Metafizika_Analiza

7/23/2019 Metafizika_Analiza

http://slidepdf.com/reader/full/metafizikaanaliza 1/17

Filozofski Fakultet Novi Sad

Odsek za Filozoju

Student : Gerge Nadj

Mentor:Br. Indexa : 000!"#$!%r. &eljko 'alu(erovi)

Nikola *atalovi)

Helenistička-Rimska Filozofja

Seminarski rad iz Helenističke-Rimske Filozofje :

Aristotelova Metafzika

%atu+ : ,.$.0$-

Novi sad



S%/&

Predgovor 2

Opšti opis 3

Velika alfa 4

Mala Alfa 5

Beta 5

Gama 6

Delta 7

psilo! 7

"eta #

ta #$eta %

&ota %

'appa ()

&am*da ((

M+ (2

,i (3

pilog (4

$



1/2%GO3O/

*e4ko je 5isati o jedno+ delu 4to su ve) +nogo ljudi istra6ivali irazu+evali na najrazli7itiji+ +ogu)i+ na7ini+a. *e4ko je re)i ne4to novo uvezi ovog klasi7nog lozofskog dela 4ta jo4 nisu 5o+enuli. Ne 8i 8ilodovoljno 5ro7itati kritike i +isli drugi9 lozofa i tako sastaviti jednu sliku

jer to 8i 8ilo sku5 +isli o delu tre8a 5ro7itati knjigu razu+eti na 5ose8anna7in i sa+o onda u5orediti sa drugi+ razu+evanji+a da 8is+o do8ili7istu sliku u ovo+ feno+enalno+ delu.

I5ak da s5o+ene+ nekoliko od o54ti9 +isli : svako s+atra da jeMetazika jedna od najte6i9 dela lozoje da knjiga nije knjiga nego sku5ristotelovi9 5redavanja i 8ele4ke o 5redavanji+a. %o 0. vekaristotelovu Metaziku su 5ri9vatili kao troslojnu strukturu ovu strukturu

je us5ostavio *o+a kvinski. 1rvi sloj je teologija ako se 8avi Bogo+ drugisloj je +etazika nad5rirodni ako se 8avi 8itko+ kao 8itko+ i 5rva zikaako se 8avi 5rvi+ uzor;i+a stvari. aeger je s+atrao drug7ije i na 5o7etku0.veka us5ostavio svoju strukturu koja je i danas 5ri9va)ena ovastruktura izgleda ovako :

lfa Beta Ga+a <a+8da Mi = >Ni i 25szilon $ for+aju %revnu +etaziku?eta 2ta i *eta su na5isani u 5relazno+ 5eriodu kada je ristotel s+atraoda je o54ti 5red+et +etazike je 8i)e25silon @- ota Mi $@= su na5isani u <ikeji to je ristotelov 5oslednji5eriod

Metazika je jedan od najve)i9 ristotelovi9 6ivotni9 radova. 1okazujekako je +islio jedan od najve)i9 +islio;a sveta i daje na+ osnove te+eljada nastavi+o raz+i4ljanje na ovo+ ili na neko+ drugo+ 5utu nakojidolazi+o za9valjuju)i 7itanje+ ovog dela.



O1A*I O1IS

ristotelova Metazika se sastoji od $- 5riku5ljenog dela ovi delovi sunalazili 5osle zike kad su i9 5riku5ili z8og toga su do8ili i+e +etazikagr7. CD ECD CD HJKL. I+e 5oti7e od ndronika on je saku5ioristotelova dela i siste+atazivao i9 . 'od leksandar frodizijskog senalazi+o 5rvo sa deno+ina;ijo+ +etazika on neznaju)i s+atrao je dai+e se ti7e od ristotela a ne od ndronika. ristotel je sa+ zvao 5rvo+filozofijo+gr7. CD P CQR CTR JUVVWXR . YCD CD HJKL +eta ta fizika 5revedeno zna7i 5osle 5rirode ali +ogutu+a7iti na dva na7ina 5rvi na7in je da ne4to 4to nalazi 5osle5rirodnolozofski9 dela drugi na7in da razu+e+o kao znanje vezano za

5rirodu i vi4e od 5rirode nad5rirodno. Z razli7iti+ delovi+a knjiga ristotel razli7ite stvari indentikuje kao5red+et knjige : u alfa knjizi o8ele6a istra6ivanje u 7etri for+e kao5red+et u +aloj al istra6ivanje istine je ;ilj. Z 8eta knjizi vodi diskusiju oa5oria+a u ga+a knjizi istra6iva 8i)a. Z e5silonu [5rvu lozoju\ nazivateologijo+ i njen 5red+et je [ne5okretni 5okreta7 Bog. %eo ristotelovi9 ko+entatore je s+atrao da u kjiga+a se 5i4e o jednojstvari sa+o iz razli7iti9 as5ekata. %ok srednjovekovni +usli+ ko+entatorikao l@Fara8i vi;enna i verroes redukovali 5red+et Metazike na 8i)ekao 8i)e I na Boga. *vrdili da 7etri uzrok istina i a5orije 5re+aristotelovo+ izjavu su vezani za 8i)e. li u to+e 4ta je glavni 5red+et

+etazike nisu 8ili na isto+ stanovni4tvu : l@Fara8i i vi;enna su s+atralida je Bog dok verroes da je 8i)e. Na 5o7etku sa+ s5o+enuo da *o+a kvinski je us5ostavio svoju strukturuu $!. veku i ova struktura je 8ila 5ri9va)ena sve do $=$ kad je ]erner

aeger $""$@$=,$ +enjao o54ti 5ri9vat i us5ostavio novu strukturu oMetazi;i. %a s5o+ene+ jo4 nekoliko 0. vekovni9 ko+entatora : ose59 O^nenss+atra da je jedini 5red+et +etazike teologija uguste Manison ka6eda i+a dva razli7ita 5red+eta jedan je teolo4ki drugi je ontolo4ki i 1ierreu8en_uena i+a isto +i4ljenje.

!



32<I' <F

*o je 5rva knjiga +etazike i sastoji se od deset 5oglavlja. Ova knjiga je

najverovatnije na5isana u vre+e kada je ristotel jo4 8io 7lan 1latonoveakade+ije ili nakon ostavljanja akade+ije. Z os+o+ i u deveto+ 5oglavju="=8 i ==a se8e i njegove slu4ao;e 5o+inje na slede)i na7i : `+i5latonov;i[$ z8og toga se s+atra da je kniga na5isana u ovo+ 5eriodu.

Z 5rvo+ 5oglavlju 5o7inje da 5ri7a o 7uli+a i ka6e da je 7oveku vid jenajdra6i od svi9 7ula. `Zzrok je to+u 4to od svi9 7ula ono na+ najvi4eo+ogu)uje s5oznaju i 5okazuje +noge razlike.[! Nastavlja sa 5a+)enje+ da sve 4to 5ri9vati+o 7uli+a 5ostaje deo5a+)enja u na+a i tako dolazi+o do znanja ali sve se to odigrava sa+oako i+a+o slu9 jer 8ez slu9a ni4ta ne 8i ostalo od ovi9 u 5a+)enju. Iz5a+)enja dolazi+o do znanja i do iskustva i ka6e da iskustvo ne razlikuje

od znanja kada je re7 o delovanju. /azlika iz+e(u znanja i iskustva daiskustvo va6i sa+o za individualne 5rilike dok znanje va6i uo54te. O8jasni4to 5o4tuje+o vi4e znanje jer nauka istra6uje uzroke dok iskustvo je sa+os5oznaje kori4)enja ne7ega 8ez znaja o uzor;i+a koji su stvoriliodgovaruju)u situa;iju.`Z ;elosti znak je i znal;a i neznali;e s5oso8nost 5ou7avanja 5a stoga is+atra+o da je vi4e od iskustva u+e)e znanost jer u+e4ni;i +ogu5ou7a;ati a iskusni;i ne.[- *ako 8i zavr4io 5rvu 5oglavlju jer s ovi+ s+odo8ili odgovor na najve)u razliku iz+e(u iskustva i znanja. Z drugo+ 5oglavlju re7 je o +udrosti. ko 9o)e+o saznati 4ta je +udrostka6e da tre8a da gleda+o +udrog 7oveka. ko ka6e+o na nekoga da je+udar onda +isli+o da on zna vi4e od ostali9 ljudi i razu+e stvari 4tave)ina ne razu+e.Nakon toga 5ri7a o nauku+a koje 5oseduju u vi4e na7ela i koje su

najte+eljniji i najva6niji. I dolazi do zaklju7ka da naj8olje su nauke kojeu5oznaju da ;ilj rada i istra6ivanja je do8ro. I naj8olja nauka je ona naukakoja istra6uje 5rva na7ela i uzoraka jer i do8ro i ;ilj su isto uzor;i.

Nauka koja 8avi sa 5rvi+ uzor;i+a je 5rva lozoja kako ristotel ka6e.

Nadalje 5ri7a o uzor;i+a i ka6e da i+a 7etri vrsta uzroka. `Sad je8jelodano kako valja ste)i znanost o 5rvotni+ uzor;i+a jer ka6e+o kakozna+o kakvu 5ojedinost kad +isli+o da s5oznaje+o njezin 5rvotni uzroka govori se o 7etriri uzroka od koji9 je ka6e+o jedan 8ivstvo i 8it jerza4to na5okon se svodi na 5oja+ stvari dok je 5rvotno za4to uzrok i5o7elo drugi je tvar i 5od+et tre)i je 5o7elo kretanja a 7etvrti je nje+u

$ Meta59. ="=8==a Metazika /e5rint ex 9ungaria Buda5est $=!,

Z engleski+ne+a7ki+ i +a(arski+ 5revodi+a se 5i4e ta7nije tako

! Meta59.="0a "@$0 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

- Meta59.="$8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

-



o5re7an uzrok nai+e : 5oradi 7ega i %o8rojer to je svr9a svega nastajanjai kretanja.b

Od tre)eg do os+og 5oglavlja daje na+ jednu o54tu istorijsku sliku o+isli+a 5red9odni9 lozofa u vezi 5rvi9 uzraka. %etaljnije 5ri7a o1itagorej;i+a i teoriju 8rojeva. Ì+ se 7inilo da i ostali+ stvari+a

;eloku5na narav nalikuje na 8rojeve i da su 5rva na7ela svi9 8i)a te da je;elo ne8o sklad i 8roj., 1itagorej;i su o8ja4njavali stvari koji nisu razu+eli inisu us5eli da deni4u sa 8rojevi+a ali oni su odredili 8rojevi+aastrono+ska tela 4ta se i dan danas u5otre8ljano u astrono+iji i uastrozi;i. %etaljnije o8ja4njava jo4 1latonove idejei i u deveto+ 5oglavlju od ==08do ==!a kritikuje teoriju ideja +e(uvre+eno u5ore(uje ideje sa teorijo+8rojeva 5itagoreja;a. Na kraju u deseto+ 5oglavju ka6e : `%akle i 5re+aono+e 4to je 5re re7eno kako svi istaruju one uzroke koje s+o naveli ukjiga+a O 5rirodi i ne +o6e+o i+enovati ni jedan drugi izvan ti9 ali oni to7ine tek nejasno 5a su na neki na7in svi ti uzor;i ve) 5re s5o+enuti i naneki drugi na7in o5et nisu nikako.[c *ako na kraju rezi+e da niko drugo nije5ored ovi9 uzorka s5o+enuo neki drugi i on sa+ je jedini ko je s5o+enuosvi9 7etri.

M< <F

Mala alfa je druga knjiga Metazike I s+atra da se je kasnije dodato+e(u velike alfe I 8ete. Najskra)a je sastoji se sa+o od tri 5oglavlja. ilj knjige je istra6ivanje istine. *ako 5o7inje [Misaono 5os+atranje istinedelo+ je te4ko a delo+ lako\" er svako zna da ka6e ne4to o istini ali nikone +o6e da u ;elosti o8jasni I z8og toga tre8a da 5o4tuje+o svakoga jersvako je do5rino sa svoji+ re7i+a i +isli+a.Nadalje 5ri7a o uzor;i+a I o ;iljevi+a. 'a6e da svako i+a 5rvi I 5oslednji;ilj ni4ta ne+ +o6e da 8ude 8eskona7no I ako ne4to ne+ a 5rvog ondane+a nikakav uzroka [I gde ne+a 5rvotne odred8e ne+ ni slede)e. Zzto oni koji tako govore ukidaju I znanje jer nije +ogu)e znati 5re nego sestigne do nerazdeljivosti.\= 1rvi uzrok tre8a da 8ude neuzrokovano jer ako8i 8ilo uzrok 5rvog uzrokaonda to ne 8i 8ilo 5rvi.Z 5oslednje+ 5oglavju re7 je o navika+aono na 4ta s+o navikli lak4e

razu+e+o nego ne4to na 4ta jo4 nis+o navikli. ?8og toga 4ta razlikuje od

b Meta59.="!a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

, Meta59.="b8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

c Meta59.==!a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

" Meta59.==!a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

= Meta59.==-8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

b



na4i9 naviknuti9 5red+eta te4ko +o6e+o dodati ili nikako ne +o6e+orazu+eti. ?8og toga 7ovek tre8a da 8ude o8ave4ten i s5re+an kada u7ine4to novo da 8i razu+eo novosti.

B2*

Beta je tre)a knjiga +etazike sastoji se od 4est 5oglavlja. Z knjizido8ije+o ta7nije odre(ivanje su8stan;ije i ristotel lista lozofske5ro8le+e.5orija gr7. VWX sastoji se od 5orosa 5ut i sufiksa a 8ez ili ne 4ta5revedeno zna7i 8ez5utnost. Beta knjiga 5ri7a o a5orija+a lozoje uo8liku 5itanja. Odre(enje su8stan;ije i +etazike je svr9a ovog5o5itkivanja. li s+atra+ da nije lako razu+eti zna7enje su8stan;ije jer

jedne strane su8stan;ija je 4iroko o8u9vatni 5oja+ a druge strane

do8ije+o vi4e ta7ni9 odre(enja su8stan;ije.Z istra6ivanji+a dolazi do toga da su5stan;ija nije u su8jektu nego5ostoji individualno i su8stan;ije +ogu i+ati su5rotne kvalitete a ovova6i sa+o za su8stan;iju. Izgleda da su8stan;ija +o6e da 8ude+aterijalno +isaonon i +o6da ne4to iz+e(u ovoga dva `1ostoje neki kojigovore kako 5ostoje takozvane +e(ustvari iz+e(u o8lika i osetnina i tone izdvojene od osetnina[$0

Z 5eto+ 5oglavlju ristotel 5ri7a o 5aradoxu +ate+ati7ki9 feno+ena dali su su8stan;ije ili nisu i liste 4to jesu a 4to +o6da nisu.I na kraju u 4esto+ 5oglavlju o8ja4njava 4to su ideje korisne i 4to je do8roda 5ostoje. `te ako+i+i osetnina i +ate+ati7ki9 stvari ne+a kakvi9drugi9 kao 4to se govori da su o8li;i ne)e ni 8iti 8ivstva 4to je jedno8roje+ i vrsto+ niti )e 5o7ela 8i)a 8iti odre(ena 8roje+ nego sa+ovrsto+ ako je to nu6no z8og toga je nu6no 5ostaviti i da 5ostoje o8li;i[$$

I zavr4ava sa ti+e dali +ogu da 5ostoji nauka na7ela ako su individualneonda je to ne+ogu)e jer se nauka 8avi sa o54ti+. ko 8i na7ele 8ileindividualne onda 8i i+ale na7ele 5re ovi9 na7ela koje su o8ja4njavali ovi9.

GM

'njiga se sastoji od osa+ 5oglavlja. Glavni 5red+et knjige je 8itak kao8itak nauka koja se 8avi sa 8itko+ kao 8itko+ uo54te i +ogu)i izjave i5ret5ostavke o 8itku kao 8itku. Od drugog do 7etvrtog 5oglavlja deni4e 8itka i jedna i dolazi doizjedna7ivanja ovoga dva 5oj+a. `ko su dakle 8itak i jedno isto i jednai+ je narav jer slede jedno drugo kao 5o7elo i uzrok a ne jer i9 ozna7uje

jedan 5oja+ iako ne+ a nikakve razlike 5ostavi+o li i tako nego je

$0 Meta59.=="a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$$ Meta59.$008 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

,



da5a7e u 5rilog sa+oj stvari jer isto su jedan 7ovek 8ivaju)i 7ovek i7ovek[$

Nadalje 5ri7a o to+e da su5stan;ija svakog 8i)a je jedna ali ne nasau7esni na7in i isto tako i 8itak na nesau7esni na7in z8og toga kolikorazli7iti9 for+a i+a jedna toliko )e i+ati i 8itak.

Nauka koja se 8avi sa 8itko+ is sa jedno+ tre8a da razlikuje zna7aj5oj+ova koji koristi kada 5ri7a o jednu i o 8itku. er ako koristi+o neki5oja+ to se svode uvek na 5rvu `kao 4to se zove jendo sve 4to je uodnosu na 5rvo jedno[$! Ove 5oj+ove tre8a u5orediti sa 5rvo+ da 8is+orazu+eli dali koristi+o na konkretni 5oja+o 7e+u 5ri7a+o dali uzrokuje5oj+a ili z8og nekog sli7nog as5ekta. I tako dolazi+o do toga da sve ovestvari su odlu7ni izu+i jedna i 8itka. ?8og toga nauka tre8a da 5rou7ava iu5ozna ne satvari nego to 4ta je ne4to 5o se8i i 4ta su in9erentni deloviodgovaraju)eg feno+ena. Z tre)e+ 5oglavlju o8ja4njava da ista je naukakoja istra6iva su5stan;ije i aksio+e jer aksio+e ne va6e sa+o za+ate+ati7ke stvari nego za svega 8ivstvuju)eg. Od 7etvrtog do sed+og 5oglavlja istra6iva dali +o6e da isti stvaristovre+eno 8ude ne4to i da 8ude su5rotno se8i. Na 5ri+er : da li +o6e da5ostoji i da ne 5ostoji 8i)e istovre+eno. 'ao na 5o7etku knjige i ovdedo8ija+o jednu lozofsko istorijsku sliku sa+o sad u vezi ovoga 5ro8le+a.Z 5eto+ 5oglavlju u jedno+ delu +eni se 7ini da nao8i)i na nastajanjuuniverza kad 7ita+ slede)e : `ko dakle ne +o6e nastati ono 4to nijene8i)e stvar je ve) 5re 8ila kao 8i)a jednako kao 4to naksagora ka6eda je sve s+e4teno u sve+u a isto tako i %e+okrit jer i on ka6e kako su5razno)a i 5uno)a jednako 5risutni u svako+ delu 5a i5ak jedno je od ti98i)e a drugo ne8i)e.[$- Ovo li7i na Fred holovu teoriju nastajanja

univerzu+a jer on i ostali zi7ari do $=,- su isto 5ret5ostavljali dauniverzu+ je uvek 8ilo jer iz ni7ega ne +o6e ne4to 5ostati. Ste59enha^king je +enjao ovu teoriju i kad $=,b. godine otkrili su odjek drevneeks5lozije teorija je 5ostala stvarnost. Interesanto jeda su ljudi 5re @!9iljade godina ve) ne4to sli7no za+i4ljali. Z sed+o+ 5oglavlju 5ret5ostavki 5ostavlja 5itanje da 4ta je ako jo4ne4to 5ostoji iz+e(u su5rotnosti `Zz to ono 4to je srednje iz+e(u5rotuslovlja 8it )e ili kao sivo iz+e(u ;rnog i 8elog ili kao ono nijedno odtoga iz+e(u 7oveka i konja[.$b

Na kraju u os+o+ 5oglavlju dolazi+o do zaklju7ka da ne4to ne +o6e da5ostoji i da ne 5ostoji istovre+eno da je ne+ogu)e da ne4to sadr6i

a5solutne su5rornosti u se8i.`Zz to nu6no je da se 8i)e +enja jer 5ro+enjena je iz ni7ega u ne4to. li

isto tako nije istinito da sve jedno vre+e +iruje ili se kre)e a ni4ta ve7no

$ Meta59.$00!8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$! Meta59.$00-a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$- Meta59.$00=a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$b Meta59.$0$$8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

c



jer 5ostoji ono 4to uvek 5okre)e 5okretnine dok je sa+o 5rvo 5okretalone5okrenuo.[$,

%2<*

/azu+evanje 5oj+ova je te+eljo za razu+evanje ;elog dela.Nerazu+ljivost jednog 5oj+a +enja zna7aj ili dovodi do a5solutnonerazu+ljivosti re7eni;a ili dela. ko 5ostavi+o da razu+e+o ne4to uosa+deset 5osto onda 5ostoji +ogu)nost da su4tina 5oj+a se nalazi uostali9 dvadeset 5ro;entu. /azlog delta knjige i svr9a je da ristotelo8ja4njava najte+eljniji9 5oj+ova njegovog rada da rasturi na4 o8laknes9vatljivosti i nerazu+ljivosti. %elta knjiga je klju7 ovog rada klju7 zarazu+evanju ovog rada.

Sastoji se od trideset 5oglavlja i svako od ti9 5oglavlja o8ja4njava jedan5oja+ i su5rotnost 5oj+a 4ta je drugi 5oja+ i 5onekad 5oja+ iz+e(u5ostoje)a dva 5oj+a. Svaki 5oja+ je o8ja4njen iz najvi4eg +ogu)egas5ekata. Ne dolazi sa+o od jedne strane do o8ja4njenja 5oj+a nego5onekad od su5rotnosti 5oj+a od drugog 5oj+a dolazi do sa+oga 5oj+ao 7e+u je re7. %elta knjiga o8ja4njava oko 5edeset 5oj+ova kao 5o7etak uzrok 5rirodasu5rotnost na7elo.

21SI<ON

25silon knjiga sastoji se od 7etiri 5oglavlja. Bavi se sa dva glavna5ro8le+a. 1rvi 5ro8le+ je 9ierar;9ijski ras5ored nauke. ?na+o da nauka +o6e 8iti5roduktivna 5rakti7na i teorijska. Nauka koja istra6iva 8i)a kao 8i)a 8i)akoja su 8ivstuju)a 5o se8i tre8a 5ostaviti iznad ostali9 nauka. ?na7i naukakoja istra6iuje sa+u 8itku i 5rvi9 uzoraka tre8a da 8ude nad ostali+.Fizika i+a 5red+et koja je izdvojna ali 5okretna +ate+atika i+a

5red+et koja je 5onekad ne5okretna i izdvojna a 5red+et teologije jeuvek ne5okretna i izdvojena.Na kraju tre)eg 5oglavlja 5ostavlja 5itanje ako dolazi+o do 5rvog uzrokana 4ta tre8a da uzrok li7i : `li do kakva 5o7ela i do kakva uzroka dovoditakvo svo(enje da li do tvari ili do 5oradi 7ega je 4to ili kao do 5okreta7atre8a naj5o+inje razvideti.\$c

%rugi 5ro8le+ je 5rou7avanje do5rinosni9 stvari. ko je ne4to do5rinosnoi nije neo59odan ili 8ezuslovan onda kako 8is+o +ogli istra6ivati i stvoriti

$, Meta59.$0$8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$c Meta59.$0c8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

"



nauku o to+e Stvaranje nauke je +ogu)e sa+o ako ne4to ta7no +o6e+oodrediti i dati ta7an o5is o to+e o slu7ajni+ stvari+a se ne +o6e odreditine4to jer jedno+ su +ogu)i jedno+ nisu.

?2*

Sa ?eta knjigo+ 5o7inje 5relazni 5eriod ristotelovog rada u ovo+5eriodu je 5isan jo4 2ta i *eta knjiga. ?eta kjniga se sastoji od seda+naest5oglavlja. 1o7inje tako 4to ka6e da 8i)e i+a 5uno razli7iti9 zna7aja. `Bi)e se ka6e+nogovrsno kao 4to 5re i razdelsi+o 8ave)i se ti+e kolikovrsno seu5otre8ljava.\$" ?adatak lozoje je da razu+e 8i)a. 1ri+arna for+a 8i)a

je ono 4to ristotel naziva su5stan;ijo+. Ata su su5stan;ije tu i da li5ostoje sakrivene su5stan;ije osi+ ovi9 vidljivi9 ristotel s+atra da i+a

7etiri vrsta su5stan;ije : $. Su4tina ili od 7ega je stvar . 1latonskauniverzalna !. /od kojoj su5stan;ija 5ri5ada i -. Su5strat ili o8zir 4to5odvla7i sve oso8ine stvari. ristotel od8a;uje da +aterija +o6e da 8udesu8stan;ija jer ako od8a;uje+o svu i+ovinu ne7ega 4ta +o6e i+ati ondaostaje sa+o ne4to 8ezsvojstveno 4ta ne+ svojstva uo54te. takva stvarkrajnja stvar ka6e dase ne +o6e 8iti su5stan;ija.Od 7etvrtog do dvanaestog 5oglavlja o8ra(uje je ristotelovu teoriju 8olje

re7eno teorije da su4tina je kriteriju+ su5stan;ijaliteta. Su4tina je ne4to4to je uklju7eno 5re+a se8i odnos koji govori 4ta je stvar 5o sa+oj svojoj5rirodi. Na 5ri+er da je neko 8eli 7ovek ili kreativan 7ovek. li 5o sa+oj5rirodi je 7ovek su4tina je ono 4to se 5o+inje u deni;iji 7oveka. Od $!@$b 5oglavlja kritikuje 1latonove ideje i od8a;uje teoriju 8oljere7eno na5ada teoriju da je su5stan;ija univerzalna ili da je rod. ristoteltvrdi da ukoliko rod i vrsta su 5ojedina7ni stvari onda razli7ite vrste istogroda sadr6e rod kao individualna stvar 4to dovodi do a5surda. `ko jedakle isto i jedno 6ivotinja koja je i u konju i u 7oveku kao 4to su isto i

jedno i ti sa+ sa so8o+ kako )e ono koje je u izdvojeni+ 8i)i+a 8iti jednoi z8og 7ega ne 8i i ova 6ivotinja 8ila izdvojena iz se8e sa+e\$=

Z $c 5oglavlju ristotel uzi+a novi 5rava; u kojoj tvrdi da su5stan;ija jezaista uzrok.` to je 8ivstvo svake 5ojedine stvari jer je i 5rvi uzrok 8itka. I 8udu)i

dok neke stvari nisu 8ivstva sve one koje jesu 8ivstva sastavljene su5re+a narav koja nije na7elo ili 5ratvar nego je 5o7elo. er na7elo je ono4to je 5risutno kao tvar i u 4to se stvar deli kao i B u slogu.\0

$" Meta59.$0"a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$= Meta59.$0!=a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

0 Meta59.$0-$8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

=



2*

Os+a knjiga +etazike je 2ta sastoji se od 4est 5oglavlja. ristotelnastavlja sa istra6ivanje+ su8stan;ije ali sada 5ri7a o osetljivi+su5stan;ija+a koje nisu skriveni za 7ula. ` Nego 5ozava8i+o se sada dalje

oni+ 8ivstvi+a koja su o5)enito 5ri9va)ena.\$ Sa ovi+ re7i+a u5u)ujeda svakodnevni 7ovek koje se ne 8avi sa lozojo+ uo54te kako )es9vatiti su5stan;iju i kako s+o u7ili u osnovnoj 4koli na 7asovi+a zike dasu osetljivi i 7ule)i.ristotel sada ka6e da osetljiva stvarnost je ko+5leksna sastoji se sa

jedne strane od +ogu)no4)u +aterija koji nosi u se8i 8it ne7ega sdruge strane od z8iljnosti za 7ega slu6i 4ta je svr9a i sa leguro++ogu)no4)u i z8iljnosti nastaje stvarnost.

Nadalje 5ri7a o entele9iji i o stavrno4)u i o jedinstvu 8ivstva. 'a6e da 8ivstvo je jedno jer svako 8ivstvo neka svr4nost i narav. Ò tvarno+e 8ivstvu ne s+e ses+etnuti s u+a 7ak ako su i sve stvari iz istog 5rvotnog ili 5ak iz isti9 kao5rvotni9 te ako je ista tvar kao 5o7elo stvari+a koje nastaju da i5ak 5ostoji nekatvar svojstvena svakoj 5ojedinoj stvari kao 4to su slini 5rvotna tvar sa7ine ili+asti a 6u;i gor7ine iako su te +o6da od jedne iste tvari.\

Z 4esto+ 5oglavlju tra6i razlog jedinstva. li ne tra6i jedinstvo u s+islu da susastavljeni od go+ila dela nego da i+a ne4to uzvi4niji od toga da i+a u ;elinirazloga ova jedinstva. jedinsto nije s5olja4nje nego ne4to unutra4nji. Ono8jasni tako : `ko je kao 4to +i ka6e+o jedno tvar a drugo o8lik i jedno je+ogu)no4)u a drugo delatno4)u ono 4to istra6uje ne)e se vi4e 7initi dvou+lje+.Finalna +aterija i i for+a je ista sa+o for+a je +ogu)no4) a +aterija jestvarnost. ?8og toga jedninsto i+a sa+o jednu svr9u a to je ono 4to 5okre)e

+ogu)no4)u ka stvarnosti. ko ne4to slu7ajno ne+a +ateriju onda to je jedinstvo.

*2*

*eta je deveta knjiga +etazike. Z knjizi ristotel istra6uje dva 5oj+a ideni4e i9 kao 5oja+ 5oten;ijalnost +ogu)nost a drugi 5oja+ jeaktuelnost.Od 5rvog do 5etog 5oglavlja o8ja4njava +ogu)nost. 'a6e da +ogu)nost +o6e5odrazu+evati da je +ogu)e u do8ro+ i u lo4e+ s+islu da ista re7 ozna7avasu5rotnosti jer dok nije ura(eno +i ne zna+o da li je to do8ro ili lo4e.1oten;ijalnost je ne4to 4ta indikuje da +enjaju stvari ali +o6e da zna7i da5oten;ijalno je ot5ornost 5re+a drugi+ stvari+a. èr jedna je u tr5itelju a z8ogtoga 4to i+a nekakvo 5o7elo te 4to je i tvar neko 5o7elo tr5itelj ne4to tr5i i

$ Meta59.$0-a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

Meta59.$0--a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$0



jedna stvar druge ono 4to je +asno to je i izgorivo a ono 4to je ovako5o5ustljivo to je i dro8ljivo te sli7no i ostalo+e do7i+ druga +ogu)nost je utvoritelju kao to5lina i ku)agrednja : jednao zagrijavatelju drugo uku)igradotelju. I z8og toga 4to god je narav sraslina takvo ni4ta ne +o6e tr5ljetiod se8e sa+oga jer je ono jedno a ne druk7ije dvoje.\ !

Z 4esto+ 5oglavlju ristotel 5retvara u stvarnosti. Mi +o6e+o znati o stvarnostikroz analogije i 5os+atranja. ktuelnoststvarnost je zavr4en status ne7ega 4toi+a 5oten;ijal da 8ude zavr4en. Odnos +e(u stvarnosti i +ogu)nosti je kaoodnos iz+e(u for+e i +aterije ali sa dodatni+ as5ekto+ vre+ena. Stvarnost i+ogu)nost razlikuju 5reko vre+ena dok for+a i +aterija razlikuju u isto+trenutku. ìli nijedan 8roj nije 5rvi ili neki jesu a neki nisu. %o7i+ o jedno+e 8rojune nito jer vi4e ne +o6e 5ret5ostavljati kako 4togod ne7e+u jest a ne7e+u nijeneko reklo se istinito ili la6no sa+a stvar uvek isto 5ona4a.\-

<O*

<ota je deseta knjiga u redu i sastoji se od deset 5oglavlja. Sa <otaknjigo+ se 5o7inje ristotelov 5oslednji 5eriod rada vre+e kada je 6iveo u<ikeji. Z 5rvo+ 5oglavlju knjiga se 8avi sa istra6ivanje+ 5oj+a jedinstva. ristotelka6e da +o6e razu+eti na 7etiri na7ina : $. ne4to ne5rekidno kretanje koju ne+o6e deliti . ?atvorena ;elina koja je naturalna ne ve4ta7ka !. 'on;e5tualno jednozna7ajne stvari -. 1oja+ su4tine 4ta je razlog jedinstva su5stan;ije.

Z drugo+ 5oglavlju istra6iva jedinstvu u odnosu na 5rirodu. `Bjelodano je dakleda je jedno u svako+e rodu neka narav i ni u jedno+e sa+o to jedno i narav alikao 4to je u 8oja+a jedno 5o se8i koje tre8a tra6iti jedna 8oja tako i u 8ivstvu jedno 5o se8i jedno je 8ivstvo\ b

Od 5rvog de sed+og 5oglavlja 5red+et je su5rodnost jedna i +no4tva.

*̀ako te je i jedno neko +no4tvo ako je +alo a to je nu6no ako je dva +nogie ali+o6da se +nogi ka6e nekako kao i +nogo sa+o kao i razli7ito kao 4to voda jest+nogo ali nije +nogie jedni+ na7ino+ ako 5ostoji +no4tvo koje i+a suvi4ak ilina5rosto ili 5re+a 7e+u drugi+ 5ak kao 8roj koji je o5re)en sa jedno+u\

Z sed+o+ 5oglavlju istra6uje 4ta se nalazi +e(u su5rotnosti i 4ta je to 4to5ostoji tu. Z os+o+ 5oglavlju ristotel 5ri7a o u5ore(ivanju stvari. 'ako +o6e+ou5orediti stvari koji razlikuju 5o vrsti. I da jednostavno 5ostoje i takve stvari kojenikako ne +o6e+o u5orediti.

! Meta59.$0-,a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

- Meta59.$0ba Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

b Meta59.$0b-a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$$



Z deveto+ 5oglavlju 5red+et je u5ore(ivanje i razlikovanje ele+enata kojes5adaju u istu vrstu. Z ovo+ 5oglavlju 5ri7a o 5ro8le+i+a 4to su jo4 uvek 5risutnii aktuelni u dana4nje+ 6ivotu kao razlika iz+e(u 7oveka z8og 8oje ko6e i z8og5olni9 razlika. Interesantno je da ni danas 5osle b00 godina ljudi su na isto++estu i jo4 uvek nisu 5re8olili ove 5ro8le+e. ristotel je dao 5ravi odgovor na

ovaj 5ro8le+ : Òtuda toga ne tvore 7oveka na5ra+a ;rnu 7oveku ikakav razlika5re+a vrsti 7ak ako se i jedno i+e 5rida svako+ 5ojedino+u. er 7ovek je sadkao tvar a tvar ne tvori razliku nai+e nisu ljudi z8og toga vrste 7oveka iako sudruk7iji +eso i kosti od koji9 se sastoje ovaj i onaj.\,

Z 5oslednje+ delu knjige razlikuje kona7ne od nekona7ne. edan stvar ne +o6eda 8ude istovre+eno trajno i 5rolazno a 5rolaznost ne)e 8iti sau7esni kvalitet.

'11

'a5a je kra)a verzija Fizike ali +nogo fokusirana je i kon;iznija.%o8ije+o sliku o razvitku stvari o strukturu stvari i o 5oj+ovi+a koji o8u9vatajuovu ;elinu. Na kraju knjige saznaje+o ne4to vi4e o kategorija+a.

Od 5rvog do sed+og 5oglavlja uvodi nas u razli7ite te+e ali sve je vezano jednoza drugo. 1rvo se 5ri7a o nauka+a o8ja4njava strukturu i 5ri7a o 5red+eti+anauke. Nadalje saznaje+o jo4 detaljnije 4ta su su5stan;ije zna+o da je to5oslednji 5eriod ristotelovog rada i ovde o8ja4njava najzrelije. 1ri7a o ideje+a ikritikuje i9 kao i teorije drugi9 lozofa kao heraklitova i 1rotagorova.

èr ako se 8avi drugi+ 8it )e ili o o8li;i+a ili o +ate+ati7ki+ stvari+a. o8jelodano je dakle da ti o8li;i ne 5ostoje. I u ;elosti te4ko)u sadr6ava 5itanje : 7akako tkogod i 5ostavi da oni 5ostoje za4to onda isto tako kao u +ate+ati7ki+stvari+a ne 8ude i s ostali+ stvari+a od koji9 5ostoje o8li;i.\c

Z drugo+ 5oglavlju 5ri7a 5rotiv 1latonovi9 ideja to )e 8iti 5red+et ;elog5oglavlja. `1a i5ak 5rirediti uza ta setilna i 5ro5adljiva 8ivstva jednaka nji+a ive7na druga 7ini se da is5ada izvan razlo6nosti\"

Z sed+o+ 5oglavlj 5ostavlja teoriju o 9ierar9iji nauka i u5oreduje delatne sateorijski+ nauka+a i ka6e da su teorijske nauke is5od delatni9. *eologiju stvljana vr9 9ierar9ije z8og njenog 5red+eta.

Od devetog do dvanaestog 5oglavlja 5ri7a o kategorija+a. 1ri7a o razvoju 4tazna7i razvijati kategorije. On o8ja4njava tako da razlikuje dva +ogu)a o8likakategorije jedna je +ogu)nost +ogu)ni o8lik a drugi je delatni ne4to 4to5ostoji u stvarnosti. 5ut koji se odigrava od +ogu)nosti do delatnosti +izove+o razvojo+ a to se o+ogu)ava za9valjulju)i kretanju a to zna7i da 5ro;esrazvoja je kretanje. sa+o kretanje ne +o6e se vrstiti ni +e(u +ogu)nosti ni

, Meta59.$0b"8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

c Meta59.$0b=8 Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

" Meta59.$0,0a Z5or. ristote Metazika @<i8er@?agre8 $="b

$





Od 4estog 5oglavlja 5o7inje da 5ri7a o ne5okretnoj su5stan;iju. 1oku4a da na(ena7elo na kojoj se ne5okretni 5okreta7 ili 5okretaa7i stvaraju stvarnost.

Z sed+o+ 5oglavlju oslikava ne5okretnog 5okreta7a koje najvi4e li7i na ;rnuru5u na jednu su5er+asivnu ;rnu ru5u koja se nalazi u ;entru jedne galaksijekoja stvara 5ro+enu 5rostora i vre+ena a sa+a ne +rda iz ;entra. je to najve)i+isao ikada stvorena jer ne +o6e+o re)i da je 5ravda ni da nije 5ravda +iljudi jo4 uvek se nalazi+o u neznanju. %o4li s+o do saznanja da se nalazi+o u jedno+ galaksiji koja sadr6i u se8i od 00@-00 +illijardi zvezda ako 5rose7nosvaka zvezda i+a 5et 5laneta onda i+a 5et 5uta 00@-00+illijard 5laneta u ovojgalaksiji. Zniverz sadr6ava u se8i vi4e +ilijardi galaksija o kojoj +i ne zna+oni4ta isto tako ne zna+o ni to 4ta se nalazi u ;entru univerzu+a i dali 5ostoji taj;entar. %ali 5ostoji jedna su5ersu5er +asivna ;rna ru5a u ;entruili i+a vi4e;rni9 ru5a s druge strane i da li sez8og toga 5ove)ava stalno ne zna se. Mo6da je i ristotel je +islio na sli7an na7in 5oku4ao je da na(e ne4to 4ta na+ je5o7etak jer svako od nas je zainteresovan odakle je univerzu+.

Z os+o+ 5oglavlju ristotel za+i4lja univerzu+ na tada4nji na7in ali sa+os5o+inje sferu zvezda jer tad nisu ni tolko znali kao +i danas.

Z deveto+ 5oglavlju za+i4lja kako se +isli ili dali +isli ne5okretni 5okreta7. %aliza+isli se8e ili sve 4to 5ostoji ili uo54te dali raz+i4lja. %ali uo54te 5ostoji ne4totakvo dali 5ostoji jedna energija koja 5okre)e i i+a uti;aj na sve.

Z deseto+ 5oglavlju raz+i4lja o to+e 4ta odr6ava 5okreta7a dali je to 8or8ado8ra i zla. *o je jo4 uvek jedna stalna grani;a na4eg +i4ljenja jer ne zna+o ni +ine4to ta7no.

MI

Sa Mi knjigo+ se 5o7inje ristotelova teorija o 8rojevi+a i o ideja+a. Z 5rvo+ 5oglavlju s5o+inje 5ar teorija od 5ret9odnika kako su oni za+i4jali ove5oj+ove. Neke od nji9 su sa+o rekli da 5ostoje 8rojevi neki +isle da 5ored8rojeva i+aju i ideje. %o 7etvrtog 5oglavlja 5ri7a o 8rojevi+a i dokazuje5ostojanje 8rojeva.

Od 7etvrtog 5oglavlja 5o7inje da istra6uje istoriju ideje i o8ja4njava kako su

+islili oni koji su i9 stvorili. O8ja4njava kako 8i tre8alo da izgleda veza iz+e(uideje i su5stan;ije i ako 5ostoje idejeonda sa+o su5stan;ije 8i i+ali ideju.

Z 5eto+ 5oglavlju 5retra6ivuje s+isao ideje.

Od 4estog 5oglavlja vra)a se na 8rojeve i o8ja4njava odnos iz+e(u 8rojeva kakorazlikuju kako izgledaju 5red;i 8rojeva. 'kao se gradi 8roj od jedini;e i koja jenaj+anja jedini;a.

NI

$-



Ni je 5oslednja knjiga 5red+et knjige je isti kao u Mi knjizi. Z 5rvo+5oglavlju 5ri7a o jedno+e kako su za+isljali 4ta su stavljali nas5ra+

jedna. O5et do8ij+o +ali istorijski 5regled o 5ret9odni+ +ilsi+a. 1osleovoga dolazi+o do ele+enata i 5ostavlja 5itanju : %ali su stvarisastavljeni od ele+enata

'asnije 5ri7a o 1ar+enidovoj teore+i i kroz teore+a o8ja4njava kako su nekilozo do 4li do 8i)u kroz 8rojeva. O5et o8ja4njava razliku iz+e(u +ogu)no4)u istvarnosti.

Z 7etvrto+ 5oglavlju 5rotivre7i oni+a koji su za+isljali da su stvari sastavljeni od8rojeva i o8ja4njava da 8rojevi 5ostoje iako nisu u neko+ telu. 1ri7a i o to+ekako su 1latonov;i za+isljali5arne i ne5arne 8rojeve.

1ri7a o 5rostoru i o telu da 5ojedina7na tela i+aju sa+o 5rostor.

Na kraju 5ri7a o nastajanju 8rojeva i kako oni ne ras5adaju.

$b



21I<OG

Metazika je jedna od najte6i9 dela lozoje ali vredi 5ro7itati. 3redi

5ro7itati jer do8ija+o odgovore na nekoliko 5itanja o 7e+u nis+o ni znalida 5ostoji u na4oj svesti. Interesantan je 5ut do savladavanja teorije+etazike iako je 5onekad te4ka i z8unjuju)a ali na kraju uvek dolazi+odo nekog re4enja.%va 5uta sa+ 5ro7itao i analizirao dok sa+ do8io za se8e odgovaraju)ezaklju7ke. Ne +ogu tvrditi da sa+ 5ot5uno razu+eo 5o4to dana4nji svet

je i5ak druga7iji od tog vre+ena u koje+ je na5isano. Malo sa+ se izgu8io5rou7avaju)i zadnja dva dela z8og tu+a7enja +ate+atike kakvu +i nis+ou7ili i ostalo +i je +alo nerazja4njenog dela. nti7ki svet je 8io 5unfeno+enalni9 lozofa ali ristotel je druga 5ri7a. On je doneo 5unonovosti kao u strukturi lozoje tako i u 5red+et. On je 8io 5ravi genijala;

lozoje i doneo 5ro8oj inova;ije za lak4e razu+evanje teorija.

$,

Documents

Metafizika_Analiza