Mlekarica

Dušica je bila mnogo sretna na imanju gde je živela. Jednog dana majka joj je rekla: "Ako pomuzes kravu i mleko prodaš na pijaci , moći ćeš da kupiš šta god hoćeš tim zarađenimnovcem". Dušica je napunila krčag pa se pozdravila s majkom. "Cao mamice"! Pošla je sva radosna misleći na to što će kupiti. Na pola puta je zastala da bi na mostićumaštala o tome što će kupiti. "Znam šta ću kupiti"! -Govorila je dok je maštala. Ptičice slatka, znam što ću kupiti! Kupiću koku pa će koka da snese jaja, pa ću iz jajeta dobiti piliće... Kad je produžila put do pijace naišla je na čobana kome je rekla:- Idem na pijacu da prodam ovo mleko. Onda ću kupiti koku, pa ću od koke dobiti piliće, pa ćupiliće zameniti za tele, pa ću tele zameniti za bika, pa ću bika prodati i onda ću kupiti kuću.

1 / 2

Mlekarica

Dušica je svoju nameru ispričala i čamdžiji koji ju je prebacio na drugu obalu. Čamdžija seiznenadio što je djevojčica tako promućurna. Kad je stigla na drugu obalu Dušica je našla jednomagare. I njemu je sve ispričala: - Prodaću ovo mleko pa ću kupiti koku, pa ću da dobijem piliće, pa ću... - Stvarno si ti pametna djevojčica! -Reklo je magare. Dušica se toliko zanela svojim mislima da nije primetila kamen na putu pa se od njega spotaklai razbila krčag sa mlekom. Jadna Dušica! Ništa od njenih lijepih zamisli!Bas se rastuzila, ali zato je naucila da ne treba da masta o onomesto jos nema, nego da racuna sa onim sto ima.

2 / 2