MaxMinus magazine (broj 47...No 47)..1.12.2012

Redakcija / Editorial Board: Petar Lazić (Beograd, Srbija); Aziz Yavuzdoğan (Istanbul, Turkey); Goran Radosavljević (Beograd, Srbija); Enes Čelosmanović (Zagreb, Hrvatska), Marcos Ribeiro Mendes TUBA (Cachoeirinha, Brazil), Jože Kos Grabar (Maribor, Slovenija), Sanja R. Petrović (Novi Sad, Srbija), Samira Begman (Zurich, Švajcarska), Mirjana Marinković (Beograd, Srbija), Zlata Žunić (Tuzla, BiH), Andrej Glišić (Pančevo, Srbija), Ratko Orozović (Sarajevo, BiH), Suno Kovačević (Zenica, BiH), Ekrem Macić (Konjic, BiH), Boban Miletić Bapsi (Knjaževac, Srbija), Ivo Mijo Andrić (Zagreb, Hrvatska), Elvis Huremović (Travnik BiH), Jasmin Mrkalj Kadmus (Podlehnik, Slovenija), Zoran Spasojević Paske (Kragujevac, Srbija), Vladislav Pavićević (Bar, Crna Gora), Abdurahman Halilović (Rijeka, Hrvatska), Slobodan Žikić (Jagodina, Srbija), Vasil Tolevski (Skopje, Makedonija), Pavle Popović (Kruševac, Srbija), Ernest Bučinski (Banja Luka, BiH).

Editor in chief—Gl. i odg. urednik

MaxMinus magazin : Sabahudin Hadžialić,

Pošta/Mail: Sarajevo & Bugojno, Bosna i Hercegovina: Grbavicka 32, 71000 Sarajevo, BiH

E-mail za radove/Contribution E-mai: [email protected] dostavljeni poštom se ne vraćaju/Contributions send by

mail are not sending back to the authors.

Zamjenik glavnog i odgovornog urednikaMaxMinus nedjeljnika /Deputy Editor in chief of MaxMinus magazine:

Petar Pismestrović, Klagenfurt, Austria; [email protected]

Logo i design zaglavlja magazina/Design of the head logo of the magazine: Tošo Borković, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro

Mendes TUBA, Cachoeirinha, BrazilDTP– InDesign ARS Studio Sarajevo & Bugojno

NAPOMENA: Objavljujemo samo one radove koji budu dostavljeni na našu E-mail adresu. Za razliku od drugih, mi ne “skidamo” ništa sa društvenih mreža i/ili WWW stranica. REMARK: We publish only those contributions which are

delivered directly on our E-mail address. Comparing to others, we are not downloading anything from social networks and/or

WWW sites.

Prvi broj objavljen 1.9.2010.g. Izlazio mjesečno od 1.9.2010 do 1.5.2012. Od 1.9.2012. izlazi svaka tri mjeseca

First issue published 1.9.2010. Was published every month from 1.9.2010 and until 1.5.2012. As of 1.9.2012. published every three

months. Naslovnica/Cover page: Arsen Gevorgyan, Armenia

PRILOGE ZA SLJEDEĆI BROJ - DO 25.02.2013.g.CONTRIBUTION FOR THE NEXT ISSUE -. UNTIL

25.02.2013.REDAKCIJA: SLOBODA IZRAŽAVANJA JE OSNOVNO

LJUDSKO PRAVO.Editorial Board:FREEDOM OF

EXPRESSION IS THE BASIC HUMAN RIGHT!

MaxMinus

Verfügbarkeit Zugänglich im Internet

Schlüsseltitel

MaxMinus

Titel MaxMinus [Elektronische Ressource]

Verlag Küsnacht : Einhorn Verlag, S. Begman,

2010-Aktuelle

Erscheinung 4x jährl.

Zählung Broj 1 (02.09.2010)-

Anmerkung Titel von Homepage (gesehen am

01.10.2012)

Anmerkung Beschreibung und URL werden

nicht

aktualisiert ISSN 2296-0902

URI http://maxminus.weebly.com/

2 BLA BLA BLA Exero 01, 5555

Zbog čega sve ovo? Metodologija, nauka mogućeg je neumoljiva. I kada pomislim da se ništa od svega ovoga nije moralo desiti, ne želim tražiti odgovore tamo gdje ih nema, već jednostavnom riječju odgovoriti na pitanje- KAKO? Jer i cilj nije bio ništa drugo do licemjerna želja pojedinaca željnih manipulacija ljudskim dušama ovih prostora da uobliče južnoamerički model življenja narodima ovdašnjim.

Zbog čega je toliko droge na ulicama Sara-jeva, Zenice, Tuzle, Bugojna, Travnika, Banje Luke, Mostara, Čapljine, Posušja...?Odgovor je jednostavan.I cilj to jeste bio. Omogućiti totalno bezvlašće, i proizvesti situaciju u kojoj će sve postati moguće. O, kako su dobre učitelje imali. Sve one što bjehu izopćeni sa ovih prostora još pedesetih godina...Vratiše se u predvečerje ratova i donesoše plan! Ne plan. Osvetu! Da, osvetu zbog svega onoga što njima bješe učinjeno u mladosti griješnoj. Upropastiti okoliš. Čovjeka. I zemlju. Bosnu i Herce-govinu. Učiše se na južnoameričkim suludim snovidjenjima koja još egzistiraju. Donesoše pošast ludila koje obuhvati širinom svojom ovdašnje prostore. Zbog čega dojučerašnji prosjaci preko noći postadoše vladari naših duša? Odgovor je jednostavan. Laž! Da, priča o ugroženosti vitalnih nacionalnih interesa postade njihova besa. Riječ bez pogovora odrasla u strahu sopstvene sujete. Laž koju gebelsovski ponavljaše hiljadama/tisućama puta. Laž o zelenoj, plavoj i crvenoj boji koje zajedno i ne mogu ništa drugo dati do učmalo sivilo nestanka jedne od njih (ili čak svih zajedno?). A kolorit? Njega nema i nikada ga bilo nije. Njihova je jedina prava. Istina. Zbog čega korupcija objedini ljudske spodobe što štitonošama novoga oblika demokratske misli se nazvaše?Odgovor je jednostavan. Tamo gdje svi kradu, nitko ne krade. I krug je zatvoren. Nem-ilosrdno zatvoren kako bi isisao i posljednju želju pravednika ka boljem životu. Onome što vodi ljudskome kraju gdje neće biti žala za promašenim godinama življenja. Uzeše mi dekadu. Deset godina patnje su jednim pokre-tom, potezom gumice, jednostavno izbrisali. I kada nada ponovo pokuša stvoriti kreaciju same sebe, javiće se ponovo, suludi u svojoj nakani da ubiju čovjeka u meni.Zbog čega poslušni u prve redove?Odgovor je jednostavan.Ne dozvoliti da itko, što naznaku sopstvenih stavova imaše, skeptičnost vlastitu pokaže. Razlog? Ne dovoditi u pitanje riječi vođe. Stavove vođe. Mišljenje vođe. Jer Vođa je narod. A on, pojedinac što ga vođom zovu, je samo izvršilac narodnih želja. Realizator vjekovnih/stoljetnih želja za konačnim oslob-adjanjem od samoga sebe. Jednom riječju- umiranjem.Odgovor je jednostavan.Ne složen, već zbilja jednostavan. Onog tre-nutka kada opći interesi budu daleko iznad pojedinačnih tada ćemo konačno prestati služiti NJIMA. Onoga trenutka kada...Do tada ću pokušati boriti se djelom da konačno postanem dio općeg dobra, a ne šutnjom orvelijanskog doba, pojedinačnim težnjama usmjeren. I kao što pjesnik reče «da li će slo-boda umjeti da pjeva kao što su sužnji pjevali o njoj...?», slobodi to neću dopustiti, jer valja mi živjeti za taj dan. Dan nekih budućih gen-eracija uobličen u temeljima sadašnjosti. Dan dobrih ljudi. Dan istine i pomirenja.Dan kada neće biti važno KO SI ,već KAKO radiš unutar sopstvenog poslanja. Radi sebe samoga. Unutar cjeline što se društvom zove.

“MOST” broj 139 (50)..juni/lipanj 2001.g.

Jedanaest godina RaniJe...

RIJEČ UREDNIKA - SAbAhUDIN hADžIAlIć

MaxMinus 47 ODGOVOR JE JEDNOSTAVAN

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 3

Igor braca Damnjanović DIb

ČAST

Ziasta ne razumem ove naše ljude. Danima me je terao da ga častim. A, sada kada sam odlučio da ga častim, on neće.

-Pa, hajde, uđi, šta se moliš? Hajde, nemoj da se praviš stidljiv.

-Neka, ja ću ostati ispred. Sačekaću te ovde.

-Ne dolazi u obzir. Tražio si da te častim i ja to i hoću. Hajde ulazi.

Jedva sam ga uvukao unutra.-Biraj šta god i koliko hoćeš, ja

častim.-Ma, neću ništa, samo ti pij.-A, pa ne ide da ja pijem sam. Uzmi

šta god hoćeš na moj račun.Jedva se odlučio da uzme dve

kutije brufena i jednu flašicu sirupa od jagode.

Eto koliko je teško kad apoteka postane kafana.

000

MUŠKARCI UVEK DOBIJU ONO ŠTO ŽELE

Tražio ju je danima i onda je jednom naleteo na nju.

- Hajdemo na kafu?- Ne pijem kafu.- Dobro, onda hajdemo na čaj?- Ne volim čaj.- Onda na sok?- Ne pijem gazirano.- Pivo, vino?- Alkohol organski ne podno-

sim.- Dobro, onda hajdemo u kafić,

samo da sedimo i pričamo?- Joj, ne mogu da pričam, boli

me grlo.- Onda idemo da sedimo,

ćutimo i samo se gledamo?- Ne vidim belu mačku, spava

mi se.- Čitaš mi misli i meni se spava.

Hoćemo li kod tebe ili kod mene?

I sigurno znate kako se ova priča završila?

Mi muškarci uvek dobijemo ono što želimo.

Naravno, da su na kraju otišli na kafu!

Aleksandar Čotrić

JEDAN DAN SRPSKOG PATRIOTE

Probudio sam tog dana znatno ranije nego obično. Bio sam budan već oko jedanaest i trideset. Pre počinka do kasno uveče sam bdio nad nevoljama i mukama svog ple-mena koje snom mrtvijem spava.

Prvo što sam uradio kad sam otvo-rio oči bilo je da se duboko zabrinem za sudbinu svog napaćenog naroda. Pomolio sam se Gospodu da mojem nesrećnom rodu, koji tumara između stvarnog i mogućeg, podari pros-peritet i zaštitu od zlih zapadnih i nečastivih sila.

Da bih se otrgnuo od olovnih misli uradio sam gimnastiku na trenažeru koji sam nabavio iz Amer-ike. Zatim sam optrčao dva kruga po petsto metara. Nisam izlazio među obične i proste ljude koji posrću i pod teretom duhovne okupacije i kolinijalističkih stega, nego sam to učinio u svojem stanu čija kvadratu-ra mi to omogućuje. Sreća je i što je stan na dva nivoa, pa sam mogao da trčim uzbrdo, što je dobro za zdravlje koje mi je ugroženo zbog teškoća s kojima se suočava moj mali, ali herojski narod.

Dok sam se tuširao u švedskoj kabini, mislio sam o potocima krvi koje su prolivali najbolji sinovi ove zemlje da bi sačuvali krst časni i slo-bodu zlatnu.

Zatim sam iscedio sok od speci-jalne vrste španske narandže i skuvao zeleni engleski čaj. Pio sam, a nije

mi bilo ni do čega, jer me je rastrzao unutrašnji nemir što nam belosvetski ološ komada zemlju. Dok sam jeo francuske kroasane sa belgijskim čokoladnim mlekom zalogaji su mi zastajali u grlu koje se stezalo zbog nepravednog Zapada koji hoće da nas razdrobi.

Zbog silnih duševnih patnji, morao sam da prilegnem i da se smirim. U tome mi je pomagao antidepresiv proizveden u nemačkoj „Bajeru“.

Već je bilo četranaest časova kada sam se probudio. Bilo mi je hladno zbog pomisli kako je mojem narodu koji na hladnoći čuva svoje svetinje.

Ogrnuo sam se baden-mantilom koji sam kupio u Finskoj, pa sam seo za „ejplov“ kompjuter da kao političar, intelektualac i savest svog mučeničkog naroda sročim najoštrije moguće saopštenje za javnost o izda-jnicima koji hoće da nas uvuku u podlu i kurvinsku Evropu iz koje nam nikad ništa dobro nije došlo.

Onda mi je šef kabineta javio da me zovu na razgovore neki strani političari i ambasadori. Sve sam ih odbio sa indignacijom dok ne promene svoju nakaradnu politiku u Vašingtonu, Briselu, Parizu, Londonu i Berlinu. Insistirao sam da im šef kabineta upravo ovako prenese šta ultimativno zahtevam od njih.

Posle ručka sam prilegao i sanjao kako pobeđujemo sve neprijatelje, a ja predvodim narod u tom trijumfu.

To me je toliko iznurilo, da sam se probudio gladan kao dva vuka.

Uz večeru sam razmišljao i grcao:- Dok je nas koji se svakod-

nevno žrtvujemo, podnosimo muke i čvrsto i nepokolebljivo branimo nacionalne i državne interese, ima nade za moj gladni i iscrpljeni narod!

Suno Kovačević

O demokratiji na naš način

Među uređenjima koja nisu dobra, najpodnošljivija je demokratija (Aris-totel).

Bratimljenje naroda je demokrati-ja* .

Rezultat demokratske vlasti je stvaranje od bratske-jedinstvene države, više nejedinstvenih država, višestruko podijeljenih

U zamjenu za parlamentarnu demokratiju dali smo državu.

Izbugili smo državu, a dobili demokratiju za sve i svakoga.

Tražili smo demokratiju. Sada tražimo sebe u demokratiji.

Za vrijeme diktature znali sam šta je demokratija, a za vrijeme demokratije shvatili smo šta je diktatura.

Demokratija podrazumijeva i slo-bode zbog kojih slabiji ne mogu da se odbrane.

Fantastično vjerovanje u demokratiju čini demokratske ustave nemogućim **.

Kod nas i nemoguće je moguće.

Imamo državu za dobro onih koji je predstavljaju. Dijalog je moguć unutar jedne stranke. Isprobali smo sve demokratske metode. Kažu, trebali bi se nagoditi kao ljudi-građani, a mi imamo narode.

Znaći, mi imamo narodnu demokratiju.

Svaka demokratska vladavina, naročito kada se rđavo shvati i primjenjuje, pati od jedne svoje slabe strane: Oni od kojih zavisi dodjeljivanje političkih položaja, vjeruju da je svaki čovjek sposoban da obavlja svaki posao*** .

Istinska demokratija je ona koja dopustivim sredstvima, iskljućivo nenasilnim, brani slo-bodu svoju, odnosno slobodu svoje zemlje, i napokon slobodu cijelog čovječanstva**** .

Demokratija je kada govoriš šta hoćeš, a jedeš šta imaš (Brana Crnčević).

Ili, demokratija, na naš način, je jedna velika iluzija prelijepljena preko očiju naroda, izrasla na nji-hovoj volji, koja je sada zarasla u

korov, u kojem se izgubio građanin kao jedinka naroda.

____*- Eugen Kvaternik:- Velika enciklope-

dija aforizama, strana 94, Prosvjeta-Globus, Zagreb 1984.

**- Bertand Russell:- Velika enciklope-dija aforizama, strana 95, Prosvjeta-Globus, Zagreb 1984

***-Mihajlo I. Pupin:- Velika enciklope-dija aforizama, strana 94, Prosvjeta-Globus, Zagreb 1984.

****-Gandhi:-Velika enciklopedija afor-izama, strana 93 Prosvjeta-Globus, Zagreb 1984.

MaxMinus priče/eseji... Nihil illigitamus carboruNdum

ladislav babićSAMOUBISTVO

Dok je razmišljao o svojoj odluci, iz kuhinje je dopirao zveket suđa. Ona se sama uhvatila u koštac s prl-javim loncima, tanjurima i escajgom, jedinim ostacima proteklog obroka. Nikad u životu nije jeo tako dobru razljevaču, priznavao joj je u sebi, nagradivši je za kuharsko umijeće poljupcem zahvalnosti i ljubavi, ali sad mora nekako izaći na kraj sa svojim problemom. Pranje suđa ionako je ženski posao u koji se ne bi želio miješati. Istinabog, nije se miješao u podosta poslova s izgo-vorom da baš i nisu za muškarca, ali ga je u poslijednje vrijeme sve više pekla savjest. Naravno da je prihvaćao ravnopravnost među spolovima, no nešto mu je teže ležao praktični problem s podjelom na muške i ženske poslove, ali… Sad zaista ima prečih briga, briga od kojih ovisi hoće li ili neće preživjeti. Ne može si, u trenucima dok mu život visi o niti koja prijeti da se svaki čas prekine, dozvoliti suviše moraliziranja o žensko muškim odnosima.

Odlučio je počiniti samoubistvo. Namjeravao je suprugu poštedjeti svog izbora jer, kada se desi ona će to ionako doz-nati. Odluka je u njemu sazrijevala već neko vrijeme. Ne toliko ranije upravo su završili večeru – trbuh mu je još naprosto pucao od nadutosti – kad se uhvatio u koštac sa svojim progoniteljima. Bio je u prevelikom minusu, s nikakvim šansama da se izvuče. Sve kredite je već potrošio a očekivani bonus, poslijednja šansa da se izvuće iz neugodnog položaja u koji je upao svojom nesmotrenošću, nikako da pristigne. Onaj ga pro-bisvijet već cijelu vječnost goni, priljepivši se na njega poput krpelja, s namjerom da se konačno naplati. Pokušavali su to i njegovi prijatelji, ali ih je uspio vještim manevrima uzbjegavati, no ovaj je stvarno bio uporan poput mazge.

Žalio je svoju ženu, krajičkom oka kroz otvorena vrata prema kuhinji nazirući njezin pog-nuti lik iznad sudopera, sluteći nejasno kako će za oboje biti najbolje ako svemu učini kraj. I to odmah. Nema smisla da dok se jad-nica pati, on odlaže svoju odluku, kada je ionako dospio do samoga ruba iza kojega nema spasa. Tako će i sebi skratiti muke očekivanog kraja koji se vrtoglavo približavao, a ujedno će i njoj moći ponajbolje pomoći. „Ljubavi oprosti mi što sam te ostavio samu, zaista mi je žao!“ –glasno je povikao stišćući desni-com dršku, s prstom na okidaču. U hipu se odlučio. Sada! Kažiprst mu se munjevito zgrči, a prije no što se sve zacrnilo – prilazeći supruzi koja mu je pružala krpu za brisanje suđa, još je krajičkom oka zamijetio kako na ekranu titra napis – Game over!


ALEKSANDAR BLATNIKSERBIA MaxMinus art


ALEKSANDAR BLATNIKSERBIA MaxMinus priča

ANDERGRAUND BIZNIS

Teška vremena dođose, živi se na ivici, opstaju samo oni koji su partijski drugovi,-partija na vlasti uz one iz koalicije pa i one iz opozicije/dobiju i oni deo kolača da bi im usta bila puna/.’’Preziveće samo sposobni“, što jednom prilikom reče bivši viši funkcioner, demo revolucionar, koji je baš dobro preživeo. Nekad bilo, “Živece ovaj narod, danas, ‘’Preživece ovaj narod’’, -ako Bog da. Moj drug i dugogodišnji prijatelj TM i ja AB, koji godinama radimo u kulturi i za kulturu, shvativši da smo u govnima do guše i mi i kultura, počesmo da razrađujemo tu fekalijsku temu kako bi isplivali i živeli normalno kao članovi partija na vlasti i onih oko njih. Na lokaciji železnicka pruga, benzinska pumpa , a vizavi kasarne koja je prodata amerima ili ne znam kome, na teritoriji Opštine još se ne zna koje, godinama zaras’o u korov i otpad, ne funkcioniše javni WC. I nikome ne pada na pamet da ga u ovom velikom sranju revitalizuje i pusti u funkciju. Podzemnog je tipa a kad je podzemlje u pitanju tu niko od nadležnih ne pipa.

Elem moj prijatelj TM i ja rešismo da ga kupimo i uđemo u fekalijski biznis sa predhodnom adaptacijom po svim evropskim i svetskim paramet-rima kako bi sranje imalo nivo. Kao svi biznis partneri prvo smo podelili obaveze, on bi bio šef ženskog, ja muškog dela., mlađi je i još u funkciji za razliku od mene a ženski deo zahtevniji. Imali bi i savetnika u B Dj koji je dugo u javnoj čistoći i njegovo iskustvo bi nam puno značilo a u pos’o bi ušao volonterski zbog sukoba interesa. Imali bismo još jednog radnika koji bi svim WC-ima u gradu pružao uslugu, a njegovo radno mesto bilo bi u sistematizaciji opisano kao ‘’Specijalista za ulaženje u govna’’. Razlog je prost i koristan, vadio bi dokumenta i slično, koja bi seronjama ispadala prilikom skidanja pantalona pod a/. i pod b/. čistio sengrupe…Ovaj specijalni profil radnika nastao je kao posledica dugogodišnjeg zadržavanja Srbije u govnima. Bio bi plaćen po učinku uz dodatak za jačinu smrada, i redovno isplaćivan da ne bi reagovao u smislu, ‘’Gazde mi pojedoše par kubika govana koje sam prebacio na deponiju. Nas dvojica bili bi i Direktori i Baba sere kako ne bi došlo do biznis krađe. Ušli bi u rekonstrukciju objekta posle obilaska nekoliko javnih WC a u metropolama Evrope da bi naš bio na nivou njihovih sranja, kad uđemo u EZ. Imao bi muški deo, ženski deo i onaj za one sto su i tamo i ovamo, sto su i za sprda i za otpozadi a zvao bi se Elton,-po zahtevu EZ .

U muškom delu imali bi kabinu sa tapacirungom za politikante kako bi sranje bilo u tajnosti, sa kamerom i tv ekranom uz direktan prenos njiho-vog sranja obzirom da su na sednicama uskraćeni pa ih samo narod gleda. U ovom delu šolje bi bile obložene ogledalima kako bi doćicni mogao da vidi svoj minuli rad tog dana bez ustajanja i pogleda unazad. Iste bi imale prskalicu za zapiranje i time odstranila mogućnost da se prepozna veliko sranje. Ženski deo bio bi klasično opremljen sa presvučenim šoljama zečijom kožom zbog mekoće, sa ogledalima i kompletom šminke kako bi se ista popravljala zbog napinjanja, stenjanja, i mrštenja. Bidea bi imala toplu, i mlaku a za one vrele i hladnu vodu. Deo za one polutane imao bi duple šolje u kabinama da bi se prilikom obavljanja drzali za ruke prilikom obavljanja velike nužde. Za one koji nemaju, ‘oću reci za sirotinju, imali bi depandans sa ćućavac kabinom uz mogućnost plaćanja na poček do sledećeg sranja. U ovom delu bi se izdavale i nose za tipove koji seru gde stignu. Za one koji su se već usrali nadležnost ne bi bila naša već onih koji su ih u sranje naterali. Pisoari bi imali jastučiće zbog uvažavanja organa. U početnoj fazi sranja puštala bi se rep muzika u sva tri dela sa stenjanjem, radi lakšeg obavljanja sranja. Kasnije grčka muzika za one koji su leto proveli na jugu, pa etno za one koji su u grad došli sa sela, Elton za gej populaciju a za žene po zahtevu. Toalet papiri bili bi vrhunskog kvaliteta, dvoslojni, troslojni/sranje bez raslojavanja/bez šansi da se perforiraju prilikom upotrebe. Ukoliko bi došlo do istog zbog fabričke greške, komintent politikant ne bi imao pravo glasa par nedelja/dizanje dva prsta/ Za nostalgičare imali bi ponudu novinskog toalet papira/sveže izdanje/Pročita obriše i baci jer to što novine danas pisu je obično sranje. Pa onda moneta toalet papir za one koji su puni ko brodovi da bi i njihovo dupe znalo koliko imaju a ne samo glava/to su takozvani dupeglavci/ Uveli bismo i nagradnu igru ‘’Govno meseca’’/vajarsko delo dupeta/ a prva nagrada bila bi deset dana besplatnog sranja na Ibici.

Ispred objekta svetleća reklama radila bi i danju i noću sa sloganom ‘’Serite do mile volje i budite spokojni’’ a bilbord bi obaveštavao o svemu što je vezano za sranje.

Uđosmo moj prijatelj TM i ja AB sa savetnikom B DJ i radnikom specijalistom u projekat fekalijskog biznisa da rešimo veliko sranje kad nam iz centrale stiže opomena da odustanemo uz gromoglasno ‘’NE SERITE’’. Razlog nismo znali ali smo pretpostavili da je problem bio što je objekat javni a podzemnog tipa. Jer samo javno seremo o podzemlju a ne preduzimamo ništa.

Jedina mogućnost koja nam je ostala bila je da pustimo vodu i odustanemo. Propala je biznis ideja da pristojno zaradimo i koliko toliko usmerimo sranje i dovedemo isto na evropski i svetski nivo, kako bismo spremno dočekali ulazak u EZ.


HANNELORE GREINECKER-MOROCUTTIAUSTRIA MaxMinus cartoon


HULE HANUšIćAUSTRIA MaxMinus cartoon

Günter Grass


HULE HANUšIćAUSTRIA MaxMinus cartoon

Novak Đoković

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 9“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD

Goran RadosavljevićImаmo vremenа.

Još se svirа nа nаšem Titаniku.

Ne pаdаjte u vаtru!Još vаs gulimo.

On je nаš nаjbolji sаtiričаr.Svimа se zаmerio.

Pobrkаli smo lončiće iаko nemаmo sudove.

Vrаtiće se rode.Neće dugo izdržаti u Srbiji.

Vrаtili smo se korenimа.Evo nаs nа grаni.

Dostа rаsizmа!Trgujte i crnim robljem.

žene se ne pitаju zа godine.One se pitаju godinаmа.

Smаnjili smo siromаštvo.Postаvili smo podzemne kontejnere.

I pre nego što zаvršite školu, shvаtićete dа vаm se društvo rаspаdа

Miodrag Tomić Stublinski

Kod nas neće biti socijalnih nemira, sve dok ih pederi ne organizuju.

Put u pakao je popločan – zakonima Evropske unije.

Narod je ostao bez gaća,porez se i na golotinju plaća.

Feliks je probio zvučni zid, a mi dno dna!

Čovek je naše najveće bogatstvo,kad ode na rad u inostranstvo.

Poljoprivreda je naša najrentabilnija privredna grana,naš glavni brend je pasulj iz Azerbejdžana.

bio je čovek na svom mestu, ali ga mesto nije dugo držalo.

U Državi mora da se uvede više reda,na radnike i penzionere da se razdeli beda.

Obaveštajna služba nam je sve jača,prisluškivač prisluškuje prisluškivača.

Kamo puste sreće da su neki ljudi postali od majmuna.Odavno bi bili u kavezima.

Marjan Angelovski Mora da je komšijа počeo dа rаdi nа crno?

Juče je jeo, а i dаnаs nešto žvаće.

borbа protiv mita i korupcije nam ide kao podmаzаnа.

Dogovorili smo se dа nećemo da grаdimo kuću.Dogovor kuću grаdi.

Nаši političаre ni mrаve ne gаze.Ali mi nismo mrаvi.

Streljana žrtva je dobilа uslugu svih nišаna.

Od „hvаlа“ se ne živi.Političаri, hvаlа vаm.

Pаre su život.Političаri su uzeli život u svojih ruke.

život nosi velika iskušenjа.U dаnu posta sam nаšаo kosku u kontejneru.

Sаmo što sаm pomislio dа sаm glаdаn, premijer je rekаo dа nemа više glаdnih u držаvu.

Nije tаčno dа političаri jedu nаš hleb.

Nikola Čd Pešić Kаd bi Srbin znаo dа će posle smrti u rаj,

rešio bi se ovog pаklа!

Ako su Srbi i izgubili Kosovo, zаšto gа ne trаže oni, nego Albanci?!

Ako ne možete decu dа izvedete nа prаvi put, ne izvodite ih ni nа ulicu!

Izgrаdnjom svoje ličnosti, mnogi promаše investiciju!

Iаko je politikа kurvа, ne dozvoljаvа svаkom dа je seksа!

Ko izmisli pozdrаv sа „dobаr dаn“, kаd mi je svаkim dаnom sve gore?!

Mа, kаkve široke nаrodne mаse, kаd se većinа stislа kаo dve pаre u kesi.

Rаdni ljudi u Srbiji izgledа dа nemаju štа, inаče bi rаdo gledаli svojа poslа!

Ako popis dаje opis, nаši poljoprivrednici bi mogli i dа se slikаju!

blаgo čitаocimа, mogu dа birаju između mojih аforizаmа i onih što ne vаljаju!

http

://w

ww.

max

min

us.c

omht

tp://

ww

w.li

gadu

hovi

tih.c

om/

Lenče Stoimenova

Rasvetlili bismo mi sve probleme, ali nemamo tako jake reflektore.

Optimizam je lek za sve bolesti.Njega nećeš naći u apoteci.

Ravnopravno su podelili uloge.Jedni za lažna obećanja, drugi za njihovu realizaciju.

Ovo je vreme za pamćenje.Najbolje da ga što pre zaboravimo.

Mislila sam da su lešinari ptice.

Nekad: I vuk sit i ovce na broju.Danas: Vuci siti, a ovaca sve više.

U jajetu je život.Pojela sam jedno da preživim.

Ako ti neko duboko kopa prošlost posejaće ti vetar i maglu za budućnost.

Nije strašno što političari lažu.Istina je strašnija.

Osećam se izgubljeno.Ko me nađe neka me zadrži.

Perica Jokić Dobro smo se spremili za prenos skupštinskog zasije-

danja. Stavili smo vatu u uši.

Skupština je kao kafana, s tom razlikom što se u kafanu barem dođe u trijeznom stanju.

Skupština je mjesto gdje se donose životne odluke.Kao na primjer, koliko će da traje pauza za ručak.

Kako možemo razlikovati običnog od pravog majmuna?Obični majmuni nemaju skupštinsko zasijedanje.

Zahvaljujući sve većim naslagama šminke, s godinama žena dobije na težini.

Za loš uspjeh u školi okrivljujem svoje roditelje.Odbili su da mi rade domaće zadatke.

Policajac je izmišljen da bi pendrek imao gdje da se okači.Policija je u prosjeku veoma efikasna.

Pobjegne im kriminalac sa gomilom novca, ali zato uspješno uhvate kradljivca pola kile hljeba.

Za razliku od policije, mafija je manje zahtjevna.Kad nekog mlati ne traži mu ličnu kartu.

lako je obilježenim kriminalcima, njih policija ne dira.Ona hapsi samo sumnjive.


CARTOONS/ KARIKATURE ASHMARIN STANISLAVRUSSIA


CARTOONS/ KARIKATURE ISMAIL KERA, CZECH REPUBLIC


CARTOONS/ KARIKATURE ELSA PIEDAD TOBON RAMIREZ, COLOMBIA

sor Teresa de Calcuta


CARTOONS/ KARIKATURE PETAR PISMESTROVIć, AUSTRIA

der blick


„Interliber“ – NE, HVALA!

Sutra, 13. studenog 2012. godine, ponovno vam svoja vrata otvara famozni „Interliber“, koji će potra-jati sve do kraja ovog tjedna, dakle 18.11.

I kao što je to već praksa zadnjih par godina, bit će ondje hrpa knjiga „na akciji“, koje će se moći nabaviti po bolesno niskim cijenama. To su dani kad će rulja željna novih krimića, biografija poznatih, imaginarnih bića s natprirodnim sposobnostima, neost-varenih seksualnih maštarija i savjeta kako odgajati vlastitu djecu pohrliti do štandova, gdje ih očekuje neka, samo za njih predodređena i Bogom dana, ukoričena srećka. Ili barem oni tako misle. Svaka čast izuzecima, i to u prvom redu učenicima i studentima, koji će tako relativno lako i povoljnije (što je veoma bitno za ovo tegobno krizno doba) prigrabiti sebi kakvu stručnu literaturu, udžbenik, rječnik ili atlas.

A zapravo, kod prosječnog čitatelja radi se o bijegu od stvarnosti, odmaku iz trule i sumorne hrvatske svakodnev-ice prepune otkaza, ubojstava, nasilja i omalovažavanja svih mogućih, (ne)poznatih vrsta, koja nam iz sata u sat serviraju naši nepotkupljivi mediji pod budnom prismotrom vrlih nam i čednih mahom saborskih zatupnika.

No, vratimo se još nakratko „Inter-liberu“, toj smotri kiča i našega izdavačkog jada. Tamo će se pred-staviti mnogo naših izlagača koji i dalje muku muče sa sve mukotrp-nijim financiranjem novih naslova. Mjesta će biti rezervirana isključivo za promociju podobnih, onih koji pišu kako drugi žele i koji zasigurno neće kompromitirati više društvene strukture. Njihova hit-literatura su uglavnom prevedena strana beletris-tika, tek uz pokoju našu domaću instant-zvjezdicu. U usponu ili već otprije afirmiranu, gotovo da je pot-puno nevažno. Ono što sigurno nećete pronaći, ili će biti u izuzetno skrom-nom opsegu na pultovima paviljona 6 (navodno?) zagrebačkog velesa-jma, jesu knjige koje opisuju stvaran život, koje ne zadiru u privatnost pojedine osobe, koje su nastale kao zaseban projekt prema idejama stva-ranim godinama, dosad neviđenim i neotkrivenim u takvom obliku, neko-mercijalna i niskobudžetna izdanja, knjige objavljene u vlastitoj nakladi i naravno humor i satira. Namjerno sam ih stavio na posljednje mjesto, ali ne zato što to zaslužuju, već baš suprotno, zbog iskrenog protesta jer su spomenuti žanrovi na ovim prosto-rima godinama neopravdano zapos-tavljeni i marginalizirani.

To je samo jedan od razloga zašto moju novu knjigu, zbirku aforizama, grafita, parola... „Ključ (ne)uspjeha“ nećete moći pronaći na ovogodišnjem „Interliberu“. Ostali razlozi su mnogo dublji i kompleksniji, a ja ću navesti tek nekolicinu. Dakle, humor i satira, koji se ne izražavaju i šire među ljudima samo u obliku viceva usmenom predajom, nego

rené BOusCHeT, France

na još puno različitih načina, koji, nažalost, prosječnom uredniku u RH odraslom na poeziji ili romanu (bez namjere da podcjenjujem bilo koji književni žanr) teško dopire do oka, a kamoli mozga. Humor nastaje sam radi sebe, prema osobnom viđenju stanja u društvu, a satira i ironija rastu duboko u intelektu pojedinca i vape da budu podijeljeni s drugima. Toliko je mogućih formi u ovom žanru da ih je teško sve nabrojati, a podcjenjujemo ih gdje stignemo. Od aforizama i grafita, preko pamfleta, humoreski, epigrama, doskočica i satira, sve do upadica, iskrivljenica i izvrnutica za koje itekako treba odlično predznanje materinjeg jezika i rijetko urođena sposobnost igranja riječima i slogovima kako bi inter-pretacija bila jedinstvena a smiješna. Branimo se činjenicom da je kriza u državi, ljudi su bez novca, na ulici, jadni i napušteni, gladni, nezado-voljni, sumnjičavi prema vlasti, a opet upražnjavaju sve blagodati potrošačkog kapitalističkog društva. Kvalitetne knjige se rasprodaju za jednu kunu, pri čemu se autorima honorari niti ne isplaćuju, a šund literatura je „na cijeni“, protiv svih pravila struke. Sad zamislite prosječnog autora koji se trudio napisati, predočiti svoju ideju na papir, stvarao ju godinama, pisao, prepravljao i dorađivao, da bi ista ta knjiga napokon ugledala svjetlo dana. A onda, ismijana, popljuvana i osramoćena se prodaje za svega nekoliko kuna, jer tako diktira tržište. Ma pogle jada, na što sve mora pristati autor da bi mu djelo uopće bilo objavljeno. Najbolje bi bilo da od nakladnika ništa ne potražuje jer se i ovaj teško može naplatiti. Sve je to pretužno i sramotno. Zamis-lite se malo, štovani „odličnici“, što ste svojim pogrešnim postupcima i sasvim izvrnutom strategijom učinili domaćem izdavaštvu. Čovjeku samo što se ne ogadi pisanje jednom za svagda, a inspiracije u ovako trulom društvu ne nedostaje.

Kod nas jednostavno moraš biti nečiji klon da bi te netko uopće zapazio, kako po odijevanju, ponašanju ili obrazovanju, tako i prema literarnom stilu za kojega si se opredijelio. Dobro nam je poz-nata ona „Tko će koga, nego svoj svoga“, a u ovom kontekstu sjeda baš na pravo mjesto. Prirodno je i nor-malno da struka štiti struku, ali kod nas se ipak malo previše pretjeruje. Prema teoriji nakladnika u RH nitko tko nije završio barem filozofski, ili neki drugi društveno-humanistički fakultet, nije dovoljno sposoban napisati kvalitetno književno djelo. To bi još donekle i bilo razumljivo kad isti ti nakladnici i izdavači ne bi, suprotno od svih naših očekivanja, objavljivali i trgali se za rukopi-sima jedne propale manekenke, neuspješne tv-voditeljice ili grupe očajnih starleta koje samo žele nakratko privući malo pozornosti na sebe i postati slavne i „bolje pro-dane“ na sljedećoj javnoj dražbi u nekom od elitnih noćnih klubova. I dok bi se u drugim zemljama izn-imno poštovale nove ideje mladih nada, politički neiskompleksiranih

Dražen jergovićMaxMinus priče/eseji... Nihil illigitamus carboruNdum

i neiskvarenih jedinaka, u nas su isti ti neprihvaćeni, neshvaćeni pa čame negdje u malom tavanskom sobičku s hrpom nikad objavljene literature u ladicama. A ista bi najvjerojatnije zadivjela i mnogo poznatije face nego što su to naši „isfurani“ urednici, pro-fesori, akademici i lektori s pedigre-om iz nekih pradavnih socijalističkih vremena.

Zato, dragi moji sadašnji i budući pisci, trenutni anonimusi, vječni sanjari, intelektualci i znalci, hobisti i literarni inovatori... ne posusta-jte, ne dajte se smesti, igrajte svoju igru, „brijte“ svoju „briju“ i naći će se netko tko će vas uvažavati i, ako Bog da, angažirati u nekom od svojih književnih projekata. A možda i sami pokrenete vlastiti na kojem će vam svi pozavidjeti. Samo hrabro i s idejama na vidjelo, molim, bez ustručavanja! A na „Interliber“ i slične manifestacije, literarne radi-onice i nenovčane natječaje neka idu i prijavljuju se „luzeri“. To je za njih, a vi i ja tamo nemamo što raditi. Mi znamo koliko vrijedimo i bez njih. Za knjigu je uvijek pravo vrijeme, ali ne bilo kakvu. I u ratu i u siromaštvu duh je ono što imaš ili nemaš. Tko ga je izgubio, ili ga pak nikad nije imao, ne zna ni da je živio.

Potpisnik, ing.el.(nediplomirani i samoprozvani

humorist i satiričar)


sjeĆanje/MeMOrY... Naš saradNik/our associate

NUGGETS OF LIGHT

Over and over again I am pondering overThe nuggets of light, sweet daily dreamsThese tender nuggetsAre my favourite food

Through sweet musicRunning through my drams like a birdScattered silly grainsMake my temper feel noblePuts away the ashesCuts a pattern for marry trunksUsing the unhappy hopesIt guards the shores from debrisVertical morality

My light nuggetsFeed from generous udderUnframed dreamsTear me away from the cold.

With a smileWipes away my invisible tearsSinging along love songsMy heart singing carelesslyAnd burning down quietly

BLACK ANGELS

I could write a poem about a Quasi PhilologistBut he was stuckTrying to save himselfAnd instead of trying to save loveHe chose to drownAnd join black angels

I am officially pronounced ‘mad’For the sake of black angelWhich helps me prolongMy public demiseThe true angels named the proscribed oneWith a name recognised by the whole worldBosnian sublimation

Quasi Philologist is afraid If his pastHe chokesOn the gulps of silenceDuped by the life itselfHe interminably plays the dark dreams in his headDuped by the lifeSmelling the sadnessAnd now that he is ‘officially mad’ he singsLike a nightingaleAnd weavesThe net of love

A storyteller, a poet, a playwright, a textbook writer and an essayist Rajko Glibo was born in Donja Vast, Uzdol on (October 24, 1940 – September 17th, 2012) he was educated in Uzdol, Prozor, Zadar, Mostar, Sarajevo and Zagreb. After having graduated, he carried out postgraduate studies and got an MA degree in 1986, and a doctorate degree in 1990. he published a university textbook Puppetry and Stage Culture (lutkarstvo i scenska kultura) supported by Croatian Ministry of Culture. he is the author of scientific books Media Culture (Medijska kultura), studies Patriotism and ‘apostasy’ of Ivo Andrić (Domoljublje i ‘otpadništvo’ Ive Andrića) and mosaic-type books beads of Rama sun (Zrnca ramskog sunca), Prozor-Rama (2004). his books of poetry were published in the following chronological order: Promicanje, Sarajevo (1980), biogradski lirskokazi, Zagreb (1995), Suputnice i supatnice, Zagreb (1995), Slutnje s Rakitja, Zagreb (1997), Dozivke, Vinkovci (2000), Sneni proplamsaji, Zagreb (2003), Očitovanja, Zagreb-Mostar (2007) for which he was awarded a prominent literary prize Antun branko Šimić in 2008, Moje ode, Split (2009), Slučajke, Zadar (2010) which was selected one of three world’s best books of poetry in 2010 and Inokosnikov poj, Sokobanja (2010). The titles of his books of short stories are: Ramkinje, Sarajevo (1988), Ramske legende, Zagreb (1997), Učiteljsko iverje, Zagreb (1997), Moj Megido, Zagreb (2003), Prozorke, Prozor-Rama (2004) and Zastajkuše, Zadar-Mostar (2008). Croatian literature of bosnia and herzegovina in the 20th century written for Matica hrvatska Sarajevo - editor, author of prologue, references etc. (Sarajevo, 2006). he lives in Zadar, Croatia.

HIDE AND SEEK

She tickles meBut I cn’t find herI am looking for herAnd then she finds meShe doesn’t point to the existenceMistletoe of my soulClinging onto meGrowing stronglyEntangled in the maze of wordsThe hide-and-seek is still going onInside me and on meWhich one is the right oneThe right one and the unspokenAnd I can’t find itTime and time againI stroll into the fields driven by instinctHarvesting the wordsHarvest is healingThe unspoken one tinglesIt slithers through the loop of timeAs if she is walking towards me and me towards herBut there is no touchThe real one, the strong oneThe one that breaks the camel neckBy not being uttered in spreads everywhereStrong as lifeTragic as SrebrenicaDignified as BosniaHide-and-seek game is still going onAnd I am still looking for her.

Preuzeto saprozaonline

Nikola Šimić Toninhttp://prozaonline.com/?p=4821

Preuzeto odDIOGEN pro kultura

magazina

http://www.diogenpro.com


Abdurahman Halilović Ahil Prepolovili smo gubitke.

Pola njima, pola nama.

Nije nam stalo do krize.Otišlo je i dalje.

Cijena im nije dobro stajala… pala je!

Igrači su šetali po terenu – tražili su igru.

Političari su na početku mandata kenjatori, zatim seratori i na kraju deratori.

Digli smo galamu.Dole se nije čula.

Prema svemu sudeći, ne gine mu robija.

Kod mene je uhvatila noć.Ja je nisam ni pipnuo.

Ovi se kao nas stide, a jedva su čekali gole da nas vide.

Čeka život – čuo je da prolazi!

Daliborka Šišmanovic Kepčija

Čim vojvotkinja šeta bez gaća, mora da je i engleski dvor u velikoj krizi?

Svaki naš političar čim uđe u Vladu povampiri se.Popiše nam krv na slamčicu.

Vođe EU ne vole neposlušne robove.Pod hitno da se urazumimo.

Mnogi imaju velike prihode iako ništa ne rade.Vera i Nada zbrzase svadbu.

Šteta što prolaznici nemaše vremena da im čestitaju.O onima što su otišli sve najlepše.

Šta će biti sa nama koji smo ostali?Po prirodi sam borbena.

Od sutra krećem u borbu sa suvišnim kilogramima.

Kada se osvrnem na juče, pomislim na sutra, poželim da danas zauvek traje.

Ne zna se da li je gore biti u dugovima ili imati dužnike.U oba slucaja može glavom da se plati.

Teško da ćemo doživeti bolje sutra, a i zdravstvo će nam pomoći u tome.

Dimitar I. Vilazorski Aforizam napisan na pijanu:

Na klaviru sviram često – samo kad sam pijan.

Aforizam napisan u kladionici: hteo sam da se kladim na inteligenciju, ali imala je nizak kojeficijenat.

Od razgovora tête a tête boli glava.

Ginuo sam za otadžbinu.Otadžbina me ne računa za živog.

I kada me ne računa za živog, otadžbina računa na mene.

Otadžbina je moje bogatsvo.Otadžbina pet para ne daje za mene.

Pružam ruku otadžbini.Otadžbina mi kaže da nema sitniš.

Nije bitno šta živimo kao pseta.Važno je da smo rođeni u znaku lava.

Zadnje reči bika koji sedi: Moram da krenem!

Ništa ne zapisujem.Meni je zapisano da me se svi sećaju.

Jane Atanasov Normalno je što nemamo soli za puteve ove zime.

Cele godine nam sole pamet!

Tranzicija je proces u kome manjina stiče ogroman kapital, a manjina ogromne probleme.

Da, glasao sam za vas, ali tada niste bili vlast.

Jedno je da si obrazovan, a drugo – nepismen.

Na pravom smo putu!Naučili smo a hvatamo krivine.

Kašlje kao kuče.barem je siguran da ne boluje od svinjskog gripa.

Ako se sudi učinjenim delima, mnogi su odavno trebali da budu osuđeni.

Najpametnije je glupirati se u ovim ludim vremenima.

Jagnje moje, mnoge ovce i volovi imaju čovečiji lik.

Neki se spajaju zbog hemije, a drugi zbog matematike.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

Vojkan Ristić

Kad su kontejneri prazni deponije su robne rezerve.

lekari upozoravaju na tri bele smrti: so, brašno, šećer.

Ja gladujem, pa sam besmrtan.

Sit sam svega pa su morali da mi isperu želudac.

Gladni više ne seru pa su tu funkciju preuzeli političari u ime naroda.

Ako je seks sirotinjska zabava onda smo mi porno nacija.

Na pustom ostrvu svi Srbi su preživeli ispod jedne kruške koja je dobro rodila.

Nedostatak para za narodne kuhinje nadomestili smo kupovinom novih kontejnera.

Nama će bog sigurno pomoći.

Mi postimo tokom cele godine.

Od stezanja kaiša pukla mi je kičma.

Štrajkovao sam gladju pa su morali da me priključe na infuziju obećanja.

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD

Željko Marković

Stvorili smo idealno društvo.bogati nemaju ništa protiv siromašnih.

Prazne su potrošačke korpe Kupcima se sve tovari na leđa.

Problem bele kuge ne može se rešiti preko kolena.Moraju se raširiti noge.

Voleo sam je do neba. Izgledala je kao avion!

Pred utakmicu, igrači se zagrevaju na terenu, a navijači u kafani.

Đaci za peticu odgovaraju u školi, a za jedinicu kod kuće.Uskraćeni smo da uživamo u radu.

Otuda sve naše muke.

Arhive se otvaraju tek kad pomru oni koje je trebalo zatvoriti.

bogati imaju devizu da im siromašni budu moneta za potkusurivanje.

Slabo stojimo na tabeli.Mi smo protivnik koji svima leži.


MAxMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI

Dinko Osmančević

Život nam je sve više muzika, posmrtnog marša.

Ljudi su mnogo veći od djece, ali djeca su mnogo veći ljudi.

Pitaju me jesam li naš. A ja želim biti svoj.

Kad prelazite ulicu, pogledajte najprije lijevo, pa desno, ali nije zgoreg baciti pogled ka nebu i tiho se pomoliti.

Gdje god nađeš zgodno mjesto, tu zgradu posadi!

Početna cijena za moj glas na izborima je pedeset eura. Platiš dva, dobiješ tri, i mama i tata su voljni glasati.

Pred svake izbore sa bilborda nam se osmjehuju političari. A možda nam se i cerekaju.

Našim sugrađankama ili su se šorcevi smanjili ili su im guze porasle.

Nisu satanisti, ali mnogi studenti sanjaju šestice.

Dražen Jergović „Spojak“ u hrvatskoj: Nađimo se kod kontejnera!

Dubokog sam glasa, ali plitkog džepa.

Nemam curu, nemam auto, nemam stan, nemam posao... Nema što nemam!

Naizgled dobra prilika ponekad stvori nepriliku.Kradimo hrvatsko!

Nemam visinu, ali imam duljinu!

Sve je više nego ništa.

Gazda danas časti radnim knjižicama.

Dalekovidan sam, ali nisam prorok.

Kad bogati pljačkaju siromašne je biznis, a kad siromašni uzvrate je nasilje.

Ekrem Macić Mi smo jeli prstima i dok nije postojao escajg.

Amebe nas dijele.

Nova vlast je uvezala sistem. Mafiju, šverc i terorizam.

Ja sam i gospodin i drug. Umijem da ubijem i da ukradem.

Ne osjećam se krivim. Prema mojim saznanjima vlasnik stana je toga dana trebao biti napolju.

Naravno da tvoj demokratski pristup podrazumijeva i upotrebu pištolja.

Vjerujte mi na riječ. Ja sam političar, nisam književnik.

Svaki sposoban ministar mora da preduhitri lopove.

I ove godine se radi na stručnom usavršavanju policije. Kupljeno je dovoljno diploma.

Ovdje je opšti haos. Glave lete, niko ne čeka reda.

I kada se utvrdi dug po glavi stanovnika opet će nas faliti.

Zadržao sam svoje ja. Nigdje me nema.

Jasmin Mrkalj Kadmus

Iz čistog socijalističkog društvenog kapitala su stvorili vlastiti prljavi kapitalistički profit.

Sindikati sanjaju da se uz padanje standarda jedino može dići revolucija.

Evolucija na balkanu stoji. Još uvjek vladaju majmuni.

Vrhunac demokracije je tu. Svaki vođa direktno bira svoju dvorsku ludu.

Pucanj u prazno često pogodi crnu ovcu.

Kad god nam naši proroci najave svijetlu budućnost mnogima se smrkne.

Savremeni robovi sve teže saznaju ko im je vlasnik.

U krizi je jedino moguće skratiti mandate. Već prve godine sve potroše.

Digao je ruke od posla. Postao je uspješan proizvođač magle.

U Evropi traže poklopac za prazan i vreo proračunski lonac.

Neka ti sretan Dan Republike pa čija god bila.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

Petar Lazić

Kaligula jeste prvi postavio konja za senatora, ali i mi konja za trku imamo.

Odisej je bar lutao sam. Itaku nije vodio sa sobom.

Posle završene ideološke bitke, okačili su portrete o klin.

Naši susedi žive na granici ludila.

Dobro obrađenoj zemlji strašila ne trebaju. Dovoljne su i njihove biste.

Mojoj otadžbini treba oprostiti. Imala je nesrećno det-injstvo.

Što manje čitam ostaje mi više vremena da kritikujem pročitano.

Knjige su bačene u vatru. Generalna proba je uspela, pozovite ljude.

Za satiričara nema večne inspiracije. On se bavi lako kvarljivom robom.

Sudeći po policijskom izveštaju, nema sumnje da je reč o piscu.

Sabahudin Hadžialić

Vojvoda je u Srbiji izabran za predsjednika. hrvatski se ban još uvijek čeka!

Preambula Ustava bih poslije korekcije Dejtonskog mirovnog sporazuma: Tamo gdje svi kradu, niko ne krade!

U vazduh neko diže tri, neko dva, a ja uvijek jedan. Prst. Srednji.

U xVIII stoljeću/vijeku je stotine ljudi prisustvovalo javnim pogubljenima jednoga - Čovjeka. Danas, u xxI stoljeću/

vijeku milijarde prisustvuju, zahvaljujući medijima, javnim pogubljenjima jedne - Države.“

Demokratija izabranih je autokratija vladajućih. Ako drugačije ne odlučimo na izborima.

Razlika izmedju revolucije i kontrarevolucije je u rijecnom dodatku. Neretva se zove, Valtera mi.

braćo Muslimani, opet smo svoji na svome. Sultan Sulejman ponovo osvaja Evropu. Istorijskom sapunicom.

Domovina je kao jaje. Dok ga ne razbiješ ne znaš da li je mućak?!

Socijalistička misao je bila religija ideologije. Kapitalistička misao jeste ideologija religije.

Pisac je kao leptir. Dok ne dodje do čitatelja!


Dinko Osmančević

Život nam je sve više muzika, posmrtnog marša.

Ljudi su mnogo veći od djece, ali djeca su mnogo veći ljudi.

Pitaju me jesam li naš. A ja želim biti svoj.

Kad prelazite ulicu, pogledajte najprije lijevo, pa desno, ali nije zgoreg baciti pogled ka nebu i tiho se pomoliti.

Gdje god nađeš zgodno mjesto, tu zgradu posadi!

Početna cijena za moj glas na izborima je pedeset eura. Platiš dva, dobiješ tri, i mama i tata su voljni glasati.

Pred svake izbore sa bilborda nam se osmjehuju političari. A možda nam se i cerekaju.

Našim sugrađankama ili su se šorcevi smanjili ili su im guze porasle.

Nisu satanisti, ali mnogi studenti sanjaju šestice.


Danica Mašić

Nauka eksperimentiše sa belim miševima, a politika sa belim zastavama.

Onom ko se nađe između nakovnja i čekića drugi kuje sreću.

Odumiranje države je vidno. Već je mrtvo na hiljade sela.

Masa koja proključa , uništava nosioce zaraznih ideja.

Jedni napuštaju zemlju a drugi sela. Ono što je ostalo, napušta pamet.

Podzemlje je deo političkog života. To je naš Donji dom.

Neprijatelji su nam pomogle da se potomci više ne svađaju ko je ko. Svi su istoga, ozračenoga roda.

Kada je uzeo uzde u svoje ruke, nije znao da kočijaši. Toliko ih je zatezao, da su kola pošla nizbrdo.

Uloga prve dame se menja. Nekada su žene gospodara ostavši bez muža uspevale da sačuvaju svojuzemlju, a današnje

ne mogu ni muža.

Presecanjem čvora ispod vrata problem se nastavlja.

+ Mile Gjorgjijoski Jebаli smo ježа, аli to kod nаs

nije protivprirodаn blud, već sudbinа.

Nije mi što sаm se pojeo od muke, već što sаm opet glаdаn.

Pаrа vrti gde burgijа neće. Otuda toliko rupа u zаkonu.

Nаši su političаri kao decа. Nаjsrećniji su kаd rаsturаju.

Nemа više ljudožderа. Svi su prešli nа zdrаvu hrаnu.

Diktаtor se nаjudobnije osećа u fotelji od čovečije kože.

živimo cаrski, а cаr je go.

Izbori su bili tаjni. Zаto i ne možemo da prepoznаmo one zа koje smo glаsаli.

Ne hrаnimo se zdrаvo. Ustа su nаm punа mаsnih psovki.

Odkаko je stаvio čorаpu nа glаvi nаkrivio je kаpu.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD MAxMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI

Božo Marić

Jugoslavija je bila tamnica naroda, ali koji prostor je za šetnju imala.

Mi smo junački narod. Za vođe biramo one kojih se najviše plašimo.

Isusa ti, opet smo izabrali barabu.

Daće ovaj narod i poslednju paru, samo da bi njegove sluge raskošno i bezbrižno živjele.

Današnji guslari su prevazišli svoje uzore.

Slijepi su kod očiju.

Ovde nema problema. Sve smo ih iselili.

Dok lopovi kradu, policija radi svoj posao. Pazi na ulicu.

O ratnoj siročadi vodimo posebnu brigu, jer djeca nisu kriva što smo im pobili roditelje.

Pogrebna društva su dokaz da se

od ulaganja u zemlju može sasvim pristojno živjeti

Drag mi je Petrović, drag mi je i Pavlović, ali istina mi je draža. bolji sam od njih.

Boban Miletić Bapsi Ranije su svi putevi vodili u Rim -

a sada u NARODNE KUhINJE.VOĐA je stvarno izuzetan – PREVARANT.

VOĐA ima veliku radnu biografiju - radi ceo narod.

Mi smo, bre, jedna suverena - bANANA REPUblIKA.

Nama je u krvi – AlKOhOl!

žilav je ovo narod - jer uglavnom jede KOžICE.

Naši političari su PRAVI MAĐIONIČARI. Od nas prave: majmune, volove, magarce ...

Zahvaljujući demokratskoj vlasti kriminal je skoro pa iskore-njen u

Srbiji - nema više šta da se ukrade.

Vlast ima MEhANIZME da pokrene proizvodnju - štap , pa kanap ...

Mi, Srbi, smo vrlo predvidljivi - gladovaćemo i naredne godine...

branka Vojinović Jegdić

Ne moram da radim. živim od lijepih obećanja.

Mrzim maglu. Sakrije mi sliku o boljem životu.

Klima nam je kontinentalna a zemlja pustinjska.

Aforizam je kad se pisac na početku pisanja ujede za jezik.

Dobro sam igrala šah , dok me ne matira jedan konj.

Čekam platu kao Novu godinu. Još kad bi direktor bio Deda Mraz.

U poljoprivredi nam je stanje kao u pravoj džungli. Zato nam je ministar Tarzan.

On umro a žitanti primaju saučešće.

Radiću do 67-me godine , neka se djeca odmore.

Šta je ironija? Kad si na fejsbuku a zagori ti ručak.

Igor Braca Damnjanović DIB

Ideje su presušile. Preplavili su nas nekreativci.

Nisam uspeo u životu. Upornost se isplati.

Kolumbo bi pronašao Indiju da nije skrenuo.

Seks je glasovna promena iz ne u da.

Ne dovodite devojku u kuću. Može da ostane.

Satira je prekomerna doza istine.

Ako je akopalipsa, nije smak sveta.

Satira je promašena investicija. Sve što uložite u nju, vrati vam se duplo.

Danas je teško naći posao. Probaću malo sutra.

Čoveka treba dresirati. Inače će ostati životinja.



Ilija Lakušić

Noć po noć i tako iz dana u dan.

Zakopli smo ratne sekire, ali se i dalje sekiramo.

Pravim kuću na dnu mora. Tamo su mi potonuli brodovi.

Ustao sam prije kokota i popio kafu sa njegovom kokoškom.

Nema sile koja će me sprečiti da budem nježan.

Njemu nema leka. Ne može da kupi.

Volim da se glupiram, mada kažu da mi to nije pametno.

Osudili su me na smrt, pa su došli da mi prekrate muke.

Treba piti umjereno, teko toliko da čovjek zastrani u realnost.

Odvedoh je na reku, misleći da je čista.

Jasmina Šikić Jašiki

I neki ljudi su pitki kao reke...

Neprijatelje ignoriši, osim ako nećeš da ih pretvoriš u prijatelje.

Dan ubijen pre svitanja neće se suncem umiti.

Analiza ubija romantiku.

Što pustiš, dođe.

Mudrost je najbolja kada je uopštena.Tada ne može da likuje pomenuti.

Ne znam gde sam pošla, al’ znam gde bih išla!Formula jednostavnosti: NE UVRćI !

biti, a ne pobiti (ih), pitanje je kontrole!Podnošenje nije kompromis, već mazohizam.

Miladin Berić bolje je da nekoliko godina odleži

aforizam nego autor.Srbi se ne mogu dogovoriti i

kada samo jedan ima pravo glasa.Sudarila se dva isposnika. Jedan u džipu, drugi u mercedesu.

U onoj državi su se falsifikovale diplôme fakulteta, a u ovoj čitavi fakulteti.

Našim političarima je Ahilova peta glava.

bio sam slobodni umjetnik sve dok me nisu zatvorili.

bili smo na Titovom, a sada smo na Evropskom putu. Nama nikad nisu svi kod kuće.

Odlučio je da nagradi sebe tako što je poslao ženu i djecu na more.

lako je politici da bude kurva tamo gdje je narod marva.

Otkаd sаm stаvio svoju sliku nа fejsbuk gubim dnevno po sto prijаteljа.

Miloš Ristić

Srbija je jedina zemlja na svetu gde se možeš školovati da bi sedeo kući.

Pomirio sam se sa ocem, ali Svetim.

Zoran Đinđić je naredio sebi da puca u Zorana Đinđića.

Ako nemaš para, daj mito.

Ne pijem, ali jesam alkoholičar.

Nije to korupcija, samo povremena erupcija.

hrvati i Srbi sklopili ugovor da više neće ratovati. bože,šta li nas tek čeka?

Glasaj, kukaj, glasaj.

Morate priznati da imamo malo političara koliko imamo stranaka.

Selo gori a boris se češlja.

Mitar Mitrović

Tata je iz prodavnice doneo konzerve za psa. Ali je deda bio brži.

bio nam je kao otac. Svima nam je jeb’o mater.

Ruke pune žuljeve, nepodobne su za aplauze.

I u žitu državnog grba,ima kukolja.

hrista su razapeli na krst, a koga će na petokraku.

Za naš pogled u budućnost, potrebni su duži vratovi.

Da ne bi ostao nerešen rezultat, u poslednjoj sekundi dali smo im gol. Pa ko pobedi.

Nije lako odigrati fudbalsku utakmicu. lopta je okrugla, pa leti čas na jednu, a čas na drugu stranu.

Kad je sudija svirao penal, kapiten se zatrčao i pucao u golmana. Golman je pao kao pokošen.

Vladajuća stranka promenila je garnituru. Sada poslanici nose novu odeću.

Neven Šijakov Korumpirani državni službenici ne čitaju aforizme

Protivzakonito uzimanje novca od građana je unosnije!

Većina građana je jednaka pred zakonom! Manjina, zloupotrebljava isti!

Organizovani kriminal prekoračuje bzinu!

Zato mu građani ne staju na put! Vernik je! Veruje u snagu svog bankovnog računa!

Srbija je tolerantna država! Drži na slobodi mnoge, koji ne bi trebalo da budu na njoj!

Naše gluposti su besplatne!

Kad bi ih naplaćivali, bili bi najbogatiji na svetu!

Imamo prave ljude na pravim mestima! Zato nisu ni za šta krvi!

Šta je demokratiji na srpski način. To je kad stavite u nepravdu začin!

Političari su najbolji meteorolozi! Vedre i oblače!

Među nekim političarima je sve manje mržnje! Pobegla je iz zatrovanog ambijenta!



Smajil Durmišević

Pitao neki radnik iz Tehničke službe Doma zdravlja poslovođu: - Šefe, kada ćemo šta razvaljivati? -

budi strpljiv, uskoro dolazi novi direktor...Ma kakvi Stari Rimljani, davno smo mi njih pretekli...

Oni su u Senat birali samo jednog KONJA!Da su naši dični političari živjeli u nekim prošlim vremeni-

ma, njihova karijera bi i počinjala i završavala na – bANDERAMA!

Nije dobro da naš narod gleda TV seriju „Sulejman Veličanstveni“, mogu ljudi pomisliti da za neuspješne i kriminogene zvaničnike postoji i druga sankcija osim –

UNAPREĐENJE!lidere jedne naše Stranke nipošto ne bi primili u

Reprezentaciju, iako su šampioni u davanju - AUTOGOlOVA!

Suno Kovačević Koalicija je podijelila javna preduzeća.

Sada svaka stranka ima svoju javnu kuću.

Proleter je radnik koji prima plaću.Naši radnici nisu proleteri,

jer ne primaju plaću.

Mi smo pošten narod, niko ne krade. U socijalizmu smo otuđivali, a u

kapitalizmu vršimo privatizaciju imovine.

Imamo največu stopu nezaposlenosti. Ispunila se prazna obečanja.

Stanje u državi je velika enigma. U vladi nisu enigmatičari.

Dvadeset godina demokratije. Što je mnogo, mnogo je…

Državna vlast zna put. Doći će do kraja.

I danas u vladi imamo bravara. Ali, samo jedan je imao kljuć.

Vladislav Pavićević Stvaraocu je dovoljno što je mučenik!

živimo na rate a političari od debele plate!

Izgubljena je svaka povjerena tajna!

život je igra... na bini je sve drugačije!

Ne diraj zmiju dok joj zub ne čupneš!

homo Sapiens je napredov’o. Sada je homić!

Dizali su ga u nebo. Sada bi da ga uzemlje!

Kada bog postane čovjek i Čovjek će biti bog!

Ako je Njegoš Srbin, onda su inajvjerovatnije i Adam i Eva!

bez načela i ideala životinje srećno žive!

Slavica Jovanović

Šta vredi biti slepi putnik, ako si na ukletom brodu.

Neću na giljotinu ! Ni za živu glavu!

Uprskali smo stvar i to baš onda kad smo usrali motku.

Sit je naš narod. Samo su mu oči gladne.

I beskućnik će jednog dana steći svoju - večnu kuću.

Kad srce prestane da kuca, zna se koliko je sati.

Moja žena ne razume da ja mogu još samo u toplomeru živu da podignem.

Ona je žena mog života, ali ja nisam čovek njenih snova.

Jedino u šahu kad oboriš pešaka, ne ideš u zatvor.

Vasil Tolevski

Naš bi čovek opravdao bombardovanje svoje zemlje samo ako bombe padaju na Skupštinu!

Nije korektno da našeg političara uporedžujete sa paradajzom. Paradajz uvek pocrveni!

Spomenik vodži krači je od njega za dužinu glave.A za narod bi bolje bilo da je obrnuto!

Da bi doznali šta ima u mozgu svojih gradžana Amerikanci koriste laser. Mi smo jeftiniji!

Nama treba samo deset čevapčiča i flašu piva.Što se mene tiče, u vladi bi mogla da uđe i moja žena!

I ona mi je došla preko glave.King Kong je bio veliki majmun.

Ali, pred ovima…i on bi skinuo kapu!baka moli da je prime za člana stranke na vlasti!

Plaši se da bez stranačke knjižice neće hteti ni da je zakopaju.

Kad su rekli da će Gadafija zakopati u pustinju, onemeo sam! Mislio sam da će ga zakopati u mojoj zemlji!

I mrtvac može biti srečan. Zavisi od toga u kojoj je zemlji živeo!

hrane bi bilo dovoljno, čak i svinje da jedu, da nam svinje nisu pojeli svu hranu!

http

://m

axm

inus

.wee

bly.

com

Gl. i odg. urednik MaxMinus magazina, književnik Sabahudin hadžialić uručuje kustosici Jugoslovenskog muzeju humora i satire, Jeleni lazarević u Pljevljima, Crna Gora, 16.6.2012. prvi broj MaxMi-nus magazina iz septembra 2010.g.

Živojin DenčićKada su našli zajednički jezik,

tek onda nusu mogli ništa da kažu.

Sumnje su maglovite, ali se to ne primećuje u ovom mraku.

Potpisali su svoju presudu, u ime naroda.

Manija veličine kod nas se leči lažnom skromnošću.

Streljanju optuženog nije predhodilo hapšenje.

Psi laju bez razloga. Kod nas ništane prolazi.

I slepi kod očiju osećaju da ovo nije praznik za oči.

U gluvo doba narodu možete dati bilo kakvu reč.

Uključite televizor u pola osam i videćete koliko je sati.

Vođa je zadržao devojačko prezime da ne pokvari karijeru.


PRENOSIMO IZ DNEVNOG lISTA “OSlObOĐENJE”, SARAJEVO, bOSNA I hERCEGOVINA

Arsen Gevorgyan, Armenia


PRENOSIMO IZ DNEVNOG lISTA “OSlObOĐENJE”, SARAJEVO, bOSNA I hERCEGOVINA

Angela Merkel

Mileta Mića Miloradović, Serbia

Dačić kontroliše vladu

Mendela liberte


http://www.fenamizah.com/


CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY

“KARNİTÜR” CARTOON ExhIbITION hElD IN ANKARA

Turkish cartoon masters 3 friends Aziz YAVUZDOGAN, Ekrem bORAZAN and Osman Yavuz INAl is the cartoon exhibition held together in capital city Ankara, between October 31 to November 16, at the Art Gallery of the Ziraat bank.

They are “Karnitür” to the subject was already implemented their two exhibition in Istanbul and Eskisehir before.


CARTOONS/KARIKATURE WINFRIED BESSLICH (BESS), GERMANY


Jadranka Čavić

MAxMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDUM

Zoran JovanovićMarketing, bato

Pre izvesnog vremena odlučih da krenem u jedan ozbiljan posao. Posao, koji sam hteo da raširim svuda gde sam imao informaciju o konkursu u vezi s poslom kojim sam odlučio da se, kao dopunsku delatnost, bavim.

Zvanično sam kod APR registrovao malu SZMR “Deda i unuk”, u kojoj sam bio i direktor i jedini radnik a deda specijalni savetnik.

Osnovna delatnost bila je market-ing i propaganda a adresa sa koje je poslovala bila je “deda Miletova padina bb”. Krenuli smo tako što, kad čujem da je raspisan konkurs ja brže bolje pošaljem svoje ideje i doku-mentaciju firme računajući na to da, ako konkurišem na više mesta, veće su šanse da posao negde i dobijem a samim tim i dođem do neke zarade.

Posao je krenuo kao i svaki drugi. Najpre nikako nije išlo, ali sam na to i računao. Kao marketing menadžer znao sam da tako ide, u početku.

Firma je bila nova, nije se čulo za nju a poverenje klijenata puno znači, posebno ako odluke donose komisi-jski. Uvek, nekako, u prednosti bude firma za koju je čuo bar jedan član komisije, a taj obično zna i boju koverte i još po neki tajni podatak iz sadržine.

Brzo sam doneo odluku da za moju marketing firmu moram da odradim agresivniji lični marketing. Gde god sam čuo da je organizovana javna prezentacija išao sam, gotovo trčeći ne bih li se predstavio potencijalnim poslodavcima. Sva ulaganja u mar-keting firme počela su da se otplaćuju već naredne sezone.

Prezentacije firme pokazale su se uspešnim pa je firma “Deda i unuk” poslata poznata i rado su joj slali ponude za posao. Neke sam prih-vatao, neke zbog ranije prihvaćenih obaveza svesno preskakao ali su počeli da stižu i prvi rezultati. Na nekoliko mesta ostvario sam zapažene rezultate što se odrazilo na finansije a potom i na pozitivan marketing. O firmi se čulo sve dalje. Međutim, nisam bio zadovoljan postignutim, uvek sma od sebe davao maksimum pa sam i očekivao više.

Ubrzo sam po prvi put shvatio da ni u ovoj oblasti posla nisu potpuno čista. To je bilo onda kad su dve konkurentske firme jedna drugoj ponudile posao i naravno jedna od druge ga i dobile. Ostali ponuđači uredno su odbijeni uz zahvalnost za uložen trud i izradu predloga.

Drugi put, shvatio sam da posla definitivno nisu čista kad sam shva-tio da jedna firma posluje sa dve pa i više adresa a potom dobio saznanje da nije reč o jednoj firmi već da na taj način posluje više njih. Prijave se na konkurs sa adrese gde stvarno žive, potom sa adrese odakle su došli a za svaki slučaj stave i treću kovertu sa adresom na kojoj se nalazi vik-endica. I pored ovih nesumnjivih saznanja, koje sam kroz blef pitanja lično proverio, odlučio sam da i dalje budem uporan pa kako bude. Negde dobiješ, negde izgubiš, troškovi poslovanja više nisu bili tako veliki kao prve godine pošto u marketing više nisam morao da ulažem a učešće

na konkursu koštalo je taman koliko kopiranje dokumentacije i slanje pisma. Čak sam prestao da ih šaljem preporučeno.

Deda je, kao specijalni savetnik, uvek bio za to govoreći:

- prijavi se, sinko, posao ne dobija samo onaj koj ne učestvuje na konkurs. Od oni koji učestvuju neki će dobiju a neki mož’ će dobiju.

Par dana pre isteka roka za podnošenje prijave na konkurs podsećao bi me da je vreme za slanje.Dobijene poslove zajedno bismo pro-slavljali u kafani kod Pere Mufljuza i Joce Lažova.

Godišnji bilans bio je pozitivan što je davalo veru da vredi nastaviti.

Međutim......Jednog dana do mene je došla prov-

erena informacija tipa “rekla-kazala” da su neke konkurentske firme proz-borile kako sam počeo sa sistemom koji oni rade. Sistem popularno nazvan „muljanje i mutljavenje“. Deda je to lepo, narodski nazivao „ispod žita“.

Ne dozvoljavam da neko udari na moje poštenje, pogotovo ne kad nisam prisutan. Odlučih da pre nego i zvanično odustanem od daljih učešća na konkursima za dobijanje poslova, uz kafu i ratluk, popričam sa speci-jalnim savetnikom.

- Dedo, rekoše mi da za našu firmu pričaju da ne poslujemo pošteno!

- Ček, ček, koj ti toj reče? - pitao me začuđeno. Nesi valjda i ti počeo da prljaš ruke i mažeš obrazi. Odma napuštam firmu i da me brišeš iz ime na firmu, nek se od danas vika samo “unuk”.

- Polako, dedo, ne bi ja tvoj obraz kaljao. Moj mo’ž bi, znaš za ono da i poštenoga mož da kupiš ako ga pošteno platiš. Ono, istina je i da ne znam kol’ko bi mene trebali da plate, al...nek bude da mož’ bi, al tvoj sig-urno ne bi.

- ama, ako si ti siguran da nisi mutl-javio ne se sekiraj i upanti...kučiki na vuka lajev i vrzani i pušteni kad su.

Beše mi drago što mi je poverovao ali su me mučile sumnje. Pomislih u sebi, daj se, bre, preispitaj.

Da li si nekoga zvao da namestiš posao? Jok.

Da li si nekoga zvao da mu ponudiš prvi pa da on ima obavezu prema tebi? Jok.

Da li si....NE!! Da li...NE; NE!!!! Da....NE, BRE!!!!! KOJI TI JE.!!!!!

Jedini put kad sam pozvao pitao sam ima li rezultata a oni me pitali odakle zovem rekao sam im: - ne bih da se predstavim, da ne narušim

tajnost podataka a samim tim i uslove konkursa.

- Jel, sinko, a koj toj priča, znaš li? - pita me deda, videvši da se u sebi lomim zbog nervoze.

- Ma nemam pojma, tamo neki. - odgovorih mrzovoljno

- A, ti, tamo neki, dobijav li pos’o počesto od nas? uporno je pitao deda

- Dobijaju - rekoh.- Pa, sinko, kome čavka na rame

on vika iš!!!!! - pljesnu deda rukoma o koleno.

Puče mi film. Ispustih neke psovke koje i ne priliče kad sam sa dedom u društvu.

- e, sad ću ja njima sve da skrešem u lice!!!! - besneo sam

- Čekni de, sinko!!! Čekni!!! Nemoj si brzak. Znaš li ti de si poš’o?

- Znam!!!- Pa, misliš li ti, sinko, da stigneš

de si poš’o?- Mislim.- e, pa, sinko, ako tam kude ideš

počnev kučiki da te lajev a ti svaki put izvadiš kamen i staneš da gađaš kuče, neće stigneš....el će pa debelo okasniš. Idi si ti polako po tvoj put, i vuk ne se javlja kad ga lajev kučiki!

Pomislio sam, U pravu je deda, ali ima i ono, . kad kučiki malko zaćutiv on zine a oni podvijev rep i skivkav.

Ipak, odlučio sam, bolje ja da ćutim i slušam kučiće, umeju oni i međusobno da se izujedaju. Razgovarajući sa dedom složio sam se da u svakom žitu ima kukolja, ali i da smo u ovom žitu mi, u stvari, taj kukolj. Mi i još neki koji pošteno pokušavaju da dođu do poslova. Kukolja je, ipak, manje nego žita, jel da? U tom trenutku na vrata je zazvonio poštar.

- Joooovanoviiiiiić!!!! Pismo za firmu!!! Međunarodno!

Potpisao sam prijem, seo pored dede i otvorio pismo.

- daj, de, da vidimo od koga je!Pismo je bilo od meni nepoznate

firme iz Bugarske koja me pozivala da sa još jednim predstavnikom firme učestvujem na međunarnoj prezent-aciji Marketing sutra kao jedina firma iz Srbije.

Obrazloženje je bilo da su prateći izlaganja i rezultate firmi koje rade na polju marketinga utvrdili da baš firma “Deda i Unuk” može da poboljša kvalitet učesnika na ovoj manifes-tacji a prvenstveno zbog specifičnog načina izražavanja i objašnjenja koja idu uz naš način rada.

- viš, sinko - reče deda - ti stalno vikaš da na svet nema ni pravda ni Bog....al on kako zašara tako ti je. Juče za našu firmu niki neje znao, danas se čulo a jutre, ete ne u Bugar-sku....posle će vidimo kude ćemo, dok još mog da putujem. Nego, javi ti ovde-onde da ti došlo pismo pa si glej ališta. Kukumavke će sutra kukav ko što nikad nesu.

P.S. Povučen za prste, ironično se

smejem u kljun svakoj kukumavki. Mož’ da pevaš ‘tico al’ ti glas ne

valja.

Čopor

On je veliki. On je mali. On je mali i kad je veliki. On je veliki i mali, ali uvek isti. On je u prošlosti. On je u budućnosti. On je svuda i nigde ga nema. On je nezasita glad za najvećim stolom. On je pohlepni trgovac i račundžija. On tapše po leđima dok mu oči grabe. On je sitna duša koja zadužuje veće. On je dobra namera sa skrivenim ciljem. On je neznalica i galamdžija. On je huškač i dupelizac. On hajluje i upozorava. On kidiše na različito. On je buka uma i praznina srca. On priča o pravdi. On govori o poštenju. On objašnjava moral. On je najveći radnik. On prisvaja zasluge. On je uvek u pravu. On se žrtvuje za druge. On je veliki patriota iz zadnjih redova. On pljačka u ratu, a onda se krsti. On cvili kad je jedan, a napada kad je dva. On kači ljupke zavese i sadi muškatle. On stavlja patuljke i Snežane na zelenu travu. On urla iza zidova idiličnih kuća. On siluje decu. On gasi život svojom pljuvačkom. On je prah puta pored kojeg laje pas. On čeka da se poviješ kroz sopstvenu želju i kažeš mu – da! On čeka tvoj strah raširenih ruku, kao spasitelj. On uvek čeka na tebe i mene na nekoj krivini. On čeka...

Hoćemo li u čopor, prijatelji?

xxx


E-MAIL ART ZORAN SPASOJEVIć, SERBIA

zoran-spasojevic_mozak-iz-senke_the-brain-from-the-shadow_02zoran-spasojevic_moja-evropa-bez-granica_mein-europa-ohne-grenzen_02

zoran-spasojevic_velika-buka_great-noise_02 zoran-spasojevic_vodi-ljubav-a-ne-rat_make-love-not-war_02


Mirjana Marinković(NI)JESAM

Nijesam.Ne, nijesam,al bi’ da jesam.Nijesam nikad,al’ ko da jesam.

Eh, da sam,al’ nijesam.Ih, što nijesam!A nije da ne bihkad nešto razmislim...Ono i nijesam nešto...Bih, ama mi se ne da.

Ma, neću makar crk’o!Zainat neću!Pazi kad neću!Neću ni mrtav!Neću i šta mi mo’š?Ne mo’š mi ništa!E, baš neću!Neću i kvit!Ne-ću!

A nijesam...Bih ja, nije da ne bih.Bih da ne bi onog “neću”.Bih, bogumi,ama obećah da neću.

A nijesam nikad...Časti mi, nijesam!

Al’ riječ je riječ...Ma i Bandova...

BEZVEZNI VEZ

U slik mi ti,u slik ti ja –

zbijaju redovebanalne rime.

I kud me s njima,kad ja i bez?

Kud,kad i bez je vez?

Ma i bezvez.

AUTOR(SKA)

Gledano sa drugogkraja kobaje -baja k’o baja -kobajagizna trikza dobar slik.

To jest,(nije vest!) -pik mu na slikgde glavni likpasuje tikpod levi brki uz krikduva u plik.

A lik je likza uzvičnik!

I taj lik,ili je cik,il’ mu je zvrko glavu tik,te krivi brkko kakav frik.

I nije mu šiktaj levi brk,dok uz huk‘ladi plik.

Kakav lik!Hik!

MAxMINUS PJESME...ARbITER ElEGANTIAE

Rešad Sultanović, Bosnia and HerzegovinaSerena Williams

Slobodan Boba ŽivojinovićFree_2


TIOSAV U KUKURUZUGosn sudija, ja ću vi rečem sve kako

je bilo, pa ti sudi… Ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga jedinoga. Kad je izbijo događaj, ja sam se zateko u muruzima. Priteralo me. Nisam ja neki junak, da sam namerno ćeo da ostanem sam. Jok. Više sam ispo seronja. Znaš li ti gosn sudija kako je to kad te pritera a nigde nužnika nema? Kolona se otegla… Kako koja kolona? Vojska. Naša. Oslo-bodioci. Ja na moru nikad nisam bijo, ali moja đeca jesu. Ovo je bilo poviše tog mora… neko selo… u prkno me jebi ako znam kako se zvalo. E, to selo smo oslo-bodili pa krenuli dole, na more. A mene priteralo, ko što sam naglasio. Zaždim ja u muruze po nužnoj potrebi, a muruzi veliki, ko kod nas. Prosto milina čoveku da ig vidi. Mene uvatilo neko prolitavan-je, nikako da stane. Ti dana sam svašta jeo. Ošla vojska, skroz, a ja i dalje, da izvinete na izrazu, obaljam nuždu. Taman mislim da sam obavijo ono me jopet poćera. I tako letnji dan do podne. Krenem malo da zagledam muruze i da popričekam lečka da li će jopet da me prićera, kad oćeš… ono jopet. Pa ondak ustanem, razgledam malo muruze, isti ko naši. Čudo jedno kako liče. I šenica im je ista. Ne bi je razlikovo, ama… ič… Pa ondak jopet čučnem…

MATE NA DRVETU

šjor sudac, ja san se u ta doba vratija doma. Za koji moj san se vratija? Zbog šoldi. Reka san ja da će mi šoldi doć glave. A kome san reka? Sebi. Oli me jema ko slušat? Nima. A za koju sam se kurbu gospu vratija, kad je sav normalan svit biža?! Vojska gre doli, na more, pa san mislija da otkopam šolde i da idem ća. Kad tamo, jeman šta vidit. Ovaj uša u moju njivu i traži moje šolde. Kako je samo sazna da sam ih tu zakopa? Mora da me Dujo špijunira, i izda. Njemu je šćer bila udata u Biograd. Mora da je on. Nima ko drugi. Ovaj u moju njivu čuči ka da nešto traži, onda se pridiga, pogleda gori-doli, pa je opet čučnija. A rodilo… jedva san mu glavu vidija kad se pridiga. Nisan doma ni svraća. Odma sam se izpentra na drvo i gleda ga kroz mušicu. Drža sam ga na nišan po ure.

FAHRUDIN NA TAVANU

Gospodne sudija, šta ja imam s njiovom jebadom? Zateko sam se bolan u kući… a gde bi se zateko kad vojske prolaze na sve strane?! Kako, koje vojske? Njiove. Moje vojske tu nije bilo. Ja sam išo u Dalmaciju da radim na građevinu a ne da ratujem. Jeste, mobilisalo me… Kako je to pitanje, ko me mobiliso? Ko stigo. I jedni i drugi. Ja pobjegnem od jedni, uvate me drugi. Taman se približim kući, uvati me neka vojska da idem š njima. Ko da bez mene nisu mogli i sami da se tuku. Ja mislim da su Eskimi tuda prolazili, i oni bi me mobilisali. šta sam vidijo? Ovim očima sam vidijo kako se ovaj šućmurasti guzi po njivi. Čučne ko da će da vrši nuždu, izvinte na izrazu. Pa odkud znam da li je on stvarno srao? Nisam mu briso dupe. Kako da vidim, kad sam bio na tavanu i gledo ga ozgo kroz prozorče. A malo, ko na ćenifi. I sve se ljulja. Kako ko? Pa prozor. Velim ja sebi, prozor mora pasti. Ovaj zvrljavi se popo na drvo i nišani li nišani. A ne puca. Znao sam da će neki belaj da ispane.

Od gledanja nema selameta. Ili pucaš ili bježiš. Tako je to u ratu.

TIOSAV NA NIŠANU

Gosn sudija, kad sam izašo iz muruza i kad sam vido, mal se nisam šlogiro. Sedi čovek na drvetu i nišani u me. Ja mu nazovem “Dobri dan” a on ćuti i nišani. Pitam ga ima li vatre, a on ćuti i nišani. Mora da je gluvonem. šta sam drugo mogo da pomislim. Počnem rukama da mu objašnjavam kako me priteralo, kako mi treba vatre, kako ni sam ne znam koji sam se kurac tu zateko… veliko sranje me nateralo… i rat.

MATE U DILEMI

šjor sudac, a kako san moga pucat? Kad mi se primaka blizu, iman šta vidit. Isti ja. Težak. Prsti mu odrvenli od zemje. I vadi onu nišku Drinu, bez filtera, crvenu. Nikako da užeže... Tija san sić, da mu zapalin. Pa ja sam služija vojsku u Niš. Tamo san i propušija, baš tu Drinu. Jebala ji Drina. Podsitija me na mladost. Mnogo lipa bila ta vojska. Bilo i cura. Puca bi, ne bi puca. A ža mi ga… Pa, kako ću pucat u čovika koji puši Drinu? Samo neka zna da san mu život spasija, unatoč tome što mi je svašta pritija i što mi je šolde pokra.

FAHRUDIN U PADU

Gospodne sudija, ja sam mu spasio život, bolan. A sebe sam sjebo, do koske. Ja sam najebo za cjeli život, zbog njiove jebačine. Niko drugi do ja. Evo, još šepam. Ako se to tako može kazati, ja sam sprječio krvoproliće. Kad krene ovaj iz kukuruza da mlatara rukama, vidim ja biće golemo sranje. Ovaj zvrljavi sjedi na drvetu, nišani a ne puca. Ovaj šućmurasti čučeći prolazi kroz kukuruz a kad ga uvatlo, poče da mlatara rukama i poka-zuje… Kako, šta je pokazivo? Pokazivo je on, gospodne sudija, svašta. Prvo je ovom pokazivo dupe, da prostiš… A posle je pokazivo kako bi da puca, pa kako neće da puca, pa je ondak pokazivo kako negdje nešto gori. Gledam i ne mogu čudom da se načudim, Alaha mi. Nisam mogo da vjerujem koji je luđi. Pomislim da možda kuća gori, pa se nagnem kroz ono prozorče na tavanu da pogledam dole i… poče se lomit… Poglednem, ovaj na drvetu uperio pušku na mene… Đeš na me, sve ti po kući gorjelo. I… tačno sam znao da će prozor pasti, no nisam znao da ću i ja š njim. Tako se gadno razbijem… ko Jugoslavija. Evo, doktori me sastavljaju tolke godine. Više ne znam dal me vraćaju u život il me jebu dok ne crknem.

TIOSAV – ZAVRŠNA REČ

Gosn sudija, za ono što ovaj tvrdi da sam mu pokazo da ću da mu zapalim kuću, to apsloutno nije istina. Cenjeni sude, jebem li mu… sve mu jebem, kad vako laže. što bi palio njegovu kuću, kad imam svoju?! Ja sam mislijo da je gluvonem, pa sam mu pokazivo da mi dadne malo vatre, da zapalim cigar duvana. Pokazo sam mu ko čoeku da nisam došo da pucam, ma pokazo sam mu da ne znam za koji sam kurac uopšte tu došo… Jeste, bilo mi je malo čudno što gluvonem drži pušku, al jebem li ga, rat je, i gluvaći u ratu pucaju. Najviše oni i pucaju. Pitaš me šta sam tražijo u njegovoj njivi. Ništa, očiju mi. Prićeralo me. Mal je falilo da zbog guzice izgu-bim glavu. Kad odjednom čujem iz kuće neku lomljavu. Posle sam ja skonto da je ovaj ripio. A što se tiče tig para, ja i da

sam vido pare, ne bi ig vido. šta se mene smatraju tuđe pare?

MATE – ZAVRŠNA REČ

šjor sudac, kad je sta mlatarat rukamin, pa se vata za gujcu, pa se vata za onu stvar, pokaziva mi da pucan, pa da ne pucan… sve san to proguca… ali, kad mi je pokaza da će mi dom zapalit, e tu mi je došlo da siđen i da ga pritučen. A to što ovaj ovdi tvrdi da sam u njega nišanija… pa oli sam ga ja tira da se vere po mojoj kući. Kako se popeja, šta nije tako i saša. Nije mora letećki. Možda san i okrenija pušku u ti pravac, kad san čuja da se stalo lomit, ali ne s namirom da ću pucat. Pa da sam tija pucat, prvo bi puca u ovoga što mi je sra po njivi. Nek mi vrnu moje šolde a ja ću zaboravit što mi je ovi sra po njivi i što mi je ovi ponistru surva.

FAHRUDIN – ZAVRŠNA REČ

Ko da ti vrati?! Gospodne sudija, jebem ja njima sve po spisku… Obojici. Ja sam, bolan, zdrav i prav, zbog njiove zajebancije ukljakavio obe noge. E, ne može to tako. Ja sam ko civil strado na tuđoj teritoriji i to neko mora platit. Ja, ko građevinac čovjek, tvrdim da je ovaj imo truo dunđerluk. Njemu se mogo i krov srušit, kako on to nije održavo. Ima ratna šteta za kuće, za njive, za glave, jedino nema za moje noge. Dokle, gos-podne sudija? Na kraju će ispast da sam ja kriv i za to što je ovaj šućmurasti kenjo po tuđoj njivi. A za te novce ovaj zvrljavi može da se ubriše. Novce koje su našli kod mene ja sam pošteno zaradio. Bio je rat!

Miodrag Tasić

Burazersko društvo

Balkanske države mogu da posluže kao svetli primer ostalim Evropljanima u pogledu solidarnosti njihovih stanovni-ka, bliskim odnosima, predusretljivosti i spremnosti da se pomogne. Nema tu ni traga onoj germanskoj otuđenosti, samosvojnosti, odnosno potpunoj ravnodušnosti za bližnjeg svog. Nema ni sličnosti sa romanskom izveštačenom i površnom brigom, koja postoji pro forme i lažne društvene poze. širi ruke i grli te ko brata, svog te ubalavi, a kad mu zaišteš neku crkavicu, pravi se nevešt. Zaboravio novčanik. Ili, potrošio jutros. Gde si juče bio? Kad god ti nešto zatreba, upravo juče mu nestalo! O hladnim, aro-gantnim i bezdušnim Englezima ne treba trošiti reči. što reče Čerčil: „Engleska nema večite saveznike, već ima večite interese!“ Večiti interes je sačuvati peni u buđelaru. Bolje nego ga udeliti bratu u nevolji. A kad neće bratu, kome li će?

Balkan je nešto drugo. Na Bal-kanu su ljudi prisni. Vole se međusobno kao najrođeniji. Vole i onoga što mu nije niti rod, nit pomozi bog. Doduše, balkanske države nisu velike. Sve ti je to jedno veliko selo. Ljudi se skoro svi poznaju. I svi su manje-više u srod-stvu. Kao neko veliko pleme. Toliko su bliski da su pogotovu kod mlađeg sveta najčešće uzrečice: „Gde si, brate?“ „Ej, brate, plati jedno pivo!“ „U, bre, brate, kolki si ti moron!“ Ovako bratski odnosi kod starije generacije manje su javno prisutni. Ozbiljniji ljudi imaju i seri-oznije manire. što ne znači da su manje humani. Naprotiv. Balkanski čovek je po rođenju filantrop. Čovekoljub. Ne samo da Balkanac ljubi bližnjeg svog. On ga u nebesa diže. Često zajedno s automo-bilom i uz veliki, eksplozivni prasak. Ipak, sredovečan čovek retko će se ljubiti na ulici s kolegom ili poznanikom. To može da izazove podozrenje okoline. Neće ga nazvati bratom, već burazeru! I, svakako, ne smera da se ogrebe za pivo i cigaretu, već će zatražiti novčanu poza-

jmicu, nameštenje u stranci, fakultetsku diplomu, po mogućstvu kredit u banci.

Burazeri su u proteklim deceni-jama izgradili jedno potpuno nevi-dljivo, nadrealno društvo. Društvo koje funkcioniše po nekim nepisanim zakonima. Daleko efikasnije od onih bezbrojnih ispisanih zakona i pravila. To je takozvano Burazersko društvo. što je najčudnije, ovo Burazersko društvo niko sa strane ne može opaziti ni u tragovima. Njega osećaju i po njemu se vladaju samo podanici uzornih bal-kanskih demokratija. Osnovni temelji Burazerskog društva zasnivaju se na filozofiji: „Ja tebi, ti meni. Ruka ruku mije. Para vrti gde burgija neće. Uzmi sve što ti život pruža!“

Mudar čovek, ako je biz(m)nismen, potraži svog pajtaša u banci. Najbolje ako je drug (burazer) faktor u toj banci. E, taj faktor ti odobri kredit. Milionski u evrima. Tek pošto staviš hipoteku na imovinu. Slučajno, biz(m)nismen i bankar su stranačke kolege. Isto kao i oni što procenju hipoteku. Pa, recimo, hotel u vlasništvu pozajmljivača bude procenjen petostruko više od prave vrednosti. Potom slede novi krediti. Ovog puta zalog bude drugo preduzeće u vlasništvu preduzetnika, pa treće, i tako redom. Garantuje sodadžija za bozadžiju. Na kraju se ispostavi da su sva preduzeća propala, da je imovina neuporedivo manja od procenjene, a kapital je ispario preko granice. Uložen u of šor kompanije, Devičanska i Kaj-manska ostrva, u poklone prijateljima iz banke, stranke, tužilaštva i policije, u ljubavnice... Nekim čudom banka koja je izgubila veliki novac još uvek je u društvenom vlasništvu. Tako da će buduće generacije, pored ostalih sitnica, morati da namire i ovaj propust u buraz-erskoj ekonomiji.

Nađu se burazeri da pomognu i oko javnih nabavki, nameštenih tendera, kod izvođenja kapitalnih investicija. Ono što može kvalitetno i relativno povoljno da se uradi, kupi i nabavi, po pravilu zamenjuje se za nešto mnogo skuplje, lošije, ponekada i potpuno nepotrebno i bezvezno. Ko je pomenuo vakcine protiv svinjskog gripa?

Naći će se burazer da pomogne analfabeti da završi fakultet. Ako treba! Posao u državnoj službi, svejedno vojska, policija, obrazovanje, zdravstvo, elektro-distribucija, jedino još u državnim firma-ma stiže kakva-takva plata, za iskrenog burazera nije teškoća. Ima to svoju cenu, ali poklonu u zube se ne gleda. Buraz-eri se nađu da zdravog čoveka proglase bolesnim i pošalju ga u zasluženu inva-lidsku penziju. Sa dve godine radnog staža i trideset godina života!.

Burazerska Akademija izabrala je film koji će predstavljati srpskog kan-didata za Oskara. Slučajno, opet taj slučaj, režiser izabranog filma izabrao je članove Akademije. Burazeri su u žiriju svakog književnog konkursa, svakog muzičkog takmičenja, filmskog festi-vala. Unapred se znaju pitanja na testi-ranju srednjoškolaca, studenata, zna se koga će zaposliti, ko će biti ambasador, ministar, dekan fakulteta, rektor univer-ziteta, direktor bolnice, banke, Narodnog pozorišta. Sve se zna. Ne zna se samo dokle?

Razvilo se crno vreme opadanja, Progledale sve jazbine i kanali,

Nabujao šljam i razvrat i poroci, Na visoko podigli se sutereni,

Podigo se truli zadah propadanja, Svi podmukli,svi prokleti i svi mali,

Umrli su svi heroji i proroci. Postali su danas naši suvereni.

Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali.

I dve strofe pesme „Naši dani“, Vladislava Petkovića Disa iz 1910.godine dovoljne su da oslikaju našu zbilju. Ništa se promenilo nije!

MaxMinus priče/eseji... Nihil illigitamus carboruNdumPetar lazić BIO JE RAT



Miladin berić

MORE

Budva Kotor Herceg Novito su moji ljetni snovimada često budan sawamu Tesliću da se banjam.

Noću plivam po krevetukraul prsno i štafetuna dno ronim ja dabomejer sam na dnu svoj na svome.

Tako skoro do pred zorupo nestvarnom plivam morupa se zato i ne čudimšto se često mokar budim.

Dok po sudu platu ganjamja za more nemam rotorzato mogu tek da sanjamHerceg Novi Budvu Kotor

ZAGONETKA

Jedan rumendrugi gumenpa navučen na volumen.

U paru su upali u baru

uz dva skika.

Nema sidenema ni rizika.

KOMARAC

Dok se sunčam pored vodei posmatram mlade dameiznenada me ubodekomarac u desno rame.

Krenuo bih ja da kukamali neću da se brukamjer komarac nije prvi koji hoće moji krvi.

U vrbaku kraj obalenapale me razne alesatima mi oko nosazuji jedna ljuta osa.

Nema mira ni slobodekomarci su kao rodesad zujimo nas dva skupajer smo ista krvna grupa.

Milan Butrić

PEVANJE PO DAĆAMA

(Mom prijatelju,drugaru Slobodanu Bobi ćurćiću za pevanje..po daćama)

Kad mi dodju tužni dani,pa ne sedim u kafani,na ramena kad me nose,kelnerici noge bose,Moj mi prijatelj naručuje,jer mu došlo da tuguje,meraklijsku pesmu staru,da zapevam uz gitaru.Kelnerici noge bose,odelo mi tad donose,da me nose,da me pratei sa pesmom da se vrate.Na daći sam,a ja pevamjer ja neću da zapevam,I moj brat je nju voleo,

al je nije preboleo,sedi jadan,pa tuguje,da zapeva,da druguje.Leži mirno brate moj,ispunio san si svoj,pesma,piće i kafana,uspomene starih dana.Neka psuju,dok ti pevampored tebe i ja snevam,kelnerici crne kose,jedre grudi što zanose,po daćama i ja pevam,nemam drugde da se devam!

(satira Fest 2012)

Miloš Ristić

OVA PESMA NE ŽELI DA UĐE U VAŠU ANTOLOGIJU

Da li da kupim cigarePa ja sam ostavio alkoholDa li da uplatim kladionicuPa ja sam ostavio duvanDa li da se ubijemPa ja sam ostavio trezan životDa li da se napijemPremlad sam za kukavičluk a pre-

star za izmotavanjeDrago mi je da niste razumeliPametno razmisliti, to ste uvek

umeliOva pesma ne želi da uđe u vašu

antologijuZašto?!Pa vi nikad niste ni popili rakiju

. .

OSEĆAM SE PREDISPITNO

Osećam se predispitnoCeo život nudi ljudeLjudi nude Živo i Vaspitno

AutoritetTorti auta i teta i tečaPreteča svih tvojih veštinaVesniciKurca u pesnici

Uče nas Kako da učimoKo su Naši Najbolji pesnici . . .

PRVI PUT DA NE PIJEM USPUT

Zvučnici prštesreće se mrštemale i velikemršte na perikeživota, mišljenija, doživljenijaavenija vinjakenija,

a ko pijetaj se ne bojijer ko se boji taj pije

ovo je prvi putda ne pijem usput . . .

Sanja R.Petrović

MAxMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDU

JA, KONZERVA

Nedavno me je jedna koleginica, dok smo ispijale jutarnju kafu, uhvatila za bradu okrećući mi čas levo čas desno glavu uz značajno: “Hmmm.”Zbunjeno sam je pogledala na šta je ona dodala: “Znaš, vreme je da skupljaš pare.”“Za šta?” - uspeh da izustim.“Kako za šta?! Pa za plastičnog hirurga! Vidi ove bore! Pa i lice treba da ti se zategne, sva ti se koža nabrala, tu, dole.”“Znaš, draga moja, ja volim ove moje bore i nikakav nož neće seći ovo lice ma kakvo da je. A u ovim godinama je sasvim normalno da ih imam. Za koju godinu mogla bih i baba da budem.”Sada se vidan šok ocrtao na njenom licu. Ustala je i demonstrativno napustila prostoriju uz reči: “Svašta!”Očigledno je da sam “konzerva”, ali evo, pokazaću volju da menjam svoje stavove, predložicu ja njoj da se podvrgne operaciji, recimo, mozga i ako ne prihvati ideju uzviknuti: “Svašta!”

I VAN ŠTALA IMA KRAVA

Razliita su mišljenja o tome da li treba rađati dete dok si sasvim mlad ili kada te godine naine zrelijim. S obzirom da nisam rađala u cvetu mladosti desilo mi se sledee:Žena koja je ležala u istoj sobi sa mnom, krevet do moga obratila mi se sa “teto”. Imam utisak da su mi istog momenta rogovi narasli. Pa ovde smo došle istim povodom!Kada sam je pitala: “A kakva sam ti ja to teta?” Odgovorila je: “Pa znate, ja imam osamnaest godina.”Malo sam promislila i zakljuila da je sasvim u pravu, za nju i jesam teta.

Prednost starije porodilje je samo iskustvo.Lekarka koja je došla zajedno sa sestrom da bebama da vakcinu dete mi je prekinula u sisanju, a rezultat toga je bio Lanino plakanje. Pogledala ju je uz komentar: “Ne znam da li ova mala plae zbog visokog tonaliteta ili morbiliteta.”Kao ošurena sam reagovala: “Prvo, da je morbilitet u pitanju sasvim sigurno na ovaj nain ne biste majci saopštili, zar ne? A drugo, prezime Vam savršeno odgovara!”Sada se ona trgla. Pogled joj je preleteo preko svih onih žena koje su se nalazile u sobi. Njihovo do nedavno strahopoštovanje se pretvorilo u zgražavanje. Izustila je jedvaujno: “Izvinite.” Ne treba da napomenem da sam dva sata posle svih dobila otpusnu listu.E, da, dugujem vam njeno prezime: Kravaruši.

OLD TAIMER

Činjenica 1: Živim u državi u kojoj živim;Činjenica 2: Ta ista država nalazi se u tranziciji;Činjenica 3: Uspostavljena su sasvim nova merila vrednosti.Sada se čovek od četrdesetak godina ne smatra Čovekom u punoj snazi već Komadom kojeg treba što pre eliminisati.Da pojasnim: nedavno cenjena direktorica ulazi užurbano u kancelariju s pričom kako trebamo da tražimo drugi posao jer spadamo u grupu nepoželjnih s obzirom na naše godine. Kolega i ja smo se pogledali, a potom kroz smeh zaključili kako nam u stvari raste cena jer smo svrstani u Old taimere... nego, da bi se smatrao Old taimerom neophodno je da poseduješ sve originalne delove.Za moje delove može da garantuje samo moj suprug, a ciga uvek hvali svog konja tako da...

EH, KADA BI BILA ILUZIJA

Posmatram kako amerikanci veličaju Davida Copperfielda, velikog mađioničara i iluzionistu. Hvale njegove izvedbe “Nestajanje Kipa Slobode”, pa “prolazak” kroz Kineski zid…Tja, amerikanci imaju njega jednog, a mi, Srbi, imamo toliko njih nalik njemu, punu vladu. Njihove izvedbe su vredne divljenja: od “Nestajanja profitabilnih firmi” do “Nestajanja države”.Problem je samo jedan: oni jesu mađioničari ali ne i iluzionisti.


MAxMINUS PRESENTS...CUM GRANO SAlIS

Cem Koc, Turkey


MAxMINUS STRIP/COMIC.ExEGI MONUMENTUM AERE PERENNIUS

hannelore Greinecker Morocutti, Austria



HAJMIŠI

„Ima ovdje vaših ljudi koji dočekaju mirovinu na našim gradilištima, a još uvijek ne znaju njemački“, rekao je jednom Herbert, dok smo zajedno gledali nogometnu utakmicu.

„Nije moguće“, rekla sam mu, nara-vno na njemačkom, Herbert ne govori naški. Tako ja s njim uvijek trtljam i vježbam njemački, nisam zabadava četiri godine sjedila na univerzitetu.

Danas nije došao. Muž kao i uvijek šeta oko terena, ne

može od živaca sjediti na jednom mjestu dok sin igra. A ja sjedim sama i proma-tram teren.

Na tribini, malo podalje od mene, sjedi žena, po mojoj procjeni, oko pede-set.

„Lauf, lauf...“, viče na sav glas. Navija za nekoga svoga u terenu.

Nisam ju viđala ranije, ne znam je li mama našega ili protivničkoga igrača. Ipak uspostavljam kontakt.

„Da li i vaš sin igra u terenu“, pitam na njemačkom.

„Najn, da burš is von švaga“, odgo-vara žena.

„Moj sin je dvanaestica, u plavom dresu, igra špica...“, nastavljam ja svoju ispovijed, i svašta joj priznam, sve ne bi li ju uvukla u konverzaciju.

„Jes ti naša“, upita me odjednom na našem jeziku. Malo zateže u neki dijalekt, ali ne mogu točno odrediti. „A oklen vas potjeralo?“

„Iz Zagreba“, odgovorim po naški, nema smisla s našima pričati strani jezik...

„Aaaaa, ja, ja.... mi smo tu drajcig jare...“, odgovori ona.

„Trideset godina“, ponovim za njom i nastavim: „Pa, vi ste već dobro pustili korijenje.“

„Ja, ja ... mi smo tu hajmiš! Ja sam Nada“, reče žena i pruži mi ruku. I ja se njoj predstavim.

„Meni ovo langvajlig... oš pit kafe“, upita odjednom Nada.

Pristanem. Znam da joj je dosadno kad mali u terenu nije njezin nego od šogora, a meni je baš trebala jedna dobra kava. Dok smo se približavale stadion-

skoj kantini, Nada se nagne prema meni i reče polutiho: „Veg, veg... „

„Molim?“ „Onaj tamo, šau... nema hare, taj

je skroz tepat, ne moš sesnjim normal unterhaltovat...“

„Tko je taj”, pitam. “Neću sad reden, imali smo

sonjim probleme, ali to je forbaj!” “Dobro”, prihvatih objašnjenje. „Nado, ja častim, kakvu kavu

piješ?“ „Neću kafe, samo veg. Morebit

me erkenuje...Mi sonjim više ne rede-nujemo...“

Nisam ju dobro razumjela. Ali, vidim da hoće odavde.

„Ajmo mi liba ajnkaufovat, pa ćemo doć špeta...”, reče tiho Nada,

uhvati me pod ruku i odvuče u smjeru obližnje samoposluge.

„Trebaš nešto kupiti“, pitam. „Ih brauhe stalno nešto svašta“,

reče Nada. „A ja uvijek dobijem inspiraciju

za kuhanje kad uđem u trgovinu.“Nada ne reče ništa, samo duboko

uzdahne. “Je li ti dobro”, pitam opet. „Ja sam sad i odnjega veršvict.

Jel se i ti švicaš?“ „Samo kad je vruće“, odgovo-

rim. „A, ja... ti nisi u vekslu... a imaš

već fufcig, oda? “ „Imat ću pedest za par godina,

ali nemam takvih problema... dobro spavam i to mi je najvažnije.“

“šajze... ja ne šlafenujem više normal kako sam u vekslu.”

“To je sigurno neugodno...”, dajem ženi moralnu potporu.

“Ja sam otog već ferukt. Bila sam kod arcta, veršrajbovo mi tableten. Moram šlukovat hormonen, šau kako sam dik ko švajn...”

Vidim da je debela, ali vidim je po prvi put pa ne znam je li odu-vijek takva ili je to od tih hormona koje mora gutati... Meni žene žao, pa promijenim temu.

“Trebam kupiti peciva i mli-jeka, baš dobro da smo krenule u samoposluživanje.“

„Ja milh kupim, a brot bakenu-jem sama“, objasni Nada.

„I ja sam jedanput probala sama ispeći kruh... Trebao mi je za njega oružani list... toliko je bio tvrd!“

“Ja sam naturmenš...”, nastavi Nada, “ ja sve selbamahen. Kad smo zidali haus, rekla sam mom čoeku - oću kihe od holca. Ja nemam mikrov-elu, sve uzmamo hausgemaht... špek i šinken idemo kaufen kod bauera, a kraut kiselimo sami u keli. Moja djeca najvole hausgemahte brot, iz ofena.”

“Ja ponekad sama napravim rezance za juhu...”, pohvalim se da žena ne pomisli kako sam nespo-sobna...

“Ja sve selbamahen... u gešeftu samo kaufenujem salc, mel, cuker i tako to...”

“Ovdje žene ni ne kuhaju kod kuće”, nastavim ja diskusiju,“naročito one koje rade. A za vikend odu na ned-

Mirjana Grbac-pismestrović,

jeljni ručak u restoran... pitam se tko uopće kupuje u samoposlugama...?!”

“Ja stalno kaufenujem,” reče Nada. “Sad sam arbajtlos pa sam zuhauze i onda stalno oću nešto baken .”

“Danas nije teško ostati bez posla“, pokušam ju utješiti, a onda upitam: “ A gdje si radila?”

“Prvo kod Simensa... fufcen jare... arbajtovala sam u šihti, onda sam bila švanga pa sam išla na karenc ... onda sam opet bila švanga zvajte mal, pa sam bila na karencu fir jare... pa je šef bio beze na mene, veli, auslenderi samo prave kinder, niks arbajten, onda je majn man reden mit sein šef, a on je gute frojnd od moj šef...

„... I jesu te primili natrag na tu intervenciju“, upitam zainteresirano.

„Ma jok... nema ništa... kad te šef entlasen, ti si vorbaj. Imaš ti arbajt?“

„Ne. Moj muž ima dobar posao.“ „Ja ne mogu bez arbajta. Ako mi na

arbajtsamtu daju pucen, idem pucen. A i moj muž je jako gut, šef ga jako šeca ... on je gešikt...šta on primi, sve napravi, ima hende od golda, tako mu je reko šef... njega neće entlasovat... na njemu on ferdint gute geld...”

“Jesi li poslije ipak nešto radila?” “Ja, u papirfabrik ... funf jare, onda

je došo noje šef, nas cen iber fufcik, sve na arbajtsamt gešikt”, objasni mi Nada.

“I što sada”, pitam zabrinuta, više ja nego ona.

“Meni je egal! Ja sam na štemplu! Arbajtovo, ne arbajtovo, dobiš isti geld. Mala razlika!”

“I tako si sada kod kuće!” “Meni je super! Moji vole esen, nije

mi teško kohen. Ovaj moj ferdint dobar geld u firmi, sin arbajten u jedan betrib za holc, a kćerka je krankenšvesta.”

“Koliko ima godina, da je upoznam sa svojim sinom...”, našalih se.

“A to get niks... ona će skoro hajraten...Nije naš, njihov je. Nemamo mi niks dagegen. Moja djeca su tu geboren, svi smo tu hajmiš. A Hajnc je jako net...”

“E, onda ćeš se napeći kolača...” “Oću gern! Hajnc je ferukt za

mojim kuhenima i torten.” “I, kada je svadba?” “Mi smo hteli u herbstu, ali oni

oće u someru, onda mogu fligovat na hohcajtrajze u Tursku, a to im je u herbstu kasno... Hajnc ne more dobiti urlaub...”

“Ja nisam nikada bila u Turskoj, ali sam čula da je jako lijepo”, rekla sam.

“Mi idemo na urlaub u Grčku. Vasa je klar, u klubu sve imaš za jedan prajz, jako smo cufriden. Već draj jare idemo imer vida u isti ort.”

Tako čavrljajući stignemo do bla-gajne. Prvo ja izvadim svoje stvari, platim i spremim u vrećicu. Kad je Nada došla na red za plaćanje počela se pipati po đepovima jakne, pa sva u panici zavapi:

“Joj... ja zaboravla geld... ostala taše u gepeku od auta... baš sam tepat ... kad sam vidla onog, sva sam durhajnanda... joj, sad mi je tako pajnlih ... Ej, moreš mi geld lajen, odma ću ti curukgeben ... tu mi je auto na parkplacu, nemoj sorgenovat, ja sam erlih, meni moreš glauben. Eht.”



Raquel Orzuj, Uruguay

HUMORZUJ ...

35 A+ĹOS- Angela Merkel....

MIS DOCUMENTOS

GLOBAL ENTERTAINING...

autocaricatura chica

22.10.2012. Iako smo od organizatora SATIRA FEST-a 2012 dobili najavu informacije o održavanju (i objavili je), po zavrsetku manifestacije nije stigao update. No, MaxMinus magazin vam donosi info iz dnevnog lista OSlObOĐENJE, Sarajevo, bih od 21.10.2012.


MAxMINUS VIJESTI/NEWS ...IZMEĐU DVA bROJA/bETwEEN TwO ISSUES


Petar Lazić NEKA TE ANĐELI ČUVAJU

Ja, Bara Kramarićpo milosti Vašojprovedoh na čekrkusa dva eksera pod noktimamnoge ugodne sate;i opštih sa usijanim žaračem,i bih zadovoljena;te svojom voljom,bez ičijeg nagovorapriznajem: da sam od pepela golubice tuču pravila da sam Lovru vratara iznutra izjela i onda ga slamom napunila, da sam neku ženu sa Mandušovca živim zmijama tukla,ali ne priznajem: da sam zabranjene knjige čitala niti da sam nekog drugog podstakla na čitanje.

Ja VelečasniVođa Nove hordemolim se za tvoju dušu,opraštam ti grehei kažem: – Neka te anđeli čuvaju!

ZAKON O ZAŠTITI VOĐE HORDE

Vođa horde mora biti besmrtankao voda, kao vazduh,kao zemlja, kao vatra

Komentar zakona o zaštiti vođe horde

Vođa naš je besmrtansvaki put se u to uverimoKad pogrešnog čoveka ubijemo

VIDIK

Da l’je nebo crveno Il’ se zastave poklane vijore

Da l’je zemlja crnaIl’ se horda za svoju dušu moli

Da l’ je vazduh prazanIl’ to narod ne ume da diše

Nešto mora da je Nije sve ovo bez razloga ovako

VELIKA BRAĆA

Ne zovite, doći će i samibeli konji krvlju opasanii natruli u liku slobodeda provere kud vas misli vode.

“Ne brinite se dakle za sutrašnji danjer će se sutra brinuti za sebe;dosta je danu zla svoga”. *

Ne zovite, doći će i sami moćni mrci krvlju opasanida postroje svoje večne stražepodno odra misli koju traže.

* Jevanđelje po Mateju: 6,34



Srboljub Rusimović, Serbia


nije pametno. Možda je pod uticajem čašice Gromuljici izlanula nešto ne baš ljupko, pa su se razišli. Ovaj joj na rastanku pomenu Savu, kako je fin, ali nedovoljno žestok. Neda je, kao drugarica, mogla uticati na druga da bude jači.

Mobilni telefon zanemeo je neko vreme, kvadratna soba se utišala, dozvolivši da u nju uđe duh dvorišta. Tek procvetale grančice starog debla su se gotovo nesvesno trle o široki trodelni prozor, škripeći tiho poput mladih ruku na izanđalom krevetu. „Da li sad misliš da sam ja loša osoba?“, dospeo mu je njen SMS. Taman je obrazložio zašto ne misli, kada mu se najavio i drug. Verovatno će svratiti. „O-kej je razgovarati, sa kim bilo pa i sa Gromuljicom. Nečastan je jedino njegov predlog“, otkucao joj je Sava. Noć je ćutala potvrdno, vetar dodao jedno otegnuto „A-ha“. „A šta ti misliš o tome?“, pitala je. „Da je glupo što te je zvao u hotelsku sobu, a ne poznaje te...“ „Ha, ha, ne o tome, nego o sexu?“, razjas-nila je. Počeo je bledeti i brzo otku-cao pitanje: „Spavala si s njim?“ Hteo je dodati: „I to bih mogao pokušati da razumem“, kao da je unapred pred-video ovu mogućnost i pripitomio je, poput ljudi koji se pripremaju za smrt, ovim dodatkom želeći da nju ipak vrati sebi, i mimo zakona prirode, ali je već nekako odustao od dodatka. Kao da prva rečenica ni ne može biti istinita. Nastao je muk što je zaličio na ropac u grobu u kom je živ bio sahranjen Sava. Video je Nenada kako otključava smeđa vrata iza kojih se pravo, kroz kuhinju, vidi terasa, levo soba s krevetom, desno klupatilo, a Neda ulazi za njim. Sada je znao šta je značila mantija onog popa. Vrata se zatim zaključavaju, baš tim činom skulptorka deluje sablasno nezaštićeno iza, odlazi do ve-cea i vraća se na krevet, levo. On se nag-inje na nju poguren svojim motivom koji bi trebalo da bude priča. Sava to nikada nije umeo. Ona mu uzvraća poljupcem, odozdo; ovaj širi njene noge. Ona postaje figura! Zatim joj polako skida odeću, sada je to samo Nenad s Nedom i jedan bezrazložan krevet, čiviluk boje gavrana, ogledalo ostalo usamljeno u sobi gde su prvo kročili, u koju lišće bespotrebno gleda. I Sava je samo jedna stvar. Sa Nedom je uvek samo pričao, on nikada ne bi mogao preći granice pristojnosti. U glavi mu je stajalo još jedno pitanje: da li može da se obesi o procvetalu trešnju, pred prozorom. Otvorio ga je i iskočio na zemlju, jedan metar niže. Stao ispred drveta, kao da ga prvo želi promotriti. Znao je kako ima jedan konopac u fioci. Uto je primetio da se prijatelj već parkirao i izlazi... „Ne, bre, šta misliš o seksu sa mnom?“, zapištala je u Savinim pantalonama. Od nenadnog smeha je gotovo zaplakao. „Nećeš verovati šta mi se dogodilo“, rekao je čoveku koji ga je zagrlio kraj auta.

NASTAVAK NA

SLJEDEćOJ STRANICI

Figure

Sava je u prostorije podno Meštrovićevog mauzoleja, kao i prošle godine, stigao nešto ranije. Ulazna aula zvrjala je prazna, ako se pretpostavi da uskovitlana gromada žene u kamenu nije mogla adekvat-no da je ispuni, bliža „zaobljenom ćošku“ s prozorima nego sredini daščanog poda. Osećajući latentnu tremu koju bi živo stvorenje moglo lako opaziti, stao je daleko od skulp-ture kojoj beše svejedno, ne želeći da kraj nje skrije svoju bojazan, ovom distancom pak prerušenu u stid ili neukost. Jedino je domar promakao poprečnim hodnikom što je odaju delio od spoljnog sveta, gde je gotovo nepristojno bujalo aprilsko lišće. Ovaj bi, shodno svom plavo-žutom kombinezonu, verovatno prokomen-tarisao kako se skulptura pretvara da je žena, iako samo mermer, mada se – ko zna zbog čega – Savi učinilo sasvim obrnuto. Figura je prosto bila žena, ali se pravila okamenjena, jemčila u krug sa svih strana i uglova – kako nema veze sa tim šta predstav-lja. Možda je tako razmišljao budući dobio nagradu za odlivak u bronzi, koja je nosila ime znamenitog vajara, te preuzeo na sebe neke slobodnije ideje, možda samo zato što je nedav-no imao intimni susret sa striptizetom koje se u ovakvom kontekstu gotovo refleksno stideo. Došao je na uručenje priznanja. Verovatno je stoga tako poranio, dovoljno da krajičkom oka uhvati skut izgleda zalutale mantije kakvog popa. Verovatno je ne bi ni opazio da je kao sav normalan svet prispeo u deset, pomislio je. Ovaj je promakao za domarom, hodničićem, kao prisenak za zdravim razumom, ostavljajući iza raskriljenih mrkih vrata trešnju u cvetu. Sve nestrpljivija radost koju je Sava osećao beše sad isprovocirana i ovim crnim koracima po parketu.

Kasnije se opustio u društvu koleginica: Sanje koja je nagrađena za svoj prvenac u bronzi, te Irene i Nevene (koje su došle da isprate uspeh drugarice), pa i samog Nenada Gromuljice, vajara i direktora Meštrovićeve zadužbine, dvestoti-nak kilometara severno, u Zagrebu. Ovaj beše veliki savremeni skulp-tor, mada se Savi, možda zbog mat čarapa iz kojih ga je Sanja posmatrala i kovrdžavih tamnih Neveninih vlasi, učinilo kako nije problem tako nešto biti, već stajati čvrsto tu na zemlji (nogama ili čime drugim), baš kao što je to činila skulptura. Nenad je sam izgledao kao kip, a crna kosa i golo teme obasjano suncem što se s pro-zora prošunjalo kraj Meštrovićevog kamenog autoportreta (jedinog koji je umetnik napravio) – činili su ga nekako mitskim. Ne čudi što je svojom ličnošću okupljao veliku likovnu koloniju, mislio je Sava. Beše pozitivnog prkosa na usni ovog čoveka i ironije glave na masivnim plećima.

Možda je Sava postao opsednut tlom zbog visine nagrade, koja se uručuje u tri. Starinski sat visio je tik nad laureatom. Svetlucava metalna nit s tegom masirala mu vrat, onako visokom. On pomisli da je možda i sam veliki vajar, ali automatski zatim – kako to nije bitno, kao da je veličina u samoj zemlji, preživljavanju na njoj, i da je, moguće, svako velik na svoj način... I Neda vaja dobre mini-jature u drvetu. Zato joj je preporučio

da napravi svoju prvu postavku u organizaciji Meštrovićevih dana, to jest predloži je direktoru. Bila mu je, kako je samo mrzeo tu reč, kontrasti-ranu njenoj figuri, – drugarica.

„Čekajte da vidite koje sam sve faze ja imao u drvetu“, počeo je Gromuljica a propo ove tehnike, pomislivši negde ispod obrva kako Sava zavodi drugaricu preko njega. Pomenuo je pak dobitniku da, ako je koja autorka ovome kompatibilna, to jeste baš Sanja čije skulpture imaju „neku istu erotsku nit“. To mu je kazao još prošle godine, dan pre no što će upoznati koleginicu.

Mladi je vajar sad otišao u hotelsku sobu najmlađe laureatkinje, zajedno sa dve njene devojke. On beše samo svratio iz susednog šibenika a one doputovale izdaleka, na više dana. Logično, nije imao smeštaj. Rupu u vremenu do svečane dodele – val-jalo je nečim popuniti. „šta bi rekao Gromuljica da zna kako si kod mene u sobi...“, prošaputala je otključavši vrata što su blenula u terasu. I tamo se bezobrazno lelujalo drečavo zeleno lišće. Volela je da pravi urnebesne šale, koje je zbog Sanjine vitke linije shvatao ozbiljno, čak i kada nije sedeo na njenom krevetu. Sećao se kako su se prošle godine ove tri napile u varoši, a Gromuljica ih sutradan lišio izlazaka, odvojio od muških, te obez-bedio kombi kojim su se prevezle do zajedničke izložbe u Beogradu. Kako je samo ozbiljno shvatao svoj posao! I Sava beše takav, ipak malo zavi-dan koleginicama na opuštanju koje, tumačio je, jeste zaloga pravog života. Prošle godine se bezmalo rastužio saznavši kako Sanja ima dečka. Zar bi i mogla proći bez njega, naknadno je shvatio. Nenad se ponosio dvama vanbračnim sinovima. Uto je stigla poruka od Nede – „Dolazim“.

Sunce je piljilo u Savu pošto je kročio spram svetla, iz anonimne hladovine, a Sanja mu se primakla potom, nalik košuti. Irena i Nevena nestale su u senci hrasta, među pub-likom. Ovde su upravo otkrivene stajale i dve skulpture: Savina pod čudnim nazivom Sagrešenje (gledao je u njenu, pretvarajući se da njegove nema ili je time prosto oslobađao mesta tuđim pogledima) i Sanjina – Anatema, koju je ona posmatrala odmerenim i već naviknutim pogle-dom. Kod njega su ljudske figure izlazile jedna iz druge, kršeći vajar-sku formu; kod nje se gomilale u svojevrsnu kulminaciju. Za trenutak osetio se kao šarlatan. Gledale su ih nešto niže bronze dva starija vajara, takođe nagrađena. Njih dvoje stajali su pored ove dvojice. Tada mu se učinilo da zelenilo šume gubi svoj naboj i nemuštu biološku nameru, – da sve postaje slika, koju je Gromulji-ca smatrao nižom likovnom formom. Beli hotel gde je Sanja odsela, njene drugarice sa tamnim kovrdžama, crveni talasi tepiha na stepeništu, mozaik drvenih sandučića recepcije, zvuk zlatnih privesaka, sobe i njihovi zeleni pogledi, od svega toga mu je u glavi nastala simfonija bezinteresnih oblika. Za trenutak uživao je u njiho-voj nenamernosti, kao u samoj lepoti. Pročitao je govor posle Sanje.

Posle nje je pojeo i svoju kupus-salatu. Na svečanoj večeri, Nenad mu je pomenuo Nedu. Javila je direktoru kako kasni, a baš je htela stići – kako je kazala – zbog Save i njegove velike nagrade. „šta vredi i da stigne, kada je uručenje završeno. Otkrivanje skulpture je događaj,

nije isto videti je posle“, rekao je Gromuljica... Pomenuo i planirani razgovor o Nedinim figurama i da je posvećenost bitna. „Nije ona za tebe“, zaključio je, „možeš samo da je pretočiš u skulpturu“. Savi beše čudno što Nenad ispravno pret-postavlja da joj se on udvara. Pitao se i koliko je neke druge žene već oblikovao u čvrstoj formi i time im možda oduzeo stvarnu prirodu i mogućnost da mu se dogode! Nenad je, kao na nemuštu repliku, glasno izgovorio kako sam nikad ništa ne bi mogao imati sa ženama koje je oka-menio. Poslednji kip na kom je radio beše posvećen: „rađanju, simbolu čednog i onog drugog u čoveku, to jest telu samom, može biti – u ženi... jer i muškarci rađaju, samo iz glave, poput Zevsa...“

Nekoliko meseci kasnije, daleko od Meštrovićevog doma i Nenada, kod kuće, stigao mu je SMS sa nedovoljno poznatog broja: „Mogu li da ti pov-erim nešto?“ Već beše izbrisao Nedin telefon, jer se nije javljala, ali je po čudnom trenutku u noći i Mesecu što se kao monumentalni obelisk izložio prostoru neba – pomislio da je to baš ona. Možda zbog mraka – koji ga je pokrivao nalik jorganu sa srebrnim dugmetom ili baterijskom lampom koju neko drži u ruci, kao njegova sestra kad je bio mali – nasmejao se toj pomisli. Zanimljivo kako Sava ništa nije prepuštao slučaju, to jest gledao da učini najviše što može na svakom polju (što mu je dobro dola-zilo u vajarstvu), te je i sad okrenuo ovaj broj za svaki slučaj. Osoba je prekinula vezu, ali zato zapištala novim SMS-om. „Izvini, spavala sam, možemo i ovako... Imam dilemu.“ Sada je znao. „Radi se o Nenadu Gromuljici“, otkrila se. Bio je tako srećan što mu se ona, eto, poverava posle velike pauze, a razbokoreni listovi nad dvorištem zatalasali se na tren, ostavljajući ovde nekakvu nadu između grana, daleko od onog nebeskog tela što je bleštalo u svojoj okamenjenosti, poput skulpture.

„Nešto ti je rekao o tvojim figurama ili misliš da se on postav-lja nekako lično prema tebi?“, otku-cao je, ovo poslednje opet za svaki slučaj. Ipak se radilo o različitim polovima. „Ovo drugo. Hvala ti što si tako pronicljiv, pa nisam morala ja da prevalim.“ Umetnik je odmah pokušao zbližavanje. Nenad je čak zvao Nedu da se vide noću u hotelu Zagorje, iako ju je pre toga video samo jednom. „I Rafaelo je jedan-put ugledao Madonu“, obrazložio je direktor. I pre toga joj se udvarao mejlom; do figura nisu ni stigli. Savi se učinilo kako na uramljenoj foto-reprodukciji Madone s detetom, što je stajala na zidu njegove sobe naspram dvorišta, Madona počinje da plače, a kada je protrljao svoje oči, video je da je suza bila i u njima.

Poverila mu se posle mnogo vremena! Kako je mogao pomisliti da je to dobar znak? „Nemoj se zamerati direktoru, možeš imati štete od toga. Ionako nisi nešto blizak s njom“, savetovali su ga iskusniji vajari, to jest da se ne meša u tuđu stvar. I njih su nekada davno brusili njihovi men-tori. Neda je sa Gromuljicom samo popila piće. U poruci je pisalo: piche. Sava je odmah pomislio na seks. Direktor zadužbine pio je čaj. Njene grudi naslonile su se na njegovu ruku u kineskom restoranu, a punačko lice plavuše zarumenelo se kao negde kod Rubensa, nesvesno kako se već opilo. Kroz glavu joj je ipak prolazila majčina rečenica da, ako se neko već nameri da je siluje – ne beži, jer to


Ivan Despotović


Nastavak sa str.37......

Kada je posle duge noći osvanuo sam u sobi, Nedin nesuđeni drugar je pomislio kako Nenad svakako želi da joj napravi dete. Možda hoće i treće... Kroz misli su mu se pružile senke hotela Zagorje i recepcja. Zlato sa priveska. I sam Sava je, moguće, hteo da se ovekoveči kao i Gromuljica, no sada mu se učinilo da je sve to laž. šta ako su obojica samo majmuni koji vajaju? „Skulptor obeležava sam život, praveći i sebi večno obeležje, kao Ivan Meštrović u svom Zdencu života“, govorio je Nenad. A ako ovekovečiti se znači zatrudneti ženu, i ako je to živa metafora onog obeležja? Ili je kameno obeležje samo metafora uspeha da se život produži? Kult plodnosti. Kao ono četvoro dece što ih je Ivan imao sa Olgom... Svi su ovde potajno želeli postati Meštrović, ali je to, davno, bio samo jedan od njih.

Sutradan će se Savi učiniti kako mu je Gromuljica, onomad na svečanosti, ispotiha nagoveštavao kakve kelnerice i sekretarice u tankim čarapama. Da li mu se to zbilja prividelo ili mu je ovaj skulp-tor prećutno nabacio i svoju prvu ljubav (Minu, staru kraljicu forme, znao je da kaže Nenad), samo što ta po svemu sudeći već beše u meno-pauzi. Nosila je smeđe čarape. Mlad kakav je bio, nije mogao reći da ga ne privlači slatki zov, možda bez razloga obojen senkom jalovosti. Pogled mu se još tada prikovao na par jednih drugih, plavih ženskih nogu. Sada, na rivi, uzdrmale su ga neke još lepše, zelene.

Neda voli vajara Savu, pisalo je u trećem komentaru ispod vesti o nagradi, na internetu. Pomislio je kako se direktor zbog ovoga i odlučio na akciju... „šta to ima 30-og?“, pis-nulo je u džepu svežeg laureata, od nje. Otkucao je da mu nije poznat datum. Gromuljica joj je rekao da će baš Sava tada biti u Paviljonu Andreje Durača u šibeniku, na svečanosti gde se izlaže i „Sagrešenje“.

A ako ga Nenad koristi da bi zaveo Nedu... prenuo se. U svakom slučaju, neće se tamo pojaviti, što joj je i rekao.

Sedeo je kraj nje, s druge strane bureta, u jednom bircuzu punom izr-ezbarene drvenarije, koji je gledao na more. I izrez njene bluze imao je boju hrastovine. Pokušao je poljubac. Uto je jedna mrkla mantija promakla velikim izlogom i on pomislio na loš znak. Nešto rđavo će se desiti u Paviljonu Andreje Durača. Jedan kip će uzalud čekati autora. Ona će ipak otići, znao je. Do tada je ostalo još tri dana. Sigurno će spavati sa direktorom. Sutradan su sedeli na jednoj staroj zidini, improvizovanoj u kafe. Opet je video popa. Stavila je krupne tamne naočari u obliku srca, tako da je ne može poljubiti. U polu-šali uspeo je čak da ih skine. Imale su ljubičasti ram. Opet je odbila. Ali gore, na višem bedemu, gde mu je odbijanjem skrenula pogled, jedan par se ljubio na kamenu. Pa čak i ono dvoje za stolom do njih, za koje bi se

pet sekundi ranije mogao zakleti da su drugovi. Oblaci su bili jarko beli na plavetnilu, a trešnje se rascvetavale kao u dosluhu sa njima.

Te noći, uoči 30-og marta, morao je prekršiti svoju odluku. Ići će. Postavka ne može proći bez njega, jer bi onda Neda bila sama s Nenadom. A i ako ode? Već je video Gromuljicu kako se izdvaja sa njom u separe nekog restorana, ne bi li nat-enane razgovarali o figurama. Neda se okreće ka Savi i kaže mu da je sve u redu. On joj veruje, i dok ona naručuje Vermut. Uto kreće proletnji pljusak. Ovaj plače. Sutra ponovo sija sunce, ali pokajnički. Stiže i SMS, već je sve svršeno! Pomislio je kako, ako sve ovo uzme u obzir, neće ići tamo. Barem je neće predati svojim rukama, rešio je.

Kada je legao da spava, pod jorganom okamenjenim na mesečini, nalik kakvom Meštrovićevom relje-fu, shvatio je da se mora pojaviti. Izložiće se pokraj drugog mužjaka, ne bi li joj izneo svoju snagu, poput karijatide. Obojica će se pokazati, kao dva kipa. Tako će i u Nedinim očima biti veći. No možda ga ovaj time ipak podređuje sebi, te Sava priznaje nje-govu dominaciju. I, ako kroči na tu izložbu, izaći će da se uopšte ne ljuti na Gromuljicu, čiji je noćni poziv u hotel, dakle, sasvim ok. Ne može ići i stoga što je Nedi već rekao kako neće i da je to zamka. Zar ju je slagao? U tom slučaju, oboje bi došli zbog Nenada. Ona – da mu se ipak poda, on da se pokaže kao vajar, u trenutku svoje slave. Nenadu bi uspelo da ih razdvoji.

Kada se približilo zakazanih 19h i svečano otvaranje, Sava nije odoleo da Nedi pošalje poruku iz svoje kuće: „šta radiš?“ Jela je pljeskavicu. Sigur-no želi da prezalogaji nešto na kiosku, znao je, pre no svrati do Paviljona. Da li je stvarno lepa? Kroz glavu mu je tada prošla najneprikladnija misao: šta ako se još više ugoji...

„A... roštilj u gradu“, otkucao je pomiren sa sudbinom.

„Kući. Pravi ih komšija.“ Počeo je da se smeje, ne zadugo.

Prijatelj mu je rekao kako jedan SMS ništa ne znači. Vetar je u lišću s druge strane prozora opet ostavio izvesnu dvosmislenost. Sigurno je bila tamo!

(...) Tek vremenom shvatio je da

mu je svejedno. Poveo ju je na jednu svirku gde je i drug nastupao sa klarinetom, a posle prijatne večeri oboje behu pozvani na palačinke kod Đoleta, sledeće subote, bezmalo kao par. „Daj mi Đorđev broj da ga pitam gde on to tačno stanuje“, otkucala mu je simpatija sutradan. Sava joj odmah isporučio... Nedelju dana kas-nije sedeo je s prijateljem u kakvoj konobi od jelovine, okružen šumom, kada mu je ovaj pokazao njene SMS-ove sa svog telefona. Izgleda kako je flertovala i sa njim, štaviše, Neda je to činila sa mnogima. Mrak se spuštao na listove. „Nije ona za tebe“, nemušto je odzvanjalo među smrekama, postrojenim kao u galer-iji. Proletnja kiša ih je poprskala bez

imalo tuge, u gromuljicama. Neda je izostala i iz anonimne hladovine hrasta, na onoj poljani, kada je Sava prvi put primao nagradu, a zbog toga se izvinila Nenadu telefonom, za vreme ručka u restoranu izdignutom na breg. U mislima je isklesao direk-torov lik i tamo mu se učinilo da ovaj nije napravio prvi korak ka njoj više no neka od njegovih bronzi.

Sava se vratio svojoj striptizeti. Nije joj smeo reći ni reči o ovom izletu. Neki su ga detalji čitave zgode progonili i dalje, kao za inat. U nov-inama koje je pozajmio od Đoleta ugledao je veliku Sanjinu sliku, sa intervjuom povodom uspešne samo-stalne izložbe. Tu su ga pak podišli žmarci od kose ove devojke i ponekih reskih replika. Gurnuo ju je u stranu, osećajući još veću tremu. U glavi je imao jednu novu figuru.


Ivan Despotović

Jordan Pop Iliev, Macedonia

Jakša Vlahović, Serbia

MaxMinus KOnKursi / COMpeTiTiOn... ars lOnGa, viTa Brevis




Hereby the Museum HOUSE OF HUMOUR AND SATIRE in Gabrovo, Bulgaria kindly invites you to enter for the 21st International Biennial of Humour and Satire in the Arts (IBHSA) which will open on 18th May, 2013. The selected works will be on show at the Museum from 18th May until 30th September, 2013.Traditionally, the Biennial comprises 6 categories: cartoons, graphics & drawings, paintings, sculpture, photographs and posters. This year the organizers have ensured a total of 19 prizes to distinguish the best contemporary works of humour and satire.The subject matter of the 21st IBHSA is free of choice, however, some of the special prizes are earmarked to go to works on topics of social significance like the fight against smoking, tobacco consumption and alcohol abuse.The deadline for receiving entries is 1st, March, 2013. Works submitted without a filled-in entry-form will not be considered by the international jury.Attached please find the complete conditions of entry and the entry-form which can also be found in English, French, German and Russian at www.humorhouse.bg/engl/bienale/condition.htmlWe wish you plenty of inspiration and remain looking forward to your imaginative humorous and satirical works.

Sincerely,

Tatyana TsankovaDirector

Download form from: www.humorhouse.bg/engl/bienale/condition.html



You are invited to participate on the 41.World Gallery of Cartoons, Skopje 2013, awarding:

FIRST AWARD for Caricature (1000$)FIRST AWARD for Satiric Drawing (1000$)FIRST AWARD for Comics (1000$)10 SPECIAL AWARDS (plaques) The application deadline is January 13th 2013The pre-selection will be made by the board of OSTEN and the selected authors will be invited to provide the original worksThe deadline for sending the original works is February 28th 2013(please be aware that only original works will enter the second stage of the selection - made by the international jury)

Attached is the application form that should be completed for regular application. You can do it in one of the described ways (by your choice):1. Fulfill the application form directly into the pdf. document ( you can do it using Adobe Reader ( http://get.adobe.com/reader ) or Nitro Reader ( http://www.nitroreader.com )2. Print out the application form, fulfill it by hand, scan it and send it to us on our e-mail: [email protected]

In both cases - don’t forget to send THE CARTOONS !!! (preferable format for originals: A4/A3 and preferable digital format: jpg./ 300dpi - only for the first stage of the process of selection ) Don’t forget to forward this information to your friends or.. Connect with us on Facebook

We are looking forward to receiving your applications...

OSTEN team



IZMIR KONAK MUNICIPALITY, JOY AND CARTOON MUSEUM, RULES OF THE FIRST INTERNATIONAL CARTOON CONTEST WITH THE THEME : “IZMIR”

1- AIM: In 2012, Izmir Konak Municipality has established the Joy and Cartoon Museum to emphasize the peaceful, unifying force of humor as well as its criticism power and in order to create a joyful cultural institution,. Asking: “What Izmir reminds you as a cartoonist?”, it is decided to organize “Izmir 1st International Cartoon Competition” to contribute to touristic development and promotion of Izmir.2- THEME : The theme of the contest is “Izmir”. Every participant must visualize in his work at least one of the current or historical things known about Izmir, with a direct or allusive way but in a humorous manner. 3- RULES :3.1- The cartoonists all over the world can participate in this contest. There is no age limit. 3.2- The cartoonists, can send their previously published or participated works in other competitions. However the works, should not be awarded and must be based on the original idea of the artist. If the jury considers that some works are imitation, stolen or extreme inspiration, those works will be disqualified. The author of an award-winning work with these defects, although in a post-detection, will be the solely responsible for the possible copyright issues, and beforehand he accepts to give back his award. 3.3- Each participant can submit in the contest with a maximum of three works. 3.4- The cartoons will not be returned, will be taken in the Joy and Cartoon Museum’s collection, they can be used for cultural purposes like posters, brochures and promotional materials . The awarded works will become property of the Konak Municipality. 3.5-The works selected by the jury will be exhibited and will also be compiled in a catalogue . All the artists whose works are selected for this catalogue, will receive a copy and a certificate of participation. 3.6-The artists participating in this contest automatically deemed to have accepted these terms and conditions. 4-TECNIQUE AND DIMENSIONS: All kinds of techniques, studies in black and white or color are free. To be original , will be an extra point in favor of the works.Digital works will be accepted also. However the works shall bear the original signature of the person authorized. In both cases, the works should not be attached to any other sheets. The cartoons must be sized Maximum A3 (297 x 420 mm) and at least A4 (210 x 297 mm). 5-MARKING OF THE WORKS : Name, surname, telephone number, internet and postal addresses of the author should be written on the back-sides of all cartoons. Completely filled Application Form with the size 6x9 cm and a short CV must be included in the sending envelope. 6-DEADLINE : Deadline is 02.04.2013. The works must be delivered to the address below by mail, by courier or by hand against receipt. Damaged works will not be considered. 7-DELIVERY PLACE AND POSTAL ADDRESS: İzmir Konak Belediyesi Neşe ve Karikatür Müzesi , Yüzbaşı Selahattin Bey Sok. (Eski 1462 Sk) No : 9 Alsancak/ Izmir- TURKEY

Phone: +90 (232) 465 31 05, Communication: [email protected]

8-JURY MEMBERS:Doğan HIZLAN (Journalist – Writer) Dr.Rıfat MUTLU (Cartoonist-Representative of the Association of Cartoonists in Izmir) Niyazi YOLTAŞ (Cartoonist) Tan ORAL (Cartoonist) Eray ÖZBEK (Executive board member of the Museum-Cartoonist) İzel ROZENTAL (Cartoonist) Mehmet ASLAN (Painter-Cartoonist) Cemalettin GÜZELOĞLU (Cartoonist) Dilek Maktal Canko (Museum coordinator)

9-ORGANIZING COMMITTEE:Dr.Hakan TARTANMayor of KonakVeli ŞAKIRDeputy Mayor of KonakBahar AKDOĞAN ŞENGİLLibrary Director

10-CONTEST CALENDAR:Deadline : 02.04.2013Jury meeting : 14.04.2013Notification of definitive results : 25.04.2013

Jury will publish the selected works in the addresses www.izmirneselimuze.com and www.konak.bel.tr and will be announced by e-mail to the participants. After ten days, the finalized results, will be announced through the media and internet.

11-PRIZES : First Prize: 10.000.-TLSecond Prize: 6.000.-TL,Third Prize: 4.000.-TL, First Honorable Mention: 2.000.-TL,Second Honorable Mention: 2.000.-TL.

12-THE SECRETARIAT OF THE CONTEST:Contest Manager: Özge AKSOYAddress: Konak Belediyesi Kütüphane MüdürlüğüMilli Kütüphane Cd. No:14 SSK Blokları Blok Kat:6 Konak İZMİR0 (232) 482 10 35 / 7558-7559-7457-7537 e- mail : [email protected] Web address : www.konak.bel.tr



vreMeplOv KariKaTure/TiMe MaCHine OF THe CarTOOn.. .alea iaCTa esT


Paul Flora (6 June 1922 – 15 May 2009) is known for his black ink line drawings. “Flora was one of Europe’s most profiled illustrators since the 1960s. He worked for British newspapers The Times andThe Observer as well as for Germany’s Die Zeit”.Flora was born in Glurns, South Tyrol. The young artist spent his formative years in Bavaria, Germany. From 1942-1944 Flora studied at the Academy of Fine Arts Munich under the Norwegian draftsman and painter Olaf Gulbransson, who worked for the political magazine Simplicissimus.“To many observers of the Austrian and German art scene, Paul Flora appears to have weathered many storms on his stony path to becoming well known for his characteristic black ink line drawings. Living in Tyrol, where it is almost impossible for an artist to earn a living solely by selling his artwork, he was one of the few who had achieved sustained success”. (R. H. Sachsenmaier: “Paul Flora”. In Sast Report{2004})

Prepared by: Petar Pismestrović



Paul Flora



Paul Flora



Paul Flora



Paul Flora



Paul Flora


MAXMINUS ART PHOTOSHOP ENES ČELOSMANOVIĆ, ZAGREB, HRVATSKA

Bonsai Bosna

Braća po materi



Cr(k)veni Kmeri

Časni Sude... ja sam nevin



Čim svane, na Balkanu padne mrak

Dabogda vas voda odnijela



Franjo, i to je Hrvatska

Gay parada zabranjena u Srbiji i Rusiji, u BiH nije



Izbori u BiH su verifikacija lopovluka i zločina

Između Srba, Hrvata i Bošnjaka nema razlike, osim kod glasanja. Različito bleje.


KAKVIM IGRAMA UČIMO NAŠU DJECU

Dejtonski sporazum je naše sveto pismo – zajednička religija; gradić Dejton svetiji je nego što je to svojevremeno Jajce bilo.

Ne tako davno, bili su popularni filmovi o indijancima i kaubojima. Džon Vejn i holivudska kaubojska klika nije se skidala sa naših malih ekrana, a poglavica Apača, slavni Vinetu, bio je u rangu narodnoga heroja Save Kovačevića. Indijanski pozdrav ”haug” upotrebljavali smo kao što danas koristimo popularne riječice tipa ”ćao”, ”adios”, ”ćus” i slično.

I ne samo da su se filmovi pravili već su se pisale knjige pisale i stripo-vi crtali, o divljem zapadu i borbama između dobra i zla, života i smrti – koje su međusobno vodili indijanaci i kauboji.

U to vrijeme nismo naročito gotivili Amere, kao što ih uostalom ni dan danas ne gotivimo. Njihova prenapuhana demokratija ličila nam je na limunadu i bozu bez konkret-nog sadržaja (socijalizam nas je više ložio), tako da nam njihovi seljaci s mamuzama i kožnim jelecima nisu bili pretjerano interesantni. Bili smo na strani dobroćudnih crvenokožaca, kosijanera starosjedilaca. Suosječali smo se sa Apačima i Čiroki indijan-cima koje je najgori šljam, pristigao iz Jevrope, kinjio i ugrožavao potrebe za hranom i staništem.

U vrijeme našeg dječaštva bila je popularna igra ”indijanci i kauboji” (to je fora kada djeca, oponašajući odrasle, krenu da reže i galame na svoje drugare). Ali tada niko nije htio da bude seljak kauboj, jer to nam moral nije dozvoljavao. Pravili smo sebi lukove i strijele, glumeći ”crvenokožce, a protivnici su bili neki zamišljeni likovi koje smo u žaru igre prepoznavali u obrisima žbunova i niskoga rastinja.

Domaći brend jugoslovenskih filmadžija, pandan filmovima o indi-jancima i kaubojima bili su filmovi o partizanima i švabama. švabe su imale epitet mrskih neprijatelja brat-stva i jedinstva i ni po čemu nisu razlikovali od prljavih kauboja; čak su bili mnogo smrdljiviji i neotesaniji (pogledajte filmove ‘Bitka na Nere-tvi’ i ‘Sutjeska’ u kojima igraju čak i slavni Jul Briner, Orson Vels i Ričard Barton). Isti slučaj je bio i prilikom igranja ”partizana i švaba” – niko od djece nije htio da bude švabo!

U međuvremenu sistem vrijednosti se izmjenio, kako u BiH tako i ostalim republikama nekadašnje Juge. Veliki je problem danas, u Bosni i Herce-govini, biti na strani indijanaca, kada su nam drugovi kauboji pomogli da zaustavimo ratno orgijanje. Dejton-ski sporazum je naše sveto pismo – zajednička religija; gradić Dejton svetiji je nego što je to svojevremeno Jajce bilo. Nema tu više mjesta za indijance. Oni su neozbiljni likovi, hahari i hašišari – hipiji koji nemaju blage veze o životu.

Danas se više ni djeca ne žele indentifikovati sa njima. Igrajući video igrice klinci su na strani NATO armade i nadmeću se ko će više crvenih i žutih ludaka ili kojekakvih

sličnih Talibana da ucmeka. Nestale su emocije – najjači samo opstaju!

O partizanima da ne govorim. Nekada najslavljeniji likovi u domovini do te mjere su izopšteni iz našeg sjećanja da ih više nema ni u školskim čitankama. U isto vrijeme u obrazovnom programu lokalnih televizija prikazuju se dokumentarci koje mogu ‘svariti’ samo najokorjeliji nacionalisti.

Istorijski diskurs okrenut je naopačke i kao takav servira se narodu na tanjiru – mjesto nekadašnjih heroja naroda zauzeli su njihovi protivnici, četnici, a pozitivci stavljeni u zapećak. Gledajući takve serijale djeca iz prve ruke mogu izučiti lekciju o kvazi patri-otizmu kako bi pronašla put kojim će postati nacionalisti prvoga reda. Npr. u emisiji ”ravnogorska čitanka” (koju emituje banjalučka lokalna tv kuća Bel) saznaće, između ostalog, da je Draža bio isposnik i veliki vjernik čovjekoljubac, ljubitelj flore i faune – pošteni nacionalista koji se borio za sve narode i narodnosti kraljevine Jugoslavije, a da su partizani zapravo banditi (tako su ih i fašisti nazivali za vrijeme NOB-a) koji su digli revo-luciju samo zarad buduće vlasti i slave. Naravno da djeca neće stati na stranu ”komunjara i bandita”, pa će indentifikaciju brzo okreniti na onu drugu stranu, četničku, jer okorjeli domaći izdajnici, prema interpretaciji vrhunskih istoričara, zapravo i nisu izdajnici već heroji naroda.

Najnovija igra ”četnici i parti-zani” (u kojoj niko ne želi da bude glupavi komunjara, partizan) veoma je zahtjevna, jer iziskuje ”mejkap”. Poznato je da su ravnogorske lole imale živopisan lični opis, pa su vještački brkovi i brada, te kojekakve kudrave perike, uz šubare, noževe i tandžare, neizostavne igračkice koje pomažu klincima da dobiju patri-otski osjećaj pripadnosti i borbe za otadžbinu.

Blaža varijanta ove vrste igrarije je igra ”Srba, Bošnjaka i Hrvata”. Veoma je interesantna i intenzivna, jer i okršaj između ova tri naroda bio je takav, veoma interesantan i intenzivan. Neko će se pitati šta tu ima intresantno. Pa interesantno je što u ovoj igri sudjeluju tri strane i da su razlike između njih minorne. Recimo, u oružju nema nikakve razlike – niko od pomenutih nije koristio lukove i strijele, već su se bratski krvili zoljama, bombama i automatskim puškicama. što se tiče brada i kose, bili su maljavi u istom obimu (šta ćeš, furaju se trobraća na Jana Gilana i Robinzona Krusoa). I uniforme su im bile bez znatnih raz-lika, šare na maskirnim pantalonama i jelecima su u bocu iste – valjda ih je odjevala ista modna kuća ”Franjo Kluz”, a i crvene mrlje od krvi po odjelima bile su im identične i pod-jednako masne. Ni u zločinima jedni drugima nisu ostali dužni.

što se tiče jezika ni tu nema nikakvih razlika – na zajedničkom srbo-bošnjačko-hrvatskome jedni drugima su mogli do mile volje da psuju majku, bez da strahuju da ih onaj sa suprotne strane neće razum-jeti.

Problem može predstavljati kada se budu djelile uloge – ko će dobiti atribut dobrih, a ko loših momaka. Kod kauboja se zna da su okrutni i zli,

a da su indijanci nevini kao bebaći. U slučaju naših naroda istorija se još nije odlučila kome da da titulu dobrih delija i jarana, a kome titulu bed bojsa. Drugi problem je taj što su se odrasli prije dvadesetak godina tako strastveno zaigrali ove igrice da se ona pretvorila u rialiti šou koji je dokazao da među njima niko nije ni bolji ni lošiji.

Gdje nama podjele na dobre i loše nema ni povoda za igru, pa je bolje da djeci podjelimo kuglagere, napra-vimo roše i naučimo ih da se igraju klikera kao svi normalni klinci.

000

Pismo DŽegeru Miku Poštovani Miče DŽegeru. Mi iz

potkozatskoga sela Lamovita Donja veliki smo ljubitelji tvoga rokenrol-nog sastava Drolingstonesi i imamo pun kurac vaših ploča i cedejova. Pa stime u vezi i u vezi vas, odnosno tebe i tvoga šargijaša Ričardsa Kita, dobošara Vudsa Čarlija koji je po mom ukusu najjbolji na svi-jetu bijelome i onog nosonje Ronija Vuda, mi iz Lamovite Donje skupili smo muda i sjatili se u našoj zajednici mjesnoj, ja kao pretsjednik s krštenim imenom Maksim Gorki i članovi upravnoga odbora fun cluba Droling-stones: Mileva, Kolja, Zvjezdan, Mara, Darinka i Gordon Maunaga, da sročimo pismo tebi i članovima tvoga najpopularnijega sastava na svjetu.

Odmah da ti na početku izjavimo i saučešće povodom prerane smrti Bra-jana DŽonsa. Ustvari ja i stanovnici moga sela mislili smo da je on još uvijek živ sve dok nismo prije neki dan na K3 televizoru gledali film o vama svima i u fabuli radnje predkraj projekcije otkrili da se jadni Brajan udavio u bazenu sa sve vodom u njemu. Nismo mogli doć sebi ako nam vjeruješ Miče DŽegeru. Suzama smo grcali povazdan i posvunoć sve dok se nismo skoro udavili u kaplja-ma istih, a da nije bilo šljive koju nam je na kontu prerane smrti Brajanove podario đed Milivoje mislim da bismo svi đuture i kolektivno svisnuli od tuge. Eh, brate naš rođeni vjeruj nam da toliko nismo patili od ratnijeh strahota za koje pretpostavljam da si čuo a koji se desiše na ovim našijem prostorima predkraj prošloga vijeka. Ali ne bih ja sada o tome jer to su teške teme a ti si čojek impulsivan i suviše emotivan pa se bojim da te s pričom ne sjebem.

Inače, druže Miče, moram da napomenem da si ti u našem selu toliko popularan da se o tebi čak i pjesme pišu, a naš popularni kantau-tor Lepi Dario o tebi je sastavio hit ”Kruže priče, drogiraš se Miče” koji je jako slušan u našemu kraju. Čak mu kruži i spot na Vicom televizji.

Al da ne bi sada skrenuli sa teme i zaboravli namjenu pisanije ovoga pisma trebali bi odmah da pređemo na stvar. Ono što smo te ja i moji suseljani htjeli pitat jeste veoma intimno a tiče se tebe, to jest tvoga benda i nas. Moje seljake i mene ustvari zanima ima li ike šanse da ti sa sve svojim Stonesima gostuješ na našem zboru u podkozarju koji se dešava svake godine za Đurđevdan. Ima tu svega i svačega pa ne b bilo loše da ti, Ričards i ekipa navratite. Bili bi prava atrakcija vjeruj mi Miče. Ne bi bilo zgoreg kada bi ponijeli i instrumente da odtamburate par pje-

sama, ako ništa barem onu Kebinu stvar u Crno obojeno u meni je sve, to je u našemu selu mnogo popularna pjesma, sviju mi.

Prijatelju Miče to bi nama mnogo značilo a tebi i Stonesima ne bi vjerujem bilo mnogo naporno. šta je to vama, kad ste ionako navikli da gluvarite po bijelomu svijetu i zajebajete se po turnejama. Ričardsu poruči da nema čega da se plaši jer u nas nema palminog drveća, te mu ovdi ne prijeti opasnos da padne sa palminih grana. Eventualno bi mogo da ljoljne s nekog duda ili kruške. Isto tako nema potrebe da sa sebom nosate kokaine, eroine i ostala sranja jer naša je lozovača boli glava dobra i ako se na nju navučete neće vam više past na pamet da izjedate ike droge.

U slučaju da se odlučite za dolazak u naše krajeve troškove vašega puto-vanja ne bismo mogli da pokrivamo jer je Lamovita Donja u govnima do guše ali cijenim da vi imate paretina ko prave budale te da je to za vas pičkin dim. Miče, druže moj, ovdje vas čeka pečeno prase i potkozarski kajmak tako da hranu ne morate da donosite, a ako baš budete gladni mi bi na kontu vašeg gostovanja priklali i vola, tu nema nikih problema. Vo je ionako star i zanemoćo pa je bolje da ga se na vrijeme sekutarišemo. A i ne meremo ga više gledat kako se pati. Ak ga ne ubijemo mi on će ionako lipsat sam od sebe, tu nema nike dileme.

Eto Miče, drugarčino naša, imate veliko mahanje od žitelja Lamovite Donje i dođite, nemojte zajebavat. Mi vas ovdi mnogo volimo i bio bi pravi sevap da nas udostojite vašim koncertom. Miče, ostani nam uvijek tako vižlast, lambrljast, blen-tav – budi dobar i velik ti poras’o! I pozdravi ekipu Drolingstonesa a naročito Vudsa Čarlija najboljeg od svih dobošara!

PS:Eh, Miče DŽegeru zaboravih da

ti kažem da tvoje prezime na našem podkozarskom jeziku znači ”perač patosa”, al’ kad mu promjeniš prvi samoglasnik ha, ha, ha!


Ernest bučinski

Čovječe, ne ljuti se – zezam te iz šale!


Branka Vojinović Jegdić

POGREŠNA INVESTICIJA

Ostаnem jа bez poslа kаo i аrmijа ostаlih.Probаm dа nаđem posаo, аli ne de.Sа svojih pedesetаk i kusur godinа niko neće ni dа čuje zа mene, njimа nisu potrebni mаtori , istrošeni rаdnici.Svi trаže mlаđe , još uvijek nаivne а mi stаriji, odаvno rаzočаrаni brаćemo bostаn prije ljetа.

Nаljutim se jа i zа dvаdeset četiri ličnа dohodkа nаprаvi štаlu, kupim krаvu , dvoje prаsdi i nekoliko mlаdih kokicа dа mi odmаh počnu nositi jаjа.Posаdim jа i povrće а voćа sаm imаo nešto mаlo u bаšti. Zаpnem jа i rаdim od jutrа do mrаkа. Uz mjesečno primаnje sа Biroа rаdа mogu kupiti brаšnа, tаmаn dа preživim ovаj potop. Mojа okućicа mi izgledа kаo bаrkа. Ženа pаzi neku stаricu pа to što zаrаdi dаmo držаvi dа i onа preživi. I jа bih pаzio stаrcа аli me niko neće dа primi, nemаm odgovаrаjući profil.

Uzmem jednu livаdu zа mаle pаre i pokosim, аli strpаh sijeno nekаko blizu ulice.A sunce uždilo pа zemljа gori.

Jedne noći pitа me ženа:- Pobogu čovječe, štа to

rаdiš?- Ništа, ništа sаmo ti spаvаj.- Kаko ništа? Prošlа su tri sаtа.

Gdje si išаo?- Probudim se i čujem neke

glаsove. Provirim kroz prozor, kаd vidim neki se momci vrаćаju iz provodа. Pomislih : štа аko puše pа bаce opušаk? Morаo sаm dа obiđem sijeno, jer bi nа ovom ognju odmаh plаnulo.

- O čemu ti misliš noću – čudi se ženа.

- Jа to rаdim svаku noć, zа svаki slučаj – promrmljаh u brаdu.

- E, ovo prvi put čujem u životu – reče onа vrteći glаvom.

Znаo sаm dа u sebi misli kаko sаm se rаzišаo s pаmeti što gledаno njenim očimа i nije dаleko od istine.

Bližio se i krаj ljetа. Polаko sаm mogаo dа odаhnem jer su noći bivаle duže i svježije iаko su dаni još uvijek vrelinom pržili. Uzmem neki kukuruz dа sаmeljem zа svinje. Priključim gа nа struju kod štаle а utikаč nekаko lаbаv pа neće dа se pokrene. Obrni - okreni, otud - odvud, neće pа neće. Mаlo gа ljutito drmnuh i on prorаdi. Meljem jа i kаd stigoh nа polovinu riješim dа se odmorim. Odem u kuću i popijem kаfu. Kаd se vrаtih on ponovo neće. Kаjem se što prekidаh i popih kаfu jer će mi izаći nа nos. Drmаm аli ne pomаže pа vidno iznervirаn počeh i dа psujem. Odlаzim u kuću ljutito kunući :

- Ognjem plаnulo dа se više dаnаs ne mučim.

Zаdržаh se jа u kući duže i dok ručаh mene srdžbа prođe.Krenem dа probаm ponovo u nаdi dа ću usp-jeti аli kаd izаđoh ostаh skаmenjen.Sijeno gori li, gori. Upаlio gа ogаnj.

- Eto ti što si trаžio to si i dobio,pа sаd gаsi – mislim u sebi аli ćutim. Dotrčаše komšije i spаsismo kuću i krаvu а štаlа i sijeno sаgoreše.


Odoše zа tren mojа dvаdeset četiri ličnа dohodkа.

Sаčuvаh gа od drugih аli ne i od sebe.

000

Milan Vlajković

IZBORNI DAN

Ne da sam osećao nego znao da ovo neće biti moj dan. I sama odlazeća noć nudila je mnogo razloga da se ne osećam nimalo normalno u danu koji se zorom naznačuje.. U košmarnoj noći pojavljivali su se likovi koji meni, što se ono kaže, ni danju ni noću ni malo ne stoje, tako da je sve navodilo na nadolazeću muku i nesreću. Ružni, slični naka-zama, ma vampirima, kezili su se, plazili, pretili

Tako, odmah po buđenju, prosto sam znao kako će se odvijati događaj za koga se u mom malom ličnom ali i životu ljudi oko mene očekivalo da će biti baš sudbinski.

- ‘’ Izbori! Ne mogu ‘’ !!!!!! - skoro da sam vrisnuo kada sam konačno postao svestan da je dan D. izvesno došao.

Moji mi odmah rekoše : - ‘’Pa idi odmah i raskrsti sa tim’’. I dodaše : -

‘’ Čemu drama?. šta te briga ko će za koga da glasa i ko će da bude na vlasti. Ti od izbora nemaš nikakve koristi kao što nisi imao od njih i do sada niti ćeš imati od sada’’.

Zazvuče mi njihovi komentari razumno, razdrmam se u meri koliko je to moj duševni život odnonosno psihički profil dozvol-javao, ali to je bilo više nego malo za stabilnost i duševni mir. Na brzinu odradim neophodne sitnice za život i krenem u avanturu glasanja.

Biralištu sam prilazio kao u transu. Pomračenog hoda, misli, uma. Sve mi je pred očima titralo. Put je vijugao. Išao sam kao pijan ka nekom neodređenom prostoru, kao na gtiljotinu, i u izmaglici video figure, objekte.

Ne znam baš sigurno da li sam očekivao da budem među prvima tamo gde sam pošao. I da će vrata u izbornoj jedinici biti otključana. No, nisu bila zaključana. šta više. Bila su više nego otvorena.

Dočekalo me je nešto nedifinisano u ljudskom smislu i u smislu nekog reda, ispred nečega što je navodilo na misao da su to vrata mesne zajednice. Nisam mogao da razjasnim o čemu se tu baš konkretno radi , no nešto je bilo Za toliko sam bio svesan da predpostavim da je tu morao da neko bude, ako ne drugi glasači a ono oni koji su od sada planirali da upravljaju i tačno usmere moj verovatno promašeni život..

Ne znam kako sam smogao snage da saberem misli. I da shvatim da su brojne oči bile uprte u mene, i samo mene. Ni na koga drugog. Pod-mukli u svašta sumnjajući pogledi pratili su svaki moj korak. Neki su se jedva suzdržavali da mi priđu i u pos-lednjem času izreknu direktivu. što je u značilo: Pazi šta radiš. . Ti znaš za

koga treba. Nemoj da pogrešiš. Pazi se. Sve mi vidimo, sve čujemo.

Vrteo sam se oko stola za glasanje. Izborne liste, koje mi je neko tutnuo u ruke, držao sam čvrsto skoro plašeći se da će neko da mi otme. Gledao sam belo. Na njima nije bilo teksta koga sam prepoznavao. Bile su to tamne krupne mrlje. Slova nisam razanavao. Na njima nije bilo imena, samo neartkulisani redovi , bolje rečeno linije

Nekog momenta, onako blentavo gledajući u belo hteo sam nekome na sav glas da kažem : Neću opet da glasam protiv sebe. Hoću....šta hoću ?

Ne moraš na izbore bistra uma. Zbirao sam se. Ovde ni um ne pomaže. I kad ti je misao najpri-branija desiće ti se ono što se uvek dešava. Kako god da glasaš uvek glasaš protiv sebe, ponavljao sam u sebi i za sebe..

U momentu pojavio se, poverovao sam , dodatni razlog za pomrčenje uma.

-’’šta je’’ ? – reče neko neobično glasno na vratima. No, ne bi pomračenja uma. Narotiv, glas me vrati u punu realnost.- ‘’ Parastos! Mante se ćorava posla i idite nešto da radite, ne gubite vreme. Od vas sitni ništa ne zavisi.....Sve to treba da se precrta da nam više ne truju život! Ja ću bre sve da precrtam pa da vidim šta će onda da se desi i da vidim šta mi ko može ‘’! Osoba koja je bistrila moj razum, i koja nije imala obzira prema onima koji su pratili i usmer-avali moje kretnje, bio je gorostas od koga se u najnormalnijim situacijama treba pomerati i koga treba zaobilaziti u širokom u luku..Doduše, možda i nije bio gorostas..ali, jeste. Jeste. Samo gorostas može ovako..

Svanu sad i dan. Nesta izmaglica. Razbistri se um. Sve bi u punom sjaju.

Skoro da glasno rekoh : Hvala ti delijo!

Njega niko nije gledao, nije pratio njegove pokrete, niti je koga interesovalo da li će nešto konkretnije odraditi i vezi onog što zastupa. Na njega nisu računali. Sve oči su bile uprte u mene. Samo im je moj strah bio potreban, od mene su mogli imati koristi

Mudro zaključih - njih interesuje šta ću JA da odradim! No nisu shvatali da sam ja ojačao i da sam likovao : Ma ja nisam bitan , ako ste džekovi gledajte šta ovaj radi!

Birački spisak sada je postajao vidljiv. Video sam na njemu šta sve treba da vidim. I šta ne treba. Nisam imao više dilemu šta treba da radim. I kako.

I odradio sam. Ubacio sam listić. Uprti

pogledi i dalje su me pomno pratili moje kretnje..

Iz mene je, kao poruka samo za mene, po ko zna koji puta izlazio : kako god da glasaš uvek glasaš protiv sebe.

Na izlasku dodatno sam pomislio : koja sreća u nesreći.

Delija, koji mi je pomogao da skinem mrak sa očiju, nije žurio da izađe.

Nikola Šimić Tonin

RAJKU GlIbI

VJENČANJE SA VJEČNOŠćU

Petak, 21. rujna, katoličko groblje u Prozoru, pet popodne... ukop... Nepobrojivi broj brojnih: Rod-bine, učenika, prijatelja, kolega, sumještana... Obučeno crnilo crni Prozor za u svijet odaslan... Zvuk trube pogrebnoga trubača- jezi... Unuk Ivan ponese križ ispred dida Rajka, tek tada saznavši iz govora svečenika s’ oltara, da mu je didu krizmeno ime Ivan... Oproštajno pismo bivšega učenika u ime učenika, književnika Vlade Kudića:

„ Dragi profesore Rajko!Nadamo se da ne zamjeraš previše

što mi (tvoji bivši učenici) tek sada upućujemo riječi ovog pisma. Iskre-no, mogli smo to napraviti mnogo ranije (za života) ali znaš nas, uvijek mislimo ima vremena. A u tom premišljanju ti prijeđe u sfere besk-raja.

U svojoj pjesmi „Moji đaci“ iz 1995. godine na jednom fiktivnom satu razrednog starješine ti vršiš pro-zivku svojih učenika kojih realno više nema (izginuše u ratu). Podugačka je to pjesma, dojmljiva i potresna prven-stveno zbog prozivke tolikog broja imena mladih ljudi. Na kraju kažeš: „Da znate, đaci, dobri moji momci, tu ste i kada tu mislite da niste. Živite vječno veseli i mladi.“

Tako si i ti profa Rajkane sada s nama, iako možda izgleda drugačije! Jer ako malo jače osluhnemo tišinu može se čuti jedan glas koji je ostao kao eho što kruži Prozorskom kotli-nom, odbija se o planine i dopire do onih koji su ga kadra čuti i osjetiti riječi jedne tvoje druge pjesme pod imenom „Vjenčanje“. Zanimljivo, ona govori upravo o današnjem danu. U toj pjesmi ti proročanski navješćuješ današnju tišinu:

„U mom leglu se nalegla tišina Čeka vjenčanje sa svemirom mog

opustošenog, motrišta, I ne znam koga dvori na rubu

namjera i nada,Spleten jedan krug seobe, jedna

kušnja, jedan krug bitka,Uspaljena tišina zijeva dahom

uspaljenimIz nutrišta beskrajnoZa vjenčanje sa svemirom trajno.“ Na tvojim satima, najviše od

svega voljeli smo skupa s tobom ana-lizirati pjesme. Kad si nas tomu već poučio, proanalizirat ćemo ukratko i ovu tvoju pjesmu:

pjesmama, prozom ili znanst-veno- istraživačkim rado.

Godine su prošle od tada, ti si u međuvremenu, unatoč bolesti, koja te morila i ometala, predano pisao i stvarao, doktorirao i neumorno bio odgajatelj i sveučilišni edukator nekim novim generacijama stude-nata.

Danas, većina nas, okupljenih ovdje, tsa svemirom, kako si ga nazvao u svojoj pjesmi.

Tvoja Rama o kojoj si pisao i pjevao, koja te iznjedrila i odgojila rado te prima natrag na počinak u

Nastavak na sljedećoj stranici..



svoja njedra da u njoj pronađeš smiraj svome tijelu.

A duša? Ma tko će smirit dušu pjesnika!? Ona je sad, nakon vjenčanja sa svemirom, na svom bračnom putovanju u beskraju.

A tvoj duh? E on je tu, kao što vidiš, neizbrisivo ostaje s nama i među nama.

Uz izraze sućuti tvojoj obitelji Tvoji đaci!“

Ruji rujan, zlati Prozorske šume, izdašna zrnca Ramskoga sunca... Tišina bogata mislima...

000

Živojin Denčić

TUŽNI DANI ZABLUDE

Usmena priča nestaje u zaboravu,

zato se na nju nikada ne možemo osloniti. Sada se već više ne može pouzdano reći da li se to zbilo ili nije, jer čitava pripovest dogodila se u Gornjoj Klisuri tako davno da očevidaca iz tog vremena gotovo i nema. Priča mi se učinila toliko istinita da sam odlučio da je iznesem u pismenoj formi.

Bio je običan vruć dan, kao što biva u to doba godine – da li krajem jula, da li početkom avgus-ta – otprilike u to vreme. Olgica je predložila Milenku da odu na reku. On je predlog prihvatio. Ušli su u vodu do dubine negde iznad pojasa. Milenko je ponovo upitao Olgicu, bez ikakvog crva sumnje, da li ga je zaista prevarila za vreme dok je bio odsutan iz Gornje Klisure.

- Ej, nemoj – hitno ga zaustavi ona. – Sve sam ti rekla još za vreme zimskog raspusta kada si došao iz Beograda. Tada si mi pred svima udario šamar, ali sam ja prešla preko svih glasina jer znam da me voliš jed-nako kao i ja tebe od prvih dana.

Razgovor se pretvorio u glasnu raspravu, koju je slušao pecaroš udaljen nekih dvestotine metara uzvodno od njih. Poznavao ih je kao i svi žitelji Gornje Klisure, ipak nije dovoljno razaznao sve reči na toj udaljenosti, ali mu je do svesti dopre smisao onoga što je čuo.

U jednom trenutku ribolovac je gledajući više u njih nego u plovak, video da je Milenko udario Olgicu, okrenuo se prema obali, uzeo svoje stvari i otišao ...Ali, posle udarca nije više video Olgicu! Jednostavno je propala u vodu. Zurio je zabezeknut onim što se događa, ali ona nije izašla iz vode na obalu, niti je bila u vodi...Jenostavno, nije je bilo nigde.

Roditelji su uveče pitali Milenka gde je njihova kći. On je odgovorio da su bili zajeno na reci da se kupaju, da su se tamo posvađali i da ona njega više ne interesuje...i da ne zna gde je ona.

U policiji je Milenko sve pon-ovio, rekavši da je ‘’veza pokidana’’ kada je njemu Olgica ponovo rekla da ga nije prevarila, da je tada udario šamar, okrenuo se i izašao na obalu uzeo ‘’svoje prnje’’ i došao kući, da mu nije poznato šta je sa njom bilo i gde je ona. Odveli su ga na lice

mesta i tamo našli samo njene odevne stvari na obali.

Ribolovac je potvrdio da je čuo raspravu, da je video kada je Milenko udario Olgicu, i izašao na obalu, da je uzeo ‘’svoje prnje’’, da Olgicu posle toga nije više video ni u vodi ni na obali za svo vreme dok je pecao.

Prošlo je mnogo dana iza svega, Milenku je određen pritvor iako je u sudu naveo u odbrani da je Olgici udario šamar dok su bili u vodi i odmah se okrenuo razočaran u svoje nade i svoju prvu i jedinu ljubav, očekujući da će tokom istrage sve biti utvrđeno valjano. Pa ipak, nije nestala igla u plastu sena već njegova jedina ljubav, njegova Olgica, iako su organi gonjenja znali da je imao motiv, da je bio zaslepljen uverenjem da Olgica njemu pripada...

Ali, ne...Veštak je na sudu tokom pretresa potvrdio svojim nala-zom i mišljenjem da leš ne mora uvek da ispliva na površinu, da može da se u vodi zakači na neki predmet ili na drugi način ostane u vodi.

Optuženi Mlenko je oglašen krivim za krivično delo ubistva na kaznu zatvora u trajanju od dva-naest godina, a presuda je postala pravnosnažna pošto je njegova žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Molba za pomilovanje je uvažena osuđenom i nakon izdržane kazne zatvora u trajanju od deset godina, Milenko se našao na slobodi. Za vreme izdržavanja kazne položio je ispit za poslove klasera energetskih kablova i veoma brzo našao posao u Fabrici kablova u Odeljenju ener-getskih kablova. Ne u Gornjoj Kli-suri, nego u obližnjem gradu u kome je izdržavao kaznu zatvora proteklih deset godina.

Uprkos naučnim tvrdnjama krimi-nologa da leš ne mora uvek da izađe na površinu, tog popodneva kada je izlazio iz prve smene svega nekoliko dana nakon zaposlenja, na ulaznoj kapiji čekala ga je njegova Olgica raširenih ruku.

Poljubiše se tri puta i Olgica, mada to nije umela da radi, prekrsti Milenka koji je delovao potpuno izgubljeno, nezainteresovan za ova događanja, i koji je ulazio u mračne predele svoje duše, jedva izgovorivši:

- A....gde si ti do sada, ovih deset godina?

- Kada si mi onog dana dok smo se kupali u reci ponovo udario šamar, ja sam shvatila da mi nikada nećeš pov-erovati da te nisam prevarila, da on naše ljubavi neće biti ništa, zaronila sam u reku i tako roneći neko vreme izgubljena izašla na obalu i pošla preko njiva, izašla na ‘’carigradski drum’’, put kojim se ide iz Londona do Kalkute, onda su naišla neka kola stranih registracija, bili su to neki turci. Stali su i ponudli mi da uđem u kola, i tako...sve do granice, koju smo prešli bez problema jer su me smestili u gepek automobila...Pa sam uspela da se zaposlim u Nemačkoj u jenom malom mestu Kircheib...I pre nekoliko dana po prvi put došla u Gornju Klisuru, gde su mi rekli da radiš ovde u fabrici.

Na zidu između prozora dežurane FTO obezbeđenja kod ulaza bila je obešena jednocevka puška od 16

kalibara, koja Milenku nije bila poz-nata, niti je znao da li će opaliti ili slagati, i kada mu više ništa nije bilo poznato, dograbio je obešenu pušku i bez ikakovog saznanja opalio iz bliz-ine u Olgicu – i za nju je tog trenutka nastao smak sveta.

Na osnovu zakona država je ispla-tila Milenku štetu za odležanu robiju zbog osude u zabludi, a sud ga je po zakonu osudio za krivično delo ubistva na mah na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pri čemu mu je ranija osuda uzeta kao olakšavajuća okolnost.

000

I PJESME...

IVAN RAJOVIć

PRE POČETKA

Sve ovo što sad postojiili nam se samo činiu početku, dragi moji,beše tačka u nigdini.

Da li tačka il’ zapeta,podaci još uvek kasne, a stvar beše baš napetai pretilo je da prasne.

A u centru tog žarišta,mnogo pre nastupa Boga,sve je bilo jedno ništaili sasvim blizu toga.

Oduži se važni časakda se zbije glavno delo,ali skviknu prvi prasaki onda je sve počelo.

Iz bezoblične prazninekosmička se razli supa,a u njoj na desetine šarenih i crnih rupa.

Iz tih se plinskih plikova,sve sledeći prirodni sled,sasvim lako, bez trikova,savršeni stvorio red.

Sve je počelo da kružipo zakonu harmonije,da sve nečemu posluži,da suvišno ništa nije.

U moru nebeskih telaplutajući sred tog muljaizronila je baš vrelaZemlja u vidu dragulja.

U početku to je bilabez obličja masa sivau kojoj se negde krila,formula za bića živa.

A kad se pojavi vodai kad se stiša toplotapoče da pliva, leti, hoda…mnoštvo fanova života.

Biće da je bit života,sisara, mikroba, ptica…svega što se zemljom mota,tiha, mrdajuća klica.

Za razliku od mrtvilačija su obličja tvrdaživotna se diči silatime što može da mrda.

Pa bi se iz tog zakonadošlo do reklamnog spota:cela naša vasionasatkana je od života.

Tako je taj večni Svemir prividno nem i vrlo sivu stvari beskrajni nemirili, prosto rečeno - živ.

Ono što nas potom čekakao vrhunac otkrićajeste nastanak čovekaposebnog kosmičkog bića.

Razmišljajući dubokodokaz se pobiti ne da:čovek je centralno okokroz koje priroda gleda.

To što je nadomak vrhastigao po tuđoj voljijeste zato što mu svrhabeše da bude najbolji.

No, da je sve baš tako,a ne samo verbalni smor,dokaz je što nije lakoni od čega postati stvor.

Ali kao i u drugimnastancima tih stvorovau tim procesima dugimbude i mnogo tvorova.

A kako to da podmukli tvorpreuzme ulogu borcadok mirno bleji ljudski stvortrebalo bi pitati Tvorca.

EVO ČOVEKA

Bez oreola i togagoli su zemljom puzilii pred licem moćnog Bogado smrti su se guzili.

Sit slika debelog mesa,te kreature uboge,gazda zemlje i nebesa uzdigao je na noge.

A onda je tvorački sudrešio, uz dosta žvake,da im malo dotera ćudi da im obrije dlake.

Kikot se golih smejačaorio u Rajskom vrtupa im ukapa kap plačau tu karakternu crtu.

Dodade tvoračka silajoš straha u vidu leka,trn čežnje, grumen ludilai eto, nama čoveka!

Pijući nektar dragi Bogsad tužno posmatra ćutkete kreacije uma svogsrećne i lepe k’o lutke.



Ugo Sajini, Italy


PRENOSIMO....”OSLOBOĐENJE”, SARAJEVO, 13.9.2012.


PRENOSIMO....MAGAZIN “SLOBODNA BOSNA”, 1.11.2012.

SRETNA VAM NOVA 2013.g.Redakcija MaxMinus magazina

Happy New Year 2013.Editorial board MaxMinus magazine


MaxMinus čestitkaMaxMinus greeting

2013


MAXMINUS REFLECTIONS / ODSJAJI - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

ODNOS

Da jedni nisu poranili,drugi ne bi zakasnili.

OBJAšNJENJE

Objašnjenje je pola opravdanja.

ČOVEKOLJUBACČovekoljubac najviše voli

onoga koga ne poznaje.

PISACPisac pravi

papirnatu decu.

BUDALABudala miriše

knjige ....

MALODUšNIMalodušnima je skromnost

oklop od vrline.

STRAHNajveća je hrabrost

od straha...

JUNACIJunaci razmišljaju

srcem !

NEUSTRAšIVOSTHrabrost vučenesreću za rep.

PAMETPamet je najčešće

zakasneli gost.

ZASTOJZastoj je napredak

u starosti.

ZABORAVZaborav jevrsta kazne.

MOGUćNOSTKo hoće kad morataj može kad hoće.

MAMACKo bi hteo da se opameti

treba da nabavi mamac za pamet.

DUšADuša je pticau kavezu srca.

DREDINAZa anđela je sivo crno

a za đavola je belo.

ZAMENAAko nestane đavo neko će

morati da radi njegov posao.

STREPNJAStrepnja je

vesnik nevolje

NESKLADMudrije su rečiod postupaka

ZABORAVKo zaboravi šta je ‘teo da pitabiće mu dobar svaki odgovor.

PROSTAKLUKProstakluk seruga milosrđu.

LEKKo se od misli razboleomišljenjem nek se leči.

MANJAKČovek nešto primetitek kada ga nema.

STVARNOSTStvarnost se vraćadečijim navikama.

DOMETNe mogu ruke da dohvate,što misao može da zagrli.

PUTNIKPutnik će najdalje da stigne

sa nogom od misli.

ISKRENOSTIskrenost je

ljubimicas istine.

UOPšTENOSTKo razmišlja o čovečanstvu,nema vremena za pojedince.

USTAUsta ne mogu da progutaju

što mogu da izgovore!

ZALOGAJKo zalogaj sažvaće,Neka ga i proguta.

USLOVšto su posadili preci,

obraće potomci.

NUŽDAPčele su prinuđene

da dele ručak sa muvama.

HRANAStrah hrani sujetu,

a ljubav spokojstvo.

BOLJEBolje nam je da

propustimo voz nego priliku.

USAGLAšAVANJEKada su glupaci u pravu,pametni se prave budale.

BLIZINABićemo najbliži nebu

kad nas smeste pod zemlju.

LAKOćALako je vrlini bez iskušenja.

PRILIKAOdolevao bih iskušenju,

da ne čekam priliku.

ČINJENICENajviše bi nam koristilo ono

pred čime zatvaramo oči.

SAZNANJEšto ne vidimo očima,napipaćemo mozgom.

UGOVORIUgovori se ne pišuzbog poštenih ljudi.

RATNICIRatnici zidaju

ruševine...

SAMOćASamoći ne trebasvečano odelo.

MASTILJARIKrv mastila tečekroz vene papira.

ČUVARIČuvari istine sunjeni tamničari.

OPREZPametni ne vukuistinu za jezik.

MAČAKMačak je grobar

sopstvenoga dela.

GROBLJEGroblje je polje

večite setve.

UZROCIUzroci su nekada biliupregnuti u posledice.

MUDROST

Mudrost je sporazumistine i poštenja.

MESTOČovek na svom mestu neće

nikadareći što bi radio da je na vašem

mestu.

LAKOćAU ime tuđih leđa

lako opraštamo batine.

UČVRšćIVANJEZajednički neprijateljiučvršćuju prijateljstvo.

PRIVREMENOSTBivši neprijatelj je

privremeni prijatelj.

ODBITAKSve što odbijemo od ljubavi

ostaće nam za mržnju...

KLIMOGLAVKlimanje glavom

doliva ulje ćutanju.

NESREćANesreća nas upoznaje

sa prijateljima.

POBEDANije lako pobedniku

portaženom od sebe...

SAVET Beži od onoga

koga ne možeš da oteraš !

VEČNOSTVečnost je skladište

zaborava...

DRČNOSTKo traži nemoguće,

zadovoljiće se prazninom.

PROSTRANSTVOProstranom narodu se

nikud ne žuri.

ISTRAJNOSTIstrajnost je

strpljenje na delu.

DANGUBADanguba ne zna

za dosadu.

BOLJEBolje se praviti pošten

nego lud....

MOćVišak moći povlači

manjak obzira.

šTETAMnogi su sa svojim znanjemupropastili slobodno vreme.

ĐAVOĐavo je padom platio

preteranu upotrebu mozga.

NOćNoć je slučaj kad nas sunce

ostavi u mraku...

CILJSa pravog ciljanema povratka.

STAROSTStarost je slučaj kada duhvodi telo na tankoj uzici.

POKOJNICIPotrošači tišine

stanovnici su večnosti...

MIlJENKO žUbORSKI, beograd, Srbija


MAXMINUS ANEGDOTE - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

000

Kada je Simon, upravnik na dvoru tiranina Dioniza, s neprikrivenom ohološcu pokazivao Aristipu krasne dvorane i podove od mozaika, Aris-tip se neocekivano zakašlja i pljune Siomonu u lice:

- što ti misliš? - uzviknu Simon ozlojeđeno.

- Sve je bilo tako lijepo da nisam znao gdje bih pljunuo. - ispričavao se Aristip.

ARISTOTEL

Aristotelu je poznanik pricao da ima prijatelje koji iza njegovih leda o njemu loše govore. Aristotel je na to odgovorio:

- Ako me klevetaju u mom odsust-vu, ništa me ne boli. U mom odsustvu mogu me i izudarati.

Aristotel (384 - 322. pne), grčki filozof koji je podržavao Empedok-leovo učenje da je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog. Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgov-arao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to.”

Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.

ARHELAJ

Neki brbljivi brijac začudio se dok je prvi puta brijao makedonskog kralja Arhelaja što mu ovaj ništa ne govori.

- Veličanstvo, upitao je, ja brijem na razne načine. Kako želite da vas obrijem?

- U tišini - odvrati Arhielaj.

ASKARTI PETER

Asqurtee je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadržaja:

Milioner, visok, elegantan, obra-zovan, muzičar, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ljubav je pobedila” koji je napisao Peter Asqur-tee. Roman je ubrzo rasprodan.

AUGUST

Jednom se rimski car August veoma iznenadi kada je primjetio da mu je neki seljak veoma nalik. U šali ga zapita da li je njegova majka cesto zalazila u Rim. Seljak odgovori:

- O, ne. U Rim je često zalazio moj otac.

AUGUST MOĆNIPoljski kralj August Moćni (1670-

1733) nije podnosio nikakav prigo-vor. Samo mu je dvorska luda Frelih

smeo ponekad protivrečiti. August je umišljao da mu je država moćna, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stoga voleo kada ga je Frelih ponekad nazivao “Aleksandrom”. Jednom je luda to ime izgovorio suviše pod-rugljivo, pa je kralj na njega bacio težak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio.

- Gospodine, rekao je Frelih prekorno, zar ni lude ne smeju više govoriti istinu?

- Govori ludo! - Otvoreno reci da li veruješ u

našu veliku državu?- Razume se da verujem. Ta

zna se, da sam luda!

ANDRONIK PALEOLOG

Vizantijski car Andronik II Pale-olog (vladao 1282-1328) održavao je ljubavne veze sa najlepšim ženama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove muževe lakše zavarao, svima je dodelio pravo na lov, čiji su znak bili rogovi. Taj znak su smeli pričvrstiti na svojim kućama, kao znak priznanja i privilegije. Muževi su se tome radovali, a žene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samou-vereni car je takve znao javno istaći rečima.

- Moji dragi rogonje! Otada kažu o muževima, koji imaju

neverne žene, da “nose rogove”!

ANDRONIK PALEOLOG

Vizantijski car Andronik II Pale-olog (vladao 1282-1328) održavao je ljubavne veze sa najlepšim ženama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove muževe lakše zavarao, svima je dodelio pravo na lov, čiji su znak bili rogovi. Taj znak su smeli pričvrstiti na svojim kućama, kao znak priznanja i privilegije. Muževi su se tome radovali, a žene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samou-vereni car je takve znao javno istaći rečima.

- Moji dragi rogonje! Otada kažu o muževima, koji imaju

neverne žene, da “nose rogove”!

AUGUST MOĆNI

Poljski kralj August Močni (1670-1733) nije podnosio nikakav prigo-vor. Samo mu je dvorska luda Frelih smeo ponekad protivrečiti. August je umišljao da mu je država moćna, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stoga voleo kada ga je Frelih ponekad nazivao “Aleksandrom”.

Jednom je luda to ime izgovorio suviše podrugljivo, pa je kralj na njega bacio težak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio.

- Gospodine, rekao je Frelih prekor-no, zar ni lude ne smeju više govoriti istinu?

- Govori ludo! Otvoreno reci da li veruješ u našu veliku državu?

- Razume se da verujem. Ta zna se, da sam luda!

BBacon, Francis - engleski filozof

(1561-1626)Kad su engleskog filozofa F. Bacona

upitali, kada je najbolje oženiti se, odgovorio je:

- Svako doba je dobro, jer kad si mlad, žena ti je ljubavnica, kad si sredovečan, ona ti je drugarica, a kad si star, ona ti je negovateljica.

BACH, JOHANN SEBASTIAN

- njemački kompozitor (1685-1750)

U neprestanoj trci da prehrani svoju mnogobrojnu porodicu, jedan od naj-genijalnijih kompozitora svijeta J. S. Bach, govorio je:

- Ja stvaram muziku da bih preživio, a ne za vječnost.

O jednoj kompoziciji, koju je

napisao još kao devetogodišnji dječak, Bach je rekao:

- Ako anđeli zaista znaju svirati, onda bi im ova moja kompozicija dobro došla. Danas ovo ne bih mogao napisati iz jednostavnog razloga: više ne mogu tako čisto misliti.

Poslednje riječi, što ih je Bach izgo-

vorio prije svoje smrti, bile su:- Hoće li ostati nešto posle mene?Genijalni kompozitor je mislio da

stvara samo “osrednju muziku”.

BALZAK

Balzak je uhvatio svog podvornika u laži. Stoga ga je ovako poučio:- Laž je najružnija od svih mana. Zapamti: svog bližnjega ne smemo nikada sla-gati.

- A zašto onda, gospodine, izjav-ljujete uvek, kada dolazi sudski izvršitelj, da vas nema kod kuće - upita podvornik.

- Sudski izvršitelji nisu naši bližnji.

Jednog dana Žorž Sand je ručala

kod Balzaka u njegovom stanu u ulici Kasini u društvu jednog svog prijatelja. Meni ručka je bio izvanre-dan: supa sa mlekom, kuvana gove-dina, dinja i šampanjac. Balzak je sve nadgledao, obučen u svoju napadnu kućnu haljinu, svilenu, sa cvetićima, u kojoj je izgledao vrlo gordo. Kad su se gosti spremali da pođu svojim kućama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kućnoj haljini. U to vreme kvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je ručne svećnjake u koje su se postavljale upaljene sveće. Žorž Sand htede da ga odvrati od namere da je prati.

- Ostanite kod kuće, reče mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok nas pratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zločinac.

- Nema opasnosti, odgovori Balzak smejući se - ako me lopovi budu sma-trali za ludaka, imaće obzira prema mojoj smušenosti, a ako me drže za princa, u tom slučaju će se plašiti da su privukli revnosnu policiju. I tako je autor “šagrinske kože” otpratio svoje goste do Odeona, ogrnut svojim lepim sobnim ogrtačem, gologlav i noseći upaljeni svećnjak u ruci…

KAFA I ČAJ

Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili u najmanju ruku morao je biti prisutan uvek dok se kuva - znalački, sa izvesnom suptilnošću i zadivljenjem, kafa je za njega bila važna koliko i njegov talenat. Tu kafu su sačinjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik i moka. Burbon je on kupovao u ulici Monblan, marti-nik je kupovao u ulici Vijej Odrijet, a moku u predgrađu Sen Žermen kod jednog bakalina iz Univerzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva puta pratio na tim putovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uvek su trajale najmanje po

pola dana. Ali za dobru kafu vredi i više trčati. Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posle čaja.A taj čaj, fini kao duvan iz Latakija, žut poput veneci-janskog zlata, bez sumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no što vam ponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdržati tu vrstu preširokog uvoda njegovog pre no što dobijete pravo da uživate u toj degustaciji. Samo pri-likom zvonjave zvona o praznicima on ga je vadio iz jedne kamčatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga je polako izvlačio iz hartije ispisane hijerogli-fima…Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog čaja, oćoravi u jedno oko, a ako ga popije šest puta, postaje potpuno slep. Neophodno je dakle bilo prethodno ga konsulto-vati. I tako, kad je Žan Loran hteo da popije jednu šolju tog famoznog čaja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jedne noći, uzviknuo je:

- Ja rizikujem jedno oko, sipajte!

Dok je bolestan ležao na samrti, slavni francuski pisac Onore de Balzak bio je nezadovoljan što o nje-govom zdravlju brinu neki nepoznati lekari pokušavajući bezuspešno da mu pomognu.

„Neću da me vi lečite! - vikao je u bunilu bolesni pisac. - Pozovite doktora Bjanšona ! “ - preklinjao je Balzak.

Da li je Bjanšon bio neki slavni lekar ? U izvesnom smislu jeste. Bio je junak Balzakovog romana - izmišljena ličnost.

ANEGDOTE O POZNATIM


TEORIJE ZAVJERE NE POSTOJE, ALI ŠTO DJELUJU, DJELUJU!

OVO ŠTO SLIJEDI ČITATE NA VLASTITU ODGOVORNOST!


TEORIJE ZAVJERE NE POSTOJE, ALI ŠTO DJELUJU, DJELUJU!

OVO ŠTO SLIJEDI ČITATE NA VLASTITU ODGOVORNOST!


CARTOONS/KARIKATURE SENAD NADAREVIć, BOSNIA AND HERZEGOVINA

Pavle Vujisić Paja


CARTOONS/KARIKATURE JUGOSLAV VLAHOVIć, SERBIA


CARTOONS/KARIKATURE JAKšA VLAHOVIć, SRBIJA


MAxMINUS VIJESTI / NEWS...IZMEĐU DVA BROJA/BETWEEN TWO ISSUES

http://www.maxminus.com/maxminus-news-2012.html

Vernissage vić Serbien & Satire im Amthof Feldkichen u Austriji - 18.10.2012.

Autori izložbe su Jugoslav Vlahović iz Beograda i njegov sin Jakša uz Mariju Dokmanović...

Ovaj mali porodični trio nadopunio je karikaturist Zoran Petrović iz Karlsruea u Njemačkoj.

Izložba je otvorena u prekrasnom prostoru dvorca Amthof od strane organizatora Wernera Mosinga, koji je najzaslužniji za dovođenja mnogi uglednih svjetskih karikaturista u ovaj mali Koruški gradić nedaleko od Klagenfurta.

Fotoeportaža poznatog feldkichenskog fotografa Manfreda J. Schussera ekskluzivno za MaxMinus magazin.



nastavak sa prethodne stranice...from the previous page...continues




nastavak sa prethodne stranice...from the previous page...continues










until 7.12.2012.


do 7.12.2012.





III SATIRIČNA POZORNICAANDREJ GLIšIć 2012.

“Ljepota različitosti unutar modernog besmisla opstojnosti na Balkanu.”

KONKURS

pod nazivom

“Ljepota različitosti unutar modernog besmisla opstojnosti na Balkanu.”

Svim satiričarima Bosne i Hercegovine, ex-YU republikama, cijeloj dijaspori i onima koji se ne osjećaju krivim za sadašnje bezumlje koje nas okružuje.

Pravo učešća imaju svi afirmisani i neafirmisani autori satirične riječi. Svakom kome uspije da to uobliči u tradicionalnu, savremenu, modernu, ili demode formu u obliku aforizma (epigrama, epitafa), satirične pjesme i priče, a zatim pošalje na E-mail: [email protected] (može se obavjestiti i na tel. 00387 63 111 052 ), kandidovao se za narodnog poslanika/zastupnika Satire

šaljite, 10 aforizma, 1 pesmu i 1 priču (do jedne kucane strane). Svaki rad kucati u posebnom dokumentu. Sve radove poslati pod punim imenom i prezi-menom, dostaviti svoju kraću biografiju i fotografiju.

Konkurs je otvoren Non-Stop!

No, to nije sve...Još dvije kategorije unutar Konkursa postoje!

Najbolja knjiga objavljena na prostoru ex-YU, etc…za 2011.g.

1. Knjige koje konkurišu dostaviti poštom na adresu Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo do 25.2.2013.g. Ako knjige pristignu i iza toga datuma, nije problem, jer je konkurs otvoren Non-Stop ali nećete igrati za 2011.g. već za sljedeću..i sljedeću…Ako, pak, niste u mogućnosti iz jasnih, finan-sijskih razloga, dostaviti poštom, dovoljno će biti E-mailom poslati pdf. pripremu preloma vaše objavljene knjige.

2. Najbolji tekst napisan o satiri na prostoru ex-YU, etc…za 2011 g. Tekstove dostaviti E-mailom na adresu [email protected]

Nagrade: Tapšanje po ramenu! šalu na stranu, nastavite čitati!

Rezultati konkursa 1.3. 2013. tri nagrade u svakoj kategoriji, u vidu web prezentacije u E- magazine MaxMinus-u i WWW sajtu, majstora humora, satire i karikature. Svi nagrađeni radovi i oni koji zadovoljavaju kriterijume biće prezentovani na sajtu http://maxminus.weebly.com , ali i u posebnom izdanju Max-Minus E-magazina pod nazivom

III SATIRIČNA POZORNICA ANDREJ GLIšIć MaxMinus plus.

NAGRADE SU: DIPLOME ZA SVE NAGRAĐENE AUTORE, ali i....:

Za najbolju knjigu: Kompletna priprema, prelom i obrada nove knjige za štampu autora od strane MaxMinus magazine uz objavu Elektronskog izdanja nove knjige.

Godinu dana prikazivanja bannera autora sa linkom ka njegovoj ili njenoj stranici koju izrađuje MaxMinus.

Tri najbolja rada u kategoriji aforizma, pesme, i priče dobijaju nagradu u vidu diploma, elektronskog izdanja knjige u okviru Biblioteke MaxMinus, naravno, ukoliko nam prvonagrađeni dostave rukopise do avgusta 2013.g.

Tri najbolja rada u kategoriji aforizma, pesme, i priče dobijaju nagradu u vidu diploma, elektronskog izdanja knjige u okviru Biblioteke MaxMinus, nara-vno, ukoliko nam prvonagrađeni dostave rukopise.

Žiri III SATIRIČNE POZORNICE MaxMinus 2012 će biti određen do 1.3 2013.g.

Bit će dodijeljene i specijalne nagrade MaxMinus magazina...: Nagrada ORWELL; Nagrada DON QUIxOTE i Nagrada START.

PRVA: http://maxminus.weebly.com/i-satiri268na-pozornica-maxminus.html

DRUGA: http://maxminus.weebly.com/ii-satiricna-pozornica-maxminus.html


Zoran Spasojević_ provalija_abyss_02

Documents

MaxMinus magazine (broj 47...No 47)..1.12.2012