MALA (MIKRO) I FUTUROLOKA ISTRAIVANJA

Mikro istraivanje-istraivanje u ijoj osnovi je problem manjih dimenzijaPedagoka istraivanja koja se u okviru kole i drugih vaspitno-obrazovnih institucija racionalno organizuju i sprovode imaju karakter malih ili mikro istraivanja

Njihov osnovni smisao je da unaprede praksu obrazovnog i vaspitnog radaProblemi koji se ele reiti malim istraivanjima proizilaze iz neposredne pedagoke prakseOna najee obrauju probleme malih dimenzija ali ne i manje znaajne i vredne problemeKod malih istraivanja posebno je naglaen praktini znaaj

PREDMET MALIH ISTRAIVANJA MOGU BITI PROBLEMI TIPA:Oblici neprihvatljivog ponaanja uenika u razrednoj nastaviEmocionalna i socijalna klima u odeljenjuta uenici cene, a ta ne cene kod svojih nastavnikaInteresovanja uenika i organizacija kolskog vremenaInterakcija uenika i nastavnika u nastavnom procesu i sl.

Cilj malog kao i svakog drugog istraivanja je da se utvrde objektivne veze u pojavi i izmeu pojava koje su predmet prouavanja. Cilj se sastoji u pronalaenju naina da se pedagoka saznanja (pedagoke zakonitosti) koja su rezultat fundamentalnih istraivanja, stave u funkciju unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse. Po tome ova istraivanja imaju karakter primenjenih pedagokih istraivanja.

Racionalizacija malih istraivanja ogleda se u smanjivanju broja relevantnih varijabli, istraivakih metoda, postupaka i instrumenata i smanjivanju jedinica u uzorku istraivanja. Realizuju se primenom deskriptivne metode i ex-post-facto eksperimenta. Od istraivakih instrumenata prvenstveno se koriste upitnici, skale sudova i protokoli snimanja. U malim istraivanjima se koristi znatno manje istraivakih instrumenata, najee jedan, dva. To su postojei ili od nekog drugog istraivaa preuzeti instrumenti.

Mala istraivanja se obavljaju na malom i namerno, ak i prigodno izabranom uzorku. Prikupljeni podaci obrauju se primenom elementarnih statistikih postupaka. Najee se izraunavaju razliite vrste relativnih brojeva, mere proseka i varijabilnosti i neki koeficijenti korelacije (Spirmanov, Pirsonov, fi koeficijent korelacije). Mala istraivanja planira i realizuje uglavnom jedan istraiva. Otuda i naziv individualna istraivanja. Ostvaruje se u kraim vremenskim periodima i uz minimalna materijalna ulaganja.

SVAKO MALO PEDAGOSKO ISTRAIVANJE TREBA DA ODGOVORI NA SLEDEA PITANJA:ta e se istraivati (predmet istraivanja)

Zato e se istraivati (cilj istraivanja)

Kako e se istraivati (istraivake metode i instrumenti)

Kada e se istraivati (vreme istraivanja)

Gde e se istraivati (mesto, kola, razred, odeljenje)

Mikro istraivanje prolazi kroz opte etape i tok prouavanja, kao i sva ostala pedagoka istraivanja.Neizostavni deo ukupnog pripremanja malih istraivanja je i planiranje vremenskih okvira istraivanja, uslova u kojima e se sprovesti istraivanje, neophodnih materijala, kadrova koji e uestvovati u realizaciji istraivanja, potrebne literature i dr.Zavrava se pisanjem izvetaja o obavljenom istraivanju i saoptavanjem i primenom rezultata u vaspitnoj i obrazovnoj praksi.

U SPECIFINOSTI MALIH ISTRAIVANJA KOJA SE VRE U KOLI UBRAJAJU SE:Smanjena aparatura istraivanja u pojedinim fazama ili u celiniSmanjen broj varijabli Krae vreme sprovoenja Utvrivanje najbliih vezaKorekcija ve u toku samog istraivanjaUkljuivanje malog broja saradnikaPrimena relativno jednostavnih instrumenataPrimena jednostavnije statistike aparature za obradu podataka i dr.

Sem futurolokih i istorijskih, sve vrste istraivanja se odnose na prouavanje sadanjosti.

Osnovni zadatak: pomo u sagledavanju budueg razvoja neke ped.pojave, procesa, sistema, organizacije i sl.

Na osnovu njih pokuavamo da utvrdimo kako e tei razvoj neke pojave u blioj i daljoj budunosti. Na osnovu njih, pokuavamo da predvidimo razvoj u budunosti, pa se nazivaju i prognostika.

Moraju da se zasnivaju na injenicama, da imaju realne osnove kako bi rezultati do kojih doemo bili validni.

Da bi predvideli, moramo da poznajemo razvoj u istoriji, kao i trenutno stanje neke pojave- osnova svakog ozbiljnog futurolokog prouavanja.

Osnovna kola kao predmet prouavanja-kakva e biti u budunosti?Moramo uzeti u obzir sve inioce koji utiu, razvojne tendencije i sl.

Futuroloko istraivanje treba da predvidi model nove kole i strategiju kojom se moe doi do njega. Zato su po pravilu ova istraivanja multidisciplinarna (razliiti inioci).

Sva futuroloka istraivanja su istovremeno teorijska, empirijska, istorijska, kvantitativna i kvalitativna.

Problemi koji se prouavaju: obrazovanje u budunosti, usavravanje nastavnika, nastavni planovi i programi i dr.; cilj i zadaci koje e imati osnovna kola, kakava koncepcija vaspitanja e odgovarati narednom periodu, uloga vaspitanja za slobodno vreme u narednom periodu

Neophodna su zato to ljudi ele da budunost oblikuju prema svojim eljama i potrebama.

Bez njih nema usmerenog razvoja vaspitanja i pouzdanog planiranja razvoja nekog vaspitnog pitanja u budunosti