Milica MaricMilica Stankovic III 4

Medjumozak se nalazi izmedju leve I desne hemisfere mozga, koja lezi slobodno u udubljenju baze lobanje.

Medjumozak cine pinealna zlezda,talamus I hipotalamus.

TALAMUSTalamus cine grupe jedara koji imaju razlicite

uloge.Danas se zna da ova struktura nije samo jednostavan prenosilac, vec da ona desifruje, tumaci I preradjuje informacije koje dolaze sa periferije. Ovaj deo medjumozga ucestvuje u grubom razlikovanju osecaja kao sto su bol, grub dodir, vibracije, zvuk ili u razlikovanju svetlosti I tame. Osim toga, talamus je vazna usputna stanica izmedju malog I prednjeg mozga I utice na tonus misica, koordinaciju pokreta I odrzavanja ravnoteze tela. Pacijenti sa ostecenim talamusom imaju nenormalne pokrete, koji podsecaju na igru, I karakteristicno ispravljenu saku sa ispravljenim prstima.

HIPOTALAMUSNa donjoj strani hipotalamusa je drska kojom je povezan sa

hipofizom I jedan je od najmanjih ali najkomplikovanijih delova mozga. Siva masa hipotalamusa organizovana je u vidu velikog broja jedara koja su uzajamnim vezama povezana sa drugim delovima CNS-a. Ukljucen je u regulaciju velikog broja funkcija u organizmu. Od narocitog znacaja je njegova uloga u odrzavanju stalnosti unutrasnje sredine, regulaciji ponasanja, I on oslobadja hormone koji regulisu aktivnost oba reznja hipofize.

Aktiviran prednji deo hipotalamusa upravlja reakcijama karakteristicnim za organizam u stanju mirovanja, a sa druge strane, aktivacija zadnjeg dela hipotalamusa dovodi do ubrzanja rada srca, suzavanja krvnih sudova, povecanog krvnog pritiska itd. Hipotalamus regulise I telesnu temperaturu: u njegovom prednjem delu je centar koji regulise odavanje toplote, dok se u zadnjem delu nalazi centar koji aktivira niska temperatura spoljasnje sredine I koji je odgovoran za cuvanje toplote.

Hipotalamus regulise I potrebe za hranom, a samim tim odrzava optimalnu telesnu masu. On takodje regulise I uzimanje tecnosti. U prednjem hipotalamusu nalaze se celije koje se skupe kada dehidriramo I aktiviraju centar za zedj, ali I sekreciju hormona zadnjeg reznja hipofize, koji dovodi do zadrzavanja vode u organizmu.

LIMBICKI SISTEMHipotalamus kontrolise I emotivno I instiktivno

ponasanje, kao sto su bes, ljutnja I strah. Ovu funkciju ostvaruje zajedno sa delovima LIMBICKOG SISTEMA: hipokampusom, bademastim jedrima I limbickom korom-najstarijim delom kore prednjeg mozga. Stimulacija bademastih jedara I hipokampusa majmuna izaziva agresivne reakcije I bes, a njihovo odstranjivanje izaziva pitomo ponasanje I gubitak osecaja straha. Limbicki sistem I hipotalamus takodje regulisu I reproduktivno ponasanje.

EPIFIZAZanimljiv deo mozga jeste epifiza ili pinealna zlezda. Nalazi

se izmedju mozdanih hemisfera, u sredistu mozga I od rodjenja je potpuno aktivna. Sto vise starimo, epifiza polako gubi svoje funkcije I ona je jedini organ u coveku koji nije podlozan bolestima! Kada je u potpunosti razvijena, sva ostala fizicka cula postaju nepotrebna. Epifiza daje mogucnost coveku za fantaziju, telepatiju, zivot bez hrane I pica, kao I prelazak u drugu dimenziju. Sto je vise epifiza aktivna, to je manje potrebno “napajanje” tela iz drugih izvora. Svetlost stimulise rad epifize preko ociju, pa je zbog toga cesto nazivaju “trecim okom”. Epifiza takodje upravlja I cuvanjem energije, kao I njenim pustanjem u energetsko polje coveka. Ta sacuvana energija posebno utice na: osiguravanje dugog zivota, zdravlje kostiju I misica, dugovecnost mozga, plodnost I metabolicku ravnotezu.

Epifiza ima jednu specificnu ulogu. Kada covek iskusi “smrt”, odnosno kada dozivi klinicku smrt, hipofiza ga “vraca u zivot”.

Evo I nacina kako epifizu vratiti u normalno stanje:1.Dan provoditi na svetlosti, a noc u tami2.Izbegavati stresne situacije3.Ukljuciti u svakodnevni zivot ljude, mesta, hranu

I aktivnosti u kojima uzivamo4.Osloboditi se energetskih blokada u energetskom

polju, tako da se protok energije moze nastaviti, itd.