Ožiljci

2

Ožiljci

3

Ožiljci

4

Izdavač

ARGUS Books&Magazines

Beograd

Edicija

Putokazi

knjiga 1.

Ožiljci

5

Miloš Miki Tešić

Ožiljci pesme

2012.

Ožiljci

6

Ožiljci

7

Za sve koji mi nedostaju,

Koji mi znače,

Koji su uvek bili kraj mene.

Ožiljci

8

Ožiljci

9

Miloš Miki Tešić

Ožiljci

10

Ožiljci

11

Život je lep kada se živeti zna, zato uzmi od njega šta

ti da.

Jer, sreća je kratka da živiš zbog nje,

Ne traži suviše i dobićes sve…

Ožiljci

12

Ožiljci

13

Dečak

Jedan dečak.

Jedna priča.

Jedna ljubav.

Jedno sećanje.

Jedna bol.

Jedna tuga

Jedna suza.

Jedna noć.

Jedan pad.

Jedan stepenik više.

Jedan osmeh i dalje ga krasi…

Ožiljci

14

Ogledalo duše

Volim trenutak kada te pogledam u oči.

A ti već gledaš u mene.

Pogledi nam se na sekundu zalede.

Reči više nemaju nikakvo značenje.

Jednostavan osećaj da možemo i univerzum da osvojimo.

Želim da ponovo vidim tu čistu ispunjenost u tvom pogledu.

Taj pogled razbija tamu oko moje duše.

Taj pogled rastura zid oko mog srca.

Dao bih život da ponovo osetim tu ispunjenost.

Samo taj pogled može da me učini srećnim i spokojnim.

U tvojim očima se vidi svo dobro ovog sveta.

U tvojim očima se vidi čistina.

A kažu da su oči ogledalo duše…

Ožiljci

15

Poklon

Nisam bio drug ni saputnik.

Jednostavno, ima sam sreću.

Dajem svoja osećanja kome god trebaju…

Jer, ja znam!

Ožiljci

16

Sreća

Budite radosni kad god vam se za to pruža

mogućnost,

I kad za to nalazite snage u sebi.

Jer, trenuci čiste radosti vrede i znače više nego

čitavi dani i meseci našeg života, provedeni u

mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i zahteva.

A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek,

Kao sjaj koji ništa ne može zamračiti… (I.A.)

Ožiljci

17

Depresija

Kad emocije počnu da se gase,

Sve postaje mučenje.

Lažemo sebe, lažemo druge,

Sve dok ne shvatimo da više nemamo kontrolu nad samim sobom.

Inatimo se, zatvaramo u sebe,

Iz samo nama poznatih razloga.

Urotimo se protiv svih, pravimo kobne nepromišljene greške.

A sve to zato što mislimo da smo sami na ovom okrutnom svetu, u ovo surovo vreme.

Zaboravljamo na one koji nas možda vole, i kojima je stalo do nas.

I onda se pitamo zbog čega se borimo.

Zašto ne odustanemo?

Ožiljci

18

Kako dalje?

A u stvari bes ne da srcu da se oslobodi.

Kad sve bude gotovo,

Kad “izgubimo” sve bitke,

Shvatimo da smo uništili sve što nas je nekada činilo srećnima.

Kraja nema ljudskim glupostima.

“Juče sam bio pametan pa sam menjao svet,

Danas sam mudar pa menjam sebe.”

Ožiljci

19

To je sve što imam

Bilo je sve tako spontano i neočekivano.

Upoznah te igrom sudbine.

Poljubih te sa zanosom.

I od te noći se osećam kao dete,

Neiskvareno, čisto i iskreno voljeno.

Želeo bih da mogu ti pružiti više od iskrenog srca,

Više od čiste duše,

Više od reči podrške.

Više od toplog zagrljaja u hladnim noćima.

Više od svetla u mračnim vremenima.

“Da bi čovek iskreno voleo mora narasti do deteta.”

Ožiljci

20

Jasenka

Danas nam ne blista

kao nekad, pređe,

pobeda i ljubav, i budućnost čista.

Došli smo do međe.

Još jedino java

seća nas na prošlost,

sve bleđe i bleđe.

Prošli su aprili,

i suze se liju

što mi nismo više

Što smo nekad bili.

Ožiljci

21

San

Čim sklopim oči snene, moje srce počne ubrzano da lupa.

Da li je to zato što sam umoran, ili zato što više nisam siguran?

Tu, oko pola noći, dolaziš i ti,

I nežno me počneš ljubiti.

I sve je kao u najlepšoj bajci!

Osećam da lebdim.

Moje telo je puno očaravajuće požude.

Moja duša vapi za tvojom.

O, ne, ne želim da prestane!

Ne želim više da se budim…

A onda, u cik zore, kada se petlovi oglase,

Ti odlaziš, kao magla nestaješ...

Ožiljci

22

Budim se sa bolom u grudima, na kojima si ležala.

Još jedan dan da prodje, pa da ponovo postanem

pospan.

Čekaj me, ja ću doći.

Ožiljci

23

Duboke rane

Sve su to naše glupe greške…

Sve to nekako dodje spontano, u deliću sekunde.

Isto tako ode i nestane.

A šta se dešava kada taj nemir usamljenosti ne želi

da izadje duže vreme iz naših grudi?

Da li još malo da sačekamo?

Da li da se zatvorimo u sebe?

Da li da se predamo?

Milion zašto?

Milion kako?

Milion šta sad?

Milion kuda?

A nikada ne dobijemo čvrst odgovor.

Ožiljci

24

I krug se nastavlja,

A dani prolaze.

Kada će sve da prodje?

Kažu, vreme leči sve rane.

Sumljam u to, jer više ne znam ni gde se nalazim.

Ožiljci

25

Moja mama

Mama, znaš da te volim

ali shvati, da me boli,

kada dodjem kući i vidim da si uplakana…

znam odmah da fali para, da se kupi hrana,

A ti nigde ne radiš, a penzija ni ne postoji.

Da nemaš ni da platiš račune…

Znaš da tu je seka, kada pomoć ti treba,

pomoćiće ti uvek kada treba hleba.

A brat ko brat, zaboravio nas je sve,

znam da zbog toga teško ti je

ipak, sin ti je…

Ja sam počeo da radim, pomoći ću ti obećavam,

valjda biće bolje jednog dana…

Moja mama ..

Ožiljci

26

Tata

Još jedna besana noć prolazi.

Njen kraj je označen najtužnijom baladom,

Koja tiho teče,

dok se svetlost hladnog jutra polako probija kroz

zamagljene prozore.

U meni neki nemir vlada.

Želim da se smirim i da sve ponovo bude kao nekada.

Pokušavam sve zaboravu da dam i da potonem u san.

Nikada se neću smiriti.

Imam sve, ali mi ništa ne treba, jer nemam više tebe.

Ožiljci

27

Jednostavno

Nikad ne možeš biti toliko glup,

koliko ja mogu da budem gluv.

Nikad ne možeš da budeš tako alav,

koliko ja mogu da ti dam.

Nikad ne možeš toliko da srušiš,

koliko ja mogu iznova da sagradim.

I nikad, ali baš nikad, ne možeš da budeš toliko zao,

koliko ja mogu da budem dobar.

Ožiljci

28

Ožiljak

Više nisam isti.

Nakupio sam puno ožiljaka iz prošlosti.

Puno puta pogrešio.

Puno puta se igrao sa dobrotom tudje duše.

Sad mi ostaje samo ožiljak

koji ne mogu da sklonim sa svoje kože.

Ožiljci

29

Daca i Mica

Jedan jednostavan klik na opciju login.

Milioni u zabludi.

Smešna poruka na chat-u.

Odgovor pun razumevanja i ljubavi.

Taj osećaj kada sam vas ugledao …

Taj osećaj da ima toliko dobrih ljudi…

U šta sam sumnjao…

A vi me ubedili da sam u krivu.

Jednostavno volim vas…

Ožiljci

30

Poruka

Znaš da sam našao veliku sreću

kada sam upoznao tebe i Dacu veruj,

iskreno

spominjem

ono veče i jutro jako, jako često.

Bilo mi je posebno zadovoljstvo

družiti se sa vama.

Sitnica je, ali velika stvar za mene,

vi ste pravo blago.

Ožiljci

31

Sve je laž

Ej ljubavi moja prošla…

Sve što imam sve je laž,

I sve bih dao sad za jedan dan sa tobom.

Ožiljci

32

Kišna noć

Kapi kiše igraju se na limu prozora.

Tišina budi staru laž.

Ovaj valcer mi dodje kao déjà vu

Već vidjeno, ništa nova.

Kap po kap i tonem u dubinu…

Budi me sunčev zrak koji se probio kroz musavi

prozor.

Ožiljci

33

Dete

Voleo bih da jednog dana svi počnemo voleti kao dete.

Jer samo je detetova ljubav čista i iskrena.

Onako kako dete zna da nas nasmeje niko drugi ne ume.

Svi smo mi nekada tako voleli.

Volimo i danas ali ne tako.

Gde se izgubilo to?

Na putu odrastanja.

Na putu proširenja intelegencije.

Ponekada pozelim da nismo vrsta životinje sa razvijenom intelegencijom.

Ožiljci

34

Godine

Neverovatno je to koliko čovek može da proživie za

tako malo godina.

Tuga. Bol.

Odricanje.

Ljubav.

Pitam se kada postižemo?

A život je pred nama.

Čovek se uči dok je živ.

Bojim se hoću li se opet opeći?

Ili kada ću opet strasno voleti.

Vreme sporo teče.

Život brzo prolazi.

Kalendar na zidu blizi, se decembar.

Zastade mi dah.

Navučem osmeh i pomislim.

Ma, tek mi je 24 godine!

Ožiljci

35

Pakao

Probudih se to jutro iz nemirnog sna.

Kada je zvezda već upekla.

Mala crna posuda u kojoj je trebala biti kafa beše opet prazna.

Pomislih, kako ću sad doći sebi? Kako se razbuditi?

Po običaju uhvatih se za kutiju u kojoj je trebalo biti cigara.

Kad imam šta i da vidim…Kutija je prazna.

Već sam znao da nemam para.

Šta je, tu je.

Pogledam u telefon, kada ono propušten poziv.

Ponadah se, evo još jedne prilike za zaradu.

Ali, nisam imao kredita.

Uzeo sam fiksni telefon, za koji nisam platio račun.

Okrenuo sam devet puta točkić koji je zbog radnog staža već skripao i zapinjao.

Dobar dan, rekoh.

Ožiljci

36

Vedrina u mom glasu je mogla da oraspoloži i onoga ko je “ustao na levu nogu”

Dogovor je pao. Odmah sam se obukao u moje lepe stvarčice… Za petnaest minuta sam bio na

adresi.

Oblak, tama, pritisak i snažan bol u grudima me obuzeo.

Izgubila se sva vedrina.

Stavili su me u šah mat poziciju.

Požurio sam za svoje dobro da bih bio u ova surova vremena neimaštine preživeo još jedan dan.

Odmah se setih velikih ljudi i njihovih reči.

Kao što su:

Ne treba žuriti pa makar goreo krov nad glavom.

Najveći ubica života je žurba, želja da dohvatimo stvari pre pravog trenutka.

Čuvaj se žurbe ona dovodi do kajanja.

Nista ne možemo da uradimo brzo a mudro…

Ožiljci

37

Posle tebe rasulo

Kao da je juče bilo.

Sve se držalo na nekoj tankoj niti.

Bili smo tu, a ustvari, nismo.

Zavaravali jedni druge.

Glumili i pretvarali se da smo ono što nismo.

Majka je uvek u pokretu,

trčala na sve strane.

A mi, kao begovi, sve smo očekivali od nje.

Nije ni čudo što nam je danas ovako.

Sve se odigralo prebrzo.

Nisam ni imao vremena da to shvatim ozbiljno. Uzimao sam sve zdravo za gotovo.

Možda nisam bio svestan da te mogu izgubiti.

Sad kad te nema vidim koliko mi fališ.

Ožiljci

38

O bože kojiko sam te samo voleo.

Ne mogu da se pomirim sa tim da se nisam ni kao čovek oprostio od tebe.

Gledao sam te u oči nisi me video.

Držao sam te za ruku nisi me osetio.

Pričao sam ti nisi me čuo.

Samo si me dozivao.

Znam da me gledaš odozgo.

I vidiš da je sve rasulo.

Oče sakupi nas i daj nam snage molim te.

Daj neki znak da ima nade.

Ako ne, pozovi me gore da sa tobom uživam u rajskim vrtovima.

Ožiljci

39

Aleksandra

Doboko na dnu mora, gde zraci sunca stižu tek u podne.

Daleko od majčinog milog glasa.

Usamljen kao dete bez zagrljaja.

Soba je sve manja i manja.

Svetlo je svuda oko mene, ali ja sam u tami.

Ne mogu da koračam.

Nešto me koči.

Nemam sa kim da podelim to.

Ne vidim izlaz.

Tonem sve dublje I dublje.

Svaki dan mi kao da je poslednji.

Da nema nade.

Sakupljam hrabrosti za još jedan nesiguran korak

Ispred mene je zid.

Ožiljci

40

O bože nisam ga ni video.

Krenem levo ne mogu,probam desno, opet isto.

Preskočim ga, pa krenem dalje.

Puno nesigurnih koraka, puno propadanja.

Koračam kroz ovaj poligon izdržljivosti.

Povremeno zastanem.

A onda vidim nju ispred sebe.

Nosi teret na ledjima i gazi kroz trnje ispred mene.

To mi odmah povrati snagu i da mi volju.

Ožiljci

41

Sagovornik

Kada bi svi bili savetnici kuda bi otišao ovaj svet.

Svi smo dovoljno jaki da damo put sagovorniku.

Da mu otvorimo oči da greši.

Ali kada treba da salušamo skoro uvek mislimo da smo u pravu.

Teško je biti dobar sagovornik.

Moraš da znaš šta slušalac želi da čuje,

pa ga tek onda polako uputiti.

Moraš da imaš njegovu muku u prošlosti.

Ožiljci

42

Maja

Čista belina zimskog jutra.

Zlatna boja jesenjeg dana.

Prelepo cvetanje prolećnog dana.

Predivna vedrina letnjih noci.

Prelep osmeh školjke sa biserom.

Razumevanje starog čoveka.

Ljubav iznad skale univerzuma.

Suza koja izaziva svetske ratove.

Srce veliko kao kosmos.

Ona je…

Ožiljci

43

Miškec

On je malog rasta.

Ali je veliki čovek.

Možda ti dragi moj ne vidiš ali znaj da te ja vidim.

Voliš slobodu i zbog toga ti sude.

Svi mi volimo slobodu.

Poenta je u tome što neki od nas preteraju u tome pa zaborave na suštinu života.

Rodi se.

Odrasti.

Nadji.

Budi nekom nešto.

Napravi mesto.

I iskoristi na sebe poslednjih deset posto od života što ti ostalo.

Neko i ne razume…

Ožiljci

44

Mika

Bili smo kao jedan.

Svima danas pričam o tebi.

Mnogo te volim, druže moj.

Sećam se kada nas je Tanja šišala i Karuca kada bi mi pričao o tebi i životu.

Tvoja sestra Andrea kada bi se glupirala sa nama u tvojoj sobi.

A mi kao veliki klipani.

Igramo generale prepodne.

A popodne tučemo Kuzminčane.

Mada si se ti tukao više od mene.. hehe..

Slušali smo Beogradski sindikat bili ludi i najjači.

A gde smo sad kume moj budući? Svi smo se rasuli I živimo svoje živote.

Šta to ljude sprečava da se redovno čuju i vole?

Vreme kao briše sve.

Ožiljci

45

Neću dozvoliti da nam izbriše naše dane…

Ovom prilikom ti se izvinjavam što sam uvredio tvoju dragu …

Nisam to ja govorio a nisam ni znao za nju.

Čovek kad popije svašta kaže što ne bi trebalo…

Zbog toga da više ne pijem.

Nisam mislio ništa lose, mržnju su mi drugi utisnuli, nisam se takav rodio.

Ožiljci

46

Nova strana života

Zašto se celog života prisećamo nekih stvari koje su iza nas?

Zašto jednostavno ne zaboravimo na neke loše trenutke.

Znam vaš odgovor.

To su nam smernice za načinjene greske.

Dobro ali zašto se mi njih sećamo i na novom putu života?

Zašto trošimo dragoceno vreme.

Pa kad nam neko kaže stojiš u mestu naljutimo se.

U pravu je taj neko.

Kada ćemo se promeniti?

Uvek pričamo o greškama drugih.

Pogledajmo malo svoje greške.

Uvek se na isto okrene.

Poenta je koliko smo spremni da rizikujemo da okrenemo list.

Ožiljci

47

Bol

Tati ne mogu da kažem da ne bi bio još tužniji što me nema.

Mamu lažem da me nema zbog posla.

Ne smem da joj kažem da je novac u pitanju.

Bol ću joj naneti u duši.

Samo čujem kako ste svi na okupu.

Ali mene tamo nema.

Ja sam daleko lažem i mažem imaginarne prijatelje svojim osmehom.

Svi mi pišete.

Nemojte, teže mi je.

Ožiljci

48

Nešto lepo

Prošlo je vreme školskih dana, raznoh tema i drugovanja.

Trajalo je kao u srećnoj priči.

A sad pomisao tugu budi.

Bilo je sjajno i brzo je prošlo.

Svaki osmeh i na licu tuga

ostadoše drage uspomene na simpatiju

i najboljeg druga.

Život teče kao reka naših nada.

Svako ime večno tinja u nama.

Šta je bilo više neće biti.

Život je tu

srešćemo se opet.

Ožiljci

49

Putovanje

Otišao sam iz svog zavičaja.

Da vratim radost i ugasim tugu.

Da osetim slobodu i vratim nadu.

Da nadjem staze sreće kojima mogu da koračam slobodno.

Posmatrao sam svako veče nepoznata lica i ulice.

šetajući sa iskrenim prijateljima koji su bili dovoljno jaki da me usreće i sklone tamu sa srca mog.

Koji su znali da mi psuju u lice a da me ne povrede.

Bio sam bezbrižan i nežan.

Oni su mi pružili ono što nikada niko neće.

Svako veče nešto novo.

Svaka zora novi dan.

Ali uvek to ali.

Život teče dalje i nekada sreći dodje kraj.

Ožiljci

50

Hoću u svoj zavičaj.

I vratiću se sa puno elana.

Moram sebe hrabriti.

Istina je prava.

Kad mi je bog sreću podario, ljubav, vere, zdravlja, i znanje.

Moja kuća više neće biti prazna.

Čekaj me, ja ću sigurno doći.

Ožiljci

51

Vrištanje

Čujem vrištanje svako veče.

Nemoj vrištati, znam lakše ti je,

Ali nemoj!

Ne pali vatru.

Neće se upaliti po kiši.

Tu sam ja!

Pogledaj, i videćeš me…

Ožiljci

52

Ožiljci

Noćima ne spavam…

Mnogo sam božijih jaganjaca povredio.

Bog želi svet ljubavi.

Ja sam taj svet uništio!

Ne krijem se više iza svojih reči,

Trpim bičeve prošlosti

I zaceljujem ožiljke.

Ožiljci

53

Kad umrem

Kad umrem, podeliću tri uzdaha..

Prvi, sa majkom.

Drugi, sa sestrama I bratom…

Treći, kad njega vidim gore!

Opet zajedno!

Ožiljci

54

Nostalgija

Moja je kuća velika, nedovršena..

Otac u stranoj zemlji, majka je u bašti.

Ili u šljiviku.

Brat i ja u kanalu pored duda, ili u šumi…

Nebo je obasjano PVO odbranom.

Želimir, Sale i ja stavljamo petarde da uništimo tenkove.

Dečija mašta je neuništiva…

Nedostaje rodni kraj…

Sećaću se do smrti.

Ožiljci

55

Konobar

Ja sam konobar.

Traže mi million saveta.

Za sve imam odgovore.

A gde sam ja?

Poslušaće me i krenuće im bolje…

A gde sam tu ja?

Moj osmeh krije patnju.

Ožiljci

56

Vino

Dragi moji konobari,

Natočite mi sva vina!

Belo me podseća na njene oči.

Crno me podseća na moje rane.

I još jedno roze za mene!

Hoću da pijem!

Hoću tako!

Znam nije u redu..

Ali, lakše je.

Ožiljci

57

Neznanac

Glup datum.

Pomogao mi je tri dana…

Posle, stao je na tudju stranu.

Nemam gde.

Osim, da se javim neznancu.

I prigrlio me kao brata!

Ni njegova priča nije lepa…

Niko ne voli tužne price…

Ovo je priča uzora!

On je sad u mojoj priči!

Ožiljci

58

Za kraj

Vreme sporo teče.

Život brzo ide.

Godina je malo.

Ožiljaka puno.

Posle pustinje dodje plaža.

Posle plaže prelep horizont ljubi se sa zemljom.

Posle horizonta prelepo ostrvce sa malom oazom.

Ko prvi do nje, neka me pozove da svi uživamo.

Ožiljci

59

I TAKO…

Napisao sam ovu malu knjigu da bih bar malo pokazao ljudima koliko je moje srce.

Da bih se izvinio svima koje sam povredio i zaboravio. Da dokažem da se čovek menja.

Moje se srce proširilo i nije više onako malo kako ga poznajete. Mislim da ću bar malo da vam dokažem da i ja imam svoje mesto i svrhu na ovom svetu. Da nisam toliko bezosećajan i da se kajem za sve što sam lose uradio.

Nadam se da ćete bar malo da mi oprostite, a u ostalo ću vas lično uveriti.

Posebnu poruku izdvajam za moju majku, sestru Aleksandru, sestru Maru, I drugarice sa Facebook-a Milicu i Danijelu koje su me prepoznale i došle da me upoznaju.

HVALA!

Ožiljci

60

ARGUS Books&Magazines

Vam predstavlja:

Lazar Janić – Kuća obrasla bršljanom