Meta Hocevar

  • View
    240

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    1/44

    Meta H oc ev arRodena u Liubljani gde [e studlrala arhitekturu i196S.g. diplc-mirala. Nakon dlplornlranja (a i pre toga) bavila se lskliuclvoarhi tekturom i nekol iko nagrada pokupil a i e na arhltektonsklm iurbanlstlcklm konkursima.Njoj se 1972. godine p r uz ll a mo g ur n os t da u EG Giej saraduj ekao scenografkinja U scenskom izvodenju Koskoii, taj toi! RudijaSeliga u rezijJ Dusana jovanovlra . Dzb ll jno i dugotra jno se zarazi lapozoristern. Povremeno S8 i dalie bavi .arhltekturom, ali u celinise posvecuie pozorisnom stvaralastvu, Prvi put je reztrala 1982.godine.

    Kao scenogra fki nj a rad ila j e u svim s lovenackl rn pozori st ima.. uTrstu, u gradovlma blvse Jugoslavije i u inostranstvu: Moskva,Grac, Bee, Kein, Kembr idz (SAD).Nai-cesce se bavi slovenackim drarnskim delima. Radi najviseu Ljubljani u SNG Drama gde 5U realizovane njem najraz!iciliJeinscenacije: D. lajc Kalevala (1986), Grum: Dogadaj u gradu Gogi(1986), D. Smole: Antigona, D. Zajc: Medeja (1990), G. Strnisa:lednorog (1992), Ceh6v: Tri sestte (1996), Euripid: l figeni ja (1998).Za SSG Trst je rezi rala Cankarovu Lepu Vidu (1989), a u okvi ruf est ivala Becke nede lj e svecanosri cak Ir i i nscenac it: e: lovanov ic :Antigona ( 1993, koprodukci ja sa SNG Dramom) , Porodi cn l a lbum,parafraza lbzenove Divlfe petke (199 :4 , koprodukci ja sa Sloven-skim mladinskim gledaliscem) i Poseta parafraza Misimine Hanjo(1997, koprodukcija sa SNG Dramom).

    Za svo]e scenografi]e, kostlrnografile rezije doblla je bro.jnenagrade. Redovna je profesorka scenografije na IjubljanskojAkademiji Z3 pozori st e, radi o, fi lm i televiziju.

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    2/44

    Dei su tacniji svedok ad usiju.Herakl i t

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    3/44

    S A D R Z A J

    11 L O KA C IJ A P R IC E

    15 O K O O G lE DA LA

    21 B IT I U ... G LE DA TI U ...23 Udaljenosti i dodiri24 Pozorisna konvencija

    27 D UZ IN A G LE DA NJA . P RO ST OR I V RE ME31 P RO S TO RK O JI I K AK AV

    32 S TV AR NI I V ID EN I P RO ST OR32 Lokacija "gde"34 Predprica prostora40 Secanje prostora42 Atmosfera

    45 PRAZN INE

    47 SVETLOST49 PODRAZUMEVANJA49 Senka

    52 D RA MA TU RS KA C VO RIS TA P RO ST OR A52 Cosak j ugao

    55 Zi d56 Meduprostor58 Otkrivanje i istrazivanle prostora60 Visina horizonta i oCiSte63 N AP OL JU U NU TR A63 Odsustvo forme

    65 PORTAL66 lza porta!a na levoj Hi desnoj stranl70 Portal i o ko c gl ed a la72 P RIC A P RO ST OR A, P RIC A E LE ME NT A72 Stotica i figura72 Stolica i sedenje74 Stolica i stll78 Stolica i stolica (stolice)80 P RO ST OR P RO MA JE I P RO ST OR S TA NJA80 Sekspir i Cehov83 Vod a86 Oblak

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    4/44

    Nista se ne rnoze dogodi t ia da se ne dogodi negde.

    L O K A C I J A PR ICE

    Svako "gde" ima svoje kada i svako "kada" odredeno je trajan-jem.

    , I (

    = 0:-f ( \

    \1/'-.0./- -/ { \ ''vor", ",oki p"dmet 0 , id ,"om pw"olo dobiia, nosi \""ii' ",oio pd'o , Ukollko ie na ;tarto io

    s o"k nema, podmet,nem rnu kok" ",oio, I, ",0, l,ko

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    36/44

    cvrstu, nepropustivi zid, iako kroz nju mogu da gl edam.

    Ude devojka, provlad se kroz lastise kao da je to' suma V'd'~ . I ,1msumu. POlgrava 5e sa njima. Zaplice se izmedu njih, POlomuozbilji, u njenim rukarna ugledam pu sk u P uc an ] Devo,'ka t S e. , . . os aneda VISI medu opasnlrn puzavi cama usred tamnih mocvarnih trayMrtva. Verujern. a.

    Ihlen: D iv lja p at ka - P or od ic n i a lb um

    Sto l ica i 5ti lSti t pojedinog komada namesta]a ii i stil gradenog prostora prica 0vremenu nastanka iligradenja prostora, ali ne nuzno i 0 vremenuodv ij an ja pri ce . (Naravno, to n ile tako kod s ti la u kos timogra fi ji o)Zivotno doba pojedinih arhltektura je po pravilu duze od doba ukome se razvi o odredeni sti l. Vekovi stare arhil ekture jOs uvekfunkci on isu u svo jo ] o ri gi na lnoj f unkc ij i (r ec imo gotska katedrala)iii u novoj funkciji (zatvori u zarnkovima mogu da postanu muzeji

    74

    i ii pak tudnice, vladine palate teze).Sti l poj ed inog v idenog pros to ra i ii e lementa mere pri likom traien-'a i li stvaranja prostora igre da bude prva poruka koja na nivou:nformisanja govori 0 vremenu desavania price: prlca i prostor sedogadaju u istom vremenu; ii i 0 vremenu nastanka prostora: pricase u nj ega nasel ila kasni je , u nekom drugom vremenu.Al i nama pre svega odredeni s ti l, z a koga nije nuino da je u celiniautenti can i ii autentkno prepi san, kop ir an (po jed ina prostornaforma iii forma elementa moze samo da asodra na pojedini stil) ,unosi u prostor odredenu atrnosferu. Tu atmosferu pojedini stilisijava kao nekakvu davno prepoznatu i u parncenlu zapisanuinformaci ju. To je osnovni razl og sto se odlucujem za koriscen]epojedinih oblika kojl su moida autenttcna iii samo skrivena, iz-brisana izvodenja nekog stila. Odredeni stil je sarno sredstvo,poseban llkovni govor, kao sto je ceiokupna likovna umetnost sapoj edi nim pravcima, temama ifi pristupima same sredstvo, nekavrsta t ipa pisma sto ga stvaralac prostoraslobodno koristi i njimemanlpullse. On je samosvojno krcenje puteva, trazeni e stanja, aline i sam dl],Doslovno prepi si vanje poj edi nog sti la u videni prostor obl cno nenudi onosto od nj ega ocekujem. PoCinje da se ponasa kao samo-dovoljni citat, ponekad cak postane simbol pojedinog vremena ipri ce. Tako pricu okiva u prostorno i vremenski strogo odredenuformu koja danas i ovde moze da izgubi kontakt sa mnom. Oacnemcgud metaforu! Videni prostor ko]l jos funkcionise kaostrogo definisan i svojom !j usturom nepropusti vo zatvoren pros-tor, koji ne dopusta da mu prka pobegne kroz neku pukotinu zi dalllsvetlostl, mora da nudi otvorenost mom dozivljavanju. U to]otvorenosti, koju ne postiiem nedefinisanim iii proizvoljnim ob-l ikovanj em, nego bas suprotno, cvrs tim konceptom iunutrasnlornselekcijom u postupku stvarania, rncguce je obezbediti ot-vorenost i metafori Cnost. Ove dve stvari u skladu sa konceptomsCenskog izvodenja ornogucava]u svojevrsno disanje i li pulsi ranje

    75

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    37/44

    prostora. Prostor se neprestano punl i prazni. lspuniava .,. ga pncarasloiena na zvuk i sliku, raspeta u volurnenu videnog pr .. 05torakome svetlost daje rneru onda kad se sa pricorn lov i u prOSlari ii miruje u njemu. UNema praznog prostora. Postoji samo lsprafnlen prostor. Nemapuncg prostora, postoji samo ispunjen prostor.Neuhvatlj ivos t zarn lsl lene atmosfere unosi neprestan i r izl k uprorn isl janie i s tvaranje pojedinog drarnskog prostora. Nemanikakvih pravi la. Svaki dramski tekst nanovo inanovo pokrecsnova pitanja, nove misli koje zahtevalu. da im trazirn smisao (neznacenief) i svako scanskc izvodenje nanovo i nanovo postav! janova, svo]a, jedinslvena pravila, svoju unutrasniu log iku ko janema nista zajednkko sa opstoscl u razmisl janju i ponasanju, sapravilima osecania. I kad postavim koncept scenskog lzvodenja,prostora i ii celokupnog scenskog izvodenja, rnorarn ga II 10mtrenutku dovesti u pitanje, moram surnnjati u njega, podrnetnutimu "gresku u slsternu", da b i postao ran ji v, za gledaoca i prieuotvoren, dakle dostupan, da bi se naselio u njemu,- da pronadesvoj smisao. Da IInjemu pronade svoje iskustvo. Potorn pocne dazivi i dodirne me (kratkotrajno) fikcija - pozorisno izvodenje.Dramske prostore ne traflrn u prostoru scenskog izvodenja,dakle u pozorlstu, na seeni, nego izvan pozorista. Pozorlste je veepreradeni, premleveni zivot, onje njegova liena interpretacija. Kaokad bih od brasna htela da lepim zrna, da bih potom to samlelau svom mlinu. To je nemcgucs. Ceprkam po zivolu, predeli rna, poarhitekturama, po dusarna, po prlcarna. U sebi prikupljam utlske.Zatim se IZ t ih uti saka kod pojed ine teme ii i zadatka, sto ga sebizadajem, pocnu cia izdvajaju pojedinosti u precizno otisnutomobl iku i ii onakvorn koj i se vee zamesio u dodiru sa razmisl janjemkoj im se bavim. Najvise sebavim onim sto se podrazumeva, onimSio obicno ne opazarno. Ta razgradnja (prostornih) onoga sto sepodrazumeva moze dovesti do interesantnih pitanja, resenja iiibarem zamisli . Razgradena stvar koja se podrazurneva (recimo,

    da okrenenro neku sobu ka o kratku carapu - na sceni i u fantazijisve je moguee!) iznova l lspostavlja i definise pojedine odnose urostorll. Sasvim ih menja, a cllva atmosferu koju je noslo os-p . rnovni, nerazgradeni prostor, sto se podrazurneva, I uspostav janOVll,unutrasnjll logiku prostora. Prostor postaje norma\an, dakleverovatan. Ovako dobijen rezul tat ponekad se interpret ira kaopronalazak. Na polju umetnost! nema pronalazastva, postoji sarnol iena, (ak int imna interpretacija problema pred ko]! je stvaralacpostavl jen, postoji samo ono sto je k roz oko ogledala i sa drugstacke videno, ono sto se podrazumeva, razgradeno i opet sastav-I jeno na osnovu neke druge, unutrasn le \ogike u nesto novo s tose podrazurneva.

    Anuj : Poziv u zamaklnteresantno je prilikom razrnisllania 0 dramskom prostoru izadiz onog uoblcaienog logifkog postupka razmlst ianla 0 prostorusto ga nalazu razum i znanje 0 gradnji . Videnom prostoru nisupotrebni nl ternell, ni zidovi ili stubovi da bi nosio krov, nisumu potrebni ni prozori, ni vrata da bi neko mogao da ude, iii sumu mofda potrebni sarno vrata, sarno eosak, a zidovi mu nisupotrebni. A mozda zapazim same ullcnu svetiljku ili sarno svetlostullcne sveti ljke. U tom izuzetno slrokorn izboru pojedinih utisakao prostoru t reba napravi ti se lekci ju , neprestano se odr icati odonih pojedinost i ko je izazivaju i razvi ti unutrasn il sis tem koji cesvolom logikom obezbedivati verovatnocu videnog da bi f ikci jupretvor io u ono verovatno. Jedino ono verovatno moze da me

    II

    II

    77

  • 5/17/2018 Meta Hocevar

    38/44

    dirne, pa da joj verujem. Da postane ono sto se podrazumeva.

    Najpre