MARTINICI

Lokalitet se nalazi na bregu iznad doline Zete, nedaleko od Danilovgrada. Lokalitet je prvi put uocen 1956 godine I to bazilika iz ovog sklopa. Primeceni su I fragmenti anticke arhitekture. Nesto kasnije Boskovic u rusevinama bazilike nadjen je fragment sa tipicnim preromanskim ukrasom. Postojanje anticke i srednjevekovne gradnje govori o znacaju ovog viseslojnog lokaliteta. Borozan je istrazivajuci baziliku dosao do zakljucka da je to grad koji pominje Konstantin Poprfirogenit pod nazivom Lontadokla I da ga treba videti kao glavni grad srednjevekovne Duklje I episkopije. Prilikom izucavanja postoje tri celine a to su bazilika, bedemi i Pazariste.

BAZILIKAIstrazivanje je zapoceto 1972god. Srednji brod je najvise bio spusten, dosta materijala je izbaceno iz narteksa gde je zatecena rupa. U njoj su nadjena veca 4 kamena bloka, verovatno delovi okvira vrata. Dva slicna fragmenta su nadjena na zidu zimedju srednjeg I severnog broda. Nadjeno je I nekoliko fragmenta obradjenog kamena u severnom I juznom brodu. Prilikom izbacivanja kamena iz bazilike nadjeno je u srednjem brodu kod severne nise deo kruznog stable stuba. Na juznoj strani nadjen je veci broj fragmenata sa prepletenom ornamentikom, I verovatno je das u svi ti delovi deo jedne ploce. Nadjen je korintski rimski kapitel. Ispred zapadnog zida najden ne natpis od kojeg su ostala samo dva slova na latinskom.Istrazivanjem naosa nadjen je prag koji void u naos, I ostaci vrata sa dovratnicima od tesanog kamena. Ispred severnog dovratnika najden je fragment sa urezanim krstom, I oblik fragmenta govori da je to pocetak natpisa. Nadjeni su delovi ciborijuma I jedan fragment sa motivom cveta koji mozda potice sa krstionice. Delovi stubova koji su najdeni su oni koji su nosily ciborijum jer se izmedju brodova nalaze puni zidovi, to im je mogla biti jedina funkcija. Mnogobrojna plastika koja se nalazi u narteksu a pripada oltaru je verovatno dospela tu prekopavanjem bazilike radi trazenja dragocenosti. U severoistocnom uglu se nalazi konstrukcija koja je sluzila kao banak za sedenje, gde se ocuvao trag maltera. Otkriven je ulaz u juzi brod, I u vratima su nadjeni fragmeti sa troclanim prepletom.U severno delu narteksa nadjen je sarkofag sa ostaci uglenisanih kostiju- sitne kosti, medju kojima ima i ljutskih. S obzirom na polozaj verovatno je zidni saqrkofag neke ugledne licnoasti verovatno ktitiora. U sutu ispred apside nadjeno je dosta sitnih komada belog kamena od kog je radjena palstika. Po zatecenom stanju verovatno je veci deo namestaja paon I ostao u oltarskom prostoru. Ciscenjem oltarskog prostora zavrseno je otkrivanje ostataka poda. Nadjen je silobat oltarske pregrade, baza stubova ciborijuma tj cetri rimska kapitela. Nadjena je I zidna osnova oltarkse menze I ploca iz antike koja je verovatno sluzila kao ploca menze. Pod u oltarsko prozoru je bio od maltera. Nadjeni su tanji komadi grede sa latinskim natpisom, I dva slicna komada sa pletenicom nadjeni su u apsidi. Moguce da je to greda iznad oltarske pregrade. Postoje I dvojni kapiteli koji nam govore da je postojala trifora. Nadjeni su I fragmetni koji na jednoj strani imaju anticke rimske spise I tu su verovatno korisceni sekundarno.Pokusajuci da se rekonstruise propadanje bazlike dolazi se do toga das u prvo pali ciborijum I oltarska pregrada, I posle toga su se obrusavali zidovi ali ne namerno. Ispred oltarskog prostora stajale su grede antickog porekla koje su obrazovale osnovu

predprostora. U juznom brodu ispred vrata za srednji brod nadjen je fragment sa rimskim natpisom. Pored baza ciborijuma u oltaru nadjene su I koso postavljene ploce, pri cemu je krov ciborijuma rekonstruisan kao osmostrana piramida.Nadjena je I piscina napunjena malterom opekom I kamenom. Ona je bila prekrivena plocama od kojih je ploca ispred oltara bila pomerljiva. Smatra se da je njena namena bila cuvanje vode za krstenje.Posto je arheoloski ispitana ustanovljeno je da de sa radi o trobrdonoj gredjevini sa tri apside na istocnoj strani I narteksom na zapadnoj strani. Ocuvani banci pruzaju uvid u organizaciji bazilike. Pruzaju se duz zidova u bazilici, tako da licnosti koje sede su okrenute licem ili bocno prema svetilistima.Postojanje ovakvih sedista navodi na izvore I analogije: u kojim prilikama I prostorijama koji drustveni sloj ima priliku da sedi? Jer u bocnim brodovima van tih sedista malo je vernika moglo prisustvovati obredu. Osim ljudi koji sede tu je moglo stati jos 20tak ljudi. Uocava se da je severni brod imao svoj zasebni ulaz, koji je zatecen zatvoren suvim zidom. To govori da je bio namenjen krstavanju koje je teklo nezavisno od ostalih funkcija crkve.Sacuvane povrsine maltera unutar crkve ne prikazuju tragove dekoracije, I nisu karakteristicne za fresko-malter. Najvise je ocuvan na severnom zidu oltarskog prostora I na severnom delu glavnog broda. Bazilika je spolja bila malterisana. Razlika izmedju unutrasnje I spoljne fasade je sto unutrasnja izgleda ravnije pa se stice utisak da je bolje glacana. Sistem slaganja kamena ne pripada nekom narocitom sistemu, zidalo se u pribliznoj horizontali ali material je nametao resenje. Tehnika zidanja je slicna crkvi sv.Toma u Prcnju. Debljne zidova su ujednacene I nisu predimenzionisane. Podizni zidovi su postavljeni tacno u pravcu zapad-istok, poprecni zidovi nisu postavljeni u smeru sever-jug ali jesu paraleleni. Konfiguracija za posatavljanje terena nije bas pogodna. Relativno raven deo na kom je postavljena bazilika nije velik. Na jugozapadnom uglu teren naglo pada, a I pored toga dimenzije su slicne sto govori o dobrom planu gradnje. Najverovatnije je sve nastalo iz jedne faze.Otvori – izmedju narteksa I srednjeg broda ocuvan je prag I oba dovratnika. Prag cini kamena greda u obliku slova L, I podvlaci se pod zid. Juzni portal ima takodje gredu koja se znatno podvlaci pod zid, a prag koji je spolija od antickog doba. Useci govore da je to spolija. Juzni portal nije imao kamene dovratnike. Severni I juzni brod su gotovo paralelni, I nema podataka koji mogu govoriti o vratima. Pa se moze zakljuciti das u oba prolaza bila slobodna I das u zatvarana zavesama.Spolije su u vecini anticke, novi veci kamen je tesan samo kad se ne moze naci anticki kamen za tu funkciju. Sto govori o tome da je negde u blizini postolala anticka Rimska gradjevina reprezentativnih dimenzija. Osim ovoga za gradjnje je koriscen kamen obradjen cekicem, opeka se pojavljuje u manjim kolicinama koja nije bila anticka. Ukrasi u bazlici su radjeni od lokalnog kamena, a klesari su verovatno bili putujuci. Baze stubova ciborijum su ranovizantijske spolije(jonski impot kapiteli) postavljene na zemlju bez temelja. Novi klesani komadi- parapetne ploce nisu spolije, sve sto je pokriveno rano srednjovekovnim reljefima je novi kamen. Od njega su napravljene delovi kape ciborijuma i nosece arkade i ploce koje su obrazovale piramidu, zatim trazene sa prozora. Kamen iz bazilike se moze rekonstruisati. Amvon je bio na sredini naosa, i po ocuvanim primercima ploca je bila okrenuta ka zapadu tj. Prema vernicima. Poteskoce u rekonstrukciji jeste sto nigde nije nadjeno postolje. U delu srednjeg broda koji je bio

horski nadjeni su rupe u zemlji- ostaci stubica i ostaci parapetnih ploca. U bocnim konhama su bile oltarkse trpeze. Ograda oko horskog dela nije arhitektonski prilagodjena oltarskoj. Za rekonstrukciju pregrade u bocnim brodovima problem predstavljaju parapetne ploce sa uklesanim ugaonim stubicima.Studijska rekonstrukcija- Bazilika je bila trobrodna bazilika sa srednjim brodom koji je crkva, i severnim i juznim brodom, baptisterijum i paraksil. Zapadni deo je narteks. Zidovi glavnog broda su znatno deblji od bocnih. Srednji brod je imao dvovodni krov, a bocni brodovi su imali jednovodne, sa visim stranama oslonjenim na srednjem brodu. Gornju konstrukciju cinili su drveni rogovi povezani drvenim gredama koje su lezale na zidovima. Polozaj i oblik prozora se mogu odrediti samo priblizno. U zidu velike apside je mogla biti trifora, u bocnim apsidama su bili jednostruki prozori sa lukovima. Zidovi srednjih I bocnjih brodova mogli su imati 2 najvise 3 prozora. Analogija je bifora crkve San Stefano u Collescipoli datovane u kraj 8 I pocetak 9 veka. Kapitel na biforama je slican ovoj gradjevini. Zidovi su iznutra bili omalterisani, ali ne moze se utvrditi da li je bilo fresaka.SREDNJI BROD- iz narteksa ne postoji ulaz u srednji brod. Prostor bocnih brodova je razlicite namene. Severni brod je baptisterijum a juzni je pomocna crkva. U srednjem brodu postoje 3 apside od kojih s 2 pomocne ustvari nise.CIBORIJUM- ciborijumi bliski ovom su u Kotoru i ulcinjski ciborijum. Imaju skoro istovetni reljef po nacinu klesanja i motivima. Luk prati siroka tropritna pletenica, a na celu je zavrsni venac, razlika je u figuralnim predstavama. U Gradini su predstavljena 2 pauna a u Kotoru i Ulcinju fantasticne zivotinje. AMVON- Na amvonu se citaju tekstovi, odatle se episkop obraca vernicima, postoji vise vrsta, ali osnovna namena mu je citanje liturgijskih tekstova. Reljefne ploce amvona istovetan je reljefu na jednoj od parapetnih ploca. Osim sto amvon ima predstavu pauna na voluti u cijem okviru su stilizovani cvetovi. Bio je okrenut na zapadnu stranu, prema vernicima, bio je ispred oltarskog prostoraZAPADNI DEO NAOSA- tu se nalaze mesta za sedenje, sto govori da je mali broj vernika mogao prisustvoati ritualima.BAPTISTERIJUM- severni brod je sagradjen da bude krstionica. Krstionica nije namenjena da u nju udje osoba koja se pokrstava jer je mala, tako da je verovatno postojao prostor ispred piscine u kom je obavljano krstenje. Moguce da je krsteno vise ljudi odjednom jer je to period sirokog prihvatanja hriscanstva.Namena bazilike- Zanatlije koje su radile na ovoj crkvi su dovedene iz obliznjeg gradskog cenra. Moguce iz Kotora jer je najblizi. Druga mogucnost je Dubrovnik. Na parapetnim plocama uocavaju se 3 motiva: krugovi povezani troprutnom trakom, preplet sveju traka koje obrazuju krugove i medjusobno se presecaju, i trece su stilizovani cvetovi uokvireni lozicom. Kapiteli su u osnovi kruzni a gornji deo je oblika kavadrata, reljefni ukrasi cine stilizovani listovi, voluta i rozeta. Izvedeni su iz antickih kompozitnih kapitla.Natpis- rekonstrukcija natpisa je et gloria beago mixael ar. Prema sacuvanom fragmentu to je kraj natpisa. Znak skracivanja iznad AR moze se procitati kao arhandjeo. Piscu teksta je bio blizi grcki jezik. Hram je bio posvecen arhenadjelu Mihajlu, a natpis predstavlja molitvu licnosti koja je porucila epistilon. Kult arhandjela Mihajla bio je rasiren na istocnoj obali sredozemlja. Kult su doneli monasi benediktinci.

Bazilika nije sagradjena na osnovama prethodne gradjevine. Po reljefnom ukrasavanju najsiri okvir za datovanje je 9-11.veka, ali 9 vek je uzi okvir. Hram je izgradjen u vreme prijateljskih odnosa sa Carstvom.

UTVRDJENJENa severnoj strani je glavni ulaz u grad, na to ukazuje velika kamena greda rimskog porekla koja je lsuzila kao okvir. Nalazi se izmedju severne kule koja je prva nadjena i zapadne. Sam ulaz formiran je od rimskog venca tako da se dobije prag. Iza praga je kaldrma koja se nastavlja u unutrasnjost grada. Postojalo je 10 kula koje su bile razlicite gradje. 1 i 3 su bile piloni a 2 i 4 su sluzile za odbranu. Situacija 5 I 7 kule je nejasna. Sa njihove strane su stene koje onemogucavaju prilaz. Debljina bedema na mestima gde je cisto sacuvan je 1,42m. Bedem nije bio visok jer je samo mesto bilo nepristupacno. Kula 2 je najbolje ispitana, polukruzna je. 3 kula je bila najizlozenija. U kule se ulazilo sa gornje platforme.Ni na jednom mestu nisu nadjeni ostaci starijih gradjevina. Anticke spolije su donosene sa lokaliteta u blizini. Za izgradnju je verovatno bio zaduzen obavesten covek koji je poznavao vojne taktike.

PAZARISTEOvde bi trebalo ocekivati glavni deo grada, tj prostor na kom se zivelo. Osnovno je pitanje da li se u unutrasnjojsti pazatista zivelo. Pri istrazivanju nadjen je tropleti ornament parapetne ploce, koji verovatno potice sa bazilike.