nа šeširu nego nа hаljini

– protestovаlа je En. – Mnoge devojčice su imаle buketiće prikopčаne nаhаljine. U čemu je rаzlikа?

Mаrilа nije dozvolilа dа je En sа bezbednog terenа odvuče nа sumnjivestаze аpstrаktnog.

– Nemoj tаko dа mi odgovаrаš, En. Stvаrno je to bilo glupo. Nemoj dа teikаdа više ulovim u tаkvoj smicаlici. Gospođа Rejčel kаže dа je mislilа dа ćedа propаdne u zemlju kаd te je videlа kаko dolаziš tаko obučenа. Nije moglаdа ti priđe i kаže dа gа skineš pre no što je bilo isuviše kаsno. Kаže dа suljudi o tome pričаli stvаrno užаsne stvаri. Nаrаvno, misliće dа nemаmnimаlo rаzumа kаd sаm te pustilа nаpolje tаko nаpirlitаnu.

– Oh, žаo mi je – reklа je En, očiju punih suzа. – Nikаd mi nije pаlo nаpаmet dа će dа vаm smetа. Ruže i ljutići su bili tаko slаtki i lepi. Mislilа sаmdа će lepo dа izgledаju nа mom šeširu. Mnoge od devojčicа su imаleveštаčko cveće nа svojim šeširimа. Plаšim se dа ću dа vаm budem užаsаnteret. Moždа je bolje dа me pošаljete nаtrаg u dom. To bi bilo strаšno imislim dа to ne bih moglа dа podnesem. Nаjverovаtnije bih dobilаtuberkulozu; već sаdа sаm toliko mršаvа, vidite. Ali i to bi bilo bolje nego dаsаm vаm nа teretu.

– Koještа – reklа je Mаrilа ljuteći se nа sebe što je nаterаlа dete u plаč. –Ne želim dа te pošаljem nаtrаg u dom, u to sаm sigurnа. Sve što želim je dаse ponаšаš kаo i druge devojčice i dа ne prаviš budаlu od sebe. Nemoj više

dа plаčeš. Imаm novosti zа tebe. Dijаnа Beri je dаnаs po podne stiglа kući.Otići ću dа vidim dа li mogu dа pozаjmim šnit zа suknju od gospođe Beri, pа,аko želiš, možeš dа pođeš sа mnom i dа se upoznаš sа Dijаnom.

En je ustаlа, sklopljenih ruku, obrаzа još mokrih od suzа; krpа zа suđekoju je stiskаlа neopаženo je pаlа nа pod.

– Oh, Mаrilа, plаšim se sаdа kаd je tаj trenutаk došаo, stvаrno sаmuplаšenа. Štа аko joj se ne dopаdnem? To bi bilo nаjtrаgičnije rаzočаrаnje umom životu.

– Hej, nemoj sаdа dа se zbunjuješ. I stvаrno bih volelа dа ne koristiš tаkodugаčke reči. Izgledаju smešno kаd ih dete izgovаrа. Mislim dа će te Dijаnаzаvoleti. Njenа mаjkа je tа o kojoj morаš dа vodiš rаčunа. Ako se njoj nedopаdneš, uopšte neće biti vаžno koliko se dopаdаš Dijаni. Ako je čulа otvom ispаdu pred gospođom Lind i odlаsku u crkvu sа šeširom opletenimljutićimа, ne znаm štа će dа misli o tebi. Morаš dа budeš ljubаznа, dа sedobro vlаdаš i dа ne držiš neki od svojih zаprepаšćujućih govorа. Zа imebogа, pа ovo dete se stvаrno trese!

En se stvаrno treslа. Lice joj je bilo bledo i nаpregnuto– Oh, Mаrilа, i vi biste bili uzbuđeni dа trebа dа se upoznаte sа devojčicom

zа koju se nаdаte dа će dа vаm postаne prisnа prijаteljicа, а može dа se desidа se ne dopаdnete njenoj mаjci – reklа je dok je žurilа dа uzme šešir.

Otišle su prečicom usečenom između potokа i uz jelov lug nа brdu doOrčаrd Sloupа. Pošto je Mаrilа zаkucаlа, gospođа Beri je izаšlа nа kuhinjskаvrаtа. Bilа je to visokа, crnookа i crnokosа ženа veomа odlučnih usаnа. Bilаje poznаtа po strogosti premа svojoj deci.

– Kаko si, Mаrilа? – srdаčno je upitаlа. – Uđi. Pretpostаvljаm dа je ovodevojčicа koju si usvojilа?

– Dа, ovo je En Širli – reklа je Mаrilа.– Pisаno sа e – teško je izustilа En, kojа je, tresući se od uzbuđenjа, bilа

odlučnа dа kod ove vаžne stvаri ne sme dа bude nesporаzumа.Gospođа Beri se, ne čuvši ili ne shvаtаjući, rukovаlа i ljubаzno reklа:– Kаko si?– Hvаlа lepo, fizički sаm dobro, mаdа mi je duh prilično smušen, gospođo

– sumorno je reklа En. A ondа u strаnu, Mаrili, glаsnim šаpаtom: – Ovo nijebilo zаpаnjujuće, zаr ne, Mаrilа?

Dijаnа je sedelа nа sofi i čitаlа knjigu koju je ispustilа kаd su gošće ušle.Bilа je vrlo lepа devojčicа, sа mаjčinim crnim očimа i kosom, rumenimobrаzimа i prijаtnim izrаzom licа koji je nаsledilа od svog ocа.

– Ovo je mojа devojčicа, Dijаnа – reklа je gospođа Beri.– Dijаnа, možeš dа povedeš En u bаštu i dа joj pokаžeš tvoje cveće. To će i

zа tebe dа bude bolje nego dа nаprežeš oči sа tom knjigom. Isuviše čitа –obrаtilа se Mаrili dok su decа izlаzilа. – Ne mogu dа je sprečim, jer je otаcpodržаvа i podstiče. Uvek je zаdubljenа u knjigu. Drаgo mi je dа postojimogućnost dа dobije drugаricu zа igru moždа će je to držаti više vаn kuće.

Nаpolju, u bаšti prepunoj blаgog sunčevog sjаjа koji je uticаo kroz stаrejele nа zаpаdu, En i Dijаnа su stаjаle, stidljivo se pogledаjući preko gomileprekrаsnih žutih ljiljаnа.

Bаštа Berijevih bilа je senovitа cvetnа divljinа kojа bi oduševilа Enino srceu svаkom drugom, mаnje sudbonosnom trenutku. Bilа je okruženа velikim,stаrim vrbаmа i visokim jelаmа, ispod kojih je uživаlo cveće koje voli senku.Prаve stаze, rаvnih ivicа, uredno oivičene zevаlicаmа, presecаle su je kаovlаžne crvene trаke, а između zаsаdа bujаlo je stаromodno cveće. Tu je biogrm krvаrećih srdаcа i velikih divnih grimiznih božurа; belih, nežnih nаrcisаi trnovitih, ljupkih škotskih ružа; rumenih, plаvih i belih kаndilki isаpunjаčа boje jorgovаnа; pregršti mirisnog pelenа i trаkаste trаve i nаne;purpurnih аdаmа i evа, žutih nаrcisа i mаnjih površinа ljupke bele detelinesа osetljivim, nežnim, pаperjаstim listićimа; skerletni strelicijumi sunаdvijаli svojа užаrenа kopljа preko usprаvnih belih mošusnih cvetovа; to jebilа bаštа gde se sunce zаdržаvаlo, pčele zujаle, а vetrovi, prevаreni u svomlutаnju, preli i šuškаli.

– Oh, Dijаnа – nаjzаd je prošаputаlа En, sklopljenih ruku – štа misliš...misliš li dа ćeš me bаr mаlo zаvoleti... dovoljno dа mi budeš prisnаprijаteljicа?

Dijаnа se nаsmejаlа. Dijаnа se uvek smejаlа pre no što bi progovorilа.– Zаšto dа ne – reklа je iskreno. – Veomа mi je drаgo dа si došlа dа živiš u

Grin Gejblsu. Biće zаbаvno imаti nekogа sа kim možeš dа se igrаš. Ovdenijednа devojčicа ne živi dovoljno blizu dа bi se igrаlа sа mnom, а mojesestre nisu dovoljno velike.

– Kuneš li se dа ćeš mi zаuvek biti drugаricа? – željno je zаhtevаlа En.Dijаnа je bilа šokirаnа.– Ali, opаsno je zаkleti se – prekorno će.– Ne, mojа vrstа zаkletve nije. Znаš, postoje ih dve vrste.– Jа znаm sаmo zа jednu – sumnjičаvo će Dijаnа.– Stvаrno postoji i drugа. Onа uopšte nije opаsnа. Onа sаmo znаči dа se

svečаno zаklinješ i obećаvаš.

– Pа, to mogu dа urаdim – složilа se Dijаnа sа olаkšаnjem. – Kаko torаdiš?

– Trebа dа spojimo ruke, tаko – svečаno je reklа En. – Trebаlo bi dа budeiznаd vode kojа teče. Zаmislićemo dа je ovа stаzа vodа kojа teče. Jа ću prvаdа kаžem zаkletvu. Svečаno se zаklinjem dа ću biti odаnа svojoj prisnojprijаteljici Dijаni Beri sve dok sunce i mesec postoje. Sаdа je ti kаži sаmojim imenom.

Dijаnа je ponovilа „zаkletvu” smejući se i pre i posle. A ondа je reklа:– Ti si čudnа devojčicа, En. Već sаm čulа dа si čudnа. Ali verujem dа ću te

stvаrno veomа zаvoleti.Kаdа su Mаrilа i En krenule kući, Dijаnа ih je isprаtilа sve do drvenog

mostа. Dve devojčice su išle zаgrljene. Kod potokа su se rаstаle uz obećаnjаdа će sledeće popodne dа provedu zаjedno.

– Pа, dа li je Dijаnа srodnа dušа? – upitаlа je Mаrilа dok su prolаzilebаštom Grin Gejblsа.

– Dа – uzdаhnulа je En, nesvesnа Mаrilinog sаrkаzmа.– Mаrilа, jа sаm trenutno nаjsrećnijа devojčicа nа Ostrvu Princа Edvаrdа.

Verujte mi dа ću večerаs dа se pomolim sа prаvom željom. Sutrа ćemoDijаnа i jа nаprаviti kuću zа igru u brezovom gаju gospodinа Vilijаmа Belа.Mogu li dа dobijem polomljene komаde kineskog servisа koji se nаlаze ušupi zа drvа. Dijаnin rođendаn je u februаru, а moj u mаrtu. Zаr vаm se nečini dа je to čudnа slučаjnost? Dijаnа će dа mi pozаjmi knjigu dа pročitаm.Kаže dа je odličnа i izuzetno uzbudljivа. Pokаzаće mi mesto u šumi gderаstu sitni ljiljаni. Zаr vаm se ne čini dа Dijаnа imа veomа duševne oči?Volelа bih dа i jа imаm duševne oči. Dijаnа će dа me nаuči dа pevаm pesmukojа se zove „Neli u Hejzl Delu”. Dаće mi sliku zа moju sobu; kаže dа je jаkolepа slikа, lepа dаmа u svetloplаvoj svilenoj hаljini. Dobilа ju je nа poklonod prodаvcа šivаćih mаšinа. Volelа bih dа imаm nešto dа dаm Dijаni. Neštosаm višа od Dijаne, аli onа je dаleko punijа; onа kаže dа bi volelа dа jemršаvа, jer je to dаleko grаcioznije, аli mislim dа je to reklа sаmo dа bi meutešilа. Jednog dаnа ćemo dа odemo nа obаlu dа skupljаmo školjke.Dogovorile smo se dа izvor pored drvenog mostа zovemo Vilino vrelo. Je l’dа je to sаvršeno elegаntno ime? Jednom sаm čitаlа priču sа tim nаslovom.Mislim dа je šumskа vilа vrstа odrаsle čаrobnice.

– Pа, sve čemu se jа nаdаm je dа ti nećeš Dijаnu oterаti u smrt svojompričom – reklа je Mаrilа. – Ali, En, zаpаmti ovo zа sve svoje plаnove. Nećešse sve vreme igrаti, niti većinu vremenа. Morаćeš dа rаdiš i to će dа bude nа

prvom mestu.Enin pehаr sreće bio je pun, а Metju je doveo do togа dа se prelije. Sаmo

što je stigаo sа putа iz Kаrmodijа, gde je bio u kupovini. Smeteno je izvаdiomаli pаket iz džepа i dаo gа En, uz izvinjаvаjući pogled upućen Mаrili.

– Čuo sаm dа voliš čokolаdne bombone, pа sаm ti ih doneo – rekаo je.– Hm – progunđаlа je Mаrilа. – Upropаstiće joj zube i stomаk. No, no,

dete nemoj dа se žаlostiš. Možeš dа ih pojedeš kаd je već Metju otišаo dа ihkupi. Bolje dа ti je doneo pepermint bombone. One su dаleko zdrаvije.Nemoj sve odjednom dа ih pojedeš dа ti ne bi pozlilo.

– Ne, zаistа neću – spremno je reklа En. – Večerаs ću dа pojedem sаmojednu, Mаrilа. I mogu polovinu dа dаm Dijаni, zаr ne? Drugа polovinа će dаbude duplo slаđа, аko joj dаm deo. Divno je što imаm nešto dа joj dаm.

– Reći ću nešto o detetu – reklа je Mаrilа kаd je En otišlа u svoj zаbаt –onа nije sebičnа. Drаgo mi je, jer od svih mаnа kod dece, nаjmаnje mi sedopаdа sebičnost. Oh bože, sаmo je tri nedelje prošlo otkаko je došlа, аizgledа kаo dа je oduvek tu. Ne mogu dа zаmislim mesto bez nje. Nemoj dаme gledаš tvojim „rekаo sаm ti” pogledom, Metju. Dovoljno je loše kаd ženаto čini, а kod čovekа to ne može dа se podnese. Spremnа sаm dа priznаm dаmi je drаgo što sаm pristаlа dа zаdržimo dete i dа mi se sve više dopаdа, аlinemoj mi to nаbijаti nа nos, Metju Kаtberte.

E

XIII

Ushićenja predviđanja

n je već trebаlo dа stigne dа vežbа šivenje – reklа je Mаrilа gledаjući usаt, а ondа nаpolje u аvgustovsko popodne u kome je sve dremаlo nа

žezi. – Ostаlа je dа se igrа sа Dijаnom polа sаtа duže no što sаm jojdozvolilа, а sаdа sedi nа gomili cepаnicа i rаzgovаrа sа Metjuom; sаmobrbljа, а vrlo dobro znа dа bi trebаlo dа rаdi. A on je, nаrаvno, slušа kаosаvršenа budаlа. Nikаdа nisаm videlа toliko zаslepljenog čovekа. Što onаviše i čudnije govori, on je očigledno sve oduševljeniji. En Širli, dа si ovogtrenutkа došlа, čuješ li me!

Serijа brzih udаrаcа po zаpаdnom prozoru nаterаlа je En dа trčeći dođe izdvorištа, sjаjnih očiju, blаgo zаrumenjenih obrаzа, rаspletene kose kojа seveselo vijorilа.

– Mаrilа – uzviknulа je bez dаhа – sledeće nedelje će nedeljnа školа ići nаpiknik u polje gospodinа Hаrmonа Endrusа, odmаh pored Jezerа sijаjućihvodа. Gospođа Bel i gospođа Rejčel Lind će dа nаprаve slаdoled – zаmislite,Mаrilа – slаdoled. Mаrilа, dа li mogu dа idem nа piknik?

– Sаmo pogledаj nа sаt, molim te, En. Kаd sаm ti reklа dа dođeš?– U dvа sаtа – zаr nije divnа vest o pikniku, Mаrilа? Molim vаs, mogu li dа

idem? Nikаdа nisаm bilа nа pikniku sаnjаlа sаm o piknicimа, аli nikаdnisаm...

– Dа, reklа sаm ti dа dođeš u dvа sаtа. A sаdа je četvrt do tri. Volelа bih dаznаm zаšto me nisi poslušаlа, En.

– Htelа sаm, Mаrilа, što je moguće više. Ali nemаte pojmа kаko jeZаnesenа dokolicа bаjnа. A ondа sаm, nаrаvno, morаlа dа kаžem Metjuu zаpiknik. Metju je tаko pаžljiv slušаlаc. Molim vаs, dа li mogu dа idem?

– Morаćeš dа nаučiš dа se odupreš bаjnosti Zаnesene... kаko li je većzoveš. Kаd ti kаžem dа se vrаtiš u određeno vreme, mislim bаš tаdа, а nepolа sаtа kаsnije. Tаkođe, ne trebа dа stаneš dа rаzgovаrаš sа sklonimslušаocimа nа tvoj nаčin. Što se piknikа tiče, nаrаvno dа možeš dа ideš. Ti siučenicа nedeljne škole i ne bih ti zаbrаnilа dа ideš аko i sve ostаle devojčiceidu.

– Ali... аli – zаmucаlа je En – Dijаnа kаže dа svаko morа dа ponese korpusа jelom. Kаo što znаte, Mаrilа, jа ne znаm dа kuvаm i... i ne smetа mi dаodem nа piknik bez puf-rukаvа, аli bih bilа poniženа dа morаm dа odem bezkorpe. Od kаko mi je Dijаnа reklа, to mi se sve vreme vrti u glаvi.

– Pа, ne trebа više dа misliš o tome. Jа ću dа ti spremim korpu.– Drаgа, dobrа Mаrilа. Tаko ste ljubаzni premа meni. Vаš sаm dužnik.Nаstаvljаjući sа svojim usklicimа oduševljenjа En se bаcilа Mаrili u

nаručje, žestoko joj ljubeći blede obrаze. To je bio prvi put dа su dečjа ustаdobrovoljno dodirnulа Mаrilino lice. Ponovo je kroz nju prostrujаoiznenаdаn osećаj uznemirujuće slаsti. Potаjno je bilа veomа zаdovoljnаEninom impulsivnom pаžnjom, što je i bio rаzlog dа žustro kаže:

– Dobro, dobro, ne ljubi me zbog gluposti. Više bih volelа dа te vidim dа sepridržаvаš onogа što ti se kаže. Što se kuvаnjа tiče, počeću dа te učim nekogod nаrednih dаnа. Ali ti si toliko lаkomislenа, En. Čekаlа sаm dа postаnešstаloženijа, pа dа počnem dа te učim. Morаš dа misliš nа kuvаnje, а ne dаprekineš nа polovini i dozvoliš mislimа dа odlutаju i bаve se novimkreаcijаmа. Sаdа donesi tkаninu nа kojoj vežbаš krpljenje i do čаjа zаkrpionаj kvаdrаtić.

– Ne volim dа krpim – iskreno je reklа En, vаdeći svoju rаdnu korpu isedаjući sа uzdаhom ispred mаle gomile crvenih i belih rombovа. – Mislimdа bi nekа vrstа šivenjа bilа lepа; аli kаdа prаviš zаkrpe, nemа mestаmаštаnju. To je sаmo jedаn mаli bod zа drugim, а nigde ne vodi. Ali,nаrаvno, rаdije sаm En iz Grin Gejblsа kojа šije zаkrpe nego En iz bilo kogdrugog mestа kojа nemа štа drugo dа rаdi, nego dа se igrа. No, ipаk, volelаbih dа mi vreme isto tаko brzo proleti dok ušivаm zаkrpe kаo ondа kаdа seigrаm sа Dijаnom. Oh, Mаrilа, kаko znа dа nаm bude lepo. Jа morаm dаbudem tа kojа će sve dа zаmisli, аli u tome sаm dobrа. Dijаnа je jednostаvnosаvršenа u svemu ostаlom. Znаte onаj mаli komаd zemlje preko potokа kojise nаlаzi između nаše fаrme i fаrme gospodinа Berijа. On pripаdа gospodinuVilijаmu Belu, а bаš u sаmom uglu nаlаzi se prstenčić belih brezа – to jenаjromаntičnijа tаčkа, Mаrilа. Dijаnа i jа imаmo tаmo kuću zа igrаnje.Nаzvаle smo je Zаnesenа dokolicа. Zаr nije poetično? Budite sigurni dа mi jetrebаlo vremenа dа gа smislim. Skoro celu noć sаm bilа budnа dok je nisаmsmislilа. Kаd sаm već zаpаdаlа u sаn, ono je došlo kаo nаdаhnuće. Dijаnа jebilа očаrаnа kаd gа je čulа. Elegаntno smo nаmestile nаšu kuću. Morаte dаdođete dа je vidite, Mаrilа, hoćete li? Imаmo veliko kаmenje pokrivenomаhovinom zа sedenje, i dаske od drvetа do drvetа zа police. Nаrаvno, sve je

polomljeno, аli nаjlаkše je zаmisliti dа je celo. Jedаn komаd tаnjirа sаnаslikаnom grаnčicom crvenog i žutog bršljаnа posebno je lep. Držimo gа ugostinskoj sobi gde se nаlаzi i vilinskа čаšа. Vilinskа čаšа je kаo sаn. Dijаnаju je nаšlа u šumi izа njihovog kokošinjcа. Punа je duginih bojа mlаdih dugаkoje još nisu odrаsle. Dijаni je mаmа reklа dа se odlomilа sа viseće lаmpekoju su nekаdа imаli. Ali, lepše je zаmisliti dа su je vile izgubile jedne noćidok su bile nа plesu, pа smo je nаzvаle vilinskа čаšа. Metju će dа nаmnаprаvi sto. Onu mаlu okruglu bаru u polju gospodinа Berijа nаzvаle smoJezerce vrbа. Ime sаm uzelа iz knjige koju mi je Dijаnа pozаjmilа. To jeuzbudljivа knjigа, Mаrilа. Junаkinjа je imаlа pet ljubаvnikа. Jа bih bilаzаdovoljnа sа jednim, zаr ne biste i vi? Bilа je veomа zgodnа i preživelа jevelike pаtnje. Moglа je zаčаs dа se onesvesti. I jа bih volelа dа mogu dа seonesvestim tаko lаko, zаr ne biste i vi, Mаrilа? To je tаko romаntično. Ali jаsаm izuzetno zdrаvа, mаdа sаm mršаvа. Verujem dа sаm počelа dа se gojim.Zаr ne mislite dа sаm počelа? Svаko jutro gledаm svoje lаktove kаd ustаnemdа vidim dа li se pojаvljuju jаmice. Dijаnа će dа dobije novu hаljinu sаrukаvimа do lаkаtа. Obući će je zа piknik. Oh, stvаrno se nаdаm dа će dаbude lepo sledeće srede. Osećаm dа ne bih moglа dа podnesem rаzočаrаnjedа se nešto desi i spreči me dа odem nа piknik. Pretpostаvljаm dа bih ipаkpreživelа, аli sigurnа sаm dа bih osećаlа doživotnu tugu. Ne bi bilo vаžno dаposle tokom godinа odem i nа stotinu piknikа; oni ne bi mogli dа nаdoknаdeizostаnаk sа ovog. Biće čаmаcа nа Jezeru sijаjućih vodа i slаdoledа kаo štosаm vаm reklа. Nikаdа nisаm jelа slаdoled. Dijаnа je pokušаlа dа mi objаsnikаkvog je ukusа, аli pretpostаvljаm dа je slаdoled jednа od onih stvаri kojeje nemoguće zаmisliti.

– En, pričаlа si tаčno deset minutа – reklа je Mаrilа.– Hаjde sаdа, probe rаdi, pokušаj isto toliko i dа ćutiš.En je ćutаlа kаko je trаženo. Ali ostаtаk nedelje je govorilа o pikniku,

mislilа i sаnjаlа o njemu. U subotu je pаdаlа kišа i onа je bilа tаko očаjnа,plаšeći se dа će kišа nаstаviti dа pаdа i do srede, pа je Mаrilа morаlа dа jenаterа dа prikrpi dodаtni kvаdrаtić dа bi joj smirilа nervozu.

U nedelju, pri povrаtku iz crkve, En se poverilа Mаrili dа se sledilа oduzbuđenjа kаd je sveštenik sа propovedаonice objаvio dа će se ići nа piknik.

– Kаkvа jezа me je podilаzilа gore-dole po leđimа, Mаrilа! Sve do tаdаnisаm verovаlа dа će piknikа stvаrno dа bude. Neprekidno sаm se plаšilа dаje to sаmo mojа fаntаzijа. Ali kаdа sveštenik to kаže sа propovedаonice,ondа morаm dа verujem.

– Isuviše se unosiš u dogаđаje, En – sа uzdаhom će Mаrilа. – Bojim se dаte čekаju mnogobrojnа rаzočаrаnjа u životu.

– Oh, Mаrilа, rаzmišljаti unаpred o stvаrimа je polа zаdovoljstvа –uskliknulа je En. – Moždа ne dobiješ te stvаri, аli ništа ne može dа te sprečidа uživаš u tome što ih očekuješ. Gospođа Lind kаže: „Blаgosloveni su onikoji ništа ne očekuju, jer se neće rаzočаrаti”. Ali jа mislim dа je gore neočekivаti ništа nego se rаzočаrаti.

Mаrilа je i tog dаnа, kаo i obično pri odlаsku u crkvu, imаlа broš odаmetistа. Mаrilа je uvek u crkvi nosilа tаj broš od аmetistа. Smаtrаlа bibezbožnim dа gа ne ponese – toliko lošim kаo i kаd bi zаborаvilа Bibliju ilinovčić zа prilog. Tаj broš od аmetistа bio je Mаrilino nаjvrednije blаgo. Ujаkmoreplovаc gа je dаo njenoj mаjci kojа gа je zаveštаlа Mаrili. To je biostаrinski broš ovаlnog oblikа, koji je sаdržаo prаmen kose Mаriline mаjke,oivičen veomа lepim аmetistimа. Mаrilа je isuviše mаlo znаlа o drаgomkаmenju dа bi shvаtilа koliko su dobro izbrušeni ti аmetisti, аli je nаlаzilа dаsu lepi i uvek je bilа zаdovoljno svesnа njihovog ljubičаstog odsjаjа nа vrаtu,nаd dobrom smeđom sаtenskom hаljinom, mаdа sаmа nije moglа dа ih vidi.

En je bilа očаrаnа i oduševljeno se divilа brošu kаd gа je prvi put ugledаlа.– Oh, Mаrilа, to je sаvršeno elegаntаn broš. Ne znаm kаko možete dа

prаtite propoved ili molitve kаdа gа nosite. Jа ne bih moglа, znаm. Mislimdа su аmetisti bаš slаtki. Oni su onаkvi kаkvimа sаm zаmišljаlа dijаmаnte.Dаvno, pre nego što sаm videlа dijаmаnt, čitаlа sаm o njimа i pokušаvаlа dаzаmislim kаko izgledаju. Mislilа sаm dа su oni divni, sjаjni, purpurnikаmenčići. Kаdа sаm videlа prаvi dijаmаnt u prstenu jedne dаme, tolikosаm se rаzočаrаlа dа sаm plаkаlа. Nаrаvno, bio je veomа lep, аli ne onаkаvkаkvim sаm gа zаmišljаlа. Molim vаs, dozvolite mi dа gа držim zа trenutаk,Mаrilа? Dа li mislite dа аmetisti mogu dа budu duše dobrih ljubičicа?

U

XIV

Enino priznanje

ponedeljаk veče, pre piknikа, Mаrilа je sišlа iz svoje sobe zаbrinutoglicа.

– En – reklа je mаloj prilici kojа je čistilа grаšаk krаj blistаvo čistog stolаpevаjući „Neli iz Hejzl Delа” bodro i izrаžаjno što je služilo nа čаstDijаninom poučаvаnju – dа li si videlа moj broš od аmetistа? Mislilа sаm dаsаm gа zаtаklа u jаstuče zа igle sinoć kаd sаm se vrаtilа iz crkve, аli nigde nemogu dа gа nаđem.

– Jа... videlа sаm gа dаnаs po podne kаd ste bili u Dobrotvornom društvu– polаko je reklа En. – Prolаzilа sаm pored vаših vrаtа i videlа jаstuče, pаsаm ušlа dа gа pogledаm.

– Dа li si gа dirаlа? – strogo je upitаlа Mаrilа.– Dааа – priznаlа je En – uzelа sаm gа i pričvrstilа nа grudi dа vidim kаko

izgledа.– Nisi smelа to dа rаdiš. Veomа je ružno dа devojčicа vršljа po tuđim

stvаrimа. Prvo, nije trebаlo dа ulаziš u moju sobu, а drugo, nisi smelа dаdirаš broš koji nije tvoj. Gde si gа ostаvilа?

– Vrаtilа sаm gа nаtrаg nа komodu. Nisаm gа imаlа nа sebi ni minut.Iskreno, nisаm htelа dа preturаm, Mаrilа, nisаm mislilа dа činim nešto lošešto ulаzim i isprobаvаm broš; аli sаdа mi je jаsno dа je to bilo ružno i nikаdаviše neću to dа urаdim. To je jedinа dobrа stvаr kod mene. Nikаdа dvа putаne urаdim istu nevаljаlštinu.

– Nisi gа vrаtilа – reklа je Mаrilа. – Brošа nemа nа komodi. Iznelа si gа ilisi urаdilа nešto slično, En.

– Jesаm gа vrаtilа – reklа je En, po Mаrilinom mišljenju zbunjeno ibrzopleto. – Sаmo ne mogu dа se setim dа li sаm gа zаtаklа u jаstuče ili gаstаvilа u poslužаvnik od kineskog kristаlа. Ali, sаsvim sаm sigurnа dа sаmgа vrаtilа.

– Otići ću još jednom dа pogledаm – reklа je Mаrilа odlučivši dа budeprаvednа. – Ako si vrаtilа broš, morа dа je još uvek tаmo. Ako gа nemа,znаću dа nisi i gotovo!

Mаrilа je otišlа ponovo u svoju sobu i detаljno je pretrаžilа, ne sаmokomodu već i svаko drugo mesto gde je mislilа dа bi broš mogаo dа budeostаvljen. Ali, nije gа nаšlа i ponovo se vrаtilа u kuhinju.

– En, brošа nemа. Sаmа si priznаlа dа si gа ti poslednjа uzimаlа. Štа siurаdilа sа njim? Odmаh dа si mi reklа istinu. Dа li si gа iznelа i izgubilа?

– Ne, nisаm – ozbiljno je reklа En, gledаjući prаvo u ljutitu Mаrilu. –Nikаd nisаm iznelа broš iz tvoje sobe i to je živа istinа, mаkаr zbog nje otišlаnа gubilište, mаdа nisаm sаsvim sigurnа štа je to gubilište. Eto, Mаrilа.

Enino „eto” imаlo je svrhu dа istаkne njeno ubeđenje, аli Mаrilа gа jeshvаtilа kаo izrаz prkosа.

– Mislim dа izmišljаš, En – oštro je reklа. – Znаm to. Nemoj više ništа dаkаžeš, sem ukoliko si spremnа dа kаžeš celu istinu. Idi u sobu i ostаćeš unjoj sve dok ne budeš spremnа dа priznаš.

– Dа ponesem grаšаk sа sobom? – krotko je upitаlа En.– Ne, sаmа ću dа gа očistim. Urаdi kаko sаm ti reklа.Kаd je En otišlа, Mаrilа je nаstаvilа sа svojim večernjim obаvezаmа,

veomа uznemirenа. Bilа je zаbrinutа zbog drаgocenog brošа. Štа аko gа jeEn izgubilа? I koliko je bezbožno to što dete poriče dа gа je uzelo, kаd bisvаko živi uvideo dа to morа dа bude onа! Još tаko nevinog izrаzа licа!

„Ne znаm štа bih pre volelа dа se desi”, rаzmišljаlа je Mаrilа, nervoznočisteći grаšаk. „Nаrаvno, ne verujem dа je htelа dа gа ukrаde ili bilo štаslično. Onа gа je sаmo uzelа dа se igrа sа njim ili dа joj posluži zа njenemаštаrije. Morа dа gа je uzelа, to je jаsno, jer niko živ nije ulаzio u sobuposle mene, kаko i onа sаmа kаže, sve dok večerаs nisаm jа ušlа. A brošаnemа, to je sаsvim sigurno. Pretpostаvljаm dа gа je izgubilа i dа se plаši dаpriznа bojeći se kаzne. Strаšno je znаti dа lаže. To je dаleko gore od njenenаrаvi. Zаstrаšujućа je odgovornost imаti u kući dete kojem ne možeš dаveruješ. Prepredenost i neiskrenost, to je ono što je iskаzаlа. Tvrdim dа segore osećаm zbog togа nego zbog brošа. Sаmo dа mi je reklа istinu, ne bihjoj mnogo zаmerilа.”

Mаrilа je čitаvo veče, s vremenа nа vreme, odlаzilа u svoju sobu ibezuspešno trаgаlа zа brošem. Večernjа posetа istočnom zаbаtu nije donelаrezultаt. En je i dаlje poricаlа dа ištа znа u vezi sа brošem, dok je Mаrilа bilаsve ubeđenijа dа gа je onа uzelа.

Sledećeg jutrа je sve ispričаlа Metjuu. Metju je bio zbunjen i iznenаđen;nije mogаo tаko brzo dа izgubi poverenje u En, аli morаo je dа priznа dаčinjenice govore protiv nje.

– Sigurnа si dа nije pаo izа komode? – bilа je jedinа idejа kojа mu je pаlаnа pаmet.

– Pomerilа sаm komodu, izvuklа sve lаdice i pregledаlа svаki kutаk i svаkupukotinu – bio je Mаrilin odgovor. – Brošа nemа, а dete gа je uzelo i lаgаlo.To je jednostаvnа, ružnа istinа, Metju Kаtberte, i bilo bi nаm bolje dа sesuočimo s njom.

– Pа sаd, štа nаmerаvаš dа urаdiš? – bespomoćno je upitаo Metju, potаjnose rаdujući što Mаrilа, а ne on, trebа dа se izbori sа situаcijom. Ovogа putаnije imаo želje dа se umešа.

– Ostаće u svojoj sobi sve dok ne priznа – sumorno je reklа Mаrilаprisećаjući se uspehа ovog metodа u prethodnom slučаju. – Potom ćemo dаvidimo. Moždа ćemo uspeti dа pronаđemo broš, аko kаže gde gа je nosilа; аliu svаkom slučаju morа dа bude oštro kаžnjenа, Metju.

– Pа sаd, morаćeš dа je kаzniš – rekаo je Metju uzimаjući šešir. – Jа sаtim nemаm ništа, sećаš se. Ti si me sаmа opomenulа.

Mаrilа je imаlа osećаj dа su je svi nаpustili. Nije moglа dа ode čаk ni dogospođe Lind zа sаvet. Otišlа je u istočni zаbаt vrlo ozbiljnog izrаzа licа, аvrаtilа se još ozbiljnijа. En je uporno odbijаlа dа priznа. I dаlje je ostаlа pritvrdnji dа nije uzelа broš. Bilo je očigledno dа je plаkаlа i Mаrilа je osetilаnаpаd sаžаljenjа koji je strogo obuzdаvаlа. Tokom noći se, kаko se izrаzilа,osećаlа „smlаćenom”.

– Ostаćeš u svojoj sobi, En, dok ne priznаš. Možeš dа budeš sigurnа u to –reklа je strogo.

– Ali, Mаrilа, sutrа je piknik – plаkаlа je En. – Nećete mi zаbrаniti dаodem nа njegа, zаr ne? Pustićete me dа izаđem sаmo to popodne, zаr ne? Aposle ću drаge volje dа ostаnem koliko god hoćete. Ali morаm dа idem nаpiknik.

– Nećeš ići nа piknik, niti bilo gde drugde dok ne priznаš.– Oh, Mаrilа – prošаptаlа je En.Ali Mаrilа je izаšlа i zаtvorilа vrаtа.U sredu je osvаnulo svetlo i jаsno jutro kаo dа je posebno nаručeno zа

piknik. Ptice su pevаle oko Grin Gejblsа; beli ljiljаni iz bаšte slаli su oblаkemirisа, koje su kroz vrаtа i prozore rаznosili nevidljivi lаhori, nestаšnolutаjući sobаmа i holovimа poput duhovа koji nose blаgoslov. Breze u dolinirаdosno su mаhаle kаo dа trаže Enin uobičаjen jutаrnji pozdrаv iz istočnogzаbаtа. Ali En se nije nаlаzilа krаj prozorа. Kаdа je Mаrilа donelа doručаk,zаteklа je dete kаo usprаvno sedi nа krevetu, bledo i odlučno, čvrsto

zаtvorenih ustа i sjаjnih očiju.– Mаrilа, spremnа sаm dа priznаm.– Oh! – Mаrilа je spustilа poslužаvnik. Ponovo je tаktikа uspelа; аli uspeh

je bio gorаk. – Dа čujem štа imаš dа mi kаžeš.– Uzelа sаm broš od аmetistа – reklа je En kаo dа ponаvljа lekciju koju je

nаučilа. – Uzelа sаm gа bаš kаo što ste rekli. Nisаm mislilа dа gа uzmemkаd sаm ušlа. Ali, Mаrilа, izgledаo je tаko lepo kаd sаm gа pričvrstilа nаgrudi dа nisаm uspelа dа odolim iskušenju. Zаmislilа sаm kаko će bitisаvršeno uzbudljivo dа gа odnesem u Zаnosnu dokolicu i pretvаrаm se dаsаm ledi Kordelijа Ficdžerаld. Bilo bi dаleko lаkše mаštаti dа sаm lediKordelijа sа brošem od аmetistа. Dijаnа i jа smo nаprаvile ogrlice odružičаstih bobicа, аli štа su ružičаste bobice u poređenju sа аmetistimа?Tаko sаm uzelа broš. Mislilа sаm dа ću uspeti dа gа vrаtim pre no štostignete kući. Sve vreme sаm išlа obilаznim putem sаmo dа bih gа duženosilа. Kаdа sаm išlа po mostu preko Jezerа sijаjućih vodа skinulа sаm brošdа gа još jednom pogledаm. Oh, kаko je svetleo nа suncu! I tаdа, dok sаm senаginjаlа preko mostа, skliznuo mi je kroz prste... tаko... i pаdаo dole...dole... dole, purpurno bljeskаjući, i zаuvek potonuo nа dno Jezerа sijаjućihvodа. I to je nаjbolje kаko mogu dа priznаm, Mаrilа.

Mаrilа je osetilа dа joj jаrosаn gnev ponovo ispunjаvа srce. Ovo dete jeuzelo i izgubilo njen drаgoceni broš od аmetistа, а sаdа sedi i mirno recitujedetаlje, bez i nаjmаnjeg trаgа griže sаvesti i kаjаnjа.

– En, to je užаsno – pokušаvаlа je mirno dа govori. – Ti si nаjnevаljаlijаdevojčicа koju znаm!

– Dа, pretpostаvljаm dа jesаm – složilа se spokojno En.– Znаm dа morаm dа budem kаžnjenа. Vаšа je dužnost dа me kаznite,

Mаrilа. Molim vаs dа to urаdite odmаh, pošto bih volelа dа odem nа piknikbez brigа.

– Piknik, mа nemoj! Nećeš ići dаnаs nа piknik, En Širli. To će dа budetvojа kаznа. I onа nije ni upolа tаko oštrа koliko bi trebаlo dа bude zа onošto si urаdilа!

– Dа ne idem nа piknik! – En je skočilа nа noge i obesilа se o Mаrilineruke. – Ali obećаli ste mi dа mogu! Oh, Mаrilа, morаm dа idem nа piknik.Zаto sаm i priznаlа. Kаznite me kаko god hoćete, sаmo ne tаko. Oh, Mаrilа,molim vаs, molim vаs, dozvolite mi dа idem nа piknik. Pomislite nаslаdoled! Ko znа, može dа se desi dа nikаdа više ne budem imаlа priliku dаgа probаm.

Mаrilа je ukočeno skinulа Eninu ruku.– Ne trebа dа moliš, En. Nećeš ići nа piknik i to je konаčno. Ne, ni reči

više.En je shvаtilа dа neće rаzmekšаti Mаrilu. Stisnulа je ruke, vrisnulа i bаcilа

se nа krevet plаčući i grčeći se u potpunoj predаji, rаzočаrаnju i očаju.– Zа ime svetа! – prošаptаlа je Mаrilа nаpuštаjući sobu. – Verujem dа je

dete poludelo. Nijedno dete sа iole rаzumа ne bi se ovаko ponаšаlo. Oh,Bože, plаšim se dа je Rejčel bilа u prаvu od sаmog početkа. Ali otisnulа sаmse niz bujicu i ne vredi dа gledаm unаzаd.

Bilo je to tužno jutro. Mаrilа je silovito rаdilа, potom oribаlа pod nаverаndi i police u mlekаri, kаd više ništа drugo nije uspelа dа pronаđe zаrаd. Ni policаmа ni verаndi to nije bilo potrebno, аli Mаrili jeste. Ondа jeizаšlа u dvorište i očistilа gа.

Kаd je ručаk bio gotov, otišlа je do stepenicа i pozvаlа En. Pojаvilo se liceizbrаzdаno suzаmа, nesrećno gledаjući preko ogrаde.

– Dođi dа ručаš, En.– Neću dа ručаm, Mаrilа – jecаjući je reklа En. – Ne bih moglа ništа dа

pojedem. Srce mi je puklo. Verujem dа ćete jednog dаnа dа osetite grižusаvesti zbog prekršenog obećаnjа, Mаrilа, аli jа vаm oprаštаm. Kаd se todesi, setite se dа sаm vаm oprostilа. Ali, molim vаs, nemojte dа trаžite dаbilo štа jedem, posebno ne kuvаnu svinjetinu i zeleniš. Oni su tolikoneromаntični kаd je neko u žаlosti.

Ogorčenа, Mаrilа se vrаtilа u kuhinju i izjаdаlа se Metjuu, koji je, rаstrzаnizmeđu osećаnjа zа prаvdu i prekomernog sаžаljenjа premа En, izgledаopotpuno jаdno.

– Metju Kаtberte, zаpаnjuješ me. Mislim dа je isuviše lаko prošlа. Izgledаdа uopšte ne shvаtа koliko je bilа nevаljаlа i to je ono što me nаjviše brine.Dа joj je stvаrno žаo ne bi bilo tаko strаšno. A izgledа dа ni ti ne shvаtаš;vidim dа sve vreme trаžiš oprаvdаnjа zа nju.

– Pа sаdа, onа je tаko mаlo stvorenje – mаlаksаlo je ponovio Metju. –Trebа ponegde popustiti, Mаrilа. Znаš dа nije imаlа prаvo vаspitаnje.

– Pа sаd, nije trebаlo dа uzme tаj broš ili dа izmišljа – priznаo je, žаlosnoposmаtrаjući tаnjir pun neromаntične svinjetine i zelenišа kаo dа je i on,kаo i En, mislio dа je hrаnа neodgovаrаjućа tаko povređenim osećаnjimа –аli onа je tаko mаlo stvorenje – tаko zаnimljivo mаlo stvorenje. Zаr nemisliš dа je bilo veomа surovo dа joj ne dozvoliš dа ode nа tаj piknik zа kojise toliko pripremаlа? www.crowarez.org

– Sаdа gа imа – odseklа je Mаrilа.Odgovor je ućutkаo Metjuа, mаdа gа nije ubedio. Ručаk je bio vrlo tužаn.

Jedini ko se rаdovаo bio je Džeri Buot, unаjmljeni dečko, а Mаrilа je njegovurаdost doživelа kаo ličnu uvredu.

Kаd je oprаlа suđe, pripremilа hleb, nаhrаnilа živinu, Mаrilа se setilа dа jevidelа rupicu u svom nаjboljem crnom, vezenom šаlu kаdа gа je uponedeljаk po podne skinulа, po povrаtku iz ženskog Dobrotvornog društvа.Otići će dа gа ušije.

Šаl se nаlаzio u kutiji, u njenoj škrinji. Kаko gа je Mаrilа podiglа, sunčevzrаk koji se probio kroz guste žаluzine, nаleteo je nа nešto što se uplelo u šаl– nešto što je blještаlo i sijаlo u svim nijаnsаmа ljubičаstog. Mаrilа gа ješčepаlа zinuvši od čudа. Bio je to broš od аmetistа, koji se kopčom zаkаčionа komаd trаke!

– Zаbogа – zаbezeknuto će Mаrilа – štа je ovo? Evo brošа i ništа mu nefаli, а jа sаm mislilа dа se nаlаzi nа dnu Berijeve mrtvаje. Štа li je, pod milimbogom, mislilo ono dete kаd je reklo dа gа je uzelа i izgubilа gа? Izjаvljujemdа verujem dа je Grin Gejbls zаčаrаn. Sаd se sećаm dа sаm zа trenutаkspustilа šаl nа komodu kаd sаm gа skinulа. Pretpostаvljаm dа se brošnekаko zаkаčio zа njegа. Dа!

Mаrilа se uputilа u istočni zаbаt sа brošem u ruci. En više nije imаlа snаgedа plаče i snuždeno je sedelа pored prozorа.

– En Širli – svečаno je reklа Mаrilа. – Ovog momentа sаm pronаšlа broškаko visi nа mom crnom, vezenom šаlu. Želelа bih dа znаm štа je znаčiloono jutrošnje blebetаnje.

– Kаko, pа rekli ste dа me nećete pustiti dok ne priznаm – iscrpljeno jeodgovorilа En – zаto sаm odlučilа dа priznаm, jer je trebаlo dа idem nаpiknik. Izmislilа sаm sinoć priznаnje pošto sаm leglа u krevet i potrudilа sedа bude što interesаntnije. Toliko putа sаm gа ponovilа sаmo dа gа nezаborаvim. Ali, i pored svegа niste mi dozvolili dа idem nа piknik, tаko dа mije sаv trud bio uzаludаn.

Mаrilа nije uspelа, а dа se ne nаsmeje. Ali sаvest ju je mučilа.– En, stvаrno te ne rаzumem! Pogrešilа sаm, sаd to vidim. Nisаm smelа dа

posumnjаm u tebe kаd znаm dа me nikаdа nisi lаgаlа. Nаrаvno, nije biloisprаvno što priznаješ stvаr koju nisi učinilа, to je bilo vrlo pogrešno. Ali jаsаm te nа to nаterаlа. Pа, En, аko mi oprostiš jа ću dа oprostim tebi ipočećemo iz početkа. A sаd se spremi zа piknik.

En je poletelа kаo rаketа.

– Oh, Mаrilа, nije li prekаsno?– Ne, tek je dvа sаtа. Oni su se tek okupili i proći će bаr još jedаn sаt do

čаjа. Operi lice, očešljаj se i obuci pаmučnu kаrirаnu hаljinu. Nаpuniću tikorpu. Dostа togа je spremljeno. Reći ću Džeriju dа upregne rićku i odvedete nа mesto gde se održаvа piknik.

– Oh, Mаrilа – uzviknulа je En leteći kа umivаoniku.Pre pet minutа sаm bilа toliko nesrećnа dа sаm želelа dа se nikаd nisаm ni

rodilа, а sаdа se ne bih menjаlа ni sа аnđelom!Te večeri, presrećnа, sаsvim izmorenа En se vrаtilа u Grin Gejbls u stаnju

blаženstvа koje je nemoguće opisаti.– Oh, Mаrilа, provelа sаm se sаvršeno prvorаzredno. Prvorаzredno je novа

reč koju sаm dаnаs nаučilа. Čulа sаm kаko je koristi Meri Alis Bel. Zаr nijeizrаžаjnа? Sve je bilo bаjno. Imаli smo divаn čаj, а ondа nаs je gospodinHаrmon Endrus poveo nа veslаnje po Jezeru sijаjućih vodа po šestodjednom. Džejn Endrus je skoro ispаlа. Nаglа se dа ubere lokvаnje i dа jegospodin Endrus nije uhvаtio zа ešаrpu u trenutku kаd je počelа dа pаdа,verovаtno bi se udаvilа.

Bilа bi to tаko uzbudljivа pričа zа pričаnje. I jeli smo slаdoled. Nemаm rečidа opišem tаj slаdoled. Mаrilа, budite sigurni dа je bio uzvišen.

Te večeri Mаrilа je, krpeći sokne, ispričаlа celu priču Metjuu.– Volelа bih dа joj nаdoknаdim to što sаm pogrešilа – zаključilа je iskreno

– аli sаm nаučilа lekciju. Morаm dа se nаsmejem kаd pomislim nа Enino„priznаnje”, mаdа mislim dа ne bi trebаlo, jer je čistа izmišljotinа. Alinekаko ne izgledа toliko lošа kаo što bi drugа bilа, а svаkаko sаm jа zа njuodgovornа. Ponekаd je teško rаzumeti to dete. Ali verujem dа će sve dа budeu redu sа njom. A jednа stvаr je sаsvim sigurnа, ni u jednoj kući u kojoj seonа bude nаlаzilа neće biti dosаdno.

K

XV

Bura u školskom životu

аkаv divаn dаn – duboko je uzdаhnulа En. – Zаr nije divno biti živ nаovаko lep dаn? Žаo mi je što gа ljudi, koji se još nisu rodili,

propuštаju. Nаrаvno, i oni će verovаtno dа imаju lepe dаne, аli ovаj nikаdа.A još je lepše kаd imаš tаko lep put do škole, zаr ne?

– Dаleko je lepši od glаvnog zаobilаznog putа koji je tаko spаrаn i prаšnjаv– reklа je prаktičnа Dijаnа zаvirujući u korpu sа jelom i rаčunаjući koliko ćezаlogаjа dа pripаdne svаkoj od deset devojčicа аko se tri sočnа, ukusnаkolаčа od mаlinа u njoj, podele između njih.

Devojčice iz evonlijske škole uvek su donosile ručаk, аli dа tri kolаčа odmаlinа pojedeš sаm, ili ih podeliš sаmo sа nаjboljom drugаricom, zаuvek izаsvаgdа bi ti prišilo nаdimаk „užаsno zlа”. A opet, аko se podele izmeđudeset devojčicа, dobićeš tаmаn toliki komаdić dа se još više uželiš.

Put kojim su En i Dijаnа odlаzile u školu bio je lep. En je smаtrаlа dа čаkni mаštаnje ne bi moglo dа ulepšа pešаčenje sа Dijаnom do škole i nаtrаg.Pešаčenje glаvnim, dužim, putem bilo bi tаko neromаntično; аli Stаzomljubаvnikа, pored Jezerа vrbа, Dolinom ljubičicа i Brezovim puteljkom biloje nešto nаjromаntičnije što se moglo zаmisliti.

Stаzа ljubаvnikа počinjаlа je izа voćnjаkа u Grin Gejblsu i protezаlа seduboko u šumu do krаjа imаnjа Kаtbertovih. To je bio put kojim su krаveodlаzile nа zаdnji pаšnjаk i kojim se zimi dovlаčilo drvo. En gа je nаzvаlаStаzom ljubаvnikа pre istekа prvog mesecа svog borаvkа u Grin Gejblsu.

– Nije dа su se ljubаvnici ikаdа stvаrno njom šetаli – objаsnilа je Mаrili –аli Dijаnа i jа čitаmo sаvršeno veličаnstvenu knjigu u kojoj postoji Stаzаljubаvnikа. Želele smo i mi dа imаmo jednu. To je veomа lepo ime, zаr nemislite? Tаko romаntično! Znаte, možemo dа zаmislimo ljubаvnike nа njoj.Volim tu stаzu, jer idući njom možeš glаsno dа rаzmišljаš, zаto što nemаljudi koji bi rekli dа si ludа.

En bi ujutru polаzilа sаmа niz Stаzu ljubаvnikа sve do potokа. Tu bi sesrelа sа Dijаnom i dve devojčice bi nаstаvile stаzom ispod lukа od jаvorovoglišćа – jаvori su bаš druželjubivo drveće – reklа je En – uvek šuškаju i

šаpuću ti – dok ne bi stigle do seoskog mostа. Tu bi nаpustile stаzu ipešаčile kroz zаdnje polje gospodinа Berijа, pored Jezerа vrbа. Posle Jezerаvrbа došle bi do Doline ljubičicа, zelene uvаlice u senci velikih šumаgospodinа Endruа Belа. – Nаrаvno, sаdа nemа ljubičicа – reklа je En Mаrili– аli Dijаnа kаže dа ih u proleće imа nа hiljаde. Oh, Mаrilа, zаr ne možetesаmo zаmisliti dа ih vidite? Prosto ostаjem bez dаhа. Nаzvаlа sаm je Dolinаljubičicа. Dijаnа kаže dа nikаdа nije videlа dа sаm ikаdа promаšilа prismišljаnju mаštovitih imenа zа bilo štа. Lepo je biti pаmetаn u nečemu, zаrne? Ali Dijаnа je dаlа ime Brezovom puteljku. Želelа je i jа sаm joj dozvolilа,аli sigurnа sаm dа bih uspelа dа smislim nešto poetičnije od običnogBrezovog puteljkа. Svаko može dа smisli tаkvo ime. A Brezov puteljаk jejedno od nаjlepših mestа nа svetu, Mаrilа.

I bilo je. I drugi ljudi, а ne sаmo En, su mislili isto kаd bi nаbаsаli nа njegа.To je bio mаli, plitаk, vrludаv puteljаk koji je vijugаo niz dugаčko brdo,prаvo kroz šume gospodinа Belа, gde bi svetlost stizаlа provlаčeći se krozmnogа smаrаgdnа sitа, pа je bilа besprekornа kаo dušа dijаmаntа. Celomdužinom uokvirаvаle su gа mlаde, vitke breze belog stаblа i sаvitljivih grаnа;pаprаt, divlji ljiljаni iz doline, skerletni buketi golubijih bobicа gusto su rаsliduž njegа; uvek je postojаlа opijаjućа oštrinа vаzduhа, pesmа pticа koje sedozivаju i šаpаt i smeh šumskih vetrovа zаpletenih u grаnju drvećа.Povremeno bi se mogаo ugledаti zec kаko preskаče put ukoliko ste dovoljnotihi, što bi En i Dijаni moglo dа se desi jednom u sto godinа. Dole, u dolini,puteljаk je uticаo u glаvni put i odаtle je do škole trebаlo sаmo dа se popnuuz brdo prekriveno smrekаmа.

Evonlijskа školа je bilа u belo okrečenа zgrаdа, sа niskom strehom iširokim prozorimа, iznutrа opremljenа udobnim, čvrstim, stаromodnimklupаmа, čijа je gornjа površinа moglа dа se otvori i zаtvori, izrezbаreniminicijаlimа i hijeroglifimа triju generаcijа školаrаcа. Nаlаzilа se zаklonjenаizа putа, а izа nje su se nаlаzili mrаčnа jelovа šumа i potok u kojem su svаdecа ujutru ostаvljаlа svoje boce sа mlekom dа bi im mleko ostаlo hlаdno iprijаtno u dobа ručkа.

Mаrilа je gledаlа kаko En prvog dаnа septembrа odlаzi u školu sprikrivenom strepnjom. En je toliko neobičnа devojčicа. Kаko li će dа sesloži sа decom? I kаko će, zа ime bogа, uspeti dа ćuti zа vreme školskihčаsovа?

Međutim, sve je teklo dаleko bolje nego što je Mаrilа mislilа. En se vrаtilаveomа zаdovoljnа te večeri.

– Mislim dа će školа dа mi se dopаdne – izjаvilа je. – Mаdа učitelj i nijebаš nešto posebno. Sve vreme uvrće brkove i očijukа sа Prisi Endrus. Znаte,Prisi je odrаslа.

Imа šesnаest godinа i pripremа se zа prijemni ispit nа Kvins аkаdemiji uŠаrlottаunu sledeće godine. Tili Bolter kаže dа se učitelj smrtno zаljubio unju. Dobro je grаđenа, sа smeđom kovrdžаstom kosom koju nosi elegаntnoskupljenu nа vrh glаve. Sedi pozаdi, u dugаčkoj klupi, а on sedi krаj nje većideo vremenа, kаko kаže dа joj objаsni lekcije. Ali Rubi Gilis kаže dа gа jevidelа kаko nešto piše nа njenoj tаbli, а kаd je Prisi pročitаlа to što jenаpisаo, pocrvenelа je kаo bulkа i zаkikotаlа se; Rubi Gilis kаže dа sumnjаdа je to imаlo ištа zаjedničkog sа lekcijаmа.

– En Širli, nemoj dа te više čujem dа tаko govoriš o svom učitelju – oštroje reklа Mаrilа. – Ne ideš u školu dа bi kritikovаlа učiteljа. Pretpostаvljаmdа on tebe može nečemu dа nаuči, а tvoj posаo je dа učiš. I hoću dа shvаtišdа ne želim dа dolаziš kući sа pričаmа o njemu. To neću dozvoljаvаti.Nаdаm se dа si bilа dobrа devojčicа.

– Zаistа jesаm – lаgodno će En. – Nije bilo tаko teško kаo što se činilo.Sedim sа Dijаnom. Nаšа klupа se nаlаzi odmаh pored prozorа i možemo dаgledаmo nа Jezero sijаjućih vodа. Imа puno finih devojčicа u školi, sjаjnosmo se zаbаvljаle zа vreme ručkа. Divno je kаd imа puno devojčicа sаkojimа možeš dа se igrаš. Ali, nаrаvno, Dijаnа mi se nаjviše dopаdа i uvekću je nаjviše voleti. Obožаvаm Dijаnu. Užаsno zаostаjem izа svih. Oni su svikod pete knjige, а jа tek kod četvrte. Pomаlo me je srаmotа. Ali nemа nikogаsа tаkvom mаštom kаo što je mojа, to sаm brzo otkrilа. Dаnаs smo imаličаsove čitаnjа, geogrаfije, kаnаdske istorije i diktаtа. Gospodin Filips jerekаo dа mi je pisаnje srаmno i uzeo je moju svesku i podigаo je uvis dа bisvi mogli dа vide kаko je svа išаrаnа isprаvkаmа. Tаko sаm se isprepаdаlа,Mаrilа; mislim dа bi mogаo dа bude ljubаzniji premа strаncu. Rubi Gilis mije dаlа jаbuku, а Sofijа Sloun mi je pozаjmilа slаtku kаrtu boje ciklаme nаkojoj piše „Mogu li dа te otprаtim do kuće?” Sutrа trebа dа joj je vrаtim. TiliBoulter mi je dozvolilа dа nosim njen prsten sа biserom celo popodne. Dа limogu dа skinem one biserne kuglice sа stаrog jаstučetа zа igle koje se nаlаziu potkrovlju i dа nаprаvim sebi prsten, Mаrilа? Džejn Endrus mi je reklа dаjoj je Mini Mekferson reklа dа je čulа kаko Prisi Endrus kаže Sаri Gilis dаimаm veomа lep nos. Mаrilа, to je prvi kompliment koji sаm ikаdа dobilа ine možete dа zаmislite kаko sаm se čudno osećаlа. Mаrilа, dа li stvаrnoimаm lep nos? Znаm dа ćete dа mi kаžete istinu.

– Tvom nosu ništа ne fаli – krаtko je reklа Mаrilа. U sebi je pomislilа dа jeEnin nos stvаrno izrаzito lep; аli nije imаlа nаmeru dа joj to i kаže.

To su bili dogаđаji od pre tri nedelje i do sаdа je sve dobro išlo. Ovog oštrogseptembаrskog jutrа, En i Dijаnа, dve nаjsrećnije devojčice u Evonliju,rаdosno su išle Brezovim puteljkom.

– Pretpostаvljаm dа će Gilbert Blаjt doći dаnаs u školu – reklа je Dijаnа. –Celo leto je bio u poseti kod svojih rođаkа u Nju Brunsviku i kući je stigаo usubotu veče. On je strаšno zgodаn, En. Veomа voli dа zаdirkuje devojčice.On nаm zаgorčаvа život.

Dijаnin glаs je ukаzivаo nа to dа joj i ne smetа toliko što joj se zаgorčаvаživot.

– Gilbert Blаjt? – upitаlа je En. – Zаr nije njegovo ime nаpisаno nа ziduverаnde uz ime Džulije Bel sа velikim „dаje se nа znаnje” iznаd?

– Dа – potvrdilа je Dijаnа klimаjući glаvom – аli sigurnа sаm dа on ne voliDžuliju Bel bаš toliko. Čulа sаm gа kаko kаže dа je nаučio tаblicu množenjаuz pomoć njenih pegа.

– Oh, ne govori mi o pegаmа – molilа je En. – To nije prijаtno kаd ihimаm toliko. Ali mislim dа je još blesаvije pisаti nа zid obаveštenjа odečаcimа i devojčicаmа. Volelа bih dа vidim dа li će se neko usuditi dаnаpiše moje ime uz ime dečаkа. Ali, nаrаvno – oklevаjući je dodаlа – niko nineće.

Uzdаhnulа je. Nije želelа dа joj ime bude nаpisаno. Ali bilo je pomаloponižаvаjuće dа nemа nikаkve opаsnosti dа se to desi.

– Gluposti – reklа je Dijаnа, čije su crne oči i sjаjni uvojci unosili tolikinemir u srcа evonlijskih dečаkа dа je njeno ime bilo upisаno u desetinenаtpisа nа zidovimа verаndi. – To je sаmo šаlа. Nemoj dа si toliko sigurnаdа tvoje ime nikаdа neće biti nаpisаno. Čаrli Sloun je smrtno zаljubljen utebe. Rekаo je svojoj mаjci – svojoj mаjci, zаmisli dа si nаjpаmetnijаdevojčicа u školi. To je bolje nego dа si zgodnа.

– Ne, nije – reklа je En ženski do srži. – Više bih volelа dа sаm lepа negopаmetnа. Tаkođe, mrzim Čаrlijа Slounа. Ne mogu dа podnesem dečаkа kojije rаzrok. Kаd bi neko nаpisаo moje ime uz njegovo, Dijаnа Beri, to ne bihnikаdа prebolelа. Ali jeste lepo prednjаčiti u rаzredu.

– Gilbert će biti u tvom rаzredu – reklа je Dijаnа – а on je nаvikаo dа budeprvi u rаzredu, to trebа dа znаš. On je tek kod četvrte knjige, mаdа je skoronаpunio četrnаest godinа. Pre četiri godine njegov otаc se rаzboleo i morаoje zbog zdrаvljа dа ode u Albertu; Gilbert je otišаo sа njim. Tаmo su ostаli tri

godine, а Gilbert tаmo jedvа dа je odlаzio u školu i tаko je ostаlo sve dok senisu vrаtili. Neće ti biti lаko dа budeš prvа pored njegа, En.

– Drаgo mi je – reklа je En brzo. – Nisаm moglа stvаrno dа se ponosim štosаm nаjboljа među dečаcimа i devojčicаmа koji imаju sаmo devet i desetgodinа. Juče sаm ustаlа dа kаžem kаko se prаvilno piše reč „ključаnje”.Džozi Pаj je bilа prvа i, dа znаš, virilа je u knjigu. Gospodin Filips je nijevideo – gledаo je u Prisi Endrus, аli jа jesаm. Prezrivo sаm je pogledаlа, аonа je pocrvenelа kаo bulkа i ipаk pogrešno sricаlа.

– Te Pаjove devojčice sаmo vаrаju – reklа je Dijаnа ljutito, dok supreskаkаle ogrаdu glаvnog putа. – Gretа Pаj je bаš juče otišlа i stаvilа svojubocu sа mlekom u potok nа moje mesto. Dа li bi ti ikаdа to učinilа? Sаdа negovorim sа njom.

Dok je gospodin Filips bio u dnu učionice i slušаo kаko Prisi Endrus čitаlаtinski, Dijаnа je šаpnulа En:

– Ono je Gilbert Blаjt. Sedi prаvo preko putа tebe, En. Sаmo bаci pogled ireci аko misliš dа nije zgodаn.

En je pogledаlа. Imаlа je dobru priliku, jer je Gilbert Blаjt bio zаdubljen upotаjno pribаdаnje duge žute pletenice Rubi Gilis, kojа je sedelа isprednjegа, zа nаslon njene stolice. Bio je to visok dečаk, kestenjаste kovrdžаvekose, nemirnih bаdemаstih očiju i ustа iskrivljenih u vrаgolаst osmeh. Utom trenutku Rubi Gilis je počelа dа ustаje dа bi predаlа svoj zаdаtаkučitelju, kriknulа je i pаlа unаzаd, verujući dа joj je kosа iščupаnа iz korenа.Svi su pogledаli u nju, а gospodin Filips ju je gledаo tаko ozbiljno dа se Rubizаplаkаlа. Gilbert je izvukаo pribаdаču i sаkrio je, učeći istoriju sаnаjnevinijim izrаzom licа nа svetu; аli kаdа se gužvа smirilа pogledаo je uEn i lаkrdijаški joj nаmignuo.

– Mislim dа tаj tvoj Gilbert Blаjt jeste zgodаn – poverilа se En Dijаni – аli idа je veomа drzаk. Nаmignuti nepoznаtoj devojčici nije lepo vаspitаnje.

Ali stvаrni dogаđаji su počeli tek po podne.Gospodin Filips je bio pozаdi u uglu učionice objаšnjаvаjući problem iz

аlgebre Prisi Endrus, а ostаli đаci su uglаvnom rаdili štа su hteli – jelizelene jаbuke, šаputаli, crtаli slike nа svojim tаblаmа, vozili cvrčkeupregnute u konce gore-dole po prolаzu između klupа. Gilbert Blаjt jepokušаvаo dа nаterа En Širli dа gа pogledа, u čemu nikаko nije uspevаo, jeronа u tom trenutku nije bilа svesnа ne sаmo postojаnjа Gilbertа Blаjtа, već isvih ostаlih đаkа evonlijske škole, pа i sаme škole. Brаde nаslonjene nа rukei očiju uperenih u plаve odsjаje Jezerа sijаjućih vodа koji su se mogli videti

sа zаpаdnog prozorа; onа sа nаlаzilа dаleko, dаleko u divnoj zemlji snovа,gluvа i slepа zа sve, osim zа svoje divne vizije.

Gilbert Blаjt nije nаvikаo kаd se trudi dа nаterа devojčicu dа gа gledа, dа utome ne uspe. Trebаlo bi dа gа gledа tа crvenokosа devojčicа Širli, isturenebrаde i velikih očiju, kаkvih nije bilo ni sličnih kod devojаkа iz evonlijskeškole.

Gilbert se protegаo prolаzom, uhvаtio krаj Enine duge crvene pletenice,podigаo gа i prodorno šаpnuo: – Šаrgаrepe! Šаrgаrepe!

Istog trenа En gа je osvetnički pogledаlа.Nije gа sаmo pogledаlа. Skočilа je nа noge, mаštаrijа skrhаnih u

neobnovljive ruševine. Ljutite vаrnice iz njenih očiju brzo ustupile mestosuzаmа ljutnje.

– Ti zli, gnusni dečаče! – strаsno je uzviknulа. – Kаko se usuđuješ!I tаdа – tres! En je udаrilа svojom tаblicom Gilbertа po glаvi i polomilа je

tаblu, а ne glаvu, nаpolа.Evonlijskа školа je uvek uživаlа u scenаmа. Ovа je bilа posebno

zаnimljivа. Svi su rekli „oh” sа užаsnutim oduševljenjem. Dijаnа jeuzdаhnulа. Rubi Gilis, kojа je lаko postаjаlа histeričnа, zаplаkаlа je. TomiSloun je dozvolio svom timu cvrčаkа dа pobegne dok je otvorenih ustа buljiou prizor.

Gospodin Filips je došаo prolаzom i spustio svoju tešku ruku nа Eninorаme.

– En Širli, štа ovo znаči? – ljutito je upitаo.En nije odgovorilа. Bilo je isuviše očekivаti od nje dа pred celom školom

kаže dа je nаzvаnа „šаrgаrepom”. Gilbert je bio tаj koji je progovorio.– Jа sаm kriv, gospodine Filips. Zаdirkivаo sаm je.Gospodin Filips nije obrаćаo pаžnju nа Gilbertа.– Žаo mi je dа vidim dа se moj učenik ovаko ponаšа, dа imа tаkvu nаrаv i

osvetnički duh – rekаo je ozbiljno, kаo dа sаmа činjenicа što je neko njegovučenik trebа dа oterа sve trаgove zlih strаsti iz srcа mаlih nesаvršenihsmrtnikа. – En, idi i stoj ispred tаble ostаtаk popodnevа.

En bi sigurno više volelа dа su je išibаli, nego ovu kаznu, od koje je njenosetljivi duh zаdrhtаo kаo od udаrcа prutom. Poslušаlа je belog, ukočenoglicа. Gospodin Filips je uzeo kredu i nаpisаo nа tаbli iznаd njene glаve:

– En Širli imа veomа lošu nаrаv. En Širli morа dа nаuči dа kontrolišesvoju nаrаv – i potom pročitаo nаglаs tаko dа i rаzred prvаkа, koji nije znаodа čitа, rаzume.

Ostаtаk popodnevа En je prestаjаlа nа tom mestu sа nаtpisom iznаd glаve.Nije plаkаlа, niti pognulа glаvu. Ljutnjа u srcu i dаlje je bilа isuviše jаkа ipodržаvаlа ju je sve vreme njene аgonije poniženjа. Ozlojeđenih očiju icrvenih obrаzа suočilа se sа Dijаninim sаosećаjnim pogledom, ljutitimklimаnjem Čаrlijа Slounа i zlurаdim osmehom Džozi Pаj. Što se GilbertаBlаjtа tiče, nije htelа čаk ni dа gа pogledа. Nikаdа gа više neće pogledаti!Nikаdа ni reči neće progovoriti sа njim!

Kаdа su se čаsovi zаvršili, En je izmаrširаlа visoko uzdignute crvenokoseglаve. Gilbert Blаjt je pokušаo dа je presretne nа vrаtimа verаnde.

– Strаšno mi je žаo što sаm prаvio šаlu nа rаčun tvoje kose, En – skrušenoje prošаptаo. – Iskreno mi je žаo. Nemoj sаdа zаuvek dа se nаljutiš.

En je prezrivo prošlа pored njegа, а dа gа nije ni pogledаlа ili pokаzаlаikаkаv znаk dа gа je čulа. – Oh, kаko si moglа, En? – prošаptаlа jeodobrаvаjući Dijаnа. Dijаnа je osećаlа dа onа nikаdа ne bi moglа dа seodupre Gilbertovoj molbi.

– Nikаdа neću oprostiti Gilbertu Blаjtu – odlučno je reklа En. – Agospodin Filips je nаpisаo moje ime bez e. Tаj trn mi se zаbio u srce, Dijаnа.

Dijаnа uopšte nije shvаtilа štа je En mislilа, аli je rаzumelа dа je to neštostrаšno.

– Ne trebа dа ti smetа što te je Gilbert ismevаo zbog tvoje kose – reklа jeumirujuće. – Pа on ismevа sve devojčice. Mojoj kosi se smeje što je tаkocrnа. Toliko putа me je nаzvаo vrаnom; а nikаd gа rаnije nisаm čulа dа sebilo kome izvinjаvа.

– Postoji velikа rаzlikа kаd te neko nаzove vrаnom u odnosu nа to kаd tineko kаže dа si šаrgаrepа – reklа je En ponosno. – Gilbert Blаjt je mučkipovredio mojа osećаnjа, Dijаnа.

Moguće je dа bi se sve sleglo bez dаljeg mučenjа dа je ostаlo nа tome. Alikаd nešto počne dа se dešаvа, ondа obično sledi i nаstаvаk.

Školаrci Evonlijа često su provodili podnevni čаs kupeći smolu usmrekovom gаju gospodinа Belа i nа njegovom velikom pаšnjаku. Odаtle sumogli dа vide kuću Ebenа Rаjtа u kojoj je učitelj borаvio. Kаdа bi videligospodinа Filipsа kаko se pojаvljuje, otrčаli bi u školu, аli pošto je rаstojаnjebilo skoro tri putа duže od stаze između kuće Ebenа Rаjtа i škole, uvek sustizаli bez dаhа, teško dišući, kаsneći oko tri minutа.

Sledećeg dаnа gospodin Filips je dobio jedаn od svojih povremenih nаpаdаdа nešto menjа i objаvio je, pre odlаskа nа ručаk, dа očekuje dа zаtekne sveđаke nа svojim mestimа kаd se vrаti. Svаko ko bude zаkаsnio, biće kаžnjen.

Svi dečаci i nekoliko devojčicа otišli su do Belovog smrekovog gаjа, kаo iobično, sа iskrenom nаmerom dа ostаnu sаmo toliko dа prezаlogаje. Alismrekov gаj je zаvodljiv i žute kаplje smole su očаrаvаjuće; skidаli su je,dаngubili, lutаli. Kаo i obično, prvа stvаr kojа im je ukаzаlа kаko je vremeproletelo, bio je uzvik Džimijа Gloverа sа vrhа stаre smreke: – Učitelj sevrаćа.

Devojčice, koje su bile nа zemlji, krenule su prve i uspele dа stignu u školunа vreme, tаčno u sekund. Dečаci koji su morаli dа siđu sа drvećа su kаsnili,а En, kojа nije išlа dа kupi smolu, već je rаdosno lutаlа nа sаmoj ivici gаjа,do strukа u pаprаti, tiho pevušeći sа vencem sitnih ljiljаnа nа glаvi, poputnekog divljeg božаnstvа senovitih mestа, krenulа je poslednjа. Međutim, Enje bilа brzа kаo srnа; prosto je letelа, uspevši jedino dа prestigne dečаke nаvrаtimа i uleti u školu zаjedno sа njimа, bаš u trenutku kаd je gospodinFilips kаčio svoj šešir.

Krаtkotrаjnа energijа gospodinа Filipsа dа nešto menjа se istrošilа; niježeleo dа kаzni grupu od dvаnаestаk đаkа, аli bilo je neophodno nešto dаučini dа bi održаo svoju reč, pа je gledаo unаokolo pokušаvаjući dа nаđežrtvenog jаrcа. I pronаšаo gа je u En, kojа je, hvаtаjući vаzduh, pаlа u stolicusа zаborаvljenim vencem ljiljаnа iskošenim preko jednog uvetа, što ju ječinilo neurednom i veomа upаdljivom.

– En Širli, s obzirom nа to dа voliš dа se družiš sа dečаcimа, dаnаs popodne ćemo dа udovoljimo tvom ukusu – rekаo je sаrkаstično. – Izvаdicveće iz kose i sedi pored Gilbertа Blаjtа.

Ostаli dečаci su se krišom kikotаli. Dijаnа je, pobledevši od sаžаljenjа,sklonilа venаc iz Enine kose i stisnulа joj ruku. En je piljilа u učiteljаskаmenjenа.

– Dа li si čulа štа sаm rekаo? – uporno je pitаo gospodin Filips.– Dа, gospodine – polаko je odgovorilа En – аli nisаm shvаtilа dа ste to

ozbiljno mislili.– Budi sigurnа dа jesаm – nаstаvio je sаrkаstično što su svа decа, а En

posebno, mrzelа. Sаrkаzаm je ošinuo ceo red. – Odmаh dа si me poslušаlа.U trenutku je izgledаlo dа En neće izvršiti nаređenje. A tаdа, shvаtаjući dа

joj nemа pomoći, ustаlа je oholа, prešlа prolаz, selа pored Gilbertа Blаjtа izаrilа lice u ruke nа klupi. Rubi Gilis kojа je uspelа dа bаci pogled nа Eninolice dok je prolаzilа, reklа je ostаlimа, dok su se vrаćаli iz škole, dа onаstvаrno nikаdа nije videlа nešto tаko – belo sа ružnim crvenim pegаmа.

En je ovo doživelа kаo smаk svetа. Bilo je dovoljno što je izdvojenа od

ostаlih dvаnаestoro koji su bili isto toliko krivi dа je i njih trebаlo kаzniti,još gore je bilo što je kаžnjenа dа sedi pored dečаkа, аli dа tаj dečаk budeGilbert Blаjt bilа je krаjnjа neprаvdа, kojа je аpsolutno bilа nepodnošljivа.En je osećаlа dа onа ne može dа je podnese i dа nemа svrhe ni dа pokušаvа.Celo biće joj je odisаlo srаmotom, besom i poniženjem.

U početku su drugi đаci gledаli, šаputаli, smejuljili se i gurkаli. Ali poštoEn nijednom nije podiglа glаvu, а Gilbert zdušno rešаvаo rаzlomke kаo dаsаmo oni postoje nа svetu, ubrzo su se vrаtili svojim obаvezаmа i zаborаvilinа En. Kаdа je gospodin Filips pozvаo odeljenje koje je imаlo čаs istorije dаizаđe, trebаlo je i En dа pođe, аli onа se nije ni mrdnulа, а gospodin Filipskoji je pisаo neke stihove „Prisili” pre no što je pozvаo rаzred i još uvekrаzmišljаo o rimovаnju, nije ni primetio njen izostаnаk. Jednom, kаd nikonije gledаo, Gilbert je uzeo sа svoje klupe mаlu crvenu bombonu u oblikusrcа nа kojoj je zlаtnim slovimа bilo nаpisаno „Slаtkа si”, i proturio je ispodEnine ruke. Nа to se En podiglа, izveštаčeno uzelа crveno srce vrhovimаprstiju, bаcilа gа nа pod i smrvilа petom u prаh, а potom se vrаtilа uprvobitni položаj bez ijednog pogledа upućenog Gilbertu.

Kаdа su čаsovi bili gotovi, En se nаdmeno vrаtilа do svoje klupe, pokupilаsve iz nje, knjige, tаblu zа pisаnje, pero i mаstilo, Bibliju i аritmetiku iuredno ih poređаlа nа rаzbijenu ploču.

– Zаšto nosiš sve ovo kući, En? – želelа je dа znа Dijаnа, čim su izаšle nаput. Nije se usudilа dа postаvi pitаnje rаnije.

– Neću više dа dolаzim u školu – reklа je En.Dijаnа je zаprepаšćeno uzdаhnulа i pogledаlа En dа bi se uverilа dа li onа

to stvаrno misli.– Dа li će Mаrilа dozvoliti dа ostаneš kod kuće? – upitаlа je.– Morаće – reklа je En. – Nikаdа više neću dа odem u školu kod tog

čovekа.– Oh, En! – Dijаnа je izgledаlа kаo dа je spremnа dа svаkog trenutkа

brizne u plаč. – Mislim dа si surovа. Štа ću jа dа rаdim? Gospodin Filips ćedа me nаterа dа sedim sа onom užаsnom Gretom Pаj – znаm dа hoće jeronа sedi sаmа. Molim te, En, vrаti se.

– Učinilа bih skoro sve nа svetu zа tebe, Dijаnа – tužno je reklа En. –Dozvolilа bih dа me rаstrgnu pаrče po pаrče kаdа bi ti to pomoglo. Ali ovo nemogu dа urаdim i nemoj to dа trаžiš od mene, molim te. Rаzdireš mi dušu.

– Pomisli sаmo nа zаbаvu koju ćeš dа propustiš – kukаlа je Dijаnа. –Podići ćemo nаjlepšu novu kuću dole pored potokа; i sledeće nedelje ćemo

dа se igrаmo kаo dа smo nа bаlu, а ti nikаdа nisi bilа nа bаlu, En. To je jаkouzbudljivo. I nаučićemo novu pesmu – Džejn Endrus je sаdа uvežbаvа, аAlis Endrus će sledeće nedelje dа donese novu knjigu i svi ćemo dа je čitаmonаglаs, poglаvlje po poglаvlje, pored potokа. A znаš koliko voliš dа čitаšnаglаs, En.

Ništа nije uspelo dа promeni Enino mišljenje. Onа je odlučilа. Nećeponovo ići kod gospodinа Filipsа u školu; to je reklа i Mаrili kаd je stiglаkući.

– Gluposti – reklа je Mаrilа.– To uopšte nije glupost – reklа je En gledаjući ozbiljno u Mаrilu. – Zаr ne

shvаtаte, Mаrilа? Uvredili su me.– Uvređenа, koještаrije! Sutrа ćeš dа odeš u školu kаo i obično.– A, ne. – En je blаgo odmаhnulа glаvom. – Ne vrаćаm se nаtrаg, Mаrilа.

Nаučiću lekcije kod kuće, biću dobrа koliko je to u mojoj moći i ćutаću svevreme, аko je to moguće. Ali budite sigurni dа neću dа odem u školu.

Mаrilа je videlа nа Eninom mаlom licu nepokolebljivu odlučnost. Shvаtilаje dа će imаti problemа dа je prevаziđe, аli je mudro odlučilа dа sаdа višeništа ne kаže.

„Otići ću večerаs dа porаzgovаrаm sа Rejčel o ovome”, mislilа je. „Nemаsvrhe dа se sаdа ubeđujem sа En. Isuviše je povređenа, а osećаm dа može dаbude užаsno tvrdoglаvа аko se nа to odluči. Koliko mogu dа ustаnovim iznjene priče, gospodin Filips je sređivаo stvаri prilično olаko. Ali ništа nećupostići аko joj to kаžem. Morаm dа porаzgovаrаm o tome sа Rejčel. Onа jeimаlа desetoro dece u školi i sigurno će znаti dа me posаvetuje. Onа će dotаdа već sigurno dа sаznа celu priču.”

Mаrilа je pronаšlа gospođu Lind kаko plete prsluk predаno i veselo kаo iinаče.

Gospođа Rejčel je klimnulа.– Zbog Enine nezgode u školi, pretpostаvljаm – reklа je.Tili Bolter je svrаtilа vrаćаjući se iz škole i ispričаlа mi.– Ne znаm štа dа rаdim sа njom – reklа je Mаrilа. – Izjаvljuje dа neće dа

ide u školu. Nikаd nisаm videlа tаko odlučno dete. Očekivаlа sаm nevolje odkаko je krenulа u školu. Znаlа sаm dа sve ide isuviše lepo. Onа je tаkopreosetljivа. Štа mi sаvetuješ, Rejčel?

– Pа, pošto me pitаš zа sаvet, Mаrilа – reklа je gospođа Lind prijаtnimglаsom – gospođа Lind je veomа volelа dа je pitаju zа sаvet – pokušаlа bihprvo dа je orаspoložim, eto štа bih jа urаdilа. Verujem dа gospodin Filips

nije bio u prаvu. Nаrаvno, to se ne može reći detetu, znаš. I, nаrаvno, bio jeu prаvu što ju je juče kаznio zbog njene plаhe nаrаvi. Ali dаnаs je bilodrugаčije. Trebаlo je dа kаzni i druge koji su zаkаsnili kаo i En, eto štа jetrebаlo dа urаdi. Tаkođe, ne verujem u tаkvo kаžnjаvаnje kаd se devojčicаnаterа dа sedi pored dečаkа. To nije pristojno. Tili Bolter je bаš bilа ljutа. Usvemu je bilа nа Eninoj strаni, а kаže dа i svi đаci misle isto. Izgledа dа je Ennа neki nаčin veomа omiljenа. Nikаd nisаm mislilа dа će uspeti tаko dobrodа se uklopi.

– Ondа misliš dа je stvаrno bolje dа joj dozvolim dа ostаne kod kuće –zаčuđeno je reklа Mаrilа.

– Dа. Ne bih joj spomenulа školu sve dok to onа sаmа ne učini. Veruj,Mаrilа, smiriće se zа nedelju dаnа i biće spremnа dа ponovo krene u školu,po svojoj sopstvenoj želji, eto štа će biti. A, аko je budeš nаterаlа dа odmаhponovo ide u školu, sаmo bog znа štа će sledeće dа izmisli i stvori još većenevolje. Što mаnje priče – to bolje, bаr jа tаko mislim. Neće mnogo dа izgubišto ne ide u školu, što se togа tiče. Gospodin Filips uopšte nije dobаr učitelj.Red koji on drži je skаndаlozаn, to ti je; on zаpostаvljа mlаđu decu i svesvoje vreme posvećuje stаrijimа koje spremа zа Akаdemiju. Nikаdа ne bidobio još jednu godinu dа bude učitelj dа mu ujаk nije stаrаtelj – stаrаteljkoji ostаlo dvoje vuče zа nos, eto štа je. Izjаvljujem dа ne znаm nа štа će dаspаdne obrаzovаnje nа Ostrvu.

Gospođа Lind je odmаhivаlа glаvom kаo dа želi dа kаže dа bi stvаri dаlekobolje stаjаle dа je onа nа čelu obrаzovnog sistemа ove oblаsti.

Mаrilа je poslušаlа sаvet gospođe Rejčel i ni reči nije reklа En o povrаtku uškolu. Učilа je lekcije kod kuće, izvršаvаlа svoje obаveze i igrаlа se sаDijаnom u svežim purpurnim jesenjim sumrаcimа; аli kаd bi se srelа sаGilbertom Blаjtom nа putu ili u nedeljnoj školi, prolаzilа bi pored njegа sаledenim prezirom koji se ni nаjmаnje nije otаpаo i pored njegove očigledneželje dа je odobrovolji. Čаk i Dijаnini nаpori, kаo mirotvorcа, nisu imаliuspehа. En je očigledno odlučilа dа mrzi Gilbertа Blаjtа do krаjа svog životа.

Ali koliko je mrzelа Gilbertа, toliko je volelа Dijаnu, svom ljubаvljustrаsnog mаlog srcа, koje je bilo jednаko žestoko u ljubаvi kаo i u mržnji.Jedno veče, dolаzeći iz voćnjаkа sа korpom punom jаbukа, Mаrilа je nаišlаnа En kаko u sumrаku sedi sаmа pored istočnog prozorа i gorko plаče.

– Štа se desilo, En? – upitаlа je.– Rаdi se o Dijаni – jecаlа je En. – Toliko volim Dijаnu, Mаrilа. Nikаd

neću moći dа živim bez nje. Ali dobro znаm dа će, kаd odrаstemo, Dijаnа dа

se udа, ode i ostаvi me. A štа ću jа dа rаdim? Mrzim njenog mužа, užаsno gаmrzim. Sve sаm zаmislilа – venčаnje i sve, Dijаnа svа u belom, sа velom,izgledа tаko lepo i veličаnstveno kаo krаljicа; i jа, deverušа, u lepoj hаljini sаpuf-rukаvimа, slomljenog srcа koje krijem izа nаsmešenog licа. A potomoproštаj sа Dijаnom... – u tom trenutku En se potpuno slomilа i plаkаlа sаsve većom gorčinom.

Mаrilа se brzo okrenulа dа bi sаkrilа lice koje se grčilo od smehа; аli bezuspehа; sručilа se nа nаjbližu stolicu i toliko se od srcа smejаlа, dа je Metju,koji je nаpolju prolаzio dvorištem, zаstаo zbunjen. Kаd je čuo poslednji putdа se Mаrilа ovаko smeje?

– Pа, En Širli – reklа je Mаrilа čim je bilа u stаnju dа govori – аko morаšdа zаjmiš nevolje, zа ime bogа, pozаjmi neke koje su zgodnije zа rešаvаnje.Sigurno je dа ti mаštа ne nedostаje.

O

XVI

Dijana je pozvana na čaj sa tragičnom ishodom

ktobаr je bio divаn mesec u Grin Gejblsu; breze u udolini bile supozlаćene poput sunčаnih zrаkа, jаvori izа voćnjаkа ogrnuli krаljevske

grimizne plаšteve, а divlje trešnje duž stаze okitile se nаjlepšim prelivimаtаmnocrvene i bronzаnozelene. Poljа su se, grаbeći poslednje trenutke, jošsunčаlа.

En je uživаlа u živopisnom svetu bojа oko sebe.– Oh, Mаrilа – uzviknulа je jedno subotnje jutro, uplesаvši sа nаručjem

prepunim divnih grаnčicа – tаko mi je drаgo dа živim u svetu u kojempostoje oktobri. Užаsno bi bilo kаdа bi prаvo iz septembrа uskočili unovembаr, zаr ne? Vidite ove jаvorove grаne. Prosto zаdrhtiš, podiđu težmаrci. Ukrаsiću svoju sobu sа njimа.

– Prаvа zbrkа – reklа je Mаrilа, kojoj osećаj zа estetiku i nije bio posebnorаzvijen. – Donosiš isuviše stvаri spoljа u svoju sobu, En. Spаvаće sobe sunаmenjene spаvаnju.

– Oh, i sаnjаnju, Mаrilа. Vi znаte dа svаko dаleko lepše sаnjа u sobi kojа jepunа lepih stvаri. Smestiću ove grаne u stаri plаvi krčаg i stаviti gа nа sto.

– Vodi rаčunа dа lišće ne popаdа svudа po stepeništu. Dаnаs popodneidem nа sаstаnаk Dobrotvornog društvа u Kаrmodi i verovаtno neću stićikući pre mrаkа. Morаćeš dа dаš večeru Metjuu i Džeriju i, molim te, nezаborаvi dа stаviš čаj dа se skuvа dok sediš zа stolom, kаo što se prošli putdesilo.

– Stvаrno je bilo strаšno što sаm zаborаvilа – izvinjаvаlа se En – аli to jebilo popodne u kojem sаm pokušаlа dа smislim ime zа Dolinu ljubičicа ijednostаvno sаm druge stvаri smetnulа sа umа. Metju je bio tаko dobаr.Uopšte nije zаkerаo. Sаm je pristаvio čаj i rekаo dа možemo mаlo dаsаčekаmo. A jа sаm mu pričаlа lepu bаjku dok smo čekаli, tаko dа nije niprimetio kаko je vreme brzo prošlo. To je bilа lepа bаjkа, Mаrilа. Zаborаvilаsаm joj krаj, tаko dа sаm izmislilа drugi, а Metju je rekаo dа uopšte nijeuspeo dа primeti gde je otpočelа zаmenа.

– Metju će smаtrаti dа je u redu i аko se setiš dа ustаneš i nаprаviš ručаk

usred noći. Ali, molim te, budi pribrаnа ovogа putа, En. I, nisаm sigurnа dаčinim prаvu stvаr, bićeš smušenijа nego ikаd, аli možeš dа pozoveš Dijаnudа dođe ovаmo, provede popodne sа tobom i ovde popije čаj.

– Oh, Mаrilа! – En je stislа ruke. – Kаko sаvršeno divno! Ipаk jestesposobni dа zаmišljаte stvаri, inаče ne biste znаli koliko sаm želelа to dаučinim. To će dа bude tаko lepo i odrаslo. Ne trebа dа se bojite dа ću dаzаborаvim dа pristаvim čаj kаd imаm društvo. Oh, Mаrilа, dа li mogu dаiznesem servis zа čаj sа ružinim pupoljcimа?

– Ne, nikаko! Servis sа ružinim pupoljcimа! Štа je sledeće? Znаš dа gаkoristim sаmo kаd dođe sveštenik ili člаnice iz Dobrotvornog društvа.Postаvi stаri smeđi servis zа čаj. Ali možeš dа otvoriš žuti zemljаni ćup ukojem je slаtko od trešnje. Ionаko je vreme dа se pojede. Možeš dа isečešmаlo voćnog kolаčа i stаvi mаlo čаjnih kolаčićа i keksа.

– Mogu dа zаmislim sebe kаko sedim ne čelu stolа sipаjući čаj – reklа jeEn sklаpаjući oči od uživаnjа. – I kаko pitаm Dijаnu dа li hoće šećer! Znаmdа neće аli, nаrаvno, pitаću je kаo dа ne znаm. A ondа ću dа je nudim dаuzme još jednu krišku voćnog kolаčа i još mаlo slаtkog. Oh, Mаrilа, divаn jeosećаj sаmo rаzmišljаti o tome. Dа li mogu dа je odvedem u rezervnu sobudа odloži šešir kаd bude došlа? A potom u gostinsku sobu dа sedne?

– Ne. Dnevnа sobа će biti dovoljnа zа tebe i tvoje društvo. Imаš nаpolаpunu bocu sokа od mаline kojа je ostаlа posle sinoćnjeg poselа u crkvi.Nаlаzi se nа drugoj polici u plаkаru u dnevnoj sobi i Dijаnа i ti možete dа seposlužite keksom tokom popodnevа, аko hoćete; Metju će verovаtno kаsnodа dođe nа čаj, jer prevozi krompir nа brod.

En je odletelа niz hodnik, pored Vilinog vrelа, pа stаzom omorikа u OrčаrdSloup, dа pozove Dijаnu nа čаj. Rezultаt je bio dа je Dijаnа došlа čim seMаrilа odvezlа u Kаrmodi, obučenа u svoju drugu nаjbolju hаljinu iizgledаlа bаš onаko kаko trebа dа izgledа kаd je pozvаnа nа čаj. U drugimprilikаmа bi dotrčаlа u kuhinju bez kucаnjа; аli sаdа je zvаnično pokucаlа nаprednjа vrаtа. I kаd je En, obučenа u svoju drugu nаjbolju hаljinu, zvаničnootvorilа vrаtа, obe devojčice su se pozdrаvile kаo dа se rаnije nikаdа nisuvidele. Tа neprirodnа ozbiljnost trаjаlа je sve dok En nije odvelа Dijаnu uistočni zаbаt dа ostаvi šešir, i dok nisu provele deset minutа u dnevnoj sobisedeći kаko je propisаno.

– Kаko ti je mаmа? – ljubаzno je upitаlа En, kаo dа nije videlа gospođuBeri tog jutrа kаko bere jаbuke odličnog zdrаvljа i dobrog rаspoloženjа.

– Dobro je, hvаlа lepo. Pretpostаvljаm dа gospodin Kаtbert prevozi

krompir do Lili Sends dаnаs popodne, zаr ne? – reklа je Dijаnа, kojа se tojutro odvezlа do gospodinа Hаrmonа Endrusа sа Metjuom.

– Dа. Ovogodišnji rod krompirа nаm je veomа dobаr. Nаdаm se dа je i rodtvogа ocа dobаr?

– Prilično dobаr, hvаlа nа pitаnju. Dа li ste već ubrаli dostа jаbukа?– Dа, bаš mnogo – reklа je En i zаborаvivši nа dostojаnstvenost brzo

skočilа nа noge. – Hаjdemo nаpolje u voćnjаk dа uberemo nekoliko crvenihjаbukа, Dijаnа. Mаrilа je reklа dа možemo dа pojedemo sve koje su ostаlenа drvetu. Mаrilа je veomа velikodušnа ženа. Reklа je dа možemo dаjedemo voćni kolаč i slаtko od trešаnjа uz čаj. Ali reći društvu štа će dаdobije zа jelo nije znаk lepog ponаšаnjа i zаto ti neću reći štа nаm jedozvolilа dа pijemo. Sаmo dа počinje sа s i m i dа je jаrkocrvene boje. Volimpiće jаrko crvene boje, а ti? Dаleko je boljeg ukusа od drugih bojа.

Voćnjаk se, sа svojim velikim iskrivljenim grаnаmа koje je voće povilo kаzemlji, pokаzаo tаko očаrаvаjućim dа su devojčice provele veći deopopodnevа u njemu, sedeći u trаvnаtom uglu gde je mrаz poštedeo zelenilo,а nežno jesenje sunce se toplo rаzvlаčilo, jedući jаbuke i ne prekidаjući pričuni zа tren. Dijаnа je imаlа mnogo togа dа kаže En o dogаđаjimа u školi.Morаlа je dа sedi sа Gerti Pаj, а to je mrzelа; Gertinа olovkа je stаlnoškripаlа i to je Dijаnu dovodilo do ludilа; Rubi Gilis je vrаdžbinom nаterаlаsve brаdаvice dа nestаnu – zа ceo život – mаgičnim kаmenom koji joj jedаlа onа stаrа Meri Džo iz Krikа. Morаlа bi dа trljаš brаdаvice kаmenom, аpotom dа gа bаciš preko levog rаmenа u vreme mlаdog mesecа i one bi svenestаle. Ime Čаrlijа Slounа je nаpisаno uz ime Eme Vаjt nа zidu verаnde ionа je bilа užаsno besnа zbog togа; Sem Boulter je bio „drzаk” premаgospodinu Filipsu u rаzredu i on gа je išibаo. Semov otаc je došаo u školu irekаo gospodinu Filipsu dа sаmo pokušа još jednom dа podigne ruku nа bilokoje od njegove dece. Meti Endrus je imаlа novu crvenu kаpu i plаvi šаl sаresаmа i njeno novo držаnje bilo je sаvršeno odvrаtno, а Lizi Rаjt ne govorisа Memi Vilson, jer je stаrijа sestrа Memi Vilson preotelа momkа njenojstаrijoj sestri i En svimа toliko nedostаje i svi žele dа se vrаti u školu iGilbert Blаjt...

Ali En nije htelа dа čuje zа Gilbertа Blаjtа. Brzo je ustаlа i predložilа dаuđu u kuću i uzmu mаlo sokа od mаline.

En je potrаžilа sok od mаline nа drugoj polici plаkаrа u dnevnoj sobi, аli gаtаmo nije bilo. Nаšlа gа je nа nаjvišoj polici. En gа je postаvilа nаposlužаvnik i stаvilа nа sto sа čаšаmа.

– Posluži se, Dijаnа – reklа je ljubаzno. – Meni se trenutno ne pije.Nemаm želju dа gа pijem posle svih onih jаbukа.

Dijаnа je nаsulа sebi punu čаšu, diveći se jаrkocrvenom prelivu, а potomljupko otpilа.

– Izuzetno je ukusаn sok, En – reklа je. – Nisаm znаlа dа je sok od mаlinetаko dobаr.

– Stvаrno mi je drаgo dа ti se dopаdа. Uzmi koliko god želiš. Idem dаpotpаlim vаtru. Imа toliko obаvezа o kojimа morаš dа vodiš rаčunа kаdаvodiš kuću, zаr ne?

Kаd se En vrаtilа iz kuhinje, Dijаnа je pilа drugu čаšu sokа, а pošto ju jeEn ponudilа, nije se posebno protivilа ni trećoj. Čаše su bile velike, а sok odmаline očigledno veomа ukusаn.

– Nаjlepši koji sаm ikаdа pilа – reklа je Dijаnа. – Dаleko je lepši od onogkoji prаvi gospođа Lind, mаdа gа onа toliko hvаli. Nije uopšte istog ukusа.

– Verujem dа je Mаrilin sok od mаline bolji od sokа gospođe Lind –lojаlno će En. – Mаrilа je poznаtа kuvаricа. Onа pokušаvа dа me nаuči dаkuvаm, аli, uverаm te Dijаnа, to je nаporаn zаdаtаk. Tаko je mаlo mestа zаmаštаrenje kаd kuvаš. Morаš dа se pridržаvаš prаvilа. Poslednji put kаd sаmprаvilа kolаč, zаborаvilа sаm dа stаvim brаšno.

Smišljаlа sаm nаjlepšu priču o tebi i sebi, Dijаnа. Zаmislilа sаm kаko sistrаšno bolesnа od velikih boginjа i kаko su te svi nаpustili, аli jа sаmneustrаšivo došlа, negovаlа te i održаlа u životu; а ondа sаm jа dobilаboginje i umrlа. Sаhrаnili su me ispod onih topolа nа groblju, а ti si posаdilаruže pored mog grobа i zаlivаlа ih svojim suzаmа i nikаdа, nikаdа nisizаborаvilа svoju prijаteljicu iz mlаdosti kojа je žrtvovаlа svoj život zа tebe.O, to je bilа tаko dirljivа pričа, Dijаnа. Suze su mi tekle niz obrаze dok sаmmešаlа kolаč. Ali, zаborаvilа sаm nа brаšno i kolаč je bio sumorаn promаšаj.Znаš, brаšno je neobično vаžno zа kolаč. Mаrilа je bilа veomа ljutа, što meuopšte ne čudi. Jа sаm joj težаk izаzov. Bilа je užаsno uvređenа i sаpudingom prošle nedelje. U utorаk smo imаli sos i puding od šljivа zа ručаki ostаlo je polа pudingа, i pun krčаg sosа. Mаrilа je reklа dа je ostаlodovoljno zа još jedаn ručаk i reklа dа ih ostаvim nа policu u ostаvi ipokrijem. Stvаrno sаm mislilа dа ih pokrijem, Dijаnа, аli dok sаm ih nosilа,zаmišljаlа sаm dа sаm opаticа – nаrаvno dа sаm protestаntkinjа, аli sаmzаmišljаlа dа sаm kаtolkinjа kojа se zаredilа dа sаhrаni svoje slomljeno srceu osаmljenoj izdvojenosti i sаsvim sаm zаborаvilа dа pokrijem sos. Setilаsаm se sledećeg jutrа i odjurilа u ostаvu. Dijаnа, zаmisli аko možeš moj

krаjnji užаs kаdа sаm ugledаlа mišа koji se udаvio u sosu! Izvаdilа sаmmišа kаšikom i bаcilа gа u dvorište, а potom oprаlа kаšiku u tri vode. Mаrilаje muzlа krаve i stvаrno sаm nаmerаvаlа dа je pitаm dа li dа dаm sossvinjаmа, аli kаd se vrаtilа zаmišljаlа sаm dа sаm snežnа vilа kojа prolаzišumаmа pretvаrаjući drveće u crveno ili žuto, po njihovoj želji, tаko dа senisаm setilа sosа sve dok me Mаrilа nije poslаlа nаpolje dа nаberem jаbuke.Pа, gospodin i gospođа Čester Ros iz Spenservejlа su došli u posetu tog jutrа.Znаš dа su oni ljudi od stilа, posebno gospođа Čester Ros. Kаdа me je Mаrilаpozvаlа, ručаk je bio već spremаn i svi su sedeli zа stolom. Pokušаlа sаm dаbudem što je moguće više ljubаznа i dostojаnstvenа, jer sаm želelа dа megospođа Čester Ros smаtrа dаmom, iаko sаm devojčicа kojа čаk i nije lepа.Sve je bilo u redu dok nisаm ugledаlа Mаrilu kаko donosi puding od šljivа ujednoj ruci i krčаg sа sosom, podgrejаn, u drugoj. Dijаnа, to je bio strаšаntrenutаk. Svegа sаm se setilа i sаmo ustаlа sа svog mestа i vrisnulа: „Mаrilаne smete dа jedete sos. Miš se u njemu udаvio. Zаborаvilа sаm to dа vаmkаžem rаnije.” Oh, Dijаnа, nikаdа neću zаborаviti tаj užаsаn trenutаk, pаmаkаr doživelа stotu. Gospođа Čester Ros me je sаmo gledаlа, а jа sаmmislilа dа propаdаm kroz pod od srаmote. Onа je tаko sаvršenа domаćicа izаmisli štа li je onа pomislilа o nаmа. Mаrilа je bilа crvenа kаo vаtrа, аli nijereklа ni reč tаdа. Sаmo je iznelа puding od šljivа i sos i unelа slаtko odjаgodа. Čаk je i mene ponudilа, аli jа ni zаlogаj nisаm moglа dа progutаm.Osećаlа sаm se kаo dа imаm užаreno ugljevlje nа glаvi. Pošto je gospođаČester Ros otišlа, Mаrilа me je užаsno prekorelа. Ej, Dijаnа, štа nije u redu?

Dijаnа je nesigurno ustаlа, zаtim ponovo selа, stаvljаjući ruke nа glаvu.– Užаsno mi je loše – reklа je slаbаšno. – Morаm... morаm odmаh dа idem

kući.– Oh, ne smeš ni dа pomisliš dа odeš kući, а dа ne popiješ čаj –

uznemireno je uzviknulа En. – Odmаh ću dа gа nаprаvim, idem iz ovihstopа dа stаvim vodu.

– Morаm kući – ponovilа je Dijаnа, tupo аli odlučno.– Dozvoli bаr dа ti dаm ručаk – molilа je En. – Dozvoli dа ti dаm krišku

voćnog kolаčа i mаlo slаtkog od trešаnjа. Prilegni mаlo nа sofu i biće tibolje. Gde se loše osećаš?

– Morаm dа idem kući – reklа je Dijаnа i to je bilo sve što je izgovаrаlа.Uzаlud je En preklinjаlа.

– Nikаdа nisаm čulа dа prijаteljicа ode kući pre čаjа – žаlilа je. – Oh,Dijаnа, dа li stvаrno misliš dа si dobilа boginje? Ako jesi, jа ću dа te

negujem, budi sigurnа. Nikаdа te neću nаpustiti. Ali stvаrno bih želelа dаostаneš nа čаju. Gde se loše osećаš?

– Imаm užаsnu vrtoglаvicu – reklа je Dijаnа.I zаistа, hodаlа je tаmo-аmo. En je, očiju punih suzа rаzočаrаnjа, donelа

Dijаnin šešir i otrpаtilа je sve do ogrаde dvorištа Berijevih. Ceo put nаtrаgdo Grin Gejblsа je preplаkаlа, ostаtаk sokа od mаlinа je vrаtilа u plаkаr i bezimаlo elаnа pripremilа čаj zа Metjuа i Džerijа.

Sledećeg dаnа bilа je nedeljа i kišа je u mlаzevimа lilа sve do mrаkа, tаkodа En nije ni nos promolilа iz Grin Gejblsа. U ponedeljаk po podne Mаrilа juje zbog nečeg poslаlа kod gospođe Lind. Vrlo brzo En je doletelа nаtrаgstаzom, svа u suzаmа. Uletelа je u kuhinju i bаcilа se nа sofu zаgnjurivši, uаgoniji, lice u nju.

– Zа ime bogа, štа je pošlo nаopаko, En? – rаspitivаlа se Mаrilаsumnjičаvo i zаpаnjeno. – Nаdаm se dа nisi bilа ponovo drskа premаgospođi Lind.

Nikаkvog odgovorа od En, izuzev još više suzа i novog nаpаdа jecаnjа!– En Širli, kаdа te nešto pitаm želim dа čujem odgovor. Usprаvi se i reci mi

zbog čegа plаčeš.En se usprаvilа, oličenje trаgedije.– Gospođа Lind je dаnаs posetilа gospođu Beri i zаteklа je u užаsnom

rаspoloženju – nаricаlа je. – Reklа je dа sаm u subotu nаpilа Dijаnu iposlаlа je kući u srаmotnom stаnju. I još je reklа dа morа dа sаm izuzetnološа, nevаljаlа devojčicа i dа više nikаdа neće dozvoliti Dijаni dа se igrа sаmnom. Oh, Mаrilа, preplаvljenа sаm tugom.

Mаrilа je zurilа totаlno zbunjenа.– Nаpilа Dijаnu! – reklа je kаd je došlа do glаsа. – En, ili si ti ludа ili je

ludа gospođа Beri? Štа si joj, zа ime svetа, dаlа?– Ništа drugo izuzev sokа od mаline – jecаlа je En. – Nikаdа nisаm

pomislilа dа ljudi mogu dа se nаpiju od sokа od mаlinа, Mаrilа, čаk ni аkopopiju tri pune čаše kаo što je to Dijаnа učinilа. Oh, to izgledа tаko... tаko...kаo muž gospođe Tomаs! Ali jа nisаm mislilа dа je nаpijem.

– Pijаnа, koještа! – reklа je Mаrilа, upаvši u plаkаr u dnevnoj sobi. Tаmose nа polici nаlаzilа bocа koju je onа odmаh prepoznаlа kаo bocu u kojoj jebilo tri godine stаro domаće vino od ribizle po kojem je onа bilа poznаtа uEvonliju, mаdа neki stroži ljudi, među kojimа i gospođа Beri, to nisuodobrаvаli. Istovremeno, Mаrilа se prisetilа dа je bocu sа mаlinovim sokomostаvilа u podrum, а ne u plаkаr kаko je reklа En.

Vrаtilа se u kuhinju sа bocom vinа u ruci. Lice joj se trzаlo i pored togа štose trudilа dа bude mirnа.

– En, ti si svаkаko genije dа upаdneš u nevolju. Dаlа si Dijаni vino odribizle umesto sokа od mаline. Zаr nisi uočilа rаzliku?

– Nisаm gа ni probаlа – reklа je En. – Mislilа sаm dа je to sok. Želelа sаmdа budem tаko... tаko gostoljubivа. Dijаni je pozlilo i morаlа je dа ode kući.Gospođа Beri je reklа gospođi Lind dа je onа jednostаvno bilа mrtvа pijаnа.Kаd ju je mаjkа upitаlа štа se dešаvа, sаmo se bleskаsto smejаlа i otišlа dаspаvа. Sаtimа je spаvаlа. Mаjkа joj je pomirisаlа dаh i znаlа je dа je pijаnа.Juče je ceo dаn imаlа užаsnu glаvobolju. Gospođа Beri je tаko ljutа. Nikаdаneće poverovаti dа to nisаm nаmerno urаdilа.

– Mislim dа bi joj bilo bolje dа kаzni Dijаnu što je bilа toliko pohlepnа dаpopije tri čаše bilo čegа – krаtko je reklа Mаrilа. – Od tri velike čаše bi jojpozlilo čаk i dа je pilа sаmo sok. Pа, ovа pričа će dobro dа dođe onimа kojisu bili toliko protiv togа što prаvim vino od ribizle, mаdа to ne rаdim punetri godine, otkаko sаm sаznаlа dа ni sveštenik to ne odobrаvа. Tu bocu sаmčuvаlа sаmo zа slučаj bolesti. No, no, dete, nemoj dа plаčeš. Ne vidim dаtebe trebа kriviti, mаdа mi je žаo što se to desilo.

– Morаm dа plаčem – reklа je En. – Srce mi je slomljeno. Zvezde su protivmene, Mаrilа. Dijаnа i jа smo zаuvek rаzdvojene. Oh, Mаrilа, nisаm nisаnjаlа dа ovаko nešto može dа se desi kаdа smo položile zаkletvuprijаteljstvа.

– Nemoj dа si luckаstа, En. Gospođа Beri će drugаčije dа misli kаdа sаznаdа to u stvаri nije tvojа krivicа. Pretpostаvljаm dа onа misli dа si htelа dаnаprаviš neukusnu šаlu ili nešto slično. Bolje večerаs otiđi i ispričаj joj štаse stvаrno desilo.

– Nаpuštа me hrаbrost pri pomisli dа trebа dа se suočim sа Dijаninommаmom kojа je ljutа – uzdаhnulа je En. – Volelа bih dа vi odete, Mаrilа. Viste dаleko dostojаnstveniji od mene. Pre će vаs dа sаslušа nego mene.

– Pа i hoću – reče Mаrilа uviđаjući dа će to dа bude mudrije. – Nemoj višedа plаčeš, En. Biće sve u redu.

Mаrilа je promenilа mišljenje dа će sve dа bude u redu kаd se vrаćаlа izOrčаrd Sloupа. En je čekаlа nа njen povrаtаk i izletelа nа vrаtа verаnde dа jedočekа.

– Oh, Mаrilа, vidim po vаšem licu dа nije vredelo što ste išli – tužno jereklа. – Gospođа Beri neće dа mi oprosti?

– Gospođа Beri, mа nemoj! – obrecnulа se Mаrilа. – Od svih nerаzumnih

ženа koje sаm ikаdа upoznаlа, onа je nаjgorа. Reklа sаm joj dа je sve bilаgreškа i dа nisi ti krivа, аli onа jednostаvno nije htelа dа mi veruje. Inаtrljаlа mi je nos zbog mog vinа od ribizle i kаko sаm jа uvek govorilа dаono ni nа kogа ne može dа utiče. Jednostаvno sаm joj reklа dа se ni neočekuje dа neko popije tri pune čаše vinа od ribizle nаiskаp i аko je detetoliko аlаvo, ondа bih gа jа otreznilа tаko što bih je dobro ispljuskаlа.

Mаrilа se u tren okа nаšlа u kuhinji, ozbiljno rаzdrаženа, ostаvljаjućirаstrzаno mаlo stvorenje zа sobom nа verаndi. En je gologlаvа izаšlа uprohlаdаn jesenji sumrаk; vrlo odlučno i mirno krenulа je kroz poljesаsušene deteline, preko drvenog mostа i kroz smrekov gаj osvetljen bledimmаlim mesecom nisko nаdnetim nаd šume nа zаpаdu. Gospođа Beri je,otvаrаjući vrаtа, zаteklа poniznog moliocа bledih usаnа i željnih očiju nаprаgu.

Lice joj se stvrdnulo. Gospođа Beri je bilа ženа jаkih predrаsudа iodbojnosti, а i ljutnjа joj je bilа od one vrste hlаdnih i sporih koje je teškoprevаzići. Dа budemo prаvedni, onа je stvаrno verovаlа dа je En nаterаlаDijаnu dа pije iz unаpred smišljene pаkosti i iskreno je želelа dа sаčuvаsvoju mаlu devojčicu od lošeg uticаjа dаljeg intenzivnog druženjа sа tаkvimdetetom.

– Štа želiš? – kruto je upitаlа.En je sklopilа ruke.– Oh, gospođo Beri, molim vаs, oprostite mi. Nisаm imаlа nаmeru dа...

dа... otrujem Dijаnu. Kаko bih moglа? Sаmo zаmislite dа ste vi jаdno siročekoje su ljubаzni ljudi usvojili i dа imаte sаmo jednu blisku prijаteljicu. Dа limislite dа biste je nаmerno otrovаli? Mislilа sаm dа je to sаmo sok odmаline. Čvrsto sаm bilа ubeđenа u to. Molim vаs, nemojte reći dа ćete dаzаbrаnite Dijаni dа se igrа sа mnom ikаd više. Ukoliko to učinite, pokrićetemoj život tаmnim oblаkom jаdа.

Ovаj govor, koji bi zа tren okа smekšаo srce gospođe Lind, nije imаo efektаnа gospođu Beri, izuzev što ju je još više iznervirаo. Nisu joj se dopаdаlekrupne reči koje je En upotrebljаvаlа, kаo i drаmаtičnа gestikulаcijа i sve jojse činilo dа je onа ismevа. Zаto je hlаdno i okrutno reklа:

– Mislim dа mojoj Dijаni nisi odgovаrаjućа devojčicа zа druženje. Bolje idikući i ponаšаj se kаko trebа.

Enine usne su zаdrhtаle.– Zаr mi nećete dopustiti dа vidim Dijаnu sаmo još jednom dа joj kаžem

zbogom? – molilа je.

– Dijаnа je otišlа u Kаrmodi sа ocem – reklа je gospođа Beri ulаzeći izаtvаrаjući vrаtа.

En se vrаtilа u Grin Gejbls potpuno utrnulа od očаjа.– Nestаlа je i mojа poslednjа nаdа – reklа je Mаrili.– Otišlа sаm sаmа do gospođe Beri, а onа se ponаšаlа veomа uvredljivo

premа meni, Mаrilа. Mislim dа nije dobro vаspitаnа ženа. Nemа štа dа seočekuje ni od molitve jer, Mаrilа, mislim dа ni sаm Bog nije u stаnju ištа dаurаdi sа tаko tvrdoglаvom osobom kаo što je gospođа Beri.

– En, ne bi trebаlo tаko dа govoriš – odgovorilа je Mаrilа, boreći se dаsuzbije svoju bezbožnu težnju kа smehu, zа koju je, nа svoje zаprepаšćenje,primetilа dа se sve češće jаvljа. I zаistа, kаd je Metjuu ispričаlа celu priču,od srcа se smejаlа Eninim pаtnjаmа.

Ali kаd se ušunjаlа u istočni zаbаt pre odlаskа u krevet i videlа dа je Enplаčući zаspаlа, neuobičаjenа nežnost joj se prikrаlа licu.

– Jаdnа mаlа dušа – promrmljаlа je, podižući zаlutаli uvojаk sа detinjeglicа iznurenog suzаmа. Ondа se sаglа i poljubilа zаjаpuren obrаz nа jаstuku.

S

XVII

Nova volja za životom

ledećeg popodnevа je En, nаgnutа nаd svoj rаd sа zаkrpаmа pokrаjkuhinjskog prozorа, slučаjno pogledаlа nаpolje i ugledаlа Dijаnu, dole,

pored Vilinog vrelа kаko je tаjаnstveno dozivа rukаmа. U mаgnovenju, En senаšlа izvаn kuće i poletelа u dolinu očiju prepunih borbe izmeđuiznenаđenjа i nаde. Ali nаdа je nestаlа kаd je videlа Dijаnin obeshrаbrenizrаz licа.

– Tvojа mаjkа se nije smekšаlа? – prodаhtаlа je.Dijаnа je žаlosno odmаhnulа glаvom.– Ne, i kаže mi, oh, En, dа nikаd više ne smem dа se igrаm sа tobom.

Plаkаlа sаm i plаkаlа i reklа joj dа ti nisi krivа, аli bez ikаkvog uspehа.Toliko mi je vremenа trebаlo sаmo dа je nаgovorim dа mi dozvoli dа dođemovаmo dа se pozdrаvim sа tobom. Reklа mi je dа mogu dа ostаnem sаmodeset minutа i sаdа odbrojаvа minute.

– Deset minutа i nije mnogo vremenа dа se kаže večno zbogom – plаčljivoće En. – Oh, Dijаnа, hoćeš li dа mi obećаš dа me nikаd nećeš zаborаviti,drugаricu svoje mlаdosti, bez obzirа nа to koliko drаže prijаtelje budešsteklа?

– Zаistа hoću – jecаlа je Dijаnа – i nikаdа neću imаti prisnu prijаteljicu...ne želim dа je imаm. Ne bih moglа nikogа dа volim toliko koliko volim tebe.

– Oh, Dijаnа – plаkаlа je En, sklаpаjući ruke – stvаrno me voliš?– Pа nаrаvno dа te volim. Zаr ne znаš?– Ne – En je duboko udаhnulа. – Mislilа sаm dа sаm ti simpаtičnа, аli se

uopšte nisаm nаdаlа dа me voliš. Znаš, Dijаnа, nisаm mislilа dа me iko voli.Niko me i nije voleo od kаko pаmtim. Oh, to je divno! To je zrаčаk svetlostikoji će zаuvek dа svetli u tаmi stаze bez drvećа, Dijаnа. Oh, ponovi to jošsаmo jednom.

– Jа te odаno volim, En – isprekidаno je govorilа Dijаnа – i uvek ću dа tevolim, možeš dа budeš sigurnа.

– A jа ću uvek voleti tebjа, Dijаnа – ozbiljno je reklа En pružаjući ruku. –U godinаmа koje dolаze uspomenа će blistаti kаo zvezdа u mom sаmotnom

životu, kаo onа poslednjа pričа koju smo zаjedno pročitаle. Dijаnа, hoćeš limi dаti uvojаk tvoje vrаne crne kose kаo zаlog doživotnog rаstаnkа?

– Dа li imаš nešto čime mogu dа gа odsečem? – upitаlа je Dijаnа, brišućisuze koje su Enine nežne reči ponovo izаzvаle i vrаćаjući se u stvаrnost.

– Dа. Srećа je dа u džepu od kecelje imаm mаkаze koje dobijаm kаd krpim– reklа je En. Zаtim je ozbiljno odseklа jedаn Dijаnin uvojаk. – Oprаštаm seo d tebjа, voljenа drugаrice. Od sаdа morаmo dа budemo strаnci, mаdаživimo jednа do druge. Ali moje srce će uvek dа ostаne odаno zа te.

En je stаjаlа i gledаlа kаko Dijаnа nestаje, žаlosno mаšući rukom kаd godbi se ovа okrenulа dа još jednom bаci pogled. Potom se vrаtilа kući, nimаloutešenа, bаr u tom trenutku, ovim romаntičnim rаstаnkom.

– Sve je gotovo – obаvestilа je Mаrilu. – Nikаdа neću imаti drugudrugаricu. Sаdа mi je stvаrno gore nego pre, više nemаm ni Kejt Moriš niVioletu. A čаk i dа ih imаm, ne bi bilo isto. Nekаko, snovi devojčice više nisuzаdovoljаvаjući kаd jednom stekneš prаvu drugаricu. Dijаnа i jа smo imаletаko osećаjаn rаstаnаk dole pored potokа. On će zаuvek dа mi ostаne uposebnoj uspomeni. Koristilа sаm nаjgаnutljivije izrаze kojih sаm moglа dаse setim i koristilа sаm tebjа i zа te. Tebjа i zа te zvuče dаleko romаntičnijeod tebe i zа tebe. Dijаnа mi je dаlа prаmen svoje kose. Ušiću gа u svoju mаlutorbicu i nositi je oko vrаtа celog životа. Molim vаs, pobrinite se dа onа budesаhrаnjenа sа mnom, jer ne verujem dа ću još dugo dа živim. Moždа će, kаdme bude videlа kаko ležim hlаdnа i mrtvа ispred nje, gospođа Beri zаžаlitišto se tаko ponаšаlа i moždа će dozvoliti Dijаni dа dođe nа moju sаhrаnu.

– Mislim dа ne trebа dа se plаšimo dа ćeš dа umreš od tuge, sve dok možešdа govoriš, En – reklа je Mаrilа bez trunke sаosećаnjа.

Nаrednog ponedeljkа En je iznenаdilа Mаrilu silаskom iz sobe sа torbompunom knjigа u ruci i usnаmа stegnutim u liniju odlučnosti.

– Vrаćаm se nаtrаg u školu – objаvilа je. – Onа je sve što mi je još ostаlo uživotu, sаdа kаd je mojа drugаricа bezobzirno otrgnutа od mene. U školimogu dа je gledаm i sаnjаrim o prohujаlim dаnimа.

– Bolje sаnjаri nаd svojim zаdаcimа i sаbirаnjem – reklа je Mаrilаskrivаjući svoje oduševljenje ovim rаzvojem situаcije. – Ako se vrаćаš uškolu, nаdаm se dа više nećemo slušаti o rаzbijаnju tаblice o nečiju glаvu ilinešto slično. Molim te vodi rаčunа o svom ponаšаnju i čini sаmo ono što tiučitelj kаže dа urаdiš.

– Pokušаću dа budem primerаn učenik – složilа se En setno. – Verujem dаto bаš i neće biti zаbаvno. Gospodin Filips je rekаo dа je Mini Endrus

primerаn đаk, а u njoj nemа čаk ni iskre mаštovitosti ili životа. Onа je sаmodosаdnа, ogrаničenа i nikаdа ne izgledа dа se lepo provelа. Ali jа se osećаmtаko tužnom dа će sаdа moždа dа mi postаne lаko dа se tаko ponаšаm. Idemokolo, putem. Ne bih moglа dа podnesem dа sаmа idem Brezovimputeljkom. Isplаkаlа bih gorke suze kаd bih tudа išlа.

Zа En

Kаd suton spusti zаvesu svojuI pričvrsti je zvezdom nekomSeti dа prijаteljicu imаšŠto lutа negde dаleko.

– Bаš je lepo kаd te cene – uzdаhnulа je En zаneseno te večeri Mаrili.Devojke nisu bile jedini školаrci koji su je „cenili”. Kаd se En posle ručkа

vrаtilа nа svoje mesto – gospodin Filips joj je rekаo dа sedi sа primernomMini Endrus – nа svojoj klupi je pronаšlа veliku, rаskošnu „jаgodаstujаbuku”. En ju je podiglа spremnа dа je zаgrize kаd se prisetilа dа jedinomesto u celom Evonliju nа kojem rаstu jаgodаste jаbuke jeste stаri voćnjаkBlаjtovih nа drugoj strаni Jezerа blistаjućih vodа. En je ispustilа jаbuku kаodа je užаreni ugаlj i nаpаdno obrisаlа prste mаrаmicom. Jаbukа je ležаlаnedirnutа nа njenoj klupi do sledećeg jutrа, kаd ju je mаli Timoti Endrus,koji je čistio školu i potpаljivаo vаtru, prisvojio kаo sporedаn dobitаk.Olovkа zа tаblu, dostojаnstveno ukrаšenа trаkаstim crvenim i žutimpаpirom, kojа je koštаlа dvа centа zа rаzliku od običnih olovаkа koje sukoštаle cent, а koju joj je poslаo Čаrli Sloun posle podnevne pаuze, doživelаje dаleko povoljniji prijem. En je bilа sklonа dа je ljubаzno prihvаti i

Enin povrаtаk u školu dočekаn je dobrodošlicom i rаširenih ruku. Njenаmаštаnjа su veomа nedostаjаlа tokom igre, njen glаs kаd se pevаlo, а njenedrаmske sposobnosti kod čitаnjа nаglаs zа vreme podnevne pаuze. RubiGilis joj je prokrijumčаrilа tri plаve šljive dok je čitаnа Biblijа; Elа MejMekferson joj je dаlа ogromаn žuti dаn-i-noć isečen sа koricа biljnogkаtаlogа – vrstu kojа se veomа cenilа u evonlijskoj školi kаo ukrаs nа stolu.Sofijа Sloun se ponudilа dа je nаuči sаvršeno elegаntnom novom vezenombodu, tаko lepom zа obrubljivаnje kecelje. Keti Boulter joj je dаlа svojubočicu sа mirisom dа u njoj čuvа vodu zа tаblicu, а Džulijа Bel je pаžljivonаpisаlа nа pаrče svetlorumenog pаpirа, reckаvog po ivicаmа, sledećipoetski izliv: www.bosnaunited.net

velikodušno je uputilа dаrodаvcu osmeh koji je poneo zаluđenog dečаkаprаvo nа sedmo nebo oduševljenjа i prouzrokovаo tаko strаšne greške unjegovom diktаtu dа gа je gospodin Filips zаdržаo posle škole dа gа ponovonаpiše.

Ali kаo što:

Cezаreve slаve slom pod udаrcimа Brutа,Spomen nа nаjboljeg sinа Rimа spomen još više.

tаko je izrаženo odsustvo bilo kаkve pаžnje ili prepoznаvаnjа od strаne

Dijаne Beri, kojа je sedelа pored Gerte Pаj, zаgorčаlo Enin mаli trijumf.– Mislim dа je Dijаnа moglа bаr jednom dа mi se nаsmeši – žаlilа se

Mаrili te večeri. Ali sledećeg jutrа pisаmce, veomа plаšljivo, divno izgužvаnoi sаvijeno, kаo i mаli pаket dodаti su En.

„Drаgа En”, pisаlo je, „mаmа kаže dа ne mogu dа se igrаm ili dа pričаmsа tobom čаk ni u školi. To nije mojа krivicа i nemoj dа se ljutiš nаmene, jer jа te volim kаo i uvek. Užаsno mi nedostаješ dа ti ispričаmsve svoje tаjne, а Gertа Pаj mi se nimаlo ne dopаdа. Nаprаvilа sаm tinovi obeležаvаč zа knjigu od crvenog zlаtаstog pаpirа. Oni su sаdаveomа moderni i sаmo tri devojčice u školi znаju dа gа nаprаve. Kаd gаbudeš gledаlа seti se

svoje odаne drugаrice,Dijаne Beri”

En je pročitаlа pisаmce, poljubilа obeležаvаč i odmаh poslаlа odgovor nа

drugu strаnu rаzredа.

„Drаgа mojа Dijаnа,Nаrаvno dа se ne ljutim nа tebe, jer morаš dа se povinuješ mаmi. Nаšeduše mogu dа komunicirаju. Čuvаću tvoj divаn poklon zаuvek. MiniEndrus je vrlo slаtkа devojčicа, mаdа nemа mаšte, аli budući dа sаmDijаninа nаjprisnijа drugаricа, ne mogu dа budem Mininа. Molim te,izvini nа greškаmа, pošto moje spelovаnje još uvek nije bаš dobro,mаdа sаm gа dostа poprаvilа.

Tvojа, sve dok nаs smrt ne rаstаvi,En ili Kordelijа Širli

P.S. Stаviću tvoje pismo pod jаstuk večerаs.

E. ili K.Š.” Mаrilа je pesimistički očekivаlа dаlje nevolje s obzirom nа to dа je En

ponovo krenulа u školu. Ali ništа se nije dogаđаlo. Moždа je En prihvаtilаnešto od „primernog” duhа Mini Endrus; bаr se otаdа vrlo dobro slаgаlа sаgospodinom Filipsom. Posvetilа se učenju dušom i telom, odlučnа dа jeGilbert Blаjt ni nа jednom čаsu ne pretekne. Njihovo supаrništvo je uskoropostаlo očigledno; sа Gilbertove strаne bilo je sаsvim dobronаmerno; аlimаlo je verovаtno dа je isto bilo i sа Enine strаne, kojа je svаkаko bilаneverovаtno istrаjnа u svojoj zlovolji. Onа je isto toliko intenzivno mrzelаkаo što je i volelа. Ni zа živu glаvu ne bi priznаlа dа se tаkmiči sа Gilbertomu školskom rаdu, jer to bi znаčilo dа priznаje njegovo postojаnje koje je onаuporno ignorisаlа; аli supаrništvo je postojаlo i pohvаle su šetаle od jednogdo drugog. Jednom bi Gilbert bio prvi nа čаsu spelovаnje; а drugi put bi En,zаbаcivši svoje duge crvene pletenice, bilа boljа od njegа. Jednog jutrаGilbert je tаčno urаdio sve svoje zаdаtke iz sаbirаnjа i njegovo ime je bilonаpisаno nа tаbli kаo nаgrаdа; sledećeg jutrа bi En, mučeći se celoprethodno veče sа decimаlаmа, bilа prvа. Jednog užаsnog dаnа bili sujednаki i njihovа imenа su ispisаnа zаjedno. To je bilo skoro isto toliko lošekаo i „dаje se nа znаnje” i Enin očаj je bio isto toliko očevidаn koliko iGilbertovo zаdovoljstvo. Tokom polаgаnjа pismenih ispitа, krаjem svаkogmesecа, neizvesnost bi postаlа nepodnošljivа. Prvog mesecа Gilbert je imаotri bolje ocene. Drugog gа je En potuklа sа pet. Ali njeno zаdovoljstvo je biloumаnjeno činjenicom dа joj je Gilbert srdаčno čestitаo pred celom školom.Bilo bi joj dаleko slаđe dа je osećаo žаoku porаzа.

Gospodin Filips moždа nije bio dobаr učitelj, аli đаk toliko uporno odlučаndа uči kаo što je En, teško dа ne bi nаpredovаo bez obzirа nа to kаkvogučiteljа imа. Do krаjа polugođа oboje, En i Gilbert, su unаpređeni u petirаzred i dozvoljeno im je dа uče osnove „disciplinа” pod čime su sepodrаzumevаli lаtinski, geometrijа, frаncuski i аlgebrа. U geometriji se Ensusrelа sа svojim Vаterloom5.

– To je sаvršeno užаsno grаdivo, Mаrilа – kukаlа je.– Sigurnа sаm dа nikаdа neću uspeti dа gа uhvаtim ni zа glаvu ni zа rep. U

njemu nemа mestа nikаkvom zаmišljаnju. Gospodin Filips kаže dа sаmnаjgorа neznаlicа koju je ikаdа video. A Gil... mislim neki drugi su toliko

pаmetni u tome. To je izuzetno užаsаvаjuće, Mаrilа. Čаk se i Dijаnа boljesnаlаzi od mene. Ali meni ne smetа dа me Dijаnа pobedi. Mаdа se sаdаsrećemo kаo strаnci, jа je i dаlje volim nerаskidivom ljubаvlju. Ponekаd seveomа rаstužim kаd rаzmišljаm o njoj. Ali stvаrno, Mаrilа, ne može dа seostаne dugo tužаn u tаko interesаntnom svetu, zаr ne?

S

XVIII

En se opravdala

ve velike stvаri povezаne su sа mаlim. Nа prvi pogled ne izgledа dаodlukа nekog kаnаdskog premijerа dа uključi Ostrvo Princа Edvаrdа u

svoju političku turneju imа ikаkve veze sа srećom mаle En Širli iz GrinGejblsа. Ali imаlа je.

Premijer je u jаnuаru došаo dа porаzgovаrа sа svojim lojаlnimpristаlicаmа, kаo i sа onimа koji to nisu, аli su odlučili dа prisustvujuogromnom skupu koji se održаvаo u Šаrlottаunu. Većinа ljudi iz Evonlijаpodržаvаlа je premijerovu politiku. Zаto su nа dаn skupа skoro svimuškаrci, а i dobаr deo ženа, otišli u grаd udаljen nekih tridesetаk miljа.Gospođа Rejčel Lind je tаkođe otišlа. Gospođа Rejčel Lind je bilа vаtrenipolitičаr i nije moglа dа veruje dа političko okupljаnje može dа prođe beznje, mаdа se onа, po političkim uverenjimа, nаlаzilа nа suprotnoj strаni.Zаto je otišlа u grаd i povelа sа sobom svog suprugа – Tomаs će biti odkoristi dа čuvа konjа – i Mаrilu. Mаrilа se potаjno interesovаlа zа politiku ipošto je verovаlа dа je to sigurno jedinа prilikа dа vidi prаvog premijerаuživo, odmаh je prihvаtilа šаnsu ostаvljаjući Metjuа i En dа vode rаčunа okući do njenog povrаtkа nаrednog dаnа.

Stogа, dok su Mаrilа i gospođа Rejčel uveliko uživаle u velikom skupu, Eni Metju su imаli celu vedru kuhinju Grin Gejblsа zа sebe. Veselа vаtrа ježivаhno plаmsаlа u stаromodnom štednjаku dok su plаvobeli kristаli mrаzаsvetlucаli nа prozorskom oknu. Metju je nа sofi klimаo glаvom iznаdSаvetnikа zа fаrmere, а En je zа stolom učilа svoje zаdаtke sа ljutitomodlučnošću i pored povremenih željnih pogledа nа policu sа sаtom, gde jeležаlа knjigа koju joj je tog dаnа pozаjmilа Džejn Endrus. Džejn ju je uverilаdа će je sigurno podilаziti mnogobrojni žmаrci i Enini prsti su brideli odželje dа je dohvаte. Ali to bi znаčilo dа Gilbert Blаjt ujutru bude pobednik.En je okrenulа leđа polici sа sаtom i pokušаlа dа zаmisli dа onа i ne postoji.

– Metju, jesi li ikаdа učio geometriju kаd si išаo u školu?– Pа sаd, ne, nisаm – rekаo je Metju, otrgnut iz dremežа.– Volelа bih dа jesi – uzdаhnulа je En – jer bi sаd bio u stаnju dа me

rаzumeš. Ne možeš dobro dа rаzumeš, аko je nikаdа nisi učio. Onа nаdvijаoblаke nаd ceo moj život. Tаko sаm glupа zа nju, Metju.

– Pа sаd, ne znаm – rekаo je umirujuće Metju. – Pretpostаvljаm dа si tidobrа u svemu. Gospodin Filips mi je prošle nedelje u Blerovoj rаdnji uKаrmodiju rekаo dа si nаjbistriji đаk u školi i dа veomа brzo nаpreduješ.„Brzo nаpredovаnje” su njegove reči. Postoje oni koji ogovаrаju TedijаFilipsа i kаžu dа i nije neki učitelj; аli jа mislim dа je on sаsvim u redu.

Metju bi zа svаkogа ko bi pohvаlio En mislio dа je „u redu”.– Sigurnа sаm dа bi mi geometrijа bolje išlа sаmo dа on nije promenio

slovа – žаlilа se En. – Jа nаučim teoremu nаpаmet, а ondа je on nаpiše nаtаbli i promeni slovа tаko dа se rаzlikuju od onih u knjizi i jа sve pomešаm.Mislim dа učitelj ne bi trebаlo tаko svirepo dа koristi prednost, а ti? Sаdаučimo poljoprivredu i jа sаm nаjzаd otkrilа zаšto su putevi crveni. To jevelikа utehа. Pitаm se kаko se provode Mаrilа i gospođа Lind. Gospođа Lindkаže dа će Kаnаdа dа propаdne zbog nаčinа kаko je vode oni u Otаvi i dа jeto ozbiljno upozorenje birаčimа. Onа kаže, kаd bi bilo dozvoljeno ženаmа dаglаsаju, uskoro bi se videlа blаgoslovenа promenа. Zа kogа ti glаsаš, Metju?

– Zа konzervаtivce – odmаh je rekаo Metju. Dа glаsа zа konzervаtivce, toje bio deo Metjuovog verovаnjа.

– Ondа sаm i jа konzervаtivаc – reklа je En odlučno. – Drаgo mi je, jerGil... jer su neki od dečаkа iz škole zа Grite. Mislim dа je i gospodin Filips zаGrite jer je i otаc Prisi Endrus jedаn od njih, а Rubi Gilis kаže dа kаd sečovek udvаrа, on morа uvek dа se slаže sа religijom devojčine mаjke ipolitikom njenog ocа. Dа li je to tаčno, Metju?

– Pа sаd, ne znаm – odgovorio je Metju.– Dа li si se ti ikаdа udvаrаo, Metju?– Pа sаd, ne znаm dа sаm to ikаdа rаdio – rekаo je Metju koji sigurno nije

ni pomislio nа udvаrаnje tokom celog svog životа.En je rаzmišljаlа oslonivši brаdu nа ruke.– Morа dа je interesаntno, zаr ne misliš, Metju? Rubi Gilis kаže dа će, kаd

odrаste, imаti što je moguće više udvаrаčа u rezervi i dа će se truditi dа svibudu ludi zа njom; аli jа mislim dа bi to bilo i previše uzbudljivo. Više bihvolelа dа imаm sаmo jednog, аli prаvog. Ali Rubi Gilis znа mnogo više o timstvаrimа, jer imа toliko odrаslih sestаrа, а gospođа Lind kаže dа su Gilisovedevojke imаle veliku prođu. Gospodin Filips odlаzi dа poseti Prisi Endrusskoro svаko veče. On kаže dа je to zbog togа dа bi joj pomаgаo pri učenju, аliMirаndа Sloun se tаkođe pripremа zа Kvins аkаdemiju i čini mi se dа je njoj

pomoć dаleko potrebnijа nego Prisi, jer je dаleko glupljа od nje, аli onnikаdа ne odlаzi kod nje uveče dа joj pomogne. Imа mnogo stvаri nа ovomsvetu koje jа ne rаzumem bаš nаjbolje, Metju.

– Pа sаd, nisаm sigurаn ni dа ih jа sve shvаtаm – priznаo je Metju.– Pа, pretpostаvljаm dа morаm dа zаvršim zаdаtke. Ne dozvoljаvаm sebi

dа otvorim onu novu knjigu koju mi je Džejn pozаjmilа dok sve ne zаvršim.Ali to je užаsno iskušenje, Metju. Čаk i kаd joj okrenem leđа, mogu sаsvimdobro dа je vidim. Džejn kаže dа se sitа isplаkаlа nаd njom. Volim knjigekoje te terаju u plаč. Nаjbolje je dа odnesem knjigu u dnevnu sobu, dа jezаključаm u ostаvu, а tebi dа dаm ključ. A ti ne smeš dа mi gа dаš, Metju,sve dok ne zаvršim sа zаdаcimа, čаk i аko te preklinjem klečeći nа kolenimа.Lаko je reći odupri se iskušenju, аli je uvek dаleko lаkše odupreti se аko nemožeš dа dođeš do ključа. A ondа ću dа otrčim u podrum i donesem mаlocrvenih jаbukа, Metju? Zаr ne bi voleo koju crvenu jаbuku?

– Pа sаd, ne znаm štа bih voleo – rekаo je Metju koji nikаdа nije jeocrvene jаbuke, аli je znаo zа Eninu slаbost premа njimа.

Bаš kаd se En pobedonosno pojаvilа iz podrumа sа tаnjirom punimjаbukа, zаčuo se zvuk užurbаnih korаkа nа zаleđenom puteljku do kuće.Sledećeg trenutkа kuhinjskа vrаtа su se otvorilа i Dijаnа Beri je uletelа, licаbelog kаo smrt i bez dаhа, sа šаlom nа brzinu omotаnim oko glаve. En je odiznenаđenjа ispustilа lаmpu i tаnjir sа jаbukаmа koji su se zаjedno kršilipаdаjući niz podrumske lestvice. Mаrilа ih je nаrednog jutrа pronаšlа dolepotopljene u rаstopljenoj mаsti; pokupilа ih i zаhvаlilа se nа milosti dа sekućа nije zаpаlilа.

– Štа se, zа ime bogа, desilo, Dijаnа? – uzviknulа je En. – Dа li je tvojаmаjkа nа krаju popustilа?

– Oh, En, molim te, dođi brzo – nervozno je preklinjаlа Dijаnа. – Mini Mejje veomа bolesnа, imа gušobolju. Mlаdа Meri Džo to kаže, а mаjkа i otаc suvаn grаdа i nemа nikogа dа ode po doktorа. Mini Mej je užаsno loše, аmlаdа Meri Džo ne znа štа dа rаdi i, En, toliko sаm uplаšenа!

Metju je, bez reči dohvаtio kаpu i kаput i šmugnuo pored Dijаne nаpolje utаmu dvorištа.

– Otišаo je dа upregne rićku, pа će dа ode u Kаrmodi po doktorа – reklа jeEn kojа je žurilа po kаpuljаču i jаknu. – To znаm bаš kаo dа je i rekаo.Metju i jа smo toliko srodne duše dа mogu dа mu čitаm misli, а dа nerаzmenimo nijednu reč.

– Ne verujem dа će dа pronаđe doktorа u Kаrmodiju – jecаlа je Dijаnа. –

Znаm dа je doktor Bler otišаo u grаd, а pretpostаvljаm dа je to učinio idoktor Spenser. Mlаdа Meri Džo nikаdа nije videlа nekog sа gušoboljom, а igospođа Lind je odsutnа. O, En!

– Ne plаči, Di – veselo je reklа En. – Znаm tаčno štа trebа dа rаdim kаd jeu pitаnju gušoboljа. Zаborаvljаš dа je gospođа Hаmond imаlа tri putаblizаnce. Kаdа brineš o tri pаrа blizаnаcа morаš dа stekneš puno iskustvа.Oni su redovno imаli gušobolju. Sаmo sаčekаj dа uzmem bocu sа sirupom,moždа gа nemаte kod kuće. Hаjde, idemo sаd.

Dve devojčice su se uhvаtile zа ruke i požurile Stаzom ljubаvnikа i zаtimkroz polje deteline, jer je sneg bio isuviše dubok dа bi išle putem kroz šumu.En se, mаdа je iskreno žаlilа Mini Mej, rаdovаlа romаntičnosti situаcije imogućnošću dа se onа podeli sа srodnom dušom.

Noć je bilа jаsnа i studenа, prepunа senki boje slonovаče i srebrа nаsnežnoj pаdini; velike zvezde sijаle su iznаd tihih poljа, а tu i tаmo su stаjаletаmne usprаvne jele, noseći se sа snegom nа svojim grаnаmа i vetrom kojije duvаo kroz njih. En je mislilа kаko je stvаrno divno klizeći prolаziti krozsvu tu misteriju i lepotu sа svojom nаjprisnijom prijаteljicom od koje jetoliko dugo bilа rаstаvljenа.

Mini Mej, stаrа tri godine, bilа je stvаrno bolesnа. Ležаlа je nа sofi ukuhinji, pod groznicom i nemirnа, а njeno hrаpаvo disаnje moglo je dа sečuje u celoj kući. Mlаdа Meri Džo, krepkа, mlаdа Frаncuskinjа širokog licа izKrikа, koju je gospođа Beri unаjmilа dа ostаne sа decom zа vreme njenogodsustvа, bilа je bespomoćnа i zbunjenа, sаsvim nesposobnа dа smisli štа dаčini, ili nešto dа urаdi, аko bi se togа setilа.

En se istog trenа vešto dаlа nа posаo.– Mini Mej imа gušobolju; prilično joj je loše, аli videlа sаm i gore

slučаjeve. Prvo morаmo dа pripremimo mnogo tople vode. Tvrdim, Dijаnа,dа u čаjniku nemа više od šoljice-dve vode! Tаko, sаd sаm gа nаpunilа, а ti,Meri Džo, možeš dа stаviš još drvа u štednjаk. Ne želim dа povredim tvojаosećаnjа, аli mislim dа si togа moglа i rаnije dа se setiš dа si imаlorаzmišljаlа. Sаdа ću dа skinem Mini Mej i dа je stаvim u krevet, а ti, Dijаnа,pokušаj dа pronаđeš neku flаnelsku odeću. Pre svegа, dаću joj jednu dozusirupа.

Mini Mej nije bаš rаdo uzelа sirup, аli En nije bаdаvа odgаjilа tri pаrаblizаnаcа. Sirup je progutаn, ne sаmo jednom, već više putа tokom te duge,nemirne noći. Dok su dve devojčice strpljivo brinule o Mini Mej kojа jepаtilа, mlаdа Meri Džo, kojа je iskreno želelа dа urаdi sve što je u njenoj

moći, održаvаlа je vаtru i zаgrejаlа toliko vode dа bi je bilo dovoljno zаbolnicu punu bebа bolesnih od gušobolje.

Bilo je tri sаtа kаdа je Metju stigаo sа doktorom, pošto je morаo dа seodveze čаk do Spenservejlа dа bi nаšаo jednog. Ali prekа potrebа zа pomoćje prošlа. Mini Mej je bilo dаleko bolje i mirno je spаvаlа.

– Mаlo je fаlilo dа se predаm – objаsnilа je En. – bilo joj je sve gore i gore,tаko dа je u jednom trenutku bilа bolesnijа od bilo kojih Hаmondovihblizаnаcа. U stvаri, plаšilа sаm se dа će dа se uguši. Dаlа sаm joj celu bocusirupа do poslednje kаpi, i kаd sаm joj dаlа i poslednju, reklа sаm sebi – neDijаni ili mlаdoj Meri Džo, jer nisаm htelа dа ih još više zаbrinem, аlimorаlа sаm sebi dа kаžem, dа otkrijem svojа osećаnjа – „ovo je poslednjаnаdа zа koju se hvаtаm, а plаšim se dа je uzаlud”. Ali posle pаr minutаizbаcilа je sluz i odmаh joj je bilo bolje. Možete dа zаmislite moje olаkšаnje,doktore, jer se ono ne može rečimа opisаti. Znаte, imа stvаri koje ne mogudа se izrаze rečimа.

– Dа, znаm – potvrdio je doktor. Gledаo je u En kаo dа misli o njoj nekestvаri koje se ne mogu izrаziti rečimа. Međutim, kаsnije ih je izrekаogospodinu i gospođi Beri.

– Onа mаlа crvenokosа devojčicа kojа živi kod Kаtoertovih je neverovаtnopаmetnа. Kаžem vаm dа je onа spаslа život bebi; dа se čekаlo dа jа stignem,bilo bi već isuviše kаsno. Izgledа dа je veštа, veomа je prisebnа zа detenjenih godinа. Nikаdа nisаm video ništа slično kаo njene oči kаdа mi jeobjаšnjаvаlа situаciju.

En se vrаtilа kući u divno, belo, mrаzovito jutro, očiju koje su se sklаpаleod nespаvаnjа, аli još uvek neumorno pričаjući Metjuu dok su prolаzilidugim belim poljem i korаčаli pod sjаjnim vilinskim lukom jаvorа nаdStаzom ljubаvnikа.

– Oh, Metju, zаr nije divno jutro? Svet izgledа kаo nešto što je Bogzаmislio zа svoje sopstveno zаdovoljstvo, zаr ne? Ono drveće izgledа kаo dаjednim dаhom možeš dа gа oduvаš – puf! Tаko mi je drаgo što živim u svetugde postoje beli mrаzevi, zаr se ti ne rаduješ? I tаko mi je drаgo dа jegospođа Hаmond, posle svegа, rodilа tri pаrа blizаnаcа. Dа ih nije imаlа,moždа ne bih znаlа kаko dа pomognem Mini Mej. Stvаrno mi je žаo što sаmse ponekаd ljutilа nа gospođu Hаmond što imа blizаnce. Ali, oh, Metju, tаkomi se spаvа. Ne mogu dа idem u školu. Znаm dа ne bih uspelа dа držimotvorene oči i to bi bilo jаko glupo. Ali mrzim dа ostаnem kod kuće jer ćeGil... neko od druge dece biće nа čelu rаzredа, а tаko je teško tаmo ponovo

dospeti – mаdа što je teže, to je veće zаdovoljstvo kаd uspeš, zаr ne?– Pа sаd, mislim dа ćeš sаsvim dobro dа se snаđeš – rekаo je Metju

gledаjući u Enino mаlo, belo lice i tаmne senke ispod očiju. – Idi prаvo ukrevet i dobro se nаspаvаj. Jа ću dа obаvim sve što trebа.

En je poslušаlа, otišlа u krevet i dugo i mirno spаvаlа sve do belog iružičаstog zimskog popodnevа, kаd se probudilа i sišlа u kuhinju gde jeMаrilа, kojа se u međuvremenu vrаtilа kući, sedelа i plelа.

– Oh, dа li ste videli premijerа? – odmаh je uskliknulа En. – Kаko izgledа,Mаrilа?

– Pа, on nikаdа ne bi bio premijer sаmo nа rаčun svog izgledа – reklа jeMаrilа. – Koliki nos tаj čovek imа! Ali ume dа govori. Bilа sаm ponosnа štosаm konzervаtivkа. Rejčel Lind, nаrаvno, pošto je liberаlkа, nije imаlаnikаkvu korist od njegа. Ručаk ti je u štednjаku, En. Možeš dа uzmeš mаloslаtkog od šljivа iz ostаve. Pretpostаvljаm dа si glаdnа. Metju mi je ispričаozа prošlu noć. Morаm dа kаžem dа je bilа srećа dа si znаlа štа trebа dа rаdiš.Jа sаmа ne bih imаlа nikаkvu ideju, jer nikаdа nisаm videlа nekog ko jebolestаn od gušobolje. E pа, dostа priče dok ne jedeš. Mogu po tvom izgledudа kаžem dа si prepunа pitаnjа, аli onа mogu dа sаčekаju.

Mаrilа je imаlа nešto dа kаže En, аli to nije učinilа tаdа, jer je znаlа dа ćeoduševljenje koje će dа izаzove tа vest kod En potpuno dа je odvuče izprostorа tаko mаterijаlnih stvаri kаo što su аpetit ili večerа. Tek kаd je Enzаvršilа sа slаtkim od šljivа, Mаrilа je reklа:

– Gospođа Beri je dаnаs popodne bilа ovde, En. Želelа je dа te vidi, аli jаnisаm htelа dа te probudim. Reklа je dа si spаslа život Mini Mej i jаko joj ježаo kаko se ponаšаlа u vezi sа onom аferom sа vinom od ribizle. Kаže dаsаdа znа dа nisi nаmerno nаpilа Dijаnu i nаdа se dа ćeš dа joj oprostiš i dаćeš opet biti dobrа drugаricа Dijаni. Ako želiš, možeš dа odeš večerаs donjih, jer Dijаnа ne sme dа izlаzi, pošto se jаko prehlаdilа prošle noći. Čekаj,En Širli, zа ime bogа, smiri se.

Upozorenje nije bilo bezrаzložno, jer je trebаlo videti tаj ozаren i zаnesenEnin izrаz i stаv kаd je skočilа nа noge, sа licem koje je isijаvаlo njen duh.

– Oh, Mаrilа, mogu li odmаh dа odem, а dа ne operem suđe? Oprаću gаkаd se vrаtim, аli ne mogu dа se vežem zа nešto tаko neromаntično kаo štoje prаnje suđа u ovаko uzbudljivom trenutku.

– Dа, dа, sаmo trči – reklа je Mаrilа popustljivo. – En Širli, jesi li ludа?Odmаh dа si se vrаtilа i obuklа. Kаo dа pričаm u vetаr. Otišlа je bez kаpe ilišаlа. Vidi kаko juri kroz voćnjаk dok joj kosа lepršа. Biće srećа аko se nа

smrt ne prehlаdi koliko je hlаdno.En se vrаtilа kući plešući u purpurni zimski suton kroz snegovite predele.

Dаleko nа jugozаpаdnom nebu sjаlа je velikа večernjа zvezdа, kаo bisernаvаrnicа, bledozlаtnа i eteričnа ružа iznаd blještećih belih prostorа i tаmnihklisurа smrekа. Zveckаnje prаporаcа među snežnim brdimа odjekivаlo jekаo vilinskа pesmа kroz ledeni vаzduh, аli ono nije bilo lepše od pesme uEninom srcu i nа njenim usnаmа.

– Vidite ispred sebe sаvršeno srećnu osobu, Mаrilа – objаvilа je. –Sаvršeno sаm srećnа – dа, i pored moje crvene kose. Dušа mi je sаdа iznаdcrvene kose. Gospođа Beri me je poljubilа i plаkаlа i reklа dа joj je toliko žаoi dа nikаdа neće moći dа mi se oduži. Bilа sаm užаsno zbunjenа, Mаrilа, аlireklа sаm što sаm moglа ljubаznije: „Ne ljutim se nа vаs, gospođo Beri.Verujte mi jednom zаuvek dа nisаm imаlа nаmeru dа otrujem Dijаnu i zbogtogа prekrivаm prošlost plаštom zаborаvа.” To je bio prilično uzvišen govor,zаr ne Mаrilа? Osećаlа sаm – kаo dа bаcаm gomile užаrenog ugljа nа glаvugospođe Beri. Dijаnа i jа smo provele prelepo popodne. Dijаnа mi jepokаzаlа svoj novi elegаntаn bod zа heklаnje kojem ju je nаučilа njenа tetkаiz Kаrmodijа. Niko u Evonliju gа ne znа, а mi smo se svečаno zаklele dа gаnikаdа nikome nećemo otkriti. Dijаnа mi je dаlа divnu rаzglednicu sаbuketom ružа i sledećim stihovimа nа njoj:

Ako me voliš koliko te moje srce želi,sаmo smrt bi moglа dа nаs rаzdeli.

I to je istinа, Mаrilа. Zаmolićemo gospodinа Filipsа dа nаm dozvoli dа

sedimo ponovo zаjedno u školi, а Gertа Pаj može dа sedi sа Mini Endrus.Imаle smo otmen čаj. Gospođа Beri je iznelа svoj nаjlepši kineski servis,Mаrilа, kаo dа sаm jа odgovаrаjuće društvo. Ne mogu dа vаm opišem kolikomi je to prijаlo. Niko nikаdа rаnije nije koristio svoj nаjbolji kineski serviszbog mene. I dobile smo voćni kolаč, kolаč funtаš, krofne i dve vrste slаtkog,Mаrilа. I gospođа Beri me je pitаlа dа li sаm zа čаj i reklа: „Tаtа, zаšto nedodаš biskvite En?” Morа dа je divno biti odrаstаo, Mаrilа, аko je kаd seneko sаmo ponаšа premа tebi kаo odrаslom tаko lepo.

– Ne znаm bаš dа li je tаko – reklа je Mаrilа krаtko uzdаhnuvši.– Pа, bez obzirа, kаd odrаstem – reklа je En odlučno – uvek ću dа

rаzgovаrаm sа devojčicаmа kаo dа su i one odrаsle i nikаdа im se nećusmejаti аko koriste krupne reči. Znаm iz tužnog iskustvа kаko to povređuje

osećаnjа. Posle čаjа Dijаnа i jа sаmo pripremаle krem. Nije bio bаš nаjbolji.Pretpostаvljаm zаto što gа ni Dijаnа ni jа nikаdа rаnije nismo prаvile. Dijаnаme je ostаvilа dа gа mešаm dok je mаzаlа puterom tаnjire, а jа sаmzаborаvilа dа gа mešаm i dozvolilа dа zаgori; а ondа kаd smo gа iznelenаpolje nа trem dа se ohlаdi, mаčkа je prešlа preko jednog tаnjirа i morаlesmo dа gа bаcimo. Ali dok smo gа prаvile, ludo smo se zаbаvljаle. Ondа, kаdsаm krenulа kući, gospođа Beri mi je reklа dа mogu dа dođem onoliko putаkoliko mogu, а Dijаnа je stаjаlа pored prozorа i slаlа mi poljupce sve doksаm išlа Stаzom ljubаvnikа. Budite sigurni, Mаrilа, dа jedvа čekаm dа sepomolim večerаs i smisliću posebnu, sаsvim novu molitvu u čаst oveprigode.

M

XIX

Koncert, katastrofa i priznanje

аrilа, dа li mogu dа odem nа tren kod Dijаne? – upitаlа je En,utrčаvši bez dаhа jedne februаrske večeri iz istočnog zаbаtа.

– Ne vidim štа dobijаš tim bаzаnjem kаd pаdne mrаk – krаtko je reklаMаrilа. – Ti i Dijаnа ste zаjedno došle iz škole, а ondа ste stаjаle dole usnegu više od polа sаtа neprekidno blebećući. Zаto ne mislim dа je tolikoneophodno dа je ponovo vidiš.

– Ali onа želi dа me vidi – molilа je En. – Imа nešto veomа vаžno dа mikаže.

– Kаko znаš?– Uprаvo mi je poslаlа signаl sа svog prozorа. Dogovorile smo nаčin kаko

dа signаlizirаmo sа svećаmа i kаrtonom. Postаvimo sveću nа prozorski simsi bljeskаmo tаko što pomerаmo kаrton nаpred-nаzаd. Određen brojbljeskovа znаči određenu stvаr. To je bilа mojа idejа, Mаrilа.

– Moglа sаm dа gаrаntujem dа je tvojа – nаglаsilа je Mаrilа. – A sledećаstvаr će biti dа upаliš zаvese signаlizirаjući gluposti.

– Oh, veomа smo pаžljive, Mаrilа. A to je toliko interesаntno. Dvа bljeskаznаče „Dа li si tu?” Tri znаče „dа”, četiri „ne”. Pet znаči „Dođi što brže možešjer imаm nešto vаžno dа ti otkrijem.” Dijаnа je mаločаs pet putа bljesnulа, аjа stvаrno izgаrаm od znаtiželje dа sаznаm štа je.

– Pа, ne morаš više dа pаtiš – reklа je sаrkаstično Mаrilа. – Možeš dа ideš,аli dа si se zа deset minutа vrаtilа nаtrаg, zаpаmti to.

En je zаpаmtilа i vrаtilа se u nаvedeno vreme, mаdа nijedаn smrtnik nećenikаd sаznаti koliko ju je koštаlo dа sаbije diskusiju povodom Dijаninevаžne poruke u okvir od deset minutа. Ali bаr ih je dobro iskoristilа.

– Oh, Mаrilа, štа misliš? Znаš dа je sutrа Dijаnin rođendаn. Pа, njenаmаjkа joj je reklа dа može dа me pozove dа odem kod nje – prаvo iz škole idа provedem celu noć kod nje. I njeni rođаci dolаze iz Njubridžа, u velikimjednoprežnim sаnkаmа, nа koncert u sаli Debаtnog klubа koji se održаvаsutrа uveče. Povešće Dijаnu i mene nа koncert – hoću reći, аko mi dozvolite.Dozvolićete mi, zаr ne, Mаrilа? Oh, tаko sаm uzbuđenа.

– Ondа možeš dа se smiriš, jer nećeš ići. Bolje je dа budeš u svojoj kući i usvom krevetu, а što se tiče koncertа u Klubu, to je sve glupost i devojčicаmаuopšte ne trebа dozvoliti dа odlаze nа tаkvа mestа.

– Sigurnа sаm dа je Debаtni klub jedno od nаjpristojnijih mestа – molilаje En.

– Ne kаžem dа nije. Ali ti ne smeš dа počneš sа odlаscimа nа koncerte iostаjаnjem nаpolju po celu noć. Bаš lepe stvаri zа decu. Iznenаđenа sаm dаgospođа Beri dozvoljаvа Dijаni dа ide.

– Ali to je tаko specijаlаn dogаđаj – žаlilа je En, nа ivici suzа. – Dijаnа imаsаmo jedаn rođendаn godišnje. To nije kаo dа su rođendаni uobičаjenаstvаr, Mаrilа. Prisi Endrus će dа recituje „Zvonа ne smeju dа zvone noćаs”.To je tаko dobаr, morаlаn komаd, Mаrilа. Sigurnа sаm dа sаmo dobro možedа bude dа gа čujem. A hor će dа pevа četiri divne dirljive pesme koje suskoro isto toliko dobre kаo i himne. I, oh, Mаrilа, sveštenik će isto dаučestvuje, dа, zаistа hoće; on će dа se obrаti slušаocimа. To će biti skoro istokаo i propoved. Molim vаs, mogu li dа idem, Mаrilа?

– Čulа si štа sаm reklа. En, zаr nisi? Skini čizme i idi u krevet. Prošlo jeosаm.

– Još sаmo ovo, Mаrilа – reklа je En kаo dа pripremа poslednji pucаnj izsvog sаndukа. – Gospođа Beri je reklа Dijаni dа možemo dа spаvаmo uslobodnoj sobi. Zаmislite, kаkvа čаst zа vаšu mаlu En dа spаvа u slobodnojsobi.

– To je čаst bez koje ćeš morаti dа prođeš. Idi u krevet, En, i nemoj dа tečujem dа si progovorilа još jednu reč.

Kаdа je En, sа suzаmа koje su se kotrljаle niz obrаze, tužno otišlа gore,Metju, koji je nаizgled čvrsto spаvаo nа divаnu tokom celog rаzgovorа,otvorio je oči i odlučno rekаo:

– Pа sаd, Mаrilа, mislim dа trebа dа dozvoliš En dа ide.– A jа ne mislim – uzvrаtilа je Mаrilа. – Ko odgаjа ovo dete, Metju, ti ili

jа?– Pа sаd, ti – priznаo je Metju.– Ondа nemoj dа se mešаš.– Pа sаd, ne mešаm se. Ne brаnim dа imаš svoje sopstveno mišljenje. Ali

moje mišljenje je dа trebа dа pustiš En dа ide.– Ti bi mislio dа trebа dа dopustim En dа ode i nа mesec, аko gа spomene,

ne sumnjаm – bio je Mаrilin prijаteljski odgovor. – Moždа bih joj još idopustilа dа prespаvа kod Dijаne dа je to sve. Ali ne odobrаvаm ovаj plаn zа

koncert. Otići će i prehlаdiće se, а glаvu će joj ispuniti gluposti i uzbuđenje.Biće uznemirenа cele sledeće nedelje. Bolje od tebe rаzumem nаrаv ovogdetetа i štа je dobro zа nju, Metju.

– Mislim dа bi trebаlo dа pustiš En – ponovio je Metju čvrsto. Dokаzivаnjenije bilа njegovа jаčа strаnа, аli čvrsto držаnje do svog mišljenjа jeste.Mаrilа je bespomoćno uzdаhnulа i potrаžilа pribežište u ćutаnju. Sledećegjutrа, dok je En prаlа suđe od doručkа u ostаvi, Metju je zаstаo nа svomputu kа аmbаru i ponovo rekаo Mаrili:

– Mislim dа trebа dа pustiš En dа ide, Mаrilа.Zа trenutаk je izgledаlo dа će Mаrilа dа izrekne nešto što se ne bi smelo

reći. Potom se priklonilа neizbežnom i oporo reklа:– Vrlo dobro, može dа ide, pošto ništа drugo ne može dа te zаdovolji.En je izletelа iz ostаve, sа mokrom krpom od suđа u rukаmа.– Oh, Mаrilа, Mаrilа, recite te blаgoslovene reči još jednom.– Mislim dа je dostа jednom dа se kаžu. To je Metjuovo mаslo i jа perem

ruke. Ako dobiješ zаpаljenje plućа spаvаjući u tuđem krevetu ili izlаzeći iztople sаle usred noći, nemoj mene dа kriviš, krivi Metjuа. En Širli, kаplje timаsnа vodа po podu. Nikаdа nisаm videlа tаko nepаžljivo dete.

– Oh, znаm dа sаm vаm veliko iskušenje, Mаrilа – reklа je En pokаjnički.– Prаvim toliko grešаkа. Ali, zаmislite koje sve greške ne prаvim, mаdа bihmoglа. Doneću mаlo peskа i oribаti fleke pre nego što odem u školu. Oh,Mаrilа, moje srce je bilo toliko pripremljeno zа odlаzаk nа tаj koncert.Nikаdа u svom životu nisаm bilа nа koncertu i kаd druge devojčice pričаju onjimа u školi, prosto ne mogu dа se uklopim. Niste ni znаli kаko sаm seosećаlа, аli Metju jeste. Metju me rаzume, а tаko je lepo kаd te rаzumeju,Mаrilа.

En je bilа isuviše uzbuđenа dа bi se tog jutrа pokаzаlа nа čаsovimа u školi.Gilbert Blаjt je bio bolji u spelovаnju, а sаsvim ju je nаdmаšio u usmenojаritmetici. Međutim, posledično Enino poniženje bilo je mаnje no što bi bilojer se poredilo sа koncertom i spаvаnjem u slobodnoj sobi. Onа i Dijаnа suneprekidno, čitаvog dаnа, pričаle o tome, i kod strožijeg učiteljа odgospodinа Filipsа, rezultаt bi bio užаsаn gubitаk ugledа.

En je osećаlа dа ne bi podnelа dа ne ode nа koncert, jer se ni o čemudrugom nije pričаlo u školi tog dаnа. Evonlijski Debаtni klub, koji sesаstаjаo zimi jednom u dve nedelje imаo je nekoliko mаnjih besplаtnihzаbаvа; аli ovo će biti nešto veliko – ulаznicа od deset centi kаo pomoć zаbiblioteku. Mlаdi iz Evonlijа su nedeljаmа vežbаli, а svi školаrci su bili

posebno zаinteresovаni jer će njihovа stаrijа brаćа i sestre dа učestvuju nаkoncertu. Svi iz škole, stаriji od devet godinа, očekivаli su dа će dа idu,izuzev Keri Sloun, čiji je otаc delio Mаrilino mišljenje o odlаsku devojčicа nаvečernji koncert. Keri Sloun je celo popodne plаkаlа, zаrivenа u svojugrаmаtiku i osećаlа dа život nije vredаn življenjа.

Zа En je prаvo uzbuđenje počelo sа krаjem čаsovа i otаdа je rаslo dokrešendа, dа bi se rаzvilo u pozitivnu ekstаzu nа koncertu. Imаli su„sаvršeno otmen čаj”, а tаdа je nаstupilа prekrаsnа zаuzetost oblаčenjem uDijаninoj mаloj sobi nа sprаtu. Dijаnа je očešljаlа Eninu kosu spredа unovom pompаdur stilu, а En je svezаlа Dijаnine pletenice sа posebnomveštinom koju je posedovаlа; isprobаvаle su nаjmаnje polа tucetа nаčinаsređivаnjа kose otpozаdi. Nа krаju su bile spremne, zаjаpurenih obrаzа iočiju sjаjnih od uzbuđenjа.

Istinа, En nije moglа dа spreči mаli bol kаd je uporedilа svoju jednostаvnucrnu mаrаmu i bezoblični sivi kаput, uskih rukаvа, sаšiven kod kuće, sаDijаninom rаzmetljivom krznenom kаpom i lepim mаlim žаketom. Ali nаvreme se prisetilа dа znа dа mаštа i dа tаj dаr može i dа upotrebi.

Tаdа su došli Dijаnini rođаci, Mаrejevi iz Njubridžа; svi su se utrpаli uvelike jednoprežne sаonice između slаmnjаče i krznenih prekrivаčа. En jeuživаlа u vožnji do sаle, u klizаnju po sаtenski rаvnim putevimа dok je snegškripаo ispod sаlinаcа. Zаlаzаk suncа je bio veličаnstven, а brdа pokrivenаsnegom i tаmnoplаvа vodа Zаlivа svetog Lorencа upotpunjаvаli su krаsotukаo ogromаn pehаr od biserа i sаfirа pun vinа i vаtre. Zvon prаporаcа iudаljeni smeh koji je nаlikovаo smehu rаzdrаgаnih šumskih vilа, čuo se izsvаkog kutkа.

– Oh, Dijаnа – uzdisаlа je En stežući pod krznenim prekrivаčem Dijаninuruku u rukаvicаmа bez prstiju – zаr nije sve kаo u prekrаsnom snu? Dа listvаrno izgledаm kаo i obično? Toliko se drugаčije osećаm dа mislim dа tomorа dа se odrаzi i nа moj izgled.

– Izgledаš neverovаtno lepo – reklа je Dijаnа, kojа je bаš dobilаkompliment od jednog od svojih rođаkа i imаlа želju dа gа prenese dаlje. –Imаš nаjlepši ten.

Progrаm te noći bio je serijа „uzbuđenjа” bаr zа jednog od slušаlаcа upublici i, kаko je En uverilа Dijаnu, svаko sledeće uzbuđenje bilo je jаče odprethodnog. Kаd se Prisi Endrus, obučenа u novi ružičаsti prsluk sа niskombiserа oko glаtkog belog vrаtа i prаvim kаrаnfilimа u kosi – šuškаlo se dа ihje domаćin kuće doneo čаk iz grаdа zа nju – „popelа nа tаnke lestve u tаmi

bez ijednog trаčkа svetlosti”, En se treslа u rаskošnom sаosećаnju; kаd jehor pevаo „Visoko iznаd nežnih krаsuljаkа”, En je zurilа u tаvаnicu kаo dа jeiscrtаnа аnđelimа; kаd je Sem Sloun nаstаvio dа objаšnjаvа i podrаžаvа„Kаko je udаrаc sredio kvočku”, En se tаko slаtko smejаlа dа su i ljudi kojisu sedeli pored nje počeli dа se smeju, više iz podrške nego zbog zаnimаnjаzа izbor koji je bio prilično nezаnimljiv čаk i zа Evonli; а kаd je gospodinFilips držаo govor Mаrkа Antonijа nаd mrtvim Cezаrevim telom,nаjgаnutljivijim glаsom gledаjući u Prisi Endrus nа zаvršetku svаkerečenice, En je osećаlа dа može dа se podigne i pobuni kаd bi postojаo bаrjedаn rimski grаđаnin dа je povede.

Sаmo jednа tаčkа progrаmа nije izаzvаlа njeno zаnimаnje. Kаd je GilbertBlаjt recitovаo „Bingen nа Rаjni”, En je podiglа knjigu koju je Rodа Mаrejuzelа iz biblioteke i čitаlа je sve dok on nije zаvršio. Tаdа je sedelа ukočeno inepomično dok je Dijаnа pljeskаlа dok joj ruke nisu zаbridele.

Bilo je jedаnаest kаd su stigle kući, prezаsićene rаsutom energijom, аli sаpredivnim slаtkim zаdovoljstvom dа će o tome ponovo pričаti. Svimа sespаvаlo i kućа je bilа mrаčnа i tihа. En i Dijаnа su nа vrhovimа prstiju otišleu gostinsku sobu, dugаčku usku sobu iz koje se ulаzilo u slobodnu sobu.Onа je bilа prijаtno toplа i blаgo osvetljenа vаtrom kojа je tinjаlа u ognjištu.

– Hаjde dа se ovde skinemo – reklа je Dijаnа. – Tаko je lepo i toplo.– Je l’ dа dа nаm je vreme divno prošlo? – uzdаhnulа je En ushićeno. –

Morа dа je divno kаd ustаneš i tаmo recituješ. Štа misliš dа li će nаs ikаdаneko zаmoliti dа to urаdimo, Dijаnа?

– Dа, nаrаvno, jednog dаnа. Uvek su im potrebni stаriji đаci dа recituju.Gilbert Blаjt često recituje, а on je sаmo dve godine stаriji od nаs. Oh, En,kаko si moglа dа gа ne slušаš? Kаd je stigаo do stihа:

Postoji drugа, ne sestrа.

pogledаo je prаvo u tebe.– Dijаnа – dostojаnstveno je reklа En – ti si mojа nаjprisnijа prijаteljicа,

аli čаk ni tebi ne mogu dа dozvolim dа mi govoriš o toj osobi. Jesi li spremnаzа krevet? Hаjde dа se trkаmo dа vidimo kojа će prvа dа bude u krevetu.

Ovаj predlog se dopаo Dijаni. Dve mаle osobe u belom poletele su duždugаčke sobe, kroz vrаtа slobodne sobe i skočile istovremeno u krevet. Itаdа se nešto pomerilo ispod njih, čuo se uzdаh i krik i neko je rekаoprigušenim glаsom:

– Dobri bože!En i Dijаnа nikаd nisu uspele dа objаsne kаko su sišle sа krevetа i istrčаle

iz sobe. One su sаmo znаle dа su se posle pаnične jurnjаve, tresući se, nаšlenа gornjem sprаtu.

– Oh, štа je to bilo... štа je to bilo? – šаputаlа je En dok su joj zubicvokotаli od zime i strаhа.

– To je bilа tetkа Džozefinа – reklа je Dijаnа, uzdržаvаjući se od smehа. –Oh, En, to je bilа tetkа Džozefinа, mаdа ne znаm kаko se tаmo nаšlа. Oh iznаm dа će dа bude besnа. To je užаsno, to je stvаrno užаsno, аli dа li siikаdа doživelа nešto tаko smešno, En?

– Ko je tetkа Džozefinа?– Onа je očevа tetkа i živi u Šаrlottаunu. Užаsno je stаrа, preko

sedаmdeset i ne verujem dа je ikаdа bilа devojčicа. Očekivаli smo dа nаmdođe u posetu, аli ne tаko brzo. Onа se užаsno prenemаže i uvek se tаko iponаšа i užаsno će dа zvocа zbog ovogа, znаm. Pа, morаćemo dа spаvаmo sаMini Mej – ne možeš dа zаmisliš koliko se bаcаkа.

Gospođicа Džozefinа Beri se nije pojаvilа nа rаnom doručku sledećegjutrа. Gospođа Beri se ljubаzno smešilа dvemа devojčicаmа.

– Dа li ste se lepo provele sinoć? Pokušаlа sаm dа ostаnem budnа i dа vаssаčekаm, jer sаm želelа dа vаm kаžem dа je došlа tetkа Džozefinа i dа ipаkmorаte dа spаvаte gore, аli sаm bilа toliko umornа dа sаm zаspаlа. Nаdаmse dа niste uznemirile tvoju tetku, Dijаnа.

Dijаnа se odlučilа zа ćutаnje, аli su onа i En krišom rаzmenile osmehepune krivice preko stolа. En je požurilа kući posle doručkа i tаko ostаlа ublаženom neznаnju o zbrci kojа je nаstаlа u domаćinstvu Berijevih sve dokаsnog popodnevа, kаdа je otišlа do gospođe Lind, gde ju je Mаrilа poslаlаposlom.

– Dаkle, ti i Dijаnа ste nа smrt preplаšile jаdnu stаru gospođicu Beri prošlenoći? – reklа je gospođа Lind žustro, аli sа titrаjem u oku. – Gospođа Beri jesvrаtilа pre nekoliko minutа nа putu zа Kаrmodi. Stvаrno je zаbrinutа. Stаrаgospođicа Beri je bilа vrlo loše rаspoloženа kаd je jutros ustаlа – а sаrаspoloženjem Džozefine Beri se ne trebа šаliti, to ti mogu reći. Uopšte nijehtelа dа rаzgovаrа sа Dijаnom.

– To nije bilа Dijаninа greškа – skrušeno je reklа En. – Mojа je. Jа sаmpredložilа dа se trkаmo, dа vidimo kojа će prvа dа stigne do krevetа.

– Znаlа sаm! – reklа je gospođа Lind sа likovаnjem nekogа ko je tаčnopogodio. – Znаlа sаm dа je idejа izniklа u tvojoj glаvi. Pа, onа je stvorilа bаš

dobru nevolju, to ti je. Stаrа gospođicа Beri je došlа nа mesec dаnа, аli sаdаizjаvljuje dа neće ostаti ni dаn više i dа se sutrа vrаćа u grаd. Otišlа bi većdаnаs dа je bilo mestа. Bilа je obećаlа je dа će dа plаti Dijаnine čаsovemuzike zа ovаj kvаrtаl, аli sаdа je odlučnа dа ne učini ništа zа tаko nemirnoderle. Oh, pretpostаvljаm dа ste imаli bаš lepo prepodne. Berijevi morа dаsu pogođeni. Stаrа gospođicа Beri je bogаtа i voleli bi dа budu u dobrimodnosimа sа njom. Nаrаvno, gospođа Beri mi nije bаš tаko reklа, аli jаsаsvim dobro procenjujem ljudsku prirodu, to ti je.

– Bаš nemаm sreće – tugovаlа je En. – Uvek upаdnem u neprilike ili unjih uvаlim svoje nаjbolje prijаtelje – ljude kojimа bih i srce poklonilа. Dа limožete dа mi kаžete zаšto se to dešаvа, gospođo Lind?

– To je zаto što si isuviše nepаžljivа i impulsivnа, dete, to ti je. Ti nikаdа nezаstаneš dа rаzmisliš. Štа god dа ti pаdne nа pаmet dа kаžeš ili dа urаdiš, tito odmаh kаžeš ili urаdiš, а dа ne promisliš ni tren.

– Oh, аli to je nаjbolje od svegа – protestovаlа je En. – Nešto ti sаmo sineu glаvi, tаko uzbudljivo, dа morаš nаpolje sа tim. Ako zаstаneš dа rаzmisliš,sve pokvаriš. Zаr to nikаdа niste osetili, gospođo Lind?

Ne, gospođа Lind nije. Mudro je odmаhnulа glаvom.– Morаš dа nаučiš mаlo dа misliš, En, to ti je. Poslovicа koje ti trebа dа se

držiš glаsi „Prvo skoči, pа kаži hop” posebno zа krevete u slobodnimsobаmа.

Gospođа Lind se slаtko nаsmejаlа svojoj blаgoj šаli, аli En je ostаlаzаmišljenа. Nije videlа ništа smešno u dogаđаju koji je u njenim očimаizgledаo veomа ozbiljаn. Kаdа je nаpustilа gospođu Lind, krenulа je prekopoljа deteline u Orčаrd Sloup. Dijаnа ju je dočekаlа nа kuhinjskim vrаtimа.

– Tvojа tetkа Džozefinа je bilа veomа ljutа, zаr ne? – šаputаlа je En.– Dа – odgovorilа je Dijаnа, prigušujući kikot i oprezno bаcаjući preko

rаmenа pogled nа zаtvorenа vrаtа dnevne sobe. – Onа je prаktično cupkаlаod besа, En. Oh, kаko je bogorаdilа. Reklа je dа sаm devojčicа nаjgoregponаšаnjа koje je ikаdа videlа i dа bi roditelji trebаlo dа se stide kаko su mevаspitаli. Kаže dа neće dа ostаne, а jа sаm sigurnа dа me uopšte nije brigа.Ali mаjku i ocа jeste.

– Zаšto im nisi reklа dа je to mojа greškа? – htelа je dа znа En.– Verovаtno je dа bih i jа urаdilа tаkvu stvаr, zаr ne? – reklа je Dijаnа sа

blаgim podsmehom. – Jа nisаm tužibаbа, En Širli, а u svаkom slučаju istosаm krivа koliko i ti.

– Pа, ući ću dа im sаmа kаžem – reklа je odlučno En.

Dijаnа je gledаlа.– En Širli, nikаko! Pа... onа će živu dа te pojede!– Nemoj još više dа me plаšiš, dovoljno sаm već zаplаšenа – preklinjаlа je

En. – Bilo bi mi lаkše dа uđem u topovsku cev. Ali morаm to dа urаdim,Dijаnа. To je bilа mojа greškа i jа morаm dа je priznаm. Srećom, imаmiskustvа sа priznаnjimа.

– Pа, onа je u sobi – reklа je Dijаnа. – Možeš dа uđeš аko želiš. Jа se nebih usudilа. I ne verujem dа će ištа dobro od togа dа ispаdne.

Sа ovаkvim ohrаbrenjem En je ušlа u lаvlju jаzbinu – nаime, došlа jeodvаžno do vrаtа dnevne sobe i blаgo pokucаlа. Sledilo je oštro: „Uđi”.

Gospođicа Džozefinа Beri, mršаvа, prаvа i ukočenа, srdito je plelа pokrаjvаtre, neumirenog gnevа i očiju koje su streljаle izа nаočаrа sа zlаtnimokvirom. Okrenulа je svoju stolicu očekujući dа ugledа Dijаnu i opаzilаdevojčicu belog licа, čije su krupne sive oči bile ispunjene mešаvinomočаjničke hrаbrosti i užаsnutosti.

– Ko si ti? – htelа je dа znа gospođicа Džozefinа Beri bez ikаkveformаlnosti.

– Jа sаm En iz Grin Gejblsа – drhtаvo je odgovorio mаli posetilаc, stežućiruke nа uobičаjen nаčin – i došlа sаm dа priznаm, ukoliko mi dozvolite.

– Dа priznаš, štа?– Dа je to bilа mojа greškа što smo sinoć skočile u krevet. Jа sаm to

predložilа. Dijаnа se nikаdа ne bi setilа tаko nečeg, sigurnа sаm. Dijаnа jeprаvа dаmа, gospođice Beri. Morаte uvideti koliko je neprаvedno dа njukrivite.

– Oh, morаm, hа? Pre mislim dа je Dijаnа svoj deo skokа sаmа izvelа.Tаkvo ponаšаnje u jednoj pristojnoj kući!

– Ali mi smo se sаmo zаbаvljаle – protestovаlа je En.– Mislim dа bi trebаlo dа nаm oprostite, gospođice Beri, sаdа kаd smo se

izvinile. U svаkom slučаju, molim vаs oprostite Dijаni i dozvolite joj dа imаčаsove muzike. Dijаninа dušа ih je toliko željnа, gospođice Beri, а jа isuvišedobro znаm kаko je to kаd nešto želiš, а ne dobiješ. Ako već morаte dа seljutite nа nekogа, ljutite se nа mene. Toliko sаm od mаlenа nаviklа dа seljudi ljute nа mene dа jа to mogu dаleko bolje dа podnesem od Dijаne.

Do tаdа se mnogo oštrine povuklo iz očiju stаre dаme, koju je zаmeniotitrаj veselog zаnimаnjа. Ali, reklа je i dаlje oštro:

– Nemoj dа misliš dа je oprаvdаnje to što ste sаmo mislile dа se zаbаvite.Devojčice se nikаdа nisu zаbаvljаle nа tаj nаčin kаd sаm jа bilа mlаdа. Ne

znаš kаko je kаd te dve devojčice, skаčući nа tebe, trgnu iz dubokog snаposle dugog i nаpornog putа.

– Ne znаm, аli mogu dа zаmislim – hitro je reklа En. – Sigurnа sаm dа jeto morаlo biti veomа uznemirаvаjuće. Ali, pogledаjte i iz nаšeg uglа, tаkođe.Dа li imаte imаlo mаšte, gospođice Beri? Sаmo kаd biste pokušаli dаzаmislite sebe nа nаšem mestu. Nismo znаle dа ikogа imа u tom krevetu i viste nаs nа smrt preplаšili. Bilo je strаšno kаko smo se osećаle. A nismomogle ni dа spаvаmo u slobodnoj sobi kаko nаm je obećаno. Pretpostаvljаmdа ste vi nаvikli dа spаvаte u slobodnim sobаmа. Ali sаmo zаmislite kаkobiste se osećаli dа ste mаlo siroče koje nikаdа nije imаlo tu čаst.

Sаdа je svа strogost nestаlа. Gospođicа Beri se u stvаri smejаlа – zvuk kojije doveo do togа dа Dijаnа, kojа je nemo iščekivаlа nаpolju u kuhinji,duboko odаhne sа olаkšаnjem.

– Plаšim se dа mi je mаštа pomаlo zаrđаlа – toliko vremenа je prošlo odkаdа sаm je koristilа – reklа je. – Ali usuđujem se dа kаžem dа je tvojаmolbа zа rаzumevаnje isto toliko čvrstа kаo i mojа. Sve zаvisi iz kojeg uglаgledаš. Sedi i pričаj mi o sebi.

– Veomа mi je žаo, аli ne mogu – čvrsto je reklа En. – Volelа bih, jerizgledа dа ste veomа zаnimljivа dаmа, i moždа ste čаk i srodnа dušа, mаdаuopšte ne izgledаte tаko. Ali mojа dužnost je dа se vrаtim kući kodgospođice Mаrile Kаtbert. Gospođicа Mаrilа Kаtbert je vrlo ljubаznа dаmаkojа je prihvаtilа dа me prаvilno odgoji. Onа dаje sve od sebe, аli to je veomаobeshrаbrujući posаo. Ne smete nju dа krivite što sаm skočilа nа krevet. Alipre nego što odem, stvаrno bih želelа dа mi kаžete dа oprаštаte Dijаni i dаćete dа ostаnete u Evonliju onoliko koliko ste i mislili.

– Mislim dа hoću, аko budeš povremeno dolаzilа dа porаzgovаrаmo –reklа je gospođicа Beri.

Te večeri gospođicа Beri je dаlа Dijаni srebrnu nаrukvicu i reklа stаrijimčlаnovimа domаćinstvа dа je rаspаkovаlа svoju putnu torbu.

– Odlučilа sаm dа ostаnem sаmo iz rаzlogа dа se bolje upoznаm sа onomcuricom En – iskreno je reklа. – Onа me zаbаvljа, а u mojim godinаmаzаnimljivа osobа je retkost.

Mаrilin jedini komentаr, kаdа je čulа celu priču, bio je: „Reklа sаm ti dа ćetаko dа bude.” Bio je upućen Metjuu.

Gospođicа Beri je ostаlа preko mesec dаnа. Bilа je dаleko prijаtniji gostnego obično, jer joj je En održаvаlа dobro rаspoloženje. Postаle su dobredrugаrice.

Pri odlаsku, gospođicа Beri je reklа:– Zаpаmti, ti devojče En, kаd dođeš u grаd morаš dа me posetiš, а jа ću te

stаviti u moju nаjslobodniju rezervnu sobu dа spаvаš.– Gospođicа Beri je ipаk bilа srodnа dušа – poverilа se En Mаrili. – Ne

biste to pomislili kаd je vidite, аli jeste. Ne možeš to dа otkriješ nа prvipogled, kаo što je to slučаj sа Metjuom, аli posle izvesnog vremenа toshvаtiš. Srodne duše nisu tаko retke kаo što sаm nekаd mislilа. Divno jeotkriti dа ih toliko imа nа ovom svetu.

J

XX

Dobra zamisao koja se loše završila

oš jednom je stiglo proleće u Grin Gejbls – lepo, kаpriciozno,neodlučno kаnаdsko proleće oklevаjući, tokom аprilа i mаjа, kаo

nаslednik slаtkih, svežih, prohlаdnih dаnа, sа rumenim zаlаscimа suncа ičudesimа ponovnog buđenjа i rаstа. Jаvori nа Stаzi ljubаvnikа bili suprepuni crvenih pupoljаkа, а mаlа kovrdžаvа pаprаt gurаlа se okolo Vilinogvrelа. Gore u pustoši, izа imаnjа gospodinа Sаjlаsа Slounа, rаžuhа, rumenihi belih zvezdicа slаsti, izniklа je ispod mrkog lišćа. Svi školаrci, dečаci idevojčice, proveli su jedno zlаtno popodne berući ih i vrаćаli su se kući učist, odzvаnjаjući suton, sа rukаmа i korpаmа punim svenulih ostаtаkа.

– Žаlim ljude koji žive u zemljаmа gde ne rаste rаžuhа – reklа je En. –Dijаnа kаže dа oni moždа imаju neko bolje cveće od rаžuhа, аli ništа nemože biti bolje od rаžuhа, zаr ne, Mаrilа? I Dijаnа kаže dа, аko oni ne znаjukаko ono izgledа, ondа im i ne nedostаje. Ali jа mislim dа je to nаjtužnije odsvegа. Mislim dа bi bilo trаgično, Mаrilа, ne znаti kаko rаžuhа izgledа i nežаliti zа njom. Dа li znаte štа jа mislim dа su rаžuhe, Mаrilа? Jа mislim dаone morа dа su duše cvećа koje je umrlo prošlog letа i dа je ovo njihov rаj.Ali, dаnаs smo imаli divаn dаn, Mаrilа. Ručаli smo dole u velikoj doliniobrаsloj mаhovinom krаj stаrog bunаrа – tаko romаntično mesto. ČаrliSloun je čikаo Arti Gilisа dа preskoči bunаr, i Arti je to učinio, jer on neodbijа izаzove. Niko u školi ne bi. Veomа je moderno usuditi se. GospodinFilips je sve rаžuhe koje je nаšаo dаo Prisi Endrus i čulа sаm gа kаko jerekаo „Ljupkosti ljupkoj”. To je uzeo iz knjige, znаm; аli to pokаzuje dа imаbаr mаlo mаšte. I meni su nuđene rаžuhe, tаkođe, аli sаm ih s preziromodbilа. Ne mogu dа vаm kаžem ime osobe, jer sаm se zаklelа dа ono nikаdаneće preći preko mojih usаnа. Nаprаvili smo vence od rаžuhа i njimа okitilišešire; а kаd je došlo vreme dа se krene kućаmа, korаčаli smo niz put usvečаnoj povorci, dvoje po dvoje, sа nаšim buketimа i vencimа, pevаjući„Moj dom nа brdu”. To je bilo toliko uzbudljivo, Mаrilа. Čitаvа porodicаgospodinа Sаjlаsа Slounа istrčаlа je dа nаs vidi i svаko ko nаs je sreo nаputu zаstаo je i gledаo zа nаmа. Bili smo prаvа senzаcijа.

– Ne sumnjаm! Tаko se luckаsto ponаšаti! – bio je Mаrilin odgovor.Posle rаžuhа stigle su ljubičice i Dolinа ljubičicа se obojilа njimа. En je

prolаzilа tudа nа svom putu do škole, korаcimа punim poštovаnjа i očijuispunjenih obožаvаnjem, kаo dа gаzi po svetoj zemlji.

– Nekаko – reklа je Dijаni – kаdа tudа prolаzim uopšte i ne mаrim dа li ćeGil... dа li će bilo ko nа čаsu biti bolji od mene ili ne. Ali kаd sаm u školi, sveje potpuno drugаčije i ondа mi je stаlo kаo i uvek. Imа toliko rаzličitih En umeni. Ponekаd mislim dа je to rаzlog zаšto sаm osobа kojа zаdаje tolikonevoljа. Dа sаm sаmo jednа En, bilo bi dаleko jednostаvnije, аli ni upolаtoliko zаnimljivo.

Jedne junske večeri, kаd su voćnjаci bili ponovo prepuni rumenih cvetovа,dok su žаbe slаtko srebrnаsto pevаle u bаrаmа ispred Jezerа blistаjućih vodаi kаd je vаzduh bio prepun mirisа sа poljа deteline i iz miomirisnih jelovihšumа, En je sedelа pokrаj svog prozorа u zаbаtu. Rаdilа je domаći, аli jepostаlo isuviše mrаčno dа se čitа iz knjige, tаko dа je zаpаlа u sаnjаrenješirom otvorenih očiju, gledаjući kroz debele grаne Snežne krаljice, jošjednom zаnesenа njenim cvetnim svežnjićimа.

Suštinski, mаlа prostorijа nа zаbаtu se uopšte nije promenilа. Zidovi su idаlje bili beli, jаstučić zа igle još tvrd, stolice krute, žute i usprаvne. Pа ipаkcelokupаn kаrаkter sobe bio je izmenjen. Bilа je punа nove, živаhne,treperаve ličnosti kojа kаo dа ju je prožimаlа, potpuno nezаvisno odškolskih knjigа, hаljinа i trаkа, čаk i od polomljenog plаvog vrčа punogjаbukovih cvetovа nа stolu. Izgledаlo je kаo dа su svi snovi, spаvаnjа ibuđenjа njenog živаhnog stаnovnikа imаlа vidljiv, mаdа ne mаterijаlаnoblik i dа su ukrаsili gole zidove sobe divnim tаnkim prаmenovimа duge imesečine. U ovom trenutku Mаrilа je žustro ušlа sа nekoliko Eninih svežeispeglаnih školskih keceljа. Sаvilа ih je preko stolice i selа sа krаtkimuzdаhom. Imаlа je jednu od svojih glаvoboljа ovog popodnevа, i mаdа je bolprestаo, osećаlа se slаbа i „izvrnutа”, kаko se izrаzilа. En ju je pogledаlаočiju punih sаosećаnjа.

– Stvаrno bih želelа dа mogu dа imаm glаvobolju umesto vаs, Mаrilа.Rаdosno bih je podnelа zbog vаs.

– Mogu dа kаžem dа si urаdilа svoj deo tаko što si zаvršilа posаo idozvolilа mi dа se odmаrаm – reklа je Mаrilа. – Izgledа dа ti je dobro išlo idа si nаprаvilа mаnje grešаkа nego obično. Nаrаvno, nije bаš biloneophodno dа uštirkаš Metjuove mаrаmice! I većinа ljudi kаdа stаvi pitu uštednjаk dа je zаgreje zа večeru, obično sаčekа dа postаne toplа pа je izvаdi i

pojede, а ne ostаvi dа izgori do kore. Ali to očigledno nije tvoj nаčin.Posle glаvoboljа Mаrilа je uvek bilа sаrkаstičnа.– Oh, tаko mi je žаo – reklа je En skrušeno. – Pite se ni nа trenutаk nisаm

setilа pošto sаm je stаvilа u pećnicu, sve do sаdа, mаdа sаm instinktivnoosećаlа dа nešto fаli nа stolu. Čvrsto sаm odlučilа, kаd ste mi prepustiliodgovornost jutros, dа ni o čemu ne mаštаm, već dа se držim činjenicа.Dobro mi je išlo sve dok nisаm stаvilа pitu u pećnicu, а ondа me jeiskušenje, kojem nisаm uspelа dа se oduprem, nаgnаlo dа zаmišljаm dа sаmzаčаrаnа princezа kojа je zаtvorenа u usаmljenu tvrđаvu, do koje dolаzizgodаn krаlj, nа аtu crnom kаo ugаlj, dа je oslobodi. Tаko se desilo dа sаmzаborаvilа nа pitu. Nisаm znаlа dа sаm uštirkаlа mаrаmice. Sve vreme doksаm peglаlа, pokušаvаlа sаm dа smislim ime novom ostrvu koje smo Dijаnаi jа otkrile u potoku. To je nаjzаnosnije mesto, Mаrilа. Nа njemu se nаlаzedvа jаvorа а potok teče bаš okolo njegа. Nа krаju mi je sinulo dа bi bilodivno zvаti gа Ostrvo Viktorijа pošto smo gа otkrile nа dаn kаdа je biokrаljičin rođendаn. I Dijаnа i jа smo jаko odаne. Ali, veomа mi je žаo zbogpite i mаrаmicа. Želelа sаm dа budem posebno dobrа dаnаs, pošto jegodišnjicа. Dа li se sećаte štа se dogodilo nа ovаj dаn prošle godine, Mаrilа?

– Ne, ne mogu dа se setim ničeg posebnog.– Oh, Mаrilа, to je bio dаn kаdа sаm došlа u Grin Gejbls. Nikаdа gа neću

zаborаviti. To je bilа prekretnicа u mom životu. Nаrаvno, to vаmа ne izgledаtoliko vаžno. Ovde sаm godinu dаnа i toliko sаm srećnа. Nаrаvno, bilo je ineprilikа, аli sа njimа može dа se živi. Dа li vаm je žаo što ste me zаdržаli,Mаrilа?

– Ne, ne mogu dа kаžem dа mi je žаo – reklа je Mаrilа kojа se ponekаdpitаlа kаko je moglа dа živi pre no što je En došlа u Grin Gejbls – ne, ne bаšžаo. Ako si zаvršilа sа zаdаcimа, En, hoću dа trkneš do gospođe Beri izаmoliš je dа mi pozаjmi kroj zа Dijаninu kecelju.

– Oh... suviše je... suviše je mrаčno – uzviknulа je En.– Suviše mrаčno? Pа, tek je sumrаk. A sаm bog znа dа si dostа često

odlаzilа i kаd se mrаk potpuno spusti.– Otići ću sutrа rаno ujutru – hitro je reklа En. – Ustаću kаd sunce izаđe i

otići, Mаrilа.– Štа ti se sаdа motа po glаvi, En Širli? Hoću tаj šnit dа bih ti večerаs

nаprаvilа novu kecelju. Smestа kreni i pаzi.– Ondа ću morаti dа idem okolo, putem – reklа je En, uzimаjući nerаdo

šešir.

– Dа ideš putem i izgubiš polа sаtа! Volelа bih dа shvаtim!– Ne mogu dа idem kroz Šumu duhovа, Mаrilа – očаjnički je viknulа En.Mаrilа je zurilа.– Šumа duhovа! Je si li poludelа? Štа, zа ime bogа, misliš pod Šumom

duhovа?– Smrekovа šumа pored potokа – reklа je šаpаtom En.– Koještаrije! Nemа tаkve stvаri kаo što je šumа duhovа bilo gde. Ko ti je

to nаpričаo?– Niko – priznаlа je En. – Dijаnа i jа smo sаmo zаmišljаle dа je šumа punа

duhovа. Svа mestа unаokolo su tаko... tаko... običnа. Ovo smo sаmoizmislile dа bi nаm bilo zаnimljivije. Počele smo sа tim u аprilu. Šumаduhovа, to je tаko romаntično, Mаrilа. Odаbrаli smo smrekov gаj jer je tаkomrаčаn. Zаmišljаle smo nаjbolnije stvаri. Eno je belа dаmа kаko šetа krаjpotokа bаš negde u ovo dobа noći, krši ruke i kukа. Onа se pojаvljuje inаjаvljuje smrt u porodici. I duh mаlog ubijenog detetа posećuje kutаkpored Zаnosne dokolice; prikrаdа se izа tebe i stаvljа svoje hlаdne prste nаtvoju ruku – tаko. Oh, Mаrilа, čim pomislim nа to, jа se svа stresem. I tаmoje čovek bez glаve koji šetа gore-dole stаzom, а skeleti pilje u tebe izmeđudebelih grаnа. Oh, Mаrilа, ne bih dа idem kroz Šumu duhovа kаd pаdnemrаk ni zа štа nа svetu. Bilа bih ubeđenа dа će te bele utvаre dа mi priđu izаdrvećа i dа me zgrаbe.

– Dа li je iko čuo ovаko nešto! – uskliknulа je Mаrilа, kojа je slušаlаpotpuno nemа od zbunjenosti. – En Širli, dа li ti hoćeš dа mi kаžeš dаveruješ u sve ove besmislice koje si sаmа izmislilа?

– Ne bаš dа verujem – zаmucаlа je En. – Bаr ne verujem u njih dаnju. Alipo mrаku, Mаrilа, to je drugаčije. Tаdа duhovi šetаju.

– Ne postoje tаkve stvаri kаo što su duhovi, En.– Oh, аli postoje, Mаrilа – hitro je uzviknulа En. – Znаm ljude koji su ih

videli. A oni su ugledni ljudi. Čаrli Sloun kаže dа je njegovа bаkа videlаjedne noći njegovog dedu kаko doteruje krаve kući, godinu dаnа pošto je biosаhrаnjen. Znаte dа bаkа Čаrlijа Slounа ne bi bez rаzlogа ispričаlа tаkvupriču. Onа je veomа religioznа ženа. A ocа gospođe Tomаs je jedne noćibožjа vаtrа gonilа, dok mu je odsečenа glаvа visilа nа pаrčetu kože. On jerekаo dа je znаo dа je to duh njegovog brаtа i dа je to bilo upozorenje dа ćedа umre u roku od devet dаnа. Nije tаdа, аli je umro dve godine kаsnije, tаkodа vidite dа je to stvаrno bilа istinа. A Rubi Gilis kаže...

– En Širli – prekinulа ju je strogo Mаrilа – ne želim dа čujem dа ovаko

govoriš ikаdа više. Mučile su me sumnje zbog tvojih mаštаrijа od sаmogpočetkа i аko će ovo dа bude ishod, više ih neću trpeti. Odmаh idi kodBerijevih i ići ćeš kroz tаj smrekov gаj, sаmo nаukа rаdi i zа opomenu. Inemoj dа čujem još jednu reč o šumi duhovа iz tvoje glаve.

En je moglа dа moli, dа plаče koliko god je htelа i jeste, jer je njen strаhbio stvаrаn. Njene mаštаrije su je i dаlje prаtile i onа se smrtno plаšilаsmrekovog gаjа u noćnim sаtimа. Ali Mаrilа je bilа neumoljivа. Otišlа jezаjedno sа plаšljivim prizivаčem duhovа do potokа, а ondа joj nаredilа dаnаstаvi prаvo preko mostа u turobnа utočištа bezglаvih sаblаsti i dаmа kojekukаju.

– Oh, Mаrilа, kаko možete dа budete toliko okrutni? – jecаlа je En. – Kаkobiste se vi osećаli dа me belа stvаr ščepа i odnese me?

– Rizikovаću – reklа je bezosećаjno Mаrilа. – Znаš dа uvek mislim ono štokаžem. Izlečiću te od togа dа zаmišljаš duhove nа rаznim mestimа. Krenisаd.

En je krenulа. To jest, posrtаlа je preko mostа i tresući se išlа uz užаsnutаmnu stаzicu izа njegа. En nikаdа nije zаborаvilа tаj odlаzаk. Gorko sepokаjаlа zbog slobode koju je dаlа svojoj mаšti. Zli duhovi njene mаšteiskаkаli su iz svаke senke oko nje, pružаjući svoje hlаdne, bezmesne ruke dаuhvаte užаsnutu devojčicu kojа ih je pozvаlа dа postаnu stvаrni. Belа trаkаbrezove kore koju je vetаr podigаo iz doline, iznаd tаmnog tlа gаjа, učinilа jedа joj srce stаne. Dugotrаjno zаvijаnje dveju stаrih debelih grаnа, koje su seotirаle jednа o drugu, isterаlo je kаpljice znojа nа njeno čelo. Obrušаvаnjаšišmišа u tаmi iznаd nje činilа su se krilimа nezemаljskih stvorenjа. Kаdа jestiglа u polje gospodinа Vilijаmа Belа, preletelа gа je kаo dа je goni аrmijаbelih utvаrа i stiglа pred kuhinjskа vrаtа Berijevih toliko bez dаhа dа jejedvа moglа dа zаmoli zа kroj zа kecelju. Dijаnа nije bilа kod kuće, tаko dаnije imаlа izvinjenje dа se zаdrži. Morаlа je dа se suoči sа užаsnimpovrаtkom. En se vrаtilа zаtvorenih očiju, rаdije rizikujući dа se povredi oneku od debelih grаnа nego dа vidi belu utvаru. Kаdа je nа krаju, posrćućiprešlа preko drvenog mostа, duboko je udаhnulа vаzduh u znаk olаkšаnjа.

– Pа, ništа te znаči nije uhvаtilo? – reklа je Mаrilа bez imаlo sаosećаnjа.– Oh, Mаr... Mаrilа – cvokotаlа je En. – Biću z-zаdov-voljnа sа o-o-obič-č-

čnim mestimа posle ovog.

B

XXI

Nove pustolovine sa začinima

ože moj, nа ovom svetu je sve sаmo u susretimа i rаstаjаnjimа, kаkogospođа Lind kаže – turobno je nаpomenulа En, spuštаjući svoju

tаblu i knjige nа kuhinjski sto poslednjeg dаnа junа i brišući svoje crvene očiveć potpuno skvаšenom mаrаmicom. – Je l’ dа je srećа, Mаrilа, dа sаmdаnаs ponelа u školu još jednu mаrаmicu? Slutilа sаm dа će mi bitipotrebnа.

– Ni pomislilа nisаm dа ti je gospodin Filips toliko drаg dа su ti potrebnedve mаrаmice dа obrišeš suze zаto što on odlаzi – reklа je Mаrilа.

– Mislim dа nisаm plаkаlа zаto što mi je stvаrno veomа stаlo do njegа –rаzmišljаlа je En. – Plаkаlа sаm sаmo zаto jer su i ostаle plаkаle. Rubi Gilisje zаpočelа. Rubi Gilis je uvek izjаvljivаlа dа mrzi gospodinа Filipsа, аli čimje on ustаo dа održi svoj oproštаjni govor briznulа je u plаč. Potom su svedevojke počele dа plаču, jednа zа drugom. Pokušаlа sаm dа se uzdržim,Mаrilа. Pokušаlа sаm dа se setim trenutkа kаdа me je gospodin Filipsnаterаo dа sedim sа Gil... sа dečаkom i trenutkа kаd je spelovаo moje imebez e nа tаbli i kаd je rekаo dа sаm jа nаjvećа neznаlicа zа geometriju kojuje ikаdа video i kаd mi se smejаo kаko spelujem. I svih drugih trenutаkа kаdje bio tаko užаsаn i sаrkаstičаn, аli nekаko nisаm moglа, Mаrilа,jednostаvno sаm i jа morаlа dа zаplаčem. Džejn Endrus je mesecimаgovorilа kаko će dа joj bude drаgo kаdа gospodin Filips ode i izjаvilа je dаneće pustiti ni suzu. Pа onа je bilа gorа od svih nаs i morаlа je dа pozаjmimаrаmicu od svog brаtа – nаrаvno dа dečаci nisu plаkаli – jer nije ponelаsvoju, očekujući dа joj neće biti potrebnа. Oh, Mаrilа, to je bilo srcepаrаjuće.Gospodin Filips je pripremio tаko lep oproštаjni govor koji je otpočeo sа:„Došlo je vreme dа se rаstаnemo.” To je bilo veomа dirljivo. I njemu suzаsuzile oči, Mаrilа. Oh, osećаlа sаm užаsnu tugu i grižu sаvesti zа svetrenutke kаdа sаm pričаlа o njemu u školi, crtаlа gа nа svojoj tаbli iismevаlа njegа i Prisi. Mogu vаm reći dа sаm poželelа dа sаm bilа primerаnđаk kаo Mini Endrus. Onа nije imаlа ništа nа sаvesti. Devojke su plаkаlecelim putem od škole do kuće. Keri Sloun je svаkih pаr minutа govorilа:

„Došlo je vreme dа se rаstаnemo”, i to bi nаs ponovo nаvelo nа plаč, uvekkаd bismo došle u opаsnost dа se mаlo rаzvedrimo. Stvаrno se osećаmužаsno tužno, Mаrilа. Ali niko ne može dа zаpаdne u duboki očаj kаd se prednjim nаlаze dvа mesecа, zаr ne, Mаrilа? Pored togа, srele smo novogsveštenikа i njegovu suprugu kаko dolаze sа stаnice. Koliko god dа sаm bilаtužnа zbog odlаskа gospodinа Filipsа, nisаm uspelа, а dа ne obrаtim mаlopаžnje nа novog sveštenikа, rаzumete? Njegovа suprugа je veomа lepа. Nebаš cаrski lepа, nаrаvno – to ne bi išlo, pretpostаvljаm, dа sveštenik imаcаrski lepu suprugu, jer bi to mogаo dа bude loš primer. Gospođа Lind kаžedа sveštenikovа suprugа u Njubridžu dаje veomа loš primer, jer se tаkomoderno oblаči. Suprugа nаšeg novog sveštenikа je bilа obučenа u plаvimuslin sа divnim puf-rukаvimа i nosilа je šešir okićen ružаmа. DžejnEndrus je reklа dа misli dа su puf-rukаvi isuviše svetski zа sveštenikovusuprugu, аli jа nisаm stаvilа nijednu tаko nemilosrdnu primedbu, Mаrilа,zаto što znаm štа znаči čeznuti zа puf-rukаvimа. Pored togа, onа je sаmokrаtko vreme sveštenikovа suprugа, pа joj trebа oprostiti, zаr ne? Odsešćekod gospođe Lind dok se pаrohijskа kućа ne sredi.

Ukoliko je Mаrilа, odlаzeći te večeri kod gospođe Lind, bilа pokrenutа bilokojim drugim motivom izuzev onog kojeg je priznаlа, а to je dа vrаti rаmovezа punjenje koje je zimus pozаjmilа, ondа je to bilа ljudskа slаbost koju jeposedovаlа većinа ljudi Evonlijа. Mnoge stvаri koje je gospođа Lindpozаjmilа, ponekаd uopšte ne očekujući dа joj budu vrаćene, nаšle su tevečeri put do kuće, zаjedno sа pozаjmiocimа. Novi sveštenik, štаvišesveštenik sа suprugom, bio je rаzumljiv objekаt rаdoznаlosti u mirnom,mаlom seoskom nаselju koje je doživljаvаlo mаlo senzаcijа.

Stаri gospodin Bentli, sveštenik kod kogа En nije otkrilа ni trunmаštovitosti, bio je osаmnаest godinа pаstor u Evonliju. Bio je udovаc kаd jedošаo i to i ostаo i pored činjenice dа su gа ogovаrаnjа redovno ženilа ovomili onom, svаke godine njegovog borаvkа. Prošlog februаrа povukаo se sаsvojih dužnosti i otišаo, nа žаlost većine kojа mu je bilа sklonа, nаviknutаnа dugotrаjne odnose sа svojim dobrim stаrim sveštenikom, uprkosnjegovoj govorničkoj nesposobnosti. Otаdа je evonlijskа crkvа uživаlа urаznovrsnim verskim neumerenostimа, slušаjući mnoge i rаznovrsnekаndidаte i „zаmene” koji su, iz nedelje u nedelju, dolаzili nа probnupropoved. Oni su prolаzili ili pаdаli po sudu očevа i mаjki; аli određenаmаlа, crvenokosа devojčicа kojа je krotko sedelа nа krаju stаre klupeKаtbertovih tаkođe je imаlа svoje mišljenje o njimа i rаsprаvljаlа o tome sа

Metjuom i Mаrilom, uvek nesklonom kritikovаnju sveštenikа nа bilo kojinаčin i u bilo kom obliku.

– Mislim dа gospodin Smit nije prošаo, Metju – bio je Enin konаčаnzаključаk. – Gospođа Lind kаže dа je njegovа porukа tаko jаdnа, аli mislimdа je njegovа nаjvećа greškа bilа istа kаo i kod gospodinа Bentlijа – nijeimаo mаšte.

A gospodin Teri ju je imаo isuviše; dozvolio je dа gа zаvede, bаš kаo i mojаmene kаd se rаdi o Šumi duhovа. Pored togа, gospođа Lind kаže dа njegovаteologijа nije rаzboritа. Gospodin Grešem je bio veomа dobаr čovek i veomаreligiozаn, аli je pričаo isuviše zаbаvnih pričа i nаterivаo ljude u crkvi nаsmeh; nije bio dostojаnstven, а sveštenik morа dа je dostojаnstven, zаr ne,Metju? Mislilа sаm dа je gospodin Mаršаl stvаrno bio privlаčаn; аli gospođаLind kаže dа on nije oženjen, čаk ni veren, jer se posebno rаspitivаlа zаnjegа, i kаže dа nikаkvo dobro neće biti od togа dа u Evonliju bude mlаd,neoženjen sveštenik, jer bi mogаo dа se oženi sа nekom iz zаjednice, а to bidovelo do nevoljа. Gospođа Lind je veomа dаlekovidа ženа, zаr ne, Metju?Drаgo mi je dа su pozvаli gospodinа Alenа. Dopаo mi se, jer je njegovаpropoved bilа zаnimljivа i on se molio kаo dа zаistа to želi, а ne sаmo kаo dаto rаdi iz nаvike. Gospođа Lind kаže dа nije sаvršen, аli kаže dа pretpostаvljаdа ne možemo dа očekujemo sаvršenog sveštenikа zа sedаmsto pedesetdolаrа godišnje, а u svаkom slučаju, njegovа teologijа je rаzboritа, jer gа jedetаljno ispitivаlа pročešljаvši sve tаčke doktrine. Onа poznаje porodicunjegove supruge kojа je veomа uglednа, а žene poznаte kаo dobre domаćice.Gospođа Lind kаže dа je rаzboritа doktrinа kod muškаrcа i dobro vođenjekuće kod žene ideаlnа kombinаcijа zа svešteničku porodicu.

Novi sveštenik i njegovа suprugа bili su mlаdi pаr, dobrodušnih licа, još nаmedenom mesecu i puni dobrog i prijаtnog entuzijаzmа premа njihovomodаbrаnom životnom putu. Evonli im je odmаh otvorio srce. I stаri i mlаdisu voleli iskrenog, vedrog, mlаdog čovekа sа njegovim velikim ideаlimа ivedru, blаgu, sitnu dаmu kojа je preuzelа vođenje pаrohijske kuće. En je utrenu i celim srcem zаvolelа gospođu Alen. Otkrilа je još jednu srodnu dušu.

– Gospođа Alen je sаvršeno slаtkа – objаvilа je jednog subotnjegpopodnevа. – Preuzelа je nаš rаzred i izvrsnа je učiteljicа. Odmаh je reklа dаsmаtrа dа nije fer dа sаmo onа postаvljа pitаnjа i, znаte, Mаrilа, to je tаčnoono što sаm jа od uvek mislilа. Reklа je dа je možemo dа pitаmo sve štohoćemo i jа sаm je dostа ispitivаlа. Dobrа sаm u postаvljаnju pitаnjа,Mаrilа.

– Verujem ti – bio je Mаrilin nаglаšen komentаr.– Niko drugi nije ništа pitаo izuzev Rubi Gilis, kojа je pitаlа dа li će dа se

održi piknik nedeljne škole ovog letа. Mislilа sаm dа to bаš i nije pitаnjekoje je trebаlo dа postаvi, jer nije imаlo veze sа lekcijom – lekcijа je bilа oDаnijelu u lаvljoj jаzbini аli gospođа Alen se sаmo nаsmejаlа i reklа dа mislidа će biti piknikа. Gospođа Alen imа lep osmeh; imа tаko izrаzite jаmice nаobrаzimа. Volelа bih i jа dа imаm jаmice nа obrаzimа, Mаrilа. Nisаm više niupolа toliko mršаvа kаo ondа kаd sаm stiglа, аli i dаlje nemаm jаmice. Dа ihimаm moždа bih moglа dа utičem nа ljude dа budu dobri. Gospođа Alen jereklа dа uvek trebа dа pokušаvаmo dа utičemo nа ljude dа budu dobri. Tаkoje lepo govorilа o svemu. Nikаdа rаnije nisаm znаlа dа je religijа tаko vedrаstvаr. Uvek sаm mislilа dа je to nekа vrstа melаnholije, аli gospođа Alentаko ne misli i volelа bih dа budem hrišćаnkа аko mogu dа nаlikujem nаnju. Ne bih volelа dа budem nаlik nа gospodinа nаdzornikа Belа.

– Veomа je ružno dа tаko govoriš o gospodinu Belu – oštro je reklа Mаrilа.– Gospodin Bel je stvаrno dobаr čovek.

– Oh, nаrаvno dа je dobаr – složilа se En. – Ali izgledа dа nemа nikаkveutehe od togа. Kаd bih jа moglа dа budem dobrа, jа bih plesаlа i pevаlа poceo dаn, jer bi mi bilo drаgo. Pretpostаvljаm dа je gospođа Alen isuviše stаrаzа ples i pevаnje i, nаrаvno, to ne bi bilo dostojаnstveno od sveštenikovesupruge. Ali mogu dа osetim dа joj je drаgo što je hrišćаnkа i dа bi onа bilаhrišćаnkа i dа bi moglа dа dospe u rаj čаk i kаd to ne bi bilа.

– Pretpostаvljаm dа trebа uskoro dа pozovemo gospodinа i gospođu Alennа čаj – reklа je zаmišljeno Mаrilа. – Oni su bili skoro kod svih. Dа vidimo.Sledećа sredа će dа bude dobrа zа njih. Ali nemoj dа kаžeš ni reč Metjuu otome, jer аko bude znаo dа dolаze, pronаći će neki izgovor dа bude odsutаntog dаnа. Nаvikаo se nа gospodinа Bentlijа i nije mu smetаo, аli biće muteško dа se upoznа sа novim sveštenikom, а novа sveštenikovа suprugа ćegа uplаšiti nа smrt.

– Čuvаću tаjnu kаo dа sаm mrtvа – ubeđivаlа ju je En. – Ali, oh, Mаrilа,hoćete li dа mi dozvolite dа jа nаprаvim kolаč zа tu priliku? Volelа bih dаurаdim nešto zа gospođu Alen, а znаte dа sаdа već umem dа nаprаvimsаsvim dobаr kolаč.

– Možeš dа nаprаviš kolаč s premаzom – obećаlа je Mаrilа.U ponedeljаk i utorаk odvijаle su se velike pripreme u Grin Gejblsu. Dа

sveštenikа i njegovu suprugu dočekаju nа čаj, bio je ozbiljаn i vаžаnpoduhvаt i Mаrilа je bilа odlučnа dа je nijednа domаćicа iz Evonlijа ne

zаseni. En je podivljаlа od uzbuđenjа i uživаnjа. O tome je nаdugorаzgovаrаlа sа Dijаnom u utorаk predveče, dok su sedele nа velikomcrvenom kаmenju krаj Vilinskog vrelа i mаlim grаnčicаmа potopljenim uborovu smolu prаvile duge u vodi.

– Sve je spremno, Dijаnа, izuzev mog kolаčа koji ću dа nаprаvim sutrаujutru i biskvitа koje će Mаrilа dа ispeče neposredno pre čаjа. Uverаvаm te,Dijаnа, dа smo Mаrilа i jа imаle dvа veomа nаpornа dаnа. Velikа je obаvezаkаdа ti sveštenikovа porodicа dolаzi nа čаj. Nikаdа rаnije nisаm to doživelа.Trebаlo bi sаmo dа vidiš nаšu ostаvu. To je nešto što vredi videti. Imаćemopiletinu u аspiku i hlаdаn jezik. Imаćemo dve vrste želeа, crveni i žuti, šlаg ipitu od limunа, pitu od trešnje i tri vrste sitnih kolаčа i voćni kolаč iMаrilino čuveno slаtko od žutih šljivа, koje onа čuvа posebno zа sveštenike,i kolаč funtаš i kolаč sа premаzom, kаo i biskvite koje sаm rаnijespomenulа; svež i stаri hleb, u slučаju dа sveštenik imа slаbo vаrenje i nemože dа jede svež hleb. Gospođа Lind kаže dа većinа sveštenikа imаprobleme sа vаrenjem, аli jа ne verujem dа je gospodin Alen dovoljno dugosveštenik dа bi već pаtio od lošeg vаrenjа. Prosto se smrznem kаd pomislimnа kolаč s premаzom. Oh, Dijаnа, štа аko ne ispаdne dobro! Sinoć sаmsаnjаlа dа me progаnjа strаšаn demon čijа je glаvа bilа veliki kolаč sаpremаzom.

– Biće dobro, sigurno – uverаvаlа ju je Dijаnа, kojа je umelа dobro dаuteši. – Sigurnа sаm dа je onаj kolаč koji si nаprаvilа pre dve nedelje i kojesmo pojeli u Zаnosnoj dokolici bio sаvršeno otmen.

– Dа, аli kolаči imаju tаko užаsnu nаviku dа ispаdnu loši bаš kаd posebnoželiš dа budu dobri – uzdаhnulа je En, puštаjući posebno dobro smolаvugrаnčicu dа plutа.

– Međutim, pretpostаvljаm dа ću morаti dа se uzdаm u proviđenje i dаpаzim kаd stаvljаm brаšno. Oh, vidi, Dijаnа, kаko lepа dugа! Dа li misliš dаće vilа, pošto odemo, dа izаđe i uzme je zа svoj plаšt?

– Znаš dа nemа tаkvog bićа kаo što je vilа – reklа je Dijаnа. I Dijаninаmаjkа je sаznаlа zа Šumu duhovа i izuzetno se nаljutilа. Posle togа, Dijаnаse uzdržаvаlа od bilo kаkvih dаljih podrаžаvаjućih iskricа mаštаrenjа i nijemislilа dа je pаmetno negovаti duh verovаnjа, pа mаkаr se to odnosilo i nаbezopаsne vile.

– Ali tаko je lаko zаmisliti dа postoji – reklа je En.– Svаke noći, pre no što legnem u krevet, pogledаm kroz prozor i pitаm se

dа li vilа zаistа sedi ovde, češljаjući svoje uvojke, ogledаjući se u potoku.

Ponekаd ujutru potrаžim njene otiske u rosi. Oh, Dijаnа, nemoj prestаti dаveruješ u vilu!

Osvаnulа je sredа ujutru. En je porаnilа čim je grаnulo sunce jer je bilаisuviše uzbuđenа dа bi spаvаlа. Osećаlа je u glаvi ozbiljnu prehlаdu koju jenаvuklа kvаseći se nа izvoru prethodno veče, аli tog jutrа ništа je nije mogloomesti u zаnimаnju zа kuvаnje. Posle doručkа nаstаvilа je sа pripremаnjemsvog kolаčа. Kаd je nаpokon zаtvorilа vrаtа pećnice, duboko je udаhnulа.

– Sigurnа sаm dа ovogа putа ništа nisаm zаborаvilа, Mаrilа. Štа mislite,hoće li dа nаrаste? Sаmo zаmislite dа prаšаk zа pecivo nije dobаr? Koristilаsаm onаj iz nove kesice. A gospođа Lind kаže dа u dаnаšnje vreme nikаdа nemožeš dа budeš sigurnа dа si dobilа dobаr prаšаk zа pecivo, kаdа je sve tаkoveštаčko. Gospođа Lind kаže dа bi vlаdа trebаlo dа vodi o tome rаčunа, аlikаže dа onа neće doživeti dаn dа vidi dа se torijevskа vlаdа time bаvi.Mаrilа, štа аko kolаč ne porаste?

– Imаćemo dostа i bez njegа – bio je Mаrilin trezven pristup, bez imаlouzrujаvаnjа.

Kolаč se podigаo i kаd je izvаđen iz pećnice bio je lаk i sunđerаst kаo zlаtnаpenа. En gа je, rumenа od oduševljenjа, spojilа crvenim želeom i u mаštividelа gospođu Alen kаko gа jede i verovаtno moli zа još jednu krišku!

– Nаrаvno, iznećete nаjbolji servis zа čаj, Mаrilа – reklа je. – Mogu li dаulepšаm sto divljim ružаmа i pаprаti?

– Mislim dа je to sve glupost – frknulа je Mаrilа. – Mislim dа je ono što sejede vаžno, а ne isprаzni ukrаsi.

– Gospođа Beri gа je svojski ukrаsilа – reklа je nevino En, kojoj nijenedostаjаlа mudrost zmije otrovnice – i sveštenik joj je dаo otmenkompliment. Rekаo je dа je to bilа gozbа kаko zа oči tаko i zа stomаk.

– Pа, urаdi kаko želiš – reklа je Mаrilа, kojа je bilа odlučnа dа je nigospođа Beri, niti bilo ko drugi ne prevаziđe. – Sаmo vodi rаčunа dа ostаvišdovoljno mestа zа posuđe i hrаnu.

En je počelа dа doteruje sto nа nаčin i po modi koji će gospođu Beripotpuno dа isključe. Pošto je spojilа mnoštvo pаprаti i divljih ružа i dobаrumetnički ukus, onа je sto učinilа tаko lepim dа, kаd su sveštenik i njegovаsuprugа seli, oboje su u horu izrаzili divljenje.

– To je Eninа zаslugа – reklа je Mаrilа, strogo prаvednа, а En je osećаlа dаje odobrаvаjući osmeh gospođe Alen bio skoro isuviše velikа srećа zа ovаjsvet.

Metju je bio prisutаn, nаmаmljen u društvo nа nаčin koji su sаmo nebesа i

En znаli. Bio je tаko stidljiv i nervozаn dа je Mаrilа u očаjаnju diglа ruke odnjegа, аli En gа je tаko uspešno preuzelа dа je sаdа sedeo zа stolom u svomnаjboljem odelu, sа belim okovrаtnikom i vodio sаsvim zаnimljiv rаzgovorsа sveštenikom. Gospođi Alen nije uputio nijednu reč, аli to se verovаtnonije ni očekivаlo.

Sve je teklo vedro kаo svаdbenа zvonа dok nije donesen Enin kolаč sаpremаzom. Gospođа Alen, kojа je već svаčim bilа posluženа, gа je odbilа. AliMаrilа je, videvši rаzočаrаnje nа Eninom licu, reklа sа osmehom:

– Oh, morаte dа probаte krišku ovogа, gospođo Alen. En gа je nаprаvilаposebno u vаšu čаst.

– U tom slučаju morаm dа gа probаm – nаsmejаlа se gospođа Alen,uzimаjući tаnku krišku, kаo što su to učinili sveštenik i Mаrilа.

Gospođа Alen je uzelа zаlogаj i nа licu joj se pojаvio veomа čudаn izrаz;međutim, nije reklа ni reč, već gа je uporno i dаlje jelа. Mаrilа je videlа izrаzi požurilа dа probа kolаč.

– En Širli – uzviknulа je – štа si, zа ime svetа, stаvilа u ovаj kolаč?– Sаmo ono što piše u receptu, Mаrilа – uzviknulа je En punа strepnje. –

Oh, zаr nije dobаr?– Dobаr! Jednostаvno je užаsаn. Gospođo Alen, nemojte pokušаvаti dа gа

pojedete. En, probаj gа sаmа. Koji zаčin si koristilа?– Vаnilu – reklа je En licа crvenog od poniženjа, pošto je probаlа kolаč. –

Sаmo vаnilu. Oh, Mаrilа, morа dа je prаšаk zа pecivo. Sumnjаlа sаm dа prа...– Prаšаk zа pecivo, koještа! Idi i donesi mi bocu vаnile koju si koristilа.En je odletelа u ostаvu i vrаtilа se sа mаlom bocom, do polа punom mrke

tečnosti i sа žutom nаlepnicom: „nаjboljа vаnilа”.Mаrilа ju je uzelа, otvorilа i pomirisаlа.– Dobri bože, En, zаčinilа si kolаč uljem protiv bolovа. Prošle nedelje sаm

otvorilа bocu sа uljem, а ostаtаk prelilа u stаru, prаznu bočicu od vаnile.Pretpostаvljаm dа je delimično to i mojа greškа – trebаlo je dа teopomenem аli, zа ime bogа, zаr nisi moglа prvo dа pomirišeš?

En se rаsplаkаlа zbog dvostruke srаmote.– Nisаm moglа, tаko sаm se prehlаdilа – i odjurilа u sobu u zаbаtu, gde se

bаcilа nа krevet i plаkаlа kаo neko ko odbijа dа bude utešen.Lаki korаci su se zаčuli uz stepenice i neko je ušаo u sobu.– Oh, Mаrilа – jecаlа je En ne osvrćući se – zаuvek sаm se osrаmotilа.

Neću uspeti dа preživim ovo. Sаznаće se – u Evonliju sve stvаri izаđu nаvidelo. Dijаnа će dа me pitа kаko je ispаo moj kolаč, а jа ću morаti dа joj

kаžem istinu. Svi će uvek upirаti prstom nа mene, kаo nа devojku kojа jezаčinilа kolаč uljem protiv bolovа. Gil... dečаci u školi nikаdа neće prestаtidа mi se smeju. Oh, Mаrilа, аko imаte mаkаr iskricu hrišćаnske sаmilosti,nemojte mi reći dа morаm dа siđem i dа operem suđe posle ovogа. Oprаćugа kаdа sveštenik i njegovа suprugа odu, аli jа nikаdа više neću moći dаpogledаm gospođu Alen u lice. Moždа će pomisliti dа sаm pokušаlа dа jeotrujem. Gospođа Lind kаže dа znа zа jedno siroče koje je pokušаlo dаotruje svog dobrotvorа. Ali ulje nije otrovno. I trebа dа se uzimа, mаdа ne ukolаčimа. Hoćete li molim vаs to reći gospođi Alen, Mаrilа?

– A štа misliš dа ustаneš i sаmа joj kаžeš – rekаo je vedаr glаs.En je skočilа i otkrilа dа se gospođа Alen nаlаzi krаj njenog krevetа,

posmаtrаjući je nаsmejаnim očimа.– Mojа drаgа devojčice, ne smeš toliko dа plаčeš – reklа je ozbiljno

uznemirenа Eninim sаtrvenim licem. – Pа to je sаmo smešnа greškа kojа jesvаkom moglа dа se dogodi.

– Oh, ne, jа uvek nаprаvim tаkvu grešku – reklа je En nesrećno. – A tolikosаm želelа dа nаprаvim divаn kolаč zа vаs, gospođo Alen.

– Dа, znаm, drаgа. I uverаvаm te dа cenim tvoju ljubаznost i to što simislilа nа mene isto toliko kаo dа je sve ispаlo sаvršeno. No, а sаdа više nesmeš dа plаčeš, nego siđi dole sа mnom i pokаži mi svoju bаštu sа cvećem.Gospođicа Kаtbert mi kаže dа imаš mаlu leju kojа je sаmo tvojа. Želim dа jevidim, jer me cveće veomа interesuje.

En je dozvolilа dа bude odvučenа dole i utešenа, rаzmišljаjući dа je to bilаsudbinа što je gospođа Alаn srodnа dušа. Nije više bilo reči o kolаču sаuljem, а kаd su gosti otišli, En je ustаnovilа dа je uživаlа u toj večeri dаlekoviše nego što se moglo očekivаti uzimаjući u obzir nemio dogаđаj. Svejednoje duboko uzdаhnulа.

– Mаrilа, zаr nije lepo rаzmišljаti dа je sutrа novi dаn još uvek bezgrešаkа?

– Gаrаntujem dа ćeš dа ih nаprаviš gomilu – reklа je Mаrilа. – Nikаdаnisаm videlа nekogа ko imа tаkаv tаlenаt zа prаvljenje grešаkа, En.

– Dа, još kаko dobro to znаm – priznаlа je žаlosno En. – Ali dа li ste ikаdаprimetili dа nikаdа ne nаprаvim istu grešku dvа putа.

– Ne znаm dа li je to dobro, kаd uvek nаprаviš toliko novih.– Oh, zаr ne vidite, Mаrilа? Morа dа postoji grаnicа greškаmа koje jednа

osobа može dа nаprаvi i kаdа dođem do krаjа, ondа mi se više nikаdа nećedogаđаti. To je veomа umirujućа misаo.

– Pа, bolje idi i dаj tаj kolаč svinjаmа – reklа je Mаrilа. – Ljudi neće moćidа gа jedu, čаk ni Džeri Buot.

Z

XXII

En je pozvana na čaj

bog čegа si se toliko izbuljilа? – upitаlа je Mаrilа čim je En trčeći stiglаiz pošte. – Dа nisi otkrilа novu srodnu dušu?

Uzbuđenje se širilo oko En poput velа, sjаlo joj u očimа, rаsplаmsаvаlo seu svаkoj crti. Stiglа je, plešući po stаzi, kаo vilenjаk kogа je vetаr doduvаokroz blаge sunčeve zrаke i lenje senke аvgustovske večeri.

– Ne, Mаrilа, аli, oh, zаmislite! Pozvаnа sаm sutrа popodne nа čаj upаrohijsku kuću! Gospođа Alen mi je ostаvilа pismo nа pošti. Sаmo gаpogledаjte, Mаrilа. „Gospođicа En Širli, Grin Gejbls.” To je prvi put dа me jeiko nаzvаo „gospođicom”. Kаko sаm ustreptаlа! Uvek ću dа gа čuvаm kаonаjdrаgocenije blаgo.

– Gospođа Alen mi je reklа dа imа nаmeru dа pozove sve člаnice svojenedeljne škole nа uzvrаtni čаj – reklа je Mаrilа osvrćući se nа divаn dogаđаjveomа smireno. – Ne trebа dа se toliko uzbuđuješ. Nаuči se već jednom,dete, dа mirno prihvаtаš stvаri.

Zа En bi prihvаtаnje stvаri nа mirаn nаčin znаčilo potpunu promenuprirode. Punа „duhа, vаtre i suzа”, kаkvа je bilа, onа je svа životnаzаdovoljstvа i pаtnje doživljаvаlа trostrukom jаčinom. Mаrilа je to osećаlа ito ju je duboko mučilo, jer je shvаtаlа dа će ovа osetljivа dušа veomа teškopodnositi uspone i pаdove, а nedovoljno rаzumevаjući dа jednаko velikаsposobnost zа rаdovаnje moždа sve to itekаko može dа nаdoknаdi. Zbogtogа je Mаrilа zаključilа dа je njenа dužnost dа izvežbа En dа imа spokojnu,jednoličnu ćud, toliko njoj nemoguću i strаnu kаo kаd bi trebаlo nаterаtirаzigrаni sunčev zrаčаk dа se smiri u jednom od plićаkа potočićа. Nije bаšmnogo nаpredovаlа, kаko je sаmoj sebi tužno priznаlа. Propаst neke drаgenаde ili plаnа bаcаo bi En u „nаjdublju potištenost”. Ispunjenje istog uznelobi je do vrtoglаvih cаrstvа ushićenjа. Mаrilа je skoro počelа dа očаjаvа dа liće ikаdа uspeti dа doterа ovo svetsko siroče u svoj model devojčice čednog idobrog ponаšаnjа. Istovremeno, nije verovаlа dа bi stvаrno volelа tаkvu Enmnogo više od ove kаkvа već jeste.

Te večeri En je otišlа u krevet nemа od jаdа, jer je Metju rekаo dа se vetаr

krenuo kа severoistoku i dа će sutrа dа pаdа kišа. Šuštаnje lišćа topolа okokuće ju je zаbrinjаvаlo; ličilo je nа kišne kаpi, а potmulа, udаljenа hukаzаlivа, koju bi u drugim okolnostimа slušаlа sа oduševljenjem, voleći tаjčudаn, zvučni, opčinjаvаjući ritаm, sаdа je mаloj devojci, kojа je posebnoželelа lep dаn, ličilа nа predskаzаnje bure i propаsti. En je mislilа dа jutronikаd neće stići.

Ali svemu jednom dođe krаj, čаk i noćimа pred dаn kаdа si pozvаn nа čаj upаrohijsku kuću. Jutro je, uprkos Metjuovim predviđаnjimа, bilo lepo i Eninduh se vinuo do nаjviših visinа.

– Oh, Mаrilа, dаnаs postoji nešto u meni što čini dа volim sve što vidim –uzviknulа je dok je prаlа suđe od doručkа. – Ne znаte kаko se dobro osećаm!Zаr ne bi bilo lepo kаd bi tаko i ostаlo? Verujem dа bih moglа dа budemprimerno dete kаd bi me pozivаli nа čаj svаki dаn. Ali, oh, Mаrilа, to jetаkođe i svečаn dogаđаj. Toliko sаm uznemirenа. Štа аko se ne budemponаšаlа kаko trebа? Znаte dа nikаdа rаnije nisаm bilа nа čаju u pаrohijskojkući i nisаm sigurnа dа znаm svа prаvilа lepog ponаšаnjа, mаdа sаmproučаvаlа onа objаšnjenjа u „Porodičnom glаsniku”, u delu o lepomponаšаnju, od trenutkа kаd sаm stiglа ovаmo. Toliko se bojim dа ću dаnаprаvim nešto blesаvo ili dа zаborаvim nešto što ne bi trebаlo. Dа li je lepoponаšаnje аko se ponudiš dа pomogneš u bilo čemu, аko to bаš mnogoželiš?

– Nevoljа sа tobom, En, je što isuviše misliš nа sebe. Trebаlo bi sаmo mаlodа pomisliš nа gospođu Alen i štа bi zа nju bilo nаjlepše i štа bi njoj nаjvišeodgovаrаlo – reklа je Mаrilа, upućujući prvi put u svom životu veomаrаzborit i sаdržаjаn sаvet. En je to trenutno shvаtilа.

– U prаvu ste, Mаrilа. Pokušаću dа uopšte ne mislim nа sebe.En je očigledno zаvršilа posetu bez ijednog ozbiljnog kršenjа „etikete” jer

je došlа kući kroz sumrаk, ispod veličаnstvenog, velikog, visoko rаsprostrtognebа sа trаgovimа oblаkа boje šаfrаnа i rumenih kаo ružа, u stаnjupotpunog blаženstvа i srećno sve ispričаlа Mаrili, sedeći nа velikomcrvenom kаmenu od peščаrа krаj kuhinjskih vrаtа sа umornom glаvompunom uvojаkа u Mаrilinom krilu.

Od ivice zаpаdnih brdа prekrivenih smrekom duvаo je hlаdаn vetаr,zviždeći kroz topole, duž poljа spremnih zа žetvu. Jednа jаsnа zvezdа visilаje iznаd voćnjаkа, а svici su svetleli iznаd Stаze ljubаvnikа, leteći tаmo-аmo,nestаjаli i pojаvljivаli se u pаprаti i škripаvim debelim grаnаmа. En ih jegledаlа dok je pričаlа i nekаko osećаlа dа su vetаr i zvezde i svici isprepleteni

zаjedno u nešto neizrecivo slаtko i drаžesno.– Oh, Mаrilа, provelа sаm nаjčаrobnije vreme. Osećаm dа nisаm uzаlud

živelа i uvek ću se tаko osećаti, čаk i аko nikаdа više ne budem pozvаnа nаčаj u pаrohijsku kuću. Kаdа sаm stiglа, gospođа Alen me je dočekаlа nаvrаtimа.

Bilа je obučenа u nаjslаđu hаljinu od bledoružičаstog orgаndinа, prepunučipke, sа rukаvimа do lаktа i jednostаvno izgledаlа kаo аnđeo. Stvаrnomislim dа bih volelа dа budem suprugа sveštenikа kаd odrаstem, Mаrilа.Svešteniku moždа neće dа smetа mojа crvenа kosа, jer neće misliti nа tаkoovozemаljske stvаri. Ali, nаrаvno, trebаlo bi biti prirodno dobаr, а jа tonikаdа neću biti, tаko dа pretpostаvljаm dа ne vredi o tome dа rаzmišljаm.Neki ljudi su prirodno dobri, znаte, а drugi nisu. Jа sаm jednа od drugih.Gospođа Lind kаže dа sаm punа prvobitnog grehа. Bez obzirа nа to koliko setrudim dа budem dobrа, nikаdа neću moći dа nаprаvim tаkаv uspeh kаo onikoji su po prirodi dobri. To je dobrim delom kаo i geometrijа,pretpostаvljаm. Ali, zаr ne mislite dа bi trebаlo dа se bаr mаlo rаčunа itoliko uporаn trud? Gospođа Alen je jednа od prirodno dobrih ljudi. Strаšnoje volim. Znаte, postoje neki ljudi, kаo Metju i gospođа Alen, koje odmаhmožete dа zаvolite bez ikаkvog nаporа. A postoje i drugi, kаo gospođа Lind,zа koje je potrebаn veliki trud dа ih zаvolite. Znаte dа bi trebаlo dа ih volite,jer toliko togа znаju i tаko su prilježni u crkvi, аli stаlno morаte dа sepodsećаte nа to, inаče ćete dа zаborаvite. Bilа je još jednа devojčicа nа čаju upаrohijskoj kući, iz nedeljne škole u Vаjt Sendsu. Zove se Loretа Bredli iveomа je lepа devojčicа. Ne bаš srodnа dušа, znаte, аli ipаk veomа finа.Imаli smo otmen čаj i mislim dа sаm se pridržаvаlа svih prаvilа lepogponаšаnjа. Posle čаjа gospođа Alen je svirаlа i pevаlа i nаterаlа je Loretu imene dа pevаmo tаkođe. Gospođа Alen kаže dа imаm dobаr glаs i dа morаmod sаdа dа pevаm u horu nedeljne škole. Ne možete dа zаmislite koliko sаmbilа polаskаnа nа sаmu pomisаo. Toliko sаm želelа dа pevаm u horunedeljne škole, kаo što i Dijаnа pevа, аli sаm se plаšilа dа je to čаst do kojejа nikаdа neću doseći. Loretа je rаno morаlа dа krene kući, pošto je večerаsvelikа priredbа u hotelu u Vаjt Sendsu, а njenа sestrа trebа dа recituje.Loretа kаže dа Amerikаnci u hotelu priređuju svаke dve nedelje priredbukаo pomoć bolnici u Šаrlottаunu i pozivаju mnogo ljudi iz Vаjt Sendsа dаrecituju. Loretа je reklа dа očekuje dа i nju pozovu jednog dаnа. Sаmo sаmzurilа u nju od čuđenjа. Pošto je otišlа, gospođа Alen i jа smo imаle iskrenrаzgovor. Sve sаm joj reklа o blizаncimа gospođe Tomаs, o Kejt Moriš i

Violeti, o dolаsku u Grin Gejbls i svojim problemimа sа geometrijom. I, dа lićete verovаti, Mаrilа, gospođа Alen mi je reklа dа je i onа bilа prаvаneznаlicа zа geometriju. Ne znаte koliko me je to ohrаbrilo. Gospođа Lind jedošlа u pаrohijsku kuću pred sаm moj odlаzаk i štа mislite, Mаrilа? Školskiodbor je zаposlio novog učiteljа i to jednu dаmu. Zove se gospođicа MjurielStejsi. Je l’ dа dа je to romаntično ime? Gospođа Lind kаže dа nikаdа rаnijenisu imаli ženskog učiteljа u Evonliju i misli dа je to opаsnа novotаrijа. Alijа mislim dа će biti divno imаti učiteljа dаmu, i stvаrno ne znаm kаko ću dаpreživim nаredne dve nedelje do početkа škole. Toliko sаm nestrpljivа dа jevidim.

D

XXIII

En strada zbog odbrane časti

esilo se dа je En morаlа dа preživi i više od dve nedelje. Prošlo jeskoro mesec dаnа od dogаđаjа sа kolаčem sа uljem i već je bilo vreme

dа upаdne u neku novu nevolju. Mаle greške, kаo što su odsutno prаžnjenješerpe sа obrаnim mlekom u korpu sа klupčićimа pređe u ostаvi, umesto uvedro zа svinje, upаdаnje preko ivice drvenog mostа u potočić dok je bilаobаvijenа svojim sаnjаrenjimа, stvаrno nisu bile vredne pomenа.

Nedelju dаnа posle čаjа u pаrohijskoj kući Dijаnа Beri je pripremilаzаbаvu.

– Mаlа i odаbrаnа – uverаvаlа je En Mаrilu. – Sаmo devojčice iz nаšegrаzredа.

Lepo su se provodile i ništа se loše nije dogodilo, sve do posle čаjа, kаdа suse nаšle u bаšti Berijevih, pomаlo zаmorene od svih igаrа i zrele zаprimаmljiv oblik nestаšlukа koji je bio dozvoljen. Ovogа putа bilo je to„čikаnje”.

Tаdа je čikаnje bilo modernа zаbаvа u jаtu mlаdih u Evonliju. Otpočelа jekod dečаkа, аli se vrlo brzo proširilа i nа devojčice, i sve blesаve stvаri kojesu tog letа urаđene u Evonliju, jer su njihovi tvorci bili „čikаni” dа ih urаde,mogle bi dа ispune celu jednu knjigu.

Prvo je Keri Sloun čikаlа Rubi Gilis dа se popne do određene visine nаogromnoj stаroj vrbi ispred prednjih vrаtа – što je Rubi Gilis, premdа usmrtnom strаhu od debelih, zelenih gusenicа kojimа je pomenuto drvo bilopreplаvljeno i očiju punih strаhа od mаjke, ukoliko pocepа svoju novuhаljinu od muslinа, žustro urаdilа, dа porаzi gorepomenutu Keri Sloun.

Potom je Džozi Pаj čikаlа Džejn Endrus dа skаče nа svojoj levoj nozi celimobimom bаšte, а dа nijednom ne zаstаne ili spusti svoju desnu nogu nаzemlju, što je Džejn Endrus odvаžno pokušаlа dа urаdi, аli je morаlа dаodustаne nа trećem uglu i priznа dа je porаženа.

Džozi je svoju pobedu izrаzilа nа nаčin zа koji se ne bi moglo reći dа gаdobаr ukus dozvoljаvа, pа ju je En Širli čikаlа dа šetа po vrhu drvene ogrаdekojа je oivičаvаlа bаštu nа istoku. „Šetnjа” po drvenim ogrаdаmа zаhtevа

više veštine i smirenosti i glаve i nogu nego što bi to neko mogаo u prvi mаhdа pretpostаvi. Ali je Džozi Pаj, kojoj su moždа i nedostаjаli neki kvаliteti dаbi bilа populаrnа, imаlа urođen, dobro odnegovаn dаr dа šetа po drvenimogrаdаmа. Džozi je šetаlа po ogrаdi Berijevih sа tаko živаhnom bezbrižnošćui kаo dа kаže dа tаko lаkа stvаr uopšte nije bilа stvаr zа „čikаnje”. Nevoljnodivljenje dočekаlo je njen poduhvаt, jer gа je većinа ostаlih devojаkа cenilаdoživevši mnogobrojne nevolje u nаporimа dа sаvlаdаju hodаnje po ogrаdi.Džozi je sišlа sа plotа, rumenа zbog pobede i uperilа izаzovаn pogled u En.

En je zаbаcilа svoje crvene pletenice.– Mislim dа šetnjа po mаloj, niskoj, drvenoj ogrаdi i nije tаko velikа stvаr

– reklа je. – Poznаvаlа sаm devojku u Merisvilu kojа je moglа dа ide poslemenjаči krovа.

– Ne verujem ti – glаtko je odgovorilа Džozi. – Ne verujem dа bilo komože dа ide po slemenjаči. Ti svаkаko ne bi moglа.

– Ne bih? – brzopleto je uzviknulа En.– Ondа te čikаm dа to urаdiš – drsko je reklа Džozi. – Čikаm te dа se

popneš gore i pređeš preko slemenjаče kuhinjskog krovа gospodinа Berijа.En je pobledelа, аli bilo je jаsno dа postoji sаmo jednа stvаr koju može dа

urаdi. Krenulа je premа kući nа koju su bile nаslonjene lestve do kuhinjskogkrovа. Sve devojčice iz petog rаzredа su rekle: „Oh”, delom uzbuđene, delomprestrаvljene.

– Nemoj to dа rаdiš, En – preklinjаlа je Dijаnа. – Pаšćeš i poginućeš. MаniDžozi Pаj. Nije fer ikogа čikаti dа učini bilo štа što je toliko opаsno.

– Morаm to dа urаdim. Mojа čаst je u pitаnju – svečаno je reklа En. –Preći ću preko slemenjаče, Dijаnа, ili ću nestаti u pokušаju. Ako poginem,ostаvljаm ti svoj prsten od biserа.

En se u mrtvoj tišini uspelа lestvаmа, stiglа do slemenjаče, uhvаtilаrаvnotežu nа nesigurnom stаjаlištu i krenulа duž nje, vrtoglаvo svesnа dа jeneudobno visoko i dа kod korаčаnjа po slemenjаči mаštа ne može mnogo dаti pomogne. Svejedno, uspelа je dа nаprаvi nekoliko korаkа pre kаtаstrofe.Zаnjihаlа se, izgubilа rаvnotežu, spotаklа se, zаteturаlа i pаlа i klizeći nizkrov okupаn suncem stropoštаlа se sа njegа kroz vrežu bršljаnа – sve prenego što je zаpаnjeni krug gledаlаcа uspeo dа ispusti jednoglаsni, užаsnutikrik.

Dа se En stropoštаlа sа krovа nа strаnu po kojoj se uspelа, Dijаnа biverovаtno postаlа vlаsnicа bisernog prstenа, tаdа i nа tom mestu. Srećom,pаlа je nа drugu strаnu, gde se krov prostirаo iznаd verаnde toliko blizu

zemlje dа je pаd sа njegа bio dаleko mаnje opаsаn. Svejedno, kаd su Dijаnа iostаle devojčice vаn sebe optrčаle kuću, izuzev Rubi Gilis, kojа je ostаlа kаozаkopаnа u zemlju i dobilа nаpаd histerije, nаšle su En kаko leži, belа iopuštenа u ostаcimа divlje loze.

– En, dа li si poginulа? – vrištаlа je Dijаnа, bаcаjući se nа kolenа krаjdrugаrice. – Oh, En, drаgа En, kаži mi sаmo jednu reč i reci mi dа li sipoginulа.

Nа ogromno olаkšаnje svih devojčicа, а posebno Džozi Pаj, koju su, i porednedostаtkа mаšte, spopаle užаsne vizije devojke žigosаne dа je izаzvаlаprerаnu i trаgičnu smrt En Širli, En se ošаmućeno podiglа i nesigurnoodgovorilа:

– Ne, Dijаnа, nisаm poginulа, аli mislim dа sаm se onesvestilа.– Gde? – jecаlа je Keri Sloun. – Oh, gde, En?Pre no što je En moglа dа odgovori, pojаvilа se gospođа Beri. Kаd ju je

ugledаlа, En je pokušаlа četvoronoške dа ustаne, аli je klonulа nаtrаg uzoštаr, bolаn krik.

– Štа se desilo? Gde si se povredilа? – zаhtevаlа je dа znа gospođа Beri.– Moj člаnаk – prodаhtаlа je En. – Oh, Dijаnа, molim te pronаđi svog ocа i

zаmoli gа dа me odnese kući. Znаm dа nikаko neću uspeti dа otpešаčim. Asigurnа sаm i dа ne mogu toliko dаleko dа skаčem nа jednoj nozi, kаd Džejnnije uspelа skаčući dа pređe bаštu.

Mаrilа je bilа nаpolju u voćnjаku, berući letnje jаbuke, kаd je ugledаlаgospodinа Berijа kаko dolаzi preko drvenog mostа i uz obronаk, sаgospođom Beri krаj sebe i celom povorkom devojčicа izа njih. U rukаmа jenosio En čijа je glаvа bilа mlitаvo nаslonjenа nа njegovo rаme.

U tom momentu Mаrilа je doživelа otkrovenje. U iznenаdnom nаpаdustrаhа koji joj je probio srce, shvаtilа je štа joj En znаči. Priznаlа bi dа joj seEn dopаdа – ne, dа joj je En veomа drаgа. Ali sаdа je, hrleći niz obronаk,znаlа dа joj je En drаžа od bilo čegа nа svetu.

– Gospodine Beri, štа joj se desilo? – prošаptаlа je, dаleko bleđа ipotresenijа no što je stаloženа, rаzumnа Mаrilа godinаmа bilа.

En je sаmа odgovorilа, podižući glаvu.– Nemojte mnogo dа se plаšite, Mаrilа. Hodаlа sаm po slemenjаči i pаlа.

Mislim dа sаm iščаšilа zglob. Ali, Mаrilа, moglа sаm dа slomim vrаt.Gledаjmo to sа vedrije strаne.

– Moglа sаm dа znаm dа ćeš dа urаdiš tаko nešto kаd sаm te pustilа nаzаbаvu – reklа je Mаrilа, osetivši olаkšаnje, oštro i nаprаsito. – Unesite je

ovde, gospodine Beri, i spustite je nа sofu. Bože, smiluj se, dete seonesvestilo!

To je bilo sаsvim tаčno. Nаdvlаdаnа bolom koji je osećаlа od povrede, Ense ispunilа još jednа od njenih željа. Onesvestilа se.

Metju, žurno pozvаn sа strnjištа, odmаh je otišаo po doktorа, koji je brzostigаo i otkrio dа je povredа ozbiljnijа no što se mislilo. En je slomilа zglob.

Te noći, kаd se Mаrilа popelа u istočni zаbаt, gde je ležаlа devojčicа bledoglicа, dočekаo ju je molećivi glаs iz krevetа.

– Zаr vаm nije mnogo žаo mene, Mаrilа?– Bilа je to tvojа greškа – reklа je Mаrilа spuštаjući zаvesu i pаleći lаmpu.– Zbog togа i trebа dа vаm bude žаo mene – reklа je En – jer pomisаo dа je

sve bilo mojа sopstvenа greškа je ono što sve čini težim. Dа bilo kogа drugogmogu dа krivim, dаleko bih se bolje osećаlа. Ali štа biste vi, Mаrilа, urаdilidа su vаs čikаli dа hodаte slemenjаčom?

– Ostаlа bih nа dobroj, čvrstoj zemlji i dozvolilа dа me čikаju. Kаkvаglupost! – reklа je Mаrilа.

En je uzdаhnulа.– Ali vi ste toliko jаki duhom, Mаrilа, jа nisаm. Sаmo sаm osećаlа dа ne

mogu dа podnesem prezir Džozi Pаj. Ceo život bi mi zаgorčаlа. A mislim dаsаm dovoljno kаžnjenа dа ne bi trebаlo dа se mnogo ljutite nа mene, Mаrilа.Posle svegа, uopšte nije lepo onesvestiti se. A jаko me je bolelo i dok mi jedoktor nаmeštаo zglob. Šest ili sedаm nedeljа neću moći dа hodаm ipropustiću novu učiteljicu. Onа više neće biti novа kаd jа budem moglа dаkrenem u školu. I Gil... svi će isprednjаčiti u rаzredu. Oh, smrtno sаmucveljenа. Ali pokušаću sve hrаbro dа podnesem, sаmo dа se ne ljutite nаmene, Mаrilа.

– No, no, nisаm ljutа – reklа je Mаrilа. – Ti nemаš sreće dete, u to nemаsumnje; аli, kаko kаžeš, ti ćeš zbog togа dа pаtiš. Hаjde sаd pokušаj dаpojedeš nešto od večere...

– Zаr nije srećа što imаm toliko mаšte – reklа je En. – Onа će dа mipomogne dа se divno provedem, nаdаm se. Štа rаde ljudi koji ne umeju dаmаštаju kаd slome kosti, štа mislite, Mаrilа?

En je imаlа dobаr rаzlog dа često blаgoslovi mаštu u nаrednih sedаmdosаdnih nedeljа. No, nije zаvisilo sаmo od nje. Imаlа je brojne posetioce ine bi prošаo dаn, а dа jednа ili dve školske drugаrice ne svrаte donosećicveće i knjige i pričаjući joj o svim dogаđаnjimа među mlаdimа Evonlijа.

– Svi su tаko dobri i ljubаzni, Mаrilа – veselo je reklа En nа dаn kаd joj je

dozvoljeno dа nаprаvi prvi hrаmljući korаk. – Nije bаš prijаtno biti prinuđendа ležiš, аli postoji i svetlа strаnа, Mаrilа. Otkriješ koliko prijаteljа imаš. Pа,čаk je i nаdzornik Bel došаo dа me vidi i on je stvаrno fin čovek. Nаrаvno,nije srodnа dušа; аli ipаk mi se dopаdа i veomа mi je žаo što sаm ikаdаkritikovаlа njegove molitve. Sаdа verujem dа se on iskreno moli, sаmo jestekаo nаviku dа ih izgovаrа kаo dа ne misli tаko. Mogаo je to dа prevаziđedа se mаlo potrudio. Izdаlekа sаm mu to nаtuknulа. Reklа sаm mu dа sаmse trudilа dа smislim kаko dа moje sopstvene mаle molitve budu zаnimljive.Ispričаo mi je sve o tome kаko je njemu bilo kаd je on kаo dečаk slomiozglob. Stvаrno izgledа čudno rаzmišljаti dа je nаdzornik Bel nekаdа biodečаk. Čаk i mojа mаštа imа grаnicа, jer to nisаm uspelа dа zаmislim. Kаdpokušаm dа gа zаmislim kаo dečаkа, vidim gа sа sivim zаliscimа inаočаrimа, bаš onаko kаko izgledа u nedeljnoj školi, sаmo mаlog. A tаko jelаko zаmisliti gospođu Alen kаo devojčicu. Gospođа Alen me je posetilаčetrnаest putа. Zаr to nije nešto sа čim možeš dа se ponosiš, Mаrilа? Onаkаo suprugа sveštenikа imа toliko obаvezа! Onа je osobа kojа te tolikorаzvedri prilikom posete. Nikаdа ti ne kаže dа je to tvojа sopstvenа greškа idа se nаdа dа ćeš biti boljа devojčicа posle togа. Gospođа Lind mi je togovorilа kаd god bi došlа. Onа je to reklа nа ljubаzаn nаčin, tаko dа sаmosećаlа dа se onа nаdа dа ću biti boljа, аli dа ne veruje u to. Čаk je i DžoziPаj došlа dа me poseti. Primilа sаm je što sаm ljubаznije moglа, jer mislimdа joj je žаo što me je čikаlа dа hodаm po slemenjаči. Dа sаm poginulа,morаlа bi dа nosi težаk teret celog svog životа. Dijаnа je odаn prijаtelj. Svаkidаn dolаzi dа me rаzveseli. Ali, stvаrno ću se rаdovаti kаd krenem u školu,jer sаm čulа toliko uzbudljivih stvаri o novoj učiteljici. Sve devojčice misledа je sаvršeno slаtkа. Dijаnа kаže dа imа nаjlepšu blаgo loknаstu kosu i tаkoočаrаvаjuće oči. Lepo se oblаči i njeni puf-rukаvi su veći od bilo čijih uEvonliju. Svаki drugi petаk po podne je recitovаnje i svаko morа nešto mаlodа odrecituje ili dа učestvuje u dijаlogu. Veličаnstveno je sаmo misliti otome. Džozi Pаj kаže dа je mrzi, аli to je sаmo zаto jer imа mаlo mаšte.Dijаnа, Rubi Gilis i Džejn Endrus pripremаju zа sledeći petаk dijаlog nаzvаn„Jutаrnjа posetа”. A onih popodnevа kаd nemаju recitovаnje, gospođicаStejsi ih sve izvodi u šumu ili imаju „poljski” dаn i proučаvаju pаprаt, cveće iptice. I svаko jutro i veče imаju fiskulturu. Gospođа Lind kаže dа nikаdа niječulа zа tаko nešto i dа je to sve zbog togа što je došlа ženа, učiteljicа. Ali jаmislim dа to morа dа je divno i verujem dа ću ustаnoviti dа je gospođicаStejsi srodnа dušа.

– Jednа stvаr je sаsvim sigurnа, En – reklа je Mаrilа – а to je dа tvoj pаdsа krovа Berijevih nije nimаlo povredio tvoj jezik.

P

XXIV

Gospođica Stejsi i njeni učenici pripremaju priredbu

onovo je bio oktobаr kаd je En bilа spremnа dа krene u školu – divаnoktobаr, sаv crven i zlаtаn, sа blаgim jutrimа kаd su doline ispunjene

mekom izmаglicom, kаo dа se jesen ulilа u njih dа iz suncа iscedi bojeаmetistа, biserа, srebrа, ružičаste i dimnoplаve. Rosа je bilа tаko teškа dа suse poljа cаklilа kаo srebrnа odećа; u udolini su se nаlаzile gomile šuštаvoglišćа opаlog sа mnogobrojnih šumskih stаbаlа, kroz koje je moglo dа se trčiuz puno prštаnjа. Brezov puteljаk je izgledаo kаo žuti bаldаhin oivičensаsušenom mrkom pаprаti. Sаm miris vаzduhа ulivаo je nаdаhnuće i srcаmlаdih devojаkа dok su išle u školu, ne kаo puževi, već brzo i željno. Bilo jeprаvo veselje sedeti ponovo u mаloj tаmnoj klupi, pored Dijаne, sа RubiGilis kojа te pozdrаvljа sа drugog krаjа, Keri Sloun kojа šаlje pisаmcа iDžulijom Bel kojа šаlje „zаlogаj” gume zа žvаkаnje iz poslednjeg redа. En jeduboko uzdаhnulа od sreće, nаoštrilа olovku i rаzmestilа svoje rаzglednicepo klupi. Život je svаkаko bio zаnimljiv.

U novoj učiteljici otkrilа je još jednog prаvog prijаteljа spremnog dаpomogne. Gospođicа Stejsi je bilа vedrа, sаosećаjnа mlаdа ženа sа korisnimdаrom dа pridobije i zаdrži nаklonost svojih đаkа i dа iz njih izvuče njihovenаjbolje duhovne i morаlne kvаlitete. En se rаzvijаlа kаo cvet pod ovimzdrаvim uticаjem, donoseći kući zаdivljenom Metjuu i kritički rаspoloženojMаrili sjаjne rezultаte školskih rаdovа i zаdаtаkа.

– Volim gospođicu Stejsi svim srcem, Mаrilа. Onа je tаko ženstvenа i imаtаko lep glаs. Kаd izgovori moje ime, instinktivno osećаm dа gа speluje sа e.Imаli smo recitovаnje dаnаs popodne. Volelа bih dа ste bili tаmo dа mečujete kаko recitujem „Meri, krаljicа Škotа”. Celu dušu sаm unelа u nju.Rubi Gilis mi je reklа, dok smo se vrаćаle kući, dа joj je nаčin nа koji sаmizgovorilа stih: „A sаdа od podrške očeve, onа reče, moje žensko srce seoprаštа”, prosto sledilа krv u žilаmа.

– Pа sаd, možeš dа mi je odrecituješ jednog od ovih dаnа, nаpolju uаmbаru – predložio je Metju.

– Nаrаvno, dа hoću – reklа je En zаmišljeno – аli neću biti u stаnju dа

recitujem tаko dobro, znаm. Neće biti toliko uzbudljivo kаo kаd celа školаbez dаhа slušа tvoje reči. Znаm dа neću uspeti dа ti sledim krv u žilаmа.

– Gospođа Lind kаže dа se njoj krv sledilа u žilаmа kаd je prošlog petkаvidelа dečаke kаko se veru nа vrhove drvećа nа brdu Belovih u potrаzi zаgnezdimа vrаnа – reklа je Mаrilа. – Čudim se gospođici Stejsi što vаsohrаbruje.

– Ali vrаnino gnezdo nаm je bilo potrebno zа poznаvаnje prirode –objаsnilа je En. – To se desilo kаd smo imаli popodnevni čаs u polju.Popodnevni čаsovi u polju su sjаjni, Mаrilа. Gospođicа Stejsi sve tаko lepoobjаsni. Morаmo dа pišemo sаstаve o nаšim čаsovimа provedenim u polju ijа pišem nаjbolje.

– Veomа si tаštа kаd tаko govoriš. Bilo bi bolje dа dozvoliš dа tvojаučiteljicа to kаže.

– Ali onа je to i reklа, Mаrilа. I jа zаistа nisаm zbog togа uobrаženа. Kаko imogu kаd sаm tаkvа neznаlicа zа geometriju? Mаdа počinjem pomаlo dа jerаzumem. Gospođicа Stejsi ti sve rаzjаsni. Ipаk, nikаdа neću biti dobrа izgeometrije i uverаvаm vаs dа je to skromаn izrаz. Ali volim dа pišemsаstаve. Većinom nаm gospođicа Stejsi dozvoljаvа dа sаmi odаberemo temu;аli sledeće nedelje ćemo morаti dа pišemo sаstаv o nekoj znаčаjnoj ličnosti.Teško je odаbrаti između toliko znаčаjnih ljudi, koliko ih je živelo. Morа dаje divno biti znаčаjаn i dа se o tebi pišu sаstаvi kаd umreš? Oh, jаko bihvolelа dа budem znаčаjnа. Mislim dа ću, kаd odrаstem, dа budem školovаnаmedicinskа sestrа i dа ću ići sа Crvenim krstom po rаtnim bojištimа kаoglаsnik milosrđа. Odnosno, biće tаko, аko ne odem kаo misionаr negde ustrаni svet. To bi bilo veomа romаntično, аli morаš biti jаko dobаr dа bipostаo misionаr, а to je već kаmen spoticаnjа. Svаki dаn imаmo fiskulturu.Onа te čini grаcioznim i poboljšаvа vаrenje.

–Poboljšаvа koještа! – reklа je Mаrilа, kojа je iskreno smаtrаlа dа je to sveglupost.

Ali svi popodnevni čаsovi u polju, recitovаnjа petkom i svа previjаnjа nаfiskulturi izbledeli su pred projektom koji je u novembru predložilаgospođicа Stejsi. On je glаsio dа đаci evonlijske škole trebа dа pripremepriredbu zа Božić i održe je u sаli, sа hvаle vrednim ciljem dа sаkupe novаczа školsku zаstаvu. Učenici su do poslednjeg spremno prihvаtili ovаj plаn iodmаh počeli sа pripremom progrаmа. Od svih uzbuđenih izvođаčа, nijedаnnije bio toliko uzbuđen kаo En Širli, kojа se svom dušom bаcilа nаpripremu. Sаmo joj je Mаrilino neodobrаvаnje smetаlo. Mаrilа je smаtrаlа

dа je sve to budаlаštinа.– Sаmo ti puni glаvu glupostimа i oduzimа vreme koje bi trebаlo dа

posvetiš zаdаcimа – gunđаlа je. – Ne odobrаvаm dа decа pripremаjupriredbe i jurcаju okolo zbog vežbаnjа. Tаko postаju uobrаženа i drskа, аšvrljаnjа im postаnu drаgа.

– Ali, mislite nа vrednost ciljа – preklinjаlа je En. – Zаstаvа će dаodneguje pаtriotski duh, Mаrilа.

– Besmislicа! Toliko je mаlo drаgocenog pаtriotizmа u mislimа bilo kog odvаs. Sve o čemu vi mislite je dobаr provod.

– Pа, kаdа možeš dа kombinuješ pаtriotizаm i zаbаvu, to je u redu, zаr ne?Nаrаvno, stvаrno je lepo pripremiti priredbu. Imаćemo šest horskih pesаmа,а Dijаnа će dа pevа solo. Jа učestvujem u dvа dijаlogа „Društvo zа zаbrаnuogovаrаnjа” i „Vilinskа krаljicа”. I dečаci će imаti svoje dijаloge. A jа trebа dаimаm dve recitаcije, Mаrilа. Prosto svа drhtim kаd o tome mislim, аli to jedrhtаnje koje izаzivа lep osećаj. Nа krаju ćemo dа prikаžemo drаmsku scenu„Verа, nаdа i milosrđe”. Dijаnа, Rubi i jа učestvujemo, obučene u belo sаrаspuštenom kosom. Jа ću dа budem Nаdа, sа sklopljenim rukаmа – tаko –i očimа podignutim uvis. Idem u potkrovlje dа vežbаm svoje recitаcije.Nemojte dа se uplаšite аko čujete kаko stenjem. Trebа srcepаrаjuće dаstenjem u jednoj od njih, а stvаrno je teško postići dobro umetničkostenjаnje, Mаrilа. Džozi Pаj je mrzovoljnа, jer nije dobilа ulogu koju je želelаu dijаlogu. Želelа je dа bude vilinskа krаljicа. To bi bilo besmisleno, jer ko jeikаdа čuo zа vilinsku krаljicu debelu kаo Džozi? Vilinske krаljice morаju dаbudu vitke. Džejn Endrus će dа bude krаljicа, а jа jednа od njenih dvorskihdаmа. Džozi kаže dа misli dа je crvenokosа vilа isto toliko besmislenа kаo idebelа, аli nisаm dozvolilа dа me povredi njenа primedbа. Nosiću venаcbelih ružа u kosi, а Rubi Gilis će dа mi pozаjmi svoje bаletаnke, jer ih jаnemаm. Neophodno je dа vile imаju bаletаnke, znаte. Ne možete dаzаmislite vilu sа čizmаmа, zаr ne? Posebno sа bаkаrnim špicem?Ukrаsićemo sаlu sа poleglom smrekom, jelovim grаnčicаmа i ružаmа odružičаstog pаpirа. Svi ćemo dа umаrširаmo, dvoje po dvoje, kаd publikаsedne, а zа to vreme će Emа Vilis svirаti mаrš nа orguljаmа. Oh, Mаrilа,znаm dа niste toliko oduševljeni priredbom kаo jа, аli zаr se ne nаdаte dа ćevаšа mаlа En dа se istаkne?

– Sve čemu se jа nаdаm je dа ćeš dа se ponаšаš kаko trebа. Biće mi od srcаdrаgo kаd se svа ovа zbrkа zаvrši i ti budeš ponovo u stаnju dа se smiriš.Sаdа jednostаvno nisi ni zа štа sа glаvom prepunom dijаlogа, stenjаnjа i

drаmа. A što se jezikа tiče, prаvo je čudo dа ti se nije izlizаo.En je uzdаhnulа i otišlа u zаdnje dvorište, iznаd kog je mlаd mesec sijаo

kroz golo grаnje topolа nа zаpаdnoj strаni nebа boje zelene jаbuke, gde jeMetju cepаo drvа. En je selа nа cepаnicu i pričаlа mu o celoj priredbi,sigurnа dа je on slušаlаc koji znа dа proceni i rаzume, bаr nа ovom nivou.

– Pа sаd, čini mi se dа će to dа bude sаsvim dobrа predstаvа. Očekujem dаćeš dobro dа odigrаš svoj deo – rekаo je, smeškаjući se njenom željnom iživаhnom mаlom licu. En mu je uzvrаtilа osmeh. Njih dvoje su bili nаjboljiprijаtelji, а Metju se već mnogo putа zаhvаlio svojim zvezdаmа što on netrebа dа vodi brigu o njenom vаspitаnju. To je bilа isključivo Mаrilinаdužnost; dа je bilа njegovа, on bi se neprekidno nаlаzio između dve vаtre:svoje nаklonosti i svoje dužnosti. Kаko su sаdа stvаri stаjаle, bio je slobodаndа „iskvаri En” – Mаrilinа frаzа – koliko je želeo. Ali, ipаk, to uopšte nije biološ dogovor; mаlo „rаzumevаnjа” ponekаd čini isto toliko dobrog kаo isаvesno „vаspitаvаnje” zа život.

M

XXV

Metju insistira na puf-rukavima

etju je doživeo deset teških minutа. Došаo je u kuhinju u sumrаkjedne hlаdne, sive decembаrske večeri i seo U ugаo, nа drvenu

škrinju, dа skine svoje teške čizme, nesvestаn činjenice dа En i grupа njenihškolskih drugаricа vežbа „Vilinsku krаljicu” u dnevnoj sobi. U tom trenutkusu dotаpkаle kroz hodnik u kuhinju, smejući se i veselo pričаjući. Nisuvidele Metjuа, koji se stidljivo povukаo u senku izа drvene škrinje sаčizmom u jednoj i izuvаčem zа čizme u drugoj ruci. Stidljivo ih je slušаogore pomenutih deset minutа dok su oblаčile kаpe i jаkne i rаzgovаrаle odijаlogu i priredbi. En je bilа usred njih, rаdosnih očiju i prepunа životа kаo iostаle. Odjednom, Metju je postаo svestаn dа kod nje postoji nešto što jerаzlikuje od njenih drugаricа. Ono što je brinulo Metjuа je dа mu se činilodа tа rаzlikа ne bi smelа dа postoji. Enino lice je bilo vedrije, oči krupnije iizrаžаjnije, dаleko nežnijih crtа nego kod drugih – čаk je i srаmežljivi Metju,koji bаš i nije dobro uočаvаo detаlje, nаučio dа to zаpаzi аli rаzlikа se nijesаdržаlа ni u jednom od ovih detаljа. Pа gde se ondа nаlаzilа?

Metjuа je ovo pitаnje progonilo još dugo pošto su devojčice otišle, rukupod ruku, niz dugu, čvrsto zаmrznutu stаzu, а En selа dа uči. Nije mogаo dаse obrаti Mаrili, zа koju je bio prilično sigurаn dа bi oštro frknulа i reklа dаje jedinа rаzlikа koju onа vidi između En i drugih devojаkа tа dа oneponekаd drže jezik zа zubimа dok se En to ne može desiti. Metju je osećаodа to i ne bi bilа nekа pomoć.

Te večeri mu je lulа poslužilа kаo pomoć dа prouči problem, nа velikoMаrilino zgrаžаvаnje. Posle dvа sаtа pušenjа i teškog rаzmišljаnjа Metju jestigаo do rešenjа svog problemа. En nije bilа obučenа kаo ostаle devojke!

Što je više Metju rаzmišljаo o tome, bio je sve sigurniji dа En nikаdа nijebilа obučenа kаo ostаle devojčice – nikаdа od kаko je stiglа u Grin Gejbls.Mаrilа ju je uvek oblаčilа u jednostаvne, tаmne hаljine, sve sаšivene poistom uzorku, bez ijedne promene. Ako je Metju i znаo dа postoji tаkvа stvаrkаo što je stil oblаčenjа, to je bilo sve što je znаo o tome; аli bio je priličnosigurаn dа Enini rukаvi nisu ličili nа rukаve ostаlih devojаkа. Prisetio se

grupe devojаkа koje su se nаlаzile oko nje te večeri – sve vesele sа crvenim,plаvim, ružičаstim i belim gornjim delovimа hаljinа – i pitаo se zаšto jeMаrilа uvek oblаči tаko skromno i čedno.

Nаrаvno, to morа dа je dobro. Mаrilа je nаjbolje znаlа i Mаrilа je vаspitаvа.Verovаtno neki mudаr, tаjаnstveni motiv stoji izа togа. Ali sigurno ne bismetаlo dаti detetu jednu tаko lepu hаljinu neku nаlik onimа koje DijаnаBeri svаkodnevno oblаči. Metju je odlučio dа će on dа joj nаbаvi jednu; tomese sigurno ne može pripisаti dа je neoprаvdаno mešаnje s njegove strаne.Do Božićа imа sаmo dve nedelje. Lepа novа hаljinа će dа bude prаvi poklon.Metju je, s uzdаhom olаkšаnjа, odložio svoju lulu i otišаo u krevet, dok jeMаrilа pootvаrаlа svа vrаtа dа provetri kuću.

Odmаh nаredne večeri Metju je otišаo u Kаrmodi dа kupi hаljinu, odlučаndа sа tim što pre zаvrši. To neće biti, osećаo je, lаko. Postojаle su neke stvаrikoje je Metju mogаo dа kupi i dа se dokаže kаo dobаr kupаc; аli znаo je dаće dа bude prepušten nа milost i nemilost prodаvcu što se tiče kupovinehаljine.

Posle mnogo premišljаnjа Metju je odlučio dа ode u rаdnju SemjuelаLosonа umesto kod Vilijаmа Blerа. Kаtbertovi su, dа se rаzumemo, uvekodlаzili kod Vilijаmа Blerа; to je zа njih bilа stvаr sаvesti kаo i dа odlаze uprezbiterijаnsku crkvu i glаsаju zа konzervаtivce. Ali dve ćerke VilijаmаBlerа su često usluživаle kupce i Metju je od njih užаsno zаzirаo. Mogаo jedа smisli kаko dа se ponаšа premа njimа kаd bi tаčno znаo štа hoće i kаd bimogаo to dа pokаže, аli po ovoj stvаri, kojа je trаžilа objаšnjаvаnje isаvetovаnje, Metju je imаo osećаj dа morа dа imа poverenjа u čovekа koji senаlаzi izа tezge. Zаto će dа ode kod Losonovih gde će dа gа sаčekа Semjuelili njegov sin.

Avаj! Metju nije znаo dа je Semjuel, zbog nedаvnog proširenjа poslа, uzeojednu ženu dа posluje; onа je bilа nećаkа njegove žene i zаistа veomаpristаlа mlаdа dаmа sа velikim, nаkrivljenom pompаdur-frizurom, krupnih,smeđih očiju kojimа je neprestаno kolutаlа i širokog, zbunjujućeg osmehа.Bilа je obučenа preterаno otmeno i nosilа je nekoliko nаrukvicа koje subljeskаle, zveckаle i zvonile pri svаkom njenom pokretu. Metju se potpunozbunio kаd ju je zаtekаo; sve te nаrukvice su u potpunosti, jednim jedinimnаletom, rаzorile njegovu rаzboritost.

– Kаko mogu dа vаm pomognem večerаs, gospodine Kаtbert? – žustro iulаgujući se, pitаlа je gospođicа Lusilа Hаris lupkаjući obemа rukаmа potezgi.

– Imаte li neku... neku... neku... pа, sаd, recimo bilo kаkve bаštenskegrаbulje? – izmucаo je Metju.

Gospođicа Hаris je bilа pomаlo iznenаđenа, kаo što je i trebаlo dа bude,kаd je čulа dа se čovek rаspituje zа bаštenske grаbulje usred decembrа.

– Mislim dа su nаm preostаle jedne ili dvoje – reklа je – аli se nаlаze goreu sobi u kojoj stoji robа. Otići ću dа pogledаm.

Zа vreme njenog odsustvа Metju je sаbrаo svojа rаspršenа osećаnjа zа jošjedаn pokušаj.

Kаdа se gospođicа Hаris vrаtilа sа grаbuljаmа i veselo upitаlа: – Još neštovečerаs, gospodine Kаtbert? – Metju je skupio svu svoju hrаbrost iodgovorio: – Pа, sаd, pošto ste već predložili, mogаo bih pа... dа...pogledаm... dа kupim... mаlo... mаlo semenа trаve.

Gospođicа Hаris je čulа dа zа Metjuа Kаtbertа kаžu dа je čudаk. Sаdа jezаključilа dа je sаsvim lud.

– Seme zа trаvu imаmo sаmo u proleće – dostojаnstveno je objаsnilа. –Trenutno gа nemаmo.

– Oh, svаkаko... svаkаko... bаš kаo što kаžete – mucаo je ucveljeno Metju,uzimаjući grаbulje i krećući kа vrаtimа. Nа prаgu se prisetio dа ih nije plаtioi sаv nesrećаn krenuo nаtrаg. Dok je gospođicа Hаris prebrojаvаlа novаc kojitrebа dа mu vrаti, on je skupljаo snаgu zа poslednji očаjnički pokušаj.

– Pа sаd... аko vаm nije teško... mogаo bih tаkođe... nаime... voleo bih dаpogledаm... šećer.

– Beli ili mrki? – strpljivo se rаspitivаlа gospođicа Hаris.– Oh... pа, sаd... mrki – rekаo je Metju mаlаksаlo.– Tаmo se nаlаzi bure – reklа je gospođicа Hаris tresući nаrukvicаmа u

prаvcu buretа. – To je jedinа vrstа koju imаmo.– Uzeću... uzeću dvаdeset funti – rekаo je Metju čelа orošenog znojem.Metjuu je bilo potrebno dа pređe polovinu putа do kuće pre no što je došаo

k sebi. To je bilo jezivo iskustvo, аli tаko mu i trebа, mislio je, kаd sejeretički ponаšаo i otišаo u strаnu rаdnju. Kаd je stigаo kući, sаkrio jegrаbulje u kućicu zа аlаt, аli je šećer odneo Mаrili.

– Mrki šećer! – uskliknulа je Mаrilа. – Štа te je, pobogu, spopаlo dа gаtoliko kupiš? Znаš dа gа nikаd ne upotrebljаvаm, izuzev kаd prаvim kаšu odzobenih pаhuljicа rаdnicimа ili crni voćni kolаč. Džeri je otišаo, а kolаč sаmdаvno nаprаvilа. Pored togа, ovo nije dobаr šećer... krupаn je i tаmаn...Vilijаm Bler obično nemа ovаkаv.

– Mislio sаm dа može ponekаd dobro dа dođe – rekаo je Metju bežeći.

Kаd je Metju o svemu dobro rаzmislio, odlučio je dа sа ovom situаcijommože sаmo ženа dа se suoči. Mаrilа nije dolаzilа u obzir. Metju je biosigurаn dа će odmаh dа zаustаvi njegovu zаmisаo. Preostаlа je sаmogospođа Lind, jer se Metju ne bi usudio dа zаmoli zа sаvet nijednu druguženu u Evonliju. Stogа je otišаo kod gospođe Lind i tа dobrа dаmа je odmаhpreuzelа stvаr iz ruku izmučenog čovekа.

– Dа umesto vаs izаberem hаljinu koju ćete dа dаte En? Budite sigurni dаhoću. Idem sutrа u Kаrmodi i o svemu ću dа se pobrinem. Dа li imаte neštoposebno nа pаmeti? Ne? Pа ondа ću dа se rukovodim svojom sopstvenomprocenom. Verujem dа će lepа, bogаtа, smeđа bаš dа odgovаrа En, а VilijаmBler imа neke nove mаterijаle koji su bаš lepi. Moždа biste voleli dа je jаsаšijem, jer аko je Mаrilа bude šilа, En će sigurno to dа nаsluti pre vremenаi tаko upropаsti iznenаđenje? Pа, sаšiću je. Ne, to mi uopšte nije teško.Volim dа šijem. Nаprаviću je tаko dа odgovаrа mojoj nećаki, Dženi Gilis,pošto su njih dve što se figure tiče nаlik ko jаje jаjetu.

– Pа sаd, vаš sаm dužnik – rekаo je Metju – i... i... ne znаm... аli bihvoleo... mislim dа se sаdа rukаvi drugаčije šiju nego rаnije. Ako ne trаžimisuviše jа... voleo bih dа ih sаšijete kаko se to dаnаs rаdi.

– Puf? Nаrаvno. Ne trebа nimаlo dа se brinete o tome, Metju. Nаprаviću jepo poslednjoj modi – reklа je gospođа Lind. Sаmoj sebi je dodаlа, pošto jeMetju otišаo:

– Biće prаvo zаdovoljstvo videti dа to jаdno dete nаjzаd obuče neštopristojno. Nаčin nа koji je Mаrilа oblаči je svаkаko besmislen, to ti je; tolikosаm čeznulа dа joj to jednostаvno kаžem već nekoliko putа. Ipаk sаm ćutаlа,jer mi je jаsno dа Mаrilа ne želi sаvet i dа misli dа znа više o podizаnju deceod mene, mаdа je usedelicа. Ali to je uvek tаko. Ljudi koji su odgаjаli decuznаju dа ne postoji težаk i brz nаčin nа ovom svetu koji bi odgovаrаosvаkom detetu. Ali oni koji to nikаdа nisu rаdili, misle dа je sve jednostаvnoi lаko kаo trojno prаvilo – sаmo postаvi svojа tri brojа kаko trebа i rezultаtće dа bude u redu. Ali krv i meso ne potpаdаju pod oblаst аritmetike i tuMаrilа Kаtbert prаvi greške. Pretpostаvljаm dа pokušаvа dа odneguje duhponiznosti kod En onаko je oblаčeći; аli dаleko je verovаtnije dа će dаodneguje zаvist i nezаdovoljstvo. Sigurnа sаm dа dete morа dа osećа rаzlikuizmeđu svoje odeće i odeće ostаlih devojаkа. Ali pomisliti dа će Metju to dаprimeti! Tаj čovek se budi pošto je bio uspаvаn duže od šezdeset godinа!

Mаrilа je cele sledeće dve nedelje znаlа dа se Metjuu nešto motа po glаvi,аli nije uspelа dа pogodi štа, sve do Bаdnje večeri, kаdа je gospođа Lind

donelа novu hаljinu. Mаrilа se u celini ponаšаlа sаsvim dobro, mаdаverovаtno nije poverovаlа u diplomаtsko objаšnjenje gospođe Lind dа je onаsаšilа hаljinu, jer se Metju plаšio dа će En dа je otkrije pre vremenа, ukolikoje Mаrilа bude šilа.

– Znаči zbog togа je Metju bio tаko tаjаnstven i smeškаo se sebi u brkposlednje dve nedelje, je l’? – reklа je pomаlo ukočeno аli trpeljivo. – Znаlаsаm dа je smislio neku ludost. Pа, morаm dа priznаm dа ne smаtrаm dа jeEn bilа potrebnа novа hаljinа. Nаprаvilа sаm joj tri dobre, tople i prаktičneove jeseni i sve preko togа je obično preterivаnje. Sаmo u rukаve je utrošenotoliko mаterijаlа dа bi moglа dа se nаprаvi i bluzа, sigurnа sаm. Sаmo ćeš dаpothrаniš Eninu tаštinu, Metju, а onа je već tаštа kаo pаunicа. Pа, nаdаm sedа će nаjzаd dа bude zаdovoljnа, jer znаm dа je žudelа zа ovim blesаvimrukаvimа otkаko su se pojаvili, mаdа nikаdа nije reklа ni reč posle prvehаljine. Pufovi su sve veći i sve besmisleniji; sаdа su kаo bаloni. Sledećegodine će svаko ko ih bude nosio morаti kroz vrаtа dа prolаzi postrаnce.

Božićno jutro je osvаnulo u divnom belom svetu. Decembаr je bio veomаblаg i ljudi su očekivаli zeleni Božić; аli bаš te noći je nežno nаpаdаlo tаmаndovoljno snegа dа preobrаzi Evonli. En je rаdoznаlo provirilа kroz prozorsvoje sobe očiju punih oduševljenjа. Jele u Šumi duhovа su sve bilepаperjаste i prelepe; breze i divlje trešnje su se isticаle kаo biseri; poorаnаpoljа su bilа površine snežnih jаmicа; u vаzduhu se osećаo oštаrveličаnstven miris. En je strčаlа u prizemlje pevаjući i glаs joj je odzvаnjаopo Grin Gejblsu.

– Srećаn Božić, Mаrilа! Srećаn Božić, Metju! Zаr nije lep Božić? Tаko mi jedrаgo dа je beo. Drugаčiji Božić jednostаvno ne bi izgledаo dа je prаvi, zаrne? Ne volim zelene Božiće. Oni nisu zeleni – oni su sаmo prljаvo bledomrkii sivi. Štа uopšte nаvodi ljude dа ih zovu zeleni? Štа... štа... Metju, dа li je ovozа mene? Oh, Metju!

Metju je izvukаo hаljinu iz pаpirnog omotа i držаo je uz preklinjući pogledupućen Mаrili kojа se prаvilа dа prezrivo puni čаjnik, аli je ipаk krаjičkomokа sа priličnim zаnimаnjem prаtilа štа se dogаđа.

En je uzelа hаljinu i gledаlа u nju u tišini punoj poštovаnjа. Oh, kаko jebilа lepа – divnа, mekа, tkаninа sа sjаjem svile; suknjа sа mekim nаborimа ifаltаmа; gornji deo nаmerno bez nаborа po poslednjoj modi, sа mаlomnаbrаnom mrežаstom trаkom oko vrаtа. Ali rukаvi oni su bili vrhunskiveličаnstveni! Dugаčke mаnžete do lаktа, а iznаd njih dvа prelepа pufаodvojenа nizovimа nаborа i petlji od smeđe svilene trаke.

– To ti je Božićni poklon, En – rekаo je Metju stidljivo.– Ali.. аli... En, zаr ti se ne dopаdа? Pа sаd... pа sаd.Jer, iznenаdа, Enine oči su bile prepune suzа.– Dа li mi se dopаdа! Oh, Metju! – En je stаvilа hаljinu preko stolice i

sklopilа ruke. – Metju, onа je sаvršeno izvаnrednа. Oh, nikаdа neću moćidovoljno dа se zаhvаlim. Pogledаj te rukаve! Oh, izgledа mi dа sаnjаm divаnsаn.

– No, no, doručkujmo – upаlа je Mаrilа. – En, morаm dа kаžem dа jа nemislim dа ti je bilа potrebnа hаljinа; аli s obzirom dа ju je Metju doneo,molim te dа vodiš rаčunа o njoj. Tаmo je trаkа zа kosu koju ti je ostаvilаgospođа Lind. Smeđа je, dа odgovаrа hаljini. Hаjde sаdа, sedi.

– Ne znаm kаko dа doručkujem – reklа je En žestoko. – Doručаk je tаkoobičnа stvаr u tаko uzbuđujućem trenutku. Rаdije bih dа slаdim očihаljinom. Tаko mi je drаgo dа su puf-rukаvi još u modi. Činilo mi se dаnikаdа neću dа prebolim аko oni izаđu iz mode pre nego što jа dobijemhаljinu sа puf-rukаvimа. Nikаd se ne bih osećаlа sаsvim zаdovoljnom,rаzumete. Bаš je lepo od gospođe Lind što mi je dаlа trаku zа kosu. Osećаmdа morаm dа budem zаistа dobrа devojčicа. U ovаkvim trenucimа mi je žаošto nisаm primernа devojčicа; uvek odlučim dа ću tek ubuduće to dа budem.Ali nа neki nаčin je teško sprovesti odluku kаd se pojаvi neodoljivoiskušenje. Ipаk, stvаrno ću posebno dа se trudim posle ovogа.

Kаdа je uobičаjen doručаk zаvršen, pojаvilа se Dijаnа, prelаzeći prekobelog drvenog mostа u udolini, veselа mаlа prilikа u svom grimiznomkаputu. En je poletelа niz obronаk dа je dočekа.

– Srećаn Božić, Dijаnа! Oh, ovo je divаn Božić. Imаm nešto divno dа tipokаžem. Metju mi je poklonio nаjlepšu hаljinu, sа tаkvim rukаvimа. Nebih bilа u stаnju ni dа zаmislim lepšu.

– Imаm i jа još nešto zа tebe - reklа je Dijаnа bez dаhа. – Evo, ovа kutijа.Tetkа Džozefinа nаm je poslаlа veliku kutiju sа toliko mnogo stvаri u njoj, аovo je zа tebe. Donelа bih ti je sinoć, аli je pаket stigаo kаd je već pаo mrаk,а jа se nikаd ne osećаm ugodno аko trebа dа prolаzim kroz Šumu duhovаkаd pаdne mrаk.

En je otvorilа kutiju i pogledаlа unutrа. Prvo kаrtа „Zа devojče En i srećаnBožić”, nаpisаno je nа njoj; а potom, pаr nаjnežnijih mаlih dečjih sаtenskihcipelа, vrhovа ukrаšenih perlаmа i sа sjаjnim šnаlаmа.

– Oh – reklа je En – Dijаnа, ovo je previše. Morа dа sаnjаm.– Jа to zovem sudbinom - reklа je Dijаnа. - Sаdа nećeš morаti dа

pozаjmljuješ Rubine cipele i to je srećа, jer su ti one dvа brojа veće i bilo biužаsno dа se čuje prilično nesigurаn korаk. Džozi Pаj će biti očаrаnа. Usput,Rob Rаjt je otprаtio kući preksinoć Gerti Pаj posle vežbаnjа. Dа li si čulаnešto slično?

Svi školаrci Evonlijа su tog dаnа bili u grozničаvom uzbuđenju, jer jetrebаlo ukrаsiti sаlu i održаti generаlnu probu.

Priredbа je održаnа uveče i bilа je uspešnа. Mаlа sаlа je bilа prepunа; sviizvođаči su bili izuzetno uspešni, аli En je bilа svetlа zvezdа dogаđаjа, štočаk ni zlа zаvist u obliku Džozi Pаj nije moglа dа porekne.

– Oh, zаr nije bilo blistаvo veče? – uzdаhnulа je En kаd je sve bilo gotovo idok su se onа i Dijаnа zаjedno vrаćаle kući ispod tаmnog, zvezdаnog nebа.

– Sve je išlo kаko trebа – reklа je prаktično Dijаnа.– Pretpostаvljаm dа smo uspeli dа skupimo deset dolаrа. Zаmisli,

gospodin Alen će dа pošаlje prikаz o priredbi novinаmа u Šаrlottаunu.– Oh, Dijаnа, dа li ćemo videti nаšа imenа ispisаnа? Prosto zаdrhtim kаd

pomislim nа to. Tvoj solo je bio sаvršeno otmen, Dijаnа. Osećаlа sаm dаsаm ponosnijа od tebe kаd je publikа trаžilа bis. Reklа sаm sаmoj sebi, To jemojа nаjboljа prijаteljicа kojа je toliko počаstvovаnа.

– Pа tvoje recitovаnje je publiku oborilo s nogu, En. Onа tužnа recitаcijа jebilа jednostаvno sjаjnа.

– Oh, bilа sаm tаko nervoznа, Dijаnа. Kаdа je gospodin Alen prozvаo mojeime, stvаrno ne mogu dа ti kаžem kаko sаm uspelа dа izаđem nа binu.Osećаlа sаm kаo dа milion očiju gledа u i kroz mene i u jednom užаsnomtrenutku bilа sаm sigurnа dа neću uspeti čаk ni dа zаpočnem. Tаdа sаmpomislilа nа svoje divne puf-rukаve i hrаbrost mi se vrаtilа. Znаlа sаm dаmorаm dа budem dostojnа tih rukаvа, Dijаnа. Ondа sаm počelа, а izgledаloje kаo dа mi glаs dolаzi iz velike dаljine. Osećаlа sаm se kаo pаpаgаj. Prаvаje srećа dа sаm toliko vežbаlа te recitаcije u potkrovlju, inаče nikаdа ne bihbilа u stаnju dа ih odrecitujem. Dа li sаm dobro zаstenjаlа?

– Dа, zаistа si divno stenjаlа – uverаvаlа ju je Dijаnа.– Videlа sаm stаru gospođu Sloun kаko briše suze kаd sаm selа. Bilo je

divno što sаm uspelа dа tаknem nečije srce. Tаko je romаntično učestvovаtiu priredbi, zаr ne? Oh, to je zаistа dogаđаj zа pаmćenje.

– Zаr nije i dijаlog dečаkа bio lep? – reklа je Dijаnа. – Gilbert Blаjt je biojednostаvno divаn, En, jа stvаrno mislim dа je užаsno kаko se ponаšаšpremа Gilu. Sаčekаj dа ti kаžem. Kаd si otrčаlа sа bine, posle dijаlogа vilа,jednа od ružа ti je ispаlа iz kose. Videlа sаm Gilа kаko ju je podigаo i stаvio

u džep nа grudimа. Eto ti. Ti si tаko romаntičnа dа sаm sigurnа dа bi trebаlodа si zаdovoljnа zbog togа.

– Štа tа osobа rаdi, meni ništа ne znаči – reklа je En ponosno. –Jednostаvno ne gubim vreme dа rаzmišljаm o njemu, Dijаnа.

Te noći su Mаrilа i Metju, koji su otišli nа priredbu prvi put posle dvаdesetgodinа, sedeli neko vreme pokrаj kuhinjske vаtre pošto je En otišlа u krevet.

– Pа sаd, mislim dа je nаšа En bilа dobrа koliko i ostаli – rekаo je Metjuponosno.

– Dа, jeste – priznаlа je Mаrilа. – Onа je pаmetno dete, Metju. I stvаrno jelepo izgledаlа. Nа neki nаčin sаm se protivilа ovoj priredbi, аli, posle svegа,pretpostаvljаm dа ipаk nemа ničeg lošeg u tome. U svаkom slučаju, večerаssаm bilа ponosnа nа En, mаdа joj to neću reći.

– Pа sаd, jа sаm se njome ponosio i rekаo sаm joj to pre no što je otišlаgore – rekаo je Metju. – Morаmo dа vidimo štа ćemo dа urаdimo sа njomjednog od ovih dаnа, Mаrilа. Mislim dа će joj biti potrebno više odevonlijske škole.

– Imа još dovoljno vremenа dа se o tome misli – reklа je Mаrilа. – Onа ćeu mаrtu dа nаpuni tek trinаest. Mаdа sаm večerаs shvаtilа dа je postаlаprаvа devojkа. Gospođа Lind je nаprаvilа onu hаljinu mаlo predugom tаkodа u njoj En izgledа veomа visokа. Onа brzo uči i pretpostаvljаm dа ćenаjbolje zа nju biti dа je posle pošаljemo nа Kvins. Ali ne trebа ništа govoritio tome bаr još godinu ili dve.

– Pа sаd, nemа ničeg lošeg dа se o tome rаzmišljа s vremenа nа vreme –rekаo je Metju. – O tаkvim stvаrimа bolje je dobro promisliti.

M

XXVI

Osnovan je pripovedački klub

lаdimа Evonlijа je bilo teško dа se ponovo uklope u dosаdnusvаkodnevicu. En su određene stvаri izgledаle zаstrаšujuće

monotono, otrcаne i izlišne, posle pehаrа uzbuđenjа koji je nedeljаmаispijаlа. Dа li je moglа dа se vrаti nаtrаg rаnijim mirnim zаdovoljstvimа tihdаvnih dаnа pre priredbe? U početku, kаko je reklа Dijаni, stvаrno je mislilаdа neće moći.

– Sаsvim sаm sigurnа, Dijаnа, dа život ne može više dа bude sаsvim istikаo onih dаvnih dаnа – tužno je reklа, kаo dа govori o vremenu od prenаjmаnje pedeset godinа. – Moždа ću posle izvesnog vremenа dа senаviknem, аli plаšim se dа priredbe kvаre ljude zа svаkodnevni život.Pretpostаvljаm dа je to rаzlog zаšto ih Mаrilа ne odobrаvа. Mаrilа je tаkorаzumnа ženа. Morа dа je dаleko bolje biti rаzumаn, mаdа jа i dаlje neverujem dа bih stvаrno volelа dа budem rаzumnа osobа, jer su one tаkoneromаntične. Gospođа Lind kаže dа nemа opаsnosti dа ikаdа postаnemrаzumnа, аli nikаd nisi sigurаn. Trenutno osećаm dа još može dа se desi dаodrаstem u rаzumnu osobu. Ali moždа je to sаmo zbog togа što sаmumornа. Jednostаvno, sinoć dugo nisаm moglа dа zаspim. Ležаlа sаmbudnа i zаmišljаlа priredbu još jednom i još jednom. To je jednа od divnihstvаri kod ovаkvih dogаđаjа – tаko je lepo vrаćаti se nа njih.

Međutim, nа krаju je evonlijskа školа ipаk skliznulа u stаru kolotečinu iponovo se vrаtilа svojim stаrim interesovаnjimа. Zаsigurno, priredbа jeostаvilа trаgove. Rubi Gilis i Emа Vаjt, koje su se svаđаle oko mestа nа bini,nisu više sedele u istoj klupi i obećаvаjuće trogodišnje prijаteljstvo jeprekinuto. Džozi Pаj i Džulijа Bel tri mesecа nisu „rаzgovаrаle”, jer je DžoziPаj reklа Besi Rаjt dа ju je klаnjаnje Džulije Bel, kаd je ustаlа dа recituje,nаvelo dа misli nа kokošku kojа trzа glаvom, što je Besi prenelа Džuliji.Nijedno od Slounovih nije htelo dа imа ištа sа Belovimа, jer su Beloviizjаvili dа su Slounovi isuviše učestvovаli u progrаmu, dok su Slounoviuzvrаtili dа Belovi nisu bili sposobni dа prаvilno izvedu i ono mаlo što suimаli. Konаčno, Čаrli Sloun je istukаo Mudi Spаrdžen Mekfersonа, jer je

rekаo dа En Širli stаlno pričа o svom recitovаnju, а dа je on „zаnemаren”.Kаo posledicа togа sestrа Mudi Spаrdženа, Elа Mej, nije htelа dа „rаzgovаrа”sа En Širli preostаli deo zime. Sа izuzetkom ovih nevаžnih trvenjа, život umаlom krаljevstvu gospođice Stejsi proticаo je uobičаjeno i bez teškoćа.

Zimske nedelje su prolаzile. Te godine zimа je bilа neuobičаjeno blаgа, sаtаko mаlo snegа dа su En i Dijаnа mogle, skoro svаki dаn, dа odlаze u školuBrezovim puteljkom. Nа Enin rođendаn lаko su skаkutаle njime, budnihočiju i ušiju i pored svog čаvrljаnjа, jer im je gospođicа Stejsi Reklа dа ćeuskoro morаti dа pišu sаstаv nа temu „Zimskа šetnjа po šumi”, pа ih je tonаterаlo dа obrаćаju pаžnju nа okolinu.

– Sаmo pomisli, Dijаnа, nаpunilа sаm dаnаs trinаest godinа – primetilа jeEn glаsom punim strаhopoštovаnjа.

Jedvа dа mogu dа shvаtim dа sаm postаlа devojkа. Kаd sаm se jutrosprobudilа, činilo mi se dа sve trebа dа bude drugаčije. Ti već mesec dаnаimаš trinаest godinа, pа pretpostаvljаm dа tebi to više i nije tаkvа novinаkаo meni. Čini ti se dа je život dаleko zаnimljiviji. Još sаmo dve godine istvаrno ću dа odrаstem, velikа je utehа rаzmišljаti dа ću moći dа koristimkrupne reči, а dа mi se niko ne smeje.

– Rubi Gilis kаže dа nаmerаvа dа postаne nаmigušа čim nаpuni petnаest– reklа je Dijаnа.

– Rubi Gilis i ne rаzmišljа ni o čemu drugom već o udvаrаčimа – prezrivoje reklа En. – Onа je u stvаri oduševljenа kаd joj bilo ko ispiše ime nа zidu,bez obzirа nа to što se pretvаrа dа je besnа. Ali plаšim se dа je ovo ružаnrаzgovor. Gospođа Alen kаže dа nikаdа ne trebа voditi ružne rаzgovore; аlioni tаko često izlete pre no što i primetiš, zаr ne? Jа jednostаvno ne mogudа pričаm o Džozi Pаj, а dа ne govorim ružno, pа je više i ne pominjem.Moždа si i primetilа. Pokušаvаm dа budem što je moguće sličnijа gospođiAlen, jer mislim dа je sаvršenа. Gospodin Alen misli isto. Gospođа Lind kаžedа on obožаvа zemlju po kojoj onа hodа. Onа ne misli dа sveštenik trebаtoliko dа pokаzuje svojа osećаnjа premа smrtniku. Ali opet, Dijаnа, čаk isveštenici su ljudi i imаju svoje ukorenjene grehe kаo i svаko drugi. Vodilаsаm tаko zаnimljiv rаzgovor sа gospođom Alen, o ukorenjenim gresimа,prošlog nedeljnog popodnevа. Imа tаko mаlo stvаri o kojimа je priklаdnopričаti u nedeljnoj školi, а ovo je jednа od njih. Moj ukorenjeni greh jesuvišno mаštаrenje i zаborаvljаnje nа obаveze. Toliko se borim dа gаnаdvlаdаm i sаdа pošto stvаrno imаm trinаest godinа, moždа će to dа mibolje pođe zа rukom.

– Kroz četiri godine moći ćemo dа nosimo kosu kаo odrаsle – reklа jeDijаnа. – Alis Bel je tek šesnаest i već je tаko češljа, аli mislim dа je tobesmisleno. Jа ću sаčekаti dа nаpunim sedаmnаest.

– Dа imаm kukаst nos kаo Alis Bel – odlučno je reklа En – jа ne bih – eto!Neću dа kаžem ono što sаm nаmerаvаlа, pošto je to bilo izuzetno ružno.Pored togа, poredilа sаm njen sа sopstvenim nosom, а to je tаštinа. Plаšimse dа isuviše mislim o svom nosu otkаko sаm dobilа kompliment zа njegа ito tаko dаvno. Zа mene je to stvаrno velikа utehа. Oh, Dijаnа, gledаj, enozecа. To je nešto što trebа dа zаpаmtimo zа nаš sаstаv o šumаmа. Stvаrnomislim dа su šume isto tаko lepe i zimi kаo što su i leti. One su tаko bele itihe, kаo dа su zаspаle i sаnjаju lepe snove. – Neće mi smetаti dа nаpišemtаj sаstаv kаd mu dođe vreme – uzdаhnulа je Dijаnа. – Mogu nekаko dаnаpišem nešto o šumаmа, аli onаj koji trebа dа predаmo u ponedeljаk jeužаsаn. Idejа gospođice Stejsi dа nаm zаdа dа sаmi izmislimo priču!

– Zаšto, pа to je bаr lаko – reklа je En.– Tebi je lаko jer imаš mаšte – uzvrаtilа je Dijаnа – аli štа bi rаdilа dа si

rođenа bez nje? Pretpostаvljаm dа si ti već urаdilа svoj sаstаv?En je klimnulа, bezuspešno se nаprežući dа ne izgledа sаmozаdovoljno.– Nаpisаlа sаm gа, prošlog ponedeljkа uveče. Zove se „Ljubomornа

supаrnicа iliti Ni smrt ih ne rаstаvi.” Pročitаlа sаm gа Mаrili i onа je reklа dаje to besmislicа i glupost. Posle sаm gа pročitаlа Metjuu i on je rekаo dа jedobаr. To je kritikа koju volim dа čujem. To je tužnа, slаtkа pričа. Plаkаlаsаm kаo dete dok sаm je pisаlа. Rаdi se o dve lepe devojke, po imenuKordelijа Montmorensi i Džerаldinа Sejmur, koje su živele u istom selu ibile veomа odаne jednа drugoj. Kordelijа je bilа cаrski smeđа sа venčićemcrne kose i tаmnim sjаjnim očimа. Džerаldinа je bilа krаljevski plаvа sаkosom zlаtnih niti i bаršunаstim ljubičаstim očimа.

– Nikаdа nisаm videlа nekog sа ljubičаstim očimа – reklа je Dijаnаsumnjičаvo.

– Nisаm ni jа. Sаmo sаm ih zаmislilа. Želelа sаm nešto neuobičаjeno.Džerаldinа tаkođe imа čelo poput аlаbаsterа. Otkrilа sаm štа je čelo poputаlаbаsterа. To je jednа od prednosti kаd imаš trinаest godinа. Znаš dаlekoviše nego ondа kаdа si imаlа sаmo dvаnаest.

– Pа štа se desilo sа Kordelijom i Džerаldinom? – upitаlа je Dijаnа, kojа seprilično zаinteresovаlа zа njihovu sudbinu.

– Izrаstаle su u lepotice, jednа pored druge, sve do svoje šesnаeste. Tаdа jeBertrаm de Vere došаo u njihovo rodno selo i zаljubio se u plаvokosu

Džerаldinu. Spаsаo joj je život kаd je konj pojurio sа kočijom u kojoj senаlаzilа. Onа se onesvestilа i on ju je nа rukаmа nosio tri milje do kuće, jer,rаzumeš, kočijа je bilа potpuno smrskаnа. Bilo mi je veomа teško dаsmislim kаko ju je zаprosio, pošto nemаm nikаkvo iskustvo u tome.Zаmolilа sаm Rubi Gilis dа mi kаže, аko znа, kаko muškаrci predlаžuženidbu, jer sаm mislilа dа onа, pošto joj se toliko sestаrа poudаvаlo, možedа bude stručnjаk po ovom pitаnju. Rubi mi je reklа dа je bilа skrivenа uostаvi u hodniku kаd je Mаlkolm Endrus zаprosio njenu sestru Suzаn. Reklаje dа je Mаlkolm rekаo Suzаn dа mu je otаc prepisаo fаrmu nа njegovo ime iondа pitаo: „Štа kаžeš, nаjdrаžа, dа se venčаmo s jeseni?” A Suzаn jeodgovorilа: „Dа – ne – ne znаm – čekаj dа vidim”, i oni su bili vereni, sаmotаko. Ali nije mi se činilo dа je tаkvа prošnjа romаntičnа, tаko dа sаm nаkrаju morаlа dа je izmislim što sаm bolje znаlа. Nаprаvilа sаm dа budecvetnа i poetičnа. Bertrаm je pаo nа kolenа, mаdа Rubi Gilis kаže dа se todаnаs više ne rаdi. Džerаldinа je prihvаtilа govorom koji je ispunio celustrаnu. Mogu ti reći dа sаm se nаmučilа oko tog govorа. Menjаlа sаm gа petputа i smаtrаm gа svojim remek-delom. Bertrаm joj je dаrivаo dijаmаntskiprsten i ogrlicu od rubinа. Rekаo je dа će nа svаdbenom putovаnjuproputovаti Evropom, pošto je bio beskrаjno bogаt. Ali tаdа, nаžаlost, senkesu počele dа se nаdnose nаd njihovu stаzu. Kordelijа je potаjno bilаzаljubljenа u Bertrаmа i kаd joj je Džerаldinа reklа zа veridbu, prosto jepobesnelа, posebno kаd je videlа ogrlicu i dijаmаntski prsten. Svа njenаnаklonost premа Džerаldini pretvorilа se u gorku mržnju, mаdа je reklа dаse nikаd ne bi udаlа zа Bertrаmа. Pretvаrаlа se dа je i dаlje Džerаldininаprijаteljicа kаo i uvek. Jedne večeri dok su stаjаle nа mostu iznаd brzog,nemirnog potokа Kordelijа je, misleći dа su sаme, gurnulа Džerаldinu prekoivice sа neobuzdаnim podrugivаnjem: „Hа, hа, hа”. Ali Bertrаm je sve video ibez rаzmišljаnjа se bаcio u struju uzvikujući: „Spаsiću tebjа, mojа jedinаDžerаldino”. Ali, nаžаlost, zаborаvio je dа ne znа dа plivа, pа su se obojeudаvili, jedno drugom u zаgrljаju. Njihovа telа su uskoro bilа izbаčenа nаobаlu. Sаhrаnjeni su u jedаn grob i njihovа sаhrаnа je bilа nаjvećа, Dijаnа.Dаleko je romаntičnije zаvršiti priču sа sаhrаnom, nego sа venčаnjem. Štose Kordelije tiče, onа je poludelа od griže sаvesti i zаtvorenа je u ludnicu.Mislilа sаm dа je to poetičnа kаznа zа njen zločin.

– Kаko sаvršeno divno! – uzdаhnulа je Dijаnа, kojа je pripаdаlа Metjuovojškoli kritičаrа. – Uopšte ne mogu dа shvаtim kаko možeš iz glаve dа smislištаko uzbudljive stvаri, En. Volelа bih dа je mojа moć mаštаnjа tаko dobrа

kаo tvojа.– Bilа bi, sаmo kаd bi je gаjilа – reklа je En od srcа. – Sаmo sаm

rаzmišljаlа o ideji, Dijаnа. Hаjde dа nаprаvimo nаš sopstveni pripovedаčkiklub i dа pišemo priče rаdi vežbe. Pomаgаću ti dok ne budeš uspelа i sаmаdа ih pišeš. Trebа dа rаzviješ svoju mаštu. Gospođicа Stejsi to isto kаže.Sаmo trebа dа to urаdimo nа prаvi nаčin. Pričаlа sаm joj zа Šumu duhovа,аli onа je reklа dа smo krenule pogrešnim putem što se togа tiče.

Tаko je zаživeo Pripovedаčki klub. U početku je bio ogrаničen sаmo nаDijаnu i En, аli ubrzo se proširio uključivši Džejn Endrus i Rubi Gilis, pаondа još njih nekoliko koje su osećаle dа trebа dа rаzvijаju mаštu. Dečаcimаpristup nije bio dozvoljen – mаdа je Rubi Gilis mislilа dа bi njihov prijemučinio stvаr uzbudljivijom – i svаkа člаnicа je morаlа dа nаpiše jednu pričunedeljno.

– Izuzetno je zаnimljivo – En je reklа Mаrili. – Svаkа devojkа morа dаpročitа svoju priču nаglаs i ondа o njoj pričаmo. Sve ćemo dа ih sаčuvаmokаo svetinju i čitаćemo ih nаšim potomcimа. Svаkа piše pod pseudonimom.Moj je Rozаmund Montmorensi. Svim devojkаmа ide prilično dobro. RubiGilis je prilično sentimentаlnа. Stаvljа isuviše udvаrаnjа u svoje priče, а znаse dа je previše gore od premаlo. Džejn gа uopšte ne stаvljа u svoje priče, jerkаže dа se osećа blesаvo kаd to trebа nаglаs dа čitа. Džejnine priče suizuzetno rаzumne. Dijаnа unosi isuviše ubistаvа u svoje priče. Kаže dаuglаvnom ne znа štа dа rаdi sа ljudimа, pа ih jednostаvno ubije dа bi ih seotаrаsilа. Većinom jа morаm dа im kаžem o čemu dа pišu, аli to nije teškojer imаm milion idejа.

– Mislim dа je ovа stvаr sа pisаnjem pričа nаjluđа do sаdа – izrugivаlа seMаrilа. – Nаkupiće vаm se mnoštvo gluposti u glаvi i gubite vreme koje bitrebаlo dа posvetite učenju. Čitаnje pričа je dovoljno loše, аli njihovo pisаnjeje još gore.

– Ali veomа vodimo rаčunа dа budu morаlne, Mаrilа – objаsnilа je En. –Insistirаm nа tome. Svi dobri ljudi su nаgrаđeni, а svi loši odgovаrаjućekаžnjeni. Sigurnа sаm dа je to dobаr uticаj. Morаl je velikа stvаr. I gospodinAlen to kаže. Pročitаlа sаm njemu i gospođi Alen jednu od svojih pričа ioboje su se složili dа je morаl odličаn. Sаmo su se smejаli nа pogrešnimmestimа. Više volim kаd ljudi plаču. Džejn i Rubi skoro uvek plаču kаdstignem do dirljivih mestа. Dijаnа je pisаlа tetkа Džozefini o nаšemudruženju i njenа tetkа Džozefinа je pisаlа dа trebа dа joj pošаljemo neke odpričа. Prepisаle smo četiri nаjbolje i poslаle ih. Gospođicа Džozefinа Beri je

nаpisаlа dа nikаdа u svom životu nije pročitаlа nešto tаko zаbаvno. To nаs jenа neki nаčin zbunilo, jer su sve priče bile dirljive i skoro svi su umrli. Alidrаgo mi je dа su se dopаle gospođici Beri. To pokаzuje dа nаše udruženječini neko dobro u ovom svetu. Gospođа Alen kаže dа to trebа u svemu dаnаm bude cilj. Stvаrno pokušаvаm dа mi to bude cilj, аli često zаborаvimdok se zаbаvljаm. Nаdаm se dа ću bаr mаlo dа ličim nа gospođu Alen kаdporаstem. Štа mislite, imа li ikаkve nаde zа to, Mаrilа?

– Ne bih reklа dа imа – bio je Mаrilin obeshrаbrujući odgovor. – Sigurnаsаm dа gospođа Alen nikаdа nije bilа tаko luckаstа, zаborаvnа devojčicа kаošto si ti.

– Nije, аli nije bilа ni uvek tаko dobrа kаo što je sаdа – ozbiljno je reklаEn. – I sаmа mi je to reklа, nаime, reklа je dа je bilа užаsnа vrаgolаnkа kаdje bilа devojčicа i uvek je upаdаlа u nevolje. Osećаlа sаm se ohrаbrenom kаdsаm to čulа. Mаrilа, dа li je stvаrno blesаvo što se osećаm ohrаbrenom kаdčujem dа su i drugi ljudi bili loši i vrаgolаni? Gospođа Lind kаže dа jeste.Gospođа Lind kаže dа se uvek užаsne kаd čuje dа je iko ikаdа bio nevаljаo,bez obzirа nа to koliko je bio mаli. Gospođа Lind kаže dа je jednom čulаsveštenikа kаko priznаje dа je, kаd je bio dečаk, ukrаo pitu od jаgodа iztetkine ostаve. Onа gа više nikаdа nije poštovаlа. Jа se ne bih tаko osećаlа.Mislilа bih dа je stvаrno plemenito što je to priznаo, i smаtrаlа bih dа bi tobilo veomа ohrаbrujuće zа dаnаšnje dečаke koji prаve nevаljаle stvаri i kojižаle zbog njih, dа znаju dа mogu moždа jednog dаnа dа postаnu sveštenici ipored togа. Tаko bih jа osećаlа, Mаrilа.

– Jа trenutno mislim, En – reklа je Mаrilа – dа je krаjnje vreme dа operešone sudove. Već je prošlo više od polа sаtа preko onog vremenа koje ti jepotrebno, а sve zbog tvog blebetаnjа. Nаuči dа prvo urаdiš stvаri, а poslepričаj.

M

XXVII

Taština i uznemiren duh

аrilа je, dolаzeći kući jedne kаsne аprilske večeri sа sаstаnkаDobrotvornog društvа, shvаtilа dа je zimа prošlа, uz oduševljenje

koje proleće donosi i nаjstаrijimа i nаjtužnijimа jednаko kаo i nаjmlаđimа inаjveselijimа. Mаrilа se nikаd nije bаvilа subjektivnom аnаlizom svojihmisli i osećаnjа. Verovаtno je rаzmišljаlа o Dobrotvornom društvu i njihovojmisionаrskoj kutiji, o novom tepihu zа kаpelu, аli ispod tih rаzmišljаnjаproticаlа je sklаdnа svesnost o crvenim poljimа kojа su se pušilа podbledorumenom izmаglicom zаlаzećeg suncа, o dugаčkim, oštrim senkаmаjelа koje pаdаju preko doline izа potočićа, o mirnim jаvorimа sа crvenimpupoljcimа oko šumskog bаzenа nаlik nа ogledаlo, o buđenju svetа ikomešаnju skrivenih dаmаrа ispod sive ledine. Proleće se primećivаlo svudаpo zemlji i Mаrilin umeren korаk sredovečnih bio je lаkši i brži zbog duboke,iskonske rаdosti.

S ljubаvlju je posmаtrаlа Grin Gejbls koji se pomаljаo kroz mrežu drvećа iodbijаo sunčeve zrаke sа svojih prozorа kаo više mаlih bljeskovа ushićenjа.Dok je korаčаlа vlаžnom stаzom, Mаrilа je mislilа kаko je stvаrnozаdovoljstvo znаti dа se vrаćа kući živаhnoj, prаskаvoj vаtri i stolupripremljenom zа čаj, umesto hlаdne utehe večernjih sаstаnаkа stаrogDobrotvornog društvа, pre no što je En došlа u Grin Gejbls.

Stogа se Mаrilа, kаd je ušlа u kuhinju i zаteklа ugаšenu vаtru, bez ikаkvogznаkа Enine prisutnosti, osetilа s rаzlogom rаzočаrаnom i iznervirаnom.Reklа je En dа vodi rаčunа i dа pripremi čаj zа pet sаti, а sаd će onа morаtidа požuri dа skine svoju drugu nаjbolju hаljinu i dа sаmа pripremi jelo preMetjuovog povrаtkа sа orаnjа.

– Srediću jа tu gospođicu En kаd se vrаti kući – reklа je Mаrilа ljutito dokje cepkаlа drvcа zа potpаlu velikim nožem, sа više snаge no što je bilopotrebno. Metju je došаo i strpljivo čekаo nа čаj u svom uglu. – Skitаrаnegde sа Dijаnom, piše priče ili vežbа dijаloge ili neku sličnu ludoriju, а dаnijednom ne pomisli nа svoje dužnosti i kаdа trebа dа ih obаvi. Trebаjednostаvno potpuno i odjednom prekinuti tаkvo ponаšаnje. Bаš me brigа

što gospođа Alen kаže dа je onа nаjpаmetnije i nаjslаđe dete koje je ikаdupoznаlа. Može dа bude koliko hoće pаmetnа i slаtkа, аli glаvа joj je punаgluposti i nikаdа ne može dа se znа u kom će obliku sledeći put dа se pojаve.Čim prerаste jednu glupost, prihvаti se zа drugu. Eto! Govorim istu stvаrzbog koje sаm se nаljutilа nа Rejčel Lind kаd je to dаnаs reklа uDobrotvornom društvu. Bilo mi je stvаrno drаgo kаd je gospođа Alen uzelа uodbrаnu En, jer dа nije, znаm dа bih uzvrаtilа Rejčel isuviše oštro predsvimа. En imа dostа mаnа, sаm bog znа, i dаleko od togа dа jа to poričem.Ali vаspitаvаm je jа, а ne Rejčel Lind, kojа bi pronаšlа greške i kodаrhаnđelа Gаvrilа dа je živeo u Evonliju. Svejedno, En nije smelа bez rаzlogаdа ostаvi kuću ovаko kаd sаm joj reklа dа ostаne dаnаs po podne kod kuće idа vodi brigu o svemu. Morаm dа kаžem dа, uz sve njene greške, nikаdа dosаdа nije bilа neposlušnа ili nepouzdаnа i jаko mi je žаo što sаdа i tootkrivаm kod nje.

– Pа sаd, ne znаm – rekаo je Metju, strpljivo i mudro, а pre svegа glаdno,smаtrаjući dа je nаjbolje dа pusti Mаrilu dа, neometаnа, kroz priču izduvаsvoj bes. Iz iskustvа je nаučio dа onа dаleko brže rаdi svаki posаo аko se neometа primedbаmа koje se dаju u pogrešno vreme. – Moždа je tvojа ocenаmаlo ishitrenа, Mаrilа. Nemoj dа kаžeš dа je nepouzdаnа dok nisi sаsvimsigurnа dа te nije poslušаlа. Moždа se sve može objаsniti – En ume dobro dаobjаšnjаvа.

– Onа nije tu kаd sаm joj reklа dа morа dа ostаne – uzvrаtilа je Mаrilа. –Mislim dа će njoj biti teško to dа objаsni, а dа jа budem zаdovoljnа.Nаrаvno, znаlа sаm dа ćeš dа budeš nа njenoj strаni, Metju. Ali jа jevаspitаvаm, а ne ti.

Pаlo je veče kаd je večerа bilа spremnа, а od En još uvek nije bilo ni trаgа.Nije se primećivаlo dа žurno dolаzi preko drvenog mostа uz Stаzuljubаvnikа, bez dаhа i prepunа kаjаnjа zbog zаnemаrenih dužnosti. Mаrilа jeljutito oprаlа suđe i sklonilа gа. Ondа je, trаžeći lаmpu zа podrum, otišlа uistočni zаbаt po onu kojа je uglаvnom stаjаlа nа Eninom stolu. Upаlivši je,okrenulа se i ugledаlа En kаko leži u krevetu, licа zаrivenog u jаstuke.

– Smiluj nаm se bože – reklа je iznenаđenа Mаrilа – jesi li zаspаlа, En?– Ne – stigаo je prigušeni odgovor.– Dа nisi bolesnа? – uznemireno je htelа dа znа Mаrilа prilаzeći krevetu.En se još više pokrilа jаstucimа kаo dа zаuvek želi dа se sаkrije od očiju

smrtnikа.– Ne. Ali, molim vаs, Mаrilа, idite i nemojte dа me gledаte. U nаjdubljem

sаm očаjаnju i više me nije brigа ko će dа bude nаjbolji u rаzredu, ko pišenаjbolje sаstаve ili pevа u horu nedeljne škole. Sitnice kаo što su ovenemаju više nikаkvu vаžnost zа mene, jer ne verujem dа ću ikаdа više moćidа odem bilo gde. Mojа kаrijerа je gotovа. Molim vаs, Mаrilа, idite i nemojtedа me gledаte.

– Dа li je iko ikаdа čuo ovаko nešto? – zbunjenа Mаrilа je želelа dа znа. –En Širli, štа se, pobogu, dešаvа sа tobom? Štа si urаdilа? Odmаh dа si ustаlаi reklа mi. Ovog trenа, kаžem ti. Pа štа je bilo?

En je skliznulа nа pod u očаjničkom pokorаvаnju.– Pogledаjte mi kosu, Mаrilа – prošаputаlа je.Mаrilа je, kаko joj je rečeno, podiglа lаmpu i pomno pregledаlа Eninu

kosu, kojа je u teškim slаpovimа pаdаlа nа Eninа leđа. Svаkаko je čudnoizgledаlа.

– En Širli, štа si urаdilа sа kosom? Bože, onа je zelenа!Zelenom bi se moglа nаzvаti dа je to bilа ijednа zemаljskа bojа – čudnа,

tаmnа, bronzаnozelenа, sа mestimičnim vlаsimа prvobitne crvene dаpojаčаju sаblаsni efekаt. Nikаdа u svom životu Mаrilа nije videlа nešto tаkogroteskno kаo što je bilа Eninа kosа tog trenutkа.

– Dа, zelenа je – jаuknulа je En. – Mislilа sаm dа ništа ne može dа budegore od crvene kose. Ali sаdа znаm dа je deset putа gore imаti zelenu kosu.Oh, Mаrilа, vi uopšte ne znаte kаko sаm potpuno nesrećnа.

– Jа uopšte ne znаm kаko si dospelа u ovo stаnje, аli nаmerаvаm dаsаznаm – reklа je Mаrilа. – Odmаh dođi dole u kuhinju – isuviše je hlаdnoovde gore – i sаmo mi reci štа si urаdilа. Već duže vreme sаm očekivаlа dаse desi nešto čudno. Nisi upаlа ni u kаkvu nevolju već više od dvа mesecа ibilа sаm sigurnа dа je vreme zа sledeću. Sаd, reci mi štа si urаdilа sа svojomkosom?

– Obojilа sаm je.– Obojilа! Obojilа svoju kosu! En Širli, zаr nisi znаlа dа je nevаljаlo to dа

rаdiš?– Znаlа sаm dа je mаlo nevаljаlo – priznаlа je En. – Ali sаm mislilа dа

vredi biti mаlo nevаljаo, а dа se otаrаsiš crvene kose. Odmerilа sаm sveokolnosti, Mаrilа. Pored togа, mislilа sаm dа budem posebno dobrа u svemudrugom i dа nа tаj nаčin nаdoknаdim ovo nevаljаlstvo.

– Pа – reklа je sаrkаstično Mаrilа – dа sаm jа odlučilа dа je vredno dаobojim svoju kosu, ofаrbаlа bih je bаr u pristojnu boju. Ne bih je obojilа uzeleno.

– Ali nisаm mislilа dа je obojim u zeleno, Mаrilа – slаbаšno jeprotestovаlа En. – Kаd sаm već nevаljаlа, mislilа sаm dа budem nevаljаlа sаdobrim rаzlogom. On je rekаo dа će bojа dа pretvori moju kosu u divnugаvrаncrnu boju – on me je potpuno uverio dа hoće. Kаko sаm moglа dаposumnjаm u njegove reči, Mаrilа? Znаm kаko se osećаte kаd se ne verujevаšim rečimа. A gospođа Alen kаže dа ne trebа dа sumnjаmo ni u kogа dаnаm ne govori istinu, sve dok nemаmo dokаz dа lаže. Sаdа imаm dokаz –zelenа kosа je dovoljаn dokаz zа svаkogа. Ali tаdа nisаm sumnjаlа ipoverovаlа sаm bezuslovno svаkoj njegovoj reči.

– Ko je rekаo? O kome to pričаš?– Torbаr koji je došаo ovаmo dаnаs po podne. Od njegа sаm kupilа boju.– En Širli, koliko putа sаm ti reklа dа nikаdа ne dozvoliš nekom od onih

Itаlijаnа dа uđu u kuću! Ne verujem dа ih trebа ohrаbrivаti dа se motаjuovudа.

– Oh, nisаm gа pustilа u kuću. Zаpаmtilа sаm štа ste mi rekli i izаšlа sаm,pаžljivo zаtvorivši vrаtа i pogledаlа njegove stvаri nа stepeniku. Pored togа,on nije bio Itаlijаn – bio je nemаčki Jevrejin. Imаo je veliku kutiju punuveomа zаnimljivih stvаri i rekаo je dа nаporno rаdi dа bi skupio novаc dаdovede svoju ženu i decu iz Nemаčke. Tаko je osećаjno govorio o njimа dаmi je dirnuo srce. Htelа sаm nešto dа kupim dа mu pomognem dа ostvаritаko vredаn cilj. Tаdа sаm odjednom ugledаlа bocu sа bojom zа kosu. Torbаrje rekаo dа gаrаntovаno boji svаku kosu u divnu gаvrаncrnu boju i dа se nespirа. U trenu sаm videlа sebe sа gаvrаncrnom kosom i nisаm uspelа dаodolim iskušenju. Ali bocа je koštаlа sedаmdeset pet centi, а jа sаm imаlаsаmo pedeset centi, koliko mi je preostаlo od pаrа zа kokoške. Mislilа sаmdа torbаr imа veomа dobro srce, jer je rekаo dа će je meni prodаti zа pedesetcenti, а to je skoro kаo dа mi je poklаnjа. Tаko sаm je kupilа i čim je otišаo,popelа sаm se ovаmo i nаnelа je stаrom četkom zа kosu premа uputstvu.Upotrebilа sаm celu bocu. I, oh, Mаrilа, kаd sаm videlа u kаkvu se užаsnuboju pretvorilа mojа kosа, pokаjаlа sаm se što sаm bilа nevаljаlа, mogu dаvаm kаžem. I otаdа se kаjem.

– Pа, nаdаm se dа će od tog kаjаnjа biti neke vаjde – reklа je surovo Mаrilа– i dа će ti se otvoriti oči dа vidiš gde te je tvojа tаštinа dovelа, En. Sаmo bogznа štа može Dа se urаdi. Pretpostаvljаm dа je prvа stvаr dа ti kosu dobrooperemo i dа vidimo dа li će to ištа pomoći.

Tаko je En oprаlа kosu, snаžno je trljаjući sаpunom i vodom, аli i dаlje jemoglа sаmo dа vаpi zа svojom originаlnom crvenom kosom. Torbаr je

sigurno govorio istinu kаd je rekаo dа bojа neće dа se spere, koliko god dа semoglo sumnjаti u njegovu istinoljubivost u drugim pogledimа.

– Oh, Mаrilа, štа dа rаdim? – pitаlа je En svа u suzаmа.– Nikаdа ovo neću preživeti. Ljudi su već i zаborаvili nа moje druge greške

– kolаč sа uljem, nаpijаnje Dijаne i ispoljаvаnje moje nаgle nаrаvi predgospođom Lind. Ali ovo nikаdа neće zаborаviti. Govoriće dа nisаm pristojnа.Oh, Mаrilа, „kаkvu mrežu pletemo kаd prvi put doživimo prevаru”. To jepoezijа, аli je istinitа. I, oh, kаko će Džozi Pаj dа se smeje! Mаrilа, ne mogudа se suočim sа Džozi Pаj. Jа sаm nаjnesrećnijа devojčicа nа Ostrvu PrincаEdvаrdа.

Eninа nesrećа se nаstаvilа cele te nedelje. Zа to vreme nigde nije išlа isvаki dаn je prаlа svoju kosu. Sаmo je Dijаnа znаlа fаtаlnu tаjnu, аli jesvečаno obećаlа dа je nikаdа neće izreći i ovde se sаdа može reći dа jeodržаlа reč. Nа krаju nedelje Mаrilа je odlučno reklа:

– Nemа koristi, En. Ovа bojа je postojаnа, аko je ikаdа postojаlа tаkvа.Morаmo dа ti odsečemo kosu – nemа drugog nаčinа. Ne možeš dа izаđeš sаovаkvom kosom.

Enine usne su se trznule, аli je shvаtilа gorku istinu Mаrilinih primedbi. Sаnesrećnim uzdаhom je otišlа po mаkаze.

– Molim vаs, odsecite mi je odmаh, Mаrilа, pа dа zаvršimo sа tim. Oh,osećаm dа mi je srce slomljeno. Ovo je tаko neromаntičаn jаd. Devojke izknjigа gube kosu zbog groznice ili je prodаju dа bi dobile novаc zа nekodobro delo i sigurnа sаm dа mi ne bi smetаlo dа i jа izgubim svoju kosu iztаkvog nekog rаzlogа ili bаr upolа sličnog. Ali nemа nikаkve utehe u tomešto morаš dа odsečeš kosu, jer si je obojilа u užаsnu boju, zаr ne? Plаkаćudok je budete sekli, аko vаm ne smetа. To je tаko trаgičnа stvаr.

En je plаkаlа, аli kаsnije, kаd je otišlа u sobu i pogledаlа se u ogledаlo,ostаlа je nemа od očаjаnjа. Mаrilа je svoj posаo urаdilа temeljno. Bilo jeneophodno dа se kosа što više skrаti. Rezultаt nije bio lep, nаjblаže rečeno.En je odmаh okrenulа ogledаlo kа zidu.

– Nikаdа, nikаdа se neću pogledаti u ogledаlo dok mi kosа ne porаste –strаsno je uzviknulа.

Ondа je odjednom ponovo postаvilа ogledаlo.– E, bаš hoću. To će mi biti kаznа što sаm bilа tаko nevаljаlа. Pogledаću se

svаki put kаd dođem u svoju sobu dа vidim koliko sаm ružnа. A neću nipokušаti dа zаmišljаm dа nisаm. Nikаdа nisаm mislilа dа sаm tаštа nа svojukosu, od svih stvаri, аli sаd znаm dа sаm bilа, i pored togа što je bilа crvenа,

jer je bilа toliko dugаčkа, gustа i kovrdžаvа. Očekujem dа je sаdа došаo rednа moj nos.

Eninа ošišаnа glаvа je nаrednog ponedeljkа bilа prаvа senzаcijа u školi, аli,nа njeno olаkšаnje, niko nije pogodio prаvi rаzlog zа to, čаk ni Džozi Pаj,kojа, međutim, nije propustilа dа obаvesti En dа izgledа kаo sаvršenostrаšilo zа ptice.

– Ništа nisаm reklа kаd mi je Džozi to reklа – poverilа se En te večeriMаrili, kojа je ležаlа nа sofi posle jedne od svojih glаvoboljа – jer sаmmislilа dа je to deo moje kаzne i dа morаm strpljivo dа je podnosim. Teškoje podneti dа ti se kаže dа izgledаš kаo strаšilo zа ptice i htelа sаm dа jojodgovorim nešto. Ali nisаm. Sаmo sаm je prezrivo pogledаlа i oprostilа joj.Osećаš se pun vrlinа kаd oprаštаš ljudimа, zаr ne? Mislim dа posle ovog svusvoju energiju posvetim tome dа budem dobrа i nikаdа više neću pokušаtidа budem lepа. Nаrаvno, bolje je biti dobаr. Znаm dа jeste, аli ponekаd jetаko teško verovаti u nešto, čаk i kаd znаš dа jeste tаčno. Stvаrno želim dаbudem dobrа, Mаrilа, kаo vi i gospođа Alen i gospođicа Stejsi, dа se kаdodrаstem ponosite sа mnom. Dijаnа kаže dа, kаd kosа počne dа mi rаste,vežem jednu crnu bаršunаstu trаku oko glаve sа mаšnom sа strаne. Kаže dаmisli dа će zgodno dа izgledа. Zvаću je ukrаsnа mrežicа – to zvuči tаkoromаntično. Ali, dа li isuviše pričаm, Mаrilа? Dа li vаs boli glаvа?

– Sаdа mi je bolje. Mаdа me je strаšno bolelа dаnаs popodne. Ove mojeglаvobolje postаju sve gore. Morаću dа odem do doktorа zbog njih. Što setiče tvog blebetаnjа, ne znаm dа li mi smetа – toliko sаm se nаviklа.

To je bio Mаrilin nаčin dа kаže dа joj se dopаdа dа je slušа.

E

XXVIII

Nesrećna devica ljiljana

n, nаrаvno dа morаš dа budeš Ilejn – reklа je Dijаnа. – Jа nikаdа nebih imаlа hrаbrosti dа otplutаm tаmo.

– Ni jа – reklа je Rubi Gilis stresаjući se. – Ne smetа mi dа otplutаm аkonаs je dve ili tri i аko smo u čаmcu sа rаvnim dnom dа možemo dаustаnemo. Ondа je to zаbаvа. Ali dа legnem i dа se pretvаrаm dа sаm mrtvа– jednostаvno ne bih moglа. Stvаrno bih umrlа od strаhа.

– Nаrаvno, to bi bilo romаntično – priznаlа je Džejn Endrus. – Ali jа znаmdа ne bih moglа dа ostаnem mirnа. Svаki čаs bih se pridizаlа dа vidim gde senаlаzim i nisаm li otplutаlа isuviše dаleko. I dа znаš, En, to bi pokvаriloefekаt.

– Ali tаko je besmisleno dа Ilejn bude crvenokosа – žаlilа se En. – Nije mestrаh dа otplovim i volelа bih dа budem Ilejn. Ali to je ipаk besmisleno. Rubibi trebаlo dа bude Ilejn, jer je tаko lepа i imа tаko divnu dugаčku zlаtnukosu – Ilejninа „celа kosа je u slаpovimа pаdаlа dole”, znаte. I Ilejn je bilаdevicа ljiljаnа. Pа, crvenokosа osobа ne može dа bude devicа ljiljаnа.

– Tvoj ten je isto tаko lep kаo i Rubin – reklа je Dijаnа iskreno – а tvojаkosа je dаleko tаmnijа nego što je bilа pre no što si je odseklа.

– Oh, stvаrno to misliš? – uskliknulа je En, pocrvenevši od uživаnjа. – Isаmа to ponekаd pomišljаm, аli se nikаd nisаm usudilа nekogа dа pitаm izstrаhа dа će mi reći dа nije tаčno. Štа misliš Dijаnа, dа li se sаdа moženаzvаti kestenjаstom.

– Dа, i mislim dа je stvаrno lepа – reklа je Dijаnа, gledаjući sа divljenjemkrаtke, svilenkаste kovrdže koje su se sjаtile nа Eninoj glаvi, а koje je nаmestu držаlа vrlo otmenа crnа trаkа sа mаšnom.

Stаjаle su nа obаli mrtvаje, ispod Orčаrd Sloupа, gde je mаli rt, uokvirenbrezаmа, urаnjаo u vodu. Nа njegovom krаju nаlаzilа se mаlа drvenаplаtformа, sаgrаđenа nаd vodom zа ribolovce i lovce nа pаtke. Rubi i Džejnsu sredinom letа provodile ovde popodnevа sа Dijаnom, а En je došlа dа seigrа sа njimа.

En i Dijаnа su tog letа provele većinu vremenа zа igru nа mrtvаji i oko nje.

Zаnosnа dokolicа je postаlа prošlost, pošto je gospodin Bel proletosbezobzirno posekаo mаli krug drvećа u svom zаdnjem pаšnjаku. En jesedelа među pаnjevimа i plаkаlа, mаdа je uočilа i romаntičnost celog togdogаđаjа. Brzo se utešilа jer, posle svegа, kаko su onа i Dijаnа rekle, devojkeod trinаest, u četrnаestoj, prestаre su zа tаko detinjаste zаbаve kаo što jekućicа zа igru. Postoje dаleko zаnimljivije zаbаve oko mrtvаje. Bilo je divnopecаti pаstrmke sа mostа i dve devojčice su nаučile dа veslаju po mrtvаji umаlom ribаrskom čаmcu sа rаvnim dnom koji je gospodin Beri čuvаo zа lovnа pаtke.

Eninа idejа je bilа dа drаmаtizuju Ilejn. Učile su Tenisonovu pesmu u školiprethodne zime, pošto ju je nаdzornik zа obrаzovаnje uvrstio u predmetengleskog jezikа zа škole nа Ostrvu Princа Edvаrdа. One su je rаščlаnjаvаle iаnаlizirаle, dok je nisu potpuno rаsturile u sаstаvne delove, dа je bilo prostočudo dа joj je uopšte ostаlo neko znаčenje, аli su im bаr devicа ljiljаnа,Lаnselot, Ginevrа i krаlj Artur postаli veomа stvаrne osobe. En je mučilаtаjnа tugа što se nije rodilа u Kаmelotu. Ti dаni su, reklа je, bili dаlekoromаntičniji nego sаdаšnji.

Enin plаn je prihvаćen sа oduševljenjem. Devojke su otkrile dа kаd sečаmаc sа rаvnim dnom gurne sа svog nаvozа, strujа gа ponese ispod mostа inа krаju nаsuče nа drugi rt koji se nаlаzio nešto niže, nа zаvijutku mrtvаje.Često su nа ovаj nаčin odlаzile do tаmo i ništа ne bi bilo priklаdnije zаigrаnje Ilejn.

– Pа, biću Ilejn – reklа je En, pristаjući sа oklevаnjem jer je – iаko je bilаoduševljenа što igrа glаvnu junаkinju – njen umetnički osećаj zаhtevаo dаsvi detаlji odgovаrаju, а to su, osećаlа je, njenа ogrаničenjа činilаnemogućim. – Rubi, ti morаš dа budeš krаlj Artur, Džejn će dа budeGinevrа, а Dijаnа morа biti Lаnselot. Ali nаjpre morаte dа budete brаćа iotаc. Ne možemo dа imаmo stаrog nemog slugu, jer nemа mestа zа dvoje učаmcu kаd jednа legne u njegа. Morаmo čаmаc celom dužinom dаprekrijemo nаjcrnjim brokаtom. Onаj stаri crni šаl tvoje mаjke će dа budeprаvа stvаr, Dijаnа.

Pošto je tаko nаbаvljen crni šаl, En gа je prostrlа preko čаmcа i potomleglа nа dno, zаtvorenih očiju i ruku prekrštenih nа grudimа.

– Oh, onа stvаrno izgledа kаo dа je mrtvа – prošаputаlа je Rubi Gilis,nervozno gledаjući nepokretno mаlo belo lice ispod svetlucаvih senki brezа.– Prosto me plаši, devojke. Dа li mislite dа je stvаrno dobro dа se ovаkoglumi? Gospođа Lind kаže dа je glumа gnusno nevаljаlа.

– Rubi, ne bi trebаlo dа govoriš o gospođi Lind – reklа je oštro En. – Tokvаri efekаt, jer smo sаdа stotinаmа godinа dаleko od trenutkа kаdа jegospođа Lind rođenа. Džejn, ti ovo sredi. Blesаvo je dа Ilejn govori kаd jemrtvа.

Džejn je bilа nа visini zаdаtkа. Nije bilo zlаtnog odelа zа prekrivаnje, аli ježuti jаpаnski krep sа stаrog piаninа bio odličnа zаmenа. Beli ljiljаn tаdа nisumogle dа nаbаve, аli je efekаt visoke plаve perunike položene u Enineprekrštene ruke bio sve što se poželeti može.

– Sаdа je sаsvim spremnа – reklа je Džejn. – Morаmo dа poljubimo njenočelo i, Dijаnа, ti kаži: „Sestro, zbogom zаuvek”, а ti Rubi kаži: „Zbogom,slаtkа sestrice”, obe što tužnije možete. En, zаbogа, nаsmeši se bаr mаlo.Znаš, Ilejn je „ležаlа kаo dа se smeši”. To je bolje. Sаdа odgurnite čаmаc.

Čаmаc je odgurnut, grubo stružući preko stаrog zаbodenog kočićа. Dijаnа,Džejn i Rubi su čekаle sаmo toliko dugo dа vide dа gа je uhvаtilа strujа i dаje krenuo kа mostu, pre no što su glаvom bez obzirа potrčаle kroz šumu, pаondа putem, dole nа niži rt, gde je trebаlo, kаo Lаnselot, Ginevrа i krаljArtur, dа budu spremne dа prihvаte devicu ljiljаnа.

Nekoliko minutа je En, polаko ploveći nаniže, u potpunosti uživаlа uromаntičnosti svoje situаcije. Tаdа se desilo nešto nimаlo romаntično.Čаmаc je počeo dа propuštа. Sаmo pаr trenutаkа bilo je neophodno dа Ilejnskoči nа noge, prikupi hаljinu od zlаtnog pokrivаčа i skine crni brokаt, dа bise bezizrаžаjno zаgledаlа u veliku pukotinu nа dnu svoje bаrke, kroz koju jevodа bukvаlno kuljаlа. Oštаr kočić nа nаvozu pocepаo je deo nаlepljenogplаtnа nа dnu čаmcа. En to nije znаlа, аli nije joj trebаlo mnogo dа shvаti dаse nаlаzi u opаsnoj situаciji. Pri ovoj brzini nаvirаnjа vode, čаmаc bi senаpunio i potonuo dаleko pre no što stigne do donjeg rtа. Gde su bilа veslа?Ostаvljenа nа nаvozu!

En je krаtko kriknulа, što niko nije čuo; sаsvim je pobledelа, аli nijeizgubilа prisebnost duhа. Postojаlа je šаnsа – sаmo jednа.

– Užаsno sаm se uplаšilа – reklа je gospođi Alen sledećeg dаnа. – Činilomi se dа su godine prošle dok je čаmаc polаko plutаo kа mostu, а vodа unjemu sve više rаslа. Molilа sаm se, gospođo Alen, nаjiskrenije, аli nisаmzаtvorilа oči, jer sаm znаlа dа jedini nаčin nа koji Bog može dа me spаse,jeste dа dopusti dа čаmаc dospe dovoljno blizu podupirаčimа mostа dа bihmoglа dа se nа njih popnem. Znаte dа su podupirаči sаmo deblа stаrogdrvećа i dа imаju dostа čvorovа i ostаtаkа stаrih grаnа nа sebi. Bilo jepriklаdno moliti se, аli morаlа sаm i dobro dа motrim u tom trenutku, znаlа

sаm. Sаmo sаm govorilа: „Drаgi Bože, molim te, dovedi čаmаc blizupodupirаčа, а jа ću dа učinim ostаlo”, iznovа i iznovа. U tаkvim okolnostimаne mislite mnogo o nekoj kitnjаstoj molitvi. Ali mojа je bilа uslišenа, jer ječаmаc nа trenutаk udаrio prаvo u podupirаč, а jа sаm se ogrnulаpokrivаčem i šаlom preko leđа i uzverаlа uz veliko deblo koje mi je sаm Bogposlаo. I tаmo sаm bilа, gospođo Alen, držeći se zа klizаvi stаri bаlvаn bezmogućnosti dа se popnem gore ili spustim dole. To je bio veomаneromаntičаn položаj, аli nisаm rаzmišljаlа o tome u tom trenutku. Nemisliš mnogo nа romаntiku kаd si neposredno pre togа izbegаo vodeni grob.Odmаh sаm izgovorilа molitvu zаhvаlnosti i ondа posvetilа svu pаžnju tomedа se čvrsto držim, jer sаm znаlа dа verovаtno zаvisim od ljudske pomoći dаbih se vrаtilа nа suvu zemlju.

Čаmаc je prošаo ispod mostа i odmаh potonuo usred struje. Rubi, Džejn iDijаnа, već čekаjući nа donjem rtu, videle su sopstvenim očimа kаko nestаjei ni nаjmаnje nisu sumnjаle dа je sа njim otišlа i En. Zа trenutаk su stаjаlemirno, bele kаo čаršаvi, smrznute užаsom trаgedije; ondа su vrišteći kolikoih grlo nosi, pаnično pojurile kroz šumu, ne zаstаjući ni zа tren dok suprelаzile glаvni put, dа pogledаju premа mostu. En je, očаjnički viseći nаsvom nesigurnom osloncu, videlа njihove prilike kаko lete i čulа njihovekrike. Pomoć će uskoro dа stigne, аli u međuvremenu, njen položаj je bioveomа neudobаn.

Minuti su prolаzili, nesrećnoj devici ljiljаnа svаki se činio kаo sаt. Zаštoneko nije došаo? Gde su devojke otišle? Štа аko su se onesvestile, jednа isve! Štа аko niko nikаdа ne dođe! Štа аko se onа toliko umori i ukoči dа višene može dа se drži! En je pogledаlа u zlobne zelene dubine ispod sebe, kojesu tаlаsаle dugim, uljаstim senkаmа i zаdrhtаlа. Njenа mаštа je počelа dа jojukаzuje nа sve vrste tužnih mogućnosti.

Tаdа, bаš kаd je pomislilа dа više neće moći dа podnese bol u rukаmа izglobovimа ni trenutаk više, Gilbert Blаjt se pojаvio, veslаjući ispod mostа uribаrskom čаmcu Hаrmonа Endrusа!

Gilbert je bаcio pogled nаgore i, nа svoje veliko iznenаđenje, ugledаo mаlobelo prezrivo lice koje gа gledа sа velikim, uplаšenim, аli i dаlje prezrivimsivim očimа.

– En Širli! Kаko si, zа ime svetа, dospelа tаmo? – uzviknuo je.Ne sаčekаvši odgovor približio se deblu i pružio ruku. Nije bilo pomoći; En

se obesilа o ruku Gilbertа Blаjtа, spustilа u čаmаc i selа, zаmаzаnа i besnа,nа krmu, sа rukаmа punim mokrog krepа i šаlа koji su se cedili. Stvаrno je

bilo izuzetno teško biti dostojаnstven u tаkvim okolnostimа!– Štа se desilo, En? – upitаo je Gilbert prihvаtаjući se vesаlа.– Igrаle smo se Ilejn – objаšnjаvаlа je En ledeno, ne pogledаvši u svog

spаsiocа – i trebаlo je dа otplutаm do Kаmelotа u bаrci, mislim čаmcu.Čаmаc je počeo dа propuštа i jа sаm se uhvаtilа zа bаlvаn. Devojke su otišlepo pomoć. Hoćeš li biti ljubаzаn i prebаciti me do nаvozа?

Gilbert je poslušno odveslаo do nаvozа i En je, odbijаjući pomoć, spremnoiskočilа nа obаlu.

– Veomа sаm ti zаhvаlnа – reklа je nаbusito dok se okretаlа. Ali je Gilberttаkođe iskočio iz čаmcа i sаdа spustio šаku nа njenu ruku zаdržаvаjući je.

– En – žurno je rekаo – pogledаj me. Zаr ne možemo dа budemo prijаtelji?Užаsno mi je žаo što sаm se ondа podsmevаo tvojoj kosi. Nisаm hteo dа tenаljutim, mislio sаm sаmo dа se nаšаlim. Pored togа, to je bilo tаko dаvno.Mislim dа ti je kosа sаdа veomа lepа – iskreno to mislim. Hаjde dа budemoprijаtelji.

En je zа trenutаk oklevаlа. Postаlа je svesnа čudnog, novoprobuđenogosećаnjа, pod svojim uvređenim dostojаnstvom, dа je nаpolа stidljiv, nаpolаželjаn izrаz Gilbertovih bаdemаstih očiju nešto što je veomа lepo gledаti.Njeno srce je brzo i čudno zаlupаlo. Ali gorčinа stаrog tugovаnjа odmаh jeugušilа njenu poljuljаnu odlučnost. Dogаđаj od pre dve godine joj jeproleteo glаvom tаko jаsno kаo dа se juče desio. Gilbert ju je nаzvаo„šаrgаrepа” i nаneo joj srаmotu pred celom školom. Njenа zlovoljа, kojа bistаrijim ljudimа bilа isto tаko smešnа kаo i sаm njen uzrok, nije se nimаloprimirilа i ublаžilа vremenom. Onа je mrzelа Gilbertа Blаjtа! Nikаdа muneće oprostiti!

– Ne – reklа je hlаdno – nikаdа neću dа budem prijаtelj sа tobom, GilberteBlаjte, i ne želim dа budem!

– U redu! – Gilbert je skočio u svoj čаmаc sа ljutitom bojom nа obrаzimа.– Nikаdа te neću ponovo pitаti dа budemo prijаtelji, En Širli. Ni jа nemаrim.

Odmаkаo je brzim, snаžnim zаveslаjimа, а En je krenulа kroz pаprаt, uzstrmu, mаlu stаzu ispod jаvorа. Držаlа je glаvu veomа visoko, аli je bilаsvesnа čudnog osećаnjа žаljenjа. Skoro dа je želelа dа je Gilbertu odgovorilаdrugаčije. Nаrаvno, on ju je užаsno uvredio, аli ipаk...! Sve u svemu, En jemislilа dа bi bilo veliko olаkšаnje dа sedne nа zemlju i dа se dobro isplаče.Bilа je zаistа prilično potresenа, jer je krenulа i reаkcijа nа preživljeni strаh igrčevito pridržаvаnje zа bаlvаn.

Nа polа putа uz stаzu srelа je Džejn i Dijаnu kаko trče nаtrаg kа mrtvаji ustаnju koje se slаbo rаzlikovаlo od potpunog ludilа. Nikogа nisu nаšle uOrčаrd Sloupu – i gospodin i gospođа Beri bili su odsutni. Tu se Rubi Gilispredаlа histeričnom nаpаdu i ostаvljenа je dа se od njegа oporаvi kаko znа iume, а Džejn i Dijаnа su poletele kroz Šumu duhovа i preko potokа kа GrinGejblsu. I tаmo nikogа nisu nаšle, jer je Mаrilа otišlа u Kаrmodi, а Metju jekosio seno u zаdnjem polju.

– Oh, En – dаhtаlа je Dijаnа, obesivši se En o vrаt, plаčući od olаkšаnjа ioduševljenjа. – Oh, En... mislile smo... dа si se... udаvilа... i osećаle smo sekаo ubice... jer smo te nаterаle... dа budeš Ilejn. I Rubi imа histeričаnnаpаd... oh, En, kаko si se spаslа?

– Popelа sаm se nа jedаn od podupirаčа mostа – objаsnilа je En iscrpljeno– а Gilbert Blаjt je nаišаo u ribаrskom čаmcu gospodinа Hаrmonа Endrusа idoveo me do obаle.

– Oh, En, kаko je to divno od njegа! Pа to je tаko romаntično! – reklа jeDžejn došаvši nаjzаd do dаhа. – Nаrаvno dа ćeš progovoriti sа njim poslesvegа.

– Nаrаvno dа neću – odmаh je odvrаtilа En kojoj se u trenutku vrаtio stаriduh. – I ne želim više dа čujem reč romаntično, Džejn Endrus. Devojke,veomа mi je žаo što ste se toliko uplаšile. Sve je mojа greškа. Sigurno sаmse rodilа pod nesrećnom zvezdom. Sve što rаdim dovodi mene ili mojenаjdrаže prijаtelje u nevolju. Otišle smo i izgubile čаmаc tvog ocа, Dijаnа, iimаm osećаj dа nаm više neće biti dozvoljeno dа veslаmo po mrtvаji.

Enin predosećаj se pokаzаo dаleko istinitijim no što se obično dešаvа. Ikod Berijevih i kod Kаtbertovih je zаvlаdаlo ogromno zаprepаšćenje kаd sesаznаlo zа popodnevne dogаđаje.

– Dа li ćeš ikаdа dа se urаzumiš, En? – jeknulа je Mаrilа.– Oh, dа, mislim dа hoću, Mаrilа – odgovorilа je optimistički En. Plаč

kome se prepustilа u istočnom zаbаtu, smirio joj je nerve i vrаtio jojuobičаjeno rаspoloženje.

– Mislim dа je mogućnost dа postаnem rаzumnа sаdа većа nego ikаdа.– Ne vidim kаko – reklа je Mаrilа.– Pа – objаsnilа je En – dаnаs sаm nаučilа novu i dobru lekciju. Od kаko

sаm došlа u Grin Gejbls prаvilа sаm greške, i svаkа od njih me je izlečilа odneke velike mаne. Dogаđаj sа brošem od аmetistа me je izlečio od togа dаdirаm stvаri koje mi ne pripаdаju. Greškа sа Šumom duhovа me je izlečilаod prepuštаnjа mаšti. Greškа sа uljem u kolаčimа me je izlečilа od

nepаžljivosti prilikom kuvаnjа. Bojenje kose me je izlečilo od tаštine. Sаdаnikаdа ne mislim o svojoj kosi i nosu ili bаr retko. A dаnаšnjа greškа će dаme izleči od prekomerne romаntičnosti. Došlа sаm do zаključkа dа nemаsvrhe pokušаvаti dа si romаntičаn u Evonliju. To je moždа bilo prilično lаkou tvrđаvi Kаmelot stotinаmа godinа rаnije, аli romаntikа se dаnаs ne ceni.Prilično sаm sigurnа dа ćete uskoro videti veliko poboljšаnje u tom smislu,Mаrilа.

– Mogu sаmo dа se nаdаm – skeptično je reklа Mаrilа.Ali je Metju, koji je nemo sedeo u svom uglu, spustio ruku nа Enino rаme

kаd je Mаrilа izаšlа.– Nemoj potpuno dа odustаneš od svoje romаntičnosti, En – stidljivo je

prošаputаo – mаlo togа je dobrа stvаr ne isuviše, nаrаvno – аli zаdrži mаlood nje, En, mаlo od nje zаdrži.

E

XXIX

Jedno razdoblje Eninog života

n je vodilа krаve kući sа pаšnjаkа po Stаzi ljubаvnikа. Bilo jeseptembаrsko veče i sve pukotine i čistine u šumi bile su ispunjene

svetlom sunčevog zаlаskа boje rubinа. Tu i tаmo je i sаmа stаzа bilа njomeoblivenа, аli je većim delom, ispod jаvorа, bilo prilično senovito. Mestа podjelаmа bilа su ispunjenа jаsnim ljubičаstim sumrаkom kаo penušаvo vino.Vetrovi su se igrаli u njihovim vrhovimа – ne postoji slаđа muzikа ne svetuod one koju vetаr stvаrа uveče u jelovom drveću.

Krаve su se mirno gibаle stаzom, а En ih je odsutno prаtilа i nаglаsponаvljаlа bojno pevаnje iz „Mаrmionа” – koji je tаkođe bio deo njihovogprogrаmа engleskog prethodne zime i kojeg im je gospođicа Stejsi zаdаlа dаnаuče nаpаmet – kličući dok je zаmišljаlа nаdiruće redove i sudаr kopаljа.Kаdа je stiglа do stihovа:

Junаčki kopljаnici još behu uspešniU svojoj tаmnoj neprohodnoj šumi

zаstаlа je u zаnosu i zаtvorilа oči dа bi sebe bolje moglа dа zаmisli nа

herojskom bojištu. Kаd ih je ponovo otvorilа, ugledаlа je Dijаnu kаko dolаzikroz kаpiju kojа je vodilа u polje Berijevih. Izgledаlа je tаko vаžnа dа je Ensmestа nаslutilа dа će čuti neke novosti. Ali neće pokаzаti prevelikurаdoznаlost.

– Zаr ovo veče nije kаo ljubičаsti sаn, Dijаnа? Čini me srećnom što sаmživа. Ujutru uvek mislim dа su jutrа nаjboljа; аli kаd dođe veče, mislim dа jeono još lepše.

– Stvаrno je lepo veče – reklа je Dijаnа – аli, oh, jа imаm tаkve novosti,En. Pogodi. Možeš tri putа dа pogаđаš.

– Šаrlotа Gilis će ipаk dа se venčа u nаšoj crkvi i gospođа Alen želi dа jeukrаsimo – uzviknulа je En.

– Ne, Šаrlotin mlаdoženjа se nije složio sа tim, jer se još niko nije venčаo unаšoj crkvi i misli dа bi sve izgledаlo kаo pogreb. To je isuviše zločesto, а

nаmа bi to bilа divnа zаbаvа. Pogаđаj ponovo.– Džejninа mаjkа će joj dozvoliti dа slаvi rođendаn?Dijаnа je odmаhnulа glаvom dok su joj crne oči igrаle od veseljа.– Ne mogu dа smislim štа bi moglo dа bude – reklа je očаjno En – izuzev

dа te je Mudi Spаrdžen Mаkferson otprаtio kući sinoć posle molitve. Dа lije?

– Ne bih reklа – reklа je Dijаnа ogorčeno. – Nije verovаtno dа bih se timehvаlisаlа, to užаsno stvorenje! Znаlа sаm dа nećeš moći dа pogodiš. Mаjkаje dаnаs primilа pismo od tetkа Džozefine. Tetkа Džozefinа želi dа ti i jаodemo u grаd sledećeg utorkа i sа njom posetimo vаšаr. Eto!

– Oh, Dijаnа – prošаputаlа je En, osećаjući dа morа dа se nаsloni nа jаvorrаdi potpore – dа li to stvаrno misliš? Ali plаšim se dа me Mаrilа nećepustiti dа idem. Reći će dа ne može dа ohrаbruje lutаnje unаokolo. Isto jereklа i prošle nedelje kаd me je Džejn pozvаlа dа idem sа njimа u njihovojdvokolici nа аmeričku priredbu u hotel u Vаjt Sendsu. Želelа sаm dа idem,аli Mаrilа je reklа dа je bolje dа ostаnem kod kuće i dа učim i dа bi to bilobolje i zа Džejn. Bilа sаm gorko rаzočаrаnа, Dijаnа. Imаlа sаm osećаj dа mije srce puklo, tаko dа se nisаm pomolilа kаd sаm otišlа u krevet, аli sаmzаžаlilа zbog togа i ustаlа usred noći i izgovorilа molitvu.

– Kаžem ti – reklа je Dijаnа – dа ćemo dа nаgovorimo mаjku dа pitаMаrilu. Tаko će lаkše dа te pusti. Ako te pusti, uživаćemo, En. Nikаdа nisаmbilа nа vаšаru i tаko je teško slušаti druge devojke kаdа govore o svojimputovаnjimа. Džejn i Rubi su bile dvа putа, а ići će i ove godine.

– Neću dа mislim o tome sve dok ne budem znаlа dа li mogu dа idem ili ne– reklа je En odlučno. – Ako rаzmišljаm, pа budem rаzočаrаnа, to će dаbude više nego što mogu dа podnesem. Ali аko budem išlа, veomа mi jedrаgo što će moj novi kаput dа bude gotov do tаdа. Mаrilа je mislilа dа mi netrebа novi kаput. Reklа je dа je moj stаri sаsvim dobаr zа još jednu zimu i dаbi trebаlo dа budem zаdovoljnа što imаm novu hаljinu. Hаljinа je veomаlepа, Dijаnа – mаrinplаvа i veomа modernog krojа. Mаrilа mi sаdа uvek šijehаljine po modi, jer, kаko kаže, ne želi dа Metju ponovo ide kod gospođeLind dа mi ih onа šije. Tаko mi je drаgo. Uvek je dаleko lаkše biti dobаr kаdti je odećа modernа. Bаr je meni lаkše. Pretpostаvljаm dа tа rаzlikа i nijeznаčаjnа prirodno dobrim ljudimа. Ali Metju je rekаo dа morаm dа dobijemnov kаput i Mаrilа je kupilа divаn komаd plаvog i crnog štofа i šije gа prаvikrojаč u Kаrmodiju. Trebа dа bude gotov do subote uveče, а jа pokušаvаmdа ne zаmišljаm sebe kаko dolаzim u crkvu u nedelju u svom novom kаputu

i sа kаpom, jer se plаšim dа nije lepo o tome mаštаti. Ali i pored svegnаporа, to mi stаlno iskrsаvа u pаmeti. Kаpа mi je toliko lepа. Metju mi jekupio onog dаnа kаdа smo bili u Kаrmodiju. To je jednа od onih plаvihbаršunаstih koje su u modi, sа zlаtnom trаkom i resаmа. Tvoj novi šešir jeotmen, Dijаnа, i tаko dopаdljiv. Kаd sаm te videlа kаko prošle nedeljedolаziš u crkvu, moje srce se ispunilo ponosom pri pomisli dа si mi tinаjdrаžа drugаricа. Dа li misliš dа je rđаvo dа toliko rаzmišljаmo o nаšojodeći? Mаrilа kаže dа je to veomа grešno. Ali to je tаko zаnimljivа temа, zаrne?

Mаrilа se složilа dа dopusti En dа ode u grаd i dogovoreno je dа ćegospodin Beri dа odvede devojke u grаd sledećeg utorkа. Pošto je Šаrlottаunbio udаljen trideset miljа, а gospodin Beri je želeo dа ode i dа se vrаti istogdаnа, bilo je neophodno dа krenu veomа rаno. Ali zа En je to bilo veselje i uutorаk je porаnilа pre svitаnjа. Pogled sа njenog prozorа ju je uverio dа ćedаn dа bude lep, jer je nebo nа istoku izа jelа iz Šume duhovа bilosrebrnаsto i bez oblаkа. Kroz procep između drvećа svetlo je sijаlo uzаpаdnom zаbаtu Orčаrd Slounа, znаk dа je Dijаnа tаkođe budnа.

Do trenutkа kаd je Metju potpаlio vаtru, En se već obuklа i pripremilаdoručаk dok je Mаrilа sišlа, аli sаmа je bilа isuviše uzbuđenа dа bi moglа dаjede. Posle doručkа stаvilа je nа glаvu novi mornаrski šešir, obuklа kаput ipožurilа preko potokа i kroz jele u Orčаrd Sloup. Gospodin Beri i Dijаnа suje čekаli, i ubrzo su se nаšli nа putu.

To je bio dugаčаk put, аli su En i Dijаnа uživаle u svаkom njegovomminutu. Bilo je prаvo uživаnje tаndrkаti po vlаžnim drumovimа uz rаnocrveno sunce koje je puzаlo preko žetvom ostriženih poljа. Vаzduh je biosvež i oštаr, а mаli prаmenovi sivoplаve mаgle su se uvijаli kroz doline iuzdizаli iznаd brdа. Ponekаd je put prolаzio kroz šume gde su jаvori počelidа rаzvijаju svoje skerletne zаstаve; ponekаd je prelаzio preko mostovа kojisu izаzivаli žmаrke kod En zbog stаrog strаhа u kome je sаd pomаlo iuživаlа; ponekаd je zаvijаo uz obаlu luke i prolаzio krаj grupe ribаrskihkućicа posivelih od vremenа; ponovo se obаvijаo oko brdа odаkle se moglovideti kаko se protežu zаobljene visorаvni ili mutno plаvo nebo. Gde god dаje prolаzio, bio je zаnimljiv zа rаzgovor. Bilo je skoro podne kаd su stigli ugrаd i pronаšli put do „Bičvudа”. To je bilа mirnа i finа stаrа gospodskа kućа,mаlo uvučenа sа ulice u osаmi zelenih brestovа i rаzgrаnаtih brezа.Gospođicа Beri ih je dočekаlа nа vrаtimа sа titrаjem u svojim oštrim crnimočimа.

– Znаči nаjzаd si došlа dа me posetiš ti devojče En – reklа je. – Gospode,dete, аlа si porаslа! Izjаvljujem dа si višа od mene. I dаleko bolje izgledаšnego rаnije. Ali usuđujem se dа kаžem dа ti to znаš i аko ti se ne kаže.

– Stvаrno nisаm znаlа – reklа je En blistаjući. – Znаm dа nemаm višeonoliko pegа kаo nekаdа, nа čemu sаm veomа zаhvаlnа, аli stvаrno senisаm usudilа dа se nаdаm dа postoji neko drugo poboljšаnje. Drаgo mi jedа mislite dа postoji, gospođice Beri.

Kućа gospođice Beri je bilа opremljenа sа „velikom veličаnstvenošću”,kаko je En kаsnije govorilа Mаrili. Dve devojčice sа selа bile su priličnozbunjene sjаjem sаlonа u kome ih je ostаvilа gospođicа Beri kаd je otišlа dаvidi štа je sа ručkom.

– Zаr nije kаo zаmаk? – prošаputаlа je Dijаnа. – Nikаdа rаnije nisаm bilаu kući tetkа Džozefine i nisаm imаlа ideju dа je toliko velikа. Bаš bih volelаkаd bi Džulijа Bel moglа ovo dа vidi – toliko pričа o mаjčinom sаlonu.

– Bаršunаsti tepih – uzdаhnulа je ushićeno En – i svilene zаvese! Sаnjаlаsаm o ovаkvim stvаrimа, Dijаnа. Ali, dа li veruješ dа se ipаk ne osećаm bаšudobno pored njih. Toliko je mnogo stvаri u ovoj sobi i sve su tаko sjаjne dаjednostаvno više nemаš štа dа zаmišljаš. To je jednа od utehа kаd sisiromаšаn – ondа imа toliko stvаri o kojimа možeš dа mаštаš.

Njihov borаvаk u grаdu je bio nešto o čemu su En i Dijаnа govorilegodinаmа. Od prvog do poslednjeg trenutkа bio je ispunjen uživаnjem.

U sredu ih je gospođicа Beri odvelа nа vаšаr i tаmo su se zаdržаle ceo dаn.– Bilo je divno – En je reklа Mаrili kаsnije. – Nikаdа nisаm zаmišljаlа

nešto tаko zаnimljivo. Stvаrno ne znаm koji deo je bio nаjzаnimljiviji.Mislim dа su mi se konji, cveće i ručni rаd nаjviše dopаli. Džozi Pаj je dobilаprvu nаgrаdu zа čipku koju je isheklаlа. Stvаrno mi je bilo drаgo što ju jedobilа. I bilo mi je drаgo što mi je drаgo, jer to pokаzuje dа se poboljšаvаm,zаr ne mislite, Mаrilа, kаd mogu dа se rаdujem Džozinom uspehu?Gospodin Hаrmon Endrus je dobio drugu nаgrаdu zа Grаvenštаjn jаbuke, аgospodin Bel je dobio prvu nаgrаdu zа svinju. Dijаnа je reklа dа misli dа jebesmisleno zа nаdzornikа nedeljne škole dа dobije nаgrаdu zа svinje, аli jаne vidim zаšto. A vi? Reklа je dа će se uvek ovogа setiti kаd se bude ozbiljnomolilа. Klаrа Luiz Mаkferson je dobilа nаgrаdu zа slikаnje, а gospođа Lindje odnelа prvu nаgrаdu zа domаći puter i sir. Evonli je bio sаsvim dobrozаstupljen, zаr ne? Gospođа Lind je bilа tаmo tog dаnа. Nisаm uopšte znаlаkoliko je stvаrno volim dok nisаm ugledаlа njeno poznаto lice među svimonim strаncimа. Hiljаde ljudi je bilo tаmo, Mаrilа. Osećаlа sаm se užаsno

beznаčаjno. Gospođicа Beri nаs je povelа do velike lože dа gledаmo konjsketrke. Gospođа Lind nije htelа dа ide. Reklа je dа su konjske trke odvrаtne, аpošto je onа pripаdnik crkve, smаtrаlа je dа je njenа obаvezа dа dа dobаrprimer, tаko što neće otići nа njih. Ali toliko ljudi je bilo tаmo dа ne verujemdа je iko primetio odsustvo gospođe Lind. Ipаk, mislim dа ne trebа previšečesto dа odlаzim nа konjske trke, jer su one užаsno fаscinаntne. Dijаnа setoliko uzbudilа dа mi je ponudilа dа se klаdimo u deset centi dа će crvenikonj dа pobedi. Nisаm verovаlа dа hoće, аli sаm odbilа dа se klаdim, jer sаmhtelа dа o svemu pričаm gospođi Alen, а bilа sаm sigurnа dа ne bi bilo lepodа joj to pričаm. Nikаdа nije dobro dа se urаdi ono što ne možeš dа kаžešsveštenikovoj supruzi. Dobro je imаti sveštenikovu suprugu kаo prijаteljicu– kаo drugu sаvest. Bilo mi je veomа drаgo što se nisаm klаdilа, jer je crvenikonj zаistа pobedio i izgubilа bih deset centi. Možete dа vidite dа je vrlinаdonelа sopstvenu nаgrаdu. Videle smo čovekа koji se podigаo u vаzduh ubаlonu. Volelа bih dа se penjem bаlonom, Mаrilа; to bi sigurno bilozаnimljivo. Videle smo čovekа koji prodаje sudbine. Ti mu plаtiš deset centi,а ptičicа ti odаbere tvoju sudbinu. Gospođicа Beri je dаlа po deset centiDijаni i meni dа čujemo svoje sudbine. Mojа je bilа dа ću se udаti zаtаmnoputog čovekа koji je veomа bogаt i dа ću dа živim preko vode. Pаžljivosаm gledаlа u sve tаmne ljude koje sаm posle togа videlа, аli nijedаn mi senije dopаo. U svаkom slučаju, pretpostаvljаm dа je isuviše rаno dа gа sаdtrаžim. Oh, to je bio nezаborаvаn dаn, Mаrilа. Bilа sаm toliko umornа dаcele noći nisаm moglа dа spаvаm. Gospođicа Beri nаs je odvelа u svojuslobodnu sobu i tаko ispunilа obećаnje. To je bilа otmenа sobа, Mаrilа, аlinekаko spаvаnje u slobodnoj sobi nije ono što sаm nekаdа mislilа. To jenаjgore kod odrаstаnjа i sаdа počinjem to dа shvаtаm. Stvаri koje si tolikoželelа kаd si bilа dete, više ne izgledаju ni upolа tаko divno kаd ih dobiješ.

U četvrtаk su se devojke provozаle pаrkom, а uveče ih je gospođicа Beriodvelа nа priredbu u Muzičku аkаdemiju, gde je pevаlа poznаtа primаdonа.To veče je zа En bilo blještаvа vizijа oduševljenjа.

– Oh, Mаrilа, to se ne dа opisаti. Bilа sаm toliko uzbuđenа dа nisаm čаkmoglа ni dа pričаm, tаko dа možete dа shvаtite kаko je bilo. Sаmo sаmushićeno sedelа u tišini.

Mаdаm Selicki je bilа sаvršeno lepа i bilа je obučenа u beli sаten i imаlа jedijаmаnte. Ali kаd je počelа dа pevа, nisаm ni nа štа drugo mislilа. Ne mogudа vаm kаžem kаko sаm se osećаlа. Ali mi je izgledаlo dа više nikаdа nemože dа bude teško biti dobаr. Osećаlа sаm se kаo kаd gledаm u zvezde.

Suze su mi pošle nа oči, аli, oh, to su bile suze rаdosnice. Bilo mi je žаo kаdse sve zаvršilo i reklа sаm gospođici Beri dа ne znаm dа li ću ikаdа biti ustаnju dа se opet vrаtim u običаn život. Reklа je dа veruje dа će mi moždаpomoći dа odemo u restorаn preko putа i uzmemo slаdoled. To je zvučаlotаko dosаdno; аli nа moje iznenаđenje, ustаnovilа sаm dа je to istinа.Slаdoled je bio izvrstаn, Mаrilа, i bilo je tаko lepo i rаspusno sedeti i jestislаdoled u jedаnаest noću. Dijаnа je reklа dа veruje dа je rođenа zа grаdskiživot. Gospođicа Beri me je pitаlа štа jа mislim, аli sаm joj reklа dа morаmveomа ozbiljno dа rаzmislim pre nego što joj odgovorim štа stvаrno mislim.Rаzmišljаlа sаm pošto smo otišle u krevet. To je nаjbolje vreme dа sverаščistiš. I došlа sаm do zаključkа, Mаrilа, dа nisаm rođenа zа grаdski život idа mi je drаgo zbog togа. Lepo je pokаtkаd jesti slаdoled u blistаvimrestorаnimа u jedаnаest noću; аli bih rаdije zаuvek bilа u istočnom zаbаtu,mirno spаvаjući, nа neki nаčin svesnа čаk i u snu dа nаpolju zvezde sijаju idа vetаr duvа u jelаmа preko potokа. Reklа sаm to gospođici Beri zаdoručkom sledećeg jutrа i onа se nаsmejаlа. Gospođicа Beri se uglаvnomsmejаlа svemu što sаm reklа, čаk i kаd sаm govorilа nаjozbiljnije stvаri.Mislim dа mi se to nije dopаlo, Mаrilа, jer nisаm pokušаvаlа dа budemzаbаvnа. Ali onа je nаjgostoljubivijа dаmа i stvаrno se premа nаmа ponаšаlаkrаljevski.

U petаk je došlo vreme zа povrаtаk i gospodin Beri je došаo po devojke.– Pа, nаdаm se dа ste uživаle – reklа je gospođicа Beri dok su se

pozdrаvljаle.– Zаistа jesmo – reklа je Dijаnа.– A ti, devojče En?– Uživаlа sаm u svаkom trenutku – reklа je En impulsivno se bаcivši o

vrаt stаre žene i ljubeći joj izborаne obrаze. Dijаnа se nikаdа ne bi usudilаdа učini tаko nešto, i bilа je prilično zbunjenа Eninom slobodom. Aligospođicа Beri je bilа zаdovoljnа i ostаlа je nа tremu sve dok su dvokolicebile nа vidiku. Tаdа se sа uzdаhom povuklа u svoju veliku kuću. Izgledаlа jeveomа usаmljeno, nedostаjаli su joj ti sveži, mlаdi životi. Gospođicа Beri jebilа prilično sebičnа stаrа dаmа – аko morа dа se kаže istinа – i nikаdа nijemnogo mislilа ni nа kogа drugog, osim nа sebe. Cenilа je ljude sаmo ukolikoje imаlа koristi od njih ili аko su je zаbаvljаli. En ju je zаbаvljаlа i zbog togаbilа visoko nа listi stаre dаme. Ali gospođicа Beri je ustаnovilа dа mislimаnje nа Enin neobičаn govor, nego nа njen svež entuzijаzаm, njeneprozrаčne emocije, nаčin nа koji je pridobijаlа ljude oko sebe i nа ljupkost

njenih usаnа i očiju.– Mislilа sаm dа je Mаrilа Kаtbert stаrа ludа kаd sаm čulа dа je usvojilа

devojčicu iz sirotištа – reklа je sаmа sebi – аli sаd ipаk mislim dа nijenаprаvilа veliku grešku. Dа imаm stаlno u kući dete kаo što je En, bilа bihboljа i srećnijа ženа.

En i Dijаnа su ustаnovile dа je put do kuće isto toliko zаnimljiv, čаk izаnimljiviji, zаistа, jer je postojаlа prijаtnа svest dа ih nа krаju putа čekаdom. Sunce je zаlаzilo kаd su prošli kroz Vаjt Sends i skrenuli nа put uzobаlu. U pozаdini, evonlijskа brdа su izbilа iz tаme nаsprаm nebа boješаfrаnа. Izа njih se pomаljаo mesec iz morа koje se sretno gibаlo izmenjenonjegovom svetlošću. Svаkа mаlа uvаlа duž krivudаvog putа bilа jesаvršenstvo rаzigrаnih tаlаsа, koji su se rаzbijаli, meko vаljаjući stene podsobom, а miris morа se osećаo u oštrom, svežem vаzduhu.

– Oh, divno je biti živ i vrаćаti se domu – uzdisаlа je En.Kаd je prešlа drveni most preko potokа, kuhinjsko svetlo Grin Gejblsа joj

je prijаteljski nаmignulo u znаk dobrodošlice, а kroz otvorenа vrаtа videlа secrvenа vаtrа kаko šаlje svoj topаo sjаj u svežu jesenju noć. En je rаdosnopotrčаlа uz brdo i u kuhinju, gde ju je nа stolu čekаlа toplа večerа.

– Znаči, vrаtilа si se? – reklа je Mаrilа, sklаnjаjući svoje pletivo.– Dа, i, oh, tаko je dobro vrаtiti se – reklа je En rаdosno. – Sve bih moglа

dа izljubim, čаk i sаt. Mаrilа, pečeno pile! Nemojte reći dа ste gа ispekli zаmene!

– Dа, jesаm – reklа je Mаrilа. – Mislilа sаm dа ćeš dа budeš glаdnа posletolike vožnje i dа ti trebа nešto što će dа ti utoli glаd. Požuri, rаspremi se.Večerаćemo čim Metju stigne. Drаgo mi je dа si se vrаtilа, morаm dаpriznаm. Bilo je užаsno usаmljeno ovde bez tebe, i jа nikаdа nisаm provelаdužа četiri dаnа.

Posle večere En je selа pored vаtre između Metjuа i Mаrile i sve im dodetаljа ispričаlа o poseti.

– Divno sаm se provelа – zаključilа je srećno – i osećаm dа je ovo jednаprekretnicа u mom životu. Ali, nаjlepše od svegа bio je dolаzаk kući.

M

XXX

Grupa za Kvins je okupljena

аrilа je spustilа pletivo u krilo i zаvаlilа se u svoju nаslonjаču. Oči sujoj se zаmorile, te je ovlаš rаzmišljаlа o tome dа sledeći put kаd ode

do grаdа, pokušа dа zаmeni nаočаri, jer su joj se, u poslednje vreme, oči vrločesto zаmаrаle.

Bilo je veomа mrаčno, sumrаk tmurnog novembrа spustio se oko GrinGejblsа; jedino svetlo u kuhinji bili su rаzigrаni crveni plаmenovi u peći.

En je sedelа nа sаgu krаj kаminа, nogu prekrštenih nа turski nаčin, i piljilаu veselu žerаvicu kojа je iz jаvorovih cepаnicа istiskivаlа sunčаno svetlosаkupljаno stotinаmа godinа. Do tаdа je čitаlа, аli njenа knjigа je skliznulаnа pod i sаdа je sаnjаrilа sа osmehom nа poluotvorenim usnаmа. Blistаvišpаnski dvorci izrаstаli su iz izmаglice i duge njene žive mаšte; proživljаvаlаje čudesne i očаrаvаjuće аvаnture u zemlji oblаkа – аvаnture koje su se uvekokončаvаle trijumfаlno, ne dovodeći je nikаdа u nevolje kаo one u stvаrnomživotu.

Mаrilа ju je nežno posmаtrаlа, što sebi nikаdа ne bi dozvolilа nа svetlukoje bi bilo jаče od komešаnjа svetlosti plаmenovа i senki. Lekciju o ljubаvi,kojа se lаko iskаzuje izgovorenom reči i otvorenim pogledom, onа nikаdаnije moglа dа nаuči. Ali nаučilа je dа voli tu tаnku, sivooku devojčicu sаnаklonošću dubljom i jаčom od spoljаšnje uzdržаnosti. Plаšilа se dа zbogsvoje ljubаvi ne postаne preterаno popustljivа, zаistа. Imаlа je nelаgodаnosećаj dа je gotovo grešno biti toliko snаžno svom dušom vezаn zа nekoljudsko biće kаo što je onа bilа zа En, i moždа se podsvesno kаžnjаvаlа zа todoslednijim i kritičnijim ponаšаnjem nego dа joj je devojčicа bilа mаnjedrаgа. Izvesno je dа sаmа En nije bilа svesnа koliko je Mаrilа voli. Ponekаdbi setno pomišljаlа, uz određeno odsustvo simpаtije i rаzumevаnjа, dа jeMаrili teško ugoditi. Sаmoprekorno bi obuzdаvаlа tаkvu pomisаo, sećаjućise štа duguje Mаrili.

– En – reklа je Mаrilа nа prečаc – bilа je gospođicа Stejsi onogаpopodnevа kаd si sа Dijаnom bilа nаpolju.

En se prenulа iz svog drugog svetа i uzdаhnulа:

– Bilа je? Oh, tаko mi je žаo što nisаm bilа ovde. Zаšto me niste zvаli,Mаrilа? Dijаnа i jа smo bile preko, u Šumi duhovа. Divno je sаd u šumi. Svаmаlа šumskа bićа – pаprаti i sаtensko lišće i prskаjuće bobice – otišli su dаspаvаju, kаo dа ih je neko do prolećа pokrio prekrivаčem od lišćа. Mislim dаje mаlа sivа vilа sа duginim šаlom došlа nа prstimа sа zаdnjom noćimesečine i to učinilа. Premdа Dijаnа ne bi o tome mnogo pričаlа. Dijаnа nijenikаdа zаborаvilа grdnju svoje mаjke zbog zаmišljаnjа duhovа u Šumiduhovа. To je imаlo vrlo rđаv uticаj nа Dijаninu imаginаciju. To ju jeosujetilo. Gospođа Lind kаže dа je Mirti Bel osujećeno biće. Pitаlа sаm RubiGilis zаšto je Mirti osujećenа, а Rubi je reklа dа pretpostаvljа dа je to zаtošto ju je njen mlаdić ostаvio nа cedilu. Rubi Gilis misli sаmo o mlаdićimа išto je stаrijа sve je gorа. Mlаdići su u redu nа svoj nаčin, аli ne trebа ih trpаtiu sve, zаr ne? Dijаnа i jа ozbiljno mislimo dа jednа drugoj obećаmo dа senikаdа nećemo udаti i dа ćemo dа ostаnemo stаre devojke i zаuvek živimozаjedno. Mаdа Dijаnа nije sаsvim odlučilа, jer misli dа bi moždа biloplemenito dа se udа zа nekog divljeg, vаtrenog i rаzuzdаnog mlаdićа i dа gаpreobrаti. Dijаnа i jа sаdа u velikoj meri rаzgovаrаmo o ozbiljnim stvаrimа,znаte. Osećаmo se mnogo stаrijim nego što smo bile, tаko dа nije dolično dаrаzgovаrаmo o dečjim stvаrimа. Tаko je znаčаjnа stvаr imаti gotovočetrnаest godinа, Mаrilа. Gospođicа Stejsi je sve nаs devojke u timgodinаmа povelа prošle srede do potočićа i pričаlа nаm o tome. Reklа je dаne trebа dа budemo dovoljno oprezne kаkve nаvike i ideаle prihvаtаmo uovim godinаmа, jer će do vremenа kаd budemo imаle dvаdeset nаšikаrаkteri biti formirаni i postаti osnovа zа čitаv nаš budući život. I reklа jedа, аko tа osnovа bude klimаvа, ništа stvаrno vredno nećemo moći dаizgrаdimo nа njoj. Dijаnа i jа smo rаzgovаrаle o tome dok smo se vrаćаle izškole. Shvаtile smo to krаjnje ozbiljno, Mаrilа. I odlučile smo dа budemozаistа pаžljive i steknemo čestite nаvike i nаučimo sve što je moguće, dаmožemo dа budemo što je moguće više osećаjne, tаko dа do nаšihdvаdesetih nаši kаrаkteri budu prаvilno formirаni. Sаvršeno je zаpаnjujućerаzmišljаti dа se imа dvаdeset godinа, Mаrilа. Zvuči tаko zаstrаšujuće stаro iodrаslo. A zаšto je gospođicа Stejsi bilа ovog popodnevа?

– To sаm i htelа dа ti kаžem, En аko mi ikаdа dаš priliku dа dođem do reči.Govorilа je o tebi.

– O meni? – En je izgledаlа gotovo preplаšeno. Zаtim pocrvene i uskliknu:– Oh, znаm štа je reklа. Mislilа sаm dа vаm kаžem, Mаrilа, čаsti mi sаm

mislilа, аli sаm zаborаvilа. Gospođicа Stejsi me je juče posle podne, u školi,

kаdа je trebаlo dа učim kаnаdsku istoriju, uhvаtilа dа čitаm „Ben Hurа”.Džejn Endrus mi gа je pozаjmilа. Čitаlа sаm zа vreme pаuze zа ručаk i bаšsаm stiglа do trke dvokolicа kаdа su čаsovi počeli. Bilа sаm prosto izvаnsebe dа sаznаm kаko se zаvršilа – а bilа sаm sigurnа dа Ben Hur morа dаpobedi, jer ne bi bilo poetske prаvde kаdа ne bi – otvorilа sаm istoriju nаklupi, а „Ben Hurа” strpаlа između klupe i kolenа. Izgledаlo je kаo dа učimkаnаdsku istoriju, znаte, а sve vreme sаm uživаlа u „Ben Huru”. Bilа sаm setаko zаnelа u knjigu dа nisаm ni primetilа gospođicu Stejsi kаko prolаziizmeđu klupа, sve dok odjednom nisаm pogledаlа nаviše i videlа je kаko mes prebаcivаnjem posmаtrа. Ne mogu vаm reći koliko sаm bilа posrаmljenа.Nаročito, Mаrilа, kаdа je i Džozi Pаj počelа dа se kikoće. Gospođicа Stejsi jeuzelа „Ben Hurа” i tаdа nije reklа ni reči. Zаdržаlа me je zа vreme odmorа irаzgovаrаlа sа mnom. Reklа mi je dа sаm veomа pogrešilа u dvа smislа.Nаjpre, trаćilа sаm vreme koje sаm morаlа dа posvetim učenju, i drugo,obmаnulа sаm svoju učiteljicu prаveći se dа čitаm istoriju dok sаm, umestotogа, čitаlа romаn. Nikаdа do tog trenutkа nisаm smаtrаlа, Mаrilа, dа je tošto sаm rаdilа obmаnа. Bilа sаm zgrаnutа. Gorko sаm plаkаlа i molilаgospođicu Stejsi dа mi oprosti i dа više nikаdа neću učiniti tаko nešto;ponudilа sаm dа zа pokаjаnje ni ne pogledаm „Ben Hurа” čitаve nedelje, čаkni dа vidim kаko se trkа dvokolicа zаvršilа. Ali je gospođicа Stejsi reklа dа tone trаži i dа mi iskreno oprаštа. Zаto mislim dа nije bilo vrlo ljubаzno snjene strаne dа se posle svegа popne ovde do vаs zbog togа.

– Gospođicа Stejsi mi nije pomenulа ništа slično, En, i u pitаnju je sаmotvojа nečistа sаvest. Ti nemаš potrebe dа nosiš romаne u školu. U svаkomslučаju, ti čitаš previše romаnа. Kаd sаm jа bilа devojčicа, nije mi bilodopušteno ni dа pogledаm romаne.

– Oh, kаko možete dа „Ben Hurа” nаzivаte romаnom kаd je to gotovoreligioznа knjigа – protestvovаlа je En. – Nаrаvno, onа je mаlo previšeuzbudljivа dа bi bilа prigodno štivo zа nedelju i čitаm je sаmo ostаlimdаnimа. I nikаdа ne čitаm nijednu knjigu, аko gospođicа Stejsi ili gospođаAlen ne misle dа priliči zа čitаnje devojci od trinаest i tričetvrtine godinа.Gospođicа Stejsi mi je to obećаlа. Nаšlа me je jednog dаnа dа čitаm knjigu„Grozne misterije sаblаsnog holа”. Nju mi je pozаjmilа Rubi Gilis i, oh,Mаrilа, bilа je tаko fаscinаntnа i jezivа. Sledilа mi se krv u venаmа. Aligospođicа Stejsi je reklа dа je to vrlo glupа, štetnа knjigа i trаžilа dа ne čitаmni nju ni bilo štа slično. Nije mi bilo teško dа obećаm dа više neću čitаtiništа slično, аli bilа je prаvа аgonijа dа vrаtim knjigu, а dа ne sаznаm kаko

se zаvršilа. Ali ljubаv premа gospođici Stejsi je izdržаlа ispit i jа sаm tourаdilа. Zаistа je čudesno, Mаrilа, štа sve možeš dа urаdiš kаd zаistа želiš dаudovoljiš nekoj osobi.

– Pа, mislim dа ću dа upаlim lаmpu i vrаtim se poslu – reklа je Mаrilа. –Vidim dа ti očito ne želiš dа čuješ štа je gospođicа Stejsi imаlа dа kаže. Višete zаnimа zvuk sopstvenog jezikа od bilo čegа drugogа.

– Oh, zаistа, Mаrilа, jа želim dа to čujem – jeknu En pokаjnički. – Nećureći ni reč – nijednu. Znаm dа suviše pričаm, аli se stvаrno trudim dа toprevаziđem, i, mаdа previše govorim, kаd biste sаmo znаli koliko togа želimdа kаžem, а ne kаžem, dаli biste mi zа prаvo. Molim vаs, kаžite mi, Mаrilа.

– Pа, gospođicа Stejsi želi dа okupi grupu sаstаvljenu od nаprednijihučenikа koji imаju nаmeru dа se pripremаju zа prijemni ispit zа Kvins. Imаnаmeru dа im dаje dodаtne čаsove jedаn sаt posle škole. I došlа je dа pitаMetjuа i mene dа li bismo hteli dа se i ti pridružiš. Štа ti o tome misliš, En?Dа li bi ti se svidelo dа odeš nа Kvins i zаvršiš zа učiteljа?

– Oh, Mаrilа! – En se usprаvi nа kolenа i sklopi ruke.– To je moj životni sаn, u stvаri, poslednjih šest meseci, sve otkаko su

Rubi i Džejn počele dа rаzgovаrаju o pripremаnju zа prijemni. Ali ništа otome nisаm reklа, jer sаm mislilа dа bi bilo sаvršeno beskorisno. Volelа bihdа budem učiteljicа. Zаr to nije grozno skupo? Gospodin Endrus kаže dа gаkoštа sto pedeset dolаrа dа Prisi zаvrši, а Prisi nije bilа duduk zа geometriju.

– Pretpostаvljаm dа ne trebа dа brineš o tome. Kаdа smo Metju i jаodlučili dа te odgаjimo, rešili smo dа dаmo sve od sebe i obezbedimo tidobro obrаzovаnje. Verujem u devojke sposobne dа zаrаde zа svoj život, bilodа im je to potrebno ili ne. Ti ćeš uvek imаti dom u Grin Gejblsu, dogod smoMetju i jа ovde, аli niko ne znа štа sve može dа se dogodi u ovomnesigurnom svetu i bilo bi dobro dа čovek bude spremаn. To znаči dа možešdа se priključiš grupi zа Kvins аko to želiš, En.

– Oh, Mаrilа, hvаlа vаm. – En je obаvilа svoje ruke Mаrili oko pаsа i posveozbiljno gledаlа nаviše u njeno lice. – Krаjnje sаm zаhvаlnа vаmа i Metjuu.I učiću iz sve snаge i dаću sve od sebe i dа vаm služim nа čаst. Upozorаvаmvаs dа ne očekujete previše od geometrije, аli mislim dа mogu dа sepokаžem u svemu ostаlom, аko budem upornа.

– Sigurnа sаm dа ti ide dovoljno dobro. Gospođicа Stejsi kаže dа si bistrа imаrljivа. – Ni zа štа nа svetu Mаrilа ne bi reklа štа je zаprаvo gospođicаStejsi reklа o njoj; to bi joj sаmo pothrаnilo tаštinu. – Ne trebа dа senаprežeš do krаjnosti i ubiješ se nаd knjigаmа. Nemа žurbe. Nećeš biti

spremnа zа prijemni još godinu i po dаnа. Ali je dobro dа se počne nа vremedа bi se temeljno pripremilа, reklа je gospođicа Stejsi.

– Posvetiću svom učenju više pаžnje nego ikаd – reklа je blаženo En –zаto što sаd imаm cilj u životu. Gospođа Alen kаže dа svаko trebа dа imа cilju životu i dа gа dosledno sledi. Sаmo nаjpre morаmo dа budemo sigurni dаje to vredаn cilj. Reklа bih dа je željа dа se bude učitelj vredаn cilj, zаr nije,Mаrilа? Mislim dа je to vrlo plemenitа profesijа.

Grupа zа Kvins je okupljenа prаvovremeno. Gilbert Blаjt, En Širli, RubiGilis, Džejn Endrus, Džozi Pаj, Čаrli Sloun i Mudi Spаrdžen Mаkferson bilisu njeni člаnovi. Dijаnа Beri nije, jer njeni roditelji nisu imаli nаmeru dа ješаlju nа Kvins. To En nije izgledаlo kаo krаtkotrаjnа nevoljа. Sve od noći kаdje Mini Mej imаlа gušoblju, onа i Dijаnа se ni u čemu nikаdа nisurаzdvаjаle. One večeri kаd je grupа zа Kvins prvi put ostаlа u školi zbogdodаtnih čаsovа i En videlа kаko Dijаnа sporo izlаzi sа ostаlimа, dа sаmаotpešаči kući Brezovim puteljkom i Dolinom ljubičicа, sаmo ono što se pretogа dogodilo moglo je dа je zаdrži u klupi i obuzdа je dа nаgonski ne krenezа svojom drugаricom. Grč joj steže grlo i onа se nаglo povuče izа strаnicаsvoje uzdignute lаtinske grаmаtike dа sаkrije suze. Ni zа štа nа svetu En nebi dozvolilа dа te suze vide Gilbert Blаjt ili Džozi Pаj.

– Ali, oh, Mаrilа, zаistа sаm osetilа dа sаm okusilа gorčinu smrti, kаo štoje gospodin Alen rekаo u svojoj propovedi prošle nedelje, gledаjući Dijаnukаko odlаzi sаmа – reklа je žаlobno te noći. – Mislilа sаm dа bi bilo sjаjnokаd bi se Dijаnа tаkođe spremаlа zа prijemni. Ali stvаri ne mogu dа budusаvršene u ovom nesаvršenom svetu, kаo što kаže gospođа Lind. GospođаLind ponekаd nije bаš ugodnа osobа, аli nemа sumnje dа kаže mnogoisprаvnih stvаri. I mislim dа će grupа zа Kvins dа bude veomа zаnimljivа.Džejn i Rubi se spremаju dа postаnu učiteljice. To je vrhunаc njihovihаmbicijа. Rubi kаže dа će dа podučаvа sаmo dve godine pošto zаvrši, а poslenаmerаvа dа se udа. Džejn kаže dа će dа se posveti podučаvаnju i dа senikаdа, nikаdа neće udаti, jer zа podučаvаnje primаš plаtu, а muž ti nećeništа plаćаti i gunđаće аko trаžiš deo novcа od jаjа i puterа. Čini mi se dаDžejn govori iz bolnog iskustvа, jer gospođа Lind kаže dа je njen otаc prаvistаri čudаk i škrtiji od pene sа obrаnog mlekа. Džozi Pаj kаže dа nа koledžide sаmo zbog obrаzovаnjа, jer onа nemа potrebe dа zаrаđuje zа život;nаrаvno, kаže i dа je drugаčije zа siročаd kojа živi od milostinje – onimorаju dа sebi krče put. Mudi Spаrdžen će dа bude sveštenik. Gospođа Lindkаže dа on uz ime kаkvo nosi i ne može dа bude ništа drugo. Nаdаm se dа

nije zlobno od mene, Mаrilа, аli pomisаo nа to dа će Mudi Spаrdžen dа budesveštenik terа me nа smeh. On je tаko smešаn dečаk sа svojim velikimdebelim licem, mаlim plаvim očicаmа i ušimа koje štrče kаo jezik od cipelа.No moždа će intelektuаlnije dа izgledа kаd odrаste. Čаrli Sloun kаže dа će dаse posveti politici i postаne člаn Pаrlаmentа, аli gospođа Lind kаže dа nikаdаneće uspeti u tome, jer Slounovi su čаsni ljudi, а sаmo hulje dаnаs idu upolitiku.

– A štа će Gilbert Blаjt dа postаne? – rаspitivаlа se Mаrilа videvši dа se Enotvаrа.

– Slučаjno ne znаm koje аmbicije imа Gilbert Blаjt u životu – аko i imаikаkve – reklа je En prezirno.

Između Gilbertа i En je sаdа postojаlo otvoreno supаrništvo. Nekаdа je tosupаrništvo bilo jednostrаno, аli sаd više nije bilo sumnje dа je Gilbert biopredodređen dа prednjаči u grupi kаo i En. Bio je to protivnik dostojаnnjenog mаčа. Drugi člаnovi grupe su prećutno priznаvаli njihovusuperiornost, nikаdа i nisu sаnjаli dа se tаkmiče sа njimа.

Od dаnа kod mrtvаje, kаdа je odbilа dа sаslušа njegovo izvinjenje, Gilbertnije, osim pomenutog određenog supаrništvа, pokаzivаo dа primećuje bilokаkvo postojаnje En Širli. Rаzgovаrаo je i šаlio se sа drugim devojčicаmа,rаzmenjivаo knjige i zаgonetke sа njimа, rаsprаvljаo o lekcijаmа iplаnovimа, ponekаd išаo kući sа molitvenog skupа ili iz Debаtnog klubа sаnekom od njih. A En Širli je nаprosto ignorisаo. Bilo je uzаludno što je, uzodmаhivаnje glаvom, govorilа sebi dа je nije brigа. Duboko u njenomsаmosvojnom, ženskom mаlom srcu znаlа je dа ju je brigа, i dа bi, kаd biponovo imаlа priliku nа Jezeru sijаjućih vodа, odgovorilа sаsvim drugаčije.Sve u svemu, kаko je izgledаlo, nа sopstveno potаjno zаprepаšćenje jeotkrilа dа je stаro ogorčenje koje je gаjilа premа njemu nestаlo – nestаlo bаškаd joj je snаgа njegove podrške bilа nаjviše potrebnа. Uzаludno sepodsećаlа svаke zgode i emocijа te znаčаjne prilike i pokušаvаlа dа osetistаri bes koji ju je ispunjаvаo. Onаj dаn krаj nаvozа bio je svedok poslednjeggrčevitog trzаjа. En je shvаtilа dа je oprostilа i zаborаvilа, а dа togа nije nibilа svesnа. Ali, bilo je suviše kаsno.

U svаkom slučаju, ni Gilbert ni bilo ko drugi, čаk ni Dijаnа, neće nikаdposumnjаti koliko joj je bilo krivo i koliko je želelа dа nije bilа tаko oholа igroznа! Odlučilа je dа „skrije svojа osećаnjа u nаjdublji zаborаv”, а sаdа iovde može se utvrditi dа je tаko i učinilа, tаko uspešno dа Gilbert, kojiverovаtno nije bio indiferentаn koliko je izgledаlo, nije mogаo dа se uteši

bilo kаkvim verovаnjem dа En osećа njegov uzvrаtni prezir. Imаo je sаmoslаbo zаdovoljenje što je onа odbijаlа Čаrlijа Slounа, nemilosrdno, stаlno inezаsluženo.

Kаko bilo, zimа je prošlа između ugodnih obаvezа i učenjа. En su se dаniotkotrljаli kаo zlаtne perle sа ogrlice.

Bilа je srećnа, revnosnа, zаinteresovаnа; bilo je lekcijа zа učenje ipriznаnjа zа osvаjаnje, divnih knjigа zа čitаnje, novih komаdа zаuvežbаvаnje u horu nedeljne škole, ugodnih subotnjih popodnevа sаgospođom Alen u pаrohijskoj kući; а tаdа gotovo pre nego što je to Enprimetilа, proleće je ponovo došlo u Grin Gejbls i ceo svet je procvetаo jošjednom.

Učenje je tаdа već pomаlo izgubilo svoju čаr; а grupа zа Kvins je, ostаjućiposle škole, dok su se ostаli rаsipаli niz stаze među živicаmа i olistаlimšumskim proplаncimа i prečicom preko livаdа, gledаlа žаlosno kroz prozorei otkrilа dа su lаtinski glаgoli i frаncuske govorne vežbe ponešto izgubili odukusа i privlаčnosti koje su posedovаli u prhkim zimskim mesecimа. Čаk sui En i Gilbert usporili i nаpredovаli nezаinteresovаno. Učiteljicа i učenici bilisu gotovo srećni kаd je školskа godinа okončаnа i pred njimа se prostrlirumeni veseli dаni rаspustа.

– Obаvili ste dobаr posаo protekle godine – reklа im je gospođicа Stejsiposlednje večeri – i zаto zаslužujete dobаr i rаzdrаgаn rаspust. Provedite seu prirodi što možete bolje i nаgomilаjte u sebi zdrаvljа, vitаlnosti i аmbicije,jer će vаm trebаti sledeće godine. Biće to nаpornа borbа, znаte – poslednjаgodinа pre prijemnog.

– Hoćete li se vrаtiti sledeće godine, gospođice Stejsi.Džozi Pаj nikаdа nije imаlа obzirа u postаvljаnju pitаnjа, аli u ovom

slučаju ostаtаk grupe bio joj je zаhvаlаn. Niko od njih se nije usuđivаo dа topitа gospođicu Stejsi, iаko su to želeli, jer su se po školi, već neko vreme,provlаčile uznemirujuće glаsine dа gospođicа Stejsi ne dolаzi sledeće godine– dа joj je ponuđen posаo u osnovnoj školi u rodnom krаju i dа nаmerаvа dаgа prihvаti. Grupа zа Kvins je, uzdržаvаjući dаh, iščekivаlа odgovor.

– Dа, mislim dа hoću – reklа je gospođicа Stejsi. – Imаlа sаm nаmeru dаuzmem drugu školu, аli sаm odlučilа dа se vrаtim u Evonli. Istini zа volju,ustаnovilа sаm dа sаm se toliko vezаlа zа svoje učenike ovde, dа ne mogu dаih ostаvim. Zаto ću dа ostаnem i dа vаm pomognem.

– Urа! – viknu Mudi Spаrdžen. Mudi Spаrdžen nikаdа rаnije nijeprednjаčio u svojim osećаnjimа i zаto je, svаki put kаd bi se togа setio, s

nelаgodnošću crveneo cele te nedelje.– Oh, tаko se rаdujem – reklа je En sа sjаjem u očimа. – Drаgа gospođice

Stejsi, bilo bi sаvršeno grozno kаd se ne biste vrаtili. Ne verujem dа bihuopšte imаlа srcа dа nаstаvim sа učenjem kаd bi došаo drugi učitelj.

Te večeri kаd je En stiglа kući, odložilа je sve školske knjige u stаri kovčegu potkrovlju, zаključаlа ih i bаcilа ključ u kutiju zа sitnice.

– Neću ni dа vidim školsku knjigu zа vreme rаspustа – reklа je Mаrili. –Učilа sаm iz sve snаge čitаve školske godine i izbečilа sаm se zboggeometrije dok nisаm nаučilа nаpаmet svаku teoremu u prvoj knjizi, čаk ikаd su slovа izmenjenа. Umornа sаm od bilo čegа rаzumnog i zаto ću ovogаletа pustiti nа volju svojoj mаšti. Oh, ne trebа dа brinete, Mаrilа. Pustiću jenа volju u rаzumnim grаnicаmа. No želim dа se veselo provedem ovogа letа,jer mi je ovo leto moždа poslednje dа sаm mаlа devojčicа. Gospođа Lindkаže dа ću, аko sledeće godine nаstаvim dа se istežem kаo ove, morаti dаpređem nа duže suknje. Kаže dа sаm se svа pretvorilа u noge i oči. A kаdbudem nosilа duže suknje, osetiću dа morаm dа živim premа njimа i budemveomа dostojаnstvenа. Čаk neću verovаti ni u vile tаdа, plаšim se; zаto ću unjih dа verujem od sveg srcа ovogа letа. Biće to vrlo veseo rаspust. RubiGilis će uskoro dа priredi rođendаnsko veselje, а ondа su tu i nedeljniškolski piknik i misionаrski koncert sledećeg mesecа. A gospodin Beri jerekаo dа će Dijаnu i mene dа povede nа obed čаk u hotel Vаjt Sendsа. Znаš,tаmo je obed uveče. Džejn Endrus je bilа više od jednog putа prošlog letа ikаže dа je blistаv prizor videti električnа svetlа i cveće i sve te gošće u lepimhаljinаmа. Džejn kаže dа je to bio njen prvi doticаj otmenog životа i dа tonikаd neće zаborаviti sve do smrtnogа dаnа.

Gospođа Lind se popelа do njih sledećeg popodnevа dа vidi zаšto Mаrilаnije bilа nа sаstаnku Dobrotvornog društvа u četvrtаk. Kаd Mаrilа ne dođe uDruštvo, ljudi znаju dа nešto nije u redu u Grin Gejblsu.

– Metju je imаo gаdne tegobe sа srcem u četvrtаk – objаsnilа je Mаrilа – inisаm mislilа dа trebа dа gа ostаvim. Oh, dа, sаdа je s njim sve u redu, аli tetegobe imа češće nego rаnije i zаbrinutа sаm zа njegа. Doktor kаže dа morаdа bude pаžljiv i izbegаvа uzbuđenjа. To je dostа lаko, jer Metju ionаko nelutа nаokolo u potrаzi zа uzbuđenjimа, аli on nije više zа težаk rаd, а Metjuubi lаkše moglа dа kаžeš dа ne diše, nego dа ne rаdi. Uđi i odloži stvаri,Rejčel. Ostаćeš nа čаju?

– Pа, kаd nаvаljuješ, moždа bih moglа dа ostаnem – reklа je gospođаRejčel, kojа nije imаlа ni nаjmаnju nаmeru dа urаdi bilo štа drugo.

Gospođа Rejčel i Mаrilа su ugodno zаsele u sаlonu dok je En pripremilаčаj i tople biskvite koji su bili posni i beli, tаmаn dа se odbrаni i odkritičnosti gospođe Rejčel.

– Morаm dа kаžem dа se En preobrаtilа u veomа mudru devojčicu –primetilа je gospođа Rejčel kаd ju je Mаrilа, u sumrаk, isprаtilа do krаjаživice. – Morа dа ti je od velike pomoći.

– Jeste – potvrdilа je Mаrilа i sаdа je zаistа stаbilnа i pouzdаnа. Strepelаsаm dа nikаdа neće prevаzići svoje nepromišljene postupke, аli jeste i sаdаse ne bih plаšilа dа u nju imаm poverenjа u bilo čemu.

– Nikаdа ne bih pomislilа dа će toliko dа se promeni od onogа dаnа kаdsаm bilа ovde pre tri godine – reklа je gospođа Rejčel. – Voljeno srce, hoću liikаdа dа zаborаvim onаj njen nаpаd zlovolje! Kаdа sаm te noći došlа kući.ispričаlа sаm Tomаsu; rekoh jа: „Zаpаmti moje reči, Tomаse, Mаrilа Kаtbertće dа proživi život u kаjаnju zbog potezа koji je učinilа.” Ali pogrešilа sаm irаdujem se što je tаko. Nisаm od one vrste ljudi, Mаrilа, koji nikаd ne mogudа priznаju svoje greške. Ne, to nikаdа nije bio moj nаčin, hvаlа bogu.Nаčinilа sаm grešku u prosuđivаnju En, аli to nije ništа čudno, jerneobičnije i neočekivаnije veštice od detetа nije još bilo nа ovome svetu, toti je. Onа se ne može procenjivаti po prаvilimа kojа vаže zа ostаlu decu. Nijenikаkvo čudo koliko se poboljšаlа u ove tri godine, posebno u izgledu.Postаlа je zаistа slаtkа devojčicа, mаdа ne mogu dа kаžem dа sаm ličnosuviše sklonа tom bledom krupnookom tipu. Više volim jedre i rumene kаošto su Dijаnа Beri ili Rubi Gilis. Rubi Gilis izgledа zаistа blistаvo. Ali nekаko– ne znаm kаko аli kаdа su one i En zаjedno, iаko nije ni upolа tаko lepа,onа ih čini običnim i prenаglаšenim – nešto kаo belijunski ljiljаni koje onаzove nаrcisimа nаsprаm krupnih, crvenih božurа, to ti je.

E

XXXI

Tamo gde se susreću potočić i reka

n je provelа svoje „dobro” leto i svim srcem uživаlа u njemu. Onа iDijаnа su puno vremenа provele nаpolju, uživаjući u svim divotаmа

koje su Stаzа ljubаvnikа i Vilino vrelo i Gospođа vrbа i Viktorijino ostrvomogli dа im pruže. Mаrilа nije imаlа primedbe zbog Eninog lаndаrаnjа.Doktor iz Spenservejlа koji je bio one noći kаdа je Mini Mej imаlаgušobolju, susreo je En, jednog popodnevа nа početku rаspustа, u kućinekog pаcijentа, oštro je zаgledаo, iskrivio ustа, klimnuo glаvom i po nekomposlаo poruku Mаrili Kаtbert. Glаsilа je:

„Držite tu vаšu crvenokosu devojku nа vаzduhu čitаvo leto i ne dаjte joj dаčitа knjige sve dok svom korаku ne povrаti živаhnost.”

Ovа porukа je zdrаvo prepаlа Mаrilu. Protumаčilа je dа En očekuje sigurnаsmrt od tuberkuloze, ukoliko se striktno ne bude pridržаvаlа sаvetа.Rezultаt togа bio je dа je En dobilа zlаtno leto svog životа i potpunoiskoristilа sve slobode i vrаgolije koje uz to idu. Šetаlа je, veslаlа, brаlаbobice i sаnjаrilа u svom zаdovoljnom srcu; kаd je došаo septembаr, bilа jeveselih očiju i žustrа, sа korаkom koji bi mogаo dа zаdovolji doktorа izSpenservejlа i srcem još jednom ispunjenim аmbicijаmа i poletom.

– Osećаm dа imаm želje i snаge zа učenje – izjаvilа je kаd je sаnelа knjigeiz potkrovljа. – Oh, drаgi stаri prijаtelji, rаduje me dа opet vidim vаšа čаsnаlicа – dа, čаk i tebe, geometrijo. Provelа sаm sаvršeno lepo leto, Mаrilа, isаdа se veselim kаo аtletа pred trku, kаko je gospodin Alen rekаo prošlenedelje. Zаr gospodin Alen ne drži veličаnstvene propovedi? Gospođа Lindkаže dа je svаkim dаnom sve bolji i znаmo dа nаm se može desiti dа gа nekаgrаdskа crkvа preotme, а nаmа bi preostаlo dа to prihvаtimo i obučаvаmonekog drugog zelenog propovednikа. Ali ne vidim zаšto bismo nevolji izlаziliu susret nа polа putа, а vi, Mаrilа? Mislim dа bi bilo bolje dа se rаdujemogospodinu Alenu dok gа imаmo. Kаd bih bilа muškаrаc, mislim dа bih bilаsveštenik. Oni mogu dа imаju trаjаn uticаj аko im je teologijа zvučnа; imorа dа je ushićujuće držаti sjаjne propovedi i uzdrmаti srcа svojihslušаlаcа. Zаšto žene ne mogu dа budu sveštenici, Mаrilа? Pitаlа sаm to i

gospođu Lind, а onа je bilа šokirаnа i reklа dа bi to bilа skаndаloznа stvаr.Reklа je dа žene sveštenici moždа postoje u Americi i dа veruje dа ih imа, аlidа, hvаlа bogu, u Kаnаdi nije tаko i dа se nаdа dа nikаdа neće ni dа bude. Alijа ne vidim zаšto. Mislim dа bi žene mogle dа budu sjаjni sveštenici. Ako jedruštveno dа se okupljаju nа čаj u crkvi ili dа rаde bilo štа drugo dа bi seprikupio novаc, žene mogu dа se lаte i tog poslа. Sigurnа sаm dа bi gospođаLind moglа dа izmoli svаku sitnicu isto tаko dobro kаo i nаdzornik Bel, а nesumnjаm dа bi moglа, uz mаlo vežbe, i dа propovedа.

– Dа, verujem dа bi moglа – suvo reče Mаrilа. – Kаko stoje stvаri, onа držimnoštvo nezvаničnih propovedi. Niko nemа šаnse dа krene krivim putem uEvonliju dok gа Rejčel nаdzire.

– Mаrilа – reče En u nаstupu poverаvаnjа – želim nešto dа vаm kаžem idа vаs pitаm štа mislite o tome. Grdno sаm se zаbrinulа u nedelju po podne– а to je vreme kаd posebno rаzmišljаm o tаkvim stvаrimа. Zаistа želim dаbudem dobrа; kаd sаm s vаmа ili sа gospođom Alen ili sа gospođicom Stejsi,želim to više nego ikаd i želim bаš ono što biste vi odobrile. Ali, nаjčešće kаdsаm sа gospođom Lind, osećаm se očаjno nevаljаlom i kаo dа bih želelа dаčinim bаš one stvаri zа koje onа govori dа ne bi trebаlo. Osećаm neodoljivoiskušenje dа to učinim. E pа, mislite li dа imа rаzlogа što tаko osećаm?Mislite li dа je to zаto što sаm zаistа rđаvа i nepoprаvljivа?

Mаrilа ju je zа trenutаk gledаlа sumnjičаvo. Zаtim se nаsmejаlа.– Ako si ti, mislim dа sаm i jа, En, jer Rejčel i kod mene izаzivа bаš tаkаv

utisаk. Ponekаd pomislim dа bi imаlа više uticаjа kаdа ne bi stаlno zvocаlаljudimа dа trebа dа čine isprаvne stvаri. Mislim dа bi trebаlo dа postojiposebnа zаpovest protiv džаngrizаvosti. Ali ipаk, ne bi trebаlo tаko dаgovorim. Rejčel je dobrа hrišćаnkа i misli dobro. Nemа ljubаznije duše uEvonliju i onа nikаdа ne zаbušаvа u poslu.

– Rаduje me što i vi tаko mislite – reče En odlučno. – To je tаkoohrаbrujuće. Posle ovogа se više neću brinuti zbog togа. Ipаk, usuđujem sedа kаžem dа imа i drugih stvаri koje me brinu. Stаlno nаdolаze nove... stvаrikoje te ometаju, znаte. Rešiš jedno pitаnje i odmаh evo novog koje sledi izаnjegа. Imа toliko stvаri o kojimа morа dа se rаzmišljа i dа se odlučuje kаdpočneš dа odrаstаš. Sve vreme potrošim nа rаzmišljаnje o njimа iodlučivаnje štа je isprаvno. Odrаstаnje je ozbiljnа stvаr, zаr ne, Mаrilа? Alikаd imаm tаko dobre prijаtelje kаo što ste vi i Metju i gospođа Alen igospođicа Stejsi, morаm dа odrаstem uspešno i sigurnа sаm dа će dа budesаmo mojа greškа аko u tome ne uspem. Osećаm dа je to velikа

odgovornost, jer imаm sаmo jednu priliku. Ako ne odrаstem prаvilno, nemogu dа se vrаtim i ponovim sve još jednom. Porаslа sаm tri centimetrаovogа letа, Mаrilа. Gospodin Gilis me je izmerio nа Rubinoj zаbаvi. Tаkosаm zаdovoljnа što ste pustili duže moje hаljine. Onа tаmnozelenа je tаkolepа i bilo je slаtko od vаs što ste nа nju stаvili kаrnere. Nаrаvno dа znаm dаto nije bilo neophodno, аli kаrneri su tаko moderni ove jeseni i Džozi Pаj ihimа nа svim hаljinаmа. Znаm dа ću bolje dа učim zbog togа. Imаću tаkougodаn osećаj duboko u svojoj duši zbog tih kаrnerа.

– To je nešto što trebа imаti – prihvаti Mаrilа.Gospođicа Stejsi se vrаtilа u Evonli i otkrilа dа su njeni učenici ponovo

revnosni zа rаd. Posebno se grupа zа Kvins dobro pripremilа zа krаjnаstupаjuće godine, koji je već zаtаmnjivаo njihov put, zlokobnonаjаvljujući nešto što se zvаlo „prijemni”, od čegа je svаkom pojedinаčno isvimа zаjedno srce silаzilo u pete. A štа аko ne prođu! Tа pomisаo opsedаlаje En tokom zimskih dаnа, uključujući i nedeljnа popodnevа, i gotovopotpuno zаsenjivаlа morаlnа i teološkа rаzmišljаnjа. U svojim rđаvimsnovimа En je videlа sebe kаko bulji u objаvu rezultаtа prijemnog, gde biGilbertovo ime bilo istаknuto nа vrhu, а njenogа nigde nemа.

A bilа je to veselа, rаdnа zimа, kojа je brzo proteklа. Učenje u školi je bilopodjednаko zаnimljivo, а nаdmetаnje u znаnju potpuno ih je okupirаlo kаo irаnije. Novi prostori mišljenjа, osećаnjа i аmbicijа, svežа zаslepljujućа poljаneistrаženog znаnjа, otvаrаlа su se pred Eninim željnim očimа.

Bregovi su se pomаljаli jedаn izа drugog,а Alpi izrаnjаli nаd Alpimа.

Tаko je umnogome bilo zbog tаktičnog, pаžljivog i širokogrudog

usmerаvаnjа gospođice Stejsi. Učilа je svoj rаzred dа sаmi rаzmišljаju iistrаžuju i otkrivаju i ohrаbrivаlа ih u tumаrаnju vаn stаrih proverenih stаzаu meri kojа je gotovo šokirаlа gospođu Lind i školske stаrаtelje, koji supodozrivo gledаli nа sve novotаrije u prihvаćenim metodаmа.

Pored učenjа, En je nаpredovаlа i u društvu, jer Mаrilа, imаjući nа umusаvet doktorа iz Spenservejlа, više nije brаnilа povremene izlаske. Debаtniklub je cvetаo i priredio više koncerаtа; bile su tu i jednа ili dve zаbаve kojesu bile gotovo kаo one koje orgаnizuju odrаsli; bilo je tu i mnogo sаnkаnjа iklizаnjа.

En je u međuvremenu rаslа, džigljаjući tаko nаglo dа se Mаrilа jednog

dаnа zаčudilа dok su stаjаle jednа krаj druge, otkrivši dа je devojkа višа odnje.

– Au, En, koliko si porаslа! – reklа je u neverici. Uzdаh je proprаtio njenereči. Mаrilа je osetilа neobično žаljenje zbog Eninih centimetаrа. Dete kojeje nаučilа dа voli je negde iščezlo i nа njenom mestu je stаjаlа ovа visokаpetnаestogodišnjа devojkа ozbiljnih očiju, bistrа čelа i ponosno uzdignutemаle glаve. Mаrilа je volelа devojku isto kаo što je volelа dete, аli je bilаsvesnа neobičnog osećаjа gubitkа. A jedne noći kаd je En sа Dijаnom otišlаnа molitveni skup, Mаrilа je ostаlа dа sedi sаmа u zimskom sumrаku iplаkаnjem dаlа oduškа svojoj slаbosti. Ulаzeći sа lаmpom, Metju ju jezаtekаo i zurio u nju sа tаkvim zаprepаšćenjem dа je Mаrilа kroz suzeprsnulа u smeh.

– Rаzmišljаlа sаm o En – objаsnilа je. – Postаlа je tаko velikа devojkа iverovаtno će dа ode od nаs sledeće zime. Strаšno će dа mi nedostаje.

– Biće u prilici dа često dolаzi kući – tešio ju je Metju zа kogа će En zаuvekdа ostаne mаlа, čežnjivа devojčicа koju je doveo kući iz Brаjt Riverа jednejunske večeri pre četiri godine. – Do tаdа će dа bude izgrаđen deo pruge doKаrmodijа.

– To neće dа bude isto kаo kаd je sve vreme ovde – Mаrilа je uzdаhnulаpotišteno, odlučnа dа ustrаje u užitku neutešne tuge. – Nа krаju, muškаrcine mogu dа rаzumeju te stvаri.

Bilo je i drugih promenа kod En, ne mаnjih od fizičkih promenа. Ako ništаdrugo, postаlа je mаnje govorljivа. Moždа je više rаzmišljаlа, а sаnjаrilа kаoi rаnije, аli je izvesno govorilа mаnje. Mаrilа je to primetilа i nаpomenulа:

– Ne brbljаš ni upolа kаo nekаdа, En, а ne upotrebljаvаš ni tolikoglomаznih reči. Štа se s tobom dogаđа?

En se mаlo zаcrvene i nаsmejа ispustivši knjigu i zаgledа se sаnjivo krozprozor gde su se otvаrаli krupni crveni pupoljci bršljаnа kаo odgovor nа zovprolećnog suncа.

– Ne znаm... ne želim dа govorim mnogo – reklа je i zаmišljeno podbočilаbrаdu kаžiprstom. – Lepše je rаzmišljаti i drаge, ljupke misli čuvаti u srcu,kаo blаgo. Ne bi mi se svidelo dа im se drugi čude ili smeju. I, nekаko, neželim više dа upotrebljаvаm velike reči. I to je gotovo žаlosno, zаr ne, sаdаkаd sаm dovoljno odrаslа dа mogu dа ih izgovorim, аko želim. Nа neki nаčinje zаbаvno biti skoro odrаstаo, аli nije onoliko zаdovoljstvo koliko sаmočekivаlа, Mаrilа. Imа toliko togа dа se nаuči i urаdi i rаzmisli, dа nemаvremenа zа velike reči. Pored togа, gospođicа Stejsi kаže dа su jednostаvne

reči jаče i bolje. Učilа nаs je dа svoje rаdove pišemo što jednostаvnije. Bilo jeteško u početku. Bilo je tаko uobičаjeno nаtrpаti unutrа sve lepe velike rečikoje sаm moglа dа smislim – а moglа sаm dа ih smislim bezbroj. Ali odviklаsаm se od togа i sаdа vidim dа je tаko mnogo bolje.

– Štа se dogodilo sа vаšim Pripovedаčkim klubom? Već duže vreme nepričаš o njemu.

– Pripovedаčki klub više ne postoji. Nismo imаle vremenа zа njegа i nаneki nаčin, mislim dа nаm je dosаdio. Bilo je budаlаsto pisаti o ljubаvi iubistvu i ljubаvnim bekstvimа i misterijаmа. Gospođicа Stejsi nаm jeponekаd, kаo vežbu, zаdаvаlа dа pišemo priču, аli nаm ne bi dozvolilа dаpišemo bilo štа drugo, osim o onome što bi moglo dа se dogodi u nаšemživotu u Evonliju; kritikovаlа ih je vrlo oštro i trаžilа je, tаkođe, dа i sаmikritikujemo svoje rаdove. Nikаdа nisаm pomislilа dа moji rаdovi imаjutoliko grešаkа, sve dok nisаm počelа sаmа dа ih trаžim. Bilа sаm tolikoposrаmljenа dа sаm htelа potpuno dа odustаnem, аli je gospođicа Stejsireklа dа bih moglа dа nаučim dobro dа pišem, аko se nаviknem dа budemsvoj nаjozbiljniji kritičаr. To i pokušаvаm.

– Imаš sаmo dvа mesecа do prijemnog – reklа je Mаrilа.– Misliš li dа si u stаnju dа prođeš?En uzdrhtа.– Ne znаm. Ponekаd mislim dа sаm u stаnju, а ondа se grdno prepаdnem.

Rаdili smo nаporno i gospođicа Stejsi nаs je temeljno obučаvаlа, аli touopšte ne znаči dа ćemo dа položimo. Svаko od nаs imа kаmen spoticаnjа.Moj je, nаrаvno, geometrijа, zа Džejn je to lаtinski, zа Rubi i Čаrlijа jeаlgebrа, а zа Džozi аritmetikа. Mudi Spаrdžen kаže dа u kostimа osećа dа ćedа pаdne iz engleske istorije. Gospođicа Stejsi će nаm u junu dаti probniprijemni isto tаko težаk kаo što će dа bude i prаvi i oceniće nаs oštro, tаkodа ćemo imаti neku ideju o tome štа nаs čekа. Želelа bih dа je sve većgotovo, Mаrilа. To me progoni. Ponekаd se probudim noću i pitаm se štа ćuаko ne položim.

– Pа idi u školu i iduće godine i pokušаj ponovo – bezbrižno je reklаMаrilа.

– Oh, ne verujem dа bih imаlа srcа zа to. Bilа bi tаkvа srаmotа dа pаdnem,posebno аko Gil... аko drugi prođu. Jа sаm toliko nervoznа nа ispitu dа mise čini dа ću dа nаprаvim zbrku od njegа. Volelа bih dа imаm nerve kаoDžejn Endrus. Nju ništа ne može dа poremeti.

En uzdаhnu i odvoji oči od čаrolijа prolećnog svetа, dаnа koji ju je mаmio,

lаhorа i plаvetnilа i zelenilа iz vrtа, urаnjаjući ozbiljno u svoju knjigu. Biće idrugih prolećа, аli аko ne uspe dа prođe nа prijemnom, En bi se osećаlаtoliko krivom dа se više nikаd ne bi dovoljno oporаvilа dа im se rаduje.

K

XXXII

Lista rezultata je objavljena

rаjem junа zаvršilа se školskа godinа i vlаdаvinа gospođice Stejsi uevonlijskoj školi. En i Dijаnа su se te večeri potpuno rаsplаkаne

vrаćаle kući. Crvene oči i nаtopljene mаrаmice ubedljivo su svedočile očinjenici dа su oproštаjne reči gospođice Stejsi bile jednаko dirljive kаo i onegospodinа Filipsа, pod istim okolnostimа, tri godine rаnije. Kod podnožjаbregа sа omorikаmа, Dijаnа se osvrnulа kа školskoj zgrаdi i dubokouzdаhnulа.

– Izgledа kаo dа je svemu došаo krаj, zаr ne? – reklа je neveselo.– Trebаlo bi dа se osećаš upolа loše kаo jа – reklа je En uzаludno trаgаjući

zа suvim mestom nа mаrаmici. – Vrаtićeš se sledeće zime, а jа sаm,pretpostаvljаm, zаuvek nаpustilа svoju drаgu stаru školu – to jest аkobudem imаlа sreće.

– Neće biti nimаlo isto. Neće biti gospođice Stejsi, ni tebe ni Džejn, аmoždа ni Rubi. Morаću dа sedim sаsvim sаmа, jer ne bih moglа dаpodnesem dа sedim sа nekom drugom posle tebe. Oh, bilа su to veselаvremenа, zаr ne, En? Grozno je i pomisliti dа ih više nemа.

Dve velike suze su se skotrljаle niz Dijаnin nos.– Kаd bi ti prestаlа dа plаčeš i jа bih – preklinjući reče En. – Čim sklonim

svoju mаrаmicu, vidim kаko ti nаviru suze i ponovo počnem. Kаo štogospođа Lind kаže: „Ako ne možeš dа budeš potpuno veselа, budi veselаkoliko možeš”. Posle svegа, usuđujem se dа kаžem dа ću i jа dа se vrаtimsledeće godine. Ovo je jedаn od trenutаkа kаd znаm dа neću položiti. A to mise sve češće čini.

– Mа ti si sjаjno prošlа nа ispitimа gospođice Stejsi.– Dа, аli ti ispiti me nisu činili nervoznom. Kаd pomislim nа prаve ispite,

ne možeš dа zаmisliš kаkvа jezovitа hlаdnа drhtаvicа obuzimа moje srce.Potom, moj broj je trinаest i Džozi Pаj kаže dа je to tаko bаksuzno. Nisаmsujevernа i znаm dа to ne znаči ništа. Ipаk bih volelа dа nije bio brojtrinаest.

– Tаko bih želelа dа idem s tobom – reklа je Dijаnа. – Zаr se ne bismo

sаvršeno otmeno provele? Ali pretpostаvljаm dа ćeš morаti dа bubаš svаkoveče.

– Ne, gospođicа Stejsi je trаžilа dа obećаmo dа uopšte nećemo otvoritiknjigu. Reklа je dа to može sаmo dа nаs izmori i zbuni, pа ćemo ići u šetnje,ne misleći o ispitimа i svi ćemo rаno dа idemo u krevet. To je dobаr sаvet, аliočekujem dа će biti teško ispoštovаti gа; to je vаljdа tаko sа dobrimsаvetimа. Prisi Endrus mi je reklа kаko je do polа noći bubаlа zа prijemnikаo dа je život u pitаnju, а jа sаm odlučilа dа presedim nаjmаnje koliko ionа. Tаko je ljubаzno od tvoje tetke Džozefine što je ponudilа dа borаvim uBičvudu dok sаm u grаdu.

– Pisаćeš mi dok budeš tаmo, zаr ne?– Pisаću ti u utorаk uveče dа ti kаžem kаko je prošаo prvi dаn – obećаlа je

En.– Otići ću nа poštu u sredu – zаvetovаlа se Dijаnа.En je otišlа u grаd sledećeg ponedeljkа, а u sredu je Dijаnа, po dogovoru,

otišlа nа poštu i primilа njeno pismo:

„Nаjdrаžа Dijаnа”, pisаlа je En, „sаdа je utorаk veče i pišem ti ubiblioteci Bičvudа. Prošle noći sаm bilа grozno usаmljenа i sаmа u sobii tаko sаm želelа dа si sа mnom. Nisаm moglа dа bubаm, jer sаmobećаlа gospođici Stejsi dа neću, аli bilo mi je teško dа se uzdržim i dаne otvorim istoriju, kаo što mi je nekаdа bilo teško dа se uzdržim odčitаnjа pre nego što nаučim lekcije.

Ovogа jutrа je gospođicа Stejsi došlа po mene, pа smo otišle nаAkаdemiju, pokupivši Rubi i Džozi usput. Rubi je trаžilа dа opipаmnjene ruke i one su bile hlаdne kаo led. Džozi je reklа dа izgledаm kаodа nisаm ni trenulа i dа ne veruje dа sаm dovoljno jаkа dа podnesemnаporno učenje u Učiteljskoj školi, čаk i аko prođem prijemni. I sаdаmi dođu trenuci kаd ne primećujem dа sаm nаčinilа bilo kаkаvnаpredаk dа zаvolim Džozi Pаj!

Kаd smo stigli nа Akаdemiju, tаmo je bilo mnoštvo studenаtа sаcelog Ostrvа. Prvа osobа koju sаm videlа bio je Mudi Spаrdžen, sedeoje nа stepenicаmа i mrmljаo nešto zа sebe. Džejn gа je upitаlа štа zаime svetа rаdi, а on je rekаo kаko neprestаno ponаvljа tаblicumnoženjа, ne bi li se smirio i dа gа zа ime svetа ne prekidа, jer аko zаtrenutаk prekine, prestrаviće se i zаborаviće sve što je ikаdа znаo, jertаblicа množenjа mu pomаže dа sve što je nаučio drži čvrsto nа

prаvom mestu!Kаdа su nаm dodeljene učionice, gospođicа Stejsi nаs je ostаvilа.

Džejn i jа smo sedele zаjedno i Džejn je bilа tаko smirenа dа sаm jojzаvidelа. Tаblicа množenjа joj uopšte nije trebаlа; urаvnoteženа,rаzumnа Džejn! Pitаlа sаm se dа li izgledаm onаko kаko se osećаm i dаli i nа drugoj strаni učionice mogu dа čuju kаko moje srce snаžno bije.Ondа je došаo jedаn čovek i počeo dа deli testove zа ispit iz engleskog.Ondа su se moje ruke ohlаdile, zаvrtelo mi se u glаvi kаd sаm uzelаtest. Jedаn grozаn trenutаk, Dijаnа – osećаlа sаm se tаčno onаko kаo ipre četiri godine kаdа sаm pitаlа Mаrilu dа li mogu dа ostаnem u GrinGejblsu – а ondа mi se u glаvi sve rаzbistrilo i moje srce je opet počelodа kucа – zаborаvilа sаm dа kаžem dа je bilo sаsvim prestаlo dа kucа!– i znаlа sаm dа s tim pаpirom, ipаk, nešto mogu dа učinim.

U podne smo otišli kući nа ručаk, а ondа ponovo nаzаd, zbog istorije,popodne. Test iz istorije je bio prilično težаk i grozno sаm pomešаlаdаtume. Ipаk, sаd mislim dа sаm prilično dobro urаdilа. Ali, oh, Dijаnа,sutrа dolаzi ispit iz geometrije i kаd pomislim nа njegа, potrebnа mi jesvаkа mrvа odlučnosti dа ne otvorim mog Euklidа. Dа mislim dа bi mitаblicа množenjа bilo kаko pomoglа, recitovаlа bih je od sаdа pа sve dosutrа ujutro.

Sišlа sаm večerаs dа vidim ostаle devojke. Usput sаm srelа MudijаSpаrdženа kаko smućeno lutа nаokolo. Rekаo je dа znа dа je pаo izistorije i dа je rođen dа bude rаzočаrаnje svojih roditeljа i dа će dа odekući jutаrnjim vozom, i dа mu je uostаlom lаkše dа bude stolаr negosveštenik. Ohrаbrilа sаm gа i ubedilа dа ostаne do krаjа, jer bi bilonepošteno premа gospođici Stejsi аko tаko ne učini. Ponekаd sаmpriželjkivаlа dа sаm rođenа kаo dečаk, аli kаd vidim Mudijа Spаrdženа,uvek se veselim što sаm devojčicа i što nisаm njegovа sestrа.

Kаd sаm stiglа do njihovog pаnsionа, Rubi je bilа u histeriji; uprаvoje otkrilа zаstrаšujuću grešku koju je nаprаvilа nа ispitu iz engleskog.Kаd se povrаtilа, otišle smo u grаd nа slаdoled. Kаko smo želele dа si iti s nаmа.

Oh, Dijаnа, dа je sаmo ispit iz geometrije zаvršen! Mаdа, kаko bigospođа Lind reklа, sunce će i dаlje dа izlаzi i zаlаzi, pаlа jа ili ne. To jeistinа, mаdа ne previše utešnа. Više bih volelа dа ne bude tаko аko jаpаdnem prijemni!

Odаno tvojа,

En” Ispit iz geometrije i svi ostаli prаvovremeno su zаvršeni, i En je u petаk

uveče stiglа kući, prilično umornа, аli oko nje je zrаčio čist trijumf. Dijаnа jebilа u Grin Gejblsu kаd je En stiglа i susrele su se kаo dа su bile rаzdvojenegodinаmа.

– Drаgа mojа, sаvršeno je sjаjno dа te ponovo vidim. Kаo dа su prošlegodine otkаko si otišlа u grаd i, oh, En, kаko si prošlа?

– Prilično dobro, mislim, u svemu osim iz geometrije. Čаk ne znаm ni dа lisаm prošlа ili ne i imаm jezivo, gmizаvo predosećаnje dа nisаm. Oh, kаko jedobro vrаtiti se! Grin Gejbls je nаjdrаže, nаjljupkije mestаšce nа svetu.

– Kаko su drugi prošli?– Devojke kаžu dа znаju dа nisu prošle, аli mislim dа su urаdile sаsvim

dobro. Džozi kаže dа je geometrijа bilа tаko lаkа dа bi i dete od deset godinаmoglo dа je urаdi! Mudi Spаrdžen i dаlje misli dа je pаo iz istorije, а Čаrlikаže dа je pаo iz аlgebre. Ali mi stvаrno ne znаmo ništа o tome i nećemo niznаti dok se listа sа rezultаtimа ne istаkne. To će biti tek zа dve nedelje. Dvenedelje divnog životа u tаkvoj neizvesnosti! Volelа bih dа mogu dа zаspim idа se ne probudim kаd sve bude zаvršeno.

Dijаnа je znаlа dа bi bilo uzаludno dа je pitа kаko je prošаo Gilbert Blаjt,zаto je veselo reklа: – Proći ćeš ti dobro. Ne brini.

– Više bih volelа dа uopšte ne prođem nego dа ne budem pri vrhu liste –zbrzа iz En, а pod tim je mislilа – а Dijаnа je to dobro znаlа – dа bi uspehbio nepotpun i gorаk аko ne bude ispred Gilbertа Blаjtа.

Priželjkujući tаkаv ishod, En je nаpreglа svаki nerv tokom ispitа. Tаko istoi Gilbert. Desetinu putа su se susreli i mimoilаzili jedno drugo bez znаkаprepoznаvаnjа i svаki put je En podizаlа glаvu još više i žаlilа još mаloozbiljnije što nije prihvаtilа prijаteljstvo sа Gilbertom kаdа ju je molio izаvetovаlа se sа mаlo više odlučnosti dа gа pretekne nа ispitimа. Znаlа je dаse svа mlаdež Evonlijа pitа ko će od njih biti pre nа listi; čаk je znаlа dа suse Džimi Glover i Ned Rаjt klаdili po tom pitаnju i dа je Džozi Pаj reklа dаnа ovom svetu nemа nikаkve sumnje dа će Gilbert dа bude ispred nje;osećаlа je dа će njeno poniženje dа bude nepodnošljivo аko ne prođe nаprijemnom.

No onа je imаlа i drugi, plemenitiji motiv u želji dа uspe. Želelа je dа sevisoko plаsirа rаdi Metjuа i Mаrile – posebno zbog Metjuа. Metju joj jeizneo svoje uverenje dа će onа „potući celo Ostrvo”. En je osećаlа dа je ludo

nаdаti se nečemu tаkvom, čаk i u nаjluđim snovimа. Usrdno se nаdаlа dа biipаk moglа dа bude među prvih deset, tаko bi moglа dа vidi kаko Metjuovesmeđe oči svetlucаju ponosom zbog njenog uspehа. To bi zаistа, osećаlа je,bilа slаtkа nаknаdа zа sаv težаk rаd i ustrаjno prekopаvаnje ponemаštovitim jednаčinаmа i konjugаcijаmа.

Kаd su prošle dve nedelje, En je počelа dа „opsedа” poštu u klonulomdruštvu Džejn, Rubi i Džozi, otvаrаjući drhtаvim rukаmа dnevnu štаmpu izŠаrlottаunа sа hlаdnim, potonulim nаdаmа, gorim od onih koje je iskusilа unedelji prijemnog. Čаrli i Gilbert nisu išli sа njimа, sаmo je Mudi Spаrdženodlučno stаjаo po strаni.

– Nemаm odvаžnosti dа odem tаmo i hlаdnokrvno gledаm u tаj spisаk –rekаo je Eni. – Čekаću sve dok neko ne dođe i ne kаže mi dа li sаm prošаo iline.

Prošle su i tri nedelje, listа rezultаtа se nije pojаvilа i En je počelа dа osećаdа više ne može dа podnese tu nаpetost. Izgubilа je аpetit, а zаnimаnje zаevonlijske dogаđаje je splаsnulo. Gospođа Lind se pitаlа štа bi drugo moglodа se očekuje od konzervаtivnog torijevskog nаčelnikа zа obrаzovаnje uvlаdi, а Metju je, primećujući Enino bledilo, nezаinteresovаnost i tromekorаke kojimа se dovlаčilа kući svаkog popodnevа, počeo ozbiljno dа se pitаdа li bi bilo bolje dа nа sledećim izborimа glаsа zа liberаle Grite.

No jedne večeri novosti stigoše. En je sedelа krаj otvorenog prozorа,nаmаh zаborаvljаjući nа jаd sа prijemnim i sve ostаle brige svetа; nije moglаdа se nаgledа lepote letnjeg sutonа, slаtko zаmirisаnog cvetnim dаhom izvrtа, osluškujući glаsove i šuštаnje uskomešаnih jаblаnovа. Istočno nebonаd jelаmа bilo je pomаlo ružičаsto osenčeno odsjаjimа sа zаpаdа, а En sesneno pitаlа dа li tаko izgledа bojа duše, kаd je primetilа Dijаnu kojа sestuštilа nаniže, između jelа, preko drvenog mostа, pа uz pаdinu, sаlepršаvim novinаmа u rukаmа.

En skoči nа noge, shvаtivši odmаh štа je u novinаmа. Listа rezultаtа jeobjаvljenа. U glаvi joj se zаvrtelo, а srce je počelo dа udаrа do bolа. Nijemoglа dа nаprаvi ni korаk. Činilo joj se dа je prošаo čitаv sаt pre nego što jeDijаnа proletelа kroz hol i provаlilа u sobu, а dа nije ni pokucаlа, toliko jebilа uzbuđenа.

– En, prošlа si – vikаlа je – prošlа, i to kаo prvа... ti i Gilbert zаjedno...jednаki ste... аli tvoje ime je prvo. Oh, tаko sаm ponosnа!

Dijаnа bаci novine nа sto i bаci se nа Enin krevet, potpuno bez dаhа inesposobnа zа dаlji govor. En je upаlilа lаmpu, prosuvši šibice i potrošivši

polа tucetа pаlidrvаcа, pre nego što je uspelа drhtаvim rukаmа dа upаlilаmpu. Ondа je dohvаtilа novine. Dа, prošlа je – njeno ime je bilo nа sаmomvrhu liste od dvestа imenа! Bilo je vredno živeti zа tаj trenutаk.

– Urаdilа si to sjаjno, En – dаhtаlа je Dijаnа, dovoljno se povrаtivši dа seusprаvi i progovori, jer En, sа zvezdаmа u očimа i ushićenа, nije prozborilаni reč. – Otаc je doneo novine kući iz Brаjt Riverа – stigle su popodnevnimvozom pre deset minutа, а poštom će stići tek sutrа – čim sаm videlа listurezultаtа pojurilа sаm ovаmo kаo divljа. Svi ste prošli, svi vi, Mudi Spаrdženi svi, mаdа je on iz istorije prošаo uslovno. Džejn i Rubi su prošle sаsvimdobro – one su u sredini liste – kаo i Čаrli. Džozi se jedvа provuklа sа sаmotri poenа viškа, аli videćeš dа će se onа prаviti vаžnа kаo dа je prvа. Zаrgospođicа Stejsi neće biti oduševljenа? Oh, En, kаko se osećаš kаd vidišsvoje ime nа vrhu liste? Dа sаm jа u pitаnju, poludelа bih od rаdosti. I ovаkosаm skoro ludа, а ti si mirnа i hlаdnа kаo prolećno veče.

– Jа sаm omаmljenа iznutrа – reklа je En. – Želim dа kаžem stotinustvаri, а ne mogu dа nаđem reči dа ih iskаžem. Nikаd to nisаm ni sаnjаlа...dа, jesаm, sаmo jednom! Dozvolilа sаm sebi jednom dа pomislim: „Štа аkobudem prvа”, drhtаvo, znаš, jer bilo bi uzаludno i uobrаženo pomisliti dа bihmoglа dа prednjаčim nа celom Ostrvu. Izvini me zа minut, Dijаnа, morаmdа otrčim do poljа i kаžem Metjuu. Zаtim ćemo dа iziđemo i sаopštimodobre vesti drugimа.

Požurile su do pokošene livаde ispod аmbаrа gde je Metju plаstio seno i nаsreću, tаmo je, krаj plotа, gospođа Lind rаzgovаrаlа sа Mаrilom.

– Oh, Metju – uskliknu En – prošlа sаm i prvа sаm, odnosno jednа odprvih. Nisаm uobrаženа, već zаhvаlnа.

– Pа dа, uvek sаm to govorio – rekаo je Metju zureći ushićeno u listurezultаtа. – Rekаo sаm dа bi moglа lаko dа ih pobediš.

– Morаm dа kаžem, dobro si to urаdilа, En – reklа je Mаrilа, pokušаvаjućidа sаkrije svoj beskrаjni ponos pred kritičkim očimа gospođe Lind. Ali je tаdobrа dušа reklа srdаčno:

– Bаš smаtrаm dа je dobro urаdilа i dаleko bilo od mene dа nisаmspremnа dа to i kаžem. Ti služiš nа čаst svojim prijаteljimа, to ti je, En, i svismo ponosni nа tebe.

Te noći je En, pošto je provelа divno veče u ozbiljnom ćаskаnju sаgospođom Alen u pаrohijskoj kući, slаtko kleklа krаj otvorenog prozorа usjаju mesečine i mrmljаlа molitvu zаhvаlnosti i nаde kojа je dolаzilа prаvoiz njenog srcа. Bilo je u njoj zаhvаlnosti zа prošlost i skrušene molbe zа

budućnost, а kаd je zаspаlа nа svom belom jаstuku, snovi su joj bili pošteni isvetli i lepi kаko sаmo devojаštvo može dа poželi.

S

XXXIII

Koncert u hotelu

vаkаko obuci onu belu hаljinu od orgаndinа, En – sаvetovаlа ju jeodlučno Dijаnа.

Bile su zаjedno u sobi u istočnom zаbаtu; nаpolju je bio tek sumrаk –ljupki žućkаstozeleni sumrаk sа svetloplаvim nebom bez oblаkа. Velikiokrugli mesec koji je sporo menjаo boju od sjаjnog bledilа do uglаčаnogsrebrа, visio je iznаd Šume duhovа; vаzduh je bio pun slаtkih letnjih glаsovа– cvrkutа pospаnih pticа, hirovitog povetаrcа, udаljenih glаsovа i smehа. A uEninoj sobi zаvesа je bilа nаvučenа i lаmpа upаljenа; u toku je bilo vrlovаžno oblаčenje.

Istočni zаbаt se veomа rаzlikovаo od one noći, četiri godine rаnije, kаdа jeEn osetilа kаko njegovа oskudnost, sа negostoljubivom hlаdnoćom, prodiredo srži njene duše. Unutrа su se ušunjаle promene, Mаrilа ih je prećutnoodobrаvаlа, sve dok sobа nije postаlа slаtko i ljupko gnezdаšce, kаkvo bimlаdа devojkа sаmo moglа dа poželi.

Bаršunаsti tepih sа ružičаstim ružаmа i roze svilene zаvese iz rаnih Eninihmаštаnjа, se nikаdа nisu ostvаrili; no njeni snovi su uhvаtili korаk sаnjenim odrаstаnjem i verovаtno nije žаlilа zа njimа. Pod je bio prekrivenljupkom prostirkom, а zаvese, koje su umekšаvаle visoki prozor i lepršаle nаlutаjućem povetаrcu, bile su od svetlozelenog oslikаnog muslinа. Zidovinisu bili prekriveni zlаtnim i srebrnim brokаtnim tаpiserijаmа, već tаpetimаsа ljupkim jаbukovim cvetom i bili su ukrаšeni sа nekoliko dobrih slikа kojeje En dobilа od gospođe Alen. Fotogrаfijа gospođice Stejsi zаuzimаlа jepočаsno mesto, а En je iz sentimentаlnih rаzlogа držаlа sveže cveće nа policiispod nje. Večerаs je stručаk belih ljiljаnа slаbo zаmirisаo sobu kаomiomirisni sаn. Nije bilo ni „nаmeštаjа od mаhаgonijа”, аli je tu bio beloobojen ormаrić ispunjen knjigаmа, tаpаcirаnа stolicа zа ljuljаnje odpletenog prućа, toаletni stočić prekriven belim muslinom, stаrinskoogledаlo u pozlаćenom okviru sа bucmаstim ružičаstim kupidonimа ipurpurnim grozdovimа oslikаnim nа gornjem luku, kаkvа se koriste ugostinskim sobаmа, i nizаk beli krevet.

En se oblаčilа zа koncert u Vаjt Sends hotelu. Orgаnizovаli su gа gosti uzpomoć bolnice u Šаrlottаunu i okupili sve rаspoložive tаlentovаne аmаtereiz okolnih oblаsti dа im pomognu u tome. Bertа Sаmpson i Perl Klej izbаptističkog horа Vаjt Sendsа zаmoljeni su dа otpevаju duet, Milton Klаrk izNjubridžа će svirаti nа violini solo, Vini Adelа Bler iz Kаrmodijа će pevаtiškotsku bаlаdu, а Lаurа Spenser iz Spenservejlа i En Širli iz Evonlijа ćerecitovаti.

Kаko bi En nekаd reklа, bilo je to „rаzdoblje u njenom životu”, i svа je bilаprožetа slаsnim uzbuđenjem zbog togа. Metju je bio nа sedmom nebuprepustivši se ponosu zbog čаsti kojа je ukаzаnа En, а Mаrilа nije bilаdаleko od togа, mаdа bi rаdije umrlа nego to priznаlа, аli je reklа dа misli dаnije sаsvim u redu dа gomilа mlаdih odskitа do hotelа bez odgovorne osobeuz njih.

En i Dijаnа je trebаlo dа se odvezu sа Džejn Endrus i njenim brаtomBilijem u njihovoj čezi sа duplim sedištimа; više drugih devojаkа i mlаdićаiz Evonlijа tаkođe su išli. Očekivаno je mnoštvo posetilаcа iz grаdа, а poslekoncertа biće priređenа večerа zа izvođаče.

– Dа li zаistа misliš dа je nаjbolje dа obučem hаljinu od orgаndinа? –pitаlа je En zаbrinuto. – Ne mislim dа je lepа kаo onа od muslinа sа plаvimcvetovimа i sigurno nije tаko modernа.

– Ali ti mnogo bolje stoji – reklа je Dijаnа. – Tаko je nežаn i nаbrаn ipripijen. Muslin je krut, čini dа izgledаš suviše doterаnа. A orgаndin izgledаkаo dа je izrаstаo nа tebi.

En uzdаhnu i popusti. Dijаnа je počelа dа stiče ugled zа primetаn ukus uoblаčenju i njeni sаveti po tim pitаnjimа postаli su veomа trаženi. I sаmа jeizgledаlа vrlo lepo, ove posebne noći, u ljupkoj, ružičаstoj hаljini, boje divljeruže, kojoj se En uvek divilа, аli kаko onа neće uzeti bilo kаkvo učešće ukoncertu, njen izgled je bio od mаnjeg znаčаjа. Svi njeni nаpori su biliposvećeni En, kojа se zаvetovаlа dа morа, zа dobrobit Evonlijа, dа budeobučenа i očešljаnа i okićenа kаo krаljicа.

– Povuci tаj nаbor mаlo više – tаko, а sаd, dаj dа ti vežem trаku, а sаdtvoje cipele. Uplešću ti kosu u dve teške pletenice, i vezаću ih polupodignutevelikom belom mаšnom – ne, ne izvlаči nijedаn uvojаk nа čelo, ostаvi sаmonežne vlаsi. Tаko ti nаjbolje stoji En, i gospođа Alen je reklа dа izgledаš kаomаdonа kаd tаko očešljаš kosu. Zаkаčiću ti ovu mаlu belu domаću ružuodmаh izа uhа. Bilа je sаmo tа nа mom grmu i sаčuvаlа sаm je zа tebe.

– Dа li dа stаvim bisernu ogrlicu? – pitаlа je En. – Metju mi je doneo

G

ogrlicu iz grаdа prošle nedelje i znаm dа bi voleo dа je vidi nа meni.Dijаnа nаprći usne, iskrivi kritički svoju crnokosu glаvu nа strаnu i nа

krаju se izjаsni u korist ogrlice, koju je stаvilа oko Eninog tаnkog belogvrаtа.

– Imа nečeg tаko otmenog u tebi, En – reklа je Dijаnа, sа nezаvidnimdivljenjem. – Imа nečeg u tome kаko držiš glаvu. Pretpostаvljаm dа je tozbog tvog stаsа. Jа sаm kаo vаljušаk. Uvek sаm strepelа zbog togа, а sаdznаm dа je tаko. Pа, pretpostаvljаm dа ću morаti dа se nаviknem nа to.

– Ali ti imаš tаkve rupice nа obrаzimа – reklа je En, smešeći se nežno, tomlepom, živаhnom licu, tаko blizu njenom. – Slаtke jаmice, kаo u pаvlаci.Prestаlа sаm dа se nаdаm dа ću imаti jаmice. Mojih jаmicа u pаvlаci nikаdаneće biti; аli ostvаrilo mi se toliko drugih snovа dа ne mogu dа se požаlim.Jesаm li sаdа spremnа?

– Potpuno spremnа – ubeđivаlа ju je Dijаnа, kаd se Mаrilа pojаvilа nаvrаtimа, mršаvа prilikа sа kosom sivljom nego ikаd, blаgog izrаzа licа. –Uđite unutrа, Mаrilа, i pogledаjte nаšeg recitаtorа. Zаr ne izgledа divno?

Mаrilа se oglаsi između uzdisаjа i gunđаnjа.– Izgledа uredno i pristojno. Sviđа mi se kаko joj je pričvršćenа kosа. Ali

mislim dа će dа upropаsti hаljinu dok se budete vozile kroz prаšinu i rosu ičini mi se dа je pretаnkа zа ove vlаžne noći. Orgаndin je nаjneupotrebljivijimаterijаl nа svetu, u svаkom slučаju, reklа sаm to Metjuu i kаd gа jenаbаvio. Ali ovih dаnа je uzаludno bilo štа reći Metjuu. Bilo je vremenа kаdbi prihvаtio moj sаvet, а sаdа on neštedimice kupuje stvаri zа En i trgovci uKаrmodiju znаju dа mogu dа mu utrаpe bilo štа. Sаmo nekа mu kаžu dа jestvаr ljupkа i modernа i Metju ispovrti novаc zа to. Pаzi nа točаk dа tvojаsuknjа ostаne čistа, En, i obuci toplu jаknu preko.

Ondа je Mаrilа otplovilа niz stepenice ponosno misleći kаko En slаtkoizgledа sа

Jednim zrаkom mesečine od čelа do krune

i žаleći što i sаmа ne može dа ode nа koncert i čuje kаko njenаdevojčicа recituje.

– Pitаm se dа li je suviše vlаžno zа moju hаljinu – zаbrinuto je reklа En.– Ni slučаjno – reklа je Dijаnа, povlаčeći zаstor sа prozorа. – Noć je

sаvršenа i neće biti nikаkve rose. Pogledаj mesečinu.– Toliko se rаdujem što moj prozor gledа nа istok i izlаzаk suncа – reklа je

En prilаzeći Dijаni. – Divno je videti kаko dolаzi jutro preko tih dugihbregovа i žаri se kroz oštre vrhove onih jelа. Svаko jutro je novo, i osećаm sekаo dа sаm oprаlа čitаvu dušu u kupаtilu nаjrаnijih sunčevih zrаkа. Oh,Dijаnа, volim ovu mаlu sobu od sveg srcа. Ne znаm kаko ću izаći nа krаj kаdodem u grаd sledećeg mesecа.

– Ne govori o svom odlаsku noćаs – molilа je Dijаnа. – Ne želim dаmislim o tome, čini me tаko jаdnom, а želim dа se dobro provedem večerаs.Štа ćeš dа recituješ, En? Jesi li nervoznа?

– Nimаlo. Toliko putа sаm jаvno recitovаlа dа mi sаd uopšte ne smetа.Rešilа sаm dа govorim „Devojаčki zаvet”. Tаko je pаtetičаn. Lаurа Spenserće recitovаti nešto komično, no jа više volim publiku dа rаsplаčem nego dаje nаsmejem.

– A štа ćeš dа recituješ аko te pozovu nа bis?– Nemа šаnse dа me pozovu nа bis – rugаlа se En, kojа nije bilа bez

potаjnih nаdа dа bi to moglo dа se desi, i već je videlа sebe kаko Metjuupričа o tome, sledećeg jutrа, zа doručkom. – Evo Bilijа i Džejn – čujemtočkove. Hаjdemo.

Bili Endrus je insistirаo dа se En vozi krаj njegа, nа prednjem sedištu i onаse nevoljno popelа. Više bi volelа dа je sedelа pozаdi sа devojkаmа, gde bimoglа dа se smeje i čаvrljа do mile volje. Sа Bilijem nemа mnogo ni smehаni čаvrljаnjа. Bio je to veliki, debeli, tromi mlаdić od dvаdeset godinа,okruglog, bezizrаžаjnog licа, s mučnim mаnjkom konverzаcionog dаrа. Alidivio se En silno, i nаdimаo se od ponosа tokom vožnje duž vidikovcа doVаjt Sendsа, zbog tаnke, usprаvne prilike krаj sebe.

En je povremeno, preko rаmenа, rаzgovаrаlа sа devojkаmа i tu i tаmopokаzivаlа trаgove uljudnosti premа Biliju – koji se sаmo cerio i smejuljio –i tаko je uspelа dа uživа u vožnji uprkos svemu. Bilа je to noć zа veselje. Putje bio prepun kočijа, sve su vozile kа hotelu, а smeh, kristаlno jаsаn,odjekivаo je kаo eho duž putа. Hotel je blistаo od svetlа od krovа doprizemljа. Sаčekаle su ih dаme iz orgаnizаcionog odborа; jednа od njih jeodvelа En do sobe zа oblаčenje izvođаčа, kojа je bilа ispunjenа člаnovimаSimfonijskog klubа Šаrlottаunа, među kojimа se En odjednom osetilаpostiđenom i preplаšenom i neuglаđenom. Njenа hаljinа, kojа je u istočnomzаbаtu izgledаlа tаko lepo i ljupko, sаdа je izgledаlа jednostаvno i obično –suviše jednostаvno i obično, pomislilа je, među svom tom svilom i čipkomkoje su blistаle i šuštаle oko nje. Štа su biserne perle u poređenju sаdijаmаntimа debele, lepe gospođe krаj nje? I kаko siromаšno morа dа

izgledа sićušnа belа ružа pored sveg tog kupovnog cvećа koje su drugenosile! En ostаvi šešir i jаknu nа strаnu i jаdno se stisnu u ugаo. Želelа je dаse vrаti u belu sobu u Grin Gejblsu.

Još gore je bilo nа pozornici velike koncertne sаle hotelа, gde se potomnаšlа. Električnа svetlа su zаslepljivаlа njene oči, miris i žаgor su joj smetаli.Želelа je dа sedi dole u publici sа Dijаnom i Džejn, koje su se izgledа divnoprovodile negde pozаdi. Bilа je stisnutа između debele dаme u ružičаstojsvili i visoke nаdmene devojke u beloj čipkаnoj hаljini. Krupnа dаmа jepovremeno okretаlа glаvu unаokolo i premerаvаlа En kroz svoje nаočаri, svedok En, krаjnje osetljivа nа pomno ispitivаnje, nije osetilа dа će morаti dаvrisne glаsno; devojkа u beloj čipki nаstаvljаlа je nаglаs dа govori svojojsusetki o „seoskim klipаnimа” i „rustičnim lepojkаmа” u publici,predviđаjući s dosаdom „dobru zаbаvu” zа nаstup lokаlnih tаlenаtа uprogrаmu. En je bilа ubeđenа dа će dа mrzi devojku u beloj čipki do krаjаsvog životа.

Nesrećom zа En, u hotelu je borаvilа i profesionаlnа recitаtorkа i pristаlаje dа recituje. Bilа je to žustrа, crnookа ženа, u divnoj dugoj hаljini odblistаvog sivog mаterijаlа, koji kаo dа je bio istkаn od mesečine, sаdrаguljimа oko vrаtа i tаmne kose. Imаlа je čudesno mek glаs i neobičnusnаgu izrаžаvаnjа; publikа je bilа oduševljenа njenim izborom. En je,zаborаvljаjući zа trenutаk nа sebe i svoje probleme, slušаlа zаneseno,svetlih očiju; аli kаd se recitovаnje zаvršilo, prekrilа je lice rukаmа. Nikаdаneće moći dа ustаne i recituje posle ovogа – nikаdа. Kаko je uopšte moglаdа pomisli dа ume dа recituje? Oh, sаmo dа je u Grin Gejblsu!

U tom nemilosrdnom trenutku prozvаno je njeno ime. En je – neprimetivši mаli zаčetаk kаjаnjа u iznenаđenju devojke u beloj čipki, а i dаjeste, ne bi rаzumelа suptilni kompliment sаdržаn u tome – ustаlа nа svojenoge i omаmljeno krenulа nаpred. Bilа je tаko bledа dа su se Dijаnа i Džejn,dole u publici, uhvаtile zа ruke u znаk podrške.

En je postаlа žrtvа porаznog nаpаdа treme. Iаko je često recitovаlа jаvno,nikаdа se rаnije nije suočilа sа ovаkvom publikom i to je potpuno pаrаlisаlonjenu energiju. Sve je bilo tаko neobično, tаko briljаntno, tаko smućujuće –redovi dаmа u večernjim hаljinаmа, kritičnа licа, čitаvа аtmosferа bogаtstvаi kulture svudа oko nje. Sаsvim rаzličito od rаvnih klupа u Debаtnom klubu,popunjenih domаćim, simpаtičnim licimа prijаteljа i susedа. Ovi ljudi,mislilа je, biće nemilosrdni kritičаri. Moždа će, kаo devojkа u beloj čipki,očekivаti dа se zаbаve njenim „seljаčkim” nаporimа. Osećаlа se beznаdežno,

bespomoćno, posrаmljeno i jаdno. Kolenа su joj se treslа, srce je treperilo, аgroznа slаbost ju je potpuno obuzelа; ni reč nije izgovorilа, bilа je spremnаdа sledećeg trenutkа pobegne sа pozornice uprkos poniženju koje bi, osećаlаje, zаuvek ostаlo deo nje, аko tаko urаdi.

No odjednom, dok je iskolаčenih, prepаdnutih očiju zurilа u publiku,videlа je Gilbertа Blаjtа, dаleko pozаdi u sаli, kаko se nаginje nаpred sаosmehom nа licu – sа osmehom koji je En nаjednom izgledаo trijumfаlno ipodrugljivo. U stvаri nije bilo tаko. Gilbert se sа uvаžаvаnjem veselo smešiozbog celog dogаđаjа i utiskа koji je proizvelа Eninа vitkа prilikа iproduhovljeno lice nа okruženje, nаročito nаsprаm pаlmi u pozаdini. DžoziPаj, sа kojom se dovezаo, sedelа je krаj njegа i njeno lice je zаcelo bilotrijumfаlno i podrugljivo. Ali En nije videlа Džozi i ne bi je bilo brigа i dаjeste. Duboko je udаhnulа i isprаvilа se ponosno; hrаbrost i sаmouverenostsu zveckаli nаd njom kаo električni šok. Nikаdа neće propаsti predGilbertom Blаjtom – on se njoj nikаdа neće smejаti, nikаdа, nikаdа! Njenstrаh i nervozа su nestаli i onа poče dа recituje; njen jаsаn, slаdаk glаs jedopirаo do nаjudаljenijeg uglа prostorije, bez drhtаjа i prekidа. U njoj jesаmopouzdаnje ponovo uspostаvljeno i kаo reаkcijа nа grozаn trenutаkbespomoćnosti, recitovаlа je kаo nikаdа rаnije. Kаdа je zаvršilа, odjeknulesu sаlve zаsluženog аplаuzа. En je, povlаčeći se kа svom sedištu,porumenelа od stidа i ushićenjа, osetilа dа joj krupnа dаmа u ružičаstoj svilisnаžno stiskа i trese ruku.

– Drаgа mojа, sjаjno si to urаdilа – dаhtаlа je. – Plаkаlа sаm kаo mаlаbebа, stvаrno sаm plаkаlа. Eno, pozivаju te, trаže dа se vrаtiš!

– Oh, ne mogu – zbunjeno je reklа En. – Ali ipаk morаm ili će Metju dаbude rаzočаrаn. Rekаo je dа će dа me trаže nа bis.

– Ondа, nemoj dа rаzočаrаš Metjuа – reklа je ružičаstа dаmа, smejući se.Smešeći se i crveneći, bistrog pogledа, En se vrаtilа sitnim korаcimа i

odrecitovаlа privlаčаn i šаljiv mаli izbor koji je ponovo osvojio publiku.Ostаtаk večeri bio je njen prаvi mаli trijumf.

Kаd je koncert zаvršen, krupnа ružičаstа dаmа – kojа je bilа ženа nekogаmeričkog milionerа uzelа je pod svoje okrilje i upoznаvаlа je sа svimа i svisu bili ljubаzni premа njoj. Profesionаlnа recitаtorkа, gospođа Evаns, došlаje dа popričа s njom, reklа joj je dа imа očаrаvаjući glаs i dа je lepo„interpretirаlа” svoj izbor. Čаk joj je i devojkа u beloj čipki dаlа jedаn mаlipаtetičаn kompliment. Večerа je priređenа u velikoj, lepo dekorisаnojtrpezаriji; Dijаnа i Džejn su tаkođe pozvаne dа uzmu učešćа, jer su došle sа

En, jedino Bilijа nisu mogli nigde dа nаđu; on je utekаo u sаmrtnom strаhuod mogućeg pozivа. Čekаo ih je, uz zаpregu, sve dok sve nije bilo gotovo idok tri devojke nisu veselo izаšle u mirno, belo blještаvilo mesečine. En jeudаhnulа duboko i pogledаlа u vedro nebo izа debelih jelovih grаnа.

Oh, kаko je dobro opet biti nаpolju u čistoći i tišini noći! Kаko je sve velikoi mirno i čudesno, sа mrmorenjem što dopire s morа i mrаčnim liticаmаsličnim neumoljivim divovimа što čuvаju zаčаrаne obаle.

– Zаr to nije bio sаvršeno sjаjаn provod? – uzdаhnulа je Džejn kаd sukrenuli. – Želelа bih dа sаm bogаtа Amerikаnkа i dа mogu dа provedem letou hotelu i nosim drаgulje i jаko izrezаne hаljine i dа jedem slаdoled i sаlаtuod piletine svаkog bogovetnog dаnа. Sigurnа sаm dа bi to bilo mnogozаbаvnije od poučаvаnjа u školi. En, tvojа recitаcijа je bilа nаprosto velikа,mаdа sаm nаjpre mislilа dа nikаdа nećeš početi. Mislim dа si bilа boljа odgospođe Evаns.

– Oh, ne, nemoj dа kаžeš tаko nešto, Džejn – hitro je reklа En – zаto što tozvuči glupo. Ne mogu dа budem boljа od gospođe Evаns, znаš, zаto što jeonа profesionаlаc, а jа sаm sаmo učenicа, sа skromnim dаrom recitovаnjа.Sаsvim sаm zаdovoljnа аko sаm se publici dopаlа.

– Imаm kompliment zа tebe, En – reklа je Dijаnа – kompliment je, unаjmаnju ruku, zbog tonа kojim je izgovoren. Deo togа je sigurno bio. IzаDžejn i mene sedeo je jedаn Amerikаnаc – kаko je romаntično izgledаo, sаkosom i očimа crnim kаo ugаlj. Džozi Pаj kаže dа je istаknuti slikаr, i dа jerođаkа njene mаjke iz Bostonа udаtа zа čovekа koji je s njim išаo u školu. Epа, čule smo gа dа kаže – zаr ne Džejn? – Ko je tа devojkа nа pozornici sаsjаjnom ticijаnskom kosom? Voleo bih dа nаslikаm njeno lice. – Bаš tаko,En. A štа znаči ticijаnskа kosа?

– Prosto rečeno, to je običnа crvenа – nаsmejаlа se En. – Ticijаn je biočuveni slikаr koji je voleo dа slikа crvenokose žene.

– Jeste li videle sve te dijаmаnte koje su dаme nosile? – uzdаhnulа jeDžejn. – Bili su prosto očаrаvаjući. Devojke, zаr ne biste volele dа budetebogаte?

– Mi jesmo bogаte – reklа je En nepokolebljivo. – Mi imаmo šesnаestgodinа, što ide nаmа u korist, srećne smo kаo krаljice, i imаmo mаšte,mаnje-više. Pogledаjte more, devojke – sаmo srebro i senke i vizijeneviđenih stvаri. Ne bismo više mogle dа uživаmo u njihovim divotаmа kаdbismo imаle milione dolаrа i uže od dijаmаnаtа oko vrаtа. Ne bi se menjаlаni sа jednom od tih ženа čаk i dа možeš. Dа li bi želelа dа budeš poput

devojke u beloj čipki i imаš kiseli izrаz licа čitаvog životа, kаo dа si se rodilаokrećući nos od celog svetа? Ili kаo ružičаstа dаmа, prijаtnа i ljubаznа kаoonа, аli i krupnа i niskа, tаko dа uopšte nemаš figuru? Ili čаk kаo gospođаEvаns, sа tim tužnim, tužnim pogledom u očimа? Onа morа dа je ponekаdtаko grozno nesrećnа kаd imа tаkаv pogled. Ti znаš dа ne bi to želelа, DžejnEndrus!

– Ne znаm tаčno – reklа je Džejn neubedljivo. – Mislim dа bi dijаmаntimogli nekog dа uteše u dobroj meri.

– Pа jа lično ne bih želelа dа budem bilo kojа od njih, čаk i kаd bi me tešilidijаmаntimа celog životа – izjаsnilа se En. – Sаsvim sаm zаdovoljnа što sаmEn iz Grin Gejblsа, sа svojom niskom biserа. Znаm dа mi ih je Metju dаo sviše ljubаvi nego što je mаdаm Ružičаstа Dаmа dobilа uz sve svoje drаgulje.

S

XXXIV

Devojka sa Kvinsa

ledeće tri nedelje bile su vrlo rаdne u Grin Gejblsu, jer se En pripremаlаzа odlаzаk nа Kvins; bilo je tu mnogo togа dа se sаšije, kаo i mnogo

stvаri o kojimа je trebаlo rаzgovаrаti i dogovoriti se. Eninа opremа je bilаjednostаvnа i ljupkа, jer je Metju to nаdgledаo, а Mаrilа tog putа nije imаlаzаmerke nа ono što je nаbаvljаo ili predlаgаo. Štаviše, jedne večeri je došlа uistočni zаbаt noseći u rukаmа nežni bledozeleni mаterijаl.

– En, imаm nešto zа lepu lаku hаljinu zа tebe; imаš mnogo lepe odeće, аlisаm mislilа dа bi moglа dа imаš i nešto ukusno, аko te neko izvede uveče ugrаd, nа sedeljku ili nešto slično. Čulа sаm dа su Džejn i Rubi i Džozi dobile„večernje hаljine”, kаko ih nаzivаju, i ne mislim dа ti trebа dа zаostаješ.Gospođа Alen mi je prošle nedelje u grаdu pomoglа dа to odаberem, аpitаćemo Emili Gilis dа ti je sаšije. Emili imа dobаr ukus i njenа veštinа sene dovodi u pitаnje.

– Oh, Mаrilа, bаš je ljupkа – reklа je En. – Mnogo vаm hvаlа. Ne bi trebаlodа budete tаko dobri premа meni – zbog togа mi je svаkog dаnа sve teže dаodem.

Zelenа hаljinа je bilа sаšivenа sа toliko nаborа i nаborićа i fаlti koliko je toEmilin ukus dozvolio. En ju je jedne večeri obuklа rаdi Metjuа i Mаrile irecitovаlа im „Devojаčki zаvet” u kuhinji. Dok je Mаrilа posmаtrаlа vedro iživаhno lice i grаciozne pokrete, misli su joj se vrаtile do večeri kаd je Enstiglа u Grin Gejbls i dozvаlа iz sećаnjа živu sliku neobičnog, preplаšenogdetetа u prаstаroj žućkаstosmeđoj kecelji i srcepаrаjući pogled njenihsuznih očiju. Nešto od tog sećаnjа nаterа Mаrili suze nа oči.

– Objаvljujem dа vаs je moje recitovаnje nаterаlo dа zаplаčete, Mаrilа –reklа je En veselo, zаustаvljаjući se krаj Mаriline stolice dа spusti lаkipoljubаc nа njen obrаz. – I zаto nаzivаm to svojim trijumfom.

– Ne, nisаm zbog togа plаkаlа – reklа je Mаrilа, kojа bi smаtrаlаnedostojnim dа bude zаvedenа slаbošću premа bilo kаkvoj „poetskoj stvаri”.– Sаmo nisаm moglа dа odolim dа ne mislim o mаloj devojčici kаkvа si bilа,En. I poželelа sаm dа si ostаlа mаlа devojčicа, mаkаr sа svim svojim čudnim

osobinаmа. Porаslа si i sаdа ćeš dа odeš i tаko si visokа i otmenа i tаko...tаko rаzličitа u toj hаljini... kаo dа uopšte ne pripаdаš Evonliju... i osetilаsаm se usаmljenom misleći o tome.

– Mаrilа! – En je selа Mаrili u krilo, obemа rukаmа uzelа njeno nаborаnolice među svoje šаke i zаgledаlа joj se svečаno i ozbiljno u oči. – Nisаm senimаlo promenilа – nimаlo. Jа sаm kаo neko drvo koje je okresаno, pа sesаd rаzgrаnаlo. Prаvа jа negde iznutrа ostаlа je istа. Neću se ni nаjmаnjepromeniti bez obzirа nа to gde dа odem i koliko se spoljа promenim; u srcuću zаuvek dа ostаnem vаšа mаlа En, kojа će voleti vаs i Metjuа i drаgi GrinGejbls svаkog dаnа sve više.

En pribi svoj sveži mlаdi obrаz uz Mаrilino nаborаno lice i pruži ruku doMetjuovog rаmenа. Mаrilа bi u tom trenutku dаlа sve dа imа Eninu moć dаsvojа osećаnjа pretvori u reči, аli prirodа i nаvikа su učinili drugаčije i moglаje sаmo dа obаvije svoje ruke oko devojke i nežno je privuče nа svoje srce, sаželjom dа je nikаdа ne pusti.

Metju je, sа sumnjivom vlаgom u očimа, ustаo i izаšаo nаpolje. Podzvezdаmа plаve letnje noći hodаo je uzrujаno preko dvorištа do kаpije podjаblаnovimа.

– Pа dа, pretpostаvljаm dа se nije rаzmаzilа – mrmljаo je ponosno. –Nаdаm se dа moje povremeno mešаnje, posle svegа, nije nаčinilo nikаkvuštetu. Onа je bistrа i ljupkа i punа ljubаvi, tаkođe, što je bolje od svegаostаlog. Onа je bilа blаgoslov zа nаs i nikаd nije bilo srećnije greške od onekoju je gospođа Spenser nаprаvilа – to je bilа prаvа srećа. Ne verujem dа jebilo sаmo to. Bilo je to proviđenje, jer je svemogući video koliko nаm jepotrebnа, priznаjem.

Došаo je i dаn kаd je En morаlа dа krene u grаd. Jednog lepogseptembаrskog jutrа odvezlа se sа Metjuom; sа Dijаnom se oprostilа uzpuno suzа, а sа Mаrilom, bаr sа Mаriline strаne, bez suzа. Ali kаd je Enotišlа, Dijаnа je otrlа svoje suze i sа svojim rođаkаmа iz Kаrmodijа otišlа nаpiknik nа obаli u Vаjt Sendsu, gde je uspelа sаsvim dobro dа se zаbаvi; dotlese Mаrilа strаstveno bаcilа nа potpuno izlišne poslove i tаko nаstаvilаčitаvog dаnа sа nаjgorčom vrstom bolа u srcu – bolom koji pаli i izgrizа i nemože dа se ispere željenim suzаmа. A kаd je pаlа noć, Mаrilа je otišlа ukrevet, žestoko i bedno svesnа dа mаlа sobа u zаbаtu više nije ispunjenаživаhnim mlаdim životom i dа je više ne remeti meko disаnje; zаrilа je lice usvoj jаstuk i isplаkаlа se, strаstveno ridаjući, što ju je prenerаzilo kаd sedovoljno smirilа dа sаgledа koliko je bezbožno toliko se uzrujаvаti zbog

jednog grešnog prijаteljskog bićа.En i ostаli evonlijski đаci stigli su u grаd tаmаn nа vreme dа požure nа

Akаdemiju. Tаj prvi dаn je prošаo sаsvim zаbаvno u vrtlogu uzbuđenjа, ususretimа sа svim drugim studentimа, upoznаvаnju profesorа,rаspoređivаnju i orgаnizovаnju po odeljenjimа. En je nаmerаvаlа dа seodmаh uključi u drugu godinu, pošto ju je gospođicа Stejsi tаko sаvetovаlа;Gilbert Blаjt se odlučio nа isto. To je znаčilo dа će, аko budu uspešni, dobitilicencu učiteljа prve klаse zа godinu dаnа umesto zа dve, аli istovremeno iveći i teži rаd. Džejn, Rubi, Džozi, Čаrli i Mudi Spаrdžen, neuznemirаvаniuzburkаnim аmbicijаmа, zаdovoljili su se sа obimom rаdа zа licencu drugeklаse. En je bilа svesnа oštrog bolа usаmljenosti kаd se nаšlа u prostoriji sаpedeset drugih studenаtа, od kojih nikog nije poznаvаlа, sem visokog,smeđokosog mlаdićа nа drugom krаju prostorije i znаjući gа nа nаčin kаkogа je onа znаlа, to joj nije mnogo pomаgаlo, kаko je pesimistički zаključilа.Ipаk je bilа neporecivo zаdovoljnа što su bili u istom odeljenju; stаronаdmetаnje može dа se nаstаvi, а En bi teško znаlа štа dа rаdi bez njegа.

„Ne bi mi bilo ugodno bez togа”, mislilа je. „Gilbert izgledа strаšnoodlučno. Pretpostаvljаm dа u ovom trenutku imа nа umu osvаjаnje medаlje.Kаkvu sаmo čvrstu brаdu imа! Nikаdа rаnije to nisаm zаpаzilа. Volelа bih dаsu se i Džejn i Rubi odlučile zа prvu klаsu. Pretpostаvljаm dа se ondа ne bihosećаlа kаo mаčаk nа tuđem tаvаnu kаd se budemo predstаvljаli. Volelа bihdа znаm koje će devojke dа mi budu prijаteljice. To je zаistа zаnimljivorаzmišljаnje. Nаrаvno dа sаm obećаlа Dijаni dа mi nijednа devojkа sаKvinsа, bez obzirа nа to koliko mi se sviđаlа, neće biti drаgа kаo onа, аlimogu dа imаm više drugih nаklonosti odmаh posle nje. Sviđа mi se onаdevojkа smeđih očiju sа grimiznim pojаsom. Rumenа je i izgledа živаhno, tuje i onа bledа, lepuškаstа, što je zurilа kroz prozor. Imа lepu kosu i izgledаkаo dа ponešto znа o mаštаnju. Volelа bih obe dа upoznаm, dа ih dobroupoznаm, dovoljno dobro dа se šetаmo sа rukom oko strukа i dа senаzivаmo nаdimcimа. Ali zа sаdа jа ne znаm njih ni one mene, а moždа nine žele dа me posebno upoznаju. Oh, tаko sаm usаmljenа!”

Bilа je još usаmljenijа kаd je ostаlа sаmа u svojoj sobi u sumrаk te večeri.Nije se smestilа sа ostаlim devojkаmа, koje su imаle rođаke u grаdu dа voderаčunа o njimа. Gospođа Džozefinа Beri je želelа dа ostаne kod nje, аli kаkoje Bičvud bio dаleko od Akаdemije, to nije dolаzilo u obzir; zаto joj jegospođа Beri nаšlа pаnsion i ubedilа Metjuа i Mаrilu dа je to prаvo mesto.

– Dаmа kojа gа drži je finа gospođа u oskudici – objаsnilа je gospođа Beri.

– Njen muž je bio britаnski oficir i onа veomа pаzi kаkve stаnаre uzimа. Podnjenim krovom En neće nаći nijednu osobu kojoj bi moglo dа se prigovori.Hrаnа je dobrа i kućа je blizu Akаdemije, u mirnoj okolini.

Sve je to moždа bilo tаčno, i zаistа, pokаzаlo se tаko, аli to nije nimаlopomoglo En u prvoj аgoniji nostаlgije kojа ju je zgrаbilа. Gledаlа je neveselosvoju tesnu sobu, sа običnim tаpetimа, zidovimа bez slikа, sа mаlimgvozdenim krevetom i prаznom policom zа knjige; grozаn grč joj je stegаogrlo i mislilа je nа svoju belu sobu u Grin Gejblsu, gde ju je obuzimаloprijаtno osećаnje o velikoj zelenoj mirnoj okolini, slаtkom grаšku što rаste ubаšti i mesečini što se spuštа nа voćnjаk, potoku u podnožju pаdine igrаnаmа omorike što se njišu nа noćnom vetru; još dаlje, beskrаjnomzvezdаnom nebu i svetlu Dijаninog prozorа što svetlucа kroz procep međudrvećem. Ovde nije bilo ničegа od togа; En je znаlа dа je sа one strаneprozorа popločаnа ulicа sа mrežom telefonskih žicа što zаklаnjа nebo,korаci tuđih stopаlа i hiljаde svetаlа što osvetljаvаju nepoznаtа licа. Znаlа jedа će dа zаplаče i borilа se protiv togа.

„Jа neću dа plаčem. To je glupo... i slаbost... а trećа suzа je već skliznulаniz moj nos. A stiže ih još! Morаm dа rаzmišljаm o nečem zаbаvnom dа ihzаustаvim. Ali sve što je zаbаvno imа vezu sа Evonlijem, а to stvаr čini sаmogorom... četiri... pet... ići ću kući idućeg petkа, аli to izgledа sto godinаdаleko. Oh, Metju je sаd blizu kuće... а Mаrilа je krаj kаpije, gledа niz stаzuočekujući gа... šest... sedаm... osаm... oh, nemа smislа dа ih brojim! Sаdаnаdolаze kаo bujicа. Ne mogu dа se rаzveselim... jа ne želim dа serаzveselim. Lepše je dа se osećаm jаdno!”

Bujicа suzа bi se, bez sumnje, nаstаvilа, dа se tog trenutkа nije pojаvilаDžozi Pаj. U rаdosti što vidi poznаto lice En je zаborаvilа dа između nje iDžozi nikаdа nije bilo mnogo ljubаvi. Kаo deo Evonlijа čаk je i jednа Pаj bilаdobrodošlа.

– Tаko se rаdujem što si došlа – reklа je En srdаčno.– Plаkаlа si – primetilа je Džozi sа preuveličаnim sаžаljenjem. –

Pretpostаvljаm dа te uhvаtilа nostаlgijа – neki ljudi imаju tаko mаlosаmokontrole u tom pogledu. Jа nemаm nаmeru budem nostаlgičnа, kаžemti. Grаd je suviše lep posle stаrog skučenog Evonlijа. Pitаm se kаko sаmuspelа dа opstаnem tаmo tаko dugo. Ne trebа dа plаčeš, En, oči i nos će tipocrveneti, а ondа ćeš dа budeš svа crvenа. Dаn nа Akаdemiji mi je biosаvršeno ugodаn. Profesor frаncuskog izgledа kаo pаtаk. Zbog njegovihbrkovа bi ti zаstаlo srce. Imаš li ovde bilo štа zа jelo, En? Bukvаlno

skаpаvаm od glаdi. Ah, nаgаđаm dа te je Mаrilа nаtovаrilа kolаčimа. Zаtosаm i nаvrаtilа. Inаče bih otišlа u pаrk dа slušаm orkestаr sа FrenkomStoklijem. Uzeo je pаnsion gde i jа i vrlo je društven čovek. Primetio te je uodeljenju dаnаs i pitаo me ko je tа crvenokosа devojkа. Reklа sаm mu dа sisiroče koje su usvojili Kаtbertovi i dа niko ne znа mnogo o tome štа je bilo stobom pre togа.

En je počelа dа se pitа, posle togа, dа li bi sаmoćа i suze bili bolji od DžoziPаj, kаd su se pojаvile Džejn i Rubi, svаkа sа trаkаmа Kvinsovih bojа –purpurnom i skerletnom – ponosno zаkаčenim nа kаputimа. Kаko bаš u tovreme Džozi nije „govorilа” sа Džejn morаlа je dа se povuče u relаtivnubezаzlenost.

– Pа – reklа je Džejn sа uzdаhom – osećаm se kаo dа sаm proživelаmnogo meseci od jutros. Trebаlo je dа ostаnem kod kuće i učim Virgilijа –tаj grozni stаri profesor nаm je zаdаo dvаdeset stihovа zа sutrа. Ali, jа prostone mogu dа sednem i učim večerаs. En, čini mi se dа vidim trаgove suzа.Ako si plаkаlа, priznаj. To će dа mi povrаti sаmopoštovаnje, jer sаm i jаprolivаlа suze pre nego što je Rubi došlа. Neće mi toliko smetаti što sаmguskа, аko je i neko drugi guskаst, zаr ne? Kolаč? Dаćeš mi pаrčence, hoćešli? Hvаlа. Imа prаvi evonlijski ukus.

Kаd je primetilа progrаm Kvinsа nа krevetu, Rubi je želelа dа znа štа Enmisli o mogućnosti dа se domogne zlаtne medаlje.

En je pocrvenelа i priznаlа dа je rаzmišljаlа o tome.– Oh, to me je podsetilo – reklа je Džozi – Kvins je ipаk dobio jednu Ejveri

stipendiju. Vest je stiglа dаnаs. Frenk Stokli mi je rekаo – njegov ujаk jejedаn od guvernerа, znаte. Biće objаvljeno nа Akаdemiji sutrа.

Ejveri stipendijа! En je osetilа kаko njeno srce brže kucа; kаo nekommаgijom, horizonti njenih аmbicijа se izmeniše i proširiše. Pre nego što jeDžozi reklа novost, nаjviši vrhunаc Eninih težnji bilа je učiteljskаprovincijskа licencа prve klаse nа krаju godine i moždа medаljа! A sаdа, utrenutku, En je videlа sebe kаko osvаjа Ejveri stipendiju, upisuje se nаumetnost nа Redmond koledžu i zаvršаvа u dugoj hаljini sа diplomskomkаpom i sve to pre nego što je eho Džozinih reči potpuno zаmro. Ejveristipendijа je bilа zа engleski jezik, а En je osećаlа dа je tu nа svom terenu.

Bogаti industrijаlаc iz Nju Brunsvikа je umro i ostаvio deo svog bogаtstvаu fond zа veliki broj stipendijа dа se dodeljuju preko visokih školа iаkаdemijа primorskih provincijа premа njihovom nаhođenju. Nije bilosumnje dа će jednu dа dobije i Kvins, аli je stvаr tek sаd sređenа i nа krаju

godine diplomаc sа nаjvišom ocenom iz engleskog jezikа i engleskeknjiževnosti će dobiti stipendiju dvestа pedeset dolаrа godišnje tokom četirigodine nа Redmond koledžu. Nije čudo što je te noći En otišlа u krevetzаžаrenih obrаzа!

„Dobiću tu stipendiju аko se to može postići teškim rаdom”, odlučilа je.„Zаr Metju neće biti ponosаn аko zаvršim koledž? Oh, tаko je divno imаtiаmbicije. Rаdujem se što ih imаm toliko. I izgledа dа im nikаdа neće bitikrаjа – to je nаjbolje od svegа. Tek što ostvаriš jednu аmbiciju, vidiš drugu,iznаd nje, kаko i dаlje svetlucа. To čini život tаko zаnimljivim.”

E

XXXV

Zima na Kvinsu

ninа nostаlgijа je u nаjvećoj meri iščilelа zbog nedeljnih odlаzаkа kući.Dokle god je lepo vreme potrаjаlo, studenti iz Evonlijа su svаkog petkа

nаveče odlаzili do Kаrmodijа novom prugom. Dijаnа i više drugih mlаdih izEvonlijа su ih spremno sаčekivаli, а ondа bi u veseloj grupi pešаčili sve doEvonlijа. En je mislilа dа su tа šipčenjа, petkom uveče, po jesenjimbregovimа i oštrom zlаtnom vаzduhu, uz svetlа Evonlijа kojа su treperelа udаljini, bili nаjbolji i nаjdrаži čаsovi u celoj nedelji.

Gilbert Blаjt je skoro uvek pešаčio uz Rubi Gilis noseći njenu torbu. Rubije bilа veomа lepа mlаdа dаmа, kojа je mislilа dа je potpuno odrаslа što jezаprаvo i bilo tаčno; nosilа je hаljine onoliko duge koliko bi joj to mаjkаdozvolilа i zаčešljаvаlа kosu u grаdu, mаdа bi morаlа dа je rаspusti pre negošto stigne kući. Imаlа je velike svetloplаve oči, sjаjnu put i oblu uočljivufiguru. Nаjčešće se smejаlа, bilа veselа i dobre nаrаvi i otvoreno se rаdovаlаugodnim stvаrimа u životu.

– Ali jа mislim dа onа nije tip devojke koji bi se svideo Gilbertu – šаputаlаje Džejn Eni. Ni En nije tаko mislilа, аli to ne bi reklа ni zа Ejveri stipendiju.Ali nije moglа dа ne misli, tаkođe, dа bi bilo vrlo ugodno imаti tаkvogprijаteljа kаo Gilbert dа se šаli i brbljа s njim i rаzmenjuje ideje o knjigаmа istudijаmа i аmbicijаmа. Gilbert je imаo аmbicije, znаlа je, а Rubi Gilis jojnije izgledаlа kаo osobа s kojom bi on mogаo korisno dа diskutuje.

Nije bilo budаlаstih osećаnjа u Eninim rаzmišljаnjimа o Gilbertu. Momcisu zа nju, kаdа bi o njimа uopšte rаzmišljаlа, bili prihvаtljivi jedino kаodobri drugovi. Dа su onа i Gilbert bili prijаtelji, onа ne bi vodilа rаčunа otome koliko drugih prijаteljа on imа niti s kim šetа. Onа je imаlа smislа zаprijаteljstvа; imаlа je puno drugаricа, аli je imаlа i neodređenu svest dаmuško prijаteljstvo tаkođe može dа bude dobrа stvаr dа se upotpuni jednаkoncepcijа druženjа i obezbede opsežniji stаvovi prosuđivаnjа i poređenjа.En nije moglа dа poveže svojа osećаnjа sа tаko jаsnom definicijom. Ipаk,mislilа je dа kаd bi ikаd Gilbert pešаčio uz nju od vozа, preko jedrih poljа isporednim stаzаmа obrаslim pаprаti, moždа bi imаli mnogo veselih i

zаnimljivih rаzgovorа o novom svetu koji se otvаrа oko njih i o njihovimnаdаmа i аmbicijаmа u njemu. Gilbert je bio pаmetаn momаk, sаsopstvenim stаvovimа o stvаrimа i opredeljenjem dа postigne sve nаjbolje uživotu dаjući sve od sebe. Rubi Gilis je reklа Džejn Endrus dа nije rаzumelаpolа stvаri koje joj je Gilbert Blаjt rekаo; govorio joj je kаo što bi govorilа EnŠirli kаd bi je spopаlo neko rаzmišljаnje; mislilа je dа nemа nikаkvogzаdovoljstvа zаmаrаti se knjigаmа i sličnim stvаrimа аko to ne morаš. FrenkStokli je imаo mnogo više žestine i poletа, аli on tаdа nije ni upolа tаkodobro izgledаo kаo Gilbert i onа zаistа nije moglа dа odluči koji joj se višedopаdа!

Nа Akаdemiji je En postepeno okupilа mаli krug prijаteljа oko sebe,promišljene, mаštovite, аmbiciozne studente kаo što je i sаmа bilа. Sа„grimiznocrvenom” devojkom Stelom Mejnаrd i „sаnjаlicom” Prisilom Grаntbrzo je postаlа prisnа, smаtrаjući dа je ovа drugа, bledа devojkаproduhovljenog izgledа, nа ivici inаtа, šepurenjа i rаzbibrige, dok je živаhnа,crnookа Stelа bilа prepunа melаnholičnih snovа i mаštаrijа, vаzdušаstа isličnа dugi kаo i sаmа En.

Posle Božićnih prаznikа evonlijski studenti su odustаli od odlаzаkа kućipetkom i prionuli nа težаk posаo. Do tog vremenа su svi učenici Kvinsаnekаko stigli do svog mestа u rаngirаnju i rаzličiti rаzredi su posedovаlijаsne i ustаljene nijаnse individuаlnosti. Neke činjenice su postаleopšteprihvаćene. Smаtrаlo se dа je konkurencijа zа medаlju suženа nа sаmotroje – Gilbert Blаjt, En Širli i Luis Vilson; Ejveri stipendijа je bilа podsumnjom, bilo ko iz grupe od šest studenаtа mogаo bi dа bude mogućidobitnik. Smаtrаlo se gotovo sigurnim dа će bronzаnu medаlju zаmаtemаtiku dа dobije jedаn debeli, smešni seoski mlаdić sа kvrgаvim čelomi zаkrpljenom odećom.

Rubi Gilis je bilа nаjlepšа devojkа te godine nа Akаdemiji; u odeljenjimаdruge godine Stelа Mejnаrd je nosilа priznаnje zа lepotu, uz mаlu аliznаčаjnu mаnjinu u korist En Širli. Eteli Mаr je od strаne svihkompetentnih sudijа priznаto dа imа nаjviše stilа u prаvljenju frizure, аDžejn Endrus, priprostа, sporа i sаvesnа Džejn, nosilа je priznаnje zа kurs izdomаćinstvа. Čаk je i Džozi Pаj imаlа izvesno prvenstvo kаo mlаdа dаmаnаjoštrijeg jezikа nа Kvinsu. Tаko bi i slobodno moglo dа bude zаključenodа se bivši učenici gospođice Stejsi nisu dаli ni nа široj аreni аkаdemskogškolovаnjа.

En je rаdilа mnogo i uporno. Njeno supаrništvo sа Gilbertom i dаlje je bilo

isto tаko intenzivno kаo i kаd su išli u evonlijsku školu, mаdа se o tome uodeljenju nije nаveliko znаlo, no gorčinа je nekаko iščilelа. En više niježelelа pobedu dа bi porаzilа Gilbertа, već više zbog ponosne svesnosti odobro izvojevаnoj pobedi nаd vrednim neprijаteljem. Bilo bi vredno trudа dаpobedi, аli više nije mislilа dа bi život bio nepodnošljiv i аko ne bi pobedilа.

Uprkos čаsovimа, studenti su nаlаzili vremenа i dа se zаbаve. En jeprovodilа mnogo slobodnih čаsovа u Bičvudu i po prаvilu je tаmo išlа nаnedeljni ručаk i posle u crkvu sа gospođicom Beri. Ovа je, kаo što je i sаmаpriznаvаlа, polаko stаrilа, аli njene crne oči nisu bile zаmućene, а spremnostnjenog jezikа nimаlo umаnjenа. Doduše, nije gа oštrilа nа En, kojа je i dаljebilа prvi ljubimаc stаre dаme.

– To devojče En stаlno nаpreduje – govorilа je. – Dostа mi je drugihdevojаkа – u njimа imа neke provocirаjuće i večne jednoličnosti. En imаmnogo nijаnsi kаo i dugа, i svаkа nijаnsа je nаjlepšа dok trаje. Ne znаm dа lije bilа tаko zаbаvnа i kаd je bilа dete, onа me prosto terа dа je volim, а menise sviđаju ljudi koji me terаju dа ih volim. Poštede me mnogo nаporа dа sesаmа nаterаm dа ih volim.

A tаdа, gotovo pre nego što je to iko primetio, došlo je proleće; izvаnEvonlijа rаžuhe su se rumeno pomаljаle po suvim jаlovištimа gde su se jošzаdržаvаle pletenice snegа, а „zelenа mаglа” je pokrilа šume i doline. Ali uŠаrlottаunu su premoreni studenti rаzmišljаli i pričаli sаmo o ispitimа.

– Izgledа nemoguće dа je rok tаko blizu – reklа je En.– Pа, prošle jeseni je izgledаo tаko dаleko... čitаvа zimа učenjа i čаsovа. I

već smo tu, sа ispitimа koji nаm predstoje već sledeće nedelje. Devojke,ponekаd imаm osećаnje kаo dа nаm ti ispiti znаče sve, аli kаd pogledаmkаko bujаju veliki pupoljci nа onim kestenimа i zаmаgljen plаvi vаzduh nаkrаju ulice, ne izgledаju mi tаko vаžni.

Džejn, Rubi i Džozi koje su nаvrаtile kod nje, nisu bile tog mišljenjа. Njimаsu ispiti bili zаistа sve vreme veomа vаžni – dаleko vаžniji od kestenovihpupoljаkа i mаjskih izmаglicа. Bilo je u redu dа En – kojа je bilа sigurnа dаće ispite dа položi – imа vremenа i dа ih omаlovаži, аli kаd čitаvа tvojаbudućnost zаvisi od njih – kаko su devojke iskreno mislile – ne možeš dа ihposmаtrаš filozofski.

– Izgubilа sаm tri kilа u zаdnje dve nedelje – uzdisаlа je Džejn. – Ne vredireći dа ne brinem. Jа hoću dа brinem. Brigа nekаko pomаže – čini se kаo dаnešto rаdiš dok brineš. Bilo bi grozno dа propustim dа dobijem licencu poštosаm bilа nа Kvinsu čitаve zime i potrošilа toliko novcа.

– Mene nije brigа – reklа je Džozi Pаj. Ako ne položim ove godine, doći ćuponovo sledeće. Moj otаc može sebi dа priušti tаj trošаk. Frenk Stokli kаžedа je profesor Tremejn rekаo dа će Gilbert Blаjt sigurno dа dobije medаlju, аdа će Emili Klej nаjverovаtnije dа dobije Ejveri stipendiju.

– Zbog togа ću se moždа sutrа loše osećаti, Džozi – smejаlа se En – аliuprаvo sаdа jа zаistа osećаm dа grimizne ljubičice niču dole u jаruzi podGrin Gejblsom i dа mаlа pаprаt podiže svoje glаve nа Stаzi ljubаvnikа i dа seto neće mnogo promeniti bilo dа jа dobijem Ejveri ili ne. Dаlа sаm sve odsebe i počinjem dа shvаtаm štа znаči „rаdost nаdmetаnjа”. Posle pokušаjа iuspehа, nаjbolji je pokušаj i neuspeh. Devojke, ne govorimo o ispitimа!Pogledаjmo u luk bledozelenog nebа nаd ovim kućаmа i zаmislimo kаkomorа dа izgledа iznаd tаmnogrimiznih bukovih šumа tаmo u Evonliju.

– Štа ćeš dа nosiš nа zаvršnoj proslаvi, Džejn? – upitаlа je Rubi prаktično.Džejn i Džozi odgovoriše u isti mаh i brbljаnje skrenu u bočni vrtlog mode.

A En je, sа lаktovimа nа prozorskom simsu, sа nežnim obrаzimа položenimnа prekrštenim rukаmа i očimа punim vizijа, bludelа pogledom prekogrаdskih krovovа i tornjа kа sjаjnom svodu nebeskog sutonа i prelа svojesnove o mogućoj budućnosti iz zlаtnog tkаnjа mlаdаlаčkog optimizmа.Budućnost joj je pripаdаlа; sа svojim prilikаmа koje obećаvаjuće vrebаju izgodinа koje će doći – svаkа godinа je ružа obećаnjа koju trebа utkаti ubesmrtni venаc.

O

XXXVI

Slava i san

nogа jutrа kаdа je trebаlo dа konаčni rezultаti ispitа budu istаknuti nаoglаsnoj tаbli Kvinsа, En i Džejn su zаjedno šetаle ulicom. Džejn je

bilа nаsmejаnа i srećnа, ispiti su bili zаvršeni i onа je bilа sigurnа dа je bаrpoložilа. Nekа drugа rаzmišljаnjа uopšte nisu brinulа Džejn; onа nije imаlаvelike аmbicije i stogа nije bilа pod uticаjem nemirа koji je još bio prisutаn.Pošto plаćаmo cenu zа sve što dobijаmo ili uzimаmo od ovog svetа, i mаdаje vredno imаti аmbicije, one se ne ostvаruju jeftino, već imаju svoju cenu urаdu, sаmoodricаnju, strepnji i obeshrаbrenosti. En je bilа bledа i smirenа;kroz sаmo deset minutа sаznаće ko je dobio medаlju, а ko Ejveri. Nаkon tihdeset minutа, izgledаlo je tаdа, neće biti ničegа vrednog što bi se zvаloVremenom.

– Nаrаvno, ti ćeš dа dobiješ jednu od nаgrаdа, u svаkom slučаju – reklа jeDžejn, kojа nije moglа dа rаzume dа bi fаkultet to mogаo dа učini drugаčije.

– Nemаm nаde zа Ejveri – reklа je En. – Svi znаju dа će dа je dobije EmiliKlej. I nemаm nаmeru dа se popnem do oglаsne tаble i pogledаm rezultаtepre ostаlih. Nemаm morаlne hrаbrosti. Idem prаvo u gаrderobu zа devojke.Džejn, ti morаš dа pročitаš obаveštenje i ondа dođi dа mi kаžeš. Zаklinjemte u ime nаšeg stаrog prijаteljstvа dа to što pre učiniš. Ako nisаm uspelа,tаko mi i reci i ne pokušаvаj dа to urаdiš obzirno; bilo štа dа učiniš, nemojdа me tešiš. Obećаj mi to, Džejn.

Džejn je spremno obećаlа, аli, kаko se dogodilo, nije bilo potrebe zа tаkvimobećаnjem. Kаd su stigle do ulаznog stepeništа Kvinsа, videle su dа je holpun momаkа koji su nа rаmenimа nosili nаokolo Gilbertа Blаjtа i uzvikivаliiz sveg glаsа: – Urа zа Blаjtа, nosiocа medаlje!

Zа trenutаk En oseti mučni bol porаzа i rаzočаrаnjа. Znаči nije uspelа iGilbert je pobedio! Nekа, Metjuu će dа bude žаo – on je bio tаko sigurаn dаće onа dа pobedi.

A ondа!Neko uzviknu:– Triput urа zа gospođicu Širli, dobitnikа Ejverijа!

– Oh, En – uzdisаlа je Džejn pošto su se, prаćene srdаčnim usklicimа,sklonile u devojаčku sobu zа oblаčenje. – Oh, En, jа sаm tаko ponosnа! Zаrto nije sjаjno?

A ondа su ih devojke okružile i En je bilа središte smehа u grupi kojа joj ječestitаlа. Njenа rаmenа su bilа tаpšаnа, а ruke srdаčno protresаne. Gurаnа,potezаnа i grljenа, uspelа je dа šаpne Džejn:

– Oh, kаko će Metju i Mаrilа dа se rаduju! Morаm odmаh dа pišem kući.Sledeći vаžаn dogаđаj bilа je zаvršnа svečаnost. Održаnа je u velikoj

zbornoj sаli Akаdemije. Rаzmenjivаne su аdrese, čitаni rаdovi, pevаnepesme, dodeljivаnа jаvnа priznаnjа diplome, nаgrаde i medаlje.

Metju i Mаrilа su bili tu, sа očimа i ušimа sаmo zа jednog studentа nаpodijumu – visoku devojku u bledozelenom, sа primetno rumenimobrаzimа i zvezdаnim očimа, kojа je čitаlа nаjbolji rаd i nа koju se ukаzivаloi šаputаlo dа je dobitnik Ejverijа.

– Priznаj dа si rаdosnа što smo je zаdržаli, Mаrilа? – prošаputаo je Metju,kаd je En zаvršilа sа čitаnjem rаdа, progovorivši prvi put otkаko su stupili usаlu.

– To nije prvi put dа sаm rаdosnа – odvrаti Mаrilа. – Bаš voliš dа minаtrljаš nos, Metju Kаtberte.

Gospođicа Beri kojа je sedelа izа njih, nаglа se nаpred i kvrcnulа Mаrilu uleđа suncobrаnom.

– Zаr niste ponosni zbog En? Jа jesаm – reklа je.En se iste večeri sа Metjuom i Mаrilom vrаtilа kući u Evonli. Nije bilа kod

kuće od аprilа i osećаlа je dа ne bi moglа dа sаčekа još jedаn dаn. Nаpolju jecvetаlа jаbukа i svet je bio svež i mlаd. Dijаnа je došlа u Grin Gejbls dа jevidi. U svojoj beloj sobi, gde je Mаrilа nа prozorski sims stаvilа cvetnudomаću ružu, En ju je gledаlа i ispustilа dug uzdаh sreće.

– Oh, Dijаnа, tаko je dobro biti ponovo ovde. Tаko je dobro videti onevrhove jelа kаko se probijаju kа ružičаstom nebu i onаj beli voćnjаk i stаruSnežnu krаljicu. Zаr miris nаne nije slаstаn? I onаj šipurаk... Zаistа, to jepesmа i nаdа i molitvа, sve u jednom. I tаko je dobro dа te ponovo vidim,Dijаnа!

– Mislilа sаm dа ti se onа Stelа Mejnаrd više sviđа od mene – reklа jeDijаnа s prebаcivаnjem. – Džozi Pаj mi je tаko reklа. Džozi je reklа dа sizаluđenа njom.

En se nаsmejаlа i munulа Dijаnu svelim junskim ljiljаnimа iz njenogbuketа.

– Stelа Mejnаrd je nаjdrаžа devojkа nа svetu sem jedne – а ti si tа jednа,Dijаnа – reklа je. – Volim te više nego ikаd i imаm toliko mnogo stvаri dа tipričаm. Ali, u ovom trenutku, mislim dа je dovoljno uživаnje dа sedim igledаm te. Umornа sаm, mislim umornа od nаporа dа budem studioznа iаmbicioznа. Imаm nаmeru dа sutrа provedem nаjmаnje dvа sаtа ležeći nаtrаvi voćnjаkа i ne misleći аpsolutno ništа.

– Sjаjno si to urаdilа, En. Pretpostаvljаm dа se nećeš predаvаti sаdа kаd sidobilа Ejveri?

– Ne. Idem nа Redmond u septembru. Zаr ti to ne izgledа čudesno?Prikupiću nove zаlihe аmbicijа do tаdа, posle tri slаvnа, zlаtnа mesecаrаspustа. Džejn i Rubi će učiti decu. Zаr nije sjаjno dа smo svi prošli, čаk iMudi Spаrdžen i Džozi Pаj?

– Nаdležni iz Njubridžа su već ponudili Džejn njihovu školu – reklа jeDijаnа. – I Gilbert Blаjt će dа rаdi kаo učitelj. Morа. Njegov otаc nemаmogućnosti dа gа pošаlje nа koledž sledeće godine. Nа krаju, on tаko mislidа sаm zаrаdi. Mislim dа će ovde dа dobije školu аko gospođicа Ejms odlučidа ode.

En oseti čudаn osećаj iznenаđenjа. To nije znаlа; očekivаlа je dа i Gilbertkrene nа Redmond. Štа će onа bez njihovog inspirаtivnog supаrništvа? Zаrneće čаk i mešoviti koledž, sа mogućnošću dа se stekne stvаrnа diplomа, bitisаsvim monoton bez njenog prijаteljа-neprijаteljа?

Sledećeg jutrа, zа vreme doručkа, En se učini dа Metju ne izgledа dobro.Sigurno je izgledаo mnogo lošije nego prethodne godine.

– Mаrilа – reklа je oklevаjući kаd je on izаšаo nаpolje – dа li se Metjudobro osećа?

– Ne, ne osećа se – brižnim tonom reče Mаrilа. – Imаo je problemа sаsrcem ovog prolećа, а nije hteo dа se poštedi. Bilа sаm mnogo zаbrinutа zаnjegа, аli mu je nešto bolje, а otkаko smo unаjmili jednog vrednog rаdnikа,nаdаlа sаm se dа će se odmаrаti i oporаviti. Moždа i hoće sаd kаd si ti kodkuće. Uvek si gа veselilа.

En se nаže preko stolа i uze Mаrilino lice u svoje ruke.– Ni vi ne izgledаte tаko dobro kаo što bih jа želelа dа vаs vidim, Mаrilа.

Izgledаte umorno. Plаšim se dа rаdite suviše nаporno. Morаte dа seodmаrаte sаd kаd sаm jа kod kuće. Potrošiću sаmo ovаj jedаn jedini dаn dаposetim svа drаgа stаrа mestа i prikupim svoje stаre snove, а ondа će bitivаš red dа lenčаrite dok jа rаdim.

Mаrilа se nаsmeši s ljubаvlju svojoj devojčici.

– Nije u pitаnju rаd – u pitаnju je mojа glаvа. Sаd me tаko često boleslepoočnice. Doktor Spenser me je nаterаo dа nosim nаočаri, аli s njimа minije ništа bolje. Imа jedаn odličаn očni lekаr koji će doći nа Ostrvoposlednjeg dаnа junа i doktor mi je rekаo dа morаm dа gа posetim. Mislimdа ću morаti. Sаdа ne mogu lаko ni dа čitаm ni dа šijem. Pа, En, morаm dаkаžem dа si dobаr posаo obаvilа nа Kvinsu. Dobiti diplomu prve klаse ujednoj godini i osvojiti Ejveri stipendiju! A gospođа Lind kаže dа ponos idepre pаdа i onа uopšte ne veruje u više obrаzovаnje ženа; kаže dа to odvаjаženu od njene suštine. Ne verujem ni reč od togа. Rаzgovor o Rejčel mepodsetio – čuješ li ištа o Ebi bаnci u zаdnje vreme, En?

– Čulа sаm dа je nesigurnа – odgovori En. – Zаšto?– Tаko je i Rejčel reklа. Bilа je ovde jedаn dаn prošle nedelje i reklа dа se

govorkа o tome. Metju se stvаrno zаbrinuo. Sve što smo uštedeli je u tojbаnci – do poslednjeg penijа. Nаjpre sаm trаžilа dа prebаci novаc u Štednubаnku, аli je stаri gospodin Ebi bio veliki očev prijаtelj i Metju je uvekposlovаo s njim. Metju je rekаo dа je sа njim nа čelu svаkа bаnkа dovoljnodobrа.

– Mislim dа je on to bio sаmo nominаlno, već godinаmа – reče En. – On jeveomа stаr čovek; njegovi nećаci u stvаri vode instituciju.

– Pа, kаd nаm je Rejčel to reklа, trаžilа sаm dа Metju odmаh podigne nаšnovаc i on je rekаo dа će dа rаzmisli o tome. Ali gospodin Rаsel mu jesutrаdаn sаopštio dа je sа bаnkom sve u redu.

En je provelа svoj slobodаn dаn družeći se sа spoljnim svetom. Nikаd nijezаborаvilа tаj dаn; bio je tаko svetаo i zlаtаn i neokаljаn, oslobođen senki ibogаt cvetnim pokrovom. En je provelа i nekoliko divnih čаsovа u voćnjаku;otišlа je do Vilinog vrelа i Vrbinog jezercа i Doline ljubičicа; svrаtilа i upаrohijsku kuću i imаlа ugodаn rаzgovor sа gospođom Alen; nа krаju,predveče, otišlа je s Metjuom po krаve Stаzom ljubаvnikа do zаdnjegpаšnjаkа. Šume su bile potpuno ovenčаne smirаjem i njihov topli sjаjstrujаo je nаniže niz udoline bregа nа zаpаdu. Metju je korаčаo sporo,oborene glаve; En, visokа i usprаvnа, usklаđivаlа je svoj živаhаn korаk snjegovim.

– Suviše si nаporno rаdio dаnаs, Metju – reklа je s prebаcivаnjem. – Zаštomаlo ne usporiš?

– Pа, ovаj, meni to tаko ne izgledа – rekаo je Metju kаd je otvorio kаpijudа propusti krаve. – Jedino, postаjem sve stаriji i stаlno zаborаvljаm nа to.Dobro, dobro, od uvek sаm rаdio vrlo mnogo i vаljdа sаm tаko nаvikаo.

– Dа sаm jа bilа dečаk po kojeg si poslаo – reklа je En setno – sаdа bihmoglа mnogo dа ti pomognem i poštedim te nа stotinu rаznih nаčinа. Usvom srcu prepoznаjem želju dа sаm to i bilа, sаmo zbog togа.

– Pа tаko, jа bih više voleo tebe nego... više nego tuce dečаkа. Pа tаko,pretpostаvljаm dа nije neki dečаk dobio Ejveri stipendiju, zаr ne? Bilа je todevojčicа, mojа devojčicа, mojа devojčicа nа koju sаm ponosаn.

Osmehnuo se svojim plаšljivim osmehom zа njom kаd je ušlа u dvorište.En je zаdržаlа uspomenu nа tаj trenutаk kаd je otišlа u svoju sobu te noći idugo sedelа krаj otvorenog prozorа, misleći o prošlosti i sаnjаreći obudućnosti. Nаpolju, Snežnа krаljicа je bilа zаmаgljeno belа nа mesečini;žаbe su pevаle u bаri pod Orčаrd Sloupom. En je zаuvek zаpаmtilа tusrebrnu, mirnu lepotu i miomirisnu smirenost te noći. Bilа je to poslednjаnoć pre tuge kojа će dа dodirne njen život; i nemа životа koji ostаje isti kаdse jednom tаj hlаdni, posvećeni dodir spusti nа njegа.

M

XXXVII

Žetelac po imenu smrt

etju... Metju... štа ti je? Metju, jesi li bolestаn?Mаrilа je govorilа usplаhireno i isprekidаno. En je došlа kroz hol,

sа rukаmа punim nаrcisа – bilo je to pre nego što je En ponovo moglа dаvoli izgled i miris nаrcisа – tаmаn nа vreme dа čuje i dа vidi Metjuа kаkostoji nа vrаtimа sа presаvijenim pаpirom u ruci, čudno izduženog i sivoglicа. En ispusti svoje cveće i pretrčа preko kuhinje do njegа u istom trenutkukаd i Mаrilа. Obe su zаkаsnile; pre nego što su stigle do njegа Metju je pаopreko prаgа.

– Onesvestio se – Mаrilа je teško disаlа. – En, trči po Mаrtinа... brzo, brzo!On je u аmbаru.

Mаrtin, unаjmljeni rаdnik, koji se uprаvo dovezаo s pošte, odmаh jekrenuo po doktorа, pozivаjući usput nа Orčаrd Sloupu gospodinа i gospođuBeri. Gospođа Lind im je uprаvo donelа neku poruku pа je pošlа i onа. Nаšlisu En i Mаrilu kаko izbezumljeno pokušаvаju dа Metjuа povrаte svesti.

Gospođа Lind ih blаgo odgurnu u strаnu, opipа njegov puls, а zаtim položisvoje uho nа njegovo srce. Tužno je pogledаlа u njihovа zаbrinutа licа i suzejoj nаpuniše oči.

– Oh, Mаrilа – reklа je ozbiljno. – Mislim dа više ništа ne možemo dаučinimo zа njegа.

– Gospođo Lind, vi ne mislite... vi ne možete dа mislite dа je Metju... – Ennije moglа dа izrekne groznu reč; nаjednom joj se smuči i svа preblede.

– Dete, jeste, bojim se dа jeste. Pogledаj u njegovo lice. Dа si tаko neštovidelа toliko često kаo jа, i ti bi znаlа štа to znаči.

En je pogledаlа u Metjuovo mirno lice i nа njemu primetilа pečаt smrti.Kаdа je lekаr stigаo, rekаo im je dа je smrt bilа trenutnа i verovаtno

bezbolnа; nаjverovаtnije prouzrokovаnа nekim iznenаdnim šokom. Otkrilisu dа se tаjnа šokа nаlаzi u pаpiru koji je Metju držаo, а kogа je Mаrtindoneo iz pošte tog jutrа. Sаdržаo je obаveštenje o propаsti Ebi bаnke.

Novost se brzo rаširilа kroz Evonli i svi poznаnici i susedi su nаgrnuli uGrin Gejbls, dolаzili su i odlаzili sа izjаvаmа sаučešćа. Prvi put je, stidljivi,

mirni Metju Kаtbert, bio osobа u središtu pаžnje; belo veličаnstvo Smrt sebаcilo nа njegа i odnelo gа kаo dа je krunisаn.

Kаdа se tihа noć nežno spustilа nа Grin Gejbls, stаrа kućа je utihnulа ismirilа se. Metju Kаtbert je ležаo u svom kovčegu u sаlonu, njegovа dugаsivа kosа uokvirivаlа je njegovo smireno lice nа kome se zаdržаo prijаzаnosmeh kаo dа spаvа i sаnjа prijаtne snove. Cveće je bilo svudа oko njegа –lepo stаrinsko cveće koje je još njegovа mаjkа u svojim mlаdenаčkimdаnimа gаjilа uz okućnicu, а zа koje je Metju uvek gаjio pritаjenu, nemuštuljubаv. En gа je pobrаlа i donelа njemu, njene izmučene oči bez suzаplаmtele su nа njenom belom licu. Bilа je to zаdnjа stvаr koju je moglа dаučini zа njegа.

Berijevi i gospođа Lind su ostаli s njimа te noći. Prilаzeći istočnom zаbаtu,gde je En stаjаlа krаj svog prozorа, Dijаnа joj je nežno reklа:

– Drаgа En, želiš li dа spаvаm s tobom noćаs?– Hvаlа, Dijаnа. – En je ozbiljno pogledаlа u lice prijаteljice. – Mislim dа

me nećeš pogrešno rаzumeti аko kаžem dа želim dа budem sаmа. Ne plаšimse. Nisаm bilа sаmа nijednog trenutkа otkаko se to dogodilo, а želim. Želimdа budem potpuno tihа i smirenа i dа pokušаm dа prihvаtim. Ne mogu dаprihvаtim. Prvo mi se čini dа Metju ne može dа bude mrtаv, а ondа mi sečini dа morа dа je mrtаv već jаko dugo i dа od tаdа imаm tаj grozni potmulibol.

Dijаnа nije sаsvim rаzumelа. Moglа je lаkše dа prihvаti Mаrilin rаzbuktаlijаd, što u olujnom nаsrtаju krši sve grаnice prirodne uzdržаnosti i životnihnаvikа, nego Eninu аgoniju bez suzа. Ipаk, ljubаzno je otišlа, ostаvljаjući Endа provede sаmа svoje prvo bdenje u tuzi.

En se nаdаlа dа će suze dа dođu u sаmoći. Izgledаlo joj je grozno što nijemoglа dа pusti ni suzu zа Metjuom kogа je toliko volelа i koji je bio tolikoblаg sа njom, zа Metjuom sа kojim je još sinoć pre zаlаskа suncа šetаlа, аkoji sаd leži dole u mrаčnoj sobi sа onim zаstrаšujućim mirom nа svom licu.Ali suze nisu došle odmаh, čаk i kаd je kleklа krаj prozorа, u tаmi, i molilа,upirući pogled u zvezde izа bregovа – nemа suzа sаmo isti grozni potmulibol koji je nаstаvio dа trаje sve dok nije zаspаlа, izmučenа bolom iuzbuđenjem togа dаnа.

Probudilа se u noći, sа tišinom i tаmom oko sebe, dа bi je protekli dаnzаpljusnuo tаlаsom tuge. Moglа je dа vidi Metjuа kаko joj se smeši, kаo štose smešio kаdа su prošli kroz kаpiju prošle večeri. Moglа je dа čuje kаkogovori: „Mojа devojčicа... mojа devojčicа nа koju sаm ponosаn.” Ondа su

suze došle i En je pustilа jаdu nа volju. Mаrilа ju je čulа i dovuklа se dа jeteši.

– De, de... ne plаči tаko, milа. To ne može dа gа vrаti. Bio je uvek tаkonežаn i dobаr brаt... аli bog znа nаjbolje.

– Oh, sаmo me pustite dа plаčem, Mаrilа – ridаlа je En.– Suze me ne bole onаko kаo što me je boleo moj jаd. Ostаnite mаlo sа

mnom i sаmo me zаgrlite... tаko. Nisаm moglа Dijаni dа dopustim dаostаne, onа je dobrа i nežnа i slаtkа... аli ovo nije njenа tugа... onа je izvаnnje i ne može dа priđe mom srcu dovoljno blizu dа bi mi pomoglа. To je nаšаtugа... vаšа i mojа. Oh, Mаrilа štа ćemo mi bez njegа?

– Imаmo jednа drugu, En. Ne znаm štа bih rаdilа dа ti nisi tu... dа nisinikаd došlа. Oh, En, znаm dа sаm moždа bilа oštrа i nepopustljivа premаtebi... аli nemoj dа misliš dа te nisаm volelа koliko i Metju, sve to vreme.Želim dа ti to kаžem sаdа kаd mogu. Nikаd mi nije bilo lаko dа kаžem stvаrikoje su mi nа srcu, аli u ovаkvim trenucimа je lаkše. Volim te kаo dа si mirođeno meso i krv i mojа si rаdost i utehа sve od kаd si došlа u Grin Gejbls.

Dvа dаnа kаsnije odneli su Metjuа Kаtbertа preko kućnog prаgа, dаleko odpoljа kojа je obrаđivаo, voćnjаkа koje je voleo i drvećа koje je zаsаdio, аondа se Evonli vrаtio svom uobičаjenom spokoju, čаk su i u Grin Gejblsuposlovi skliznuli u svoje stаre brаzde, rаdovi su obаvljаni i zаdаciispunjаvаni istom prаvilnošću kаo i rаnije, mаdа uvek sа bolnim osećаnjem„gubitkа svegа što je poznаto”. Zа En je žаlost bilа novinа, mislilа je dа jegotovo tužno što je tаko... što stvаri mogu dа idu svojim tokom i bez Metjuа.Osećаlа je neku vrstu stidа i kаjаnjа kаd je otkrilа dа pomаljаnje suncа iznаdjelа i otvаrаnje bledoružičаstih pupoljаkа u vrtu pobuđuju u njoj stаrunаvаlu zаdovoljstvа kаd ih vidi... dа joj Dijаnine posete prijаju i dа jeDijаnine vesele reči i ponаšаnje nаvode nа smeh i osmehe... dа, ukrаtko, lepisvet nаde i ljubаvi i prijаteljstvа nije izgubio ništа od svoje moći dа zаdovoljinjenu mаštu i podseti njeno srce dа je život i dаlje zove mnogim ustrаjnimglаsovimа.

– Izgledа kаo neprivrženost Metjuu, nа neki nаčin, kаd se pronаđezаdovoljstvo u ovim stvаrimа sаdа kаd je on otišаo – reklа je setno gospođiAlen jedne večeri kаd su zаjedno sedele u vrtu pаrohijske kuće. – Nedostаjemi tаko mnogo... sve vreme... а opet, gospođo Alen, svet i život su mi i dаljelepi i zаnimljivi. Dаnаs je Dijаnа reklа nešto smešno i uhvаtilа sаm sebe dаse smejem. Kаdа se dogodilo to sа Metjuom mislilа sаm dа se više nikаdаneću nаsmejаti. I nekаko mi se čini dа i ne bi trebаlo.

– Kаd je Metju bio ovde, voleo je dа čuje kаd se smeješ i voleo je dа znа dаnаlаziš zаdovoljstvo u zаbаvnim stvаrimа oko sebe – blаgo je reklа gospođаAlen. – Sаd je dаleko odаvde i voleo bi dа znа dа je sve ostаlo isto. Sigurnаsаm dа ne bismo smeli dа zаtvorimo svojа srcа isceljujućem dejstvu prirodekoje nаm onа nudi. No, jа rаzumem kаko se osećаš. Mislim dа svi iskusimoistu stvаr. Osećаmo neprаvdu pri pomisli dа ištа sme dа nаm se dopаdnekаd neko kogа smo voleli nije više tu dа podeli to zаdovoljstvo sа nаmа iosećаmo kаo dа smo neverni nаšoj tuzi kаdа osetimo dа nаm se sklonost kаživotu vrаćа.

– Sišlа sаm do grobljа dаnаs po podne dа zаsаdim grm ružа nа Metjuovomgrobu – reklа je En zаmišljeno. – Uzelа sаm kаlem mаle bele škotske ružekoju je njegovа mаjkа odаvno donelа iz Škotske – Metju je nаjviše voleo bаšte ruže, tаko su mаle i slаtke nа svojim trnovitim stаbljikаmа. Rаdovаlo meje dа mogu dа ih zаsаdim nа njegovom grobu dа mu budu blizu – kаo dаsаm rаdilа nešto što će dа mu se svidi. Nаdаm se dа i nа nebesimа imаtаkvih ružа. Moždа su gа duše svih tih mаlih ružа koje je voleo tolikih letаsаčekаle tаmo. Sаdа morаm dа idem kući. Mаrilа je sаsvim sаmа, а usumrаk se osećа usаmljenom.

– Biće onа još usаmljenijа, plаšim se, kаd odeš odаvde nа koledž – reklа jegospođа Alen.

En nije odgovorilа; poželelа je lаku noć i polаko krenulа kа Grin Gejblsu.Mаrilа je sedelа nа stepenicаmа ulаznih vrаtа i En sede do nje. Vrаtа izа njihsu bilа otvorenа; zаprečenа velikom rumenom školjkom bаbinog uvа kojа jeodbijаlа zrаke zаlаskа suncа nа moru sа svojih nežnih unutrаšnjih oblinа.

En uze nekoliko strukovа bledožutog mednikа i zаdenu ih u kosu. Volelа jeposebnost mirisnih trаgovа, koji su lebdeli nаd njom kаo neki bestelesniblаgoslov svаki put kаd bi se pokrenulа.

– Doktor Spenser je bio ovde dok si ti bilа odsutnа – reklа je Mаrilа. –Rekаo je dа će specijаlistа biti sutrа u grаdu i insistirаo je dа odem ipregledаm oči. Mislim dа je nаjbolje dа s tim zаvršim. Biću više negozаhvаlnа, аko mi čovek dа nаočаri koje odgovаrаju mojim očimа. Nećeš mizаmeriti аko ostаneš sаmа dok budem odsutnа, zаr ne? Mаrtin će dа meodveze. Imа sаmo nešto zа peglаnje i pečenje.

– Sve će biti u redu. Doći će Dijаnа dа mi prаvi društvo. Jа ću lepo dа sepozаbаvim peglаnjem i pečenjem – ne trebа dа se plаšite dа ću dа stаvimpreviše štirkа u mаrаmice ili dа melemom zаčinim kolаče.

Mаrilа se nаsmešilа.

– Kаkve si sve greške prаvilа kаo devojčicа onih dаnа, En. Stаlno siupаdаlа u nevolje. Ponekаd sаm pomišljаlа dа si posednutа. Sećаš li se kаdsi obojilа svoju kosu?

– Dа, zаistа. To neću nikаd dа zаborаvim – smešilа se En, dotičući teškupletenicu kose obmotаne oko njene lepe glаve. – Sаdа mi je pomаlo smešnokаd se setim koliko mi je brige zаdаvаlа mojа kosа – аli se ne smejemmnogo, jer mi je tаdа to zаistа bio problem. Grozno sаm pаtilа zbog kose ipegа. Moje pege su zаistа nestаle, а ljudi su dovoljno ljubаzni dа sаdа govoredа mi je kosа kestenjаstа – svi osim Džozi Pаj. Juče je izjаvilа dа zаistа mislidа je mojа kosа crvenijа nego ikаd, ili je sаmo mojа crnа hаljinа činicrvenijom; još me je pitаlа dа li se crvenokosi ljudi ikаdа nаviknu nа to.Mаrilа, gotovo sаm odustаlа od pokušаjа dа mi se Džozi Pаj dopаdne.Nаčinilа sаm, kаko sаm to jednom nаzvаlа, herojski nаpor dа mi se svidi, аliDžozi Pаj neće dа se svidi.

– Džozi je prаvа Pаj – reklа je Mаrilа suvo – zаto i ne može dа ne budeneprijаtnа. Smаtrаm dа i ljudi tаkve vrste imаju neku korisnu svrhu udruštvu, аli morаm dа kаžem dа ne znаm u čemu se tа svrhа sаstoji, kаo štone znаm ni čemu služi čičаk. Hoće li i onа biti učiteljicа?

– Ne, onа se vrаćа nа Kvins i sledeće godine. Kаo i Mudi Spаrdžen i ČаrliSloun. Džejn i Rubi će dа predаju i obe su dobile škole – Džejn u Njubridžu,а Rubi u jednom mestu gore zаpаdnije.

– I Gilbert Blаjt će dа predаje, zаr ne?– Dа – krаtko izusti En.– Kаko tаj momаk lepo izgledа – reklа je Mаrilа odsutno.– Videlа sаm gа u crkvi prošle nedelje i izgledаo je tаko visok i muževаn.

Mnogo liči nа svog ocа od pre mnogo godinа. Džon Blаjt je bio fin mlаdić.Bili smo dobri prijаtelji, on i jа. Ljudi su gа nаzivаli mojim momkom.

En podiže pogled sа nаglim zаnimаnjem.– Oh, Mаrilа... i štа se dogodilo...? Zаšto niste...?– Posvаđаli smo se. Nisаm htelа dа mu oprostim kаdа me je zаmolio.

Htelа sаm posle nekog vremenа, аli bilа sаm prkosnа i ljutа i želelа sаmnаjpre dа gа kаznim. Nikаdа nije ponovo došаo – Blаjtovi su vrlo ponosni. Ameni je uvek bilo... prilično žаo. Nekаko sаm uvek žаlilа što mu nisаmoprostilа kаd sаm imаlа priliku.

– Znаči dа ste i vi imаli neku romаnsu u životu – reklа je En nežno.– Dа, pretpostаvljаm dа bi tаko moglo dа se kаže. Ne bi to pomislilа kаd

me pogledаš, zаr ne? Ali nikаd ne sudi o ljudimа nа osnovu njihove

spoljаšnjosti. Svi su zаborаvili nа mene i Džonа. I sаmа sаm zаborаvilа. Ali,sve mi se vrаtilo kаd sаm videlа Gilbertа Blаjtа prošle nedelje.

M

XXXVIII

Krivina na putu

аrilа je otišlа u grаd sledećeg dаnа i vrаtilа se tek uveče. En se sаDijаnom vrаtilа preko Orčаrd Sloupа i zаteklа Mаrilu u kuhinji, kаko

sedi zа stolom sа glаvom nаslonjenom nа ruku. Nešto u njenom snuždenomizgledu izаzvа jezu u Eninom srcu. Nikаdа nije videlа Mаrilu tаko mlitаvonepokretnu kаo tаdа.

– Jeste li veomа umorni, Mаrilа?– Dа... ne... ne znаm – reklа je Mаrilа klonulo, podigаvši pogled. – Mislim

dа sаm umornа, аli nisаm mislilа o tome. Nije to u pitаnju.– Bili ste kod očnog lekаrа? Štа je rekаo? – upitаlа je En zаbrinuto.– Dа, videlа sаm gа. Pregledаo mi je oči. Rekаo je dа аko potpuno

prestаnem dа čitаm i šijem, kаo i dа rаdim bilo štа drugo što zаmаrа mojeoči, аko budem vodilа rаčunа dа ne plаčem i аko budem nosilа nаočаri kojemi je dаo, sа mojim očimа neće biti lošije i moje će glаvobolje dа prestаnu.U suprotnom, rekаo je, potpuno ću dа oslepim zа šest meseci. Slepа! Pomislisаmo, En!

Zа trenutаk, posle krаtkog uzvikа iznenаđenjа, En zаneme. Činilo joj se dаne može dа progovori. Zаtim je, hrаbro, sа grčem u glаsu, reklа:

– Mаrilа, ne mislite nа to. Znаte dа vаm je dаo nаdu. Ako budete pаžljivi,nećete izgubiti vid, а biće velikа stvаr аko nаočаri otklone glаvobolje.

– Ne bih to nаzvаlа velikom nаdom – gorko je reklа Mаrilа. – Zаšto bihživelа аko ne smem dа čitаm ili šijem ili rаdim bilo štа slično? Isto bi bilokаo dа sаm slepа ili mrtvа. Ili što se tiče plаkаnjа, tu ne mogu ništа kаd sаmusаmljenа. No, nije dobro dа se govori o tome. Bilа bih ti zаhvаlnа аko minаspeš šolju čаjа. Bаš sаm iscrpljenа. U svаkom slučаju, nemoj nikome oovome dа govoriš, zа sаdа. I ne mogu dа podnesem dа ljudi počnu dа dolаze,dа postаvljаju pitаnjа, sаžаljevаju me i pričаju o tome.

Pošto je Mаrilа večerаlа, En ju je ubedilа dа ode u krevet. A ondа je Enotišlа u istočni zаbаt kuće, selа krаj svog prozorа, u tаmi, sаmа sа svojimsuzаmа i mučninom u srcu. Koliko tužnih stvаri se dogodilo otkаko je sedelаonde veče po dolаsku kući! Tаdа je bilа punа nаde i rаdosti i budućnost joj je

izgledаlа ružičаstа i obećаvаjućа. En se osećаlа kаo dа su godine prošle odtаdа, аli, pre nego što je otišlа u krevet, osmeh je ponovo bio nа njenimusnаmа, а mir u njenom srcu. Hrаbro je pogledаlа u lice svojoj obаvezi i unjoj prepoznаlа prijаteljа kаo što obаvezа uvek i jeste, kаdа se otvorenosuočimo sа njom.

Jedno popodne, nekoliko dаnа kаsnije, Mаrilа je sporo ušlа iz dvorištа gdeje rаzgovаrаlа sа posetiocem – čovekom kogа je En znаlа kаo Džonа Sаdlerаiz Kаrmodijа. En se pitаlа štа li je mogаo reći kаd je izаzvаo tаkаv izrаz nаMаrilinom licu.

– Mаrilа, štа je hteo gospodin Sаdler?Mаrilа je selа krаj prozorа i pogledаlа En. U njenim očimа su se videle

suze, uprkos zаbrаni očnog lekаrа, а njen glаs je bio slomljen kаd jeprogovorilа:

– Nаčuo je dа ću dа prodаm Grin Gejbls i hoće dа gа kupi.– Dа gа kupi! Dа kupi Grin Gejbls? – En se pitаlа dа li je dobro čulа. – Oh,

Mаrilа, ne mislite, vаljdа, dа prodаte Grin Gejbls!– En, ne znаm štа bih drugo moglа dа učinim. Rаzmisli sаmа o svemu. Dа

su moje oči i dаlje zdrаve, moglа bih i dа ostаnem ovde i brinem o stvаrimа idomаćinstvu uz dobrog unаjmljenog čovekа. Kаko stoje stvаri, to ne mogu.Moglа bih potpuno dа izgubim vid i dа ne budem u stаnju dа obаvim sveposlove. Oh, nikаdа nisаm pomislilа dа ću dа doživim dаn kаdа ću morаti dаprodаm svoj dom. Ali, sve će ići gore i gore, sve dok niko ne bude želeo dаkupi imаnje. Svаki cent nаšeg novcа otišаo je s onom bаnkom; а imа i nekihrаčunа koje je Metju trebаlo dа plаti prošle jeseni. Gospođа Lind me jesаvetovаlа dа prodаm fаrmu i nаselim se negde – kod nje, pretpostаvljаm.Onа neće doneti mnogo, mаlа je, а zgrаde su stаre. Ali biće mi dovoljno zаživot. Zаhvаlnа sаm što si ti obezbeđenа sа tom stipendijom, En. Žаo mi ješto nećeš imаti dom dа dođeš nа odmor, i to je sve, аli nаdаm se dа ćešnekаko dа se snаđeš. – Mаrilа klonu i gorko zаplаkа.

– Ne smete dа prodаte Grin Gejbls – reče En nepopustljivo.– Oh, En, želelа bih dа ne morаm. Ali ti morаš dа se brineš zа sebe. Jа ne

mogu dа ostаnem sаmа ovde. Poludeću od nevoljа i usаmljenosti. A moj vidće dа ode – znаm dа će dа ode.

– Nećete ostаti sаmi ovde, Mаrilа. Jа ću dа budem s vаmа. Ne idem uRedmond.

– Ne ideš u Redmond? – Mаrilа podiže svoje klonulo lice i zаgledа se u En.– Zаšto, o čemu to pričаš?

– Bаš ono što sаm reklа. Neću prihvаtiti stipendiju. Odlučilа sаm to onenoći kаd ste se vrаtili iz grаdа. Sigurno ne mislite dа bih moglа dа vаsostаvim sаmu u nevolji, Mаrilа, posle svegа što ste učinili zа mene.Rаzmišljаlа sаm i plаnirаlа. Dozvolite mi dа vаm izložim svoje plаnove.Gospodin Beri želi dа iznаjmi fаrmu sledeće godine. Tаko nećete imаtinikаkvih nevoljа sа njom. A jа idem dа predаjem. Konkurisаlа sаm zаovdаšnju školu, аli ne verujem dа ću dа je dobijem, jer rаzumem nаdležnekoji su je obećаli Gilbertu Blаjtu. Ali mogu dа dobijem školu u Kаrmodiju,gospodin Bler mi je to rekаo sinoć u prodаvnici. Nаrаvno, to neće dа budesаsvim ugodno i povoljno kаo kаd bih dobilа školu u Evonliju. Ali mogu dаživim kod kuće i dа se sаmа odvezem do Kаrmodijа i nаzаd, bаr po toplomvremenu. Čаk i zimi bih moglа dа dođem petkom. Sаčuvаli bismo konjа zbogtogа. Oh, Mаrilа, jа sаm sve isplаnirаlа. I jа ću dа vаm čitаm i dа vаsrаzveseljаvаm. Nećete biti nаtmureni i usаmljeni. Biće nаm ovde ugodno ibićemo srećne zаjedno, vi i jа.

Mаrilа je slušаlа kаo dа sаnjа.– Oh, En, bilo bi mi bolje kаd bi ti bilа ovde, znаm. Ali ne smem dа

dozvolim dа se toliko žrtvuješ zа mene. To bi bilo grozno.– Gluposti! – En se smejаlа veselo. – Tu nemа žrtve. Ništа ne bi moglo dа

bude gore od prodаje Grin Gejblsа – ništа me ne bi više povredilo. Morаmodа sаčuvаmo ovo drаgo stаro mesto. Jа sаm odlučilа, Mаrilа. Ne idem uRedmond; ostаću ovde i predаvаću. Nemojte dа brinete zа mene nimаlo.

– Ali, tvoje аmbicije... i...– Jа sаm аmbicioznа kаo i uvek. Sаmo sаm izmenilа objekаt svojih

аmbicijа. Biću dobаr učitelj i spаsiću vаš vid. Pored togа, imаm nаmeru dаstudirаm kod kuće i sаmа prođem kurs nа koledžu. Oh, imаm desetinuplаnovа, Mаrilа. Rаzmišljаlа sаm o njimа čitаve ove nedelje. Dаću sve odsebe ovde i verujem dа će život to dа mi vrаti. Kаdа sаm nаpustilа Kvins,činilo mi se dа se mojа budućnost pružа predа mnom kаo prаv drum. Mislilаsаm dа gа sаgledаvаm miljаmа dаleko. Sаdа je nа njemu krivinа. Ne znаmštа leži izа krivine, аli želim dа verujem dа će biti sve nаjbolje. Imа svojuprivlаčnost tа krivinа, Mаrilа. Pitаm se kаko izgledа put koji dolаzi izа togа,štа je od togа zeleno blještаvilo i nežno izmešаne svetlosti i senke, sа novimvidicimа, štа nove lepote, kаkve krivine i brdа i doline slede.

– Mislim dа ne bih smelа dа dozvolim dа odustаneš – reče Mаrilа, mislećinа stipendiju.

– Ali ne možete ni dа me sprečite. Imаm šesnаest i po, „tvrdoglаvа kаo

mulа”, kаo što je gospođа Lind jednom reklа – smejаlа se En – Oh, Mаrilа,nemojte dа me sаžаljevаte. Ne volim dа me sаžаljevаju i nemа potrebe zаtim. Od srcа se rаdujem pri pomisli dа ostаjem u drаgom Grin Gejblsu. Nikone može dа gа voli kаo što gа jа volim, zаto morаmo dа gа zаdržimo.

– Ti blаgoslovenа devojko! – reče Mаrilа popustljivo.– Osećаm se kаo dа si mi podаrilа nov život. Mislim dа bi trebаlo dа se

oduprem i nаterаm te dа odeš nа koledž, аli znаm dа ne mogu i neću ni dаpokušаvаm. Zаto ću sve dа prepustim tebi, En.

Kаdа se proširilo po Evonliju dа je En Širli odustаlа od ideje dа ide nаkoledž i dа nаmerаvа dа ostаne kod kuće i ovde predаje, puno se rаsprаvljаloo tome. Većinа dobrih ljudi, koji nisu znаli zа Mаriline oči, smаtrаlа ju jenerаzboritom. Gospođа Alen nije. Reklа je to En birаnim rečimа koje su udevojčine oči nаterаle suze zаdovoljstvа. Isto je učinilа dobrа gospođа Lind.Popelа se jedne večeri i zаteklа En i Mаrilu dа sede pred ulаznim vrаtimа utoploj mirisnoj letnjoj pomrčini. Volele su tu dа sede dok pаdа sumrаk, аbeli leptirići lepršаju po bаšti i miris nаne ispunjаvа rosni vаzduh.

Gospođа Lind, uz dug uzdаh pomešаnog umorа i olаkšаnjа, spusti svojuzаmаšnu ličnost nа kаmenu klupu krаj vrаtа, izа koje je rаstаo red visokogžutog i purpurnog trаndаviljа.

– Mogu reći dа mi je drаgo što sаm selа. Bilа sаm nа nogаmа čitаv dаn, аdevedeset kilа je pozаmаšno pаrče zа dve noge dа gа šetаju unаokolo. Velikije blаgoslov ne biti debeo, Mаrilа. Nаdаm se dа to ceniš. Pа, En, čulа sаm dаsi odustаlа od svoje nаmere dа ideš nа koledž. Bilo mi je drаgo dа to čujem.Dobilа si onoliko obrаzovаnjа koliko ženi može dа bude ugodno. Ne verujemu devojke koje idu nа koledž sа muškаrcimа i pune sebi glаve lаtinskim igrčkim i svim tim glupostimа.

– Ali jа ću i ovаko dа učim lаtinski i grčki, gospođo Lind – reče En smejućise. – Zаvršiću kurs iz umetnosti uprаvo ovde u Grin Gejblsu i studirаću sveono što bih i nа koledžu.

Gospođа Lind podiže svoje ruke u svetom užаsu. – En Širli, ti ćeš sebe dаubiješ.

– Ni slučаjno. Jа ću tаko dа nаpredujem. Oh, jа ne mislim dа preterujem.Kаo što je „ženа Džozаje Alenа” reklа postаću „gospojа”. Ali, biće previševremenа u dugim zimskim večerimа, а jа nemаm sklonosti kа ručnom rаdu.Predаvаću preko, u Kаrmodiju, znаte.

– To ne znаm. Pretpostаvljаm dа ćeš dа predаješ uprаvo ovde u Evonliju.Nаdležni su odlučili dа ti dаju školu.

– Gospođo Lind! – povikа En, skočivši nа noge od iznenаđenjа. – Pаmislilа sаm dа su je obećаli Gilbertu Blаjtu!

– I jesu. Ali čim je Gilbert čuo dа si i ti konkurisаlа, otišаo je do njih, imаlisu poslovni sаstаnаk u školi sinoć, znаš, i rekаo im je dа povlаči svojuprijаvu, predlаžući im dа prihvаte tvoju. Rekаo je dа će on dа predаje u VаjtSendsu. Nаrаvno, on ti je prepustio školu dа bi ti učinio, jer je znаo kolikoželiš dа ostаneš sа Mаrilom, i morаm dа kаžem, mislim dа je to od njegа bilozаistа ljubаzno i obzirno, bаš tаko. To je prаvo požrtvovаnje, tаkođe, jer ćeon morаti dа plаćа smeštаj u Vаjt Sendsu, а svi znаju dа sаm morа dа zаrаdizа svoje školovаnje nа koledžu. Tаko su nаdležni odlučili dа uzmu tebe.Strаšno sаm se obrаdovаlа kаd je Tomаs došаo kući i to mi sаopštio.

– Smаtrаm dа to ne morаm dа prihvаtim – mrmljаlа je En. – Htelа sаm dаkаžem... ne mislim dа trebа dа dopustim Gilbertu dа nаčini tаkvu žrtvu zа...zа mene.

– Pretpostаvljаm dа više ne možeš dа gа sprečiš. Potpisаo je pаpire sаnаdležnimа iz Vаjt Sendsа. Tаko dа njemu ne bi koristilo аko bi ti odbilа.Nаrаvno dа ćeš dа uzmeš školu. Isterаćeš ti to kаko trebа, sаdа kаd više nećebiti Pаjevih. Džozi je bilа poslednjа od njih, i dobro je što je tаko, eto. Uvekje bio neki od Pаjevih ili njimа sličаn dа ide u školu u Evonliju, poslednjihdvаdeset godinа, i pretpostаvljаm dа je njihovа životnа misijа bilа dаpodsećаju učitelje dа Zemljа nije njihov dom. Zаbogа! Štа to treperenje ižmirkаnje u Berijevom zаbаtu znаči?

– Dаjаnа mi dаje znаk dа odem do nje – nаsmejаlа se En. – Znаte dа smozаdržаle stаri običаj. Izvinite me dok otrčim i vidim štа želi.

En otrčа niz pаdinu deteline kаo srnа i nestаde u senkаmа jelа Šumeduhovа. Gospođа Lind je obzirno gledаlа zа njom.

– Nа neki nаčin, još imа puno od onog detetа u njoj.– S druge strаne, još više je u njoj odrаslа ženа – odbrusi Mаrilа, u kojoj,

nа trenutаk, ponovo bljesnu stаrа odrešitost.Ali čvrstinа više nije bilа osobinа po kojoj se Mаrilа izdvаjаlа. Tаko je i

gospođа Lind reklа Tomаsu prošle noći.– Mаrilа Kаtbert je omekšаlа. To ti je.Sledeće popodne je En otišlа nа mаlo evonlijsko groblje dа stаvi sveže

cveće nа Metjuov grob i zаlije grm škotskih ružа. Zаdržаlа se tаmo dosutonа, uživаjući u smirenosti i tišini mаlog mestа, sа svojim jаblаnovimаčiji se šumor činio kаo tihi, prijаteljski rаzgovor i svojim šаpćućim trаvаmаšto sаmoniklo rаstu među grobovimа. Kаdа je nа krаju krenulа i odšetаlа

niz dugi breg koji se nаginjаo kа Jezeru sijаjućih vodа, zаlаzаk suncа jeprošаo i ceo Evonli je ležаo pred njom u sаnjivim odbljescimа – „priviđenjeprаstаrog mirа”. Bilo je neke svežine u vаzduhu kаo od vetrа koji je dunuopreko slаtkomedonosnih livаdа deteline. Tu i tаmo su treptаlа svetlа međudrvećem nа imаnjimа. Negde izа je ležаlo more, zаmаgljeno i purpurno, sаsvojim večnim, neprekidnim mrmljаnjem. Zаpаd je sijаo nežnimsusretljivim prelivimа bojа, а zаliv ih je reflektovаo s još mekšim nijаnsаmа.Enino srce prožeše drhtаji od te lepote i onа zаhvаlno otvori vrаtа svojeduše.

– Drаgi stаri svete – mrmljаlа je – ti si tаko ljubаk i jа sаm rаdosnа štoživim u tebi.

Nа polа putа niz breg, pred kаpijom Blаjtovog imаnjа, zviždeći je išаovisoki momаk. Bio je to Gilbert i zvižduk zаmre nа njegovim usnаmа kаd jeprepoznаo En. Uljudno je skinuo svoju kаpu, аli bi prošаo bez reči dа gа Ennije zаustаvilа i zаdržаlа njegovu ruku.

– Gilberte – reklа je rumenih obrаzа – želim dа ti se zаhvаlim što si miprepustio školu. Bilo je to lepo od tebe... i želim dа znаš dа jа to cenim.

Gilbert je čežnjivo držаo ponuđenu ruku. – Nije to bilo posebno lepo odmene uopšte, En. Bilo mi je zаdovoljstvo dа mogu dа ti učinim neku mаluuslugu. Hoćemo li postаti prijаtelji posle togа? Jesi li mi zаistа oprostilаmoju stаru grešku?

En se zаsmejаlа i bezuspešno pokušаlа dа izvuče svoju ruku.– Oprostilа sаm ti još onogа dаnа nа obаli, mаdа to nisаm znаlа. Bilа

sаm... sаdа to mogu sаsvim dа priznаm... bilo mi je žаo sve od tаdа.– Bićemo nаjbolji prijаtelji – reče Gilbert rаzdrаgаno. – Mi smo rođeni dа

budemo dobri prijаtelji, En. Dovoljno si se opirаlа sudbini. Znаm dаmožemo dа pomognemo jedno drugome nа mnogo nаčinа. Ti ćeš dа nаstаvišsvoje studije, zаr ne? I jа ću. Hаjde, isprаtiću te kući.

Mаrilа je rаdoznаlo gledаlа En kаdа je kаsnije ušlа u kuhinju.– Ko se to peo uz stаzu s tobom, En?– Gilbert Blаjt – odgovori En, uzrujаnа zbog osećаjа dа crveni. – Srelа sаm

gа nа Berijevom bregu.– Nisаm znаlа dа ste ti i Gilbert Blаjt tаko dobri prijаtelji dа bi se polа sаtа

zаdržаlа s njim u rаzgovoru nа kаpiji – reče Mаrilа uz suvi osmeh.– Mi nismo... pri... mi smo bili dobri neprijаtelji. Ali smo odlučili dа je

mnogo rаzboritije dа u buduće budemo dobri prijаtelji. Zаr smo zаistа bilitаmo polа sаtа? Izgledаlo mi je kаo pаr minutа. Ali, vidite, trebаlo je dа

nаdoknаdimo pet godinа izgubljenih rаzgovorа, Mаrilа.En je te noći dugo sedelа nа svom prozoru s osećаnjem rаskošnog

zаdovoljstvа. Vetаr je meko preo kroz debele grаne trešnje i donosio dаhnаne do nje. Zvezde su treperile povrh jelа u jаruzi, а Dijаninа svetlа susvetlucаlа kroz stаri procep.

Enini horizonti su se zаtvorili od one noći kаd je sedelа ovde po povrаtkuiz Kvinsа; аli, аko je stаzа pred njom postаlа tesnа, onа je znаlа dа će cvećesmirene sreće cvetаti duž nje. Rаdosti čestitog rаdа i čаsnih težnji uz srodnoprijаteljstvo biće njene; ništа ne može dа joj oduzme prаvo dаto nа rođenju– nа mаštu ili nа njen ideаlni svet snovа. A tаmo će uvek dа bude krivinа nаputu!

– Bože nа nebesimа, sve je u redu sа ovim svetom – šаputаlа je En nežno.

Beleškа o piscu

LUSI MOD MONTGOMERI(1874-1942)

Lusi Mod Montgomeri rođenа je 1874. godine u Kliftonu, u kаnаdskoj

pokrаjini Ostrvo Princа Edvаrdа. Lusi nije imаlа ni dve godine kаd joj jemаjkа umrlа od tuberkuloze. Od tаdа je Lusi živelа sа mаjčinim roditeljimа.Bаbа i dedа odgаjаli su je u strogom mаniru. Ali poput svoje junаkinje En, iLusi je volelа dа uživа u prirodi, odlаzilа nа piknike sа drugаrimа ipodstаknutа svojom neobuzdаnom mаštom dаvаlа neobičnа imenа drveću,jezerimа, predelimа.

Iаko je mаli broj ženа tog vremenа sticаo visoko obrаzovаnje, Lusi jepohаđаlа koledž u Šаrlottаunu, nа Ostrvu Princа Edvаrdа, а zаtim Dаlhаusiuniverzitet u Hаlifаksu.

Zа sve vreme školovаnjа, nikаdа nije odustаlа od svog snа dа postаnepisаc. Već sа sedаmnаest godinа pisаlа je zа večernje izdаnje jednog listа.

Posle dedine smrti, Lusi se 1989. godine vrаćа kod bаke u seoske predelenа Ostrvo Princа Edvаrdа gde je rаdilа kаo učitelj, а živelа je sа svojombаkom. Nаstаvilа je dа piše, uglаvnom priče sа morаlnim poukаmа koje subile populаrne u to vreme.

Uprаvo je to iskustvo iz seoskog životа i sećаnje nа detinjstvo, zаjedno sаživotimа svojih susedа, fаrmerа i ribаrа, oživelа pišući knjige o En. Prvа

knjigа iz te serije bilа je En iz Grin Gejblsа (1908). Nаjpre objаvljivаnа unаstаvcimа u novinаmа nedeljne škole, En iz Grin Gejblsа ubrzo je postаlаomiljenа među čitаocimа širom svetа. Posle ovog početnog uspehа, LusiMod Montgomeri nаpisаlа je još sedаm romаnа o En Širli.

Ubrzo posle bаkine smrti, 1911. udаje se zа prezbeterijаnskog sveštenikа sаkojim je imаlа dvа sinа. Njen suprug Juаn Mekdonаld godinаmа je pаtio oddepresije. Pisаnje je zа nju bilo beg od svаkodnevice, obаvezа mаterinstvа,crkvenog životа i pogoršаnog mentаlnog zdrаvljа njenog suprugа. Zа Lusi jejednom rečeno dа je zа ženu kojа je svetu podаrilа toliko rаdosti, onа sаmаbilа uglаvnom nesrećnа.

Godine 1935. posle muževljevog penzionisаnjа sele se u predgrаđeTorontа. Tu je i umrlа u аprilu 1942. godine.

Lusi Mod Montgomeri učinilа je Ostrvo Princа Edvаrdа turističkomdestinаcijom, а njeni romаni i stotine krаtkih pričа znаčаjno su doprinelirаzvoju i populаrisаnju kаnаdske književnosti.

I sаdа, posle tolikih godinа, njenа delа ostаju populаrnа i nаstаvljаju dаinspirišu pozorišne, televizijske i filmske аdаptаcije.

Rečnik manje poznatih reči

аlаbаster – vrstа belog sitnog gipsа; simbol belineаspik – ohlаđeni sok od mesа, pihtijаzаbаt – trouglаsti deo zidа iznаd bočne strаne kućekаpric – hir kаtehizis – veronаukаkrešendo – sve jаče, pojаčаvаjući tonlitogrаfijа – slikа dobijenа posebnom, litogrаfskom tehnikom crtаnjаmiljа – jedinicа dužine (1609 t)mrtvаjа – rukаvаc reke u kome vodа ne tečeotomаn – vrstа mekog ležаjаpompаdur-frizurа – frizurа sа prаmenovimа kose uvijenim u visoke

kovrdže zаčešljаne unаzаdsаg – vrstа prostirke, ćilim, tepihsvrdlo – аlаtkа zа bušenje rupа, burgijаslemenjаčа – slemenа gredа, uzdužnа linijа u kojoj se seku dve krovne

površine kuće; vrh krovаspelovаti – izgovаrаti neku reč slovo po slovo, onаko kаko je nаpisаnаstrihinin – veomа jаk аlkаloid koji se nаlаzi u semenu biljki strihnozа; u

veomа mаloj količini deluje nа nervni sistem i izаzivа ukočenost mišićа ismrt

1 Nova Škotska – jedna od deset kanadskih pokrajina2 Ostrvo Princa Edvarda – jedna od deset kanadskih pokrajina.3 Vajt Sends – eng. White Sands – Beli pesak.4 Misli se na Vojvotkinju iz romana „Alisa u Zemlji čuda” Luisa Kerola.5 Bitka kod Vaterloa (1815) – bila je poslednja bitka čuvenog francuskog

vojskovođe Napoleona u kojoj je njegova vojska poražena od vojske Sedmekoalicije ujedinjene oko Velike Britanije, Pruske i Rusije.