Malina "Polana" i kod nas "Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato to se gaji bez naslona. Redovno i dobro raa, a plodovi dugo zadravaju sveinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potroaa. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja. Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i poinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npolee ponovo krenule. Navedeni podaci zvue neverovatno. Ipak, da je sve to tano uverili smo se u urevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Sinia Stanojevi, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu etiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrtanjem "hertida" i "zeve jesenje". U naoj zemlji prava je retkost. Siguran rod bez velikih ulaganja - Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objanjava Sinia Stanojevi. - Takoe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato to se gaji bez naslona. Redovno i dobro raa, a plodovi dugo zadravaju sveinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potroaa. Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, to istije i ravno zemljite. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, etiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazduno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja. Sadi se u jesen ili na polee. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna ita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogunosti prenoenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum. Zemljite se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadraj najvanijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unite se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva. Stajnjak je obavezan, ak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljite se dobro usitni i poravna jer neravnine oteavaju saenje i omoguavaju da se izdanci kose na odgovarajuu, istu visinu. Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego to su bile rasadniku. Meuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamii duboki petnaestak centimetara

kopaju se aovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljite ponovo poravna. S kretanjem vegetacije poinje i razvoj mladih izdanaka. Najvaniji, gotovo jedini posao je obrada zemljita. Meuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili treoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeuje dovoljno vode. Istovremeno ima cvetove i plodove Bez obzira na to da li je saena u jesen ili prolee, "polana" prorodi u prvoj godini, a prinos pokriva trokove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveu vinju, oko 150 centimetara. Cvetanje poinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postie u drugoj godini. Plodovi sazrevaju krajem jula ili poetkom avgusta. Beru se svaki drugi ili trei dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadravaju nekoliko dana. Posle prvog mraza izdanci se sue i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi "smire" i potom pokose, odnosno odstrane do zemlje. Ponovo se radi analiza zemljita i dodaju samo one hranljive materije koje mu nedostaju. Nastavlja se i obrada. "Polana" je odline rodnosti. Ako je posaena na odgovarajuem zemljitu i dobro negovana, po hektaru moe da se ubere preko dvanaest tona. Plodovi su konini, tamnocrveni, ukusni kad su svei, ali pogodni i za preradu. Minimalna zatita - Jedan izdanak "polane" u prvoj vegetaciji daje do osam novih biljaka - kae Vlada Kuhar. - Svake godine taj broj se udvostrui. Meutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dunom metru bude dvadesetak biljaka. Zato se jo u toku berbe proreuju izdanci s kojih je ubrano najmanje 70 odsto roda. - Po otpornosti prema bolestima i tetoinama ova sorta se ne razlikuje od drugih napominje Jozef Pakulski, inae strunjak koji je u Poljskoj stekao bogato iskustvo u gajenju "polane". - Meutim, zatita je minimalna, jer se koenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i tetoina. Takoe, u blizini malinjaka nema izvora zaraze. Zato su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30 centimetara, drugo kada imaju 90 centimetara, a tree na poetku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove maline poinje da opada posle petnaest godina. Tada se kri i ustupa mesto odgovarajuim usevima.

Na isto zemljite vraa se tek posle tri - etiri godine.