Mehanizam MMF-a za uspostavljanje multilateralizma i

stabilnih deviznih kursevajs

Multilateralizam – mogućnost slobodnih deviznih plaćanja u bilo kojoj valuti koja je konvertibilna.

Time se konvertibilna potraživanja u jednoj zemlji veoma lako prenose za plaćanje dugovanja u bilo kojoj zemlji na svetu.

Multilateralni sporazumi – međunarodni sporazumi skopljeni između više od dveju ugovorenih strana.

Uvod

MMF pomogao je pri uvođenju konvertibilnosti valuta kao osnove multilateralizma u svetskoj trgovini, pre svega u zemljama Evrope i OECD-a, kao i u zemljama u razvoju.

Nizom mera i pružanjem pomoći zemljama članicama MMf se borio za smanjenje deviznih ograničenja u tekućim transakcijama platnog bilansa, a dozvoljavao je kontrolu međunarodnog kretanja kapitala.

MMF u razvoju prošao kroz 3 reforme.

1967. godine dolazi do I ekonomske krize. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni bio je veliki, tako da MMF

1969. godine stvara veštačku valutu (SPV) čiji je cilj pokriće deficita u platnom bilasu zemalja članica.

Kurs specijalnih prava vučenja bio je fiksni kurs. Određen je u odnosu na količinu zlata koja se nalazi u

američkom dolaru (1 fina unca zlata = 35 $).

Svaka zemlja imala je obavezu da za 30 dana od dana utvrđivanja pariteta nacionalne valute taj paritet prijavi MMF.

Bila je dozvoljena dnevna marža fluktuacija kursa na deviznim tržištima od ±1%.

Eventualna devalvacija bilo koje nacionalne valute morala je da bude prijavljena MMF-u.

Prva reforma

1971. godine – II ekonomska kriza SAD su 1971. godine morale da ukinu

konvertibilnost dolara u zlato. Razlog: preterana potrošnja u odnosu na proizvodnju i veliki deficit.

Tada su izvršene dve devalvacije dolara od po 10%, a evropske valute su morale da uvedu fleksibilni kurs prema dolaru. To je bila druga i najveća kriza MMF.

Privremeni komitet MMF-a je januara 1976. godine formulisao Amandman 2 za prelazak na fleksibilne kurseve, koji je aprila 1978. uključen u Statut MMF.

Druga reforma

Treća reforma uvedena je trećim amandmanom na Statut MMF 1991. godine i proceduralne je prirode.

Ona uvodi mogućnost za tzv. neposlušne zemlje, odnosno zemlje koje ne izvršavaju obaveze prema MMF.

Takve zemlje mogu da budu kažnjenje, pa čak i suspendovane iz Fonda.

Treća reforma

SFRJ je bila osnivač MMF, ali od 1992. do 2001. nije bila njegova članica.

Početkom 2001. godine SRJ je ponovo postala članica MMF sa novom kvotom od 36,52% i novim uslovima ekonomskog i političkog karaktera, uključujući i dug od 185 mil dolara.

Od jula 2006. Srbija nastavlja članstvo SCG u MMF sa postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

MMF i naša zemlja

Prva reforma: 1969. uvedena specijalna prava vučenja.

Druga reforma: Posle 1971. postepeno se ukidaju fiksni i uvode fleksibilni kursevi. Ukinuta je konvertibilnost dolara u zlato.

Treća reforma: uvedena je 1991. i daje pravo Fondu da sankcioniše zemlje članice sve do isključivanja.

Zaključak