MEMEĐĐUMOZAKUMOZAK(diencephalon)(diencephalon)

Medjumozak čine III moždane Medjumozak čine III moždane komore:komore:

-talamus,-talamus,-metatalamus,-metatalamus,-epitalamus,-epitalamus,-subtalamus i-subtalamus i-hipotalamus;-hipotalamus; Međumozgu pripadaju i dve Međumozgu pripadaju i dve

endokrine žlezde: hipofiza i epifiza.endokrine žlezde: hipofiza i epifiza.

TalamusTalamus

Najveća siva masa međumozgaNajveća siva masa međumozga Jajolikog je oblikaJajolikog je oblika Dva pola se razlikuju:Dva pola se razlikuju:

1)1) Prednji (tuberculum anterius thalamicus)Prednji (tuberculum anterius thalamicus)

2)2) Zadnji (pulvinar thalamicus)Zadnji (pulvinar thalamicus) On dešifruje, tumači i preređuje informacije sa On dešifruje, tumači i preređuje informacije sa

periferije.periferije. Učestvuje u grubom razlikovanju osećaja (bol, Učestvuje u grubom razlikovanju osećaja (bol,

grub dodir, vibracije) i u razlikovanju svetlosti i grub dodir, vibracije) i u razlikovanju svetlosti i tame. tame.

Asocijativne uloge Asocijativne uloge talamusa:talamusa:

On aktivira primarne kortikalne oblasti On aktivira primarne kortikalne oblasti velikog mozga putem specifičnih veza i na velikog mozga putem specifičnih veza i na taj način poboljšava percepciju informacija taj način poboljšava percepciju informacija sa receptora,sa receptora,

Sa limbičnim sistemom učestvuje u Sa limbičnim sistemom učestvuje u afektivnom domenu senzacija. To je afektivnom domenu senzacija. To je osećanje ugodnosti ili neugodnosti u vezi sa osećanje ugodnosti ili neugodnosti u vezi sa nekom senzacijom.nekom senzacijom.

Talamus i limbični sistem učestvuju u Talamus i limbični sistem učestvuju u formiranju emocija i određivanju ponašanja formiranju emocija i određivanju ponašanja u vezi sa emocijama,u vezi sa emocijama,

Talamus se smatra glavnim regionom za Talamus se smatra glavnim regionom za integraciju informacija sa receptora za bol.integraciju informacija sa receptora za bol.

EpifizaEpifiza

Drugacije se zove pinealna žlezdaDrugacije se zove pinealna žlezda mala mala endokrina žlezda u mozguendokrina žlezda u mozgu, locirana , locirana

između moždanih hemisfera.između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna

graška. graška. Epifiza luči Epifiza luči melatoninmelatonin koji reguliše budnost  koji reguliše budnost

i spavanje. Kod životinja melotonin je i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san.  san. 

MetatalamusMetatalamus

Priljubljen uz donji bočni deo Priljubljen uz donji bočni deo talamusatalamusa

Sastavljeno je od dva kolenasta tela:Sastavljeno je od dva kolenasta tela:- Spoljašnjeg ( uključen u vidni put)Spoljašnjeg ( uključen u vidni put)- Unutrašnjeg ( uključen u slušni put)Unutrašnjeg ( uključen u slušni put)

EpitalamusEpitalamus

Najmanji deo međumozgaNajmanji deo međumozga Priljubljen uz zadnji gornji deo Priljubljen uz zadnji gornji deo

tilamusatilamusa Gradi zadnji zid III moždane komoreGradi zadnji zid III moždane komore Najvažniji deo: žlezda sa unutrašnjim Najvažniji deo: žlezda sa unutrašnjim

lučenjem –epifizalučenjem –epifiza

SuptalamusSuptalamus

Nalazi se ispod zadnjeg dela Nalazi se ispod zadnjeg dela talamusatalamusa

Sivu masu grade crveno jedro i crna Sivu masu grade crveno jedro i crna masa, koji se nalaze većim delom u masa, koji se nalaze većim delom u srednjem mozgu, završni deo srednjem mozgu, završni deo retikularne formacije zvani zona retikularne formacije zvani zona incerta i suptalamično jedro.incerta i suptalamično jedro.

HipotalamusHipotalamus

Najvažniji deo međumozgaNajvažniji deo međumozga Nalazi se ispod prednjeg dela Nalazi se ispod prednjeg dela

talamusatalamusa Gradi donji zid III moždane koreGradi donji zid III moždane kore Jedini vidljiv deo je njegova donja Jedini vidljiv deo je njegova donja

površina koja se nalazi izmedju vidne površina koja se nalazi izmedju vidne raskrsnice desne i leve vidne trake i raskrsnice desne i leve vidne trake i desne i leve nožice malog mozgadesne i leve nožice malog mozga

Poseduje i hipofizu – žlezda sa Poseduje i hipofizu – žlezda sa unutrašnjim lučenjem, sa kojom je unutrašnjim lučenjem, sa kojom je povezan tankom peteljkom. Iza ove povezan tankom peteljkom. Iza ove peteljke, na donjoj površini peteljke, na donjoj površini hipotalamusa, vide se dva ovalna hipotalamusa, vide se dva ovalna bradavičasta tela. bradavičasta tela.

Osnovne uloge Osnovne uloge hipotalamusahipotalamusa

Usklađivanje intenziteta određenih fizioloških Usklađivanje intenziteta određenih fizioloških funkcija sa emocijama. To su: kardiovaskularna funkcija sa emocijama. To su: kardiovaskularna i respiratorna funkcija, održavanje telesne i respiratorna funkcija, održavanje telesne temperature, unošenje hrane i održavanje temperature, unošenje hrane i održavanje ravnoteže vode i elektrolita,ravnoteže vode i elektrolita,

Hipotalamus je uključen u kontrolu bioloških Hipotalamus je uključen u kontrolu bioloških ritmova svojim vezama sa čulom vida i ritmova svojim vezama sa čulom vida i epifizom,epifizom,

Kontroliše sekreciju hormona adenohipofize Kontroliše sekreciju hormona adenohipofize (prednji režanj hipofize),(prednji režanj hipofize),

Zajedno sa limbičnim sistemom, hipotalamus Zajedno sa limbičnim sistemom, hipotalamus čini funkcionalnu jedinicu koja upravlja čini funkcionalnu jedinicu koja upravlja emocionalnim i instinktivnim ponašanjem.emocionalnim i instinktivnim ponašanjem.

Limbički sistemLimbički sistem

Ovaj sistem je odgovoran za nagone, Ovaj sistem je odgovoran za nagone, osećanja i procese pamćenja.osećanja i procese pamćenja.

Limibičnom sistemu pripada Limibičnom sistemu pripada – limbična koralimbična kora (deo kore velikog mozga (deo kore velikog mozga

na rubu hemisfera oko hilusa) i na rubu hemisfera oko hilusa) i – subkortikalne strukturesubkortikalne strukture: :

Amigdaloidna (bademasta) jedra, Amigdaloidna (bademasta) jedra, određena jedra talamusa i hipotalamusa i određena jedra talamusa i hipotalamusa i deo retikularne formaciju moždanog stabla. deo retikularne formaciju moždanog stabla.

Ima ulogu u mirisnoj funkciji i Ima ulogu u mirisnoj funkciji i ponašanju vezanom za ishranu.ponašanju vezanom za ishranu.