Mihajlo Lalić

Mihailo Lalić (1914), kao i većina crnogorskih pisaca, njegovih savremenika, razvio se i stvarao u beogradskom književnom krugu, ali i on je, u još većoj meri nego oni, tematski vezan za stvarnost Crne Gore i kao pisac ponikao je s njenoga duhovnog tla. Prve radove, pesme i pripovetke, počeo je objavljivati 1935, ali je zapažen tek posle rata. Do sada je štampao nekoliko knjiga pripovedaka i deset romana. Pripovetke su mu, i pored nesumnjivih vrednosti, ostale u senci romana. U prvom romanu,Svadba, prikazan je jedan detalj ratne drame na severu Crne Gore: život u kolašinskom zatvoru, beg grupe odvažnih na slobodu. Vrednosti dela su tradicionalne: epska jednostavnost, izvorno pripovedanje, upečatljivost likova i situacija, dramska napetost radnje. Nakon Svadbe usledio je ciklus od pet ratnih romana. Radnja se i u njima zbiva pretežno iza vatrenih linija, u pozadini, ilegalnosti, u zatvorima i logorima. Umetnički je postupak, međutim, bitno različit. Dok je Svadba klasično realističko delo, ostali su moderno koncipirani psihološki romani dati tehnikom unutrašnjeg monologa a neki, uz to, ispripovedani u prvom licu. Nova orijentacija dobila je najpotpuniju potvrdu u najboljem Lalićevu romanuLelejska gora (1957; druga, konačna verzija 1962). Polazeći od jednog naoko nevažnog detalja, slučajnog odvajanja glavnog junaka od partizanske grupe s kojom se skrivao na okupiranoj teritoriji, taj roman je izrastao u modernu poemu o čoveku, protkanu dramatičnim okršajima, lirikom slika i osećanja, introspektivnim analizama i misaonom uznemirenošću ljudskom sudbinom. Drugi veliki Lalićev roman Hajka (1960) neposredan je nastavak prethodnoga. U njemu je prikazana krvava četnička i italijanska hajka na desetkovane ostatke partizana. Tom događaju dato je univerzalno značenje. Tu se sve zaverilo protiv čoveka: i priroda, i institucije ljudskog društva, i nevidljive sile u čoveku, i one izvan njega. U postupku se stapaju epsko i lirsko, psihološko i sociološko, realističko o moderno. Tim sintetičkim težnjama Hajka se otvara prema novom ciklusu sastavljenom od četiri romana među kojima je najbolji prvi Ratna sreća(1973). U njima je data epski široko zasnovana romansirana istorija moderne Crne Gore, od vremena kralja Nikole do narodne revolucije.