МАГАЗИНКраљевачки

Година I * Број 43 * 5. мај 2013 * Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs ISS

N 2

334-

7678

(O

nlin

e)

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

zаиста је истинита ова речпророка Божјег којом намблаговести светли празник

Христовог Васкрсења, празниквелике хришћанске радости идуховног весеља. Ако постоји данмеђу свим данима за радовање, тоје данашњи дан – дан у којипрослављамо Васкрсење ХристаБога нашега. Благодарећи овомсветом дану, сви дани људски – однастанка па до краја света –добијају свој прави смисао, и свеоно што се у те дане догодило идогађа добија своје право значење.Ако се одиграо догађај на који семоже свести Хришћанство, онда тајдогађај јесте Васкрсење Христово.Ако има празника на који се могусвести сви празници, то је, опет,Васкрсење Христово. Црква затопразник Васкрсења Христовог иназива Празником надпразницима. А у цркви појемо: Еводана који створи Господ! Радујмо сеи веселимо се у њему! (Пс 117,24).

vаскрсење Христово је темељХришћанства, темељ Цркве, јерје њиме Господ потврдио Своје

целокупно учење. До Васкрсења Онје учио о вечном животу;Васкрсењем је потврдио то Својеучење и доказао да је Он заиста

Живот вечни. До Васкрсења, Он јеучио о непрестаној љубави Божјојпрема људима; Васкрсењем јепосведочио ту љубав, јер је радичовека победио највећегнепријатеља људског – смрт. Даније васкрсао, Христос не би био ниБог ни Господ, ни Спаситељ ниИскупитељ, већ обичан човек.Једино у светлости ВаскрсењаЊеговог постаје јасан и објашњивЊегов живот на земљи и сва делаЊегова. О томе Преподобни ЈустинЋелијски каже: „ОдузмитеВаскрсење Христу, одузели сте МуБожанство, јер сте Му одузели оношто Га чини Богочовеком, иСпаситељем, и Васкрситељем.“ ТекВаскрсењем Христовим људи сустварно познали у ЊемуБогочовека. Без ХристовогВаскрсења, вера хришћанска бибила бесмислена и немогућа, јер бисмрт, главни непријатељ родаљудског, остала непобеђена. Оваистина омогућава Апостолу народâда каже: …ако мртви не устају, то ниХристос није устао. А ако Христосније устао, узалуд вера ваша; јошсте у гресима својим. Онда и оникоји уснуше у Христу, пропадоше. Иако се само у овоме животу надамоу Христа, јаднији смо од свију људи.

Но заиста је Христос устао измртвих, те постаде Првенац онихкоји су умрли (1. Кор 15,16-20).Христово Васкрсење даје смисао инебу и земљи, и човеку и људскојисторији. Клањајући се ЖивомеБогу, ми се клањамо и свомбесмртном, непролазном људскомдостојанству. Када је Христосваскрсао, свети квасац бесмртностиушао је у људску душу, у људскобиће и у људски ум, и обасјавачовека да би људски живот задобиовечни смисао и вечно значење.

iстина Васкрсења посебноснажно одјекује у нашемвремену, препуном патњи и

страдања – времену у којем се, каоретко када раније, постављапитање смисла и циља живота.Сведоци смо тога да је из дана удан све више усамљених иостављених; толико је домова безтопле људске речи, толико је децелишено родитељске пажње иљубави. Пуне су болницестрадалника, оних који болујутелом и душом. Појаве као што сунасиље, терор, пљачка туђеимовине, невиђен немир који једанас завладао у душама људиширом света, склоност криминалу,угрожавање мира и среће других,

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2013. године

И Р И Н Е Јпо милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима нашесвете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни

васкршњи поздрав:

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!…Нећеш оставити душу моју у аду,

нити ћеш дати да Свети твој види труљење(Пс 15,10)

произилазе из духовно опустелих иморално раслабљених душа, и тонајчешће код младих људи који се губепре него ли и нађу неки пут у живот.Себичност и непоштење и данас, као ијуче, уништавају сваки прави живот узаједници, заједничко добро иимовину. Неповерење и грамзивост,насиље и отимање туђег, угрожавајуличност и њену сигурност идостојанство.

zа човека нема веће тајне инепознанице од постојања зла усвету. Понекад нам се чини да се

оно толико склупчало и згуснуло да гаможемо сасвим јасно видети, готовоопипати. Зло наступа спектакуларно,оно воли да се експонира и да напунисве штампане и електронске медијепоруком: ја сам непобедиво – живот јебесмислен јер у њему ја владам.Оваква порука указује на догађајеВеликог Петка: зло не влада само

земљом, већ је јаче и од Бога, јер иЊега Самог може да отера у гроб –поручује нечастиви, не схватајући даХристос смрћу Својом побеђује смрт.

oд када постоји, човек читавогживота жуди за миром, срећом иуспехом у животу. Воли да буде

признат и познат, да чини дела која ћега надживети, да иза себе остави својеиме. И крајње обичан човек, а не самообдарени, геније и светска величина,ужива када неко хвали нешто његово,или се диви његовом поступку. Врлочесто, међутим, у животу не успевамо,нисмо срећни, нити умемо дар Божјидо краја да употребимо на добро.Многобројнији су они који иза себеостављају више дана са мукама инемирима, него ли они са много данасреће и спокојства.

dа ли је то тако због тога што је злојаче од нас, или зато што неумемо да живимо? Шта нам

недостаје да бисмо и ми били срећни?Одговор је Хришћанима познат: напрвом месту је да научимо истинскиволети, а на другом, да научимодовољно праштати. Никада човек неможе досегнути истинску висину каокада воли и из љубави даје себе.Такође, висини стреми и када праштаи када се у праштању не осврће наувреде. Никада човек не личи толикона Бога као када моли Бога заопроштај, и брата да му опрости.Љубав и праштање пружају човекунеизмерну радост. Човек је највећикада схвати да се свака рђава реч којуупути другоме враћа њему и повређујега. Не можемо другом да нанесемозло, а да пре тога не повредимо себе.Све што отрпимо и праштањемпоравнамо даје нам снагу дапобедимо, било шта да је у питању.Блажени миротворци, јер ће се синовиБожји назвати – рекао је Спаситељ наш

4

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

(Мт 5,9); а миротворци су сви људивеликог срца који воле и који праштају.

`ивот је леп само када је прожетљубављу, а осмишљен је самоонда када се са љубављу

уносимо у туђи живот, када смозаједно са гладнима и жеднима, сасиромашнима и прогнанима, када смои у тамници са осуђеницима. Љубавније само огољена реч. Љубав је силаБожја само када је прожета ииспуњена жртвом, давањем себе задругог, за добро другог. Живот сасмислом је позив на љубав, наслужење Богу и сваком човеку. Доклегод живот будемо схватали каослужење себи, у свету ће владатисукоби, немири и ратови. Када човекприхвати да је позван да себе даје заопште добро свих људи, и да својталенат умножава тиме што га раздајеза добро ближњег, и сваки пут кадаучини добро дело, он предокушамо

Царство Небеско у историји.

uвеликој и свеобухватној ТајниБожанске Љубави, прожетеВаскрсењем Христовим, открива

се и остварује Тајна Цркве Христове, укоју су позвани сви људи и свастворења Божја. Часни Крст, који јеРавноапостолни Цар Константин видеона небу и под чијим знаком је пре 1700година победио, својом вертикалом ихоризонталом укида све преградемеђу људима и створењима, и сабирасве човечанство у једну заједницу,јединствени живи организам који јепризван на вечност и непролазностЦарства Божјега.

uтој заједници, сабраној окоВаскрслог Христа, нема Јелина ниЈудејина …, роба ни слободњака,

него је све и у свему Христос (Кол 3,11).Зато ми православни Хришћаниисповедамо Једну, Свету, Саборну иАпостолску Цркву, један Божји Народ

сабран око Христа са свих крајеваземље, из свих народа у свимвременима.

iз овог произилази да јенеопростив грех темељити Цркву,у овом и у оном свету, било

васељенску било помесну, на билочему или било коме другом, изузев наВаскрслом Христу и Његовом ЧасномКрсту. Црква је утемељена на Христукао крајеугаоном Камену, наПророцима, Апостолима и СветимОцима, и испуњена је светим Тајнамаи светим врлинама. Своје устројство иисторијски поредак заснива на тојсвојој унутарњој Тајни, призивајућисвеземаљске народе да се крсте у имеОца, Сина и Светог Духа, и да држе свешто је Господ заповедио Својимученицима (Мт 28,19-20). Посебнонаглашавамо да се Црква темељи самона Васкрслом Спаситељу; јер,нажалост, и у наше време поједини

5

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

људи – у незнању или у злоумљу –покушавају да утемеље Цркву на себи,а тако разарају живи организам ЦрквеБожје, одводећи појединце у пропаст„Земље недођије“. Чувајмо се, браћо исестре и децо духовна, старих и новихидола! Живимо вечном истиномСаборне Цркве Божје, која једина дајеслободу од греха, ђавола и смрти!

uтврдимо свој живот у Цркви наљубави и праштању! Имајмо науму да ће Бог свима бити

последњи Судија, и да ће Он меритиискључиво по мерилима добра,Богољубља и човекољубља. Овевредности је неопходно следити унашим животима – и то без изузетка,без оправдања и без изговора на лакеили тешке животне околности –

уколико желимо да се сврстамо међудецу Божју. Последња реч неће битиљудска, већ Божја. Овај наук нашихсветих предака никада не заборавитени ви, децо Светог Саве, који стерасејани вољно и невољно по свиммеридијанима, од Аустралије иАмерике до Европе и Азије.

pозивајући вас све на Богољубље ичовекољубље, децо нашадуховна, позивамо вас и да свагда

останете уз Онога Који је победио свастрадања и искушења, Који је на крајупобедио смрт као нашег највећегнепријатеља; да, остајући уз Њега,останемо душом и срцем и уз нашстрадални народ на Косову иМетохији, и у свим крајевимаземаљским где православни страдају

због свог имена и своје вере у Христа,Који је рекао: Не бојте се, Ја сампобедио свет (Јн 16,33).

sмрћу и Васкрсењем Господ јепобедио нашу смрт и подарио јељудима непобедиву и

неуништиву снагу, којој не могуодолети никакве силе овог света. Та сеснага не испољава као зло –саморекламом и светском буком.Напротив, она се пројављује у миру,трпљењу, у привидним слабостимадеце светлости. Он Који је победиосвет дарује снагу онима који суЊегови, да и они побеђују миром итрпљењем страх у себи, као и својеневерје и маловерје; да побеђују сванасиља која се врше над децомБожјом; да одолевају насиљу, опет

6

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

миром и трпљењем, сигурни да јеБожја сила свевремена, а људска при-времена; да су све силе овога света до-лазиле и пролазиле док је Бог остајао,и светиња Његова остајала, усправно инепоколебиво. Тако је било, тако јесте,и тако ће бити. Ову истину из тамницесведочи и Архиепископ охридски иМитрополит скопски Господин Јован,коме упућујемо речи љубави, утехе,охрабрења и наде да ће Васкрсли Хри-стос отворити очи и његовим прогони-тељима.

vерујући у Васкрсење Христово, миверујемо у непрекидно обна-вљање људског достојанства. Ве-

рујући у Васкрсење Христово и уопштеваскрсење, ми верујемо у могућностваскрсења људског морала, стида и

доброте! Само вера у Васкрсење можеобновити веру и верност несебичнојљубави. Само вера у бесмртност спа-љује својим пламеном саможивост каолажно начело живота, откривајући даје у саможртвеној љубави према Богуи ближњем излаз и спас из наше тамеи свих наших безизлаза!

bраћо и сестре, децо наша духовна,радујмо се Васкрсломе Господу!Радујући се Њему, ми се радујемо

самима себи јер постајемо вечни ибесмртни. Клањајући се Њему Васкрс-ломе, ми се клањамо вечном животу!Причешћујући се Телом и Крвљу Њего-вом, постајемо једно са Њим и задо-бијамо живот вечни. У ВаскрсломеХристу откривамо све наше претке.Све што је добро у историји света и у

историји нашега рода налази се уЊему, и постаје непролазно и неуни-штиво. У Васкрсломе Христу ми смо узаједници са нашим Светима и они суса нама! У Васкрсломе Христу правдаувек побеђује! Њиме и у Њему она ћепобедити и у наше дане! Ако јеВаскрсли Христос са нама и ми са Њим,онда – ко ће против нас? Са овим мис-лима и жељама, ми вас поздрављамонајрадоснијим поздравом:

Христос васкрсе – ваистину васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2013. године.

7

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

2

МАГАЗИНКраљевачки

2

10

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Иовогодишњи 1. мај, Међународни празник рада, про-текао је у Краљеву без синдикалних и радничкихокупљања, али и раније уобичајених славља, a није

било ни већег броја првомајских уранака, логорских ватрии других свечаности на традиционалним местима. Једино једувачки оркестар „27. септембар“, праћен малом групомоних који се још сећају првомајских уранака, уз музику кре-нуо од Ватрогасног дома према центру града па даље ули-цама краља Милана, Војводе Путника, Југ Богдановом иОктобарских жртва поново до центра града. Првомајска бу-дилица привлачила је пажњу малобројних Краљевчана којису се узмеђу 7,30 и 8,00 нашли на улицама града и оних ма-лобројних које су звуци труба измамили на терасе. Послекраткотрајног концерта испред споменика на Тргу српскихратника, и још једног фотографисања за успомену, дру-жење је настављено у башти Ресторана „Париз“.

Т. Радовановић 11

Првомајски уранак

БЛЕДАСЕНКА

ПРОШЛОСТИФ

ото:

М. Р

адов

анов

ић

12

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

13

14

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

ПРВИ МАЈ У СР

15

РБИЈИ ...

16

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

... И У СВЕТУ

17

18

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Политички барометар за април

НАПРЕДЊАЦИ С- Први пут после мајских избора прошле године Демократска странка натрећем месту после СНС и СПС. - Скоро 40 одсто испитаника верује да бинепотписивање споразума Београда и Приштине довело до економскеизолације Србије, а петина да би довело до теже ескалације сукоба и

рата на Косову и Метохији. - Више од 60 одсто грађана Србије обузето јетугом, четвртина осећа бес, а 17 одсто разочарање. - Олакшање је

осетило 64 одсто, седам процената је обузето радошћу, а код 59 одстоприсутна нада у бољитак

Фактор плус у склопу редовнихмесечних активности врши ис-питивање јавног мњења под на-

зивом Политички барометар.Испитаницима се најчешће постављајустандардна питања, али и она везаназа актуелне теме које се у одређеномпериоду налазе у центру пажње јавно-сти. Дешавања везана за крај прего-вора у Бриселу, и парафирањеспоразума о нормализацији односаБеограда и Приштине, била су у центруинтересовања јавности током априла,па се и највећи број питања, што иначе

није случај, везивао за овај догађај.Како је истраживање извршено непо-средно по парафирању споразума,свежи подаци на узорку од 1180 пуно-летних грађана Србије без територијеКосова и Метохије, сматрају се до-вољно релевантним.

Истраживање је подељено на тридела, први се односи на постизањеспоразума Београда и Приштине,други на актуелну ситуацију у Војво-дини везано за доношења спорне Де-кларације о заштити уставних праваВојводине, док је трећи део општег ка-

рактера и односи се на рејтинг стра-нака и евентуалне парламентарне из-боре.

Постизање споразума између Бео-града и Приштине изазвало је великупажњу и бројна нагађања о томе штаби био следећи корак, па су истражи-вачи настојали, не желећи да истражи-вање буде имитација референдума,реалније сагледају став грађана о акту-елној ситауцији.

Резултати анкете потврђују да 57одсто грађана подржава постизањеспоразума, 29 је против, а 15 нема 19

ВЕ СТАБИЛНИЈИФ

ото:

М. Р

адов

анов

ић

тачно дефинисан став по том питању.Релативно је висок проценат оних којиподржавају постизање споразума, алису мотиви за такво размишљање раз-личити. Са друге стране они који неподржавају потписивање било каквогспоразума за такав став имају једин-ствен мотив.

На питање које се односило на ка-рактер споразума издвојила су се тридоминантна одговора. Пречесто исти-цана тврдња учесника у преговоримада је постигнут максимум утицала је на55 одсто испитаника да потврди такавстав. И док 16 одсто сматра да је дого-вор бољи него раније, али и даље не-довољан за Србију, а 17 одсто веруједа представља издају националних ин-тереса, 12 одсто испитаника нема јаснодефинисан став о овом питању. Бројоних који сматрају да је споразум по-вољан и да га треба потписати и онихкоји сматрају да је то максимум у овомтренутку који Србија може да добије јеприближно исти.

Често се поставља питање шта ће,

након потписивања споразума, бити саграђанима Србије који живе на Косовуи Метохији. Највећи број испитаникамисли да ће живети исто као и до сада,иако не сматрају да су то неки идеалниуслови живота, а споразум није нештошто треба да донесе бољи, него даспречи гори живот. У сваком случајуизвесно је да се споразум рефлектујена цео регион, а грађани српске на-ционалности са Косова и Метохијепрема мишљењу већине живеће истокао што су живели и до сада. И докчетвртина анкетираних сматра да ћеживети и боље, сличан је број онихкоји сматрају да ће бити лошије и онихкоји сматрају да је чин потписивањаспоразума раван издаји националнихинтереса.

Истарживачи верују да, генералнопосматрано, грађани не осећају толикозадовољство постизањем споразумаколико су страховали од непотписи-вања.

Тако скоро 40 одсто испитаника ве-рује да би непотписивање довело до

економске изолације Србије. Петинаанкетираних верује да би довело дотеже ескалације сукоба и рата на Ко-сову и Метохији, а три одсто и до ратана територији целе Србије. Нештомало мање од петине сматра да сестање не би битно мењало, а само двана сваких сто испитаника да би пруз-роковало враћање институција Србијеу јужну покрајину. Седам одсто гра-ђана прижељкује укључивање Русије,а 10 од сто Уједињених нација у прего-варачки процес.

На основу свега аналитичари из-влаче закључак да би главни мотив запостизање споразума могао бити страход онога што би се могло десити.

У контексту претходног сасвим јелогично и питање како се грађани осе-ћају након постизања споразума. Вишеод 60 одсто испитаника обузето јетугом, четвртина осећа бес, а 17 одсторазочарање. Олакшање је осетило 64одсто испитаних, а седам проценатаобузето радошћу. Нада је присутна код59 одсто, а нешто друго код 11 проце-20

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

ната оних који су учествовали у истра-живању.

Интересантан је закључак аналити-чара да ово питање на најбољи начинодражава расположење грађана. Ипоред тога што реалност у последњих15 година није сјајна, кад је Косово упитању, грађани и даље осећају тугу заоним што се тамо дешавало, посебноза оним што се сада дешава, и очиг-ледно да никоме није пријатно збогтога. У исто време доминира и одре-ђена доза олакшања, јер је све што седешавало у последњих 20 година изаз-вало много потешкоћа у свакодневномживоту и егзистенцији, а код неких ипо питању опстанка. Можда и најсвет-лија тачка у целој причи је нада данеће више бити нових условљавања ида ће Србија кренути ка бољем животу.И поред тога што постоје подељенамишљења о уласку у Евопску унију онне траба да буде сам себи циљ, већсамо средство за неки бољи живот.

Три четвртине грађана верује да себриселски споразум неће битније

одразити на квалитет живота у Србијикоју више муче економски него про-блеми са Косовом. На сваких сто испи-таника 16 је потврдило да би моглобити боље, а 4 да ће бити лошије.

Да ће после потписивања спора-зума Србија делимично бити ближа Ев-ропској унији верује 43 одстоанкетираних. И док скоро трећина ве-рује да ће то бити у великој мери пе-тина верује да се неће ништа битнијепроменити, а 6 одсто да ћемо бити јошдаље. Грађани сматрају да је ово зна-чајан корак ка Европској унији и да јето био један од услова да јој Србијабуде ближа. Иако то није био лајтмотив нити политичарима који су по-стизали споразум, нити грађанима,такав чин је допринео да земља будеближа уласку у ову организацију, а свеу циљу остваривања услова за бољиживот.

Истраживање рејтинга странакавршено је само на територији Војво-дине, а резултати указују на значајнуразлику у односу на последње изборе.

Значајан скок остварила је Српска на-предна странка о чему сведоче и ре-зултати локалних избора у појединимвојвођанским срединама. Супротантренд бележи се код поверења гра-ђана у Демократску странку чији јерејтинг спао на нешто изнад 17 одсто.

Очигледно је да однос снага нијекао пре непуних годину дана, а на тодефинитивно утиче оно што се дешавау Војводини, па се верује да ће у на-редном периоду однос снага у по-крајини бити једино мерило предрасписивање евентуалних избора. Ин-тересантно је да однос снага, иако раз-лике постоје, никад није било сличнијеодносу снага на територији целе ре-публике. Рејтинг Социјалистичке пар-тије Србије је незнатно испод десетпроцената, док су све остале партијеслабије, Лига социјалдемократа Војво-дине 7,5, Српска радикална странка3,1, Демократска странка Србије 4,5,ЛДП 3,2, УРС 2, а странке мањина инеки други 16,7 одсто.

Такво стање утицало је да чак 46 21

одсто испитаних тврди да не осећа духсепаратизма у Војводини. Да га има увеликој мери осећа 11, а да је то самокод појединих странака скоро трећинаиспитаних. На основу расположењаграђана изводи се закључак да неможе доћи до одвајања Војводине одСрбије што не значи да поједини по-литичари то не желе. Сигурно је да упокрајини постоји довољно заједниш-тво и да грађани не осећају све тензијеу смислу свакодневног живота, међу-националних и унутарполитичких од-носа колико је то приметно на нивоустранака.

Декларација о уставној заштитиВојводине изазвала је доста пажње ујавности и буру међу политичарима играђанима, а мишљења су доста поде-

љена, а код грађана у највећој меридоминира став да би она могла да до-несе личну корист појединим полити-чарима који желе да прикријукриминалне активности и махинације.И док нешто више од петине сматра даје једини циљ да се ослаби прегова-рачка позиција Србије у Бриселу 16одсто верује да представља искренуборбу за аутономију исказану у по-грешном тренутку. Да је она исказана управом тренутку верује 10 одсто испи-таних док је читавих 17 одсто сматрачистим сепаратистичким актом. Прео-владава закључак да највећи број гра-ђана не мисли ништа добро одекларацији. Како су се о овом питањуизјашњавали грађани са целе терито-рије Србије дозвољава се могућност да

би резултати који би обухватили истра-живање само на територији Војводинебили другачији.

Ванредне изборе у северној по-крајини у овом тренутку подржававише од 40 одсто испитаних, докнешто више од петине сматра да јејесен погодније време. Трећина гра-ђана не сматра да је то потребно докје тек сваки петнаести без одговора наово питање. Питање је упућено самограђанима Војводине, а готово 65посто упитаних сматра да би изборетребало обавити у овој години.

Више од четири петине грађана неочекује ескалацију насиља у Војводинидок је број оних који дозвољавају таквумогућност два пута мањи од оних којинемају дефинисан став по том питању.

22

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Политичка борба је дозвољена, а гра-ђани на изборима треба да покажукакав је њихов став, али без обарањавласти на силу, или одржавања властина силу. Аналитичари верују да смо каодруштво сазрели да неке ствари реша-вамо на начин различит од оног од предесетак и више година.

Последњи блок питања односи сена рејтинг странака и поверење наевентуалним изборима уколико доњих дође до краја недеље. Истражи-вање показује да је дошло до незнат-них промена поверења бирача, анезнатно је порастао и рејтинг нацио-нално опредељених странака које сепротиве потписивању споразума саПриштином.

Српска напредна странка као најза-

служнија и најодговорнија за споразумзадржала је рејтинг од скоро 39 одстоповерења грађана. Од октобра прошлегодине то поверење бележи констан-тан раст, док га СПС задржава уз по-времене падове у време афера које субиле везиване за ову партију. Са другестране Демократска странка бележине тако оштар али константан пад којије само у једном тренутку био заустав-љен услед стабилизације стања у пар-тији. Недовољно јасан став по питањуи Косова и Војводине, па чак и разли-чита мишљења унутар странке, довелису до тога да се први пут нашла на тре-ћем месту иза СНС и СПС.

Дешавања везана за бриселскепреговоре донекле су у страну потис-нули неке друге аспекте живота, пре

свега борбу против корупције и орга-низованог криминала, па је истражи-вачима било интереснтно мишљењеграђана по овом питању. И док скорополовина верује да ће се наставитиистим темпом око петине испитанихсматра да ће то бити спорије. Ван-редне изборе у овој години прижељ-кује четврина грађана док нешто вишеод трећине не дозвољава такву могућ-ност, а 38 одсто верује да би то ипакмогло да се догоди.

Иако се у јавности повремено по-мињу и нове странке које су насталепосле прошлогодишњих избора онејош нису у толикој мери препознат-љиве да би се на значајнији начинпојављивале у резултатима истражи-вања. Т. Радовановић

23

24

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Велимир Илић

Политичка сцена Србије обилујестранкама дневне политике итренутне популарности, а да би

се до краја спровеле реформе и при-вредни напредак потребна јечврстина, храброст и истрајност коју,како потврђује председник НовеСрбије Велимир Илић, има управо ње-гова странка. Нова Србија је јака и ста-билна организација спремна данастави да води Србију путем при-вредног препорода, а као странка ви-зије креира и намеће теме и имахрабрости да се бори за остварење

својих циљева.Уз констатацију да су од 18 лидера

некадашњег ДОС-а на политичкојсцени Србије остали само још он иВојислав Коштуница, Велимир Илићподсећа да су многи тврдили како ћеНова Србија бљеснути и брзо се уга-сити. Угасили су се управо они, јер суиза себе имали само агенције и ме-дије. Иза Нове Србије је увек стајаосамо народ а то јој је омогућило даувек када је потребно буде у првомреду и завршава најосетљивиједржавне проблеме. Нова Србија je,

подсећа Илић, странка чији рејтинграсте, пред којом је будућност, и којаће политичку афирмацију наставитирадећи и градећи нову, бољу, европскуСрбију. У време када је Србији по-требно отварање нових фирми, многорадних места и изградња инфраструк-туре циљ Нове Србије је да ради иостварује нове резултате.

- Лако је продавати јефтину поли-тичку причу, треба запослити људе,обезбедити плате, направити инвести-ције. Иако Нова Србије успешно уче-ствује у власти нисмо се много 25

Велимир Илић, председник Нове Србије

НОВА СРБИЈАЛИДЕР

ПРИВРЕДНОГПРЕПОРОДА

- Бриселски преговори су потиснули у други план значајнеинфраструктурне пројекте. - До краја године изградња

давно започетих станова на Ратарском имању. - Радови наповећању енергетске ефикасности могу да ангажују и до 100

хиљада људи. - Узрок тешког стања лоша приватизација. - У свакој породици бар једна добра плата

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

експонирали, али смо много радили ирезулати ће тек доћи. Коридор 11 јенајвеће градилиште у држави на комељуди раде и редовно примају плату, аниједна фирма која је са нама није устечају и није отпустила раднике. Мине водиме јефтине кампање да обе-ћамо и почнемо, а поставимо самокамен темељац. Оно што почнемо мии завршимо. У општини Краљевонајвише се радило у време кад сам јабио министар. Градили смо инфра-структуру, путеве, обновили региона-лне путеве, а и сад радимо коликоможемо – каже Илић.

Бриселски преговори мало су по-тиснули у страну значајне инфраструк-турне пројекте, али се радовинастављају, пре свега на аутопуту одЉига до Прељине који води према По-жеги и даље према Црној Гори. Пореднастојања да се добрим аутопутевимајугоисточна повеже са централнимделом Европе циљ је и да свака поро-дица у Србији добије асвалт до својекуће, да има воду, канализацију, добрутрафостаницу, а да сељак оно што про-изведе прода и добро наплати.

Коалициона влада водила је тешкуборбу на међународном плану накончега мора да се окрене другим про-блемима. Очекује се реализација кре-дита од 340 милиона евра којиобезбеђује Кина, а Министарство гра-ђевинарства и урбанизма, на чијемчелу се налази Велимир Илић, реали-зује инвестицију вредну милијарду и500 милиона евра. О томе се, по-тврђује Илић, није много причало јерсе много радило.

- Прича око Косова се приводикрају, а Србија мора да живи, да радии гради. Сви на Косову знају шта је до-говорено, и кад је договорено, и знајуда смо водили рат који смо изгубили.Окренули смо цео свет против нас исад је доста тешко то испеглати и ис-правити. Та прича је завршена предесет година, а пре пет година дефи-нитивно кад је у претходној влади свепрецизирано, Европа тражи да се ис-поштује континуитет претходних владаи председника, а ми не можемо рећида смо држава од јуче – објашњаваИлић и наговештава дугу борбу за

јужну покрајину која је у саставуСрбије само на папиру.

За интересе грађана са територијеКосова и Метохије Србија може да сеизбори само као економски јака и ста-билна држава иза које ће стати моћнисавезници. Слаба, понижена, изгаженаи на коленима нема никаву шансу дабило шта учини.

Краљевачки одбор Нове Србије оп-терећен кризом распуштен је у ок-тобру прошле године када се најужемруководству странке учинило да је из-губио идентитет. Политику су почелида воде минорни људи који су забора-вили основно правило, да буду узнарод. Закопани у своје кабинете и фо-теље заборавили су на хитне про-блеме које је требало решавати.

Велимир Илића најављује инвести-цију вредну између 600 милиона и ми-лијарду динара на Голији у нареднихчетири до пет месеци са циљем да сеподстакне економски развој читавогкраја, али и скори завршетак црквеСветог Саве у Жичи. Интензивиране суактивности око прикупљања средставакако би била завршена пре устоли-чења новог владике. Краљеву пред-стоје радови на обилазници око града,али и изградња још једног моста прекоИбра и развој на десној обали реке.Међу доста оптимистичке планове докраја године спада и завршетак давнозапочетих станова на Ратарскомимању у које би требало уселити со-цијално угрожена домаћинства и по-родице са више деце.

- Моје министартсво води пројекткоји ће запослити стотине људи у Кра-љеву и Чачку, а то је највећи карго идистрибутивни центар у држави. Упрвој фази се гради 30 хиљада ква-драта, пројекти и планска документа-ција се приводе крају, а инвеститори сувећ пронађени. То ће бити изузетнозначајно за ову регију, јер ће сав извозу Русију и Европу ићи из Лађеваца.Ових дана морамо обезбедити посаоза неке младе људе који су засновалипородице и очекују принове, па мо-рамо да их збринемо. У Краљеву изу-зетно много људи нема посла. Фирмесу пропале, српски гиганти нестали ито се мора вратити и ставити на ноге.26

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

У Србији је најпотребнији посао и започетак бар једна добра плата свакојпородици. Без две добре плате немаживота породици, као ни без крованад главом – изричит је ВелимирИлић.

Окосница развоја Краљева у на-редном периоду треба да буде грађе-винарство. Отуда и апел онима који супреузели одговорност за развој градада почну да размишљају о градњи, алине само у најужем центру града где јетолико нових зграда којима тешкоможе да приступи санитет или ватро-гасно возило.

Пример доброг и домаћинскограда је, каже Илић, министарство начијем се челу налази, а које од када гаје преузео не дугује ни један динарбило ком извођачу, путару или грађе-винару. Тако није било за време ман-дата претходне владе када је и настало17 милијарди динара дуга који требавраћати. Било је у време претходневладе и других промашених пројеката.

- Мост на Ади нам није требао, јерје аутопут прешао на контра странуреке, а на њега се улаже стотине ми-лиона евра. Уместо да се одвија саоб-раћај на мосту у који је уложено 460милона евра деца возе ролере. Овихдана морам да уговарам нови мост уз-водно, јер постојећи не одговара лока-цији, а држава мора опет да плати. Тосве кошта и исцрпљује Србију, али исве наше градове јер мора да се зав-рши нешто што је започето. Државу сууништиле политичке инвестиције. Неможемо од Старе планине да напра-вимо зимски центар, јер неће људи даиду да скијају на Старој планини. Хоћена Голији, а ми нећемо да правимо Го-лију него Стару планину и то мора дасе заустави. Не можемо из буџета даплатимо субвенцију да неко купи Фиа-тово возило, а да у болници нема ле-кова и не можемо да лечимо децу. Пренеки дан су у целој држави радиласамо два скенера. Ако правиш возилонаправи оно које ће народ да купи ипустимо тржиште да то реши – кажеИлић убрајајући у бројне промашајестудију изводљивости за градњу елек-трана.

Уместо тога, каже, боље је било ус- 27

мерити средства на заштиту енергије иенергетску ефикасност грађевинскихобјеката на којима би могло да се за-посли и до 100 хиљада људи. Уз дуго-рочне бескаматне кредите за променустоларије и фасадерске радове, поредграђевинара знатан део посла био биобезбеђен и за произвођаче грађе-винског материјала.

Проблем Србије је и што у бројниминституцијама места писмених, шко-лованих и добрих младих кадрова зау-зимају приучени људи. Овај проблемна најбољи начин решава ВелимирИлић довођењем у Министарство гра-ђевинарства и урбанизма осам младихљуди са овог подручја.

У веома тешкој економској ситуа-цији у Србији, када нема довољнопосла за све који би желели да раде,локална заједница треба да створиуслове да бар један члан породицеради и редовно прима плату како бимогао да обезбеди колико толико нор-малне услове за живот. И док НоваСрбија заступа ову идеју нису ретке са-свим супротне ситуације, поготово кодоних који се налазе ближе властима иуживају све погодности које пружапартијска припадност.

- Неко прима три плате, допунскедневнице, трошкове, а неко не можеда плати струју. Тражио сам да неможе да се има више функција. То није

нормално јер не можеш данас дабудеш на шест места, а неко да седидокон без посла. Дајте прво да пра-вимо станове, али да их добију најуго-роженији. Ако породица има пунодеце нека остану деца у топлом дому.Кад решимо критичне решаваћемоове друге. Хајде да се договоримо дасви инвалиди у колицима морају даимају стан. Хајде да од Рудна напра-вимо добар центар, да управимо Мо-раву, наспемо оно где се вадиошљунак, да опшијемо каменом, дауредимо ток, направимо кеј. Може тумного људи да се запосли. Колико иманемалтерисаних кућа које троше петпута више енергије него што је по-28

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

требно. Хајде да помогнемо сељаку.Убили смо га са млеком, увозом месаиз Аргентине и Бразила преко Косова.Некад смо били здрави као народ, асада смо први у Европи по карциномукоји хара по Србији. Не могу деца данам једу труло месо из Аргентине гдесу забранили да се риба баца у море,а нама су је убацили преко Косова. По-троваше нам децу преко хамбургера ичизбургера и трулих пилића из Бразилакоја се распадају. Све смо затворили инемамо фарму пилади и кока носиља.Кроз лошу приватизацију дошли смоовде где смо – каже Илић.

Изузетно добру сарадњу Рашког иМоравичког округа треба проширити

укључивањем Расинског и свих других.Томе треба да допринесе и саобра-ћајна повезаност коју треба да обез-беди Моравски коридор чију изградњукоче проблеми око техничке докумен-тације и просторног плана. Са другестране радови на Коридору 11, под ди-ректном контролом Велимира Илића,иду изванредно. Протекле јесени за-почети су на територији општинеЧачак, а почетком ове пут ће стићи доПрељине. Педесет километара дуг ау-топут Љиг-Прељина биће пуштен у са-обраћај после 38 месеци рада.

- Што се легализације бесправноподигнутих објеката тиче не можемода чекамо годинама да се то заврши,

па сам желео да све уђе у регуларнетокове као што се ради у Европи. Неможете да држите 40 година неле-галну кућу, јер власник нема пара даплати легализацију. Хтео сам да тобуде бесплатно а где нема проблемаса власништвом, што је случај код 90посто објеката, да се то реши. За онихдесет посто проблематичних власнициимају рок од две године да реше про-блем превода ако се плац води на дру-гог власника. Закон налаже да свиморају да упишу имовину и они ће тоуписивати, а ради се о милион и 300хиљада објеката што је заиста много –каже министар урбанизма и грађе-вине. Т. Радовановић 29

30

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Дугорочно решење потребе за пословним простором

ЗНАЧАЈНА УШТЕДА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА

- Узимањем у закуп зграде Дома друштвених организација на 99 година локална самоуправа дугорочно решава проблем

пословног простора директних и индиректних корисника буџетскихсредстава. - Закупац планира да на објекту изгради додатни

пословни простор уз обавезу да изврши санацију зграде

31

Када је почетком шездесетих го-дина прошлог века донета од-лука о изградњи Дома

друштвених организација планираноје да он, поред места на коме ће битисмештене бројне друштвене организа-ције, буде и својеврсни дом културе.

Иако је власник зграде било Оп-штинско веће Савеза синдиката у фи-нансирњу изградње највећим делом јеучествовао „Магнохром“ који је и ко-ристио део пословних просторија. Али,били су у Дому друштвених организа-ција Међуопштинска организација Са-веза комуниста, Општинскаконференција Социјалистичког савезарадног народа, Савез удружења бо-раца Народоослободилачког рата, Оп-штинско веће Савеза синдиката, Клубсамоуправљача и други. У приземљузграде дуги низ година била је смеш-тена библиотека, на првом спрату Кул-турно-уметничко друштво„Абрашевић“, а велика сала билаједино место организовања бројнихкултурних манифестација и политич-ких скупова. Последњи спрат био је ре-зервисан за просторије тададруштвеног предузећа „Ибарске но-вости“ у оквиру кога је, поред локалноглиста, од седамдесетих година веомауспешно програм емитовао Радио Кра-љево. Са развојем регионалне телеви-зије ово здање је удомило и студиоДописништва Радио-телевизије

Србије, а повољан положај врло брзосу увидели и други медији. Адапта-цијом просторија и инсталацијомопреме створени су услови за рад првелокалне телевизије на овом подручју,а онда су истим путем кренули Телеви-зија Мелос и Краљевачка телевизија.

Мењали су се временом корис-ници пословног простора и док суједни одлазили долазили су други.

Од свих друштвених организацијапочетком последње декаде прошлогвека у згради је остало само седиштесиндиката који је дуго водио судскиспор о утврђивању власништва надзградом које су хтели да присвоје идруги чиниоци. И поред свега већи деоповршине зграде Дома друштвенихорганизација данас се не користи.

Зато је Веће савеза синдиката оп-штине Краљево, као актуелни власникзграде, како није у ситуацији да одр-жава овај велики објекат, локалној са-моуправи понудило у закуп пословнипростор који се налази у згради поцени од 80 евро центи по квадратномметру нето корисне површине.

Град Краљево има потребу за по-словним простором за директне и ин-директне кориснике буџета, јертренутно за потребе Дирекције за пла-нирање и изградњу „Краљево“ ме-сечно издваја 68 хиљада динара, запотребе Спортског центра „Ибар“ 70, ајош три пословна простора додатних

133 хиљаде динара.По основу уговора закљученим са

„Амигом“ за коришћење 685 квадрат-них метара које користи Уметничкашкола сваког месеца се плаћа 7,92евра по квадрату увећано за износ по-реза на додату вредност. У овај износукључени су и трошкови воде, струје,грејања, услуге изношења смећа идруге. Укупан износ средстава се такокреће око 740 хиљада динара ме-сечно, а износ мења у зависности одкурса динара.

После земљотреса који је погодиоКраљево у новембру 2010. годинезграда Музиче школе „Стеван Мокра-њац“ оштећена је до те мере да нијемогла да обезбеди сигурно одвијањенаставе. Са власником зграде у улицуТоплице Милана закључен је уговор окоришћењу 1100 квадратних метарапословног простора за цену од 4 еврапо квадрату увећану за одговарајућипорез. У цену закупа нису урачунатитрошкови електричне енергије, воде,грејања, грађевинско земљиште, каони услуге изношења смећа и слично,па се износ закупа месечно увећава задодатних 150 хиљада динара. Кад сеузме у обзир трошак за набавку нафтеу процењеној количини од 18 тона погрејној сезони трошкови се повећавајуза додатних 2,5 милиона динара, од-носно 220 хиљада сваког месеца, такода достижу скоро милион динара ме-

32

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

сечно. На основу става 10 члана 27 Закона

о јавној својини орган јединица ло-калне самоуправе одлучује о приба-вљању ствари и располагању стваримау њеној својини под условима пропи-саним законом. Градско веће је у овомчлану и нашло правни основ да пред-ложи Скупштини града усвајање Од-луке о узимању у закуп пословногпростора у згради Дома друштвенихорганизација и стицању јавне својинеизградњом пословног простора наделу ове зграде.

Тако су одборници Скупштинеграда на последњој седници подржалипредлог одлуке да се, уз плаћање ме-сечне закупнине, од Већа савеза син-диката узме у закуп зграда Домадруштвених организација на периодод 99 година.

Одлуком је овлашћен градоначел-ник Краљева Драган Јовановић да за-кључи уговоре о закупу и изградњипословног простора на делу зградекојима ће се ближе уредити међу-собни односи. Уговор поред закупа иизградње дела пословног просторатреба да дефинише и обавезе премасанацији зграде Дома друштвених ор-ганизација.

Скоро седамнаест година вођен јесудски спор између Већа Самосталнихсиндиката Србије и радне организа-ције Дом друштвених организација.Власништво над зградом није било

спорно, јер је Синдикат имао тапију,али је било спорно право управљањаи коришћења зграде, па је Основни суддонео, а Апелациони потврдио, одлукукојом се Синдикату потврђују сва триправа.

Након тога Дом друштвених орга-низације је уложио жалбу на коначнупресуду са захтевом за ревизију која јеу току. Председник Већа Савеза само-сталних сидниката Александар Илићпотврђује да је по правоснажностипресуде директор Дома друштвенихорганизација предао Већу у државинуспорну зграду и покренуо поступак заревизију који, како каже, нема основа.Такав став темељи на римском правукоје дефинише својину, а како немашта ново да се доказује и захтев за ре-визију нема основа.

Синдикат нема могућности да себави издавањем зграде, и пословимакојима се бавио Дом друштвених орга-низација, па је зграду у закуп понудиоГрадској управи. У међувремену је Домдруштвених организација , као друш-твено предузеће, у три наврата биопредмет продаје, али су све три билебезуспешне баш због тога што нијевласник зграде којом управља. Премаважећим законима већ одавно би тре-бало да буде покренут стечај над овимпредузећем које од имовине има самонешто мало инвентара.

Издавањем у закуп на период од 99година трајно се решава проблем

зграде Дома друштвених организацијаи простора за рад Већа Савеза само-сталних синдиката. По преузимањузграде очекује се да она буде прикљу-чена на градску Топлану, да се рекон-струишу ресторан и велика сала у којојби, поред конференција, биле одржа-ване позоришне представе и конвен-ције политичких странака. На деопростора рачуна и Културни центар„Рибница“, али и две средње школе,Музичка и Уметничка. Да би се зашти-тио део зграде од атмосферских пада-вина на једном делу је планирананадоградња, а власништво би припалоГрадској управи.

Према неким сазнањима у зградуби требало да се усели Правобрани-лаштво, Дечје одмаралиште „Гоч“, Ко-мунална полиција и део органаГрадске управе, а вишак простора ћебити издат другим лицима по тржиш-ним условима без претходне сагласно-сти власника зграде.

Како се накнада од 80 евро центиодноси на квадратни метар нето по-вршине у току је процес њеног утврђи-вања након чега треба да уследиконачно дефинисање свих детаља ипотписивање уговора. Читав поступаксе одужио због административнх про-цедура које су подразумевале изјаш-њавање Градског већа и Скупштинеграда.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

33

34

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Локалне заједнице у борби п

ТЕЖАК И ДУГОТ

35

ротив трговине људима

ТРАЈАН ПРОЦЕС

- Циљ формирања мрежеза подршку жртвама и превенцију

трговине људима је откривање узроказбог којих неко долази у позицију да буде

експлоатисан како би меродавне особе могле правовремено, и на прави начин, да реагују у превенцији спречавања овог кривичног дела.

- У Краљеву се преплићу путеви бројних илегалних миграната, а у њему се, као посебно осетљива и рањива

категорија, налази велики број избеглих и интерно расељених лица. – Брачни пар у Краљеву правоснажно

осуђен на 6,5 односно 4 године због сексуалне ирадне експлоатације. – У потрази за зарадом људи

одлазе трбухом за крухом у републике бившегСовјетског савеза, а неретко завршавају на

минским пољима у Чеченији

Краљево је сврстано међу седамградова у земљи у којима је упротекле три године идентифи-

кован највећи број жртава трговинељудима, али и потенцијалних жртава.У граду се преплићу путеви бројнихилегалних миграната, а у њему се, каопосебно осетљива и рањива катего-рија, налази велики број избеглих иинтерно расељених лица. Уз све топримећен је све већи број лица разли-читог узраста која се баве прошњом.

Све то утицало је да Невладина ор-ганизација Атина, која се десет годинабави социјалним укључивањем жртаватрговине људима у Републици Србији,започне реализацију пројекта под на-зивом „Локалне заједнице у борбипротив трговине људима“. Програмспроводи са Новосадским хуманитар-ним центром, а у сарадњи са Тимом засоцијално укључивање и смањење си-ромаштва Владе Републике Србије узфинансијску помоћ Европске уније иКанцеларије за сарадњу са цивилнимдруштвом Владе Републике Србије.

Пројекат предвиђа формирањамрежа за подршку жртвама и превен-цију трговине људима у Суботици,Новом Саду, Сремској Митровици,Краљеву, Крагујевцу, Нишу и Врању.Мрежу ће чинити професионалци Оде-љења за друштвене делатности и Оде-љења дечје заштите Градске управеКраљево, Вишег Јавног тужилаштва,Центра за социјални рад, Здравственогцентра „Студеница“, Одсека за странцеПолицијске управе, Црвеног крста, Фи-лијале Националне службе за запо-шљавање и Удружења Феномена иКварт.

Један од задатака мреже је да по-куша да реши проблем прошње наконшто утврди да ли постоји као принуднаили радна експлоатација.

- Морамо да правимо разлику из-међу организоване, односно приси-љене, и добровољне прошње за себе.Знамо да постоје организоване групеи да се деца повређују и доводе дотога да имају одређену врсту инвали-дитета како би била пријемчивија љу-дима кад им дају новац. Проблем нијелако решити, али није ни немогуће.Ово је један од покушаја да загребемо

површину, пробамо да препознамотрговину људима, а да професионалципрепознају суштину проблема и кадаје препознају да на њу адекватно реа-гују – каже координатор Невладине ор-ганизације Атина Јелена Хрњак.

Након усаглашавања планова истратегије акција на националномнивоу следи конкретан рад са жртвамаи потенцијалним жртвама трговинељудима на локалном нивоу. Пре тогатреба се ослободити многих заблуда,пре свих оне да се трговина људимакао кривично дело процесуира самонегде у суду.

Искуства показују да људи честопросе и зато што немају основна сред-ства за живот. Просе деца која се уме-сто у школи налазе на улици, па се и одобразовног система очекује укључи-вање у борбу против трговине људима,пре свега пријављивањем оваквих слу-чајева Центру за социјални рад. Циљформирања мреже је и откривање уз-рока због којих неко долази у позицијуда буде експлоатисан како би меро-давне особе могле правовремено, и направи начин, да реагују у превенцијиспречавања трговине људима.

Искуства земаља које су решилепроблем трговине људима показују даје за тако нешто потребан изузетно дугвременски период.

Мреже су пре Краљева формиранеу Суботици, Новом Саду и СремскојМитровици, а сваки од ових градова јеспецифичан на свој начин. Суботица сеналази у близини државне границепреко које према земљама Европскеуније настоји илегално да прође ве-лики број особа. Статистика показуједа је највећи број жртава идентифико-ван у Новом Саду не зато што има већипроблем од остатка Србије, него затошто систем идентификације најбољеодговара постојећим условима. Си-туација је крајње алармантна тим прешто су највећи број идентификованихдеца, а систем није спреман да се наадекватан начин избори са пробле-мом. Не постоје адекватна склоништа,нити специјализовани програми задецу жртве трговине људима, па сеона углавном смештају по домовимаза незбринуту децу са осталим катего-

ријама вршњака. Искуство показује да је у послед-

њих неколико година држава учинилапомак напред у смислу да више неидентификује само жртве сексуалне,већ и радне експлоатације, примора-вања на вршење кривичних дела, по-кушаје илегалног усвојења и осталетипове експлоатације.

Специфични су случајеви раднеексплоатације који се процесуирајупред судовима, а у које су укључениљуди који трбухом за крухом одлазе нарад у републике бившег Совјетског са-веза, а не ретко завршавају у Чеченијина ископавању минских поља. Без до-кумената, хране и воде остављени суда се сналазе сами, а 95 одсто њих судржављани Србије.

Истраживања показују да се умањим градовима, а и селима, деша-вају бројни случајеви експлоатације,не ретко и деце којој је потребнапомоћ. Са друге стране ретки су слу-чајеви правоснажног кажњавања по-чинилаца, а у позитивном смислу јекарактеристичан случај из Краљева укоме је осуђен брачни пар због сексу-алне и радне експлоатације. Муж јеосуђен на шест година затвора збогтрговине људима и још шест месеци запоседовање наркотика, а његова су-пруга на четири године.

- Редак је случај сензибилисаног ту-жиоца који није насео на провокацијеи претње трафикера, па тражио праваи заштиту за жртву, а финансијскуистрагу позивајући се на Закон о оду-зимању нелегално стечене имовине.Затворио је круг и показао колико јетрговина људима комплексна јерсадржи у себи многа кривична дела.Девојка је била експлоатисана као суш-тински роб одређених људи. Над њомје вршено насиље, била је закључа-вана у нехигијенску просторију, ауслови у којима је живела не завређујуда се говори од 21. веку. Ово сам из-двојила као пример добре праксе, јеру нашој земљи немамо више од једнедо две другостепене пресуде. Апела-циони судови углавном враћају су-ђења на почетак што секундарновиктимизује жртву која сваки путмора да излази на суђење и36

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

37Јелена Хрњак

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

суочава се особом која ју је злоста-вљала – објашњава Хрњак.

Иако постоји уврежено уверење даје након откривања кривичног дела ипочиниоца проблем решен испоста-вља се да је жртви потребно више го-дина да преброди трауму. Показало седа траума никад не нестаје, а жртвамора да научи како да живи даље. Даби јој се помогло неопходно је еко-номско оснаживање које је отежаночињеницом да највећи број њих немазавршену школу, често ни основну.Битан фактор у помоћи жртвама је На-ционална служба за запошљавањекоја може да побољша економско ос-наживање што аутоматски значи бољиживот за жртву, и за њену породицу.Искуство Атине показује да жртве про-мене шест до седам послова док непронађу онај на коме се задрже вишеод годину дана. До послова сенајчешће долази у ресторанима где недолази у контакт са другим људима, аако се сазна шта су преживеле често супосебно дискриминисане.Доказано једа се жртве трговине људиманајчешће враћају у средине из којих

потичу а од којих се очекује да их при-хвате и не осуђују за нешто што им седогодило кривицом некога ко је злоу-потребио њихов тежак положај и екс-плоатисао их. Иако тужиоци најчешћеинсистирају да оптужени остану у при-твору до изрицања казне то није увектако.

- Имамо велике проблеме када сеособе осумњичене за кривично делопусте на слободу, па прете и опструи-рају судски поступак. Тренутно радимона највећем случају радне експлоата-ције 18 људи који су у Чеченији теранида копају минска пља. Адвокат осум-њиченог за трговину људима поднео јекривичне пријаве против учесника упоступку због коментарисања судскогпоступка када смо уочили да се ради осекундарној виктимизацији жртавачија се права не штите на адекватанначин. Држава је ратификовала Законо потврђивању Конвенције Савета Ев-ропе о трговини људима којом се оба-везала да жртве на суду морају иматиравноправан и коректан третман. Ад-вокат је проценио да смо коментари-сали судски поступак у току, па врши

притисак на нас тако што је поднеокривичну пријаву. Исти адвокат јетужио и инспектора који је радио натом случају укључујући и корисникекоји су инволвирани у случај. То јеједан од начина како осумњичени затрговину људима не престају да делују,да присиљавају и врше притисак наљуде који желе да помогну онима којису, желећи да створе основу за поро-дицу, били у најужаснијим условима иексплоатисани далеко од својих кућа –каже Хрњак.

Већ је завршен нацрт нове Страте-гије за борбу против трговине људимадо 2018. године и одговарајућег Ак-ционог плана до 2015, а пројекат којиреализује Атина усаглашен је са томстратегијом која предвиђа да у свакомграду постоји особа која ће координи-сати активности у борби против трго-вине људима.

Након иницијалног састанка у Кра-љеву са представницима државних ин-ституција крајем лета очекује севелика превентивна јавна акција у по-кушају да се подигне свест грађана оовом проблему.

38

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

T. Радовановић

40

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

У суботу и недељу традиционални „Дани јоргована“

ОНИ ОСТАВИШЕСПОМЕНРОДУСРПСКОМ

41

- Ни после две деценијеодржавања туристичке

манифестације „Дани јоргована“ нисупостигнути жељени ефекти. - Један од

највећих светских вајара Зураб Церетели понудио Краљеву споменик Јелене Анжујске. - У Краљеву амбасадори Француске, Италије, Белорусије и Канаде? - Све присутнија идеја о

Краљевграду, у који би био уклопљен и Маглич, даје наду да би „Дани јоргована“

могли да постану целовитија европскаприча која би знатно допринела

развоју туризма на овим просторима

42

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Милан Глишовић

После скромног почетка у послед-њој декади прошлог миленијуматуристичка манифестација

„Дани јоргована“ улази у трећу деце-нију постојања захваљујући пре свегаизузетном ентузијазму пензионисаногновинара Милана Глишовића, пред-седника Удружења српско-францускогпријатељства „Света Јелена Анжујска“.На идеју да организује ову атрактивнуманифестацију дошао је након бо-равка у Паризу где је тих година са еки-пом Радио-телевизије Србијеистражујући породично стабло трагаоза прецима француске принцезеЈелене Анжујске. Пут Париза кренуо јенакон дугог изучавања историје Нема-њића, културе и традиције средњегвека, а прво место на коме је покушаода сазна нешто више био је Југосло-венски културни центар „Југо Франс“на чијем се челу налазио историчарпрофесор Мате Гранић. Још пре пола-ску у Француску Глишовић се потајнонадао да би могао да сретне некога одАнжуја, велике француске династијекоја је владала половином Европе.

Само два дана након првог сусретаса Гранићем зазвонио је телефон у хо-телској соби на Авенији Републике.Срећи истраживача није било краја кадје сазнао да ће већ следећег дана битигост Анрија, конта од Клермона, по-следњег принца из породице Анжуја.Целу ноћ је размишљао шта принцу даприча о Србији, Немањићима, Долинијоргована. Обузимала га је и тремазбог сусрета, подстакнута дилемом ве-заном за питања која би требало по-ставити. У замку у долини Лоаре,тридесетак километара јужно од Па-риза, сачекао је Анри госте са супругомМикаелом која потиче из шпанске кра-љевске породице. На столу је већ билакарта породичног стабла Анжуја, одКарла Анжујског преко његове рођакеЈелене до породице последњег принцаАнрија.

- Када је попустила трема почеосам да излажем шта знам и дотако сеЈелене Анжујске која је преко Апенина,Барија и Дубровника дошла из фран-цуске Провансе у за њу непознатуСрбију да се уда за краља Уроша. Анриме је, током тросатног разговора, фас-

цинирао са много више података. Знаоје за легенду о Долини јоргована и по-клонио ми нешто од литературе, а јасам касније објавио књигу „Јелена Ан-жујска краљица српска“. У њој су,поред Анрија, многе друге значајнеличности српско-француских веза одСредњег века до данашњих дана, одВиктора Игоа до књижевника ПатрикаБесона који је прошлог месеца, као до-казани српски пријатељ, примионајвеће државно признање – причаМилан Глишовић.

У авиону који је брзином од око1000 километара на сат на висини оддесет километара летео према Србијиразмишљао је Милан Глишовић о „Да-нима мимозе“ који се традиционалноорганизују на црногорском приморју.Чињеница да поред цвета мимозе нијеимала никакву културно-историјску по-задину утицала је на њега да донесеодлуку о покретању „Дана јоргована“у част Јелене Анжујске која је, каовеома образована и духовно јакажена, у Србију донела дах францускекултуре. Дошла је као католкиња којује римски папа баш због образовањаназивао најдражом кћери. И уместо дана простору Србије шири католичан-ство Јелена је прихватила православнуверу и обичаје, а уместо златних по-суда јела хлеб из црепуље. Градила је уСрбији православне и католичке мана-стире, а због њених дела и културе усрпској средњовековној историјиСрпска православна црква ју је кано-низовала као Свету Јелену, што јејединствен случај у историји две кон-фесије.

После смрти краља Уроша упра-вљала је добрим делом српске земљеи васпитавала два најпознатија српскакраља, Драгутина и Милутина, највећектиторе у српској средњовековнојисторији. Њих двојица су направиливише од 60 манастира од Грачанице доманстира у централном делу Србије. Удвору у Брњацима организовала јепрву српску домаћичку школу на Бал-кану, неговала и васпитавала, а потомза властелу удавала, сиромашнесрпске девојке и бринула о њиховомпотомству.

Трагајући за новим подацима от-

крио је знатижељни новинар бројнечињенице о чудним средњовековнимпутевима који су се укрштали на Бал-кану. Чак је и Стефан Немања са запа-дом одржавао контакте који су билиповод да се европске принцезе радоудају за српске краљеве. Тако се виза-нтијска принцеза Симонида удала закраља Милутина, Кателина за другогсина Јелене Анжујске и Уроша Првогкраља Драгутина, а бугарска принцезаЈелена за цара Душана.

Прва српска краљица била је Мле-чанка Ана Дандоло, унука венецијан-ског дужда који је освојио Цариград иВизантију. Жена о којој се мало знабила је мајка Уроша Првог и свекрваЈелене Анжујске. Донела је у Србијукруну коју је папа Хонорије Трећи по-слао Стефану Немањићу, првомсрпском краљу Стефану Првовенча-ном. Крунисањем у Жичи Србија је1217. године добила пуну независности међународно признање.

Прва манифестација „Дани јорго-вана“ организована је 1992. године уцентру Краљева у тешко време кадаљуди много тога нису знали, па им јетребало објашњавати. Није се знало заГрадац, а око Маглича зараслог укоров и насељеног змијама пасла јестока.

- Дошла је прва краљица Јеленакоју је играла студенткиња са Сорбоне.Почели смо скромно, са оним што смоимали. После тога се селимо и пра-вимо велику манифестацију крај мана-стира Градац у који је долазило понеколико хиљада туриста из разнихкрајева Србије и Француске. Укљученесу биле општине Краљево, ВрњачкаБања и Рашка, а захваљујући Долинијоргована испричана је у историји Ев-ропе најлепша љубавна прича о двојељуди из краљевских породица. И докостали поклањају дворце и злато да бисе допао својој невести један краљсади јоргованима целу долину од Кра-љева до Рашке. Такав дар није забеле-жен никада у историји – кажеГлишовић.

У Долини Јоргована, јединственомнационалном парку коме нико није по-свећивао довољно пажње, налазе семанастири Жича, Студеница, Павлица, 43

Градац, Сопоћани, Ђурђеви ступови,Брњак. Да би на овом простору зажи-вепо туризам требало га је уредити, аразумевање није долазило ни од онихкоји се баве туризмом.

- Људи то нису схватали. Иако јеприча превише лепа и убедљиваимали смо несрећу да су неки људи изкултуре, уместо да подрже пројекат,покушавали малициозно да тврде какосмо измисли причу о Урошу који је по-садио јорговане. Да је и тако моралисмо да добијемо највећа признања,јер је Долина јоргована постала по-зната и призната у Европи. Отпочела једугогодишња борба са ветрењачама, апара није било. Отворили смо Магличјер смо осетили да у њему могу да сеодржавају најлепше манифестације,да се учи српска средњовековна исто-рија, негује баштина, развија ренесан-сна и етно музика. Истерали смо змије,говеда, овце, очистили простор и у тајЈеринин град увели културу. Довели

смо драмске уметнике, књижевнике,академике, песнике, ренесансну иетно музику и са том причом отишли уЕвропу. Очекивали смо да ће сви дапритекну у помоћ са средствима какото раде у Европи и свету где људи вра-ћају у некадашње стање старе објекте,отварају их за туристе и живе од при-хода – прича Глишовић.

Првих двадесет година постојањаманифестације није дало жељенеефекте. На срећу јавила се италијанскаорганизација Трентино и понудилапомоћ у сређивању кула и балкона, апланира се и изградња приступнестазе. Француски амбасадор ГабријелКелер понудио је изградњу гондолапомоћу којих би се из подножја брдастизало у средњовековни град.

Захваљујући покровитељству градаКраљева, помоћи фондације Трентинои скромним средствима Удружења„Света Јелена Анжујска“ и ове годинеће се, 11. и 12. маја, одржати манифе-

стација која почиње у суботу у мана-стиру Жичи, задужбини Урошевог оцаСтефана Првовенчаног где ће госте до-чекивати етно групе из Жиче, Рибницеи „Јелек“ из Чачка. Небесну литургијуНиколаја Велимировића говорићедрамски уметник Момир Брадић, аочекује се да свечаности присуствујеепископ шумадијски и администраторЕпархије жичке Јован.

У музичко-сценском програму наТргу српских ратника под називом„Они оставише спомен роду српском!“учествују глумци из Београда и Кра-љева који тумаче ликове Стефана Не-мање, Стефана Првовенчаног, СтефанаДечанског, цара Душана, краља Уроша,Јелене Анжујске и архиепископа Да-нила II. У програму учествују и БојанаПековић, Јана Милишић, етно групемузичке школе, групе из Опланића,Чачка, Жиче, Рибнице, „Ризница“ изКраљева, фолклорне групе културно-уметничких друштава „Абрашевић“,44

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

„Магнохром“ и „Железничар“.Организатори очекују бројне госте,

поред министра културе БратиславаПетковића и амбасадоре Француске,Белорусије, Италије и Канаде.

Након ходочашћа кроз Долину јор-гована до манастира Градац следећегдана главни програм овогодишњих„Дана јоргована“ одржава се у сред-њовековном граду Магличу где ће се уулози цара Константина појавити Не-бојша Дугалић. Душана Силног играГојко Балетић, Јелену Анжујску ВеснаПавловић, Стефана Немању МомирБрадић, а краља Уроша Предраг Па-вловић. Манифестација се, по тради-цији, завршава великим народнимвесељем.

Да би средњовековни град био до-ступнији посетиоцима неопходно јепрво изградити стазу до њега, а затимуредити куле, цркву Светог Ђорђа, ви-диковац, сувенирницу, средњове-

ковни ресторан. У Удружењу „СветаЈелене Анжујска“ верују да ће за некугодину бити изграђена и успињача сагондолама како би и старији посе-тиоци могли да уживају у лепоти чита-вог краја.

У последње време све присутнијаидеја о Краљевграду, у који би биоуклопљен и Маглич, даје наду да би„Дани јоргована“ могли да постану це-ловитија европска прича која бизнатно допринела развоју туризма наовим просторима.

Цртеж средњовековног гада који јесвојевремено бивши директор Заводаза заштиту споменика културе Слобо-дан Ђорђевић понео на Дане Европе уСолуну побудио је велико интересо-вање стручне јавности. Био је то поводда на основу њега краљевачки сликарСтева Арсић Стив направи слику једневаријанте обновљеног града.

Да Маглич и „Дани јоргована“ по-

буђују пажњу светске јавности најбољепотврђује један од највећих светскихвајара Зураб Церетели, који је градиомонуметналне споменике од Аљаскедо Аустралије, а изразио жељу да на-прави споменик Јелени Анжујској уподножју средњовековног града. Це-ретели је председник руске Академијелепих уметности и аутор споменикаПетра Великог у Москви, Шарл де Голау Паризу, Черчила, Стаљина и Рузвелтана Јалти, Музеју холокауста у Јеруса-лиму.

У настојању да на што бољи начинафирмише Дане јоргована у ЕвропиМилану Глишовићу помажу људи издијаспоре, Мићо Алексић председникдијаспоре у Француској, бизнисменЗоран Милановић и власник филмскепродукције „Никопс“ Пјер Николић изПариза.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић 45

46

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Живко Буњак

47

Необичан животни пут Живка Буњака

БУЊАЦИКРАЉЕВАЧКИ

- Када је 1938. годинекао петнаестогодишњек пошао у

Београд на школовање Живко Буњак јеплакао као киша. - Као да је још тада судбинаодредила да више никад неће да се врати у

Краљево. - У лето 1941. године пошао је осамнаестогодишњи Живко са два пакла цигарета

према Столовима где је већ било седамдесетак во-лова и крава и небројано оваца којима су Буњацихранили припаднике партизанског одреда „Јово

Курсула“, али и четничких јединица. - Каодвадесетогодишњак учествовао је током

Другог светског рата у бројним борбама,од Сремског фронта , преко Босне до

Словеније.

(2)

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Када се 1935. године деци солун-ских ратника из Краљева и Кра-гујевца пружила прилика да

летњи распуст проведу у Француској иЖивко је кренуо возом преко Италиједо Гренобла. Срдачан дочек у земљо-радничкој породици посебно је оду-шевљавао несуђеног борца за праваафричког народа који је већ имао бо-гато искуство у раду на економији. Јошод најранијег детињства углавном јетоком лета помагао при купљењушљива из буњачких воћњака. Ималису Буњаци у то време пекмезару чија јекомплетна производња била наме-њена извозу. Чести одласци ван грададопринели су да добро упозна око-лину, али и начин живота у селу које јенастојао да пореди са француским.

- Толико сам био одушевљенпријемом у тој породици која је ималастоку и краве, а синови газдарице су

ме примили као да сам дошао у својукућу. Кад сам дошао на село био сам уприлици да видим како живи францу-ски сељак. Видео сам да има аутомо-била док је моја богата породицаимала коњска кола и фијакер. То ме јетолико одушевило да сам, мислећи насељаке у околини Краљева, постао ле-вичар и касније се дружио се свимакоји су били левичари. Током три ме-сеца у Француској водили су ме до Па-риза и Марсеја у време када сеобележавала прва годишњица поги-бије краља Александра – прича са не-скривеним одушевљењем Живко.

Задојен левичарским идејама утрећем разреду гимназије је дошао доброшуре Васе Пелагића „Умовањездравог разума“. Није то била одгова-рајућа литература за неког ко је поти-цао из богате породице, па је морао даје крије у школским књигама. Тако се

једном приликом нашла и у читанцикоју је с намером да нешто цитираузео професор. Када је испала из чи-танке овај није пропустио прилику даобавести Живкове родитеље, па суопет уследиле батине какве се дугопамте.

Сећа се Живко да је 1938. године,када је као петнаестогодишњек пошаоу Београд на школовање, плакао каокиша. Ових дана му се чини као да јејош тада судбина одредила да вишеникад неће да се врати у Краљево.Пошао је на школовање у Трговачкуакадемију у којој су предавали еми-нентни професори и доктори наука.Имала је и своју банку чији су акцио-нари били и Буњаци. Због тога јеваљда и Живко имао задатак да изу-чава банкарство, па је од самог дола-ска у Београд волонтирао у Дисконтнојбанци коју су на Зеленом венцу и у Чу-48

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

мићевој улици држали Јевреји. Бу-њаци су још с краја деветнаестог векабили чланови акционарских друштавау Краљеву и другим српским градо-вима, а уз Петра Богавца сврставали сеу ред најозбиљнијих. Па иако се иЖивко припремао да буде банкар до-лазећи рат је много утицао на променуамбициозних планова његових роди-теља.

Од Краљева па све до на домакЖиче, одмах уз имање познатог инду-стријалца Мите Радовановића, ималису Буњаци 105 хектара земљишта сашталама у којима су гајили говеда заизвоз. У пет обора било је по сто свињакоје су гајили у четири турнуса го-дишње, а са обе стране пута њиве којесу обезбеђивале довољно хране застоку. Још пре 1939. године подигнут јемагацин са бурадима са по хиљаду ли-тара ракије, а одмах до њега пекме-

зара где се још од 1890. године произ-водио пекмез. Причали су Живку да јетада први пут у Краљево дошао Јев-рејин из Вуковара и од Буњака закупиопростор за пекмезару. Пекмез одшљива пакован је у бурад од по 200 ки-лограма и товарен на теретне вагонекоји су возили ка Европи.

- Чак се сећам и сваког коња којесмо имали. Најстарија Линдра је ималаћерку Ружу која је била мало луцкаста.Имала је и унуку која се звала Васка,јер се ождребила на Ускрс, а поко-шена митраљезом код Варварина кадје један наш Краљевчанин 1941. го-дине са уздигнутом сабљом јуришаона тенкове – прича Живко.

С почетка пролећа Буњаци су исте-ривали огромна стада стоке на Сто-лове. У пролеће 1941. године учинилису то због Немаца. Према буњачкимбачијама на слободној територији

пошао је у лето те године и осамнае-стогодишњи Живко, са два пакла цига-рета прошао поред Немаца, срео успутватрогасце и продужио према шуми.Горе је већ било седамдесетак воловаи крава и небројано оваца којима суБуњаци хранили припаднике партиза-нског одреда „Јово Курсула“, али и чет-ничких јединица.

После трагичних догађаја у октобруисте године упутио се преко Жељина,Врњачке Бање, Александровца и Кру-шевца према Београду да завршишколу. Отац који је био опозициониодборник већ је био ухапшен на ос-нову дојаве да је његов син отишао упартизане. Вероватно би, прича Жико,завршио у Матхаузену да ускоро избеоградске школе није стигла потврдада је његов син редован ученик Трго-вачке академије.

- Животно сам везан за Краљево, 49

волим град у коме сам провео детињ-ство, чак сам у књизи записао сећањако је држао који дућан у главној улици.Зато ми је и жао што чаршија није са-чувана. И док сви градови у Европи чу-вају традицију ми у Краљеву то нисмоуспели. Била је то дивна чаршија, у њојхотели „Европа“ и „Београд“, доле кодМусе „Ловачка кафана“ где су се свисастајали, а Алекса Трбоња куваошкембиће и увече служио госте. Увекје било весеља занатлија, ловаца идругих боема, а Краљево су звалиМали Париз. Нико није пропуштао даизађе на чувени корзо, певало се на-пољу, а град је живео је јер је имао фа-брику вагона и авиона. Никад се нијепрестајало до 11 сати увече за разликуод градова са запада у којима у 7 увеченема човека на улици – каже Живко.

Иако је од времена док је живео уКраљеву прошло много деценије јошсе са сетом сећа долазака Француза ипросперитета града који је заустављенвећ почетком пете деценије прошлогвека. И ма колико је све то тадашњемтинејџеру тешко падало најтеже је пре-живљавао трагедију која је задесилањегове најближе.

Средња сестра Деса је била у браку

тек девет месеци кад је њен супруг,ваздухопловни капетан и обавештајниофицир, убијен уочи рата 1940. године.Никада се после тога није удавала, ауњеном стану је остала салонска гарни-тура коју је Живко одлучио да поклониНародном музеју. У Краљево су тих го-дина стизали и бројни фолксдојчериод којих је један у октобру 1941. го-дине стрељан само зато што није хтеода призна да је Немац.

Буњаци су одувек живели у задрузина чијем челу се све до смрти 1928. го-дине налазио Живков деда, власникХотела „Интернационал“ и човек покоме је унук и добио име. Он је још1863. године изучио терзијски занат, акад је постао калфа послат у Београдда постане мајстор. Ту се нашао увреме у историји Србије познатих де-монстрација које су довеле до убиствакод Чукур чесме. Много година каснијеу демонстрацијама у Београду марта1941. године учествоваће и његов име-њак, унук Живко.

На челу породичне задруге насле-дио га је син Светозар истакнути бан-кар и лидер Напредне странке који јеу српском парламенту делио мандат саколегом из Ивањице. Крајем деведе-

сетих година деветнаестог века Свето-зар је са Петром Богавцем и Милути-ном Веснићем основао МатарушкуБању у којој се после поплаве Ибрапојавила минерална вода. Три годинеје трајала изградња Виле „Буњак“ изаХотела „Жича“ која је касније добилаиме Вилотијевић.

Када је 1939. године Светозар умрозадругу је преузео Живков отац.

Крајем 1944. године формиран јеСремски фронт који је био значајан засве зараћене стране. И док је штитиоједини пут за извлачење Армијскегрупе Е преко Сарајева и СлавонскогБрода у Панонију, за савезнике је имаозначај као лево крило продора Трећегукрајинског фронта Црвене армије ујугозападну Мађарску.

Међу тек мобилисаним борциманашао се двадесетједногодишњиЖивко Буњак. Учествовао је у бројнимборбама у Босни у саставу јединицакоје су гониле непријатеља све доЦеља. Одмах после демобилизацијеуследио је наставак школовања на Еко-номском факултету у Београду, али изапослење у Индустрији мотора Рако-вица због потребе да се подмирујутрошкови школовања. Земљи која је50

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

тек изашла из рата били су неопходнистручни кадрови, пре свих они млађи,па је тек стасали економиста наставиопрофесионалну каријеру у статистич-ком уреду Планске комисије која је ра-дила на изради Првог петогодишњегплана Демократске федеративне Југо-славије.

- Добио сам изузетну награду зарад и све похвале Андрије Хебрангакоји је био председник комисије. Уна-предио ме је за неколико чиновничкихразреда, а онда сам после даноноћнограда 1948. године, док су бројне мно-гочлане породице живеле у малим ста-новима, добио на Варош капијикомфоран стан са централнимгрејањем. По завршетку петогодишњегплана постао сам члан екипе која јеградила Филмски град у Београду, апре тога био у Комитету за кинемато-графију у коме је био и књижевникАлександар Вучо. Знали су да долазимиз Планске комисије и да ћу обезбе-ђивати све што је потребно за градњу иснимање филмова.

Једног дана дође решење па ме из„Звезда филма“ врате у онај комитетчији је председник био Владислав Риб-никар са којим сам изванредно сара-

ђивао – прича Буњак. Како се пре рата школовао за бав-

љење трговином стална жеља била једа се запосли у неком од спољнотрго-винских предузећа. И док је покушаваода пронађе место које би му одгова-рало стигао је позиви из Управе међу-народног споразума Министарстватрговине. Коначно се нашао у Оде-љењу за Енглеску и Доминион. Послереорганизације у министарству и по-стављења на место шефа плана заизвоз и увоз коначно ће се скрасити успољнотрговинском предузећу „Уни-верзал“. Читавих 37 година је, до пен-зионисања, Живко Буњак провео умеђународној трговини, дуго и каопредставник у Москви одакле се вра-тио када је његов син стасао за факул-тет.

Данас, на прагу десете деценијеживота, активно проводи пензионер-ске дане међу стотинак чокота виновелозе у Брестовику. Између имања којепоседују његови пријатељи протеже сеИбарска улица која заувек подсећа наКраљево, а када после обимнијихкиша крене поток као да је кренуоИбар. Три месеца у години проводи уБеограду, остатак у селу. Још на Срем-

ском фронту је, каже, од рускихвојника научио да пуши, а већ више одседамдесет година није престајао. Исада по који пут запали по коју „Дрину“без филтера.

У Улици Милоша Великог Живко ињегов брат наследили су три дућана идва стана, али је све срушено прили-ком градње нових стамбенх зграда.Никада није за то добио никакву на-докнаду, па се нада да би по основу За-кона о реституцији могао да оствариправо на повратак бар дела имовине.Драже би му било, каже, да објекти по-стоје и да могу да га подсећају на мла-дост коју је провео у Краљеву.

Поносан на своје претке Живкопише књигу о њима, а последње доте-ривање завршава син Петар, редовнипрофесор београдског Филолошкогфакултета. Очекује да књига изађе изштампе већ следећег месеца када ћепоново доћи у Краљево.

Има, каже, још две мисије - да по-врати имовину и организује изложбусвојој покојној супрузи Ђурђини, којаје за живота излагала слике по целомсвету.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић 51

52

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Коста Гарић

53

Људи из медија: Коста Гарић

НОВИНАРСТВОЗАНАТ

КОЈИ СЕ УЧИЦЕО ЖИВОТ

(2)

- Националне дневнике отварамо са сликама крви што показује ко-лико смо као друштво изгубили нормалне вредности. - Интернет уни-фицира новинарство, па нема разлике између дневника наелектронским медијима. - Док год издавач, или емитер, прима билокаква средства од било кога тешко да може говорити о независном но-винарству. - Приватизација медија донела је нелојалну конкуренцију,драстично срозавање цена услуга и додворавање политичким моћни-цима од којих у неком будућем времену може да зависи егзистенција.- У писаном новинарству је теже протурити плагијат и преписати нечијеречи, јер остаје траг за разлику од електронских медија у којима се ин-формације брзо смењују и то не може лако да се примети. - Онај ко ду-боко загризе јабуку која се зове новинарство мора да буде свестан данеће престати да је једе целог живота

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Украљевачком Дописништву Радио-телевизије Србије у време када јеиз Приштине стигао данашњи

уредник Коста Гарић били су запосленисамо Милан Глишовић и двојица снима-теља. Сви остали радили су хонорарноочекујући да једног дана заснују сталнирадни однос. Време се, каже КостаГарић који је постао четврти радник До-писништва, у многоме разликовало одданашњег, а месецима и годинама сепекао занат пре него се изађе пред ка-меру. Остаје доста нејасно да ли су да-нашње генерације оних који ступају уред телевизијских извештача много спо-собније, или је нешто друго у питању,али је чињеница да већ неколико данапо израженој жељи да то буду добијајушансу да се појаве пред камером. Текстнајчешће препишу са интернета, илидругих издања, узму микрофон и стануиспред камере стварајући глобалнуслику неконтролисаног стања у ме-дијима.

Изостанак контроле ауторства, ионога што се узима са интернета, омогу-ћава појаву све већег броја оних који себаве новинарством. Са друге стране свеје мање новинара који ће сами поћи одидеје, истражити и направити нештошто бар личи на некадашње истражи-вачко новинарство. Човеку са дугого-дишњим искуством у послу требаверовати кад каже да већина младих ко-лега настоји да посао одради на штобржи начин и буде што ексклузивнијикако не би каснио за другима.

Рад у дописништвима јавног сервисаширом земље има својих чари јер сеправи теренски рад много разликује одтакозваног салонског новинарства. До-писник је у обавези да прати све, оддобрих до лоших ствари, од политикепреко економије и културе до спорта, памора да буде добро упућен у све обла-сти да би урадио посао онако какотреба. И док, како каже Гарић, салонскиновинар долази на посао у изгланцанимципелам, искварцован у неком козме-тичком салону, дописник из унутраш-њости је најчешће у прљавим патикамаса лицем потамнелим од сунца, не одкварцовања.

У време свеопште београдизацијеоснов информисања су збивања у глав-ном граду везана за политику, активно-сти скупштине и државног врха. У

медијима је превише информација изБеограда, а све мање прилике да сесазна по нешто о животу и дешавањимау малим местима из провинције. Садруге стране оних који прате медијенајмање је у Београду, па највише људипосматра „Фарму“ и „Великог брата“. Ве-лика је то брука за медије, каже Гарић,али даје општу слику о медијима иономе што су временом направили одпосматрача.

- Кад сам почео да радим куповаосам „Новости“. Добро се сећам временакад сам на првим странама могао данађем нешто од изузетно важних деша-вања у свету, или држави. Онда се до-лазило до културе, а црне хронике субиле на крају испред спорта. Данас истете новине, „Политика“ и „Новости“ алии маса других штампаних дневних из-дања, црне хронике стављају на на-словне стране. То се одржава и уелектронским медијима, а националнедневнике отварамо са сликама крви.Све показује колико смо као друштво из-губили нормалне вредности, и потпалипод утицаје за које мислим да су доб-рим делом увезени из западних медија– каже Гарић.

И док се маса становника Србије ве-зује за разноразне риалити шоу про-граме типа „Фарме“ и „Великог брата“они су забрањени чак и у земљама изкојих потичу. Гарић закључује да свеподсећа на време хлеба и игара из рим-ског доба како би се народ забављао имање размишљао о суморној стварно-сти која га окружује.

Медији су доведени у ситуацију дасе за зараду боре на тржишу у на-стојању да привуку што већи број гледа-лаца, слушалаца или читалаца. Зато сесве чешће у информисању окрећу каексцесним ситуацијама, а борба затржиште са републичког се полако пре-мешта и на локални ниво.

- У статутима свих медија пише да јеоно чиме треба да се баве објективноинформисање јавности о ономе што седешава, а одмах затим неговање тради-ције, културе, историје, обичаја српскогнарода што или не видимо или свемање видимо. Када се свему дода ин-тернет новинарство видимо да нема по-мака у позитивном смислу. Ма коликода је интернет добар за брзи проток ин-формација и размену обавештења но-

винарству је донео много лошег. У сус-рету са колегама, а одлазећи у друге ре-дакције, видим да новинарство крећеод интернета али не у позитивномсмислу да се пронађе податак и сазнанешто ново на основу чега се градиприча. Интернет најчешће служи да севиди шта други пишу, од свих узме понека реченица и тако прави прича.

То нам унифицира новинарство, паако погледате дневнике на електро-нским медијима видећете да међуњима нема разлике. Кад би неко имаовремена да погледа сва дневна издања,и определи се за једну вест, видеће акосе иоле разуме у новинарство или језик,да је то иста реченица преписана са об-рнутим распоредом речи. Ако је вестмало дужа онда је то измењен редоследреченица. Види се да једна рука писала,а други преписали – каже Гарић изража-вајући бојазан да би такво новинарствоједног дана могло изгубити сваки сми-сао.

Све локалне средине настоје да пре-сликају живот из великих, а таквомтренду није одолело ни информисање,што се на најбољи начин манифестује улокалним медијима. Чињеница је дасвако место са више од педесет хиљадастановника има бар три или четири те-левизијске и два пута више радио ста-ница, неретко и више штампанихмедија. У таквој ситуацији предстојибеспоштедна борба за освајањетржишта.

У посебно незавидној ситуацији сутелевизијске станице. Телевизија јескупа играчка и ретко која може да живисамо од маркетинга и реклама, поготовоу мањим срединама у којима је при-вредна активност ако не потпуно замрлаонда бар на издисају. У таквој ситуацијимора да се живи од средстава која се накашичицу издвајају из градског буџета,а енергија усмерава према ономе кодаје паре. Све доводи до парадоксалнеприче о независном новинарству којекао такво не постоји нигде у свету. Докгод издавач, или емитер, прима билокаква средства од било кога тешко даможе говорити о независном новина-рству.

Много шта се у новинарству проме-нило у последње две деценије.

- Кад сам се као млад новинарнајављивао неком директору са циљем54

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

55

56

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

да правим причу о фирми он се пла-шио да ли ћу наћи нешто што му не од-говара, што ће фирму или политичкукаријеру осликати у лошем светлу.Данас смо дошли у ситуацију да се но-винар плаши шта да пита јер је свестанда није тотално независтан, и да ње-гову плату даје неко ко га контролише.И то даје слику новинарства.

Кад сам дошао у Краљево основновинарства биле су „Ибарске но-вости“ при којима је био и радио и те-левизија. Знао сам за „Ибарскеновости“ и раније, а знао сам и за ква-лиет програма Радио Краљева. Слу-шали смо и у Приштини програм садобром музиком и добрим докумен-тарним емисијама као један од најква-литетнијих радија у ондашњојЈугославији. Без обзира што није биодневни лист „Ибарске новости“ субиле читана новина. Телевизија, по-себно њена централна информативнаемисија, била је у то време званичнооцењена као једна од најнеутралнијихи најобјективнијих у Србији – кажеГарић.

Уследило је време великих про-мена и појаве нових телевизијских ста-ница. Кад нису могле да привукугледаоце квалитетом и обимом новетелевизије су програм претрпалетурбо фолком који је превладаоСрбијом и уништио српски мелос, ајефтине увозне телевизијске серијеимале једини задатак да привуку гле-даоце.

Приватизација медија донела јенелојану конкуренцију, драстично сро-завање цена услуга и додворавање по-литичким моћницима од којих у некомбудућем времену може да зависи ег-зистенција. Медији су се брзо прила-гођавали новој ситуацији што сенеминовно, у негативном смислу,одражавало на објективност.

- Правили су неку врсту самоцен-зуре и то је слика наших медија. Недо-статак пара које диктирају тржишниуслови све више утичу на губитак ква-литета информисања и то је општаслика медија, али и новинарства.

Сећам се фабричког листа „Фа-брике вагона“ који је, уз „Ибарске но-вости“, био озбиљан лист и имао

редакцију из које је произашлаплејада новинара који су се доказали икао дописници београдских редак-ција. Данас се све мање људи опреде-љује за писано новинарство, јер тумораш да будеш комплетан новинар,а ако не знаш основна правила то неможеш да радиш. Друга ствар је штоово новинарство слабо пролази натржишту и ретко где постоји лист којиможе да извуче само трошковештампе – каже Гарић уверен да је у пи-саном новинарству теже протуритиплагијат и преписати нечије речи, јеростаје траг за разлику од електронскихмедија у којима се информације брзосмењују и то не може лако да се при-мети.

После пуне три године искуства уштампаном медију и неколико годинана телевизији рад у приштинском„Јединству“ подразумевао је озбиљнуприпрему чак и пијачног барометра,ма како се чинило да је то најједно-ставнија ствар. Дуго се у то времепекао занат и није могло да се догодида се већ први текстови младог нови-нара нађу на првим страницама листа.Реткост је била и да буде снимљен, ајош теже да се уживо појави у про-граму телевизије. Данас, потврђујеГарић, људи који улазе у медије врлобрзо прихватају ствари које још нисудовољно испекли што се неминовноодражава на квалитет, а то се у про-грамима и види и чује. Само коју десе-тину година раније то нисудозвољавали ни уредници програма.Свака рубрика урађена у краљевачкомДописништву Радио-телевизије Србијепосле прегледа уредника пролазила јебар још две контроле у Београду.

Није ништа неуобичајено да, у да-нашње време, прилог буде емитован,или одштампан, пре него што га јенеко искуснији и погледао и указаошта би евентуално могло да се ис-прави. У визуелном новинарству су свеприсутнији презентери, некадашњиспикери, који почињу емисију а да незнају шта ће у њој бити емитовано. Заразлику од њих некада је уредниксваки прилог видео пре него уђе умонтажу, а и сам знао дословце шта ћерећи.

- Оно где новинарство можданајвише губи због изостанка контролеје чињеница да може да прође илажна информација, или дезинфор-мација. Када сам, игром случаја до-бијао неке новинарске награде питалису ме шта је било најбитније у шест,седам месеци колико сам провео награничним прелазима Јариње и Руд-ница. Рекао сам да је било најбитнијеодвојити информацију од дезинфор-мације. Искусан новинар неће лако даприхвати прво што је чуо док све непровери. Нажалост, данас је многооних који прво што чују баце у етар, паи они који желе да пренесу информа-цију наседају. Све то уништава нови-нарство, а мислим да јесензационализам резултат борбе затржиште. Уз мало неистине се направисензација да би био први, а неке кућезнају то лепо да стимулишу. Онда се негледа ни на новинарски кодекс, а ми сепретварамо у оне који јуре за зарадома не оне који треба да ради свој посао.

Млађе колеге не треба никад дабуде срамота да питају оно што незнају. Они то не раде јер мисле да субогом дани, да новинарство почињеод њих – каже Гарић.

Из дугогодишег искуства следи ипорука онима који заиста желе да себаве овим послом. Онај ко дубоко за-гризе јабуку која се зове новинарствомора да буде свестан да неће престатида је једе целог живота.

- Ја сам завршио факултет а никадсе нисам бавио оним што сам учио, јерсам за време студија загризао тујабуку, гризем је и данас. Претпоста-вљам да ћу, ако бог да, иако је зани-мање једно од стреснијих и ретко кодоживи пензију, ипак доживети пен-зију. Млађима поручујем да иду сто-пама којима су прошле старијегенерације новинара, да пеку лаганозанат да би једног дана могли да будуквалитетни. Мислим да је много бољетрајати дуго и бити познат по ономешто си добро радио него врло краткопотрајати сензацијом па да за неко-лико месеци, или годину дана, паднешу заборав – каже на крају Коста Гарић,уредник краљевачког дописништваРадио-телевизије Србије. Т.Р.

57

Иако је Србија слободна земљакоја је протекле године напре-довала на светској ранг листи

политичких слобода и грађанскихправа (по међународним организа-цијама Фридом хаус и Репортери безграница), новинари и новинарство уСрбији су у најтежем економском по-ложају у својој новијој историји. Зато иданас, на Светски дан слободе медија,можемо само да кажемо да је слободамедија у Србији угрожена и да се заслободу медија нисмо изборили.

Удружење новинара Србије (УНС)пре свега захтева да реторичку спрем-ност нове власти да се држава повучеизвласништва у медијима прате и за-конске гаранција да ће новац порескихобвезника којим држава сада фина-нсира јавна информативна предузећа,бити и даље доступан медијима крознезависно пројектно финанасирање(најмање у висини од два одсто буџеталокалних самоуправа).

Према последњем истраживањуУНС-а, 49,2 одсто наших чланова одго-ворило је да новинари притиснути не-маштином прибегавају аутоцензури устраху од губитка посла или хонорар-ног статуса, а да 27,4 одсто прибегавасамоцензури у великој мери.

УНС протестује што нова власткрши обећање које је дала новина-рима, оклевајући да на дневни ред

Владе Србије коначно стави две го-дине стари извештај Верице Бараћ иСавета за борбу против корупције осрпским медијима.

Добро је што је клевета декрими-нализована и што у медијима имавише плурализма, односно што данас,за разлику од пре годину дана, међуводећим медијима у Србији има и опо-зиционих. Ипак, упозоравамо да поли-тичке газде беспризорно користемедије, а нарочито таблоиде, каоглавно оруђе политичких обрачуна, га-зећи притом моралне и друштвененорме, као и начело самосталностиуређивачке политике и аутономијеглавних уредника.

Поред тога, новинари и уредници унајвећим медијима све чешће полажурачуне маркетинг менаџерима, струч-њацима за односе с јавношћу, како неби угрозили пословне интересе својихкомпанија и политичких патрона.

Недостатак истраживачког новина-рства последица је чињенице да суконтролори тржишта рекламанадјачали новинарску професију.

Више него икада од свог оснивањасудбина јавних сервиса Србије и Војво-дине је у рукама власти. Одлагањемрешавања наплате претплате инајавом преласка на буџетско фина-нсирање, власт је на себе преузела од-говорност због даљег пада прихода од

претплате и растуће зависности јавнихсервиса од извршне власти.

На Светски дан слободе штампеУНС даје подршку Комисији за истра-живање убистава новинара сматрајућида ће, све док се не расветле злочининад новинарима и медијским радни-цима, слобода медија у Србији и даљебити угрожена.

УНС позива Специјално тужилаш-тво за ратне злочине да покренеистраге убистава и киднаповања нови-нара српских редакција у време ра-това на простору бивше Југославије.

УНС подсећа медије да су одго-ворни својим читаоцима, гледаоцимаи слушаоцима и да ће се етички стан-дарди у српском новинарству унапре-дити уколико и сами медији прихватеда су одговорни за поштовање Кодексановинара Србије.

Спремност да поштују етичка пра-вила професије штампани и онлајн ме-дији ће на најбољи начин доказатиприхватањем надлежности Савета заштампу, као и објављивањем одлукаовог саморегулаторног тела надлежногза праћење поштовање Кодекса нови-нара Србије.

УНС позива новинаре и медијскераднике да без обзира на међусобнеразлике буду професионално и еко-номски солидарни.

58

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Светски дан медија

ПЕТ МИНУТАГРОМОГЛАСНЕТИШИНЕП Р О Г Л А С

59

- Поводом Светскогдана слободе медија који се

обележава 3. маја акцијом Пет минута громогласне тишине,

Удружење новинара Србије објављујепроглас и упутило позив колегама да од

11.55 до 12 сати прекину програм у електронским медијима, прочитајуПроглас или га објаве на екранима, а

да у онлајн и штампаним медијима прекину рад,

прочитају и објаве га

60

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЗАПИС ОНЕМОГУЋЕМ

(6)

Среда, 7. април 1999.Дан петнаести

У7,40 ме буди једноличан звук си-рене која оглашава престанакопасности од напада из ваздуха.

Одлука Југославије да једностранопрекине борбена дејства није довољназа престанак ваздушних удара,изјављује Хавијар Солана. Милошевићмора да прихвати план за аутономијукоји му је предложен као и трупе зареализацију тог плана. Шта ли је ноћасуништено? Шта је следеће на реду?

Нервозан сам због свега што ми сејуче дешавало. Вичем на децу и поку-шавам да их натерам да нешто радекако не би изгубили везу са оним штосу учили у школи. Верујем да ово неможе бесконачно да траје и да ће сешколска година убрзо наставити.Време је лепо. Топло је. Не укључујемвише ни пећ, јер се трудимо да малоуштедимо на струји. Кад се све ово зав-рши мораће неко све то и да плаћа.Или можда неће? Ко то зна.

Жељко је дошао кући. Још је уРашки. Није нико од његових ангажо-ван у борбеним дејствима. Иде напумпу да чека у реду за бензин. Јучесам прошао поред места на коме седеле бонови и видео да је гужва при-лично велика. Не знам зашто се неотвори више пунктова за расподелубонова. И на пумпама је гужва, алиипак некако иде. Немам времена дачекам за гориво, а нисам ни боновеузео.

Владимир је коначно почео дасвира. У кући одавно нисам чуо звукклавира. Етида, па Менует... Није башнајбоље, али је важно да се ради билошта. Милица покушава да вежба мате-матику, дељење са остатком. Испра-вљамо

грешке из последњег домаћег за-датка.

Већ је 13,20, а нисам ни приметиода је још око 11,00 дат знак за почетакопасности. Остало ми је да урадим јошдесет фотографија формата 50x75 цм.До сада сам урадио педесет комада. У17,00 престала је опасност објављена

у 11,40. У време кад ми је то најмањебило потребно пукла је сајла за ква-чило на ауту, па сам имао велике про-блеме док је нисам наместио.

Успели смо да набавимо један ори-гинални болнички кревет за смештајтешких болесника, јер је веома тешкооваквог болесника неговати у кућнимусловима.

Најтеже је одржавати хигијену не-покретне особе која је уз све проблемеи поприлично тешка. Уз то много отоме треба научити. Све је ово ново.Много ми је помогао Раде. Сутра требада дође др Јовашевић да стави ногу угипс и постави тегове. Нога је уследпрелома кука скраћена, па треба на-стојати да се доведе у положај штоприближнији првобитном. Постоји имогућност срастања, али то ћемо знатиза шест до седам недеља. Само да овопрестане. Двојица наших суграђана суизвршили самоубиство. Један је унукнашег Комшије Живка. Поново се за-чула сирена у 20,20.

Грчки часопис Атинаити је објавиода је до сада у борбеним дејствимаживот изгубило 88 војника НАТО снагаод којих су 44 Американци, 11 Немци,8 Французи, 7 Британци и 18 војникаразличитих националности.

Девет стотина тона помоћи из Ру-сије, Белорусије и Украјине крећепрема нашој земљи и прећи ће нашуграницу на Ускрс. Заспао сам. Из снаме буди јака детонација. Скачемо иузимамо децу. Владимир чврсто спава,па како не могу да га пробудим морамда га носим. У журби, преврнуо самМиличин пулт за ноте. Непосредно запрвом и друга детонација. Идем покући и отварам прозоре и врата. Чујусе још четири детонације, али приме-ћујем да су даље. Излазим из куће игледам према југу. Она мало светлијатачка другачије боје од осталих звездаи нешто интензивнијег сјаја, која ураним вечерњим часовима сигурноније била на овом месту, док сам пар-кирао кола у гаражу, као да се поме-рила мало удесно према југозападау уодносу на јучерашњи положај. Исподње видим светлу тачку која се креће слева у десно. Видим још једну. По први

пут видим ракете. Јесу ли то ракете?Зовем Љиљу да изађе пред кућу.

Гледамо у небо. Светле тачке сегасе. Чујемо и детонације у даљини. Јели то гађан Јарчујак? Можда Чачак?Било је сигурно више од десет детона-ција. После двадесетак минута поновоје завладао мир. Почело је тачно у00,30. Већ је 1,10. Гледам вести на ТВ унади да ћу сазнати шта је гађано.Мирно је. Деца још спавају у фоте-љама у приземљу. Они ништа нисучули. Ништа и не схаватају. То је јединалепа ствар у свему што се догађа.

Четвртак, 8. април 1999.Дан шеснаести

Концерт са Трга Републике у Бео-граду сели се у току ноћи на Бранковмост. Ту су грађани, гости, партијскилидери, уметници... У току претходневечери гађани су објекти у Немањинојулици у Београду. Објављен је и пода-так да је 1500 немачких војника изНАТО снага у Македонији побацалооружје и побегло у Грчку. Јуче је и у Ма-кедонији било детонација и то на раз-личитим местима. Приказани су иделови неких уређаја који су пали тамогде су се зачуле детонације. Не зна штаје то. Личи на некакав лансер. УАвијану демонстранти су напали јед-ног америчког војника. Гледам снимак.Двојица демонстраната везало се лан-цима и катанцима за ограду ваздухоп-ловне базе, а све више људи у светузалаже се за мировно решење.

Кинеска војска мора бити спремназа рат, говоре у Кини. Данас Космет-сутра Тибет?

Мирно је. Излазим на терасу. Самоона тачка на југу изазивачки светли.Чини ми се да је мало мања. Шта је тоуствари?

Руска Дума је усвојила Резолуцијукојом се од председника Јељцинатражи да пошаље најсавременијеоружје у Југославију. На ТВ Краљевосазнајем да су ове ноћи гађани Ла-ђевци, Богутовац и Јовац. На Лађевцеје испаљено 11 пројектила, на Берано-вац 2. Противваздушна одбрана је обо- 61

рила један који је пао негде у Жичи.Јављено је да је стовариште Беопте-рола у Богутовцу нестало у нападу.Срушена је и зграда основне школекоја се налази у непосредној близини.Пронађено је и неколико радио лока-тора на територији града. Радио лока-тори су бацани и на територијуопштине Врњачка Бања. На Чајкиномбрду становници их и даље траже. Натериторију општине Врњачка Бања досада су пале две ракете.

Читав дан је доста миран. Готово дапостаје необично када не свирају си-рене. Има доста посла и једва стижемсве да урадим. У поподневним часо-вима ме зову из Здравственог центра.Стигла је група хуманитарних радникаса Кипра. Донели су некакву помоћболници, а нико не зна шта. Видеће сетек сутра. Обилазимо нови Хируршкиблок. Доктор Станко Барлов гостимаобјашњава како је организован рад уЦентру. Немам много времена даседим са њима. Гости би желели дамало обиђу град, али им се не препо-ручује да иду сами,јер су грађани овихдана посебно осетљиви и неповер-љиви према странцима.

Завршио сам постављање фотогра-фија у Галамесу. Остаје још нешто малода се заврши у току преподнева сутра.Др. Јовашевић не може да дође како јеобећао, па и то морамо да оставимо засутра. Јавио се поново Славомир изИталије и оставио е-маил адресу да гаобавештавамо о овоме што се дешавау Краљеву.

У 21,35, кад смо већ помислили датога више неће бити, поново сирененајављују могућност ваздушних удара.Читава ноћ је прилично мирна. Нисамчуо никакву пуцњаву. У дневном бо-равку је прилично топло, поготову акосе спава у оделу. Будим се од врућинеоко 3,00 и слушам најновије вести.Ништа ново. Не могу дуго да заспим. У4,00 поново вести. Опет ништа ново. Умаси информација којима смо изло-жени не сећам се више ни шта сам чуо.У току дана нисам због презаузетостистигао да одем и примим вакцину. Мо-раћу то да учиним ујутру чим Центарпочне да ради.

Петак, 9. април 1999.17. дан

После оних вести јутрос рано за-спао сам ни сам не знам када. Пробу-дио ме звук сирене која је огласилакрај опасности негде око 7,30. Морамда одем до Галамеса и залепим још не-колико фотографија. У 10,00 сам већкод куће и чекам лекара. Доћи ће текза један сат. Користим време да одемкод Весне за

вакцину. То је прилика да са њом исестрама које ту раде измењам ин-формације. Сви се питамо колико ћеово да траје.

Љубиша је долазио и ставио ногу угипс. Остало је да сутра, када се гипсдовољно стегне, поставимо један тег.Долазио је и Љиљин отац. Прича опричињеној штети коју је приметио узпут долазећи из Биљановца. Миљан иМира су се са децом такође вратили изсела. Упутио сам Славомира наwww.трон-интер.нет за све информа-ције из Краљева. Љубиша нам је пре-поручио да пронађемо некогфизиотерапеута који би нам показаокако да најбоље бринемо о болеснику.Треба да нам покаже и вежбе за ногекао и начин дисања и померања у кре-вету. Микијев брат је физиотерапеут уАгенсу па ће доћи током дана да нампомогне. У току дана нема времена дапратим информативне програме. Већје 15,30, а сирене се не оглашавају.

У току претходне ноћи гађана је За-става у Крагујевцу, Југопетрол у Сме-дереву, Дивчибаре. Јуче је оборенајош једна беспилотна летелица. Акцијаодбране београдских мостова се на-ставља. Песмом и упаљеним свећамасе

изражава протест. Обележени циљНАТО пројектила је и зграда РТС-а, паУправни одбор Савеза новинара Југо-славије позива све новинаре да својимтелима бране зграду.

Председник Русије подржао пред-лог Думе о приступању СРЈ савезу Бе-лорусије и Русије. О предлогу јеСкупштину Белорусије обавестио Алек-сандар Лукашенко. О томе је Јељцинаобавестио председник Думе Генадиј

Сељезнов.Брод Лиман из Јадранског мора не-

прекидно шаље информације штабуцрноморске флоте у Севастопољу.

Шеф италијанске дипломатије Лам-берто Дини тврди да је Милошевићједини саговорник за решавање про-блема на Косову. Тврди да последњаверзија споразума из Рамбујеа по-тпуно удаљује од решења проблема.Није му познат ни текст споразума којесу потписали чланови делегације Шип-тара са Космета, а који је био непосре-дан повода за нападе на нашу земљу.

Данас сам срео и Мацана. Успоста-вио је контакт са БКТВ, али је остало дасе о детаљима сарадње поразговаракада се ситуација мало стабилизује.Био је на конференцији за штампу уРашком округу на коме се говорило оштети начињеној на објектима на те-риторији округа. Цифра се креће оконеколико стотина милиона долара.

Вашингтон Пост јавља да су Амери-канци забринути због осовине Бео-град-Париз, а група осамнајразвијенијих земаља света раз-матра нове мировне иницијативе. Оче-кује се да ће ускоро доћи до прекидаваздушних удара.

НАТО није спровео агресију затошто је у праву већ зато што је моћан,тврди се у Кини. На територији Југо-славије срушено је, или знатно оште-ћено, 80 основних, 40 средњих школаи 25 универзитетских зграда. У нападуна „Заставу“ у Крагујевцу лакше и тежеповређено 124 радника који су својимтелима бранили фабрику. У једном на-лету НАТО је срушио све оно што сурадници Заставе градили 146 година.Велика количина нафте излила се уДунав при ракетирању погона НИС-а уНовом Саду. Нафтна мрља је дугачкаоко 15 километара а широка 400 ме-тара. Са територије Албаније извршенартиљерисјки напад на караулу Ко-шаре, а пешадијски напад успешно јеодбијен. Русија не намерава да севојно умеша у рат ако је Америка неприсили. Надлежна Министарства уРусији и Белорусији су добила задатакда припреме текст изјаве о савезниш-тву Русије, Белорусије и Југославије.После потписивања изјаве руске трупе62

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

63

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

би дошле у Југославију, а руска морна-рица у југословенске воде. Упитан дали би после тога напади на Југославијубили схваћени како напади на Русију,Игор Иванов одговорио да ће се ваз-душни напади на Југославију завршитипре потписивања поменуте изјаве.Главни стратешки циљ Русије у овомтренутку је да се ствари у Југославијидоведу у мирни ток. Американци оче-кују да се Русија неће мешати у ово каошто је обећала, тврди ТВ Краљево.

8000 НАТО војника у Албанијитреба да помогну избеглицама, а не даупадају у Југославију, тврди Робин Кук.Кофи Анан je позвао НАТО да прекиненападе кад СРЈ испуни захтеве који супред њу постављени. Док чита текст са-општења, за које се тврди да су му ганаписали Американци, иза њега стојичовек који контролише на папиру којидржи у руци, да ли је Анан прочитао

све како је написано.Оне ужарене наранџасте тачке које

смо видели прекјуче највероватније суинфрацрвени мамци за противваз-душну одбрану. Милан Милутиновићје поводом Ускрса упутио честиткуСрпској православној цркви. Заседањепортугалског парламента прекинутозбог реакције грађана који су седелина галерији и на себи носили мете. Удосадашњим нападима на Југославијуангажовано је 600 авиона од којих су450 борбени. Они су извршили 3000летова. Ангажовано је и 20 борбенихбродова са још 20 транспортних и 2 но-сача авиона, а испаљено 450 крстаре-ћих ракета.

Спирос Кипријану je обишао руше-вине у Алексинцу где је у ракетирањуод пре неколико дана живот изгубило13 цивила. Посетио је и Ћуприју. Једанфранцуски генерал изјавио да ће

уништити РТС. Упитан да ли је зградаРТС војни или цивилни циљ ХавијарСолана није хтео да коментарише штасу војни а шта цивилни циљеви.

НАТО, незадовољан начином из-вештавања РТС-а тражио да му се омо-гући да у Југославији емитује шест сатисвог програма дневно. РТС ће дозво-лити да се емитује тих шест сати про-грама ако чланице НАТО савезаемитују у својим земљама толиконашег програма. Било би нам до-вољно, кажу, и шест минута дневно.Акција одбране београдских мостованаставља се.

По први пут у историји имамо без-личног, невидљивог непријатеља. Незнамо чак ни шта хоће од нас, кажеМиша Јанкетић. Проширене су и по-деле у НАТО-у тврди Фајненшел Тајмс.Ако постоје лажи, проклете лажи и ста-тистика онда су сада на сцени про-64

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

клете лажи, тврди Индипендент. Наједној страни су САД и Велика Брита-нија, а на другој сви остали. Објављенаје и листа највећих лажова на којој сеналазе Џејми Шеј, Тони Блер, РобинКук и Весли Кларк. Највећи је потврдњама стране штампе Робин Кук.

О тврдњама НАТО-а да они гађајусамо војне циљеве ,а да су све ци-вилне порушиле снаге Војске Југосла-вије, штампа тврди да ни један Србинне би могао да креира такву сцену занеколико сати успут научивши свеСрбе да о томе причају исту причу.

Руска Дума ће упутити оштру кри-тику приватној ТВ станици НТВ због на-чина извештавања из Југославије.

Споразум из Рамбујеа је кршењеБечке конвенције по којој се не сме одједне државе претњама изнуђиватибило какав пристанак. Где су нестале,за само неколико сати, силне избег-

лице, пита се Вашингтон Пост.Настављају се и протести у свету.

Софија (5000), Јоханезбург, Боцвана(2000)... На Тргу Републике одржан 13.по реду концерт „Песма нас је одр-жала“.

У Македоније је забрањено окуп-љање грађана који и даље изражавајупротест гашењем светла у становима ипаљењем свећа. Протести су и у Сре-дачкој Жупи на Космету, Ковину, ЈашиТомићу, Алибунару...

У току дана у Приштини су се са-стали РаткоМарковић, Никола Шаино-вић и Ибрахим Ругова. На данашњидан пре педесет година рођен је НовиБеоград.

У 20,30 сирене су поново огласилеопасност. И у Чачку грађани чувају те-лима мост на Западној Морави. Исто јеи у Шапцу. Телима се брани мост прекоСаве који значи живот свим становни-

цима овог дела земље.Си-Ен-Ен уз одговарајуће снимке

руских нуклеарних ракета изражавасумњу у вест да је Јељцин наредио њи-хово размештање и окретање премаземљама НАТО савеза. У Немачкој сеова претња узима веома озбиљно.

Главна сестра Здравственог центраСтуденица, Милосија Богуновић,дошла касно после знака за почетакопасности да нам помогне и посаве-тује како да негујемо болесну мајку.

У Народном позоришту у Београдупрва ратна премијера - Персиjанци.

И кипарски хуманитарци су сум-њиви. Понашају се шарлатански. Јесули заиста лекари? Чује се да припадајуорганизацији Лекари без граница сакојима имамо врло лоша искуства изпрошлости.

Т. Радовановић 65

66

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

67

Природњачки музеј у краљевачком Народном музеју

СКЕЛЕТИУЖИВО

- До 25. маја пред Краљевчанима 134 експоната скелета различитих животиња. Сваки се састоји од више делова тако да јединичних

експоната има око 200. – За само два месеца у Београду изложбу посетило више од 30 хиљада посетилаца. – Већ пет година изложба

путује по градовима Србије. – Природњачки музеј једна од најстаријихинституција овог типа у земљи

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Изложба „Скелети уживо“ коју је приредио му-зејски саветник мамиолог београдског При-родњачког музеја мр Милан Пауновић припада

класичном концепту природњачких изложби којимасе обрађује и расветљава једно од основних интере-совања некада, у време настанка савремене зооло-гије, медицине и ветерине, веома популарно, а које упоследње време упоредо са снажним развојем гене-тичких приступа, доживљава своју ренесансу на пољубиолошких наука. На изложби су приказани скелетиразличитих врста животиња, различите таксономскеприпадности, величина и облика. Посетиоцима јепредстављена практична улога скелета неког орга-низма, његови типови и делови, таксономске специ-фичности, а ученицима и студентима се пружаприлика да директно сазнају и виде детаље који су са-ставни део њиховог школског градива. Сви скелети сумонтирани у природним покретима или ситуацијамакоје би животиње имале у природи. Међу изложенимекспонатима комплетни скелети сивог делфина, аф-ричког ноја, мајмуна гверезе, скелет вука, срндаћа,папагаја, фламинга, јазавца и многих других заслужујуепитет ексклузивних. Посебан део представља упо-редан приказ лобања различитих животињских врста– тигра, лава, шимпанзе, сове утине, леопарда, дабра,шљуке остригара и др. Мали, али интересантан сег-мент чине полне кости сисара, посебан део чине мо-дели скелетних делова који говоре о томе шта сеналази у самим скелетима, у костима, зглобовима, ви-лицама, зидовима лобања.

Изложба је премијерно приказана у фебруару2008. године у Галерији Природњачког музеја у Бео-граду, а већ пет година путује по градовима Србије укојима наилази на велико интересовање посетилаца.За само два месеца по отварању у Београду изложбује видело више од 30 хиљада посетилаца што ју јесврстало у ред најпосећенијих.

Мр Пауновић потврђује да изложбе оваквог типазбог кртости експоната, и опасности којима су изло-жени током транспорта, не би смеле да се организујуван седишта матичног музеја. Али, како Природњачкимузеј има само стотинак квадрата изложбеног про-стора, а више од два милиона експоната густозбијених у депоима, једини начин да буду доступнијавности представљају гостовања.

- Један од постулата Природњачког музеја, и му-зеја уопште, је да се експонати приказује публици. Из-ложба оваквог типа је пре свега за сталну поставкукоју би посећивале генерације људи и по окојима бимузеј био познат, а наше су принуђене да путују. Ске-лети су најпосећенији делови природњачких изложбисвуда у свету зато што је скелет нешто чега се људиплаше и нешто што не познају довољно – каже Пау-новић објашњавајући изузетно велико интересовањепосетилаца.68

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Мр Милан Пауновић

Природњачки музеј у Београду којије као институција основан 1895. го-дине спада у ред најстаријих у Србији.У својим депоима чува експонате којиприпадају живим и неживим деловимаприроде, а потичу из Србије и околнихбалканских земаља, па чак и некихпрекоокеанских, Аустралије и ЈужнеАмерике.

Живим деловима поред биљакаприпадају препарати неких протозоа,гљива, лишајева и других живих орга-низама, укључујући и оне најсаврше-није и углавном се не чувају у живомстању, ако се искључи веома интере-сантна изложба змија добијених од ко-лекционара и љубитеља животиња.

- Што се тиче неживог света имамометеорите који су падали на просторСрбије, минерале Трепче и других де-лова Косова и Метохије, разне палеон-толошке материјале и фосилебескичмењака и кичмењака различитегеолошке старости, од пре пар ми-лиона година све до данашњих дана –каже Пауновић.

До експоната се долази на разли-чите начине, најчешће донацијом гра-ђана који их доносе у музеј. И док сеједан мали део од власника откупискромним средствима ресорног мини-старства далеко највреднији је терен-ски рад који финансирају институцијеса више разумевања за ову врсту де-латности. За разлику од запослених удругим музејима природњаци су прну-ђени да изађу у природу, да разумевајуприродне појаве и сакупљају све зашта процене да би могло бити интере-сантно за публику која посећује из-ложбе, али и за науку.

У Природњачком музеју стичу се иобједињују неколико делатности, кул-тура, просвета и наука. Како приступЕвропској унији подразумева и многепромене у области заштите природе идокументи који се односе на ову об-ласт чувају се у Природњачком музеју,а у музејским збиркама обједињују по-даци који укључују географске коорди-нате станишта, јединке, заштићенаподручја и слично. У току је и израдаелектронске базе података који ће, ускладу са Законом о јавном информи-сању до одређеног нивода бити до-

ступна свим грађанима, а потребне по-датке могу да пронађу и научни рад-ници. Поред два сектора, биолошког игеолошког, Природњачки музеј има ипедагошку службу која ради са студен-тима, ученицима, децом, посебнооном ометеном у развоју.

За разлику од готово свих музејачији су експонати заштићени од до-дира посетилаца, посетиоци изложбиПриродњачког музеја сваки могудобро да опипају. Већина запослениху музеју су стручњаци различитог про-фила са научним звањима магистара,специјализаната и доктора наука.Ускоро се очекује враћање статусанаучне институције коју је музеј изгу-био у тренутку када није имао довољанброј доктора наука. Сврставање у реднаучних институција омогућићеучешће на конкурсима за финанси-рање научних пројеката као што је тобило у неком ранијем периоду. Иако јеактивност на терену углавном везаназа територију Србије рад се одвија и уоколним земљама, али и на бројнимконгресима и научним скуповима уиностранству у земљама које многовише пажње поклањају улози науке узаштити природе.

Пред Краљевачанима ће у Народ-ном музеју до 25. маја бити изложена134 експоната од којих се сваки састојиод више делова тако да јединичнихекспоната има око 200. Тако инстала-ција лисице у трку има осам, а кретањепацова 15 експоната.

Изложбу прати и богат каталог којиможе много да помогне ученицимакоји у програму биологије изучавајуанатомију и морфологију животиња.

- Имамо лобању слона, тешку око150 килограма која захвата један кубниметар, скелет питона дугачак 4 метрасклупчан на 2 метра, али и 3,5 метрадугачак скелет делфина. Поред слонаимамо и лобању још једног сисара, па-туљастог слепог мишића величиненокта на малом прсту. Свака лобања јеприча за себе. Имамо лобању шим-панзе који долази из циркуса у којимасе нажалост животиње укрштају усродству, па се на лобањи и костимаможе видети низ генетичких проблемакоји су последица тог укрштања. На ло- 69

бањи мужјака видре старе осам го-дина, што представља изузетну старостове животиње, може да се види да су изуби почели да отпадају. О старости го-вори и сама структура лобање – објаш-њава Пауновић

Поред скелета шарана састављеногод изузетно танких и нежних костијукоје чине нежну структуру пред посе-тиоцима су кости гргеча, али и окош-тала лобања јужноафричког кајманакоји, иако риба, подсећа на крокодила.Слепи миш је једини сисар који лети, аскелет му се састоји од дугих и танкихкостију. Његова крила представљајуиздужене прсте предњих екстремитетаизмеђу којих је разапета мембрана.Скелет је изузетно еластичан па слепимиш може да се провуче свуда где мупрође лобања.

Изложени су и скелети разнихптица, од фламинга до детлића, и свису специфични јер представљају адап-тивну радијацију што значи да су оне,иако различите, веома сродне збогприлагођености на начин живота уодређеним условима.

- Имамо скелет кртице која живи

испод земље, слепог миша који лети иделфина који живи у воденој средини.Имамо мајмуна који је стигао из зоо-лошког врта и чији скелет подсећа наскелет човека. Нисмо усмртилиниједну животињу иако су сви скелетиоригинални и потичу од животиња којесу угинуле или нађене у природи.Птице и ловне врсте потичу из ловногодстрела, па се на скелетима виде ирупе од метака – каже Пауновић иобјашњава различите поступке ски-дања свих меких делова мишића иунутрашњих органа од костију скелета.

Када се механичким путем оголисве што може на сцену ступа колонијабуба које једу меке делове ткива. Раз-вој колонија буба чије ларве се хранемеким деловима се контролише, апроцес скидања ткива прекида у тре-нутку кад достигне најповољнију фазу.Из костију је потребно одстранити имасну коштану срж након које следиизбељивање. Дебеле кости се због тогабуше, а унутрашњост одмашћује узпомоћ специјалних детерџената.Након тога избељују се потапањем уводоникпероксид чије се дејство

појачава излагањем високим темпера-турама и светлости.

Колико је процес комплетирањабило ког скелета компликован говориподатак да су експонати за ову из-ложбу прикупљани пуних петнаест, ада се на самој припреми радило чи-таве две године. Посебан проблемпредставља транспорт због кога је по-требно све делове добро заштитити одвибрација. Они који се евентуално ош-тете пре него дођу пред посетиоца мо-рају посебно да се поправе. Па иако сусви експонати осигурани код осигура-вајућих друштава ситније поправкеврше сами радници музеја. Посебнапажња посвећена је положају свакеживотиње посебно, јер се настоји дасвака буде у положају који дочараваприродни покрет како би животињаизгледала што верније.

Поред сваког експоната постоји од-говарајуће објашњење, а поредпојединих написано и Брајевом азбу-ком како би о њима нешто више, и нашто лакши начин, могле да сазнају сла-бовиде и слепе особе.

Т. Радовановић

70

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

71

72

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Душан Савић

73

Душан Дуле Савић некадашњи југословенски и српски фудбалер,данас фудбалски тренер

МОМАКИЗЏАЈИНОГДВОРИШТА

- Душан Савић је 21. марта 1972. године на Звездину Маракану стигаокао члан Јединства из Уба да би одиграо пробну утакмицу након које јеодмах укључен у подмладак београдског тима. Само две године касније

постао је првотимац Црвене звезде, а у 19. години дебитовао за југословенску репрезентацију. Одиграо је преко 400 званичних утакмица

за Црвену звезду после чега је провео шест сезона у француској Првојлиги, две у ФК Лил и четири у ФК Кан. Шест месеци играо је и у шпанској

Првој лиги за Спортинг из Хихона без временски ограниченог уговора

(1)

Фот

о. М

. Рад

ован

овић

Половина прве декаде друге по-ловине двадесетог века остаћезаувек у сећању свих чланова

породице Савић из Уба по догађају од1. јуна 1955. када је постала богатија задва нова члана, близанце Душана иДрагана. Прошло је тек десет годинаод најстрашнијег рата у историјиземље, а бројне генерације тек рође-них од најранијег детињства суочаванесу са оскудицом и сиромаштвом. Одра-стали су у таквим околностима идвојица младих Савића којима је, каоуосталом и највећем броју деце у Југо-славији, главна разонода било трчањеза лоптом која је била и јединаиграчка. У малим местима као што је уто време био Уб било је још довољнослободног простора, паркова, школ-ских и дворишта испред стамбенихзграда, који су омогућавали без-брижну игру. Таквих услова је и у овак-вим срединама све мање, па ДушанСавић са поносом говори о привиле-гији какву су имали он и осталивршњаци.

Били су Душан и Драган добриђаци, па никада није било проблемаоко тога да ли ће родитељи дозволитида се довољно дуго играју испредзграде или не. Једини проблем је,прича Душан Савић, било то што збоглошијег материјалног стања скоросвих вршњака у крају није било до-вољно чисте гардеробе која би заме-нила ону у којој се трчало за лоптом.Остале су у сећању њему, а вероватнои осталим припадницима блиских ге-нерација, по једна тренерка за игру ичисте кошуља и панталоне за по кућиуз обавезну плаву блузу која се обла-чила при поласку у школу. У најнепо-вољнијем положају биле су мајке,поготово ако су имале два сина при-ближних година заљубљених у фудбал,јер су највећи део времена проводилеу прању и крпљењу поцепаних деловаодеће.

Све остало је, сведочи Савић, нор-мални део одрастања и детињства.После на брзину урађених домаћих за-датака највећи део времена, посебноу месецима када су то временске при-лике дозвољавале, био је резервисанза фудбал.74

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

Фудбалски клуб „Јединство“ из Убабио је одувек расадник добрих фудба-лера, па су му са 14 година приступилии браћа Савићи, страствени Звездашикоји су се потајно надали да би моглида крену стопама земљака ДраганаЏајића.

И легендарни Џаја је прве фудбал-ске кораке учинио у „Јединству“ из Убада би касније, као најбоље лево крилосвета, а службено-најуспешнији фуд-балер Југославије у прошлом веку ирекордер по броју наступа за национа-лну селекцију, постао директор и пред-седник ФК „Црвена звезда“, под чијимсу вођством Београђани освојили Купевропских шампиона и постали свет-ски клупски првак.

Савићи су имали посебну привиле-гију у чињеници да су одрастали уистом дворишту из кога се у свет слав-них отиснуо Драган Џајић.

- То је такозвано Џајино двориште.Било је нас шесторица другова,тројица су били Звездаши, а тројицаПартизановци тако да смо свакодне-

вно имали дерби Звезда - Партизан.Играли смо три на три по цео дан,ишли заједно у школу, становали кућапоред куће. Било је то много лепо де-тињство иако се мало имало. Већинаје имала мало, а нису били ни неки ве-лики прохтеви, јер смо јели хлеб, маст,црни лук и парадајз, играли лопте ибили задовољни. То је тако ишло домомента док се нас петорица из тогдруштва нисмо укључили да трени-рамо у „Јединству“ – сећа се ДушанСавић који је већ са 16 година постаопрвотимац у екипи која се такмичила ујакој Колубарско-подрињској лиги,само степеницу испод Српске лиге.

По завршетку првог дела првенства1971/72. године, које је провео на по-зицији левог крила, Душан се већ напролеће обрео на проби у Црвенојзвезди. Иако је и Џајић већ био нада-леко познат Савићу није била по-требна никаква посебна препорука собзиром да је само дошао на пробу.Искусном Томи Мишићу није прома-као капацитет какав се крио у лику

шеснаестогодишњег Убљанина.- У фудбалу могу да вам буду и тата

и мама председник државе, или Уједи-њених нација, али на терену не мо-жете да се сакријете ни иза ког, јер сесве види. Наравно, касније сам збогвисине прекомандован на место цен-тарфора, давао голове и посто првиголгетер. Нисам имао никаву привиле-гију, јер није било никаквог разлога,али претпостављам да је у главамаљуди из клуба било присутно сазнањеда сам и ја из Џајиног дворишта, аконишта друго да сам бар можда истварно талентован. Можда је билодовољно сазнање да долазим са пар-чета планете са кога долазе добрииграчи – прича о првим корацима у ве-ликом клубу Душан Савић.

Врло брзо је постао стандарднипрвотимац млађе Звездине селекције,а на прилику да заигра за први тимније дуго чекао. У пролеће 1974. го-дине прослављени центарфор и голге-тер Црвене Звезде Војин Лазаревић јестекао услов да каријеру настави у

75

76

МАГ

АЗИН

5.5.2013.

иностранству, Зоран Филиповићје имао мању саобраћајну не-срећу, а Панајотовић се нијепојавио у клубу. Тако је девет колапре краја пролећног дела првен-ства, у години када се очекиваопочетак Светског првенства уМинхену, Црвена Звезда осталабез најистуренијег нападача.Миљан Миљанић је припремаорепрезентацију за Светско првен-ство, а Миљенко Михић који јепреузео кормило Звезде послу-шао је савет генералног секретараклуба Слободана Ћосића дашансу пружи „малом“. Тај „мали“био је Душан Савић. До крајапрвенства остало је још деветкола што је довољно да новајлијапокаже колико је спреман и ко-лико на њега клуб може да се ос-лони у наредном првенству.

- Ја сам у тих девет утакмицадао седам голова. Прва утакмицабила је у Београду против Боракоји смо победили са 5:0. Чиње-ницу да нисам постигао погодаксхватио сам као трагедију. Биосам љут и критиковао себе штокао центарфор нисам постига гол.Мала утеха ми је било то што самнаместио три друга. Како даиграм даље ако Бору кога до-бијемо са 5:0 не дам ниједан гол?Већ на следећој утакмици уСкопљу победили смо Вардар са3:1, ја сам дао први гол, а другинаместио Пижону. После тога до-били смо Радничког из Ниша са4:0, а ја сам дао два гола, па смоотишли у Сплит где сам дао голХајдуку. Било ми је лепо кад самдао први гол, па иако је то билодавно и не сећам се свих детаља,сигурно је био остварен дечачкисан да постигнем гол за ЦрвенуЗвезду – прича Савић.

Након заслуженог одмора иприпрема за следећу првенственусезону новопечени голгетер јетребало да се избори за место утиму поред већ искусних првоти-маца Звезде Филиповића и Па-најотовића. И управо у таквојконкуренцији успео је да заврше-

так првенства дочека као првистрелац Југославије. Онда је, сећасе Савић, каријера кренуло неза-држивим током.

Играјући за Црвену звезду по-стигао је више од стотину голова,био међу пет најбољих стрелаца уисторији бивше Југославије,освојио бројне трофеје, а у та-дашњој националној репрезента-цији одиграо 12 утакмица и дао 4гола. Сматра да је због борбено-сти и агресивности и постао ликЗвездаша по укусу и крите-ријумима навијача. Највећу ра-дост приређивао им је крајемседамдесетих година прошлогвека, када се Звезда пласирала уфинале Купа УЕФА, у којем је из-губила од Борусије из Менхеглад-баха. Време из прве половинеседмдесетих година, каже Дуле,тешко да може да се пореди саданашњим.

- Звезда је без обзира на кризурезултата, а то значи да нијеосвојила првенство или куп Југо-славије, била велики и организо-ван клуб у коме је било малољуди запослених у администра-цији, али су обављали лавовскидео посла. Имали смо годишњепет утакмица са по 82 хиљада гле-далаца, пет са 50 до 60 хиљада, ао другим и да не говорим. Све јефункционисало, ишли смо на тур-неје по читавом свету, чак до Ау-стралије. Радило се врлопрофесионално и није билошансе да се нешто не испоштује,или крене непредвиђеним током.Тренери су били посвећени свомпослу, и поред тога што је биломало запослених свако је знаошта треба да ради у свом сектору.Данас имате маркетинг, меилове,интернет, чуда, 200 запослених, анемате пет утакмица по 30 хи-љада људи – каже Савић.

Председник Црвене звезде го-динама је био Никола Бугарчић,генерални секретар СлободанЋосић, а шеф стручног штабаМиљан Миљанић, три моћна чо-века у смислу знања, професио-

налности и посвећености послу.Као стуб Црвене звезде живели суза Звезду која је имала изузетнодобар тим. Генерација ДраганаЏајића је већ почела да одлази уиностранство, а Миљан Миљанићје, поред искусног голмана Ог-њена Петровића, шансу пружао имладим фудбалерима из Звез-дине школе, па су у првом тимуједан за другим почели да играјуНикола Јовановића, Сушић, Нов-ковић, Богићевић, Филиповић,Пижон, Савић. Сем Баралића којије дошао из Чачка сви су потеклииз Звездине школе. То је ваљда иједан од разлога што је тешко по-редити ондашњи фудбал са дана-шњим.

Био је, каже Савић, далекоквалитетнији, а тон су му давалифудбалски асови из свих деловавелике земље који су долазили изсплитског Хајдука, загребачкогДинама, мостарског Вележа, са-рајевских клубова Жељезничараи Сарајева.

Квалитету фудбала у знатнојмери су доприносили и прописиФудбалског савеза Југославијекоји играчима нису дозвољавалиодлазак у иностранство пре на-вршене двадесет осме године жи-вота. Искусни фудбалери унајбољим годинама остајали су уземљи, а тек пред крај каријередобијали прилику да зараденешто више у иностранству

- То је предност коју данашњифудбал нема, нити ће је имати, јерје систем УЕФЕ окренут према Ев-ропској унији у којој владају за-кони тржишта повољни само завелике. Играч је слободан поистеку уговора, а нико од тален-тованих из Енглеске, Француске иШпаније неће долазити у Србију.Са друге стране играчи из малихземаља ће увек користити при-лику да оду у веће фудбалскедржаве за већи новац. Те предно-сти фудбала више нико не можеда надокнади – сигуран је Савић.

- наставиће се -Т. Радовановић 77

Краљевачки МАГАЗИНISSN 2334-7678 (Online)

Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић

Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19Уређује: Редакцијски колегијум

Излази недељом. Рукописи се не враћајуE-mail: magazin@art.rs, www.art.rs