STANDARDI PROIZVODNJE

Standardi i standardizacija poljoprivredno-prehrambenih proizvodaPrehrambena sigurnost osiguranje dovoljnih koliina hrane po prihvatljivim cenama za domae potroae nerazvijene zemlje

Prehrambena bezbednost obezbeenje zdra-vstveno prihvatljive ponude hrane za ljude ekonomski razvijene zemlje

Standardi i standardizacija poljoprivredno-prehrambenih proizvodaPojave raznih bolesti i zagaivaa hrane uslovile su da posebno znaajna uloga savre-mene drave postaje utvrivanje i propisi-vanje prihvatljivih standarda proizvodnje i kvaliteta, kao i obezbeivanje mehanizma kontrole sprovoenja propisanih pravila

ta su standardi i standardizacija?Standardi su norme kojima su propisana pojedina svojstva i karakteristike proizvoda, metode njihovog ispitivanja i nain pakovanja.Standardi predstavljaju dokumenta u kojima se za optu upotrebu utvruju pravila, smernice ili karakteristike za odreene aktivnosti ili njihove rezultate, radi ostvarivanja optimalnog reda u odreenoj oblasti.Standardizacija se definie kao proces utvrivanja i pripreme pravila koja reguliu aktivnosti u datoj oblasti.

U domenu poljoprivredne i prehrambene industrije organizacije vezane za definisanje kvaliteta proizvoda su Savezni zavod za standardizaciju na teritoriji Srbije i Codex Alimentarius Commission na teritoriji EU, koje su, usvajanjem serije zakona, pravilnika i standarda utvrdile smernice za obezbeenje kvaliteta, postupke upravljanja kvalitetom i higijenske ispravnosti.Codex Alimentarius Commision (CAC) - je meunarodna institucija za razvoj internacionalnih standarda za hranu osnovana 1962. godine u saradnji FAO (Food and Agricultural Organization) organizacije Ujedinjenih nacija i WHO.

Standardi daju osnovu za sistem obezbeenja kvaliteta koji obuhvataju sve etape proizvodnog procesa. Primena standarda nije obavezna ali je veoma poeljna osim ako to nije odreeno pravilnikom o kvalitetu ili nekim drugim propisom. Cilj standarda je da omogui organizacijama svih veliina i vrsta, da primenjuju i sprovode efektivne i efikasne sisteme upravljanja kvalitetom, odnosno da isporuuju proizvode koji zadovoljavaju korisnika i ispunjavaju zahteve odgovarajuih propisa. Kao osnova prilikom izrade standarda koriste se dostignua nauke i prakse kao i meunarodni standardi i propisi.

ISO standardi Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International Organisation for Standardization) predstavlja mreu nacionalnih instituta u 162 zemlje i ujedno je najvea svetska institucija za razvoj standarda. ISO standard poveava konkurentnost preduzea i proizvoda, dok na nivou drave stvara nauno -tehnoloke osnove za stvaranje pravnog, zdravstvenog, bezbednosnog i ekolokog okvira. Potroaima nudi proirenu ponudu i jaa konkurenciju meu dobavljaima stvarajui sigurnije, kvalitetnije proizvode i povoljnije cene proizvoda i usluga.

Kljuni ISO standardi razraeni u okviru ove organizacije i primenljivi na teritoriji Republike Srbije su:Sistem menadmenta kvalitetom - ISO 9001

Sistem ekolokog menadmenta - ISO 14001

Sistem menadmenta bezbednosti hrane - ISO 22000

Sistem menadmenta zatite i bezbednosti zaposlenih - OHSAS 18001

Sistem drutvene odgovornosti ISO 26000

Sistem zatite i bezbednosti informacija ISO 27000

Sistem menadmenta kvalitetom - ISO 9001Implementacija Sistema menadmenta kvalitetom ima izuzetan strateki znaaj za sve vidove poslovanja. Standard ISO 9001:2000 je primenljiv na sve organizacije nezavisno od tipa, veliine, proizvodne ili uslune delatnosti i jedini se moe koristiti za sertifikaciju menadmenta u poslovnom svetu. Proces sertifikacije zapoinje tako to sistem menadmenta kvaliteta - QMS (Quality Management System) mora biti u potpunosti dokumentovan, proveren i odobren od strane menadmenta, a potom implementiran u organizaciji.

ta je sistem menadmenta kvalitetom?

Sistem menadmenta kvalitetom (Quality Management System QMS) je skup meusobno povezanih ili meusobno delujuih elemenata za uspostavljanje i ostvarenje definisanih politika i ciljeva kvaliteta organizacije, kojim se, sa stanovita kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja.

To je praktino skup pravila, procesa i postupaka (procedura) potrebnih za planiranje i izvrenje (proizvodnje / razvoja / usluga) u oblasti osnovne delatnosti organizacije (tj. oblasti koje mogu uticati na sposobnost organizacije da zadovolji zahteve korisnika/kupaca).

Mnoge organizacije odluuju da implementiraju i sertifikuju sistem menadmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001, jer na ovaj nain pokazuju svojim korisnicima/kupcima da mogu obezbediti uniforman kvalitet svojih proizvoda/usluga. Organizacije sada mogu lake stei poverenje klijenata kako u zemlji tako i u inostranstvu, jer je ISO 9001 univerzalno prihvaen standard. Neka trita zahtevaju sertifikovan sistem menadmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001, dok na drugim tritima se podrazumeva da sertifikovan sistem prema zahtevima ISO 9001 moe predstavljati samo korist za preduzea koja ga poseduju.

Zato kompanije ele ISO 9001?

Sistem ekolokog menadmenta ISO 14000Sistem menadmenta zatite ivotne sredine javio se kao reakcija na neodgovorno ponaanje velikog broja kompanija i organizacija, oslikavajui urgentnu potrebu trita za ouvanjem ivotne sredine. Implementacija Sistema ekolokog menadmenta moe se odnositi na itavu kompaniju, jedan ogranak ili ak na samo jedan proces, a izbor uglavnom zavisi od potrebe kompanije.

Implementacijom ISO 14001:2004 utvruje se koji od radnih procesa u kompaniji zagauju ivotnu sredinu, potom se postavljaju realni ciljevi i uvode neophodne mere za ostvarenje tih ciljeva. Tokom uvoenja ISO 14001 takoe se vri odgovarajua obuka osoblja za upravljanje ovim sistemom i opisuju se obaveze i ovlaenja za izvravanje ovih procesa.Sutina ovog standarda nije u zamenjivanju maina, proizvoda ili procesa koji imaju negativan uinak na ivotnu sredinu, ve je re o postepenom smanjenju zagaenja zasnovanog na duim vremenskim intervalima.

Sistem menadmenta bezbednosti hrane ISO 22000ISO 22000 predstavlja meunarodni standard koji obuhvata sve organizacije u lancu ishrane i definie zahteve Sistema menadmenta bezbednosti hrane. Novi standard ISO 22000 ima za osnovu principe HACCP sistema za dobijanje finalnog prehrambenog proizvoda u potpunosti potujui standarde bezbednosti:praenje, prouavanje i opis proizvodnog procesa radi preventive ili uspostavljanja kontrole u sluaju rizika za bezbednost hrane, sprovoenje analize, procena i uspostavljanje kontrole, menadment i raspolaganje resursima.

Sistem menadmenta zatite i bezbednosti zaposlenih OHSAS 18001 OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety Assessment Series) je industrijski standard za implementaciju i sertifikaciju sistema za upravljanje sigurnou i zdravljem osoblja, nastao usled potrebe za osiguravanjem bezbednosti u radnoj sredini. Prilikom sertifikacije posebna panja se pridaje odreivanju stepena opasnosti na radnom mestu i uspostavljanju zatitnih mera radi smanjenja ili eliminisanja istih.

HACCP standard HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) je sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih biolokih, mikrobiolokih, hemijskih i fizikih opasnosti kojima su izloene sirovine, moguih opasnosti pri rukovanju, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju krajnjeg proizvoda. HACCP sistem je prilagoen svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim vrstama proizvodnje i rukovanja hranom.

Primena HACCP Primena HACCP je iroko rasprostranjena u razvije-nim privredama, dok je u Evropskoj uniji i zakonski obavezujua direktivom Saveta Evrope Iako se direktiva ne odnosi na zemlje koje nisu lanice Evropske unije, ovaj akt indirektno ima znaajan uticaj na preduzee ukoliko se planira izvoz u Evro-psku uniju.

Primena HACCP sistema je takoe i zakonska obaveza u Srbiji. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, 800 firmi je podnelo zahtev za sertifikaciju, a blizu 450 je ve dobilo HACCP sertifikat. Sve vei broj firmi shvata znaaj, vanost i neophodnost uvoenja ovog standarda kvaliteta kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u okvirima Srbije ve i prilikom izvoza na strana trita. HACCP

HACCP - principiSprovesti analizu rizika (bioloki, hemijski, fiziki) i definisati preventivne mereUtvrditi kritine kontrolne take (CCP) u procesuUspostaviti granine vrednosti za svaku CCPUspostaviti sisteme praenja za svaku CCPUspostaviti korektivne mere koje treba preduzeti-kada posmatrana CCP nije pod kontrolomDefinisati i uspostaviti postupke verifikacije u cilju potvrivanja efikasnosti HACCP konceptaDefinisati i uspostaviti svu dokumentaciju koja sadri sve postupke i zapise koji odgovaraju uspostavljenom HACCP konceptu

Prednosti HACCP Za potroae:

obezbeuje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambe-nim proizvodima, i

redukuje pojava bolesti izazvanih hranom. Za preduzea:omoguuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzea, poveava konkurentnost preduzea na svetskom tritu, uklanja barijere internacionalne trgovine, omoguava efikasno uvoenje novih tehnologija i proizvoda, poveava profit

Sertifikacija i resertifikacija Sprovode nezavisne sertifikacione kue koje su akreditovane za tu delatnost od strane Akreditacionog tela Srbije - ATS i/ili Evropske kooperacije za akreditaciju - EA Izdati sertifikat vai 3 godine Obavezna je godinja nadzorna provera, inae se sertifikat povlai. Resertifikacija podrazumeva isti postupak kao i inicijalno ocenjivanje

Podrka drave Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije od 2006. godine prua bespovratnu finansijsku pomo domaim privrednim drutvima za aktivnost uvoenja HACCP standarda. Iznos podsticajnih sredstava zavisi od procenjene vrednosti projekta.

Organic sertifikat (BIO)Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kakva je danas zastupljena na globalnom tritu i sve veom upotrebom ubriva i pesticida, dolo je do preteranog zagaenja na poljoprivrednim povrinama koje zahvataju veliki procenat nae planete. Iz tog razloga bilo je neophodno organizovati alternativni nain proizvodnje koji e obezbediti dovoljne koliine zdravije hrane, ija e proizvodnja i potranja prevladati sadanju konvencionalnu proizvodnju.

UsloviObavezna je upotreba zemljita koje je bilo osloboeno tretmana od hemijskih ubriva u periodu od nekoliko godina (3 godine i vie), Neophodno je izbegavanje velikog broja hemijskih supstanci (npr. ubriva, pesticida, antibiotika, aditiva, rodenticida i fungicida), genetski modifikovanih organizama i sredstava za tretman voda, Detaljno zapisani podaci o proizvodnji i prodaji organski proizvedenih proizvoda, Strogo fiziko razdvajanje organske proizvodnje od konvencionalne proizvodnje, Stalne inspekcije i nadgledanje proizvodnje u toku proizvodnog procesa.

Drava koja je najdalje odmakla u napretku i razvoju organske proizvodnje je Danska, gde je 25% ukupne poljoprivredne proizvodnje pod BIO sertifikatom. Od domaih preduzea koja imaju Organic sertifikat izdva-jaju se: Midi Organic, Zadru-gar, Beli Stonovi, Sirogojno, Suncokret, Albox, Foodland, Fungo Jug, DMV i drugi.

Koer Re Koer u izvornom (irem) znaenju se moe prevesti kao odgovarajui, u skladu, ispravan. Ujedno, to je i naziv sertifikata u industriji hrane i pia kojim se garantuje da je odreeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga) i da kao takav moe biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice. Sertifikat izdat od ovlaenog Rabina garantuje da se proizvodnja obavlja u skladu sa Koer pravilima.

Meso i mesni proizvodi samo odreenih vrsta ivotinja smatraju se Koer. To su ivotinje koje se hrane iz posebnih posuda i vau hranu, te tako teletina i ovetina spadaju u kategoriju dozvoljenih vrsta mesa, dok npr. meso zeca i svinje ne spada u Koer namirnice. Da bi meso pojedinih ivotinja bilo Koer, ivotinje moraju biti zaklane na tano odreen i ritualan nain, koji takoe mora biti sertifikovan kao Koer.

Voe, povre i zrnasto povreOve vrste proizvoda, po pravilu jesu Koer. Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine vrste proizvoda koji se dobijaju od groa.

Sir Iako je sir mleni proizvod, neke vrste sireva jesu Koer, uz uslov da su proizvedeni od Koer ivotinje.DodaciRiba, jaja, povre, voe i mahunarke mogu biti konzumirani sa mlenim ili mesnim prozvodima. Stoga, ulja kao to su biljna, se mogu koristiti u pripremi mlenih i mesnih proizvoda.

Rabin jevrejske zajednice u Srbiji potpisuje sertifikat, ali samu odluku o odobrenju koer sertifikata donosi Europian Central Koshrut (ECK). Prikupljena dokumentacija (nameru proizvoaa da proizvodi koer proizvod, opis tehnologije, spisak sirovina koje ulaze u proces proizvodnje...) se alje u ECK. Ako je proizvod tehnoloki jednostavniji, npr. smrznuto voe, rabin sam kontrolie proizvode, tako da zvaninik ECK-a ne mora da dolazi. Ako se ustanovi da proizvod podrava propise koer ishrane, izdaju se dva sertifikata, jedan lokalnog rabina, i jedan ECK-a. Za vreme vaenja sertifikata, ECK dodeljuje supervizore koji kontroliu standard i brinu o potovanju odredaba ugovora koji proizvoaa obavezuje u procesu proizvodnje. Koer

KoerDobijanje koer sertifikata nije jeftino, budui da jedan radni dan tehnologa iz ECK-a kota 500 evra, kao i da trokove puta snosi aplikant. Redovna je praksa da se nekoliko kompanija koje su aplicirale za sertifikat udruuje i deli trokove, koji su u tom sluaju znatno prihvatljiviji. Inae, aplikacije se alju u Izrael tek onda kada ih se skupi nekoliko.

Halal Halal na arapskom jeziku znai dozvoljeno. Kada se kae 'dozvoljeno' misli se na hranu koja je pripremljena po erijatskim zakonima i veina muslimana irom sveta primenjuje ovaj nain ishrane.

Primena Halal standarda Da bi se ispunili uslovi za dobijanje sertifikata u proizvodnji hrane ne smeju se primenjivati sledei sastojci: svinjsko meso, krv, ivotinje mesojedi, ptice grabljivice, ivotinje koje su zaklane u ime nekog drugog a ne Allaha, aditivi i emulgatori (emulgator E 120).zabranjena je i upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskoj industriji), kao i elatina koji je svinjskog porekla.

Prednosti Halala Trenutna vrednost trita na kojem se trguje Halal sertifikovanom hranom i prehrambenim proizvodima u celom svetu se procenju na 547 milijardi dolara. Broj stanovnika islamske veroispovesti u svetu je oko 1,6 milijardi i sve je vea tranja za sertifikovanom Halal hranom u dravama sa populacijom islamske veroispovesti. Od ukupnog prometa hranom i prehrambenih proizvoda na svetskom nivou, Halal trite obuhvata 12% globalne trgovine.

GlobalGap Izazov da se globalizuje svetsko trite je danas vei nego ikad ranije u sektoru proizvodnje hrane. GlobalGap (nekada poznat po imenu EurepGap) je ustanovio standard koji je kljuna referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tritu, pratei zahteve potroaa u poljoprivrednoj proizvodnji. GlobalGap je prisutan u vie od 80 zemalja sveta na svim kontinentima.Ceo sistem stavljen je u slubu potroaa pod naelom da svako ima pravo na hranu, kvalitetnu i pre svega bezbednu.Posebno je istaknuta panja za smanjenjem gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, njenoj kontroli i brizi o ivotnoj sredini.

Primena Global Gap standarda Ustanovljen od privatnih lica koja su napravila dobrovoljne standarde za sertifikaciju za sve poljoprivredne proizvde irom sveta. Sertifikat pokriva procese koji ulaze u proizvodnju na farmi (npr. stonu hranu ili sadnice), kao i sve radne aktivnosti na proizvodnji proizvoda sve dok finalni proizvod ne napusti farmu.Ukljuuje kako godinju inspekciju pri proizvodnji, tako i dodatne nenajavljene inspekcije. Sastoji se od seta dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji: generalne odredbe, kontrolne take, usklaenost kriterijuma i kontrolnu listu

GlobalGapZahtevi potroaa da kupuju prirodne, ukusne i svee proizvode, proizvedene na prirodan i zdrav nain i to u procesu koji ne naruava ivotnu sredinu, sve su naglaeniji. GlobalGAP je sistem mera osiguranja kvaliteta namirnica tj. poljopri-vrednih proizvoda od zasada do ulaska u fabriku preradu.

Ograniena i kontrolisana upotreba svih vrsta agrohemikalija;Higijensko postupanje prilikom proizvodnje i manipulacije poljoprivrednih proizvoda;Obezbeenje uputstava i zapisivanje svih akti-vnosti uz obezbeenje sledljivosti;Jedinstvena pravila koja omoguavaju nepri-strasnu verifikaciju (potvrda da je sve raeno kako treba);

Principi GlobalGAP-a su:

Principi GlobalGAP-a su:Meusobna komunikacija i razmena mi-ljenja izmeu proizvoaa, trgovaca i korisnika proizvoda;Briga za zatitu ovekove okoline i odrivi razvoj;Odgovorno postupanje prema zaposleni-ma na gazdinstvu;Briga za dobrobit ivotinja na farmi.