Međunarodno privatno pravo 1

8/12/2019 Meunarodno privatno pravo 1

1/72


2/72


3/72


4/72


5/72

Tu je pravna kategorija' pravna i poslovna sposo"nost >iz.li+a - a ta&ka vezivanja jedr)avljanstvo.3a$% Pravna kategorijaPravna kategorija kao ele ent kolizione nor e o)e da "ude jedan drutveni odnos-jedanpravniinstitut- jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje. U savre eno eunarodnoprivatnopravu postoji tenden+ija su)avanja pravni! kategorija- &i e one postaju "rojnije ali nijansiranijetj"li)e stvarni pro"le i a.b$% a"ka vezivanjae onaj ele ent u ko e zakonodava+ vidi odlu&ujuu vezu koja nas vodi do jednog prava. ,naneposredno odreuje pravo koje dr)ave tre"a da se pri eni kao erodavno. Postoje tipi&neta&kevezivanja u uporedno pravu za pojedine pravne o"lasti.Podela prema irini ovla3enja +oruma4' eposredno vezujue tj &vrste i "rze- >oru u ne ostavljaju nikakvu ogunost za pro+enu togadali je pravo na koje ukazuju zaista u naj"li)oj vezi sa odnoso koji je u pitanju. -akve su gotovosvetake vezivanja.',kvirne su one ta&ke vezivanja kod koji! je pro+ena toga da li je pravo na koje ukazuju zaista unaj"li)oj vezi prepu#tena sudiji . 1akonodava+ tu sa o postavlja okvire i s erni+e- ali neutvrujenaj"li)u vezu. Takva ta&ka vezivanja je princip najte#nje povezanosti - koja daje sa o uputstvosudijida kao erodavno iza"ere ono pravo koje je najtenje povezano sa dati odnoso .Podela na proste i kompleksne4'Proste @ koje nas vode do jednog erodavnog prava. 2npr. esto zaklju&enja ugovora- le+ loci contractus, vodi sa o do prava ze lje gde je ugovor zaklju&en3'#o pleksne @ su one koje nas vode do vie erodavni! prava. 2npr. 1a aterijalne uslovezaklju&enja "raka erodavno je pravo dr)avljanstva partnera i zakon esta zaklju&enja- too)edovesti &ak do pri ene tri prava3 Mogu "iti ku ulativno- alternativno i supsidijarno postavljene.Podela na stalne i promenljive4'4talne ' su one koje su vre enski i prostorno >iksirane- &ija je &injeni&na podloga jedandogaaj.2npr. izvrenje delikta- esto nala)enja nepokretnosti3'Pro enljive ' #oje nisu trajno >iksirane u jedno konkretno slu&aju jer se zasnivaju na&injeni+ikoja se o)e enjati i pri to e ogu da ukazuju na razna prava kao erodavna. 2npr. estonala)enja nepokretnosti- dr)avljanstvo- do i+il- "oravite. Po)eljno "i "ilo da postoji to anje

pro enljivi! ta&aka vezivanja tako to "i se one uz odgovarajua pre+iziranja pretvorila ustalne.Mpp by Uro Topi 65rste kolizionih normi%6ednostrane i viestraneiestrane su apstraktne i ukazuju na pravo "ilo koje dr)ave sveta u zavisnosti od okolnosti.ednostrane u svako slu&aju vode pri eni do aeg prava. 2npr.za stvarna prava nanepokretnosti koje se nalaze u 4r"iji pri enie se srpsko pravo.3 ,ne tre"a da "udu urazu ni i


6/72

opravdani grani+a a- kao to je to u ovo pri eru jer se radi o nepokretnosti koja se nalazi u4r"iji.% amostalne i nesamostalne4a ostalne su nor e koje ukazuju na erodavno pravo. #oje pri eno na konkretneokolnostislu&aja dovode do konkretnog erodavnog prava.esa ostalne su one kolizione nor e koje nisu dovoljne da se po ou nji! odredi erodavnopravo. ,ne dopunjuju sa ostalne kolizione nor e tako to sadr)e o"janjenja- uputstva kojauti&una utvrivanje konkretnog erodavnog prava. 2 npr. dredbu stranog prava ne treba

primenjivati ukoliko bi ona dovela do rezultata nespojivog sa vrednostima javnog poretka"/.Pravna priroda kolizionih normiDilema je jesu li kolizione norme imperativne ili dispozitivne0Da li je sud o"avezan dapri enjujeova pravila e+ o icio&i se u pravno odnosu javi relevantan strani ele ent$

%ko su kolizione nor e imperativne nji! tre"a uvek pri eniti- i onda kada stranka to ne tra)i. %ko sudispozitivne prirode onda ponaanje stranaka- predlozi- ogu da uti&u na to da li esudpri eniti svoje kolizione nor e u sporu sa ele ento inostranosti.U neki ze lja a kolizione nor e nisu i perativne- pa e i! sud pri eniti sa o ako stranka totra)i.U najvee "roju prava - kontinentalni!- kolizione nor e su i perativne prirode. 4udije netre"a da"rinu i aju li stranke interes za pri enu stranog prava.or e do aeg 1MPP su i perativne- sudovi su du)ni da pri ene kolizione nor e poslu)"enogdu)nosti- i du)ni su da pri ene strano pravo ako na to ukazuje ta&ka vezivanja. Meuti praksauto e nije dosledna- jer sudovi najradije iz"egavaju pri enu osi ako i! stranka za!tevo nedovede u situa+iju.7. aznanje i primena stranog prava)vod#ada je re& o pri eni stranog prava isli se pre svega na pri enu stranog materijalnog 1supstancijalnog/ prava.4trano pro+esno pravo se u na&elu ne pri enjuje- izuzev pru)anja pravne po oi strano sudupostranoj pro+eduri i izuzev u postupku pred do ao ar"itra)o - ako stranke )ele pri enustrani!pro+esni! nor i.Postoje i slu&ajevi kada do ai organ uzi a u o"zir strano pravo- ali to nije pri ena - ve je re&ospoznavanju stranog prava kao preuslova za pri enu odreeni! do ain nor i 2 npr kod reciprociteta, gde je potrebno utvrditi sadr inu stranog prava da bi se videlo ima li reciprociteta/.-na"aj i svrha primene stranog pravaPri ena stranog prava je jedno od najvei! dostignua eunarodne pravne saradnje.*a#to se primenjuje strano pravo01ato to pri ena stranog prava dolazi iz uzaja nog interesa i korisnosti. Prati je svest onepogodnosti a koje "i nastale iz suprotne doktrine. %ko neka ze lja )eli da se njeno pravopri enjuje- ora u&initi gest zna&ajan za eunarodnu ravnote)u interesa i pri enjivati strano


7/72

pravo.Mpp by Uro Topi 74vr!a eunarodnog privatnog prava je upravo da o ogui da se na teritoriji jedne dr)avepri enipravo strani! dr)ava.oncepcije o pravnoj prirodi stranog prava

Postoje dva stava o pravnoj prirodi stranog prava:5. Da je strano pravo' pravo - tj da je upodo"ljeno do ae pravu=. Da je strano pravo "injenica, tj da je upodo"ljeno &injeni+a aPodela je "itna jer izaziva posledi+e na terenu ini+ijative i na terenu dokazivanja stranog prava.a$%U anglosaksonsko pravu strano pravo je upodobljeno injenicama. 4trano pravo je&injeni+akoju tre"a dokazivati kao i druge &injeni+e na koji a se zasniva neko pravo. ajpoznatija jeteorijalokalnog prava 2predstavnik #uk3- koja ka)e da do ai organi zapravo ne vre priznanje pravaste&enog u inostranstvu na "azi stranog prava- ve je ta su"jektivna prava kreiralo do aepravo-pa pre a to e orum uvek primenjuje doma!e pravo.b$%ajnovija pozitivna reenja pokazuju sasvi jasno pri"li)avanje stavu da je strano pravo'

pravo.tvaran polo*aj stranog prava pred doma3im organima

Do ai organi pri enjuju strano pravo nogo ree nego to to koliziona pravila nala)u.(azlozi za to su:5. Nespremnost sudova da kolizione nor e >oru a koje ukazuju na strano pravo tretiraju kaoi perativne i da i! pri enjuju e+ o icio.=. Drugi razlog je taj to sudovi retko preuzi aju punu ini+ijativu pri utvrivanju sadr)ine strani!nor i i &esto idu linijom manjeg otpora - tj pri"egavaju reenji a koja su predviena za slu&ajda se strano pravo ne o)e saznati. ai e- u veini ze alj a utvrivanje stranog prava nijeapsolutna o"aveza- jer u slu&aju da se jave preko erne tekoe sud o)e odustati odutvrivanja sadr)ine /nesaznatljivog0 stranog prava-pa ima ovla3enje da pribegnealternativnom reenju% primeni doma3eg materijalnog prava #le8 +ori 3. ekada jenesaznatljivost opravdana- pa stoga i postoji ovo alternativno reenje- dok nekada nije ipredstavlja ali"i za nedovoljno zalaganje suda.Na"in saznavanja stranog prava-Strano pravo kao injenica ' ako ga tako kon+ipira o saznavanje stranog prava se prevaljujenastranke. %ko stranka ne uspe da doka)e sadr)inu nor e stranog prava na koju se poziva-va)iepretpostavka da je strano pravo jednako do ae .-Strano pravo kao pravo ' #ao to s o rekli- u veini ze alja va)i stav da sudovi e? o>>i+iosaznajustrano pravo. Priliko saznavanja stranog prava e? o>>i+io sud se o)e o"ratiti stranka a zapo o- o)e se o"ratiti i dr)avni organi a 2organu uprave nadle)no za poslovepravosua3-inistarstvu inostrani! poslova- pravno'nau&noj institu+iji.Postoje i eunarodni sporazu i &iji je +ilj lake saznavanje stranog prava. 1na&ajna jeor isanju o strano pravu.Primena stranog prava prema MPP rbije


8/72


9/72


10/72


11/72

b$% nezavisno povezivanje' po drugi a >or ula povezivanja- koje se naziva nezavisno- je:/sudiuo pret!odno pitanju na isti na&in kao da i je ono glavno0. To zna&i pri enu kolizioni! nor ile+ ori - jer se ovde pak s atra da tre"a pretpostaviti internu !ar oniza+iju eunarodnoj- da ne "idolo do toga da "i jedno isto pitanje u jednoj ze lji oglo "iti nitavo kao glavno pitanje apunova)no kao pret!odno- ili o"rnuto.c$' po trei a ne tre"a se unapred odlu&iti za jedno reenje kao na&elno- ve tre"a u svakokonkretno slu&aju vagati interese- pa se onda opredeliti za eunarodnu ili unutranju!ar oniza+iju.Pose"no iljenje autora ud)"enika MPP je da ako prethodno pitanje ulazi u dispozitivsudskeodluke, tj obuhva3eno je pravnom snagom, treba ga reavati po le8 causae%zavisno Aa ako ne ulazi u dispozitiv, tj prethodno pitanje nije obuhva3eno pravnom snagom, ve3gasud razmatra po sopstvenoj inicijativi onda ga treba reavati po le8 +ori.=. :envoi #:anvoa$)vodSluaj 6orgo 7 6orgo je bio 8avarski dr avljanin koji je imao od detinjstva domicil u 6rancuskoj.-u

je pro iveo ceo ivot i tu je i umro.Nije stekao dr avljanstvo 6rancuske niti zakonski domicil.6orgo

je imao naslednike samo po majinoj liniji koji su imali pravo na naslee po bavarskomnaslednom

pravu ali ne i po rancuskom, po kome bi naslednik bila rancuska dr ava. 6rancuska kolizionanorma ukazivala je na bavarsko pravo, jer je bio bavarski dr avljanin, a kao #to rekosmo nijeimaorancuski zakonski domicil. -rebalo je da se primeni bavarsko pravo. &eutim rancuski sud jezastao i postavio pitanje da li koliziona norma upu!uje na bavarsko nasledno 1supstancijalno/

pravoili na bavarsko pravo u celini90Sluaj je re#en po koncepciji da rancusko prvo upu!uje na celokupno bavarsko pravo1kolizionoupu!ivanje/, a bavarska koliziona norma ka e da je merodavno rancusko pravo 1dakle do#lo jedotzv. uzvra!anja, videti posle./1adatak kolizioni! nor i je da upute organ jedne dr)ave na pravo koje se tre"a pri eniti.Meutipostavlja se pitanje da li koliziona nor a upuuje na aterijalno 2supstan+ijalno' npr nasledno-porodi&no itd.3 pravo neke ze lje#supstancijalno upu3ivanje$ ili pak na pravo u +elini2+elokupnopravo neke ze lje3- dakle i na kolizione nor e te druge ze lje #koliziono upu3ivanje$ .

%ko stane o na stanovite kolizionog upu!ivanja- ogue su tri situa+ije:5. Da kolizione nor e ze lje suda upute na +elokupno pravo druge ze lje- a da kolizionenor ete druge ze lje odreuju da je erodavno njeno supstan+ijalno pravo. Tako da lana+upuivanja izgleda a%b%>.(ezultat je jednak kao pri supstan+ijalno upuivanju.=. Druga situa+ija je da kolizione nor e te druge ze lje s atraju da je erodavno polaznopravo-pravo ze lje suda. Tako dolazi do uzvra3anja, pa je lana+ upuivanja a%b%?.


12/72

. U tree slu&aju oglo "i se dogoditi da koliziono pravo te druge ze lje preuputi na pravoneke tree ze lje kao erodavno. Tada "i lana+ izgledao kao a%b%@.Postoji jedan skupni ter in za uzvraanje i preupuivanje- >ran+uskog porekla- koji je pri!vaenu &itavo svetu- a to je renvoi.)zvra3anje i preupu3ivanje su misaone operacije, koje se odvijaju u glavi sudije polaznedr*ave #dr*ave koja primenjuje koliziono upu3ivanje$, koji tra*i odgovor na pitanje koje jepravo merodavno.Mpp by Uro Topi 11Pretpostavke za renvoi5. (snovna pretpostavka je da kolizione nor e upuuju na jedno pravo u +elini- ne sa o naaterijalno pravo odreene ze lje- nego i na njene kolizione nor e.=. Da kolizione nor e ze lje suda i kolizione nor e ze lje na koje upuuju polazne kolizionenor e i aju razli&ite ta&ke vezivanja. %ko "i i ale iste ta&ke vezivanja- ne "i dolo do ranvoa-

jer "i se sve zavrilo lan+e a'B.. ,dgovarajui sklop &injeni+a koji o oguuje da se razli&ita erila pri!vaena u kolizioninor a a vezuju za vie dr)ava. 2 npr 6orgo je imao bavarsko dr avljanstvo a aktiki domicil u6rancuskoj/:azlozi za i protiv renvoia$ ?rgumenti za%Pristali+e ranvoa s atraju da nije potre"no sa o pri eniti strano aterijalnopravo- ve je potre"no da se do ai sudija u potpunosti stavi u polo)aj sudije ze lje na koju jeukazala do aa koliziona nor a 2 npr smatram da sudim kao u 8elgiji"/.Pute uzvraanjadolazi do pri ene do aeg aterijalnog prava koje i a vie veze sa slu&aje - koje sud "oljepoznaje 2to sta; at home2 princip3- a to uti&e na kvalitet suenja."3 ?grumenti protiv% #olizione nor e ze lje suda su te koje tre"a da odrede da li e se unekoslu&aju pri eniti do ae ili strano pravo i koje strano pravo. Do ai zakonodava+ i do ai sudnisu du)ni da se o"aziru na to da li je reenje stranog kolizionog prava isto kao do ae za istislu&aj. 4udija "i tre"alo da pri!vata reenje sopstvenog zakonodav+a- koje je ujedno "lisko saslu&aje .Takoe- ranvoa dovodi do /za&aranog kruga0 - jer "i svaki put tre"alo uzeti u o"zir kolizionenor e ze lje na koju se upuuje- pa "i lana+ preupuivanja "io "eskrajan 2a'"'a'"...ili a'"'+'a3.,si ako se prirodno lana+ u neki slu&ajevi a ne prekine kad neko od prava s atra da sei aju pri eniti do ae aterijalne nor e.(anvoa predstavlja nelogi&nost jer je protivre&an autono iji volje 2kada zakonodava+ dozvolistranka a da one svojo voljo oda"eru 2predvide3 pravo za regulisanje odnosa3- poto jeranvoa anje predvidiv.a kraju- pose"nu prakti&nu tekou predstavlja pri ena stranog kolizionog pravakoje jeneretko nekodi>ikovano- kontroverzno- rasuto po nogi zakoni a..-aklju"ak je da je supstancijalno upu3ivanje adekvatnije i bolje reenje, naro"ito sastanovita prakti"nosti i predvidivosti.Na"ini primene ustanove ranvoaU slu&ajevi a kolizionog upuivanja postavlja se pitanje gde tre"a stati jer lana+ upuivanjao)eda dovede do zatvorenog kruga. Postoje dva reenja iz uporednog prava:5. :anvoa u Ajednom korakuB @ te!nika u kojoj se &ini sa o jedan korak upuivanja- kadadr)ava >oru a s atra da je erodavno pravo 2+elokupno3 druge dr)ave- onda druga dr)avai akona&an iz"or.


13/72

postavi u polo)aj stranog- pa esto prekida lan+a zavisi od stava prava prvoupuene ze lje1sudim kao #to bi sudio sud zemlje na koju upu!uju moje kolizione norme"/.'rimer: 3mamo sluaj testamentalne sposobnosti britanskog dr avljanina sa domicilom u6rancuskoj pred engleskim sudom. (ngleski sud !e suditi kao da je u 6rancuskoj 1 sudim kaoda sam 6rancuski sud"/ i primeniti rancuske kolizione norme. 6rancuski sud bi dakle primeniosvoje kolizione norme, u emu ga opona#a u ovom sluaju engleski sud, pa i on primenjujerancuske kolizione norme. 5 one 1 ran.koliz norme./ ka u da je merodavno pravo2 pravodr avljanstva testatora, a to je englesko pravo, koje opet ka e da je merodavno pravo domicila1 rancusko/.Mpp by Uro Topi 124onaan ishod je da !e (ngleski sud primeniti rancusko supstancijalno pravo.=ema i koraci 1etiri koraka/ iz primera:2(ngleski sud sudi kao da je rancuski 1polazna osnovna ideja/2zato koristi r koliziono pravo 1a ono ka e da je merodavno pravo dr avljanstva, a to jeenglesko/2englesko 1drugopu!eno koliziono pravo/ ka e da je merodavno pravo domicila 1zatest.nasleiv./2po#to je domicil u rancuskoj, znai merodavno je rancusko materijalno pravo, i njega !e

primeniti engleski sud Dakle u ovoj teoriji stranog suda eri se i stav stranog prava o ranvoa.:anvoa u naem MPP-MPP je ustanovi ranvoa dao izuzetno iroko polje delovanja, i takav stav je danas naepozitivno pravo . -akon nala*e primenu ranvoa ako bi po odredbama (5(E zakonatre"alopri eniti strano pravo. 1na&i dolazi u o"zir sa o pri ena kolizioni! pravila stranog prava kadaukazuje na to nor a 1MPP. :anvoa dakle ne pretenduje da bude opta ustanova naegmpp, tj ne primenjuje se u oblastima koje nisu regulisane -MPP. (anvoa ne "i tre"alopri enjivati kada je erodavno 2strano3 pravo utvreno autono ijo volje stranaka- ni kada seerodavno pravo utvruje prin+ipo naj"li)e veze.Na"in primene ranvoa kod nas : U 4r"iji je po 1MPP pri!vaena teorija stranog suda2>oreign+ourt t!eory3 2kao u


14/72

rug normi koje "ine javni poredak su ona pravila od koji! se ne o)e odstupiti i koja do aiorgani oraju potovati &ak i kada do ae nor e pp pri!vataju ko petentnost stranog prava.>ranice i sadr aj javnog poretka se ogu utvrditi ili apstraktnim de inicijama2opti klauzula akoji! i a nogo3 ili enumeracijom 2na"rajanje nor i ili na"rajanje o"lasti u koji ai perativnenor e predstavljaju deo javnog poretka3.) poreenju sa imperativnim normama javni poredak je jo u)a kategorija jer o"u!vata sa oonedo ae nor e koje tite osnovne vrednosti naeg poretka.4trana nor a se ne otklanja auto atski ako je "itno razli&ita od do ae- ve sa o ako njenakonkretna pri ena dovodi do takvog aritornog rezultata koje je nespojiv sa osnovniprin+ipi ado aeg poretka. Uvek tre"a i ati u vidu sa o konkretnu nor u stranog prava- i ne tre"a seo"azirati na neke druge nor e tog istog prava koje su suprotne do ae poretku- a koje su udato slu&aju irelevantne.Mpp by Uro Topi 13Prednosti i mane ustanove javnog poretka,snovni nedostatak ustanove javnog poretka je taj to se nisu o>or ili jasni pokazatelji nitipostoje

jasne pretpostavke za pri enu. ,rgani a su na raspolaganju sa o uoptena uputstva- togenerie pravnu nesigurnost.(azlog za je taj to ustanova javnog poretka ipak predstavlja /nu)no zlo0 za pp- "ez koga ppne"i oglo postojati. Dr)ave "i se teko odlu&ile za eunarodnu saradnju na "azi kolizioni!nor ikada "i orale "ezuslovno da pri!vatatju svaki rezultat do koga kolizione nor e ogu dadovedu.Primena ustanova javnog poretkaPosledi+e pri ene ustanove javnog poretka su takve da se @53' nee pri eniti strano pravo2ve le?>ori3- =3 niti priznati ili izvriti strana odluka.11. Norme neposredne primene)vodor e neposredne pri ene su u kontekstu pp nor e "ija je primena nezavisna odkolizionetehnike. To su nor e koje se pri enjuju u odnosi a sa ele ento inostranosti ali i oosnovnoginstru enta za odreivanje erodavnog prava 2kolizioni! nor i3- "ez nji!ove konsulta+ije.-e su norme : npr nor e o uvozu i izvozu 2npr 3ranska norma o zabrani uvoza piva3 - deviznipropisi-anti onopolsko zakonodavstvo- zakoni o "ojkotu i za"rani izvoza u odreene ze lje..itd. ,ne

oraju "iti pod druga&iji tret ano jer se nji!ova erodavnost teko o)e prepustitineutralnikolizioni erili a. 4a druge strane ove nor e ne ogu "iti ni izostavljene izvan polja pp.4li&nost sa ustanovo javnog poretka je ta to u o"a slu&aja postoji jak razlog za odstupanje odkolizione te!nike- ali su sa druge strane u o"a slu&aja nesigurna erila za pri enu.oje su norme norme neposredne primeneGor e neposredne pri ene su prinudna aterijalna pravila koja odreuju o"last svojesopstvene


15/72

o"avezne pri ene- odnosno na eu sopstvenu erodavnost "ez posredovanja kolizioni!nor i.ada ih treba primenitiG

Potre"no je razlikovati tri situacije :5. #ada je nor a neposredne pri ene deo le" #ori 2deo pravnog siste a do ae dr)ave3. Tuesud nor alno postupiti po nalogu svog zakonodav+a i pri eniti nor u- "ez o"zira koje je pravoerodavno po kolizionoj nor i.=. %ko je nor a neposredne pri ene deo le" causae 1 dakle deo pravnog siste a ze lje nakoje

je koliziona nor a ukazala3 takoe je logi&no da se ona pri eni jer je deo pravnog siste aze lje &ija je erodavnost utvrena.. U treoj situa+iji nor a neposredne pri ene je deo nekog tre3eg prava. U teoriji i aprevagustav da je se ogu pri eniti i nor e neposredne pri ene nekog treeg prava. 1npr. dluka?rhovnog suda %olandije: ...&o e biti sluaj da za jednu stranu zemlju po#tovanje odreenihnjenih pravila , ak i izvan teritorije, ima veliku va nost da holandski sudija mora o tome da vodi rauna..."/.Uslovi su da sa a nor a tree ze lje jasno pretenduje na pri enu i da postoji znaajna vezaspornog odnosa sa pravni poretko ko e nor a neposredne pri ene pripada.Primena, odnosno uzimanje u obzir strane norme neposredne primeneod primene strane nor e neposredne pri ene za!teva se da se u esto jednog erodavnogprava pri eni prinudna nor a drugog prava.#ada se strana nor a neposredne pri ene uzima u obzir ona se tretira kao injenica-postajuitako osnov preko koga se slu&aj reava po nor a a prava koje je odreeno kao erodavno.Takose zapravo uti&e na oda"ir odgovarajue nor e erodavnog prava koja e "iti pri enjena.Mpp by Uro Topi 1412. &zigravanje zakona #

$raus le is$

PojamPoto su ta&ke vezivanja u kolizioni nor a a takve &injeni+e na koje su"jekti pravnog odnosaogu da uti&u- postoji ogunost za >eno en raus legis' izigravanje zakona.zigravanje zakona u pp postoji kada su"jekti stvaraju takvo &injeni&no stanje na veta&kina&inkoje prouzrokuje pri enu druge kolizione nor e od one koja "i tre"ala da se pri eni. Nrp.subjekti mogu menjati mesto nala enja stvari, mogu menjati domicil, boravi#te, pa ak i dr avljanstvo, asveda bi ishodile primenu odreenog prava koje je povoljnije po subjekte.lementi +raus legis

5.3 ,snovni ele ent je veta"ko stvaranje ta"ke vezivanja. Meuti taj na&in pro ene ta&kevezivanja tre"a da "ude sa a po se"i dozvoljena radnja 2pre etaj stvari- pro ena "oravita-dr)avljanstva..itd.3. %li su te radnje preduzete radi postizanja posrednog +ilja' na etanjapri ene drugog prava koje po redovni okolnosti a ne "i "ilo erodavno.=.3Namera izigravanja je takoe ele ent- tzv. raudulozna namera..3 zigravanje zakona se &ini upravo da "i se postigloizbegavanje primene odreenihimperativnih materijalnih normi. Pre a vladajue stanovitu to su do ae i perativneaterijalne nor e.tanovita o sankcionisanju +raus legis


16/72

zigravanje zakona i a izvesne sli&nosti sa ustanovo javnog poretka- ada ideja osank+ionisanjuraus legis nije tako iroko pri!vaena kao u prvo slu&aju- jer kod izigravanja zakona neoraju "ititoliko ugro)ene osnovne vrednosti javnog poretka.Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona s atraju da ono unosi poveanu pravnunesigurnost.Eraus legis je &esto odraz neki! neadekvatni! i nazadni! aterijalni! nor i -pa "i pre svegatre"alovoditi ra&una o uzro+i a- a u&estalo izigravanje nekog propisa je opo ena zakonodav+u dapreispita konkretnu nor u.U ne a&ko i anglo'a eri&ko pravu argu enti protiv sank+ionisanja su odneli prevagu- doku>ran+usko i nae pravu je opravdano sank+ionisanje >raus legis. %li tre"a istai da u&estalostizigravanja zakona u nae pp nije velika- &e u doprinosi &injeni+a da u o"lasti a odzna&aja za>raus legis nai aterijalni propisi ne podsti&u >raudulozno ponaanje.(blici izigravanja zakona u mpp53 zigravanje zakona pred doma3im organom na ee se pri ena stranog prava u estodo aeg- ti e to se skree nor alan prava+ dejstva do ae kolizione nor e- tako to sestvara veta&ka ta&ka vezivanja. 4ank+ionisanje ' se sastoji u to e to se ne uzi a u o"zir veta&ki stvorena ta&ka vezivanja- ve se pri enjuje ono pravo koje "i "ilo erodavno.=3 z"egavanje do ai! i perativni! propisa pred stranim organom. Eraudulozno stvorenota&ko vezivanja se uti&e na donoenje odreene strane odluke. 4ank+ionisanje @ se sastoji unepriznavanju dejstva jedne strane odluke. pak- to sank+ionisanje drugog tipa >raus legispoveava pravnu nesigurnost jer je re o stranoj odluci koja je ve stvorena i koja i a dejstvo iu)iva poverenje. Tu tre"a "iti pose"no oprezan priliko sank+ionisanja. Tu se ne radi oiz"egavanju do ai! kolizioni! propisa jer strani sud pri enjuje sa o svoje kolizione nor e-ve se radi o iz"egavanju do ai! aterijalnopravni! propisa.Craus legis u naem MPP%&'' : ne primenjuje se pravo strane dr ave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ilidrugog zakona ako bi njegovo primanjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava S@A 1Srbije/" Uslovi su: da je iz"egnuta pri ena do aeg aterijalnog prava- da je to +ilj.-MPP ima u vidu samo prvi oblik +raus legis - pa se ne o)e >raus legis kao pitanje postavitiupostupku priznanja i izvrenja strane sudske ili ar"itra)ne odluke.Mpp by Uro Topi 15Po 1MPP posledi+a izigravanja zakona je naknadna pri ena onog prava koje "i "iloerodavno.1!. 5remenski +aktor u MPPomaaj pravnih normi ima svoje granice .,ne su prostorne - vremenske a nekad i

personalne .Prostorni suko" zakona proizilazi iz koegzisten+ije zakona vie suverenita u prostoru i nji!ovekonkuren+ije. re enski suko" zakona 2interte poralni3 nastaje iz suk+esije zakona na jednojteritoriji- iz eu starog i novog zakona. Personalno va)enje je vezano za pripadnike anjina-na+ionali! i ple enski! zajedni+a- pripadnike odreeni! veroispovesti.U stvarnosti prostorno i vre ensko va)enje pravni! nor i &esto nisu odvojena pitanja- kako setodidakti&ki tj ud)"eni&ki prikazuje- ve su u euso"no odnosu 2videti posle3.


17/72

5remensko va*enje u MPPMPP se u sutini "avi pro"le o odreivanja teritorijalnog va)enja pravni! nor i. %li se u pp

javlja i suko" zakona u vre enu. re enski pro ena a su podlo)ni razni ele enti na kojesepp oslanja- pa se na vie na&ina javlja pitanje vre enskog va)enja- "ilo odvojeno ili uko "inovano sa prostorni va)enje .?$% 5idovi odvojenog javljanja pitanja vremenskog va*enja #intertemporalnog$5.3kada se menjaju kolizione norme reenje tre"a tra)iti u opti pravili a o vre enskova)enju pravni! nor i. 1akonodav+i se uglavno odlu&uju za to da se do ae nor e nepri enjuju na odnose nastale pre nji!ovog stupanja na snagu. aj oderija reenja su netonijansiranija pa predviaju va)enje stari! nor i na /zavrene situa+ije0 2ste&ena svojina-zaklju&en"rak..3- a ako je situa+ija /trajna0 i njeni u&in+i traju i nakon pro ene kolizioni! nor i 2 npr i ov.dejstva ranije zaklju&enog "raka3 stari zakon e odrediti erodavno pravo za ranije u&inke takvesitua+ije a nove kolizino nor e e odrediti erodavno pravo za u&inke nakon stupanja na snagunovi! kolizioni! nor i.=.3promena normi na koje je koliziono pravilu ukazalo ' strano pravo tre"a pri eniti onakokako se pri enjuje u datoj stranoj dr)avi. ;ogi&no- tre"a prepustiti pravil a te ze lje da razreivre enski suko" zakona svoji! nor i 2nove i stare nor e3..$ promena javnog poretka % je pro ena do ai! aterijalni! nor i. or e javnog poretka

predstavljaju grani+e dejstvu pravila o suko"i a zakona. ee se pri eniti pravila stranogprava nakoje je ukazala do aa koliz. nor a ako "i se ti e povredio do ai javni poredak. ;ogi&no "i"iloda se pri enjuju pravila novog javnog poretka 2a ne pro enjenog3.F.3promena suvereniteta #slu"aj 6ugoslavija$% U 4E( je dolo do nastanka novi!suvereniteta-tako to su se repu"like osa ostaljivale. 1"og toga je dolo do pro ene zakona na jednojde>inisanoj teritoriji na taj na&in to su stari zakoni za nove suverenitete 2npr 4loveniju3 postalistrani. U ostali vidovi a vre enskog suko"a zakona- i stare i nove zakone su donosile istevlastite su svi oni do ai- a ovde je slu&aj o"rnut- zakoni su ostali isti ali su pro enili karakter za!valjujui pro eni tj nastanku novi! vlasti 2suvereniteta3.Da li ova spe+i>i&nost stvara potre"u za druga&iji regulisanje od ostali! slu&ajeva$ einskiodgovor teorije i prakse je da i ovaj vid tre"a reavati' opti nor a a o vre ensko suko"uze lje suda.Da li je reenje jednostavno i kada koliziona nor a uputi na pravo neke od novonastali! dr)ava2npr Grvatske3 kao erodavno$ Da li se pri enjuje njeno novo pravoili se pri enjuje staroe?jugoslovenskopravo- za nove dr)ave sada strano$ eki autori s atraju da je potre"no pri enitiuvek pravo dr)ave pret!odni+e. Dok veina autora s atra da je potre"no pri eniti aterijalnopravoze lje koje sa dati slu&aje i a najvie veze.>$% kombinovano javljanje prostornog i vremenskog va*enja% 5F. Mobilni sukobzakona u MPP

primer:&obilni sukob zakona se naje#!e javlja kod brano2imovinskih odnosa. ) ve!ini zemalja takavezivanja je naje#!e zajedniki le+ personalis 1nationalis ili domicilii/. vo re#enje se susre!esa


18/72

te#ko!ama jer brani drugovi menjaju svoje dr avljanstvo tj domicil. 'o kojim normama bitrebaloMpp by Uro Topi 16

proceniti njihove imovinske odnose, u sluaju da npr BC godina le+ nationalis bilo pravo dr avegdeva i princip odvojenih dobara, a zatim ive u dr avi u kojoj je prihva!en sistem zajednikeimovine0%o!e li se na njihovu imovinu primenjivati stari imovinski re im, ili novi, ili na razliite deloveimovinerazliiti re imi0Pojam con+lit mobilee ko "ina+ija vre enski! i prostorni! suko"a zakona do koje dolazi kada se protekovre enaenjaju &injeni+e na koji a se zasniva ta&ka vezivanja- i to tako to se vezuju za vie pravni!poredaka- poten+ijalno erodavni! prava. Pro"le je dakle u pro enljivi ta&ka a vezivanja.:azlika od +raus legis,snovna sli&nost je to postoji pro"le vie ta&aka vezivanja i koja je od nji! relevantna.Meutikod o"ilnog suko"a zakona ne postoji na era izigravanja zakona. Postoji stvarna dile a kojepravo tre"a pri eniti. #od o"ilnog suko"a zakona ne a sank+ionisanja- ve je potre"noiznaina&in reavanja.Na"ini reavanja mobilnog sukoba zakona4Dva osnovna pristupa:53 Po teoriji ste"enih prava . 'rava pravilno steena u jednoj dr avi imaju se po#tovati udrugimdr avama. 0 #on+ep+ija nije postala optepri!vaena- jer se ne o)e uvek jednostavno zaklju&itireenje za conlit mobile. Teorija je /pokrivena o"lako la)ne jednostavnosti.0 pak teorija jenala esto u zakonodavstvi a. Brojni zakoni predviaju da pro ena dr)avljanstva ne uti&e naposlovnu sposo"nost ili li&ni status zasnovan po pret!odno pravu. 2 npr 8razilac koji nakonnavr#enih B godina stekne argentinsko dr avljanstvo i dobije otpust iz brazilskog, punoletstvokoje je stekao u 8razilu i dalje !e va iti iako je u 5rgeniti po zakonu punoletstvo steeno tek sa


19/72


20/72

%:eciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog pravaG%:eciprocitet u odreivanju erodavnog prava zna&i sledee: Strano pravo na koje ukazujedoma!a koliziona norma primeni!e se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji usimetrinomsluaju primenjuje pravo Srbije.%:etorzija je retka pojava u praksi i ne a podrku u teoriji. (etorziji i a esta jedino uslu&ajevi akada ustupak jednog prava ne "ude praen ustupko drugog u +ilju eunarodne saradnje- paseprvi ustupak povu&e 2od azda3. Dakle kada se izneveri o&ekivanje da e ustup+i u pp "itiparalelni.Meuti - ne zahteva se simetrija ustupaka - to "i zna&ilo da sve ze lje i aju iste kolizionenor e.Dr)ave tre"a da &ine ustupke u +ilju saradnje- ali erila zakonodavstava 2prirodno3 nisu usve uista. nsistiranje na si etriji "i se ruila eunarodna saradnja. 1MPP ne poznaje uslovere+ipro+iteta i retorizije u odreivanju erodavnog prava.%:eciprocitet i retorzija u oblasti sukoba jurisdikcijaGU do enu suko"a jurisdik+ija uslov re+ipro+iteta i retorzija javljaju se u vezi sa priznanje iizvrenje strani! odluka. Tako je u veini prava i kod nas. 4utina je da: doma!i organi

priznajustrane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla odluke takoe priznaju na#e odluke.%:eciprocitet i retorzija u pogledu prava stranacaG(e+ipro+itet i retorzija i aju opravdanje i u do enu prava strana+a.Tre"a li usloviti sva prava strana+a ili sa o neka$Mpp by Uro Topi 18U veini prava se po pravilu ne uslovljavaju sva prava strana+a re+ipro+iteto . e "i tre"alo dapostoji uslov re+ipro+iteta kao opte pravilo u o"lasti privatni! prava strana+a- jer tre"a voditira&unao to e da pojedina prava spadaju u opta prava &oveka garantovana Poveljo U -Deklara+ijo opravi a &oveka- ed.

jedini+aili >ed. jedini+a ' >ed. jedini+a$(e+ipro+itet je nedeljiv jer je dr)ava 2i slo)ena3 jedini eunarodni su"jekt. Hto zna&i da serelacijauspostavlja tj zahteva na nivou dr*ava.okazivanje reciprociteta(e+ipro+itet nije kod nas opti uslov pa se on dokazuje sa o ukoliko se izri&ito zakonski

za!teva.(e+ipro+itet se za!teva u odnosu na dr)avu &iji je dr)avljanin strana+ o &ije je pravu re&- ili &iji

jeorgan doneo odluku 2kada se odlu&uje o priznanju i izvrenju3. 1a apatride se uslov -logi&no- neza!teva.Dokazivanje zavisi od zakonske >or ula+ije- nekada je potre"no da sud dokazuje e+ o icio. %ko


21/72


22/72

neop!odno da se pravna dejstva priznaju u vie gradova- da "i )ivotni 2i pravni3 odnosi ogli da>unk+ioniu i opstanu.aputa se prin+ip da se na jednoj teritoriji pri enjuje sa o pravo te teritorije. U esto toga setra)ilo logi&no reenje za pravni odnos koji se vezuje za vie podru&ja a koje "i "ilo pri!vatljivozasve. talija je "ila pogotno tlo za takvu vrstu toleran+ije 2pri!vatanje drugi! prin+ipa seteritorijalnog3 jer nije "ila optereena veliki istorijski - jezi&ki i verski "arijera a koje "i toone oguavale.:ad italijanskih statutistaDa "i pronali osnov za svoje u&enje' da tre"a napustiti apsolutno va)enje teritorijalnog prin+ipastatutisti su se okrenuli ideja a ri skog prava. ,ni su nali relativno slu&ajan osnov u re&eni+iustinijanovog kodeksa- najverovatnije zato to su u to do"a nove ideje teko ogle i atiprolaznost "ez oslon+a na neku ustaljenu i priznatu dog u. ni narodni nad kojima se prostirevlast na#eg cara..." *kurzije iz reenice izvodi zakljuak da postoje narodi nad kojima se vlastcarane prostire. To je zna&ilo da se u +arstvu ogu nai pripadni+i naroda na koje se ne odnose+arskizakoni.

%kurzije dolazi do zaklju&ka danpr 8olonjcu kome se sudi u &odeni ne treba suditi pozakonima&odene nego po statutima 8olonje. Tre"a sa o nai kriteriju e kada tre"a pri eniti statutze ljeko e li+e pripada 2realni prin+ip3 ili statut ze lje u kojoj se li+e nae 2teritorijalni prin+ip3.Dakle- prodrlo je s!vatanje da ne ora svaki grad uvek da pri eni svoje statute- ali je ostaopro"le odreivanja erila za pri enu do aeg statuta ili statuta grada odakle je li+e. @ealni ili

personalni princip0 talijanska kola statuta je dosta u&inila povodo odreivanja erila.ajzna&ajniji je+artolus . ,n je do erila dolazio analizo slu&ajeva- nije dao sveo"u!vatnisiste -ve individualna reenja. Meu njegovi ideja a je po enuta podela statuta ne realne ipersonalne. (ealni su se pri enjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti a nisu va)ili van- apersonalni su se pri anjivali sa o na podanike dr)ave "ilo gde da su. Priroda statuta je slu)ilapre a to e kao kriteriju pri ene. Pro"le je "io u to e da se odredi koji je statut realan akojipersonalan. Bartolus je s atrao da o to e o)e odlu&iti red re&i u statutu 2K$3- ako "i nor aglasilatako da prvo ozna&ava neko li+e 2npr. prvoroeninasleuje sva do"ra..3 onda je statutpersonalana ako "i glasila tako da ozna&ava prvo stvar 2 npr. svadobra nasleuje prvoroeni..3 re& je orealno .pak- kroz praksu su se razvila neka s!vatanja o to e kakvi su koji statuti.Bartolus je doao do zna&ajnog "roja ideja koje su poslu)ile kao inspira+ija dalje razvoju pp.Mpp by Uro Topi 20

1


23/72


24/72

Meutim savremeno englesko i ameri"ko pravo razvijaju se upravo na kritici teorijeste"enihpravaI?meri"ka revolucija u oblasti sukoba zakona i njeni odjeciUvod:Po"etkom 2F. veka u % eri+i vlada teorija ste&eni! prava- koju je najdoslednije razviopro+esor >il. ,n je "io poznat kao glavni redaktor tzv (istejt enta iz 56 F 2svojevrsni kvazizakonodavniMpp by Uro Topi 21tekst -sli&an evropski zakoni a sa ko entari a- koji nije pozitivno pravo- ali je +enjen i oduti+ajana praksu3.(istejt ent i a eri&ko koliziono pravo toga do"a "ili su veo a dosledan siste prava zasnovannanekoliko osnovni! prin+ipa. 4uko" zakona se reava pomo!u vi#estranih kolizionih normi -merodavno pravo se tra i kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa- i va)i prin+ip davalja

primeniti ono zakonodavstvo gde je jedno pravo steeno.Meutim, jedna nadahnuta grupa ameri"kih stru"njaka je ovu >ilovu graevinu napala usamim njenim temeljima. #roz osporavanja i "itku sa autoriteto (istejt enta - stvarajuoriginalna s!vatanja sutine i etoda pp. % eri&ka teorija tako postaje avangarda i izvoritenovi!2kontroverzni!3 ideja.ajvers #1=!!.$ o"javljuje 4ritiku izbora merodavnog prava"u kojoj kritikuje etodologijuiz"oraerodavnog prava- zapa)a da /sud tre"a da zatvori o&i0 pred sadr)ino i rezultato do kojegtopravo vodi. #ajvers predla)e da se Askine povez sa o"iju sudiji 0 i da se reenje nalazi puteanalize konkretni! pravila u suko"u- jer se ti e otvaraju ogunosti da se poka)e da je re& ola)no suko"u zakona u neko slu&aju- da ne postoji prava potre"a da se vri iz"orerodavnogprava- jer sudija nee pri enjivati odred"e e!ani&ki.1a slu&aj da suko" nije la)an- tj da dr)ave u konkretno slu&aju i aju interes za pri enu svogprava- #ajvers predla)e naela pre#erencije, koja zna&e ko "ina+iju teritorijalne veze savrstoaterijalnopravni! reenja 2npr. da li propisi esta nastanka tete predviaju "la)a ili stro)apravilao odgovornosti3- te se tako dolazi do kolizioni! reenja.o jedan radikalni re>or ator ari, takoe od"a+uje tradi+ionalna u&enja i predla)e da seerodavno pravo tra)i kroz analizu dr avnih interesa i zakonodavne politike. ,va analiza "itre"alada poka)e da li stvarno postoji zainteresovanost konkretni! dr)ava za pri enu nji!ovog prava.

%ko"i zainteresovanost "ila o"ostrana #ari predla)e novu analizu- kojo "i se tu a&ili dr)avniinteresi izakonodavna politika dr)ava u suko"u. %ko "i se i tu pokazala zainteresovanost vie dr)ava-pri enilo "i se pravo >oru a.Meu "rojni i eni a javlja se i Merena- koji se zala)e za >unk+ionalnu analizu. Prvo seidenti>ikuju zainteresovana pravosua- da "i se zati kroz analizu zainteresovanosti pojedini!


25/72

pravosua- analizu zakonodavni! politika- analizu pravila i drugi! ele enata stvorilepretpostavkeza iz"or. %nalize Merena su veo a is+rpne.edan "roj autora pokuava da stvori tipologiju etodoloki! prin+ipa koji uti&u na iz"or erodavnog prava.

% eri&ka revolu+ija u o"lasti suko"a zakona izazvala je veliki interes- ali je i ala alo uti+ajavan4%D. To su visokointelektualne ideje ali koje se ne ogu lako pretvoriti u upotre"ljiveinstru ente ipravila. Meuti proirile su vidike i doprinele "olje vienju i razu evanju >eno ena suko"azakona.#lasi&ne teorije:;ord Mans>ild 2(o"inson vs Blant34tori 2na&ela suvereniteta i teritorijalnosti- re+ipro+itet- uti+aj Gu"era' tri aksio a3DajsiBil 2(istejt ent - teorija ste&eni! prava3

% eri&ka revolu+ija u o"lasti sz:#ajvers 2kritika e!ani&kog iz"ora erodavnog prava- /skidanje poveza sa o&iju sudiji0- na&elapre>eren+ije3#ari 2analiza dr)avni! interesa i zakonodavne politike dr)ava u suko"u3Merena 2ko plikovana >unk+ionalna analiza3Mpp by Uro Topi 22HHJetvrti deo% (dreivanje merodavnog pravaHH21. r*avljanstvo kao pravna ustanova i ta"ka vezivanjaDr)avljanstvo je javnopravni odnos izmeu dr*ave i lica u koje li+e- dr)avljanin- i a najiristatus- tj dostupna su u sva prava koja pravni siste te dr)ave o"ez"euje za svoje graane.Postoje dva osnovna etoda sti+anja dr)avljanstva: ius sanguinis 2 se sti&e preko dr)avljanstvaroditelja3 iius soli 1po ovom metodu dr avljanstvo se stie roenjem na teritoriji/.ticanje dr*avljanstva po pravu rbije #zakon o dr*avljanstvu :epublike rbije$ 4a$% Po poreklu #ius sanguinis$,pri arni na&in sti+anja po nae zakonu. Dete sti&edr)avljanstvo4r"ije po sili zakona:1%kada su u o"a roditelja dr)avljani 4r"ije 2"ez o"zira na esto roenja32%kada je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije a dete je roeno u 4r"iji-!%kada je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije- a drugi je nepoznati ili je apatrid- &ak i kada je deteroeno u inostranstvu.Dete roeno u inostranstvu- &iji je jedan roditelj dr)avljanin 4r"ije- o)e stei dr)avljanstvo ako"ude prijavljeno u dipl.'konzularno predstavnitvu i roditelj podnese za!tev za upis u ati&nuknjigu dr)avljana do navrene 57. godine deteta. Posle poto ak i a dodatni rok do navrene= .godine da sa zatra)i dr)avljanstvo.

b$% :oenjem na teritoriji rbije #ius soli$. 4upsidijarni- korektivni na&in sti+anja dr)avljanstva-usitua+iji u kojoj je dete roeno ili naeno na teritoriji 4r"ije- ako su u roditelji nepoznati- iliapatridiili ostali "ez dr)avljanstva. Da "i se predupredila pojava apatrida od roenja.c$% opunski na"ini% Naturalizacija. %(bi"na naturalizacija - o oguava sti+anjedr)avljanstvasvi stran+i a koji to )ele i podnesu za!tev. Punoletni- poslovno sposo"ni strana+- koji i a tri


26/72

godine neprekidno prijavljeno pre"ivalite u 4r"iji i koji i a dozvolu za stalno nastanjenje. Moraseodrei svog pret!odnog dr)avljanstva 2to nije slu&aj kod drugi! tipova naturaliza+ije3.4ojistranci mogu dobiti dozvolu za nastanjenje0 ' eko ko e je &lan u)e porodi+e na dr)avljanin ili strana+kojive i a dozvolu za stalno nastanjenje- oso"a koja je naeg porekla- strana+ koji je ulo)iosredstva unau privredu- i /izuzetno drugi stran+i0. 1a "ra&ne drugove nai! dr)avljana va)i /olakananaturaliza+ija0- ne tra)i se nai e odri+anje i vre enski period "oravka.%Naturalizacija u specijalnim okolnostima - 1,D odreuje i neke grupe za koje s atra da sunaro&ito po)eljne da poseduju srpsko dr)avljanstvo. ji a se ne za!teva odri+anje iz stranogdr)avljanstva i dozvoljava i se "ipatridija ili polipatridija. (e& je oiseljenicima- ilicima poetnikomkriterijumu2pripadniku srpskog naroda ili drugog naroda ili etni&ke zajedni+e sa teritorije 4r"ijekojine aju pre"ivalite u 4r"iji3 .%&zuzetna naturalizacija.,vaj vid naturaliza+ije dostupan je stran+i a &iji "i prije udr)avljanstvopredstavljao interes za (epu"liku 4r"iju. nteres je ekono ski- sportski- nau&ni itd. 4trana+ora "itipunoletan i poslovno sposo"an. Pokree se pute predloga nadle)nog inistra a odlu&ujelada.r*avljanstvo kao ta"ka vezivanjaugoslovensko zakonodavstvo se opredelilo za dr)avljanstvo kao ta&ku vezivanja za statusna,porodi"na i naslednopravna pitanja. ,vo je nor alno opredeljenje jedne e igrantske ze lje-

jer )eli da zadr)i kontrolu nad svoji dr)avljani a kada nisu u ze lji- osi ako steknudr)avljanstvoze lje u koju su i igrirali.U slu&aju apatrida ili "ipatrida- 1MPP reava pitanje po ko se pravu odreuje dr)avljanstvo jednogli+a 2$3- tako to e se "ipatrid s atrati nai dr)avljanino ako u je jedno dr)avljanstvonae- aako i a vie strani! dr)avljanstava s atrae se da je dr)avljanin one dr)ave u kojoj i apre"ivalite. %ko ne a ni u jednoj pre"ivalite onda e "iti dr)avljanin one dr)ave sa kojo je unaj"li)oj vezi.Mpp by Uro Topi 23

%patridi' %ko neka odred"a z pp upuuje na le+ nationalis- a to li+e ne a dr)avljanstvo-auto atski e se tra)iti ta&ka vezivanja le+ domicilii - ako ne a do i+il- tra)ie se ta&kavezivanjazakon boravi#ta- a ako se ne o)e utvrditi ni "oravite- pri enie se pravo le+ ori .

22. omicil kao pravna ustanova i ta"ka vezivanjaPod do i+ilo se najprostije re&eno podrazu eva /stalni do 0.Po s!vatanju naeg prava poja do i+ila odu!vata dva osnovna konstitutivnaelementa+akti"kiele ent- koji se sastoji u prisustvu na jedno estu- dok je voljni ele ent sadr)an una eri li+a da trajno ostane u to estu. ezdi dodaje i trei ele ent 2ispravno3 a to jeposlovnasposobnost - 2jer u suprotno takva li+a "ez posl. sposo"nosti i aju zakonski do i+il u estu


27/72

pre"ivalita svoji! roditelja3.Do i+il ne prestaje od a! gu"itko jednog od ele enata- naro&ito ako je to voljni ele ent- jer"i usuprotno dolazilo do nesigurnosti- jer je voljni ele ent teko utvrditi a takoe "i nesigurnostnastala to "i ti e jedan do i+il prestao pre nego to nastane drugi.U pogledu nai! dr)avljana koji due "orave i rade u inostranstvu- naa pravna politika jes atralada su oni i dalje vezani za jugoslovenski do i+il jer ne aju na eru da ta o trajno ostanu- a dauinostranstvu i aju sa o "oravite. Tako je nastajala ulitdo i+ijalnost jer je ze lja nji!ovog"oravka s atrala da oni i aju do i+il u njoj.Do i+il strana+a u 4r"iji je ureen tako da stran+i oraju da ispune dodatne uslove da "i steklido i+il 2pre"ivalite3. Mora i ati odo"reno stalno nastanjenje u 4r"iji. 4talno nastanjenje o)eseodo"riti: neko e ko e je &lan u)e porodi+e na dr)avljanin ili strana+ koji ve i a dozvolu zastalno nastanjenje- oso"a koja je naeg porekla- neko ko je zaklju&io "rak sa naidr)avljanino -strana+ koji je ulo)io sredstva u nau privredu- i /izuzetno drugi stran+i0.omicil kao ta"ka vezivanja u -MPPU nae 1MPP se do i+il korisit kao supsidijarna ta&ka vezivanja. Ukoliko se po pri arnoj

ta&ki neo)e pronai erodavno pravo koristi se supsidijarna ta&ka. U slu&aju neki! pitanja porodi&nogprava 2"ra&nog3 i kod ugovorni! odnosa kada se erodavno pravo odreuje po nosio+ukarakteriti&ne presta+ije 2 #P3.ilema izmeu dr*avljanstva i domicila kao ta"aka vezivanjaG

'ristalice dr avljanstva isti&u da je ono ja&a veza i da je anje podlo)na pro ena a pa selakeutvruje.4 druge strane- pristalice domicilaisti&u da je pre"ivalite nogo realnija veza sa teritorijo i da

jelogi&nije da se erodavno pravo odreuje pre a sredini gde li+e )ivi. #ao i da postoje tekoekodapatrida priliko utvrivanja dr)avljanstva kao ta&ke vezvianja.Ustvari- iz eu opredeljenja za jedan od ova dva na&ina vezivanja stoje interesi dve grupedr)ava:i igra+ioni! i e igra+ioni!. 3migracionesu dr)ave u koje se stran+i doseljavaju- dok suemigracioneone iz koji! se stanovnitvo iseljava. nteres tre"a tra)iti u )elji jedni! da kontroliu svojedr)avljaneu inostranstvu 2e igra+ione dr)ave3- dok je interes i igra+ioni! da i aju kontrolu naddoseljeni+i ana nji!ovoj teritoriji. Meuti ni to danas nije apsolutno pravilo.

2!. )obi"ajeno boravite i boravitezraz uo"i&ajeno "oravite je nastao u e a&koj i ozbiljno preti da zameni koncept domicila .Tosu veo a sli&ni ter ini jer u se"i sadr)e ele ent' "oravak na odreenoj teritoriji. (azlika je una eri da se trajno )ivi koja kod uo"i&ajenog "oravita ne postoji- ali zato postoji pravilnost tjnavika"oravka. 4 atra se da je uo"i&ajeno "oravite Adomicil u novom odeluB- "ez su"jektivnog


28/72

ele enta- &ist &injeni&ni kon+ept. ije potre"na poslovna sposo"nost jer se ne za!tevapo enutisu"jektivni ele ent.Boravite je takoe ta&ka vezivanja u statusni odnosi a. Takoe supsidijarna ta&ka uodsustvupret!odni!. Boravite je u estu gde li+e >akti&ki "oravi.Mpp by Uro Topi 242F. # pitanje koje bi po redosledu trebalo da se nae ovde, ali je na spisku pitanjapostavljeno pre gornjih naslova 3 olizione norme za pravnu i poslovnusposobnost +izi"kih licaae pravo 21MPP3 pri!vata le" nationalis (./ / kao osnovnu ta&ku vezivanja za pravnu iposlovnusposo"nost >izi&ki! li+a.-a pravnu sposobnost ; KN je jedina ta&ka vezivanja. U slu&aju ko orijenata koji sudr)avljanirazli&iti! dr)ava za pravnu sposo"nost tre"alo "i pri eniti reenje do aeg prava.-a poslovnu sposobnost% Merodavno jeKN,ali dopunjeno sa le" loci actus 1mesto nastankaobaveze/ 1GG5/.To zna&i: Poslovna sposo"nost nekog li+a +enie se po pravu ze lje &iji jedr)avljanin- a ako po ti nor a a ne "i "io poslovno sposo"an- s atrae se da je ipakposlovnosposo"no ako "i to "ilo po pravu ze lje gde je nastala ta o"aveza.2'. posobnost pravnih lica)vod(azni o"li+i udru)enja i i ovinske ase ogu do"iti status pravnog li+a tek kada i dr)avapriznato svojstvo. 4vaka dr)ava ovu /ulazni+u za pravni svet0 daje na osnovu svoji! kriteriju a ipro+edure. Da "i do"ilo svojstvo pravnog li+a to udru)enje ora i ati zna&ajne veze sakonkretnodr)avo . Postoje dva osnovna o"lika povezivanja:1$ istem inkorporacije #osnivanja$ @ ako je pravno li+e osnovano po pravu neke ze ljeono +rpi su"jektivitet iz prava te 2za pravno li+e do ae3 ze lje2$ istem stvarnog sedita ; su"jektivitet se izvla&i iz prava neke ze lje ako je u njojsedite pravnog li+a.Posle toga- zavisno od tipa povezivanja- za tu konkretnu do au dr)avu postojanje pravnog li+anije sporno. 4porno je da li to pravno li+e sada i a su"jektivitet i u drugi dr)ava a$#ako se to reava:Dr)ave danas odreuju kriteriju e na osnovu koji! odreuju &ije pripadnitvo i a neki o"likorganizovanja i koja dr)ava je i ala interes da neko kolektivitetu da svojstvo pravnog li+a.Takose dolazi do personalnog zakona pravnog lica koji dalje odgovara na pitanja da li udru)enje i apravnu sposo"nost- u ko o"i u- kakva u je struktura- ko ga zastupa- kako prestaje...itd.eko3e pri odreivanju pripadnosti su velike- pogotovo ultina+ionalni! ko panija jer se pode>ini+iji vezuju za vie dr)ava.-eorija i praksa nude razna merila:1%Merilo utvrivanja pripadnosti pravnog li+aprema dr*avljanstvu "lanova glavnog organa2ovaj kriteriju je neadekvatan jer su &lanovi danas dr)avljani razni! dr)ava32%Hire pri!vaeno erilo je sistem inkoproracije pravnog lica 2nedostatak je u lakoizigravanju

jer se pravno li+e lako o)e registrovati u dr)avi za koju nije stvarno vezano3!% istem stvarnog sedita - sedita glavnog organa


29/72


30/72

27. iplomatsko%konzularni brakovi4 atraju se do ai "rakovi a- jer i! zaklju&uju nai dr)avljani pred ovlaeni organodo aedr)ave na eksteritorijalno delu doi aedr)ave. ,ni se u stvarnosti zaklju&uju u inostranstvu uprostorija a diplo atsko konzularni! predstavnitava do ae dr)ave. Uslovi su sledei:5' D'# predstavitvo ora i ati ovlaenje za zaklju&enje "rakova dato od strane >unk+ionerakojirukovodi upravni organo zadu)eni za inostrane poslove=' Dr)ava prije a ne s e da se protiviA' ereni+i oraju "iti srpski dr)avljaniF' Mo)e verenik "iti i dr)avljanin druge dr)ave - ako je ugovoreno sporazu o - sa o nedr)avljanin dr)ave prije a- jer on potpada pod pravo dr)ave prije a.29. Pravo merodavno za neva*nost brakaBrak se ponitava jer u vre e zaklju&enja nisu postojali uslovi za punova)nost. #ako su za topotre"ni >or alni i aterijalni uslovi erodavno je pravo za ponitaj "raka sa ele entoMpp by Uro Topi 26inostranosti ono koje je u vreme zaklju"enja bilo merodavno za +ormu i za materijalne

uslove.Tako i 1MPP.2


31/72


32/72


33/72

zaostavtine pri enjuje jedno pravo "ez o"zira gde se nalaze razni delovi zaostavtine- apre avladajue s!vatanju to je personalno pravo ostavioca. egde se daje pri at ; a nedge ;D.Druga je koncepcija podeljene zaostavtine - gde se na razli&ite delove iste pri enjujerazli&itopravo- sti da se uvek za nekretnine pri enjuje pravo esta nala)enja.) pravu rbije je takoe vladajui prin+ip jedinstvene zaostavtine uz neke izuzetke.,dstupanjasu u "ilaterlani konven+ija a sa pojedini dr)ava a 2Mongolija- (u unija- "ivi 444( itd3gde jeuva)en tj ugovoren prin+ip podeljene zaostavtine.?utonomija volje je pri odreivanju erodavnog prava za naslednopravne odnose novapojava.jo e se vri iz"or erodavnog prava za zakonsko i testa entalno nasleivanje sa ele entoinostranosti. To je organi&en iz"or erodavnog prava od strane ostavio+a. ,grani&en je jeriza"ranopravo ora i ati tesnu vezu sa naslednopravni odnoso .olizione norme za nasleivanje po pravu rbije-MPP%1$%1a nasleivanje je erodavno pravo dr)ave dr)avljanstva ostavio+a u vre e s rti- zna"iKNostavioca u vreme smrti. U slu&aju da je ostavila+ dr)avljanin vie dr)ava- dr)avljanstvo e sereiti po odred"a a ovog zakona 21MPP3 o dr)avljanstvu 2videti lek+iju o dr)avljanstvu3 .1a testa entalnu sposo"nost erodavno je KN ostavioca u momentu sastavljanjatestamenta .Doma#aj merodavnog prava za nasleivanje' ; ostavio+a- kako s o rekli- je zanaslednopravnapitanje ;9 2le? +ausae- tj erodavno pravo3. Meuti - postoje odreena pitanja koja sepojavljujukao pretpostavke za nasleivanje a koja ne spadaju pod pravo odreeno kao erodavno zanasleivanje- ve pod neko drugo pravo. Dakle nije za sva pitanja erodavno jednostavnosa o

jedno pravo za nasleivanje. Tako je erodavno pravo za posledi+e proglaenja u rli ilinestaliono pravo koje je erodavno za pravnu sposo"nost tog li+a. 1a utvrivanje vre ena s rtierodavno je pravo koje ureuje li&ni status. 1a pitanje ta spada u ostavinsku asuerodavno jepravo koje je erodavno i za doti&no i ovinsko pravo.,stala pitanja ureuje ;9: osnov pozivanja na naslee- krug li+a koja ogu naslediti- zakonskinasledni red- veli&inu delova- trenutak sti+anja nasledstva- isklju&enje- odri+anje- odgovornostzadugove..itdMpp by Uro Topi 292$%1a testa entalno nasleivanje 1MPP odreuje da je za sposo"nost erodavno KNostavioca umomentu sastavljanja testamenta . 1a sadr)aj testa enta erodavno je pravo testatora umomentu smrti #isto kao za zakonsko$, za >or u testa enta nae pravo je preuzelo pravilaGake konven+ije - pa je tako Gaka konven+ija postala deo naeg prava. Testa ent e "itipunova)an u pogledu +orme ako ispunajva uslove nekog od sledei! prava:'pravo esta sastavljanja ' pravo dr)ave "oravita u o entu sastavljanja


34/72

'; ostavio+a u o entu sastavljanja ' pravo dr)ave "oravita u o entu s rti'; ostavio+a u o entu s rti 'pravo esta nala)enja nepokretnosti 2kada one';D ostavio+a u o entu sastavljanja u pitanju3';D ostavio+a u o entu s rti 'pravo 4r"ije- ;EGaka konven+ija odreuje da je erodavno unutra#nje pravo ze alja na koje ukazuju ta&kevezivanja- tako da je isklju&en ranvoa. 1MPP nije preuzeo tu odred"u- euti tre"alo "i voditira&una o to e priliko pri ene i ne pri enjivati uzvraanje i upuivanje- kako nala)e Gakakonven+ija- priliko odreivanja erodavnog prava za >or u testa enta.!7. kolizione norme za stvarnopravne odnose na nekretninama ipokretnim stvarima)vod#ada se jedan stvarnopravni odnos vezuje za vie dr)ava onda kolizione nor e i aju zadatakdaodrede koje dr)ave e pravo "iti erodavno za nastanak- sadr)aj i prestanak odreenogstvarnogprava. ,snovno koliziono reenje je zakon mesta nala*ena stvari ; le8 rei sitae 2K: $.Merodavno e "iti pravo one dr)ave na &ijoj se teritoriji nalazi stvar iz konkretnog

stvarnopravnogodnosa.1% tvarna prava na nekretninama,pte je pri!vaena ta&ka vezivanja za stvarna prava na nekretnina a K: , le8 rei sitae. ,voreenje i a opravdanje u to e to su nekretnine deo suverene dr)ave i nji!ov status tre"a dasepro+enjuje pre a pravu dr)ave &iji su deo. Prakti&ni razlog je i taj to sti+anje -gu"ljenje ienjanjestvarni! prava na nekretnina a ne o)e da se ostvari "ez slu)"eni! radnji organa dr)ave ukoji ase nalazi nepokretnost. To takoe opravdava pri enu zakona esta nala)enja stvari- jer tiorgani

tre"a da pri ene pravo koje predvia te potre"ne slu)"ene radnje- a to je ;(4- dok "i pri enadrugog prava ostala "ez punog stvarnopravnog dejstva.#ada su u pitanju stvarna prava koje se odnose na vie nekretnina- relacija vie nekretnina,eukoji a su uspostavljene neke rela+ije 2npr slu)"enost itd3 a nekretnine se pri to e nalaze urazli&iti dr)ava a- tada pravilo ;(4 ukazuje na vie dr)ava. U teoriji i praksi i a alo reenjaovog pro"le a- euti s atra se da "i reenje tre"alo "iti da se da primat onom pravu gdesenalazi nekretnina koja u tom odnosu trpi #tj njen vlasnik trpi$ ograni"enje - koja seograni&ava 2npr u slu&aju stvarne slu)"enosti to "i "ilo esto nala)enja poslu)nog do"ra3.2% tvarna prava na pokretnim stvarima

K: je vladajue ali ne i jedino reenje. %lternative:'#ao alternativno javlja se reenje mobila personam se0uuntur 2/pokretnosti prate li&nost03.Tozna&i da se pri enjuje personalno pravo 2; ili ;D3 vlasnika pokretne stvari.'U neki pravi a je ;(4 za enje prin+ipo le8 loci actus # pravo zemlje preduzimanjapravnog posla$ euti to reenje nije nikada postalo vladajue- ve je &esto "ilo upravo uslu&ajevi a kada je "io pri enjljiv i prin+ip ;(4- tj kada se posao preduzi ao u estu gde sestvar nalazila.


35/72

'U anglo'a eri&ko pravu javila se ideja o pri eni principa najtenje povezanost #PNP$.'Postoji i iljenje da "i autonomija volje znatno doprinela e>ikasnije reavanju neki!pro"le a-kao to su res in transitu 2stvari u prevozu3 i o"lini suko" zakona.U veini prava u teoriji i praksi pri!vaeno je reenje ;(4 kako za nepokretne tako i pokretnestvari. 1MPP pri!vata ;(4.

Mpp by Uro Topi 30(dstupanja od K: su u neki pose"ni situa+ija a kada nije adekvatno pro eniti tajosnovniprin+ip:a%Promena mesta nala*ena stvari #mobilni sukob zakona u oblasti stvarnih prava$%(ezolu+ijo instituta za eunarodno pravo 2koji se "avio pro"le o o"ilni! suko"a zakona3iz5655.godine polazi se u reavanju ove pro"le atike od teorije steenih prava- koja ka)e da se/prava valjano ste&ena na stvari dok se nalazila na jednoj teritoriji tre"a da se potuju kada sestvar naknadno nae na drugoj teritoriji0. (ezolu+ija razlikuje dve osnovne situa+ije: 5' kada se stvar pre eta sa teritorije gde postoje uslovi za o>or ljenje stvarnog prava ili stvarnopravnogdejstva nateritoriju gde ti! uslova ne a- i =' kada se stvar pre eta sa teritorije gde ne postoje uslovi zao>or ljene stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na teritoriju gde ti uslovi postoje.deje iz rezolu+ije i danas su iroko pri!vaene.) pogledu prve situacije - stvarno pravo se ne gu"i ako se pre esti u ze lju &ije pravo tra)i vieuslova ili druga&ije uslove za njegovo sti+anje- ako je u prvoj ze lji pravo punova)no ste&eno.stova)i i ako je pravo punova)no izgu"ljeno- nee /o)iveti0 ako se pre esti u ze lju koje nepoznajegu"itak tog prava pod ti uslovi a.) pogledu druge situacije, postoje dve podvrste- u prvoj se teko o)e s atrati da nastajestvarnopravo sa o &injeni+o da je stvar prela grani+u dr)ave u kojoj "i "ilo punova)no sti+anje dokojeg je dolo u ranije estu nala)enja stvari gde sti+anje nije "ilo punova)no. U drugojpodvrstipostoji nogo vie razloga za nastanak stvarnog prava jer je u ranije estu nala)enja stvarinedostajala sa o jedna &injeni+a za o>or ljenje stvarnog prava- a ta &injeni+a se sada ne tra)iuestu novog nala)enja stvari.-MPP ne sadr)i ova pravila koja "i postavila koliziono reenje za slu&aj da doe do pro eneestanala)enja stvari- ali se predla)u sledea reenja:1a prvu situa+iju tre"a uzeti da je merodavno pravo ranijeg mesta nala*enja stvari. Dakle-erodavno je pravo po &iji su se pravili a prvo stekli svi uslovi za o>or ljenje stvarnog prava.U drugo slu&aju- kada se stvar pre eta iz dr)ave po &ije pravu se nisu stekli svi uslovi zasti+anje stvarnog prava u dr)avu gde "i stvarno pravo "ilo ve ste&eno- doi e do nastankastvarnog prava sa i pre etanje stvari u tu drugu dr)avu &ije pravo predvia te "la)euslove-ali sa o pod pretpostavko da je pre a ranije pravu stvoreno jedno pravno stanje- / pravnanada0. akle i dalje va*i princip da je merodavno pravo dr*ave po "ijim su se normamaprvostekli svi uslovi za o+ormljenje stvarnog prava.


36/72


37/72

1a prenos stvarni! prava iz !artije priliko odreivanja erodavnog prava teka dile a postojiiz eu dva reenja: K: ili K@ G Pozitivnopravne nor e ne daju odgovor na ovo pitanje. Unaojteoriji se s atra da je to ;(4 kao ta&ka vezivanja. Druga "rojna s!vatanja daju pri at estunala)enja !artije - ;94. 2ko je sad tu pa etan$ 3'1. ?utonomija volje i pravo merodavno za ugovorePojam

%utono ija volje je ta&ka vezivanja koja ovlauje stranke da u&ine iz"or erodavnog pravakoje ese pri eniti za regulisanje nji!ovog ugovornog odnosa. 4a stanovita pp ona je ta&kavezivanja- asa gledita stranaka ona je su"jektivno pravo.1ato je autono ija volje zna&ajna u ovoj o"lasti$ajva)niji razlog za pri!vatanje autono ije volje u eunarodno privatno pravu le)i upose"nitekoa a priliko utvrivanja erodavnog prava za ugovore ina&e. 1ato je pri!vatanje iz"orakojesu u&inile stranke najjednostavnije reenje. 4tranke tako oslo"aaju sud pro"le a okoreavanjasuko"a zakona. a taj na&in dr)ave nisu izgu"ile ogunosti kontrole- jer i i dalje ostajeogunost korigovanja rezulatata volje stranaka- pute ustanove javnog poretka - za"raneizigravanja zakona i nor i neposredne pri ene. %utono oja volje je pre a to e klju&na zaodreivanje erodavnog prava za ugovore.Eranice autonomije volje-1blasti u kojoj se (ne)mo!e koristiti autonomija volje 2 u na&elu % se o)e koristiti usvigraanskopravni i privrednopravni ugovori a. %li stavljaju se odreena ograni&enja. Uo"lastieunarodnog transporta ograni&enja su data koven+ija a koja reguliu eunarodni dru skitransport- pa stranke ne ogu pri eniti pravila druga&ija od propisani! konven+ija a. U nekislu&ajevi a ograni&enja nisu jasno postavljena propisi a ali i! praksa i teorija pri!vata- tako npr kod +esije- zastupnitva- posrednitva stranke u odnosu ne ogu iza"rati erodavno pravokoje "ise odnosilo na e>ekte ovi! pravni! poslova pre a trei a- ve sa o iz eu stranaka.1a ugovore &iji su pred et nekretnine va)i sa o ta&ka vezivanja ;(4.%(dnosi li se autonomija volje na imperativne normeG ;

%3'Prema kolizionopravnom stanovitu autono ija volje i a dejstvo kao i druge ta&kevezivanja- ona odreuje erodavno pravo &ije e se nor e pri eniti u svojoj ukupnosti 2 in toto3-dakle i i perativne i dispozitivne nor e toga iza"ranog prava.Mpp by Uro Topi 32B3'Prema materijalnopravnom stanovitu autono ija volje podrazu eva istu irinu iz"orakojustranke i aju i u unutranje aterijalno pravu. 4tranke pre a to e enjaju sa odispozitivnenor e onog prava koje je ina&e "ez autono ije volje erodavno- a ne ogu enjatii perativnenor e prava koje je ina&e "ez autono ije volje erodavno.U naoj i inostranoj teoriji prevagu i a kolizonopravna kon+ep+ija- koja se zala)e za slo"odustranaka da svoji iz"oro odu!vate i i perativne nor e- izuzev nor i javnog poretka.


38/72

%Pitanje koneksitetaG%Da li su saugovara&i potpuno slo"odni da iza"eru erodavno pravo ilii jeiz"or su)en na odreeni krug prava koji su sa ugovorni odnoso u nekoj vezi$Postoje dva suprotna s!vatanja- gde po prvo uslov koneksiteta postoji i stranke oraju da"irajusa o jedno od prava koje sa ugovorni odnoso i a vezu- dok je po drugo s!vatanju iz"or erodavnog prava neograni&en.

%utori ud)"enika su iljenja da ne postoje razlozi koji "i opravdali stav da ora postojatikoneksitet. e a garan+ija da "i povezano pravo "olje reilo ugovorni odnos. 4a druge stanenepostoje ni uvek jasni kriteriju i za povezivanje nekog prava sa ugovori odnoso . Nesto jeiz"or erodavnog prava upravo odraz nastojanja da se upravo na erno iza"ere neutralno pravo kojene a veze sa odnoso . 2 Npr u praksi na#ih irmi esto se izabira #vajcarsko pravo, koje nemavezesa ugovornim odnosom, ali je jedno moderno i dostupno pravo./%5remenski momenat do kojeg se mo*e koristiti autonomija voljeG% aj"olje je u&initi iz"orprizaklju&enju ugovora. Meuti o)e se iz"or erodanog prava u&initi i nakon zaklju&enjaugovora.Tako je po nae a i "rojno inostrano pravu. (i ska konven+ija o erodavno pravuka)e:Stranke se mogu u svakome trenutku sporazumeti da se ugovor prosuuje po razliitom pravuod onog koje je bilo merodavno.Pravna osnova autonomije volje

%utono ija volje u pp nije nikakav naddr)avni prin+ip ve je ona ustanova pojedina&ni!pozitivni!eunarodni! privatni! prava. jen osnov 2postojanje i grani+e3 je pre a to e utvren pravodr)ave &ije se pp pri enjuje- dakle KC.Po neki neodr)ivi s!vatanji a osnov autono ije volje je u pravu koje "i "ilo erodavno daiz"ora ne a. To nije u skladu sa kolizionopravni s!vatanji a. %utono ija volje- kao i drugeta&kevezivanja ogu se +eniti sa o pre a erodavno pp >oru a.Da ponovi o jo jedno jednostavnije: osnov autono ije volje je u pravu ze lje &iji e sud "itinadle)an za "udui spor. %ko to pravo ne priznaje autono iju volje kao ta&ku vezivanja- ononeeni pri eniti pravo koje su stranke iza"rale. Meuti to se najverovatnije nee desiti jer jeautono ija volje optepri!vaena ta&ka vezivanja.5oljna multiplikacija merodavnih pravaSmeju li se saugovarai dogovoriti da se na njihov ugovor istovremeno primeni vi#e nacionalnih

prava, od kojih svako pravo na odreeno pitanje ili krug pitanja$(azlog koji ide u prilog ogunosti ultiplika+ije je taj da stranke poto ogu isklju&itierodavnizakon koji je odredio zakonodava+- ogu isklju&iti onda sa o neke odred"e prava koje su sa iiza"rali i na to esto ugraditi drugo pravo. To je upotre"a tzv prin+ipa /od veeg ka anje 0.(azlozi protiv: ti e se poveava ogunost >rauduloznog ponaanja- ne vodi se ra&una o to edasvako pravo i a svoju unutranju ravnote)u- ultiplika+ija o)e dovesti do apstra!ovanja 2neuzi anja u o"zir- ne o"aziranja3 &itavog ugovora od strane "ilo kog postojeeg prava. ,z"iljniargu enti su drugi i trei.


39/72

(ezultat: u skladu sa savre eni s!vatanji a koja se protive ograni&enju % tre"a pri!vatitiogunost iz"ora vie prava sa pose"ne- sa ostalne +eline ugovora.Pravo merodavno za ocenu punova*nosti ugovora o izboru merodavnog prava4oji zakon je merodavan za ocenu valjanosti sporazuma o izboru merodavnog prava0U novije vre e sve vei "roj autora s atra da je za o+enu punova)nosti sporazu a o iz"oruerodavnog prava merodavno pravo koje je u ugovoru izabrano kao merodavno tjle" causae

(.3) .Mpp by Uro Topi 332npr ako su stranke izabrale #vajcarsko pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos onda!e#vajcarsko pravo biti merodavno i za ocenu punova nosti sporazuma o izboru #vajcarskog

prava/Meuti tu postoji jedna logi&ka nedoslednost- jer kako e neko pravo "iti erodavno kada jonijeni pro+enjeno da li je iz"or tog prava valjan$ To e se odgovara da iako &ak iz"or putativnog ;9nijevaljan- nesu njivo je da to pravo ipak postoji 2realna je &injeni+a da postoji npr to vaj+arskopravo3.To sve ipak ne odgovara na pitanje za#to bi to pravo moralo biti merodavno0erovatno zato tosena taj na&in o oguava da sva pitanja o punova)nosti ugovora potpadnu pod jedno pravo.Pitanjesposo"nosti ostaje van do aaja takvog reenja- svaka stranka se ora pozvati na svojepersonalno pravo.'2. olizione norme za ugovore u odsustvu autonomije volje4u supsidijarne ta&ke za odreivanje erodavnog prava u odnosu na autono iju volje koja jepri arna- ali nedovoljno koriena- jer su jo u veini oni ugovori koji su zaklju&eni "ez upotre"eautono ije volje.1% Ke8 loci contractus % KK@'ravo mesta zakljuenja ugovora je najstarija ta&ka vezivanja. 4 atralo se da je ugovor roenta ogde je zaklju&en i sa o to pravo esta zaklju&enja i a snagu da volji da pravni zna&aj.Meutivre eno do"ija argu ente protiv- jer u"rzani razvoj ko unika+ija i sao"raaja stvara oz"iljnetekoe u utvrivanju esta zaklju&enja 2kod sve &ei! zaklju&enja ugovora u odsustvu3. 1atotata&ka vezivanja sve vie gu"i zna&aj.2% Ke8 loci solutionis% KK*akon mesta ispunjenja ugovora . avlja se !ronoloki posle ;;9. sti&e se da esto ispunjenjauvek ora "iti odreeno- ne o)e "iti slu&ajno. Meuti tekoe se javljaju upravo u vezi saesto ispunjenja jer je &esto razlog spora upravo neispunjenje ugovora- a ugovorni+e ne

ozna&avaju uvek esto ispunjenja.!% omicil #ili sedite$ du*nika karakteristi"ne prestacije #obaveze$% P iliP

U teoriji se za ovu ta&ku vezivanja najvie zauzi ao Hni+er. ,n ka)e da je potre"no tragati zasutino o"liga+ije -tj ugovora. 4utina svakog ugovora je odreena karakteristi&noo"avezo .#oja presta+ija je karakteristi&na$o je ona obaveza koja di+erencira razne tipove ugovora .Plaa se iz !iljadu razloga i jasno je da plaanje nije karakteristi&na o"aveza ugovora- ve je to


40/72

o"aveza druge strane- ona nenov&ana 2dakle o"aveza prodav+a- prevoznika- graevinara..itd3,nati e pravi razliku iz eu ugovora o prodaji npr od ugovora o prevozu- "ez o"zira to u o"augovorapostoji o"aveza plaanja.1"og toga na ugovorni odnos tre"a pri eniti pravo do i+ila 2sedita3 npr prodav+a- prevoznika-graevinara..itd. pored kritike da zane aruje osnovnu oso"inu savre ene ekono ije -a to je plaanju u nov+ukojene s atra karakteristi&ni - ova ta&ka vezivanja je prisutna u sve vee "roju prava. 4 atra seda

je ovo vezivanje &vrsto i da ne o)e "iti slu&ajno i da se relativno lako utvruje.'% Princip najte*nje povezanosti% PNP,vo nije ta&ka vezivanja koja je kao ostale klasi&ne ta&ke vezivanja e!ani&ka- kod koji!zakonodava+ unapred vrednuje vezu pravnog odnosa. ,na spada u okvirne ta&ke vezivanja- jer zakonodava+ u slu&aju nje daje sa o okvirna uputstva i preputa sudiji vrednovanje veze iutvrivanje sa koji pravo konkretni ugovorni odnos i a najtenju vezu.Prednost ove okvirne ta&ke vezivanja je u to e to o oguuje sudu pri enu najlogi&nijegprava ukonkretno slu&aju. Tekoa je u to e to je utvrivanje najtenje veze &esto ko plikovanaanalizasa neizvesni is!odo - a postoje i razli&ita s!vatanja o to e ta "i "ila naj"li)a veza. %nalizu jenajlake izvriti ako se osvrne o na konkretan tu)"eni za!tev i vidi o ta je pred et spora-z"ogkoji! pravni! pro"le a se tra)i erodavno pravo 2 ako je npr spor o kamatama raste znaajmestaispunjenja, ako je npr spor o punova nosti, raste znaaj mesta zakljuenja ugovora itd/.Mpp by Uro Topi 340% ombinacija PNP i neke neposredne ta"ke vezivanjaDa "i se predupredila pravna nesigurnost koju stvara pri ena P P- a da "i se istovre enozadr)aleprednosti P P- u nogi zakonodavstvi a su stvorene ko "ina+ije ovog okvirnog prin+ipa sadrugi neposredno vezujui - e!ani&ni ta&ka a vezivanja.Takva ko "inovana ta&ka vezivanja isti&e jedno neposredno vezivanje kao pretpostavljeno- aistovre eno se ostavlja ogunost da sud kada vidi da je neka ta&ka vezivanja prikladnijapri enitu ta&ku vezivanja.-MPP u odsustvu autonomije volje predvia kombinovanu ta"ku vezivanja, #ilisedite$ PL PNP.'!. Pravo merodavno za +ormu ugovora

(snovna ta"ka vezivanja% locus regit actum% K:?,snovna ta&ka vezivanja za odreivanje erodavnog prava za >or u ugovora je locus re itactum

@/mesto vlada "inomB% K:?. Eor a se +eni pre a estu gde je ugovor zaklju&en. Pro"lenastaje kada su u pitanju distan+ioni ugovori- tj zaklju&eni u odsustvu. 1MPP ne sadr)i odgovornaovo pitanje. 4iste ski tu a&enje ovog zakona i 1akona o o"liga+ioni odnosi a se dolazido


41/72

reenja- tj. tre"a pri eniti teoriju prije a- npr. ako je prihvat ponude primljen u Srbiji tu jeugovor nastao.&zuzeci od pravila K:?U pogledu ugovora &iji su pred et nekretnine ;(% se za enjuje ta&ko ;(4.Cakultativnost pravila K:?Eakultativnost zna&i da se >or a ne ora +eniti po pravu esta zaklju&enja ugovora ve seo)e+eniti i po neko drugo pravu. kod nas je pravilo lo+us regit a+tu >akultativne prirode. Potodrugo prvu se ugovor +eni onda kada nije punova)an po >or i pre a pravu dr)ave gde jesklopljen.Tako se pru)a /jo jedna ansa.0 Eakultativnost ne va)i za izuzetke od pravila ;(% jersuoni i perativne prirode.#oje je to pravo koje jo dolazi u o"zir pored pravila ;(%$ Postoje dva reenja u nae pravu-pre a zakoni a o eni+i i &eku to "i "ilo pravo zajedni&kog dr)avljanstva du)nika i poverio+a-apre a 1PUP i 1,4, 4 to je ;9- tj pravo erodavno za sadr)inu. To je predvieno i kao optereenje u 1MPP.?utonomija volje u pogledu +orme ugovora&ogu li same stranke da odrede pravo po kojem !e se ceniti orma ugovora0Mogue je da to "ude u&injenoposredno kada stranke "iraju pravo za ugovor u +elini.Postavlja sepitanje da li je ogue neposredno kada stranke "iraju pravo "a u pogledu >or e$ Nini se da

jeogue -jer je pravilo ;(% >akultativne prirode- pa ne postoje s etnje da se ono za eni voljostranaka. Merodavno e onda "iti sa o to novo pravilo- tj nee "iti za ena za ;(%.aravno iz"or nije ogu kada su u pitanju ugovori izuze+i od pravila lo+us regit a+tu koji sui perativne prirode.''. Pitanje cepanja ugovora&o e li se na isti ugovor primeniti vi#e prava0Do toga o)e doi na dva na"ina :B2Mo)e sam zakon postaviti razli&ite ta&ke vezivanja u pogledu razli&iti! pitanja 2npr jednuza >or u drugu za prava i o"aveze3


42/72

vezivanja za >or u i za sadr)inu ugovora- i to je reenje tipi&no. 1PUP i 1,4, 4 predviajuogunost da sa e stranke doprinesu pri eni vie prava na isti ugovor.***2preska&e se pitanje FI- ugovori o prevozu- "ez tvrdnje da pitanje ne o)e "iti postavljeno naispitu- ali se ree pita3***'7. :imska konvencija)vod#onven+ija o erodavno pravu za ugovorne o"aveze 2(i ska konven+ija3- uni>ikujekolizionopravnu ateriju za ugovorne odnose u izi&ki! li+a- ugovorne o"aveze u vezi testa enta i nasleivanja- o"aveze izeni+e i&eka i drugi! G, - ar"itra)ne i druge sporazu e- pitanja vezana za trust, ugovore o osiguranjuitd.(dreivanje merodavnog prava po :imskoj konvenciji%?utonomija volje% (i ska konven+ija kao pri arnu ta&ku vezivanja predvia % . Usvojena je kolizionopravnakon+ep+ija autono ije volje- to zna&i da se iza"rano pravo pri enjuje in toto, i imperativne i dispozitivne normetog prava.Predviena je ogunost iz"ora prava za +eo ili sa o deo ugovora- a taj iz"or vie prava ora"itiopravdan i ne s e "iti kontradiktoran.Ugovara&i ogu u "ilo koje do"a dogovoriti da se ugovor ili njegov deo podvrgnu drugo pravuu esto onog prava koje je do tada regulisalo. z"or deluje e+ tunc 2od po&etka3.4a sporazu o iz"oru erodavnog prava je i sa ugovor koji ne deli sud"inu glavnogugovora.1a punova)nost sporazu a o iz"oru erodavnog prava erodavno je pravo koje je u ugovoruozna&eno kao erodavno- dakle putativni ;9 2le? +ausae3%Pravo merodavno u odsustvu autonomije volje%4upsidijarna ta&ka vezivanja- onda kada se stranke nisu sporazu ele na osnovu autono ijevolje oerodavno pravu- je PNP. Meuti - konvencija uvodi pretpostavku da je ugovor unajbli*ojvezi sa zemljom uobi"ajenog boravita odnosno sedita nosioca karakteristi"neprestacije .,va pretpostavka je o"oriva i sud o)e utvrditi iz okolnosti slu&aja da je neka druga veza sanekipravo ja&a.U ri skoj konven+iji je naputen poja do i+ila i uveden poja uo"i&ajenog "oravita.Mpp by Uro Topi 36


43/72


44/72

stavljanja rezerve na njega.'9. >e"ka konvencijaBe&ka konven+ija o eunarodnoj prodaji ro"e uni>ikuje zna&ajan deo nor i u o"lastieunarodneprodaje ro"e. ,na je jedna od najire pri!vaeni! eunarodni! konven+ija u o"lastieunarodnog pro eta 2od evropski! ze alja gotovo sve3. #onven+ija zato i a ulogu jednogodstu"ova eunarodnog trgovinskog prava.Be&ka konven+ija kao eunarodni ugovor i a prednost nad odred"a a do aegzakonodavstvai sadr)i zna&ajne odred"e koji a regulie polje svoje pri ene.Pojam Aprodaje robeB#onven+ija etodo negativne enu era+ije odreuje ta ta ne potpada pod poja /prodajaro"e0.B# se ne pri enjuje na potro#ake ugovore- tj kada se ro"a kupuje za li&ne potre"e.Mpp by Uro Topi 371ati je izuzeta- z"og prirode pred eta prodaje- prodaja vrednosnih papira- novca, brodova-hovercra tova- vazduhoplova i elektrine energije.a kraju izuzeta je i prodaja na javnim aukcijamai u okviru prinudne prodaje.Meunarodni karakter prodaje(va konvencija se primenjuje za ugovore o prodaji robe zaklju"ene izmeu strana kojesvojesedite imaju na teritorijama razli"itih dr*ava :5' -aka 5 84, 4ada su te dr ave ugovornice 2ako i prodava+ i kupa+ i aju sedite uze lja a &lani+a a B#3=' -aka 8 84, 4ad pravila meunarodnog privatnog prava upu!uju na primenu pravadr ave ugovornice onda e se pri eniti B# a tek supsidijarno unutranje pravo. Bilo dana pravo dr)ave ugovorni+e upuuje sud dr)ave &lani+e ili &ak sud dr)ave koja nije&lani+a.Pri ena B# nije o"avezna- stranke uvek ogu u ugovoru isklju&iti pri enu konven+ije. 2tzv/,pting,ut03 Ugovorni+e ogu isklju&iti pri enu /ta&ke B0 &lana 5 konven+ije.ai sudovi se ne snalaze "a naj"olje u pri eni B#- iako ona i a pri at nad 1,,- &ak i u

jednostavni situa+ija a iz &lana 5 253 2a3. 4ud naj&ee previdi da je potre"no pri eniti B#.4udtako naj&ee kao erodavan pute 1MPP iznalazi na 1,,. U )al"eno postupku takvepresude i aju razli&itu sud"inu- u neki slu&ajevi a se presude pred ii trgovinski sudoukidaju a nekada se postupa druga&ije.'


45/72

pri!vaeno. Postoji dopuna: %ko su nai dr)avljani i du)nik i poverila+ eni&ne o"aveze io"aveza

je pri njena u inostranstvu a nije zadovoljena >or a pre a ;(%- onda je erodavno naepravoako su zadovoljeni uslovi po nae pravu- zna&i zajedni"ki KN 2rpski$.Prava i obaveze kod menice #i "eka$avljaju se dve ta&ke vezivanja:KK@i KK - dakle mesto preuzimanje obaveze i mesto gde jemenica plativa.KK erodavno je za prava i o"aveze glavni! eni&ni! du)nika.KK@erodavno je za o"aveze svi! ostali! eni&ni! du)nika.Mpp by Uro Topi 38HH5anugovorna odgovornostHH'=. Pravo merodavno za kvazikontrakte1% ticanje bez osnova i upotreba stvari bez poslovodstva #kondikcijski i verzionizahtevi$1a koliziono regulisanje sti+anja "ez osnova postoji vie alternativa u teoriji i praksi:edna ogunost je da se erodavno pravo tra)i preko putativne osnove za sti+anje "ezosnova.4vako sti+anje "ez osnova i a neki neva)ei osnov u neko poslu 2koji nije va)ei ili je ugaenitd3.Npr preko neva e!eg kupopradajnog ugovora se o)e doi do erodavnog prava.Drugo reenje je da se do erodavnog prava doe preko oslon+a na mesto gde se ostvarilosticanje "ez osnova.a 1MPP stoji na stanovitu prvog reenja.ondikcijski zahtevi% Do sti+anja "ez osnova se dolazi kada se plati nepostojei dug 2dugplaendva puta- ili se plati u uverenju da postoji3. 1a restitu+iju jemerodavno pravo koje jemerodavnoza odnos iz koga je dug nastao - ili se pogreno dr)alo da je dug nastao. To je naj&eeugovor.5erzioni zahtevi%Upotre"a stvari "ez poslovodstva su slu&ajevi u koji a se iskoriena stvar pretvara u neto drugo- ili prestaje da postoji ili joj se s anji vrednost. 2npr esti su sluajevi upotrebe tueg graevinskog materijala3. 1a koliziono reenje zakonodava+ je oda"rao pri enuprava ze lje gde su se dogodile &injeni+e koje su dovele do nastanka o"aveze- poto su te&injeni+e vezane za upotre"u stvari- ta&ka vezivanja jeK: u momentu njene upotrebe .2%Poslovodstvo bez nalogaMerodavno pravo se tra)i preko li+a koja su u ovo odnosu du)nik i poverila+.Pre a jedno s!vatanju erodavno je pravo do inus negotii 2li+a u &iju korist je poslovodstvoizvreno3 ili negotioru gestor'a. (e& je o K .4avre ena zakonodavna reenja kao ta&ku vezivanja odreuju esto gde je radnja poslovoeizvrena @KK?. Tako je i po nae pravu.

0F. Merodavno pravo za graanskopravne deliktePrvo koliziono reenje za delikte- zadr)alo se veo a dugo i "ilo je opte pri!vaeno u teoriji ipraksi. To je prin+ip.e" loci delicti commissi- zakon esta izvrenja delikta. ,va ta&kavezivanja

je i danas vladajua- ali uz odreene izuzetke.4ve do pre neku de+eniju ovo reenje ne a oz"iljnu alternativu. Meuti postojali su nekidopunskiprin+ipi:


46/72

;e? >ori kao dopunski prin+ip' javilo se s!vatanje da tre"a pravo suda postaviti kao dopunskiprin+ippravilu ;;D9- i to samo za pitanje protivpravnosti - a ne za +elu pro"le atiku delikata. 4utina

je dae se radnja s atrati protivpravno ako je protivpravna po ;;D9 i ;E. 1a ostala pitanjapri enjujese sa o ;;D9.eko3e u primeni principa KK @ se javljajuu slu"aju dislokacije radnje i posledi+e kada seneo)e odrediti esto izvrenja delikta jer su radnja i posledi+a na razli&iti esti a.Pose"no sna)na kritika prin+ipa ;;D9 je u o"lasti sao"raajni! delikata- gde esto udesa gu"izna&aj u savre eni uslovi a sao"raaja kada je ogue prei grani+e nekoliko dr)ava za zaMpp by Uro Topi 39

jedan dan- esto udesa ti e postaje potpuno slu&ajno- pa "i relevantost toga prava estaudesa"ila nelogi&na.ova stanovita se javljaju u a eri&koj teoriji i praksi povodo toga. avlja se iljenje da jenovoreenje P P- dakle ostavljeno je sudu da pro+eni koje je pravo u naj"li)oj vezi sa deliktniodnoso .Dalje pre+iziranje predvia (istejt ent : merodavno je pravo za delikte koje je u najznaajnijojvezi sa #tetnim dogaajem i sa strankama. Sud !e posebno voditi rauna o mestu gde je nastupila#teta,mestu deliktne radnje, domicilu, dr avljnstvu, mestu registracije, sedi#tu, sredi#tu odnosastranaka..itd #ajvers uvodi jednu alu revolu+iju u teoriju sa svoji /siste o pre>eren+ija0- gde ka)e daakopravila dr)ave gde je nastupila teta predviaju vii standard ponaanja i viu naknadu tetenegoesto izvrenja delikta onda e se pri eniti pravo ze lje u kojo je teta nastupila. odi sedakle po#ajversu ra&una i o sadr)ini propisa.olizione norme za graanskopravne delikte u naem MPP

,snovana koliziona reenja se nalaze u 1MPP. ,snovna ta&ka vezivanja je KK @.Mestoradnjeizvrenja tre"a tra)iti u svako konkretno slu&aju- ako je radnja pozitivna to je esto gde setetnik nalazio u o entu preduzi anja- a ako je radnja negativna to je esto gde je tetniki aoda dela.1a slu&ajdislokacije zakonodava+ se opredelio za pri enu / teorije rtve", pri enie se onopravokoje je u konkuren+iji povoljnije za oteenog. (adnja je protivpravna ako je takva "ilo po esturadnje ili estu nastupanja posledi+e.,dstupanja od ;;D9 su sa o u poznati slu&ajevi a u koji a je pri ena ne ogua- na "rodunaotvoreno oru- u vazdu!oplovu iznad ora ili neke ze lje- tada se pri enjuje princip zakonazastave.01. /aka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobra3ajnenezgode


47/72

)vodGaka kon>eren+ija za eunarodno privatno pravo je prvo"itno !tela da donese sveo"u!vatnukonven+iju za sve delikte- ali se vre eno od tog plana odustalo z"og tekoa oko postizanjakonsenzusa na tako iroko polju- pa je odlu&eno da se donese konven+ija o u)oj o"lasti - odelikti a u dru sko sao"raaju. Gaka konven+ija nastoji da po iri razli&ite pristupe- iz eupristali+a pravila ;;D9 i P P tj /+entra gravita+ije0. (eenje je naeno u to e da je osnovnoreenje ;;D9 uz "rojne izuzetke. zuze+i su do inantni. Pravilo koje naj&ee za enjuje ;;D9

jeesto registra+ije vozila.(snovno reenje /ake konvencije#onven+ija pri!vata kombinaciju KK @ i mesta registracije vozila. #ako$ Primeni3e seKK @ako okolnosti slu"aja ne upu3uju na izuzetke koji bi uslovili primenu mesta registracijevozila.Uslovi za pri enu prava esta registra+ije vozila: koji se ti"u vozila su da su vozila kojau&estvujuu nezgodi registrovana u istoj dr)avi- a ako je u&estvovalo i li+e "ez vozila- onda se tra)i da ionoi a "oravite u istoj ze lji gde je registra+ija vozila.Potre"no je da se ispuni jo jedan od alternativnih uslova4 da za!tev postavlja voza&-sopstvenikili "ilo koje li+e koje pola)e neko pravo na vozilo- da za!tev postavlja )rtva putnik- ili da za!tevpostavlja )rtva van vozila koja nije "ila putnik.a tetu na stvari a e se pri eniti takoe ili pravo esta nezgode ili pravo esta registra+ije.

%ko su se stvari nalazile u vozilu i pripadale putniku pri enie se pravo erodavno zaodgovornostpre a putniku.

%ko su se stvari nalazile u vozilu a ne pripadaju putniku pri enie se pravo koje je erodavnozaodgovornost pre a vlasniku vozila.

%ko su stvari van vozila pri enie se ;;D9 osi ako su te stvari pripadale )rtvi van vozila.Mpp by Uro Topi 40HHPrava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose urbijiHH

02. prava stranaca da stupaju u porodi"nopravne odnose u rbijiPravo stranaca na brak4vako ljudsko "ie i a pravo na "rak i ovo pravo se tretira kao osnovno ljudsko pravo. Pravostranana "rak je u ogro noj veini dr)ava postavljeno kao opte pravokoje je jednako dostupnostran+ukao i do ae dr)avljaninu. Do ae pravo ne postavlja nikakve dodatne uslove strani li+i az"og svojstva stran+a. U 4r"iji je pravo na "rak opte pravokoje proizilazi iz Ustava irati>ikovani!eunarodni! ugovora.Pravo stanaca da bude usvojitelj ili usvojenike relativno rezervisano pravo. #onven+ija o pravi a deteta U doputa da se pravo strana+ada"udu usvojitelji de+e postavi kao relativno rezervisano pravo.- tj sa o onda kada se u do aiokviri a ne o)e nai odgovarajue reenje.


48/72

U o"rnuto slu&aju- 1akon o dr)avljanstvu predvia da strana+ o)e "iti usvojenik u 4r"iji- kojiuslu&aju potpunog usvojenja sti&e nae dr)avljanstvo.Teorijski su ogue tri situa+ije u pogledu prava strana+a da "udu usvojitelji i usvojeni+i:5' #ada strana+ )eli da usvoji pred nai organo dete koje i a strano dr)avljanstvo' to pravouse priznaje kao opte=' #ada do ai dr)avljanin )eli da usvoji stran+a 2dete koje i a strano dr). li apatrida3 prednaiorgano to pravo se priznaje kao opte' #ada strana+ )eli da usvoji dete koje je na dr)avljanin to pravo u je relativno rezervisano

jer oraju "iti ispunjeni dodatni uslovi: ' da se ne ogu nai usvojitelji eu do aidr)avljani a- 'da se inistar nadle)an za porodi&nu zatitu slo)i sa ti e.0!. Prava stranaca% nasleivanje, stvarna prava, obligaciona prava iradniodnosNasleivanjePo 1akonu o nasleivanju stran+i i aju ista nasledna prava kao i do ai dr)avljani- poduslovore+ipro+iteta- osi ako je druga&ije propisano e. ugovoro . 1akon o osnova asvojinskopravni!odnosa predvia da strana+ o)e pod uslovo re+ipro+iteta nasleivati nepokretnosti nateritoriji4r"ije. (e& je dakle o ormalnom reciprocitetu- jer e stran+i "iti izjedan&eni u pravi a sado aidr)avljani a. %patridi nasleuju "ez uslova re+ipro+iteta -to je logi&no- jer oni ne ajudr)avljanstvo ni jedne dr)ave.Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose% tvarna prava na pokretnim stvarima ; javljaju se kao opta prava- kako po pitanju svojinetako ipo pitanju sektorski!- u)i! stvarni! rpava 2 zaloga npr3.% tvarna prava na nepokretnostima ; je relativno rezervisano pravo. Ponegde je relativno aponegde apsolutno rezervisano pravo- ali je sve iri krug dr)ava koje propisuju na+ionalnitret an.,vakvi dvojni na&ini regulisanja postoje z"og ekono ski!- politi&ko "ez"ednosni!- so+ijalni!-na+ionali! -etni&ki! i rasni! razloga. 1ato postoje razli&ita ograni&enja prava na nepokretnosti zastran+e.Po nae pravu stran+i ogu sti+ati nepokretnosti pod uslovo zakonskog re+ipro+iteta.4tran+ikoji o"avljaju delatnost u 4r"iji ogu stei svojinu na nepokretnosti u na enske svr!e.Mpp by Uro Topi 41Prava stranaca da sti"u obligaciona pravaPravo strana+a da "ude nosila+ o"liga+ioni! prava je uglavno svuda priznato kao opte pravo.zuze+i se pose"no utvruju zakono i naj&ee se odnose na ugovore &iji su pred etnekretnine.Pravo stranaca da zasnivaju radni odnosTo je relativno rezervisano pravo. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa su isti kao i za naegraane-


49/72

ali je potre"no da zadovolje jo tri uslova :5' Da i aju odo"renje za stalno nastanjenje 2ako su jugoslovenskog porekla- ili su &lanovi u)eporodi+e nai dr)avljani ili i je odo"reno stalno nastanjenje- i druga li+a ako opravdavajurazlozi3=' ,do"renje za zasnivanja radnog odnosa 2podnosi za!tev sa ili radna organiz+ije- uzavisnostiod toga da li i a odo"renje za stalno nastanjenje ili privre eni "oravak3' Da je re& o radno e stu koje nije rezervisano sa o za do ae dr)avljanePrivre en

Documents

Međunarodno privatno pravo 1