MAŠINSKE MAKAZE

1. OPIS PROCESA RADA

Mašinske makaze su smeštene u pogonu za obradu materijala plastičnom deformacijom što se ostvaruje pomoću noža tj. elementa za koji je pričvršćen jedan deo alata.Pod pogona je izrađen od običnog betona sa ravnom i glatkom površino m delimično zamašćen od ulja i SHP-a. U objektu postoji pravilno obeležen transportni put za kretanje viljuškara.Krov (tavanica) je od durisol-ploča, prekrivene limom.. Prilaz do radnog mesta je sa glavnog transportnog puta širine od 2.5m. Osvetljenje je opšte, pomoću živinih sijalica koje su spuštene sa tavanice do visine od 3m od poda. Osvetljenje je nedovoljno usled većeg broja pregorelih sijalica. Pomoćne prostorije ( toaleti, garderobe,trpezarija i magacin ...) su na propisnoj udaljenosti od radnog mesta i snabdeveni su sa svom opremom i u adekvatnom broju i veličini.Grejanje pogona vrši se preko kalorifera toplim vazduhom sa visine od 2.5m. grejanje je nedovoljno iz dva razloga i to: nedovoljni ulazni parametri za grejanje i jedan broj neispravnih kalorifera. Sistem prirodne ventilacije ostvaruje se preko otvaranje bočnih prolaza i ulaznih vrata. Sistem prirodne ventilacije nije efikasan iz dva razloga:stvaranje velikog strujanja vazduha koje može da šteti zaposlenim i unošenje toplog odnosno hladnog vazduha čime se remeti mikroklima u radionicu.Hemiska štetnost i buka u određenim momentima prelazi dozvoljene koncentacije odnosno nivoe.Mašinu opslužuje zaposleni sa III stepenom stručne spreme (bravar) koji je osposobljen za samostalni bezbedan rad, tj. obučen teoretski i praktično iz materije BZnR. Izvršilac je muškog pola, psihofizički sposoban za obavljane poslova bravara,starosnog doba od 34godina sa radnim iskustvom od 12 godina. Na mašini pored glavnih elemenata za rukovanje ne postoje znaci upozorenja, zabrane ili upustva za slučaj iznenadnih opasnosti. Priključci magistralnih energetskih vodova sa mašine izvedeni su pravilno i preko uvodnika. Uređaji za hitno zaustavljanje u slučaju opasnosti izvedeni su na mašini za savijanje u obliku ispupčenog dugmeta (pečurka). Zaposlenima su data SOLZ sa rokom trajanja po grupisanim poslovima HK- Proletera i to:Kapa sa štitnikom, cipele duboke sa gumenim đonom i čeličnom kapom, radno odelo (keper-teget), kožne rukavice sa pet prstiju, pdlaktice ceradne i kecelja ceradna.Radni komadi su od metala (čelik). Do radnog mesta se dovoze na drvenim paletama dizel- viljuškarom. Radnik sam podiže radne komade.Postoji upustvo za rukovanje i bezbedan rad, kao i upustvo za održavanje maš. makaza na srpskom jeziku

1. PREPOZNAVANJE I UTVRĐIVANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI NA R.M. I U R.O.

Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vrši se na osnovu:a. Stručnih nalaza izdatih od ovlašćene ustanove;b. Evidencija o kvarovima na glodalici;c. Evidencija o broju i vrsti povreda na radu i bolestima u vezi sa radom;d. Razgovor sa zaposlenima;e. Vrsti i roku trajanja SOLZ;f. Upustvo za bezbedan rad i rukovanje;g. Uvidom na licu mesta i dr.

Na osnovu svega napred pobrojanog može se izvršiti sledeće grupisanje opasnosti na glodalici:

A- Mehaničke opasnosti:

Opasnost od neodgovornog i nestručnog korišćenja same mašine u toku rada; Opasnost od napravilne upotrebe komandi; Održavanje i popravka mašine u toku njenog rada; Neispravnost regulacione armature; Opasnost od posekotina i povreda drugih vrsta; Opasnost od zakrčenosti radnog mesta radnim komadima;

B- Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta: Opasnost od klizanja i pada;

C- Ergonomske opasnosti: Usled nedovoljne veličine slova, brojeva koji se moraju stalno očitavati i pratiti, rad u polusavijenom

položaju i dugo stajanje; Opterećenost organizma upotrebom SOLZ (naočara, rukavica,..);

Štetnosti na radnom mestu strugar su:

Hemijska štetnost: od izduvnih gasova dizel-viljuškara; Buka od rada maš. makaza, kretanja dizel-viljuškara i okolnih mašina; Nedovoljni mikroklimatski parametri (neadekvatno zagrevanje i provetravanje pogona ); Štetnost usled neodgovarajuće osvetljenosti; Psihofiziološke štetnosti izazvane dugim stajanjem, naporom pri podizanju i njegovim skidanju i

odlaganju;

2. PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI:

Rizik na radnom mestu metalostrugara procenjuje se na osnovu navedene liste opasnosti uzimajući u obzir verovatnoću da će se povreda na radu dogoditi ili da će doći do oštećenja zdravlja. Pri procenjivanju verovatnoće nastanka povrede ili oboljenja uzimani su sledeći elementi:

1. način opsluživanja makaza, pravilnim postupkom u toku rada;2. statistički pokazatelj o broju kvarova;3. broj, vrsta i težina ranijih povreda na radu;4. stepen osposobljenosti i radno iskustvo zaposlenog;5. karakteristike struga;

Težina (nivo) štete zavisi od sledećih elemenata:1. ko trpi štetu: čovek, mašina, okolina;2. kolika je šteta: mala, srednja, velika, fatalna;3. širina štete: pojedinačna, kolektivna;

Za procenu rizika po grupisanim opasnostim i štetnostima korišćena je matrica rizika 3x3 sa pet nivoa rizika u skladu sa preporukom OHSAS 18001.

Neznatno opasno opasno Izuzetno opasnoIzuzetno redak događaj Neznatan rizik (1) Dopustiv rizik (2) Umeren rizik (3)Redak događaj Dopustiv rizik (2) Umeren rizik (3) Znatan rizik (4)Verovatan događaj Umeren rizik (3) Znatan rizik (4) Nedopustiv rizik (5) Na osnovu utvrđenih opasnosti i štetnosti definisani su sledeći nivoi rizika:

Opasnost od neodgovornog i nestručnog korišćenja same mašine u toku rada može se svrstati u „ Umeren rizik“ Opasnost od napravilne upotrebe komandi može se svrstati u „ Umeren rizik“ Održavanje i popravka mašine u toku njenog rada može se svrstati u „ Umeren rizik“ Neispravnost regulacione armature može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Opasnost od posekotina i povreda drugih vrsta može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Opasnost od zakrčenosti radnog mesta radnim komadima može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Opasnost od klizanja i pada može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Usled nedovoljne veličine slova, brojeva koji se moraju stalno očitavati i pratiti, rad u polusavijenom

položaju i dugo stajanje može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Opterećenost organizma upotrebom SOLZ (naočara, rukavica,..) može se svrstati u „ Dopustiv

rizik“ Hemijska štetnost: od izduvnih gasova dizel-viljuškara može se svrstati u „ Dopustiv rizik“

Buka od rada maš. makaza, kretanja dizel-viljuškara i okolnih mašina može se svrstati u „ Dopustiv rizik“

Nedovoljni mikroklimatski parametri (neadekvatno zagrevanje i provetravanje pogona ) može se svrstati u „ Dopustiv rizik“

Štetnost usled neodgovarajuće osvetljenosti može se svrstati u „ Dopustiv rizik“ Psihofiziološke štetnosti izazvane dugim stajanjem, naporom pri podizanju i njegovim skidanju i

odlaganju može se svrstati u „ Dopustiv rizik“

4. NAČIN I MERE ZA OTKLANJANJE SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA:

U cilju otklanjanja, smanjenja ili sprečavanja utvrđenih nivoa rizika primenjuju se sledeći principi:a. Izbegavanje (eliminacija) opasnosti;b. Zamena uočene opasnosti manje opasnim ili bezopasnim;c. Eliminisanje, smanjenje ili sprečavanje opasnosti na samom njenom izvoru;d. Davanje prioriteta kolektivnim merama BZnR nad individualnim (ličnim);e. Implementtacija novih saznanja ili tehničkih rešenja;f. Poboljšanje postojećeg nivoa zaštite i dr.

Za sve opasnosti i štetnosti koji svojim delovanjem stvaraju „dopustiv rizik“ nisu potrebna velikan ekonomska ulaganja, investicione mere, već će se edukacijom zaposlenih, merama zaštite u vidu informacija, zabrana, opomena i manjim tehničkim izmenama, smanjiti ili u potpunosti eliminisati opasnost.Takođe će se zaposleni upoznati sa upustvom proizvođača makaza o pravilnom rukovanju i bezbednom radu. Radi očuvanja svog telesnog integriteta izvršilac radnih zadataka na makazamai mora se pridržavati uputstava:Posle izbora načina aktiviranja radnog hoda, da bi rad na makazama bio bezbedan, treba otkloniti moguće izvore opasnosti i štetnosti, tj. toku rada otpoštovati sledeće:

Postaviti pored mašine, na vidnom mestu tablice upozorenja, na kojoj će radnik, pre početka rada pročitati svoje obaveze u smislu sprovočenja propisanih mera zaštite na radu, a radi svoje lične bezbednosti,

Odgovorno i ispravno koristiti makaze u toku rada, Raditi na makazamasamo ako je izvršeno stručno osposobljavanje za tu vrstu rada, Prijaviti odgovornom licu, odmah svaki uočenu nepravilnost u radu mašine, Strogo se pridržavati parametra propisanih ciklusom rada u pogledu pritiska, Postavljanje i skidanjeradne komade sapomoćnim alatom, ukoliko se ne koristi zatvoren alat Ne vršiti nikakve ispravke položaja radnog komada kada je alat otpočeo kretanje na dole, Pravilno koristiti ručne komande za aktiviranje motora i alata Ne vršiti demontažu, podešavanja i proveru stanja delova makaza, jer za to postoje ovlašćena lica U toku radazauzeti položaj koji ne izlaže nikakvoj opasnosti, Nosuiti pritegnutu radnu odeću, kao i SOLZ

Ovi izvori opasnosti i štetnosti moraju biti otklonjeni primenom propisanih mera zaštite na mašini i stručnim osposobljavanje radnika.Protiv zamora od stajanja sa čestim savijanjem, dati stolicu na kojoj će zaposleni koristiti kada za to dopušta radni ciklus.Pravilnim izborom SOLZ u odnosu na opasnosti i štetnostiMere bezbednosti i zdravlja na radu protiv opasnosti i štetnosti koje svojim delovanjem dovode do „umerenog rizika“ su opsasnije, traže veća finansijska ulaganja, zamenu sredstava rada, poboljšanje kolektivne zaštite i dr.Hemijske štetnosti, buka i loši mikroklimatski faktori mogu se dovesti u propisane granice kombinacijom tehničkih, organizacionih, ličnih i dr.mera BZnR kao što su:

Dovođenje u funkciju i povećanje broja uređaja za prinudnu ventilaciju; Zamena dizel-viljuškara drugim tipom (električnu) Oko mašine obezbediti dovoljno manipulaticvnog prostora za prenočenje materijala, odlaganje radnih

komada i sam rad na mašini; Dovesti u ispravno stanje i povećati broj uređaja za klimatizaciju grejanje; Obezbediti dovoljnu svetlost; Kod hidrauličnih makaza, sprovesti mere za zaštitu ruku radnika upotrebom dvoručnih komandi; Pokretni zaštitnik mora da bude povezan sa komandama makaza, tako da ona započne radni hod tek kad

zaštitnik zauzme svoj zaštitni položaj

Postavljenjem čvrstih zaštitnika koji svojom konstrukcijom ne dopuštaju da ruka, ma i nehotice, dođe u opasnu zonu,

Ne skidaj štitnike pokretnih delova mašine, Strogo se pridržavatipropisanog režima rada, U toku reda zauzmi položaj koji te ne izlaže4 nikakvoj opasnosti

Kao opšte (generalne) mere BZnR mogu se navesti:1. Kontrola i održavanje u ispravnom stanju opreme za rad;2. Horizontalna edukacija zaposlenih;3. Periodični pregledi i kontrolu zdravstvenog stanja zaposlenih i dr.

ZAKLJUČAK: Izuzetno redak događaj, opasan, ali „dopustiv rizik“ 2

22.01.2007.god URADIOKragujevac Srđan Aleksić