POJAM GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA

POJAM GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA(1. Znaaj i zadaci graanskosudskog postupka)

Gradjansko procesno pravo obuhvata materijalnopravne i procesnopravne norme. Materijalnopravne ureuju nastanak, promenu i prestanak subjektivnih graanskih prava i obaveza.

Pravo da ostvare zatitu svojih povredjenih ili ugroenih subjektivnih prava imaju svi pravni subjekti. To ostvarivanje zatite naziva se samopomo.

Samopomo podrazumeva pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

SAMOPOMO NIJE DOZVOLJENA (OSIM IZUZETNO).

ZOO propisuje konkretne vidove samopomoi:

1. nuna odbrana

2. stanje nude i

3. otklanjanje tete od drugog

i to u sluajevima (uslovima):

da je opasnost neposredna

da je samopomo nuna i

da nain vrenja samopomoi odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

Pravnu zatitu ugroenim subjektima prua sud primenom procesnih pravila. Zadatak sudova je da u sudskom postupku odlue da li je tvrdnja navedena u tubi osnovana. Sud ne moe da odbije da reava i odluuje o povredama subjektivnih prava (pravo na pravnu zatitu).

STRUKTURA GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA

Gradjansko procesno pravo kao naunu disciplinu INE:

1. parnini postupak

2. vanparnini postupak

3. postupak izvrenja i obezbeenja.

Parnica je proces nadovezivanja aktivnosti uesnika u parnici koji je usmeren ka ostvarenju odreenog cilja, a cilj je donoenje sudske odluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud prui pravnu zatitu. Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos (tuilac, tueni, sud).Pod subjektima se podrazumevaju: TUILAC, TUENI I SUD.Parnini postupakParnini postupak je osnovni metod zatite povredjenih ili ugroenih subjektivnih gradjanskih prava, tj. redovni (primarni postupak) put pravne zatite u oblasti gradjanskopravnih odnosa.

Podnoenjem tube sudu uspostavlja se pravni odnos izmeu tuioca i suda i poinje da tee parnini postupak, a parnica poinje da tee tek u momentu kada sud dostavi tubu tuenom, a okonava se u momentu kada sud donese odluku o sporu koji vie ne moe da se pobija.

ZPP propisuje pruanje pravne zatite u sporovima nastalih povodom:

1. povrede prava linosti

2. sporova iz porodinih odnosa

3. sporova iz radnih odnosa

4. sporova iz privrednih odnosa

5. sporova iz imovinsko-pravnih odnosa i

6. drugih gradjanskopravnih odnosa.

VANPARNINI POSTUPAK

Vanparnini postupak je svaki postupak u gradjanskim stvarima koji nije parnini.

Razlika izmedju parnice i vanparnice ogleda se u tome da je za parnicu karakteristian spor, a za vanparnicu to da nema spora, ali postoje i izuzeci od ovog pravila.

Spor se tie materijalnopravnog odnosa, a parnica je sudski postupak.

U vanparnine postupke u imovinskim stvarima ubrajamo:

1. ostavinski postupak

2. odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost

3. ureenje, upravljanje i korienje zajednike stvari

4. deoba zajednike stvari

5. ureenje mea

6. postupci koji se tiu isprava

7. sudski depozit

Vanparnini postupci u statusnim stvarima su:

1. Davanje dozvole za stupanje u brak

2. produenje roditeljskog prava

3. proglaenje nestalih lica za umrla i dokazivanje smrti

4. lienje i vraanje poslovne sposobnosti

5. zadravanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi.

POSTUPAK IZVRENJA I OBEZBEENJA

Postupak izvrenja je postupak prinudnog izvrenja pravosnane i izvrne kondemnatorne sudske odluke koji sledi nakon parninog postupka u predmetima gde se radi o kondemnatornoj odluci i gde dunik nije dobrovoljno izvrio svoju obavezu iz sudske presude.

Ako tueni dobrovoljno postupi po sudskoj odluci NEMA POSTUPKA IZVRENJA.

STEAJNI POSTUPAK

U ovom postupku sprovodi se tzv. generalna egzekucija na celokupnoj imovini steajnog dunika po pravilu u korist svih steajnih poverilaca.

IZVORI GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA

Osnovni izvor parninog procesnog prava je Zakon o parninom postupku iz 2011. Pored zakona, u izvore se ubrajaju i podzakonski akti i opti akti npr. Sudski poslovnik, Pravilnik o naknadi trokova, o naknadama, sudskim tarifama itd.

Osnovni izvor vanparninog postupka je Zakon o vanparninom postupku Republike Srbije iz 1982.

Osnovni izvor izvrnog procesnog prava je Zakon o izvrenju i obezbeenju iz 2011.

Osnovni izvor steajnog procesnog prava je Zakon o steaju iz 2009.

Obiaji, sudska praksa i pravna nauka ne predstavljaju izvor graanskog procesnog prava.VAENJE GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA S OBZIROM NA PROSTOR, VREME I LICA

Obzirom na prostor, razgranienje nadlenosti izmedju domaih i stranih sudova vri se po pravilima o meunarodnoj sudskoj nadlenosti. Locus regit actum - Mesto je merodavno za radnju. Pravno pravilo po kome je za pravnu valjanost neke radnje potrebno potovati formu koju predvia zakonodavstvo mesta gde se radnja vri.ZPP propisuje da je domai sud nadlean za suenje u parninom postupku kad je njegova nadlenost u sporu sa meunarodnim elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom.

U pogledu nadlenosti domaih sudova za sudjenje strancima koji uivaju imunitet u Srbiji vae pravila meunarodnog prava.

Obzirom na vreme, vai pravilo da se pretpostavke za preduzimanje i pravnu valjanost odreene procesne radnje prosuuju po Zakonu koji vai u vreme preduzimanja konkretne parnine radnje (tj. princip tempus regit actium), a od ovog pravila mogua su odstupanja.

Obzirom na lica, sva lica kako domaa tako i strana podvrgnuta su pravilima ZPP kada se radi o gradjanskopravnoj materiji i domaim sudovima. Meutim, postoje i odstupanja predvidjena meunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima koje je naa drava zakljuila.

Tako su lica koja su izuzeta od domae jurisdikcije ona koja uivaju diplomatski imunitet, kao i njihovi lanovi porodice ukoliko ine deo njegovog domainstva.

Ako se lice odrekne svog imuniteta samostalno, tada se protiv njega moe voditi parnica pred domaim sudovima.

Diplomatski slubenik meutim ne uiva imunitet kada je protiv njega pokrenuta tuba koja se odnosi na nepokretnost na teritoriji drave kod koje je diplomatski slubenik akreditovan.

Ukoliko je tuba podneta protiv lica koje uiva imunitet, takvu tubu e sud odbaciti.

ODNOS PARNINOG I KRIVINOG POSTUPKA

U parninom postupku sud raspravlja i odluuje o tubenom zahtevu.

U krivinom postupku ovlaeni tuilac pokree postupak protiv optuenog sa tvrdnjom da je uinio KD i da je za to odgovoran.

Razlike nisu samo u predmetu, ve i u osnovnim procesnim naelima. U parninom su dominantna naela dispozicije, obostranog sasluanja i raspravno naelo, a u krivinom naelo oficijelnosti i istrano naelo.

Meutim, veza izmeu ova dva postupka je kada Zakon propisuje da je parnini sud vezan za presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim u pogledu postojanja KD i krivine odgovornosti uinioca.

Oslobaajua presuda u krivinom postupku ne vezuje parnini sud.

ODNOS PARNINOG I UPRAVNOG POSTUPKA

U parnici sud odluuje o subjektivnom graanskom pravu.U upravnom postupku dravni organ ili organizacija kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja reava o subjektivnom pravu ili obavezi u jednoj upravnoj stvari.

Veza izmeu ova 2 postupka ispoljava se kada se u parnici raspravlja i odluuje o nekom pravu ija odluka zavisi od nekog upravnopravnog pitanja, gde je parnini sud vezan za odluku upravnog organa. Ako odluka od strane upravnog nije donesena, parnini sud moe sam da rei to pitanje, kao o prethodnom pitanju.

PROCESNE PRETPOSTAVKE

POJAM I SUTINA

(78)

Procesne pretpostavke su okolnosti koje Zakon propisuje kao uslov za voenje postupka (zasnivanje,tok i okonanje).

Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, to znai da postoje procesne smetnje koje spreavaju sud da prui pravnu zatitu subjektivnim pravima koja su povreena.

Sud UVEK odluuje reenjem, a ne presudom.

O nekim procesnim pretpostavkama sud vodi rauna po slubenoj dunosti, a o nekima samo po prigovoru stranaka.

PODELA PROCESNIH PRETPOSTAVKI

(79)

Osnovna podela je na opte i posebne procesne pretpostavke.

Opte procesne pretpostavke tiu se svakog parninog postupka , dok se posebne tiu samo nekih vrsta ili se odnose na pojedine stadijume postupka ili na pojedine parnine radnje.

Meutim, najznaajnija je podela na:

1. Procesne pretpostavke koje se tiu stranaka,

2. Procesne pretpostavke koje se tiu suda,

3. Procesne pretpostavke koje se tiu predmeta spora.

Procesne pretpostavke koje se tiu stranaka Stranaka sposobnost,

parnina sposobnost stranaka

Uredno zastupanje stranaka,

Procesna legitimacija i

Pravni interes za traenje pravne zatite.

Procesne pretpostavke koje se tiu suda su:

Apsolutna nadlenost,

Stvarna nadlenost

Mesna nadlenost

Pravilan sastav suda

Objektivnost sudija.

Procesne pretpostavke koje se tiu predmeta spora su:

Urednost tube

Nepostojanje dvostruke legitimacije

Nepostojanje pravosnane odluke

Nepostojanje sudskog poravnanja.

PRETHODNO (PREJUDICIJELNO) PITANJE(122)

Prethodno pitanje je pravno pitanje da li postoji neko pravo ili pravni odnos od ijeg postojanja zavisi odluka o glavnom pitanju.

Ako odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja o kojem odluku jo nije doneo neki od nadlenih organa, sud moe sam da rei to pitanje.Mogue su 2 situacije:

1. Ako nadleni ili neki drugi sud / dravni organ nije doneo odluku o pitanju , tada parnini sud moe sam reiti to pitanje, ako propisima nije drugaije odreeno, i

2. Ako je nadleni sud / neki dravni organ ve doneo odluku o tome to se u parnici javilo kao prethodno pitanje sud e u parnici prihvatiti tu odluku.

Prethodno pitanje moe da inicira stranka, a moe se i javiti u samom sudu. Ako parnini sud sam rei prethodno pitanje, odluku o tome stavlja u obrazloenje, a ne u izreku, to znai da ova odluka ne dobija znaaj pravosnano presudjene stvari. Ukoliko je odluku o prethodnom pitanju doneo nadleni sud ili dravni organ, parnini sud e tu odluku staviti u izreku svoje presude i ona dobija snagu pravosnanosti.

NAELO DISPOZICIJE I OFICIJELNOSTI (20)

Naelo dispozicije znai da pokretanje parnice, tok postupka i prestanak parnice zavisi od volje i inicijative stranaka.

Postupak pokree iskljuivo stranka (tuilac) i od ovog principa nema izuzetaka.

Imalac povreenog subjektivnog prava ima pravo da zahteva ali i da ne zahteva zatitu svojih prava u parninom postupku, dakle ovo naelo je procesnopravni pandan autonomiji volje. Osnovni postulat nemo iudex sine actore znai da nema parnice bez tuioca, tj. da iskljuivo od volje tuioca zavisi da li e biti pokrenuta parnica. Stranke odreuju ta je predmet spora. Stranka takoe opredeljuje granice tubenog zahteva.

Sud pritom nije duan da tuiocu dosudi ni vie od onoga to je traio, ak i kada na osnovu raspravljanja uvidi da mu pripada vie od onoga to je traio, ali moe dosuti manje od onoga to je traio u tubenom zahtevu.Tuilac snosi rizik prilikom odreivanja vrste i visine tubenog zahteva. Zato tuilac ima pravo da u toku postupka disponira svojim tubenim zahtevom (preinaenje tube).

Drugostepeni sud i VKS vezani su takoe inicijativom stranaka, ne pokreu postupke po pravnim lekovima ex officio. Drugostepeni sud odluku prvostepenog suda ispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. Stranka koja je izgubila parnicu moe da se odrekne mogunosti da uloi pravni lek a moe i da povue uloeni pravni lek.

Okonanje parnice voljom stranaka

Tuilac moe da se odrekne tubenog zahteva na ta e sud doneti presudu na osnovi odricaranja.

Tueni moe da prizna tubeni zahtev i sud donosi presudu na osnovu priznanja.

Stranke mogu da iniciraju okonanje parnice bez donoenja konane odluke suda.

Tuilac moe da povue tubu ali to ne znai i konano reenje spora.Sudsko poravnanje proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora, okonava parnicu i ima dejstvo izvrne isprave.

Odstupanja od naela dispozicije

1. U porodinim parninim postupcima Sud moe da odlui ex officio o pravnim posledicama koje nisu traene tubenim zahtevom (npr. Postupak za zatitu od nasilja u porodici sud moe odrediti meru zatite koja nije traena)2. Ako je raspolaganje predmetom spora protivno prinudnim propisima, javnom poretku i moralu.3. U sporovima iji je predmet naknada tete (restitutio in integrum, novana renta, povreda prava linosti)4. Potroaki sporoviSuprotno naelu dispozicije je naelo oficijoznosti koje je primarno u vanparninom postupku. Po naelu oficijelnosti pokretanje i tok parnice zavisi od inicijative suda.NAELO OBOSTRANOG SASLUANJA

(26)

Sud je duan da svakoj stranci prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima njenog protivnika (auduatur et altera pars).Po pravilu ZPP sud ne moe odluivati o zahtevu stranke ako njenom protivniku nije pruio mogunost da se o tom zahtevu izjasni.Sud je duan da:* stranci omogui da iznese svoje injenine navode, zahteve i predloge* stranci omogui da se izjasni o navodima, zahtevima i predlozima protivne stranke* uzme u obzir navode, zahteve i predloge stranaka* razmotri svaki od navoda, zahteva i predloga stranaka* uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.Povreda naela obostranog sasluanja ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parninog postupka.NAELO TRAENJA ISTINESud u parnici nastoji da putem odgovarajuih dokaza utvrdi istinu i tako donese zakonitu i pravinu presudu. ZPP propisuje da e sud razmotriti i utvrditi samo injenice koje su stranke iznele i da e izvesti samo dokaze koje su stranke predloile.Presuda kojom sud odluuje na osnovu praemissa minor je saznanje o konkretnom injeninom stanju (materijalna istina) i praemissa maior saznaje o apstraktnoj pravnoj normi (formalna istina). U pravnoj teoriji je poznato razlikovanje materijalne i formalne istine, meutim, u ivotu je teko vriti ovakvo razgranienje jer ili je neto isitna ili nije istina, pa stoga ne mogu postojati dve istine, formalna i materijalna. Zato je adekvatnije upotrebljavati termin naelo traenja istine.

ZPP u lanu 3 stav 3. propisao je izuzetke kada sud primenjuje istrano naelo u sakupljanju injenine gradje da bi doneo zakonitu odluku i to za radnje sa kojima stranke ne mogu disponirati , ili u sporovima u kojima je izriito propisom predvidjeno da e sud odstupiti od naela dispozicije.

Zadatak suda je da utvrdi istinu o injenicama o kojima ga stranke izvetavaju. Ako je dispozicija stranaka upravljena na izigravanje prinudnih propisa ili na povredu javnog poretka morala i dobrih obiaja, tada je sud duan da sprei takvo disponiranje stranaka i u tom sluaju sud nee zasnovati svoju odluku na takvim dispozicijama.

RASPRAVNO NAELO(22)

Raspravno naelo predstavlja radni metod za prikupljanje injeninog materijala neophodnog za donoenje pravilne i zakonite odluke. Ovo naelo je odraz dispozitivnog karaktera odreenog sistema.

Saznavanje injenicaSud moe da zasnuje svoju odluku samo na onim injenicama koje su stranke saoptile sudu u toku postupka.Sud je duan da razmotri i utvrdi samo one injenice koje su stranke iznele pred sud.Sud nije vezan dispozicijom stranaka o pravnim normama i stavovima iskustva i njih utvruje nezavisno od toga da li se stranke na njih pozivaju.DokazivanjeSud izvodi dokaze samo o onim injenicama koje su meu strankama sporneNe dokazuju se injenice koje*je druga stranka priznala

*su opte poznate * druga stranka ne osporava

*Izuzetak sud moe odluiti da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolae svojim zahtevom na nain koji je u suprotnostisa prinudnim propisima, javnim poretko i dobrim obiajima.Stranke su dune da sudu predloe izvoenje dokaza kojima se uvruju injenice na kojima one zasnivaju svoje zahteve. Sud nije duan da izvede sve dokaze koje su stranke predloile. Sud ne moe izvoditi dokaze koje ni jedna stranaka nije predloila.Odstupanje od raspravnog naelaSud se stara da se u postupku utvrde injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva, kao i da se predmet svestrano raspraviStranke, umeai i njihovi zastupnici su duni da pred sudom govore istinuU porodini parninim postupcima vai istrano naelo.NAELO SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJAOvo naelo razlikuje 2 sistema dokaznih sredstava,i to sistem legalne ocene dokaza i sistem slobodne ocene dokaza gde sud nije vezan pravilima, ve uzima da je tvrdnja dokazna tek kada formira lino uverenje o njenoj istinitosti.Sudija mora da da valjano obrazloenje zato je prihvatio odreeni dokaz, tvrdnju i da je opravda pred strankama, tj. treba dati valjano obrazloenje jer e u suprotnom doi do apsolutne nitavosti sudske odluke.

NAELO NEPOSREDNOSTI (24)

+ naelo posrednostiNaelo neposrednosti znai da sud svojim ulima zapaa prirodu i sadraj dokaznih sredstava.To znai da izmeu suda i izvora informacija nema posrednika, ve sudija neposrednim opaanjem saznaje bitne injenice i utvruje injeninu grau zbog ega je ovo naelo u boljoj poziciji od naela posrednosti.Po naelu posrednosti je odvojena funkcija ispitivanja dokaznih sredstava od funkcije ocene dokazne vrednosti dokaznih sredstava.

NAELO KOMBINACIJE USMENOSTI I PISMENOSTI

(23)

ZPP propisuje da se parnine radnje mogu preduzeti u usmenoj i pismenoj formi. Naelo usmenosti podrazumeva da se procesne radnje izraavaju govorom i da sud sudi samo na osnovu raspravljanja koje se odvija usmeno pred sudom.

Usmene parnine radnje se preduzimaju na roitima.Pismene parnine radnje se preduzimaju predajom podnesaka sudu.Parnine radnje koje se obavezno preduzimaju pismeno: *tuba (podizanje tube)*odgovor na tubu*protivtuba*sudska presuda

*sklapanje sudskog poravnanja*pravni lekoviNAELO JAVNOSTI

(25)

Sutina naela javnosti je da se omogui prisustvovanje raspravljanju pred sudom od strane graana. Naelo javnosti se pre svega odnosi na glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.

Kada se vea i glasa o sudskoj odluci, tada nije prisutna javnost, ve samo lanovi vea i zapisniar.

Zakon o parninom postupku predvia i odreena ogranienja u ostvarivanju naela javnosti, tako to propisuje da raspravljanju pred sudom mogu biti pristuna samo lica starija od 16 godina. Graani koji prisustvju rapsravljanju ne smeju nositi ni oruje, ni opasno orue. Postoje i odreena faktika ogranienja, a to je nedovoljno velike sudnice da prime graane koji ele da prisustvuju suenje.

Zakon predvia i odreene situacije kada je iskljuena javnost, i to po samom zakonu u statusnim stvarima fizikih lica, kao to su brani i paternitetski sporovi iz razloga zatite privatnosti parninih stranka i njihovih linih porodinih odnosa. Zatim, postoje iskljuenja po odluci suda radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite maloletnika.

Povreda pravila javnosti je razlog apsolutne nitavosti ako je javnost bila iskljuena sa glavne rasprave protivno zakonu.

NAELO PRAVNOG INTERESA

Pravo na pravnu zatitu priznaje se samo licu koje ima pravni interes za pruanje odreene pravne zatite od strane suda. Postojanje pravnog interesa ne treba dokazivati kad zakon ovlauje stranku da trai odreenu zatitu putem deklarativne tube. Kod utvrivanja pravnog interesa dovoljno je da se injenice kojima se dokazuje postojanje pravnog interesa uine verovatnim.

Povreda pravila o pravnom interesu se iskljuivo po prigovoru stranke resave.

NAELO KONCENTRACIJE POSTUPKAZPP propisuje da su stranke dune da ve u tubi i odgovoru iznesu sve injenice na kojima temelje svoje zahteve i predloe sve dokaze potrebne za utvrivanje injenica. Kasnije iznete injenice i dokaze sud nee uzeti u obzir, osim ako stranka uini verovanim da nove injenice nije mogla da iznese ranije.NAELO SAVESNOSTI I POTENJA(27)

Obaveze stranaka:

1. Da govore istinu2. Da savesno koriste svoja prava3. Da ne zloupotrebljavaju svoja procesna pravaZloupotreba procesnih ovlaenja podrazumeva njihovo korienje suprotno cilju radi ijeg ostarenja ih zakon propisuje

*Fraus legis stvaranje injenica ili iznoenje lanih injenica kako bi se proizvela odreena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluila prevarom npr. Poverilac cedira potraivanje na lice slabog imovnog stanja kako bi izdejstvovao siromako pravo

*Venire contra factum proprium stranka se u parnici ponaa suprotno onome na ta se u stvarnosti obavezala prema drugoj stranci Npr. Stranke su se dogovorile da se tuba povue*Zloupotreba procesnih ovlaenja Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje iji bi bio cilj odugovlaenje parnice Npr. Stranka trai izuzee sudije a ne postoje stvarni razlozi za izuzee.NAELO PROCESNE EKONOMIJE

Naelo procesne ekonomije trai da se sa to manje utroka vremena i sredstava postigne to povoljniji rezultat.

Ekonomino postupanje je korisno i za pravosue i za stranke.

lan 10, stav 2. ZPP-a propisao je da je sud duan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom i sa to manje trokova.

Vremenski okvir parnice je nov institut u parninom postupku, ije se nepotovanje od strane sudija kanjava pokretanjem disciplinskog postupka protiv sudije.

PRAVO NA SUENJE U RAZUMNOM ROKU

Ovo naelo se bazira na osnovnim ljudskim pravima i slobodama koja su zajemena Evropskom konvencijom o zatiti ljudskih prava i sloboda.Prema l.10. stav 1. ZPP-a, stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Da bi se ovo naelo moglo sprovesti zakonodavac je propisao obavezu suda da odredi vremenski okvir za preduzimanje parninih radnji, tj. da odredi zajedno sa strankama koliko e parnica da traje.

Razuman rok je vreme u kome je sud duan da meritorno okona postupak uzimajui u obzir okolnosti konkretnog sluaja, njegovu procesnu pa i meritornu sloenost, ponaanje tuioca tokom postupka i tuenog, vaenost predmeta spora za stranku i postupanje suda pred kojim se postupak vodi.

Ukoliko je zakonom propisano da se postupak mora zavriti u odreenom roku, a dodje do krenja tog roka, sledi sankcija prema dravi zbog nepotovanja ovog osnovnog postulata.

NAELO DA SUD POZNAJE PRAVO

(iura novit curia)

U graanskom sudskom postupku vai da sud poznaje pravo, tj. sud po zakonu i svojoj savesti primenjuje merodavno pravo, nezavisno od injenica i dokaza koja prilau same stranke.Takoe sud poznaje i strano pravo, a ukoliko je potrebno moe da se obrati Ministarstvu pravde i na taj nain dobije odgovarajuu informaciju o nekom od stranih prava.

NAELO UPOTREBE JEZIKA U POSTUPKUPodrazumeva da se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi uesnici u postupku razumeju. Ako ga ne razumeju, njima e se obezbediti usmeno prevoenje.

Tako npr stranke i uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa u postupku pred sudom.

Pozive, odluke i pismena sud upuuje strankama u postupku na srpskom jeziku, osim ako je neko od uesnika pripadnik nacionalne manjine i slui se tim jezikom. Takoe stranke upuuju sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu, mada to mogu i initi na jeziku nacionalnih manjina ako je to u skladu sa zakonom.

SUDSKI SISTEM PREMA ZAKONU O UREENJU SUDOVA RS IU 2008.- Sastav sudova (90)

Sudovi su samostalni i nezavisni dravni organi koji tite slobode i prava graana. Sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvrne vlasti, a sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudovi su podeljeni na:

sudove opte nadlenosti i

sudove posebne nadlenosti.

Sudovi opte nadlenosti su:

1. Osnovni sudovi

2. Vii sudovi

3. Apelacioni sudovi

4. Vrhovni kasacioni sud

Sudovi posebne nadlenosti su:

1. Privredni sudovi

2. Privredni apelacioni sud

3. Prekrajni sudovi

4. Vii prekrajni sud

5. Upravni sud.

Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u RS sa seditem u Beogradu.

Privredni apelacioni, Vii prekrajni sud i Upravni sud su sudovi republikog ranga, to znai da se osnivaju za teritoriju RS.

Osnovni sud se osniva za teritoriju grada, jedne ili vie optina. Vii sud se osniva za teritoriju jednog ili vie osnovnih sudova. Privredni sud se osniva za teritoriju jednog ili vie gradova, tj. optina. Apelacioni sud se osniva za teritoriju vie viih sudova.

Vrhovni kasacioni sud je na vrhu hijerarhijske lestvice, tako da su sledei Privredni apelacioni sud, Vii Prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sudovi.

Apelacioni sud je neposredno vii sud za vie sudove i osnovne sudove. Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredne sudove. Vii Prekrajni je neposredno vii za prekrajne sudove.

Sudovi se osnivaju ZAKONOM.

SUDIJE I SUDIJE POROTNICI

Izbor sudija i predsednika sudovaIzbor sudija koji se prvi put bira vri Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva i bira se sa mandatom od 3 godine. Sudije koji su ranije bili birani, biraju se za stalno takoe od Visokog saveta sudstva.

Uslovi za izbor sudije:

1. Radno iskustvo u pravnoj struci posle poloenog ispita i to:

dve godine za sudiju prekrajnog suda

3 za sudiju osnovg suda

6 za sudiju vieg suda, privrednog suda, Vieg prekrajnog suda

10 za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog i Upravnog suda

12 godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda

2. Kandidat mora da poseduje

strunost

osposobljenost i

dostojnost.

Moralne osobine koje treba da poseduje su potenje, savesnost, pravinost, dostojanstvenost, istrajnost, uzornost, kao i da se ponaa tako da uva ugled sudije i suda.

Prestanak sudijske funkcije i funkcije predsednika suda

Sudijska funkcija prestaje: na zahtev sudije

kad navri radni vek

kad trajno izgubi radnu sposobnost

razreenjem

kad ne bude izabran za stalnu funkciju.

Postupak za razreenje sudova se vodi pred Visokim savetom sudstva.

Razlozi za razresenje:

- kad je osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci,

- kad je osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije,

- kad nestruno vri funkciju,

- kad uini teki disciplinski prekrajOdluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. Kada predsedniku suda prestane funkcija, on nastavlja sa radom kao sudija tog suda.

Izbor i prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva. Mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda iznosi 5 godina i ne moe biti ponovo biran.

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija:

na lini zahtev

istekom mandata

prestankom sudijske funkcije

razreenjem.

Odgovornost sudija za naknadu teteSudija ne moe biti pozvan na odgovornost zbog donete odluke osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Za tetu koju sudija poruzrokuje nezakonitim radom odgovara Republika Srbija. Ali, ako se dokae da je sudija prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom tada RS ima pravo regresa prema sudije, odnosno moe da trai naknadu isplaenog iznosa.

Upuivanje i premetaj sudije

Sudija samo uz saglasnot moe biti premeten u drugi sud, dravni organ ili ustanovu u oblasti pravosua. Izuzetno moe biti premeten u drugi sud bez saglasnosti u sluaju ukidanja suda ili ukidanja dela nadlenosti suda za koji je izabran.

Udaljenje sa sudijske funkcijeSudija se udaljuje sa funkcije kada je protiv njega odreen pritvor, ili kada je pokrenut postupak za njegovo razreenje ili krivini postupak za delo zbog koga mora biti razreen. O obaveznom udaljenju odluuje predsednik suda, a o fakultativnom udaaljenju odluuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda. O obaveznom udaljenju predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda.

Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okonanja ili razreenja postupka. Na odluku o udaljenju sudija ima pravoalbe u roku od 8 dana od dostavljanja odluke o udaljenju.

Neizmenljivost vrste poslova i dodele predmeta

Sudija prima predemete prema redosledu nezavisno od linosti stranke i okolnosti stvari, na osnovu godinjeg rasporeda poslova. Od redosleda moe da se odstupi u opravdanim sluajevima, npr. bolvanje. Sudiji moe biti oduzet predmet zbog disciplinskog prekraja.

Sudija ima pravo prigovora na godinji raspored poslova u roku od 3 dana od dana saznanja.Nespojivost sudijske funkcije sa drugim funkcijama, slubama i postupcimaZakon o sudijama propisuje koje su to funkcije i slube koje sudija n emoe obavljati za vreme sudijske funkcije. To su funkcije ili slube u:

organima zakonodavne vlasti

organima izvrne vlasti

organima pokrajinske autonomije

organima jedinica lokalne samouprave.

Sudija ne moe biti:

lan politike partije

baviti se javnim ili privatnim plaenim poslom

pruati pravne usluve ili savete uz naknadu.

Sudija se mora pridravati Etikog kodeksa. Duan je da obavesti pismeno Visoki savet sudstva ako obavlja posao za koji se moe pretpostaviti da su nespojivi sa njegovom funkcijom na ta e Visoki savet sudstva podneti disciplinsku prijavu protiv tog sudije.

Sudije porotniciZa sudiju porotnika moe biti imenovan punoletni dravljanin Srbije, koji je dostojan funkcije porotnika i ima manje od 70 godina ivota.

Pri imenovanju vodi se rauna o: polu, starosti, zanimanju, drutvenom poloaju kandidata, njegovom znanju, strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva na predlog ministra pravde na period od 5 godina i moe biti ponovo imenovan.

Sudija porotnik ne moe biti advokat, niti pruati pravne usluge uz naknadu.

Sudija porotnik ima pravo na:

naknadu trokova nastalih na funkciji

naknadu za izgubljenu zaradu i

nagradu.

IZUZEE I ISKLJUENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (13)

Razlozi za iskljuenje sudija su predvidjeni l.67. ZPP:

1. Ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke

2. ako je kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lan privrednog drutva ili lan zadruge, ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik

3. ako mu je stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u prvoj liniji, u pobonoj do etvrtog stepena ili suprunik, vanbrani partner, srodnik po tazbini ak i kada je brak prestao

4. ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke

5. ako izmeu sudije i stranle tee neka druga parnica

6. ako je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju poravnjanja

7. ako je u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo odluku povodom koje je dolo do spora.

Razlozi za izuzee nisu konkretizovani, ve sud ocenjuje njihovu opravdanost.

Sudija je duan da im sazna da u predmetu u kome treba da sudi postoji razlog za iskljuenje, da prekine svoj rad na tom predmetu. Sudija moe preduzeti samo one radnje za koje ne postoji opasnost od odlaganja ili do njegovog izuzea.

Izuzee i iskljuenje mogu traiti i stranke, podnoenjem zahteva odmah po saznanju za razlog iskljuenja/izuzea, najkasnije do zakljuenja glavne rasprave. Taj zahtev stranka mora obrazloiti. Neblagovremen, nepotpun i nedoputen zahtev sudija odbacuje reenjem i nastaviti roite. Protiv reenja o iskljuenju nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

POJAM I VRSTE SUDSKE NADLENOSTI(80)

Nadlenost podrazumeva pravo i dunost suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari.

Postoji vie vrsta nadlenosti:

apsolutna

stvarna

mesna i

funkcionalna nadlenostApsolutna nadlenost znai da je za reavanje konkretnog gradjanskopravnog spora nadlean sud, a ne neki drugi dravni organ.

Meunarodna apsolutna nadlenost domaeg suda znai da je domai sud nadlean za suenje u sporu sa meunarodnim elementom.

Mesna nadlenost je razgranienje nadlenosti prema teritorijalnom principu. Moe biti opta i posebna, a posebna moe biti : iskljuiva, izberiva i pomona.

Uz to spadaju i stvarna i funkcionalna nadlenost.

STVARNA I FUNKCIONALNA NADLENOST (81)

Stvarna nadlenost je nadlenost prema vrsti suda. ZPP predvia da sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti. (vidi pitanje 82)

Funkcionalna nadlenost (instanciona) je specifina vrsta stvarne nadlenosti i pomou ovih pravila se odreuje nadlenost sudova za postupanje po pravnim lekovima. Vri se razgranienje izmeu sudova prvog, drugog i treeg stepena. Prvostepeni sud odluuje o osnovanosti tubenog zahteva, drugostepeni po albi, a treestepeni o vanrednim pravnim lekovima.

Stranke ne mogu svojim sporazumom iskljuiti primenu pravila o stvarnoj i funkcionalnoj nadlenosti suda, ali mogu iskljuiti primenu pravila o mesnoj nadlenosti suda (prorogaciona klauzula).

DUNOST SUDA DA PAZI NA SVOJU NADLENOST

Sud im primi tubu duan je da oceni da li je nadlean za reavanje konkretnog spora. tu procenu vri na osnovu injenica iznetih u tubi i na osnovu opte poznatih okolnosti.

Tokom celog postupka sud pazi na svoju apsolutnu i stvarnu nadlenost.

Kada oceni da za reavanje stvari nije nadlean sud ve neki drugi organ, oglasie se nenadlenim i odbaciti tubu.

Takoe, ako sud prilikom ispitivanja tube ili u toku postupka utvrdi da nije nadlean za reavanje spora domai sud, ve strani sud, oglasie se nenadlenim i odbaciti tubu. Meutim, ako nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog i tueni da svoj pristanak, tada e domai sud nastaviti postupak.

Ako sud propusti rokove do kojih moe da se oglasi mesno nenadlenim kasnije se ne moe oglasiti nenadlenim. Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nenadlenim nije dozvoljena alba.

PRIVLAENJE NADLENOSTI

(88)

Privlaenje (atrakcija) nadlenosti znai da se nadlenost suda zasniva na injenici da pred tim sudom ve tee drugi parnini postupak koji je u vezi sa parnicom koja se tek pokree.Atrakcijom nadlenosti postie se i to da se na obe pravne strane koje su u meusobnoj vezi primeni isti pravni stav.

Primeri atrakcije su:

1. tuba glavnog umeaa

2. brakorazvodni spor i spor za izdravanje

3. sporovi protiv materijalnih suparniara.

Ako je jednom tubom tueno vie lica a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenog.

Sporovi pokrenuti protivtubom protivtuba se podnosi sudu pred kojim ve tee parnica po tubi, bez obzira na prebivalite protivtuenog, ali taj sud mora biti stvarno nadlean i sud iste vrste i istog ranga.

Za sporove iz nasledno-prpavnih odnosa mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi ostavinski sud.

Za sporove u izvrnom i steajnom postupku nadlean je sud na ijem podruju se nalazi izvrni ili steajni sud.

SUKOB NADLENOSTI (89)

Ukoliko sud kome je predmet ustupljen smatra da za isti nije nadlean, dostavie predmet sudu koji je nadlean za reavanje sukoba nadlenosti u roku od 8 dana od dana prijema predmeta.Ako je predmet omakom dostavljen, tada se ne izaziva sukob, ve se predmet prosleuje sudu kome je trebalo i dostaviti.

Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredni vii sud.

Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste reava Vrhovni kasacioni sud.Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti NIJE DOZVOLJENA alba.

STVARNA NADLENOST PRIVREDNIH SUDOVA

(82)

Novim zakonom formirana su dva prvostepena suda: Osnovni i

Vii.

Osnovni sud u prvom stepenu sudi:

1. u svim gradjanskopravnim sporovima, ako nije zakonom odreena nadlenost drugog suda

2. u vanparninim stvarima

3. u izvrnim stvarima

4. u stambenim sporovima

5. u radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa

6. u radnim sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa

7. u sporovima o naknadi tete koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom

8. u sporovima povodom reavanja stambenih potreba po osnovu rada

9. prua pravnu pomo, meunarodnu pravnu pomo i vri druge poslove odreene Zakonom.

Vii sud u prvom stepenu sudi:

1. u graanskopravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije

2. u paternitetskim i maternitetskim sporovima

3. u sporovima o autorskim i drugim srodnim pravima

4. u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju

5. u sporovima o naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije

6. u sporovima povodom trajka

7. u sporovima povodom kolektivnih ugovora

8. u sporovima povodom obaveznog socijalnog osiguranja

9. u sporovima povodom matine evidencije

10. u sporovima povodom izbora i razreenja organa pravnih lica.

Vii sud takoe odluuje o:

zahtevima za rehabilitaciju

zabrani rasturanja tampe i irenja informacija

priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka

o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja

vri druge poslove odreene zakonom.

Vii sud u drugom stepenu odluuje o albama na odluke osnovnih sudova u graevisnkopravnoj materiji.

Apelacioni sudovi se pojavljuju kao potpuno novi sudovi, i imaju iskljuivo drugostepenu nadlenost, tj. odluuju iskljuivo o albama:

na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima

na sve odluke viih sudova kada su oni prvostepeni sudovi.

Apelacioni sud odluuje:

1. o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud2. o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kada su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari

3. vri druge poslove odreene zakonom.

Vrhovni kasacioni sud odluuje:

1. O vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u RS

2. U drugim stvarima odreenim zakonom

3. Odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako nije za to nadlean neki drugi sud i

4. o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka iz drugih vanih razloga.

Uz ovo, vrhovni kasacioni sud ima i druge nadlenosti:

da razmatra primenu zakona i rad sudova

imenuje sudije Ustavnog suda, iz reda svojih sudija

daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Vri druge poslove odreene zakonom.

Privredni sud u prvom stepenu sudi: 1. o sporovima izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija2. u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata

3. u sporovima iz autorskih i drugih srodnih prava kada nastanu izmeu privrednih subjekata

4. u sporovima povodom izvrenja i obezbedjenja iz nadlenosti privrednih subjekata

5. u statusnim sporovima privrednih subjekata

6. u sporovima o primeni propisa o privatizaciji

7. u sporovima o stranim ulaganjima

8. u sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi po moru i unutranjim vodama

9. u sporovima u kojima se primenjuje plovidbeno i vazduhoplovno pravo izuzev sporova o prevozu putnika

10. u sporovima o zatiti firme

11. u sporovima povodom upisa u sudski registar i u

12. sporovima povodom steaja i likvidacije.

Privredni apelacioni sud odluuje:

1. o albama na odluke privrednih sudova

2. o sukobu nadlenosti izmeu privrednih sudova

3. o prenoenju nadlenosti privrednih sudova

4. utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti privrednih sudova

5. vri druge poslove odreene zakonom.

Upravni sud sudi:

1. u upravnim sporovima

2. vri druge poslove odreene zakonom.

UTVRDJIVANJE VREDNOSTI SPORA

Oznaavanje vrednosti predmeta spora u tubi je ovlaenje i dunost tuioca i ono je od znaaja za utvivanje stvarne nadlenosti suda, odreivanje sastava suda, prava na izjavjivanje revizije itd. Za vrednost predmeta spora se uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, parnini trokovi i ostala sporedna traenja ne uzimaju u obzir ako ne ine glavni zahtev. Zakon propisuje odreena pravila za utvrivanje vrednosti predmeta spora u nekim situacijama:

- ako se tubeni zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljau vrednost predmeta spora se rauna po njihovom zbiru ili najvie do iznosa od pet godina;

- ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vise zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom I pravnom osnovu vrednost spora se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva

- ako se tubenim zahtevom trai utvrivanje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnosti, vrednost predmeta spora se odreuje prama trinoj vrednosti nekretnine ili njenog dela

- ako se vodi spor o postojanju zakupnog odnosa, vrednost predmeta spora se rauna prema jednogodinjoj zakupnini osim ako se radi o zakupu na krae vreme

- ako se tubom trai obezbeenje potraivanja ili uspostavljanje zalonog prava vrednost predmeta spora se odreuje prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti ali ako predmet zaloge ima manju vrednost uzima se vrednost predmeta zaloge

- ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos a tuilac u tubi navede da pristaje da primi odreeni novani iznos umesto ispunjenja vrednost spora je taj iznos.

- ako je tuilac visoko ili nisko odredio vrednost spora, sud e, po prigovoru stranke ili po sopstvenoj inicijativi reenjem utvrditi vrednost predmeta spora.

MESNA NADLENOST: POJAM I VRSTE

(83)

Razlikujemo optu i posebnu mesnu nadlenost.OPTA MESNA NADLENOST

(84)

Odreuje se prema mestu prebivalita tuenog.

Prebivalite je mesto u kome se jedno lice nastanilo sa namerom da tu stalno ivi. Zakon predvia i boravite kao dopunski kriterijum.

Boravite je mesto gde fiziko lice privremeno boravi van svog prebivalita, npr. student za vreme studiranja.

Kod pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite prema izvetaju Agencije za privredne registre.

Za suenje u sporovima protiv republike, pokrajine, jedinica lokalne samouprave, opte mesno nadlean sud je onaj na ijem podruju se nalazi sedite njene skuptine.

Ako je neko lice koji je srpski dravljanin upueno u inostranstvo na slubu ili rad opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita u Srbiji.

POSEBNE MESNE NADLENOSTI

(85)

Pored opte mesne nadlenosti postoje i posebne.

Razlikuju se:

iskljuiva,

izberiva (elektivna) i

pomona mesna nadlenost.

Sluajevi izberive (elektivne) mesne nadlenosti su:

1. Nadlenost za suparniare

2. nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju

3. nadlenost za sporove o naknadi tete

4. nadlenost za sporove radi zatite prava zatite potroaa

5. nadlenost za suenje u sporovima zbog povrede prava linosti

6. nadlenost za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa

7. nalenost za paternitetske i maternitetske sporove

8. nadlenost za brane sporove

9. nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Srbiji

10. nadlenost po mestu u kome se nalazi ogranak pravnog lica

11. nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog pravnog lica

12. nadlenost po mestu plaanja

13. nadlenost za sporove iz radnih odnosa

Iskljuiva mesna nadlenost znai da je za konkretan spor mesno nadlean iskljuivo sud odreen Zakonom, a ne sud opte meste nadlenosti.

Sluajevi iskljuive MN su:

1. nadlenost za sporove o nepokretnostima i nadlenost za sporove zbog smetanja dravine kao i sporova iz zakupnih odnosa na nepokretnosti

2. nadlenost za sporove iz naslednopravnih odnosa

3. nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu

4. nadlenost za sporove sa vojnim jedinicama

5. nadlenost za sporove u izvnom i steajnom postupku.

PRIGOVOR MESNE NENADLENOSTI SUDA

O mesnoj nenadlenosti sud mora da vodi rauna na 2 naina:

po slubenoj dunosti i

po prigovoru tuenog.

Po slubenoj dunosti sud e da se oglasi mesno nenadlenim kada postoji iskljuiva mesna nadlenost drugog suda i ovo reenje sud mora doneti u roku od 8 dana od dana prijema odgovora na tubu.

Tueni je duan da istakne prigovor mesne nenadlenosti suda u odgovoru na tubu, a sud moe da se oglasi mesno nenadlenim u roku od 8 dana od dana prijema odgovora na tubu. sud koji se oglasio mesno nenadlenim mora doneti reenje i nakon pravosnanosti reenja dostaviti predmet sudu za koji smatra da je nadlean.

Ako predmet ustupi dopisom bez reenja, sud kome je predmet dostavljen ne moe izazvati sukob nadlenosti ve predmet treba da vrati sudu koji mu je isti i dostavio.

ODREIVANJE MESNE NADLENOSTI OD STRANE NAJVIEG SUDA ODREENE VRSTE

-DELEGACIJA I ORDINACIJA NADLENOSTI- (87)Najvii sud odreene vrste u republici moe odrediti da u parnici postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja ako je vidno da e se tako lake sprovesti postupak ili iz drugih razloga.

Ova DELEGACIJA preduzima se na predlog stranke ili na inicijativu nadlenog suda.Ako zahtev za delegaciju podnosi nadleni sud, nee se dostaviti strankama na izjanjavanje.

Ako predlog za delegaciju podnosi stranka, sud e predlog dostaviti suprotnoj strani na izjanjavanje koje se mora dogoditi u roku od 3 dana od dana dostavljanja.

O predlogu stranke za delegaciju odluuje nadleni sud prvog stepena reenjem u roku od 8 dana od prijema predloga. Protiv ovog reenja nije doputena alba.

Predlog za delegaciju stranka moe podneti na prvom roitu za glavnu raspravu ili izuzetno kasnije ako je razlog za delegaciju nastao posle tog momenta, to mora da se prethodno dokae. Zahtev za delegaciju moe da se podnese i u drugostepenom postupku.

Ordinacija je odreivanje mesne nadlenosti od strane Vrhovnog kasacionog suda za sporove za koje ne moe da se utvrdi po odredbama zakona koji sud je mesno nadlean. Ordinacija se odreuje na predlog lica stranke koja hoe da pokrene parnicu.

SPORAZUM O MESNOJ NADLENOSTI (PROROGACIONA KLAUZULA)-NADLENOST PO SPORAZUMU STRANAKA- (86)Stranke mogu da odrede ugovorom mesnu nadlenost nekog drugog suda od onog koji bi po zakonu bio nadlean, ali uz uslove da:

1. je taj sud stvarno nadlean

2. da zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost.

Takav ugovor mora biti sainjen u pismenoj formi i biti priloen uz tubu. Takva pisana forma je i bitna i dokazna (ad solemnitatem i ad probationem).

Preutna (tacitna) prorogacija postoji kada sud propusti da se oglasi mesno nenadlenim po slubenoj dunosti ili ako tueni ne podnese prigovor o mesnoj nadlenosti.

POJAM I KLASIFIKACIJA PARNINIH SUBJEKATA

SUBJEKTI PARNINOG POSTUPKA

(33)Pojam stranke je procesno-pravne prirode. Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Za postojanje parnice neophodno je da postoje dve suprotstavljene stranke (tuilac i tueni).

Lica i organi koji uestvuju u parnici:Primarni parnini subjekti sud i strankeSekundarni - zastupnici stranaka, umeaiPomoni parnini subjekti svedoci i vetaci (ne preduzimaju parnine radnje)Tuilac lice koje je podnelo tubu sudu, koje u pp postupku trai od suda da sud prui pravnu zatitu njegovim povreenim ili ugroenim subjektivnim graanskim pravima. Poloaj tuioca u parnici stie se podnoenjem tube sudu.

Tueni lice prema kome se ta pravna zatita traiPOJAM STRANKE(34)

Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Nezavistan od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos izmeu stranaka.Postojanje materijalnopravnog odnosa izmeu stranaka i njihovo uee u njemu je relevantno za donoenje odluke o OSNOVANOSTI TUBENOG ZAHTEVA, ali ne i za sticanje svojstva parnine stranke.Problem materijalnopravnog ovlaenja i obaveze je problem STVARNE LEGITIMACIJE.Sud odbija tubeni zahtev meritornom presudom kada utvrdi da tuilac nije titular subjektivnog graanskog prava.STRANKA PO DUNOSTI

(35)

Postoji u sluajevima kada parnicu vodi po slubenoj dunosti organ o tuem pravu ili obavezi. Najee, kada javni tuilac podie tubu npr za ponitaj braka ili tubu za utvrivanje nitavosti ugovora o prometu nepokretnosti.PROMENA PARNINE STRANKE

Do promene parnine stranke u parnici moe doi:

1. Ako tuilac preinai tubu u subjektivnom smislu, pa umesto prvobitno tuenog, tui drugo lice

2. Ako tree lice stupi u parnicu umesto stranke, npr tuilac otui stvar u toku parnice treem licu

3. Ako umea stupi u parnicu na mesto stranke kojoj se bio pridruio

4. Stupanjem imenovanog prethodnika na mesto stranke kojoj se bio pridruio

5. Kada prekinuti postupak preuzme neko od naslednika.

Sticanje svojstva i identitet parnine stranke

- naknadno sticanje svojstva stranke- (36)

Tuilac stie svojstvo stranke kada podnese tubu suduTueni u momentu kada je tuba podnetaRelevantan momenat podnoenje tube Stranka mora da: postoji- bude poznata- bude odreenaSTRANAKA SPOSOBNOST(38)

Stranaka sposobnost je svojstvo odreenog subjekta da moe biti nosilac procesnih prava i obaveze u parnici (ius standi in iudicio).~ Ko sve moe da bude stranka?

Stranka moe da bude svako fiziko i pravno lice Ko ima pravnu sposobnost, ima i parninu sposobnost U parnici subjekt prava moe da bude nosilac procesnih ovlaenja i procesnih tereta Svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlaenja da zahteva od suda zatitu svog povreenog ili ugroenog pravaStranaka sposobnost je ire priznata od pravne sposobnosti.

Stranaka sposobnost moe da se prizna i organizacijama, udruenjima i dravnim organima koji nisu subjekti prava.Stranaku sposobnost ima svako fiziko lice bez obzira na uzrast i poslovnu sposobnost. Stranaku sposobnost lice stie roenjem a a gubi smru. Ovu vrstu sposobnosti moe imati i nasciturus ako se ne rodi ivo tuba se odbacuje, ako je ve doneta presuda, ona je nepostojea.Takoe stranke mogu biti i stranci ocena stranake sposobnosti po njihovom lex nationalis u momentu podnoenja tube. Ali, ako strano pravo ne priznaje stranaku sposobnost fizikom licu primenu takvog prava otkloniti sa pozivom na povredu javnog poretka.Stranaku sposobnost mogu imati i pravna lica. Svakom pravnom licu je priznata neograniena stranaka sposobnost.Sud RS bi mogao da prizna stranaku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta po svom lex nationalis. Izuzetno, parnini sud moe reenjem, koje ima pravno dejstvo u odreenoj parnici, da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog lana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje.Stranaka sposobnost ima znaaj procesne pretpostavke.

Znaaj ove sposobnosti ogleda se u tome to sud ex officio u toku celog postupka pazi da li stranke imaju stranaku sposobnost.

Lice koje se pojavljuje u ulozi stranke mora imati stranaku sposobnost permanentno, u toku itavog postupka.

Ako se nedostatak ne primeti u prvostepenom postupku na scenu stupaju pravni lekovi:

alba

ponavljanje postupka.

Povreda pravila o stranakoj sposobnosti je razlog apsolutne nitavosti sudske odluke, tj. odbacivanje tube.

PARNINA SPOSOBNOST

(39)

Parnina sposobnost je sposobnost odreenog lica da preduzima parnine radnje u postupku pred sudom. Pod ovom vrstom sposobnosti postoji mogunost da stranka sama ili preko punomonika punovano preduzima procesne radnje u parnici, ne bilo kako ve PUNOVANO!

Uslovi za parninu sposobnost su:

stranaka sposobnost

poslovna sposobnost.

Stranaka sposobnost predstavlja uslov za parninu sposobnost. Parnina sposobnost je ua od stranake sposobnosti (npr. dete od 7 godina je stranaki sposobno a parnino nesposobno).

Stranka je parnino sposobna ako ima potpunu poslovnu sposobnost, a to je po pravilu navrenih 18godina ivota.

Poslovna sposobnost je potpuna i ograniena.

Parnina sposobnost je uvek potpuna i bezuslovna, tj. neograniena, to znai da lice u parnici moe da preduzima sve parnine radnje u granicama svoje poslovne sposobnosti.

Za punovano preduzimanje parninih radnji trai se ista ona sposobnost koja je neophodna za valjano zasnivanje prava i obaveza i to ZATO TO STRANKA u konkretnoj parnici jeste ili parnino sposobna ili parnino nesposobna. SUD NEE UVAITI radnje parnino nesposobne stranke.Parnino sposobna stranka moe da preduzima sve parnine radnje, dok parnino nesposobna stranka ne moe da preduzme nijednu parninu radnju.

Parnica ne trpi uslovljene parnine radnje. Parnine radnje deluju automatski, onda kad su preduzete.

Parnina sposobnost fizikih lica

Potpuno poslovno sposobna lica - Parnino sposobnaDelimino poslovno sposobna lica - Parnino sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti Potpuno poslovno nesposobna lica - Parnino nesposobna Izraz u granicama svoje poslovne sposobnosti znai da su delimino poslovno sposobna lica sposobna u parnicama koje se vode povodom onih graanskopravnih odnosa za koja su ta lica poslovno sposobna.Npr: Narkomanu je delimino oduzeta parnina sposobnost tako to mu je ograniena sposobnost da samostalno raspolae svojom imovinom. Da li je on parnino sposoban u brakorazvodnoj

parnici?

Parnina sposobnost maloletnika

Maloletna lica parnino su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti Parnino nesposobna su: Lica potpuno liena poslovne sposobnosti Maloletna lica ispod 14 godinaOgranieno poslovno sposobna lica su parnino sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.U reenju VP suda odreuje se koju vrstu pravnih poslova to lice moe samostalno da preduzmeKada se predmet spora tie pravnog posla koji je delimino poslovno sposobno lice samo preduzelo, ono je tada u toj parnici parnino sposobno.Parnina sposobnost stranaca

Procenjuje se prema zakonu drave iji je dravljanin (lex nationalis)

Moe li stranac pred naim sudom postati parnino sposoban? Pod kojim uslovima?

da je parnino sposoban po zakonu Srbije da je izjavio da preuzima postupak Parnina sposobnost pravnih licaNemaju parninu sposobnost jer pravna lica, po prirodi stvari, nisu sposobna za preduzimanje parninih radnji.

Ovu sposobnost imaju samo fizika lica jer je sutina parnine radnje u aktivnom telesnom dranju, zato pravna lica u parnici zastupa njihov zastupnik.

Znaaj parnine sposobnosti

Procesna pretpostavka koje se tie stranke

Treba da postoji u toku itavog postupka

O ovoj procesnoj pretpostavci sud vodi rauuna ex officio.

POSTULACIONA SPOSOBNOST(40)

Postulaciona sposobnost je sposobnost parnino sposobne stranke da moe BEZ PUNOMONIKA sama neposredno preduzimati parnine radnje pred sudom. Njome raspolau parnino sposobna lica.

Postulacionu sposobnost nemaju lica koja zbog svog nekog fizikog nedostatka ili hendikepa nisu u stanju da se samostalno izjanjavaju pred sudom u parnici (npr. gluvonema lica).

Dakle, parnino sposobna stranka nema postulacionu sposobnost :1. kada je faktiki nesposobna da vri parnine radnje (nema, gluva) postavlja se tuma2. Stranka ne moe da izjavi reviziju- to moe da uini samo advokat.STVARNA I PROCESNA LEGITIMACIJA

(41)

Ako parnine stranke nisu ujedno i uesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor, nisu stvarno legitimisane tj. nedostaje im stvarna legitimacija.Dakle, stranka ima stvarnu legitimaciju ako je uesnik materijalnopravnog odnosa iz koga je nastala parnica.

Aktivno legitimisan je tuilac ako je titular spornog prava ili ovlaenja iz odrenog graanskopravnog odnosa sa tuenim.Pasivno legitimisan je tueni ako je subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor.Ako strankama nedostaje stvarna legitimacija sud odluuje meritorno i ODBIJA tubeni zahtev kao NEOSNOVAN..Stvarna procesna legitimacija nije procesna pretpostavka.Sud ne pazi ex officio za povredu ovog prava.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ime vodi konkretnu parnicu.Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravuProcesna pretpostavka postoji.Ako je nema tuba se odbacuje kao nedoputena.UCESCE TRECIH LICA U PARNICI

U parnicnom postupku osim stranaka i njihovih zastupnika (punomocnika) mogu ucestvovati i treca lica (umeai) ako za to imaju pravni interes koji se pridruzuju tuzenoj ili tuzilackoj strani. Pored umesaca ZPP predvidja I ucesce javnog tuzioca, imenovanje prethodnika I obavestenje treceg lica o parnici.

1. UCESCE JAVNOG TUZIOCA U PARNICI

Kada javni tuzilac ucestvuje u parnici koja tece medju drugim licima, on je ovlascen d u granicama sluzbenog zahteva predlaze da se utvrde I cinjenice koje stranke nisu navele I izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.U ovim situacijama se primenjuje istrazno nacelo. JT ima pravo I da izjavljuje pravne lekove.

Svoje ucesce u postupku JT prijavljuje podneskom sudu, a obaveza suda je da obavesti JT ako smatra da postoje pretpostavke za njegovo ucesce u parnici. U parnici on se javlja kao intervenijent u javnom interesu.

2. UCESCE UMESACA

Umesac je trece lice koje se pridruzuje jednoj od stranaka, kako bi pomoglo da stranka kojoj se pridruzio uspe u sporu da bi ostvarilo neki svoj pravni interes.

Takav interes postoji kada presuda u parnici utice neposredno ili posredno na njegove pravne odnose. Umesac moze stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravosnaznosti odluke. Izjavu o stupanju u parnicu umesac moze dati na rocistu ili pismenim podneskom koji se dostavlja obema strankama. Svaka stranka moze osporiti umesacu pravo da ucestvuje u postupku a tako I sam sud moze bez izjasnjenja stranaka odbiti ucesce umesaca ako utvrdi da za ucesce nema pravni interes.Protiv odluke suda kojom se odbija ucesce umesaca u parnici trece lice ima pravo posebne zalbe.

Protiv odluke suda kojom se dozvoljava ucesce umesaca u oarnici nije dozvoljena posebna zalba.

Parnicne radnje umasaca imaju za stranku kojoj se pridruzio pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa sa njenim radnjama.

Umesac ne moze: preduzimati dispozitivne parnicne radnje koje direktno uticu na ishod spora ne moze povuci tuzbu, ne moze priznati tuzbeni zahtev, ne moze zakljuciti sudsko poravnanje

ne moze osporavanjem izdejstvovati pokazivanje cinjenice koju je stranka priznala

ne moze preduzimati one radnje u postupku za koje je protekao trenutak ponavljanje radnji koje su izvrsene pre nego sto je stupio u parnicu (da se ponovo saslusa neki svedok)

ne moze biti osudjen na naknadu parnicnih troskova ali u slucaju uspeha pripada mu pravo naknade toskova

Umesac moze: da se saslusava kao svedok

da istupi iz parnice po svojoj volji presuda koja se donosi ne glasi na njega vec na stranku

stupiti u parnicu na mesto stranke kojoj se pridruzio, uz saglasnost stranaka tada se radi o tuzbi tzv. glavnog mesanja

3. VRSTE UMESACA

obicni (sporedni)

umesaci sa polozajem jedinstvenog suparnicara

Kada se radi o umesacu sa polozajem jedinstvenog suparnicara to su situacije kada presuda svojom pravosnaznoscu deluje I na umesaca.

Posto se nalazi u polozaju jedinstvenog suparnicara njegove radnje deluju kao da ih je preduzela I sama stranka. Moze nezavisno od stranke kojoj se pridruzio cak I protiv njene volje, da preduzima parnicne radnje da bi sprecio donosenje nepovoljne odluke.

Ima pravo na izjavljivanje zalbe bez obzira da li je stranka izjavila zalbu.Moze osporiti tvrdnju stranke koju je ona iznela, moze se protiviti priznanju tuzbenog zahteva ili uzloziti zalbu kad se stranka odrekla zalbe.Sud ga saslusava kao stranku, ne kao svedoka.

Ovaj umesac ne moze povuci tuzbu, preinaciti tuzbu, a nije ovlascen ni da podnese protivtuzbu.

4. INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE

U odnosu izmedju umesaca I stranke koju je pomogao, presuda ima intervencijsko dejstvo.

Intervencijsko dejstvo presude se izrazava u tome sto presuda izrecena na stetu stranke kojoj se umesac pridruzio da bi joj pomogao, ima dejstvo u kasnijoj parnici koju ta stranka koja je izgubila ovu prethodnu parnicu pokrece tuzbom protiv umesaca, koji je ucestvovao u prethodnoj parnici na strani stranke koja je izgubila parnicu.

Intervencijsko dejstvo se ne poklapa sa pravosnaznoscu.

Intervencijsko dejstvo presude se opravdava time sto je umesac imao mogucnosti da utice na ishod spora preduzimanjem odgovarajucih parnicnih radnji.

Zakon propisuje da ako umesac nije bio u mogucnosti da utice na ishod parnice tada on ne moze da trpi pravne posledice koje proisticu iz te presude pa moze staviti prigovor nesavesnog vodjenja spora (exceptio male conducti procesus) kada: stranka nije obavestila umesaca da se vodi parnica za koju je I on pravno zainteresovan, a time je umesac bio sprecen da preduzme radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda parnice

moze da istakne da je stranka izgubila parnicu zato sto namerno ili grubom nepaznjom nije upotrebila neko napadno sredstvo koje umesacu nije bilo poznato

zato sto je stranka svojim protivljenjem sprecila da nastupi dejstvo jedne radnje koju je umesac preduzeo u njenu korist

5. IMENOVANJE PRETHODNIKA (nominatio auctoris)

Lice koje je tuzeno kao drzalac neke stvari ili korisnik nekog prava a tvrdi dq stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica, moze najkasnije u odgovoru na tuzbu da imenuje prethodnika ili pozvati preko suda to trece lice da umesto njega stupi kao stranka u parnicu.

Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne dodje na rociste ili odbije da stupi u parnicu, tuzeni se ne moze protiviti da se upusti u parnicu. U tom slucaju intervencijsko dejstvo presude se odnosi na njega. Ako se prethodnik odazove pozivu suda on tada stupa u parnicu na mesto tuzenog.

Ovlascenje za imenovanje prethodnika ima samo tuzeni I to ako drzi neku stvar ili koristi neko pravo, a tvrdi da stvar drzi u ime treceg lica. Tada je tuzeni ovlascen da preko suda pozove to trece lice da stupi u parnicu umesto njega. (zakupac prema zakupodavcu, poslugoprimac prema poslugodavcu)

Ovde se ne radi samo o svojinskog tuzbi I o nedostatku stvarne legitimacije tuzenog, imenovanje prethodnika se vrsi zato sto tuzeni izvodi svoju drzavinu od prethodnika koji je pozvaniji da se od tuzbe brani nego sam tuzeni u toj parnici.

6. OBAVESTENJE TRECEG LICA O PARNICI

Ako tuzilac ili tuzeni treba da neko trece lice obavesti o zapocetoj parnici oni to mogu uciniti sve dok se parnica pravosnazno ne dovrsi, a to ce uciniti podneskom preko suda.

Stranka koja je trece lice obavestila o parnici ne moze zbog toga traziti prekid postupka, produzenje rokova ili odlaganje rocista.

Kod imenovanja prethodnika samo tuzena stranka obavestava trece lice o parnici I poziva ga da stupi u parnicu umesto nje.Kod obavestenja treceg lica o parnici obavestenje moze da da I tuzena strana I tuzilacka strana, sa pozivom da se trece lice pridruzi sporu koji tece na njenoj strani u cilju pomaganja.

U zavisnosti od ishoda spora stranka prema trecem licu ima regresno pravo ili pravo na naknadu stete ako se tekuca parnica nepovoljno zavrsi po nju.Stranka koja nije pozvala trece lice izlaze se prigovoru nesavesnog vodjenja parnice koji moze da istakne to trece lice zato sto nije ucestvovalo u parnici.

Obavestenje ima za posledicu intervencijsko dejstvo presude koja je izrecena u tekucem sporu, I na to dejstvo stranka ce se pozvati u sporu po svom odstetnom ili regresnom zahtevu protiv treceg lica.

Ako trece lice ne pristupi kao umesac ili ne stupi u parnicu umesto tuzenog ono ne moze otkloniti intervencijsko dejstvo presude prigovorom nesavesnog vodjenja spora procesnopravno dejstvo.Pozivanjem u zastitu od pravnog uznemiravanja prekida se zastarevanje materijalnopravno dejstvo.

Obavestenje o parnici moguce je sve do pravosnaznog zavrsetka spora.

TOK PARNICNOG POSTUPKA

POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

Parnicni postupak od podizanja tuzbe do pravosnaznosti okoncanja:

Prvi stadijum pripremanje glavne rasprave ciji je cilj d se izvrsi priprema za nesmetano odvijanje glavne rasprave. Razmatraju se procesne pretpostavke, vrsi koncentracija dokaza I sud saznaje iz cinjenicnih navoda stranaka sta je predmet spora I koji su pravni stavovi sporni.

Drugi stadijum glavna rasprava ciji je cilj da se putem izvodjenja dokaza utvrdi relevantno cinjenicno stanje na osnovu koga ce se doneti meritorna odluka.

Treci stadijum donosenje sudske odluke nakon sto se sudska odluka dostavi strankama time je okoncan postupak pred prvostepenim sudom.

Cetvrti stadijum postupak po zalbi (redovnom pravnom leku) ovaj stadijum inicira stranka koja nije zadovoljna prvostepenom odlukom.

Prva tri stadijuma se odvijaju po nacelu sudskog kretanja parnice sto znaci da se prelaz iz jednog u drugi obavlja ex offo.

Peti stadijum postupak po vanrednom pravnom leku koji opet zavisi od inicijative stranke.

TUZBA

1. POJAM TUZBE

Tuzbom se pokrece parnicni postupak. Bez podizanja tuzbe nema parnice (nemo iudex sine actore).

U formalnom smislu tuzba je pismeni podnesak u kome tuzilac istice svoj zahtev za pruzanje odredjene pravne zastite.U materijalnom smislu tuzba je zahtev za pruzanje pravne zastite odredjenog sadrzaja koju tuzilac trazi od suda, s obzirom na tuzenog za koga tvrdi da se prema njemu nalazi u oredjenoj gradjanskopravnoj obavezi.

Sud povodom tuzbe spreovodi postupak I donosi meritornu presudu. Sud je duzan da utvrdi da li su ispunjene sve procesne pretpostavke za pruzanje pravne zastite.

Tuzba je parnicna radnja kojom se zasniva dvostran procesni odnos izmedju tuzioca I suda, a kada se tuzba dostavi tuzenom tada se zasniva trostrani procesni odnos koji obuhvata sud, tuzioca I tuzrnog.

2. SADRZINA TUZBE

Tuzba mora da sadrzi odredjen zahtev u pogledu glavne stvari I sporednih trazenja. Mora da ima I cinjenice na kojima tuzilac zasniva zahtev, dokaze kojima se potvrdjuju ove cinjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora da sadri svaki podnesak upuen sudu.Podnesci moraju biti razumljivi I moraju sadrzati sve ono sto je potrebno da bi se po njima moglo postupati.

Tuzilac koji ima prebivaliste ili boraviste odnosno sediste, u inostranstvu duzan je da u tuzbi imenuje punomocnika za prijem pismena.

Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede dokaze potrebne kako bi se proverila istinitost tuzbenih navoda. Dokazi moraju biti odredjeni. Pismene dokaze po pravilu treba priloziti uz tuzbu. Pravni osnov tuzbe se moze izneti u tuzbi ali ce sud postupati I kad tuzilac nije naveo pravni osnov tuzbe jer se primenjuje nacelo iura novit curia sto znaci da je sud duzan sam da utvrdi pravnu kvalifikaciju spornog odnosa.

Najvazniji deo tuzbe je tuzbeni zahtev (petitum), to je predmet spora I o njemu sud raspravlja I odlucuje. Neordedjeni tuzbeni zahtev cini tuzbu neurednom a to znaci nedopustenom.

Tuzbeni zahtev je procesnopravni pojam I tada se misli na tvrdnju tuzioca o pravnoj posledici koju tuzilac trazi presudom. U materijalnopravnom smislu tada se misli na jedno subjektivno pravo tuzioca (svojinsko oravo, trazbeno pravo) koje se trazi postavljenim tuzbenim zahtevom u tuzbi.

3. VRSTE TUZBI

S obzirom na sadrzaj pravne zastite koji se u tuzbi trazi tuzbe se dele na:

a) kondemnatorne u kojima se od suda trazi da se tuzenom nalozi neko davnje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ili propustanje

b) deklarativne u kojima se tuzbom trazi utvrdjenje postojanja nekog pravnog odnosa ili prava

v) konstitutivne u kojima se trazi preobrazaj nekog pravnog odnosa ili njegovo ukidanje ili ponistaj

a) Kondemnatorna (osudjujuca) tuzbaKondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da mu prema tuzenom pripada odredjeno pravo na cinidbu i predlaze da sud tuzenog osudi da tu cinidbu ispuni. To je tuba u kojoj se od suda trai da se tuenom naloi neko davanje, injenje, neinjenje, trpljenje ili proputanje. Ova tuzba je najcesca (npr. tuzba kojom se trazi da se prekine dalje uznemiravanje tuzioca u mirnom koriscenju poseda).

Presuda kojom sud po ovakvnoj tuzbi pruza pravnu zastitu ne ogranicava se samo na utvrdjenje da tuziocu pripada materijalnopravni zahtev nego istovremeno sadrzi i naredbu tuzenom. Na osnovu kondemnatorne presude tuzilac moze da trazi i prinudno izvrsenje.

b) Deklarativna (utvrdjujuca) tuzbaDeklarativnom tuzbom tuzilac trazi da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. To je tuba u kojoj se trai neko utvrenje postojanja nekog pravnog odnosa ili pravaOva tuzba se moze podici kada je to posebnim propisima predvidjeno, kada tuzilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili kada tuzilac ima neki drugi preavni interes.

Presuda nije podobna za prinudno izvrsenje. Ukoliko tuzeni ne ispuni svoju obavezu tuzilac je tada duzan da pokrene novu parnicu da bi dosao do kondemnatorne presude.Kod deklarativne tuzbe zakon propisuje da je tuzilac duzan da dokaze svoj pravni interes za podizanje ovakve tuzbe, dok kod kondemnatorne i konstitutivne tuzbe se pravni interes pretpostavlja.

Ako je pravo na cinidbu dospelo tada tuzilac ne moze da postavi zahtev za utvrdjenje da mu to pravo pripada jer za to nema pravni interes. Tuzilac u takvom slucaju postize svoj cilj tek kondemnatornom tuzbom kojom se nalaze odredjena cinidba tuzenom da ispuni svoju obavezu prema tuziocu.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za tuzbu na utvrdjenje. Sud ce odbaciti tuzbu ako nadje da nisu ispunjene pretpostavke u vreme podnosenja tuzbe u pogledu postojanja pravnog interesa (tuzba za utvrdjenje ocinstva).

v) Konstitutivna (preobrazajna) tuzba

Preobrazajna tuzba je tuzba kojom se trazi promena ili prestanak nekog pravnog stanja.

U prvu grupu preobrazajnih prava spadaju ona prava koja njihov nosilac ostvaruje jednostranom izjavom volje (raskid ili otkaz ugovora).Drugu grupu cine ona prava za cije ostvarenje nije dovoljna izjava volje pravnog subjekta vec se ona moze realizovati pravosnaznom presudom potrebna su dva akta. Prvi je tuzba a drugi presuda. Tuzba koja ima ovakvu svrhu naziva se preobrazajnom.

Moguca je iskljucivo u slucajevima u kojima propis izricito predvidja da nosilac preobrazajnog prava moze izmenu postici samo presudom. Nakon donosenja presude nastupa promena pravnog stanja po sili zakona tako da nije pogodna za prinudno izvrsenje (tuzba za razvod braka).

Presuda kojom se preobrazajna tuzba usvaja dejstvuje samo za ubuduce (ex nunc) tuzba za razvod braka, ili ima i povratno dejstvo, dakle od samog pocetka (ex tunc) presuda kojom se osporava ocinstvo.

g) Incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrdjenje

U toku parnice tuzeni moze osporiti postojanje jednog odnosa od koga zavisi odluka o tuzbenom zahtevu.ZPP daje mogucnost tuziocu da pored prvobitnog tuzbenog zahteva istakne i zahtev za utvrdjenje da postoji uslovljavajuci odnos. To je tzv incidentni zahtev za utvrdjenje i on se moze podneti u toku postupka sve do zakljucenja glavne rasprave.

Incidentni zahtev za utvrdjenje se moze podneti samo ako je parnicni sud nadlezan da o njemu resava kao predmetu posebnog spora. Ukoliko nije nadlezan, tuzilac ima pravo da podnese tuzbu za utvrdjenje postojanja uslovljavajuceg odnosa nadleznom sudu a ovo ima za posledicu da ce prva parnica pred sudom biti prekinuta jer se mora sacekati ishod druge parnice.

Incidentni zahtev za utvrdjenje je nov tuzbeni zahtev koji tuzilac dodaje uz vec postojeci kojim je pokrenuta prva parnica. To znaci da bi njegovo isticanje trebalo da ima smisao preinacenja tuzbe ali zakon propisuje da se ovaj zahtev ne smatra kao preinacenje tuzbe.

4. PODNOSENJE TUZBE

Tuzba se podnosi samo u pismenoj formi. Podnosenjem tuzbe nastupaju: procesnopravna dejstva sud svoju nadleznost ceni prema stanju cinjenica na dan podnosenja tuzbe

materijalnopravna dejstva podnosenjem tuzbe se prekida zastarevanje potrazivanja, ima uticaja na prekluzivni rok

Ako poverilac povuce tuzbu, smatra se da prekid zastarelosti nije nastupio. Pravo na povecanje ili smanjenje rente tece od dana podnosenja tuzbe.

5. POVLACENJE TUZBE I ODRICANJE OD TUZBENOG ZAHTEVA

Tuzilac moze da povuce tuzbu sve do pravosnaznog okoncanja parnice. Ako se tuzeni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari tuzba se moze povuci ako na to pristane tuzeni. Tuzeni je duzan u roku od 8 dana od dana obavestenja o povlacenju tuzbe da se o tome izjasni, ako se ne izjasni smatra se da je pristao na povlacenje tuzbe. Povucena tuzba smatra se kao da nije ni bila podneta i moze se ponovo podneti.

Kada se tuzilac odrekao tuzbenog zahteva, tada se donosi presuda na osnovu odricanja i smatra se da je pravosnazno presudjena stvar tako da tuzilac ne moze o istoj stvari pokrenuti istu tuzbu protiv istog tuzenog (ne bis in idem).

Ako se tuzba povuce posle donosenja pravosnazne presude sud ce doneti resenje kojim ce utvrditi da je tuzba povucena i da je presuda bez dejstva. Ako je bila izjavljena zalba sud ce doneti resenje kojim ce da utvrdi da je tuzba povucena, presuda bez dejstva, a zalba odbacena.

6. PREINACENJE TUZBE

Subjektivno preinacenje se tice licnosti tuzenog. To je situacija kada tuzilac umesto prvobitno oznacenog tuzenog sada oznaci drugo lice kao tuzeno. Npr kada tuzilac posumnja u tacnost pasivne legitimacije.

To treba razlikovati od ispravke imena, naziva firme tj o ispravci tacnog naziva tuzenog.Tu se mora voditi racuna o tome da se ne dozvoli pod vidom ispravljanja tuzbe parnicna radnja tuzioca, kojom otklanja promasenu pasivnu legitimaciju oznacenjem novog tuzenog jer je to preinacenje.Sud mora da vodi racuna da tuzilac ne prelazi sa jednog na drugi postojeci subjekt jer je to preinacenje tuzbe u subjektivnom smislu. Potrebno je i da postoji pristanak lica koje treba da stupi u parnicu.

Objektivno preinacenje tuzbe se tice tuzbenog zahteva, koje sud moze da dozvoli i uz protivljenje stranke.Zakon predvidja da se objektivno preinacenje tuzbe manifestuje kao: promena istovetnosti zahteva

povecanje postojeceg

isticanje drugog zahteva uz postijeci

Kod objektivnog preinacenja promenom istovetnostin zahteva radi se o tzv pravom objektivnom preinacenju jer tuzilac dosadasnji predmet raspravljanja zamenjuje novim predmetom spora tj trazi pravnu posledicu drugacije sadrzine.

Tuzba nije preinacena ako je tuzilac promenio pravni osnov tuzbenog zahteva, ako je smanjio tuzbeni zahtev ili ako je dopunio ili ispravio pojedine navode.

Da bi doslo do objektivnog preinacenja tuzbe moraju se ispuniti uslovi: preinacenje se mora preduzeti do zakljucenja glavne rasprave

preinacenje se mora traziti na rocistu ili u podnesku

ako na rocistu na kome je doslo do preinacenja nije bio tuzeni prisutan sud ce dostaviti prepis zapisnika

ako se tuzeni upustio u raspravljanje za preinacenje je potreban pristanak tuzenog

u slucaju protivljenja tuzenog o dopustenosti preinacenja odlucuje sud. Sud ce dozvoliti preinacenje ako smatra da bi to bilo celishodno za konacno resenje odnosa medju strankama

sud je duzan da ostavi potrebno vreme tuzneom da se pripremi za raspravljanje po preinacenoj tuzbi ako za to nije imao dovoljno vremena

tuzeni se ne moze protiviti preinacenju ako tuzilac usled okolnosti koje su nastupile posle podnosenja tuzbe zahteva iz istog odnosa drugi predmet ili novcani iznos. Npr kada tuzilac zbog propasti stvari prelazi sa zahteva za njen povracaj na zahtev za naknadu stete (privilegovano preinacenje)

ako sud nije stvarno nadlezan da postupa po preinacenoj tuzbi on je duzan da posto se oglasi nenadleznim predmet ustupi nadleznom sudu

protiv resenja kojim se usvaja ili odbija zahtev za preinacenje nije dozvoljena posebna zalba

kada dozvoli preinacenje, sud ce resenjem da odredi nov vremenski okvir za sprovodjenje postupka

7. IDENTITET TUZBENOG ZAHTEVA

Pitanje identiteta tuzbenog zahteva se moze postaviti povodom izjave o preinacenju tuzbe ili povodom prigovora da je tuzba podneta u pravnoj stvari u kojoj je vec pravosnazno presudjeno ili u pravnoj stvari u kojoj vec tece druga parnica u slucajevima prigovora res indicata i prigovora litispendencije.

Npr ako po tuzbi kojom kupac trazi osudu tuzenog na naknadu stete zbog neizvrsenja ugovora, posto je u prethodnoj parnici pravosnazno odbijen njegov zahtev za osudu na isporuku robe, nije osnovan prigovor pravosnazno presudjene stvari jer je doslo do promene identiteta tuzbenog zahteva.

Cinjenice predstvljaju jedan od elemanata tuzbenog zahteva dok pravni osnov nema znacaj.8. PRAVNE POSLEDICE PODNOSENJA TUZBE SUDU

Podnosenje tuzbe sudu proizvodi dejstva:

Procesnopravne posledice:

ocenjivanje nadleznosti suda se vrsi prema stanju cinjenica koje su postojale u vreme podnosenja tuzbe

pravo tuzioca na izbor nadleznog suda u slucaju elektivne nadleznosti se vrsi u momentu podnosenja tuzbe

ugovor o prorogaciji je pravovaljan u vreme podnosenja tuzbe sudu

prema momentu podnosenja tuzbe se cene i ostale procesne pretpostavke

Materijalnopravne posledice:

prekidaju se rokovi zastarelosti

isto dejstvo ima i istucanje kompenzacionog prigovora. Nece se smatrati da je doslo do prekida zastarelosti ako tuzilac povuce tuzbu ili ako tuzba bude odbacena

ako je pravo na podnosenje tuzbe ograniceno prekluzivnim rokom, do prekluzije ne dolazi ako se podnese tuzba dok taj rok jos tece

kada kod alternativnih obaveza pravo izbora pripada tuziocu, on to pravo moze da izvrsi do momenta podnosenja tuzbe

pravo na ostvarivanje i zastitu nekih strogo licnih neprenosivih prava, prenosi se na naslednike ako je pravni prethodnik podneo tuzbu radi zastite tih prava

na iznos neisplacene kamate moze se zahtevati zatezna kamata od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu

na povremena novcana dospela davanja tece zatezna kamata od dana kad je sudu podnet zahtev za njihovu isplatu

ako rok za ispunjenje obaveza nije odredjen, duznik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu

za razvod braka merodavno je pravo drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe

9. PRAVNE POSLEDICE DOSTAVLJANJA TUZBE TUZENOM LITISPENDENCIJA

Kada se tuzba dostavi tuzenom zasniva se trostrani procesnopravni odnos izmedju suda, tuzioca i tuzenog i od tog momenta parnica pocinje da tece nastupa litispendencija.

Dok parnica tece ne moze se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica medju istim strankama. Ako u parnici koja je kasnije pocela da tece, presuda postane pravosnazna sud ce odbaciti tuzbu koja je ranije pocela da tece (novo po ZPP 2011.).

Ako koja od stranaka otudji stvar ili pravo o kome tece parnica to ne sprecava da se parnica dovrsi.Zasnivanje litispendencije ima pravne posledice ako sud odbaci tuzbu ili tuzba bude povucena dejstva litispendencije se ponistavaju kao da nije ni bilo parnice i savesni drzalac se smatra nesavesnim od trebutka kad mu je tuzba dostavljena.

Litispendencija prestaje: kada odluka kojom se parnica zavrsava postane pravosnazna

kada stranke zakljuce sudsko poravnanje

kada tuzilac povuce tuzbu

kada umre stranka u postupku, a naslednici ne mogu produziti postupak

kad dodje do konfuzije stranaka

10. LITISPENDENCIJA PRED STRANIM SUDOM

Ako je pokrenuta tuzba u istoj pravnoj stvari pred stranim sudom, pa zatim pred domacim, prekinuce se postupak na zahtev stranke pred domacim sudom, pod sledecim uslovima: ako je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari

ako za taj spor ne postoji iskljuciva nadleznost suda u Srbiji

ako postoji fakticka uzajamnost (reciprocitet)

Tuzba u Srbiji se ne odbacuje vec dolazi do prekida postupka.

OBJEKTIVNA KUMULACIJA TUZBENIH ZAHTEVA

Tuzilac moze podneti protiv tuzenog vise zahteva i vise tuzbi. Razlozi ekonomicnosti, koncentracije postupka dovode do toga da se izvrsi objektivna kumulacija tuzbenih zahteva koja omogucuje tuziocu da u jednoj tuzbi istakne vise tuzbenih zahteva.Sud o takvim stvarima moze doneti jednu presudu i moze doneti i delimicnu.

1. ALTERNATIVNA OBAVEZA

U nekim slucajevimasadrzaj gradjanskopravnog odnosa ovlascuje tuzioca da od suda trazi osudu tuzenog na jedan od vise mogucih nacina ispunjenja obaveze s tim da se tuzeni oslobodi svoje obaveze ako ispuni samo jednu od njih to je alternativna obaveza.

2. FACULTAS ALTERNATIVA

Ako je tuzilac u tuzbi trazio da se tuzenom nalozi ispunjenje neke cinidbe a istovremeno je izjavio da je voljan umesto te cinidbe primiti neki novcani iznos, sud ce u presudi izreci da se tuzeni moze osloboditi cinidbe cije mu je ispunjenje nalozeno ako isplati odredjen novcani iznos facultas alternativa.

Tuzilac prema tuzenom ima samo jedan zahtev. Alternativna mogucnost oslobodjnja od obaveze tuzenog nije tuzbeni zahtev vec gradjanskopravna ponuda.

SUBJEKTIVNA KUMULACIJA UCESCE VISE STRANAKA U PARNICI (SUPARNICARSTVO)

U parnici moze ucestvovati vise stranaka, kako na strani tuzenog tako i na strani tuziocs. Kada u parnici u istoj stranackoj ulozi postoji vise procesnih subjekata tada govorimo o suparnicarstvu.

Zakon propisuje da su to situacije: ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova

ako su predmet spora zahtevi iste vrste koje se zasnivaju na bitno-istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu i ako postoji stvarna i mesna nadleznost istog suda za isti zahtev i za svakog tuzenog

ako je to drugim zakonom odredjeno

Suparnicarstvo je rezultat procesne dispozicije tuzioca. Tuzeni svojom parnicnom radnjom ne moze prouzrokovati suparnicarstvo niti ono moze nastati po nalogu ili odlukom suda. Ne nastaje ni spajanjem parnica odlukom suda radi zajednickog raspravljanja.

Suparnicarstvo nastaje npr kada stranku nasledi vise univerzalnih naslednika.Suparnicarstvo je aktivno kada vise subjekata ucestvuje u ulozi tuzioca a pasivno kada vise subjekata ima ulogu tuzenih.

VRSTE SUPARNICARSTVA

Vrste suparniarstva su: obino i jedinstveno suparniarstvo, nuno suparniarstvo, suparniarstvo na osnovu zakona, prvobitno i naknadno suparniarstvo, eventualno suparniarstvo, materijalno i formalno suparniarstvo.

1. OBICNO I JEDINSTVENO SUPARNICARSTVO

Za obicne suparnicare je karakteristicno da se protiv svakog od njih moze doneti sadrzajno razlicita presuda.Polozaj obicnog suparnicara samostalan je u odnosu na polozaj ostalih suparnicara pa svaki od njih sledi svoju procesnu sudbinu. Posledice procesnih radnji koje preduzima obicni suparnicar deluje u odnosu samo na njega. Solidarni duznici su obicni suparnicari.

Za jedinstvene suparnicare je karakteristucno da se ili po zakonu ili zbog prirode spornog odnosa, spor u kome oni ucestvuju moze resiti samo na jedan nacin prema svima. To znaci da se ne mogu donositi odluke razlicitog sadrzaja prema jedinstvrnim suparnicarima.

Formalni suparnicari ne mogu biti jedinstveni, a materijalni suparnicari su samo neki jedinstveni. Npr suvlasnici posluznog dobra u parnici o realnim sluzbenostima su jedinstveni suparnicari jer su sluzbenosti nedeljive.

Svaki jedinstveni suparnicari moze samostalno preduzimati parnicne radnje, ali vaze samo one koje su za njih najpovoljnije. Npr ako jedan jed. Suparnicar izjavi zalbu, a drugi se odrekne od zalbe radnja koja proizvodi dejstvo je onog suparnicara koji je izjavio zalbu.Ako je jedan jed. Suparnicar priznao tuzbeni zahtev, a drugi osporio ne moze se doneti presuda na osnovu priznanja.

Jed. suparnicar ne moze jednostrano priznati tuzbeni zahtev, odreci se tuzbenog zahteva ili zakljuciti sudsko poravnanje vec to moraju svi suparnicari zajedno.

Ako u odnosu na jednog nastupe cinjenice koje prouzrokuju prekid postupka, prekida se postupak u odnosu na sve jed. suparnicare. Jed. suparnicar moze samostalno povuci tuzbu a da efekat te pravne radnje ne prelazi na druge osim ako se radi o nuznom suparnicarstvu.Presuda doneta nakon istupanja jed. suparnicara iz parnice neposredno ce i na njega imati dejstvo.

2. NUZNO SUPARNICARSTVO

Nuzno suparnicarstvopostoji kada se u ulozi tuzioca ili tuzenog moraju obuhvatiti sva lica koja su ucesnici odredjenog materijalnopravnog odnosa.Npr u tuzbi za ponistaj braka koju pokrece trece lice ili javni tuzilac nuzni suparnicari su oba supruznika.

Ako tuzilac ne obuhvati tuzbom sve one koji zajedno cine pasivnu stranku tada ce sud odbiti tuzbeni zhatev kao neosnovan. Svi nuzni suparnicari su ujedno i jedinstveni suparnicari, ali svi jed. suparnicari nisu i ne moraju biti istovremeno i nuzni suparnicari. O tome sud vozi racuna po sluzbenoj duznosti.

3. SUPARNICARSTVO NA OSNOVU ZAKONA

Zakon predvidja 2 slucaja subjektivne kumulacije: glavni duznik i jemac mogu biti zajednicki tuzeni ako to nije u suprotnosti sa sadrzajem ugovora o jemstvu. Ali ako se jemac nalazi u obavezi samo ako glavni duznik ne bude mogao platiti onda je obavezaq jemca uslovne prirode. I ovde je tuzba dopustena ali bi zahtev mogao biti odbijen zbog nedospelosti.

Tuzba tzv glavnog mesanja. Lice koje u celini ili delimicno trazi stvar ili pravo o kojem izmedju drugih lica vec tece parnica moze pred sudom pred kojim ta parnica tece, tuziti obe stranke jednom tuzbom.

4. PRVOBITNO I NAKNADNO SUPARNICARSTVO

Prvobitno suparnicarstvo je ono koje je zasnovano vec prilikom podnosenja tuzbe. Do zakljucenja glavne rasprave uz tuzioca moze da pristupi novi tuzilac tj da se tuzba prosiri na novog tuzenog ako ovaj na to pristane. Kada se radi o naknadnom suparnicarstvu, novi suparnicar je duzan primiti parnicu u onom stanju u kom se nalazio u momentu kada stupa u parnicu.

5. EVENTUALNO (SUPSIDIJARNO) SUPARNICARSTVO

Suparnicarstvo moze biti zasnovano tako da se jednom tuzbom obuhvati vise tuzenih tako sto ce tuzbeni zahtev biti usmeren prema primarnom tuzenom, a ako tuzbeni zahtev prema njemu bude odbacen tada ce biti usmeren prema sledecem oznacenom tuzenom kao eventualnom tuzenom.

Razlog ovog instituta je sto tuzilac nije siguran u pogledu pitanja pasivne stvarne legitimacije pa da ne bi doslo do odbijanja tuzbe a zbog toga nastupi zastarelost potrazivanja, tuzilac to izbegava tako sto jednom tuzbom obuhvata primarnog i sekundarnog tuzenog. Odlucivanje o zahtevu prema sledecem tuzenom moze se pristupiti tek posto zahtev prema prethodno primarno oznacenom tuzenom bude pravosnazno odbijen.

6. MATERIJALNO I FORMALNO SUPARNICARSTVO

Materijalni suparnicari su oni koji se izvan parnice nalaze u odredjenoj pravnoj ili stvarnoj vezi s obzirom na predmet spora. Postoje dve vrste: suparnicari koji se nalaze u pravnoj zajednici (suvlasnici, ortaci, naslednici)

suparnicari cija prava i obaveze su zasnovani na istom cinjenicnom i materijalnopravnom osnovu (lica ostecena u istom saobracajnom udesu)Materijalni suparnicari mogu biti obicni i jedinstveni a formalni suparnicari mogu biti samo obicni.

Formalni suparnicari su oni suparnicari izmedju kojih izvan parnice nema ni pravne ni stvarne povezanosti s obzirom na predmet spora, ali predmet spora su prava i obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. Formalne suparnicare veze samo ista parnica, npr zakupci iz razlicitih ugovora o zakupu koji ne placaju zakupninu po tuzbi zakupodavca.

AKTIVNOST TUZENOG U PARNICI ODBRANA TUZENOG

Tuzeni je slobodan da se ponasa onako kako misli da je shodno: moze da prizna tuzbeni zahtev, da ostane pasivan, da se protivi zahtevu tuzioca.

PRIGOVORI TUZENOG

Tuzeni se brani u parnici i to se manifestuje: isticanjem prigovora koji se odnose na postojanje procesnih pretpostavki za vodjenje parnice. O tome sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti ali procesni prigovori koje tuzeni istice treba da upozore sud na postojanje nedostatka

isticanjem materijalnopravnih prigovora koji su upereni na to da nije osnovan tuziocev zahtev za pruzanje odredjene pravne zastite

Kada se tuzeni upusti u meritorno raspravljanje dolazi do prekluzije prava tuzenog da u nastavku postupka istice procesno-pravne prigovore npr za mesnu nadleznost, trazenje aktorske kaucije, za protivljenje preinacenju tuzbe, protivljenju povlacenju tuzbe, za imenovanje prethodnika.

Materijalnopravni prigovori se mogu zasnivati na tvrdnji da odredjene okolnosti sprecavaju nastanak prava tuzioca (kada se radi npr o manama volje) ili da su naknadno nastupile okolnosti zbog kojih je pravo prestalo (kada je ispunjena obaveza).

Tuzeni moze istaci i prigovor da uprkos tome sto tuzilac ima pravo koje istice u tuzbi, on nije duzan da