VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

M O B I L N O P O S L O V A NJ E

Mentor: Student:Prof. Dr Nikola Bračika Ljubiša Nedeljković Broj indeksa

Čačak, decembar, 2008.godina.

Sadržaj

UVOD 2

1. KONCEPT MOBILNOG POSLOVANJA 4

2. MOBILNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE 6

3. MOBILNA TRGOVINA 7

4. MOBILNE FINANSIJE I WAP 4

5. PERSPEKTIVE MOBILNOG POSLOVANJA 14

6. SIGURNOST 16

7. ZAKLJUČAK 17

8. LITERATURA 18

MOBILNO POSLOVANJE

1

Rezime: Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za

različite finansijske servise. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude

bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih

asistenata (PDA) ili pejdžera. Pri tom one povećavaju lojalnost svojih klijenata kao i

produktivnost svojih zaposlenih. Kada se donese konačna odluka o prelasku na mobilno

poslovanje, veliki izazov predstavlja definisanje uspešne strategije za rad u mobilnom

okruženju. Uspešno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju

razlike između mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih stavljaju

mobilne tehnologije. Tek tada se može govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja.

U nastavku će biti reči o ključnim zahtevima koje finansijske institucije moraju da

ispune da bi poslovali u mobilnom svetu i biće objašnjen osnovni koncept mobilnog

poslovanja.

Ključne reči: Mobilno poslovanje

UVOD

Jedan od zapaženijih trendova u svetskoj privredi danas je razvoj tehnike i tehnologije.

Elektronska tehnologija, kao spoj informacione tehnologije i telekomunikacija, sve više nalazi

primenu u savremenom poslovanju, odnosno sve veći broj preduzeća u svetu posluje po

konceptu elektronskog poslovanja.

Jedan od značajnih trendova u razvoju tehnologije je sve veća primena mobilnih

telefona i proširenje tehnoloških mogućnosti koje dopuštaju sve veću primenu ovih aparata u

poslovanju i omogućavaju pružanje potpuno novih usluga. Upravo primena mobilnih telefona

u poslovne svrhe dovela je do pojave novog koncepta savremenog poslovanja mobilnog

poslovanja (Mobile Business). Autor u radu nastoji da opiše tendencije razvoja mobilnih

komunikacija, otkrije mogućnosti poslovne upotrebe ovih tehnologija, naznači osnovne

tendencije u razvoju mobilnog poslovanja i predvidi njihov dalji razvoj.

Mobilni telefon je uređaj koji je malih dimenzija, pa samim tim i lako prenosiv,

relativno jevtin i dostupan široj populaciji, a njegova glavna prednost je što svom vlasniku

omogućuje mobilnost tokom korišćenja. Ta prednost je upravo i iskorišćena u razvoju

2

mobilnog poslovanja, koje je najrazvijenije u segmentu poslovnih odnosa izmelu preduzeća i

banaka, sa jedne strane, i individualnih potrošača, sa druge strane (Business-to-Customer -

B2C). Kao i elektronsko poslovanje uopšte i oblast mobilnog poslovanja se sastoji iz

aktivnosti kao što su mobilne poslovne komunikacija, mobilna trgovina i mobilne finansije.

Operateri mobilne mreže su ti koji pružaju tehničke mogućnosti za razvoj mobilnog

poslovanja, ali zbog skeptičnosti preduzeća i banaka da prihvate koncept mobilnog poslovanja

često i sami počinju da pružaju usluge mobilne trgovine i mobilnih plaćanja.

Glavni trend u razvoju elektronskog poslovanja je dominacija Interneta kao glavnog

poslovnog kanala. Sve dinamičnija primena mobilnih telefona u poslovanju i razvoj mobilnog

poslovanja ne dovodi u pitanje ovu osnovnu tendenciju jer se sve veća primena Interneta

ostvaruje u domenu odnosa izmedu preduzeća dok mobilni telefon nalazi svoje „mesto" u delu

poslovnih odnosa koji se uspostavljaju na relaciji preduzeće - potrošač. U budućnosti će doći

do integracije većine elektronskih tehnologija, odnosno dominantan će biti bežicni Internet

(Wireless Internet).

Osnovna tendencija u razvoju elektronskog poslovanja, posebno u segmentu poslovnih

odnosa između preduzeća, je da Internet postaje dominantan kanal elektronskog poslovanja jer

obezbeđuje najniže troškove poslovanja uz najefikasnije obavljanje poslovnih operacija.

Međutim, jedan uređaj koji pripada savremenim elektronskim tehnologijama nudi

mnogo više prednosti za razvoj elektronskog poslovanja, posebno u segmentu poslovnih

odnosa između preduzeća i potrošača.

To je mobilni telefon (mobile phone). To je uređaj koji je dostupan većem broju

potrošača, lokacijski ne ograničava pristupnost „elektronskom tržištu“, obezbeđuje značajan

stepen zaštite i zahteva male investicije kada neko preduzeće želi da ga iskoristi kao kanal

elektronskog poslovanja.

Zato se smatra da će mobilni telefon, odnosno mobilne tehnologije, biti značajan kanal

za razvoj elektronskog poslovanja u budućnosti, a po nekim procenama će prevazići Internet i

preuzeti od njega poziciju dominantnog poslovnog kanala elektronskog poslovanja.

1. KONCEPT MOBILNOG POSLOVANJA

3

Mobilno poslovanje predstavlja primenu mobilnih tehnologija u poslovne svrhe, za

pružanje usluga, trgovinu i obavljanje plaćanja, zarad efikasnijeg poslovanja. Efikasnije

poslovanje znači da preduzeće ima niže troškove poslovanja i bolju konkurentsku poziciju na

tržištu. Razvojem nove, treće, generacije mobilne telefonije koja je omogućila veću brzinu

prenosa podataka i novi spektar usluga, usluge koje operateri pružaju se raslojavaju u tri vida,

tako da sada postoje:

1. usluge mreže (network services), koje podrazumevaju pružanje usluga telefonije kroz

održavanje mreže;

2. dodatne usluge vezane za mrežu (network-related value added services), koje

uključuju razmenu SMS poruka, glasovnu poštu i slično;

3. usluge uz učešće treće strane (third-party value added services), koje su osnova za

finansijsko poslovanje operatera i baza za razvoj mobilne trgovine i mobilnih finansija

od strane preduzeća i banaka.1

U svetu je 2001. godine bilo oko 448 miliona korisnika mobilnih telefona, dok je njih

oko 282 miliona, ili 63%, koristilo mobilni telefon da kupuje ili plaća za usluge. Najviše

mobilnih potrošača registrovano je u Aziji i Pacifiku, oko 131 milion. Tabela 1: Broj

korisnika mobilnih telefona i mobilnih potrošača u svetu 2001. godine

Izvor: ResearchPortal.com

Mobilno poslovanje je sastavni deo elektronskog poslovanja, koji se zasniva na

primeni specifičnih elektronskih tehnologija - mobilnih tehnologija, koje firmama koje

primenjuju ovaj vid poslovanja daje komparativnu prednost koja se ogleda u mobilnosti

1 Dave Birch "Mobile Electronic Commerce - The Internet is not only e-commerce channel" Hyperion Systems Limited,1999, Internet, www.hyperion.co.uk, p.3.

4

radnika i potrošača. To znači da radnici u obavljanju svojih poslova nisu vezani za kancelariju,

a ni za svoju kuću ( kao što je to u slučaju primene Interneta u radu „na daljinu“), kao i da

potrošači mogu naručiti proizvod ili uslugu i platiti za njega sa bilo kog mesta u zemlji i svetu

koje je pokriveno mrežom mobilne telefonije (GSM). Kod mobilnog poslovanja možemo

identifikovati tri oblasti mobilnog poslovanja, i to:

1. mobilne poslovne komunikacije (mobile business communications);

2. mobilnu trgovinu (mobile commerce);

3. mobilna plaćanja (mobile payments).

Dok se mobilne poslovne komunikacije najviše koristi od strane preduzeća radi

komunikacije sa zaposlenima i komitentima, mobilna trgovina i mobilna plaćanja su se razvila

u sferi poslovnih odnosa preduzeća sa potrošačima (business-to-consumer - B2C).

Mobilni telefon je mali, relativno jevtin, prenosiv aparat koji ostvaruje bežičnu

komunikaciju. Sve ove karakteristike ga čine konkurentnijim od računara koji je povezan na

Internet, kao kanala savremenog poslovanja.

Tabela 2: Upotreba mobilnih tehnologija po nameni 2000-2005. godine, u mil. USD

Izvor: allNetDevices

Zbog toga treba očekivati povećanje primene mobilnih telefona u elektronskom

poslovanju. Ali preduzeća uglavnom koriste mobilni telefon kao kanal elektronskog

poslovanja u svojim odnosima sa individualnim potrošačima, dok računari i Internet ostaju

dominantan kanal za elektronsko poslovanja između preduzeća (business-tobusiness - B2B).

Jedan od sve izraženijih trendova je integracija svih elektronskih tehnologija2 tako da

se već danas pojavljuju uređaji i tehnologije koje kombinuju prednosti mobilnih i ostalih

elektronskih tehnologija. Računari za dlan predstavljaju kombinaciju klasičnih računara i

mobilnih telefona, dok Internet sve više zamenjuje tzv. bežični Internet (wireless Internet) koji

za komunikaciju ne koristi kablove. Oko 22 miliona ljudi u svetu je 2002. godine koristilo

2 Više u: Predrag Bjelić "Elektronsko trgovanje: elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini" Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.

5

bežični Internet, dok se predviđa da će njihov broj 2005. godine iznositi 484 miliona.3 Najviše

korisnika bežičnog Interneta bilo je u Japanu, 72% od ukupnog broja korisnika u svetu, dok je

u SAD bilo samo 6% svetskih korisnika bežičnog Interneta.

Grafikon 1: Broj korisnika bežičnog Interneta u svetu po zemljama, 2001.

Izvor: Accenture, leto 2001. godine.

Najveći efekti će se ostvariti ako se u svim oblastima elektronskog poslovanja primene

integrisane elektronske tehnologije i tako kompletno zaokruži poslovni proces da možemo

govoriti o potpuno elektronskom (i mobilnom) poslovanju.

2. MOBILNE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Mobilne poslovne telekomunikacije su prva oblast mobilnog poslovanja koja je nastala

sa samom pojavom mobilne telefonije. Ova oblast mobilnog poslovanja je trenutno

najrazvijenija. Prema vrsti usluga mobilne telefonije koje se koriste razlikujemo sledeće

vidove mobilnih poslovnih komunikacija: mobilna poslovna telefonija; kratke tekstualne

poruke (SMS); Intranet komunikacija; Internet komunikacija (uključujući i upotrebu

elektronske pošte).

Preduzeće koristi mobilnu mrežu za komuniciranje sa zaposlenim u okviru matične

firme koji su van sedišta preduzeća (mobilni radnici) preko mobilne telefonije, uključivanjem

u Intranet preduzeća ili putem Interneta. Radnici više nisu vezani za kancelariju, niti za kuću,

kada se za ostvarivanje komunikacije sa radnicima koristio Internet (rad „na daljinu“).

Pomenimo samo značajne uštede u troškovima poslovanja koje se ostvaruju nezakupljivanjem

3 4 Izvor: Ovum.

6

poslovnog prostora. Ovaj kanal komunikacije može biti značajna podrška radnicima na

terenu, pogotovo ako se radi o trgovačkim putnicima, koji će imati tačne i blagovremene

informacije na svakom mestu i na taj način pružiti mnogu bolju uslugu potrošačima.

Komuniciranje preduzeća sa potrošačima se ostvaruje uglavnom putem SMS poruka i

Interneta. Potrošači sa bilo kog mesta mogu proveravati asortiman proizvoda, kontaktirati

prodavce, ostvarivati postprodajne usluge i slično. Mobilni telefon je i značajna platforma za

ostvarivanje marketinga koji je usmeren ka potrošačima, i koji predstavlja jedan od vidova

komuniciranja sa njima.

Komunikaciju sa preduzećem uz pomoć mobilne telefonije mogu održavati i druga lica

vezana za to preduzeće, kao što su individualni akcionari, zaposleni radnici i drugi. Mobilna

mreža omogućuje i komunikaciju sa zaposlenima u preduzećima koji su značajni klijenti.

Najveći efekti i povećana efikasnost poslovanja se ogleda u upotrebi integrisanih elektronskih

tehnologija u poslovanju.

U oblasti mobilnih poslovnih komunikacija najznačajnija je integracija mobilne

telefonije i Interneta, specifično elektronske pošte kao jednog od servisa Interneta. Bitno je da

se elektronske poruke mogu poslati sa mobilnog telefona, kao i da se elektronska pošta može

kontrolisati preko ovog uređaja. Mnoge aplikacije omogućavaju i pretvaranje običnih

tekstualnih, SMS, poruka u E-mail i odbratno4. To značajno ubrzava sklapanje poslova i

efikasnost poslovanja preduzeća koje je usvojilo koncept mobilnog poslovanja, posebno u

sferi poslovnih komunikacija.

3. MOBILNA TRGOVINA

Mobilna trgovina (Mobile Commerce - M-Commerce) podrazumeva obavljanje

trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala

poslovanja. Prvi put je mobilni telefon upotrebljen kao osnova za obavljanje trgovine od strane

operatera mobilne telefonije jer su na taj način nastojali da isporuče fakturu i naplate za

pružanje usluga mobilne telefonije.

4 Konkretan primer Italijanska firma Bware Technologies S.r.l. i njihov servis Excell. Više na Internetu, www.excell.to.

7

Mobilni telefoni se koriste kao tehnologija za obavljanje trgovine uglavnom u oblasti

elektronske maloprodaje (Business-to-Customer - B2C). Dok u klasičnom elektronskom

poslovanju elektronska veleprodaja ima dominantnu poziciju i obuhvata 92% od ukupnog

prometa elektronske trgovine u periodu 1995-1997. godine,5 u mobilnom poslovanju dominira

mobilna maloprodaja. To je uslovljeno tehnologijom koja se u trgovanju koristi jer je mobilni

telefon personalan uređaj, što znači da ga pojedinac koristi i što je još važnije jevtin je i lak za

upotrebu, tako da ga veliki broj ljudi poseduje. U svetu je 2002. godine bilo 821 milion

korisnika mobilne telefonije, dok je njih 139 miliona, ili 16,93% kupovalo uz pomoć mobilnog

telefona. Od ukupnog broja korisnika mobilne telefonije samo 9,38%, ili 77 miliona je

koristilo bežični Internet. U budućnosti će broj potrošača u mobilnoj trgovini brže rasti od

broja korisnika usluga mobilne telefonije, pa će se značajno povećati udeo onih koji trguju

preko svog mobilnog telefona (prema nekim procenama 2004. godine mpotrošači će činiti

31,29% od populacije korisnika mobilne mreže).

Tabela 3: Korisnici mobilne telefonije i mobilni potrošači 2000-2004, u milionima

Izvor: ResearchPortal.com

Prema istraživanjima čak 63% ispitanika se izjasnilo da bi volelo da trguje preko

mobilnog telefona, dok se čak 90% korisnika bežičnog Interneta izjasnilo da bi volelo da

kupuje odnosno plaća preko mobilnog telefona.6 Ljudi su spremniji da elektronski trguju preko

mobilnog telefona nego preko računara povezanog na Internet, jer su svesni da je manja

verovatnoća da dođe do zloupotrebe privatnih podataka koji se šalju preko mobilne mreže.

Međutim, zabrinjava činjenica da se u jednom istraživanju firme Forrester research

većina ljudi izjasnila da im nije ugodno da kupuju preko mobilnih telefona (čak 86%). To se

može objasniti činjenicom da je mobilna trgovina sasvim nova pojava i još uvek više

5 Prema: Predrag Bjelić "Koncept globalne elektronske trgovine", u: Predrag Bjelić i ostali, Svetska privreda u informati~koj eri, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 121.6 Intelliquest's survey, prema: "The m-commerce Market: a great potential" Siemens, Internet, www.siemens.com.

8

eksperiment nego redovan kanal trgovine. Mnogi su sputani malim ekranom mobilnog

telefona, teškoćama pri unošenju podataka (kucanju) i malom brzinom prenosa podataka.

Procenjuje se da tržište mobilne maloprodaje 2002. godine u SAD, mereno prihodima,

iznosi oko 616 miliona USD.7 Predviđa se da će u segmentu mobilne trgovine mali portabl

računari, kao što su računari za dlan, biti značajniji od mobilnih telefona.8

Tabela 4: Geografska distribucija prihoda od mobilne trgovine 2000-2005, u mil. USD

Izvor: Jupiter Research

Od pojedinačnih država u razvoju mobilne trgovine, kao i mobilnog poslovanja uopšte,

prednjači Japan. Ukupni prihodi od mobilne trgovine 2000. godine su u Evropi iznosili 15

miliona dolara, U SAD 10 miliona dolara, a u Japanu čak 400 miliona dolara9. To znači da je

Japan u značajnoj konkurentskoj prednosti nad SAD i Evropskom unijom, bar u oblasti

mobilnog poslovanja. Značajna je uloga mobilnih telefona u realizovanju nagradnih kupona

koje koriste velike maloprodajne kompanije radi stimulisanja prodaje. Posebno je izražena sve

veća uloga mobilnih telefona u sklapanju ugovora u pokretu (formation of contracts on the

move). Jedna od najrasprostranjenijih mobilnih usluga su bankarske usluge. Svako trgovanje

mora da bude praćeno plaćanjem (tzv. finansijski tok posla). Ako se i plaćanje obavlja putem

mobilnog telefona onda je reč o totalno elektronskom mobilnom poslovanju. Aktivnost

plaćanja za kupljenu robu je tok koji se ne može odvojiti od trgovine, mada neke finansijske

transakcije mogu biti potpuno autonomne.

7 IDC and Jupiter Media Matrix, prema: ePayments, Mobile Commerce Statistics, Internet, 21/03/2002, www.epayments.com.8 Forrester Research, January 2002, prema: ePayments, Mobile Commerce Statistics, Internet, 21/03/2002, www.epayments.com.9 Jupiter Communications, prema: ePayments, Mobile Commerce Statistics, Internet, 21/03/2002, www.epayments.com.

9

4. MOBILNE FINANSIJE I WAP

Mobilna plaćanja (Mobile payments, M-payments) uključuju sva elektronska plaćanja

koja se odvijaju uz pomoć mobilnog telefona. Ona spadaju u grupu elektronskih plaćanja

budući da se plaćanja vrše elektronskom tehnologijom, odnosno u podgrupu bežičnog

plaćanja, gde spadaju još i portabl kompjuteri.

Mobilno bankarstvo predstavlja savremeni vid telebankarstva i Internet bankarstva.

Kao i uslučaju mobilne trgovine, mobilna plaćanja svrstavaju se u grupu plaćanja na malo, gde

imamo odnos između banaka, preduzeća i pojedinaca, sa jedne strane i pojedinaca, sa druge

strane. Mobilno plaćanje raščlanjava se na plaćanje u užem smislu, gde u finansijskom

transferu se koristi samo mobilni telefon i mobilno plaćanje u širem smislu, gde se telefon

koristi u sadejstvu sa još nekim tehničkim pomagalom, recimo plaćanja mobilnim telefonom

na POS terminalima.

Plaćanja su u direktnoj sprezi sa nekom trgovinskom aktivnošću, vezano za robu ili

uslugu, ali mogu biti i sasvim nezavisna od ovih transakcija. Akteri u mobilnim plaćanjima su

mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potrošači. Operateri pružaju

tehnološku logistiku, jer organizuju i nadziru rad mreže i pružaju podlogu za razvoj dodatnih

usluga. Oni sami mogu organizovati plaćanja, ili ih prepustiti bankama. Ponavlja se iskustvo

kao i sa elektronskim plaćanjima, gde zbog nespremnosti banaka i njihovih informacionih

sistema ulogu organizacije platnih transfera preuzimaju operateri. Njima ide u prilog što su

izgradili jaku robnu marku, što će reći izvesnu tržišnu prepoznatljivost. Plaćanja preko

mobilne mreže banke organizuju u okviru svog redovnog bankarskog poslovanja, otvaranjem i

vođenjem računa klijenata.

Trgovci moraju imati ugovor sa bankom o omogućavanju bežičnih plaćanja da bi se

omogućila plaćanja koja zadužuju račun potrošača u momentu kupovine. Ovo je naročito

važno pri plaćanju na POS terminalima uz upotrebu mobilnog telefona. Potrošači to čine na taj

način ako imaju odgovarajući mobilni aparat, ako njihov operater mobilne telefonije

omogućava primenu ovih dodatnih usluga, ako poseduju račun u banci kojem je moguć

bežični pristup, uz dopuštenje banke i ako trgovci imaju razvijen sistem koji prima bežična

plaćanja, u slučaju da se roba plaća iz trgovine.

10

Tehnološki, mobilna plaćanja se mogu organizovati uz primenu različitih sistema i

standarda. U početku, mobilna plaćanja su se obavljala razmenjivanjem kratkih tekstualnih

poruka (SMS) između potrošača i banke i primenom sistema telebankarstva koji je

podrazumevao da klijent sa svog mobilnog telefona zove automatizovanu telefonsku

sekretaricu i preko nje proveravanjem stanja na računu izda nalog za plaćanje banci.

Razvojem bežičnog aplikativnog protokola-WAP (Wirelless Aplication

Protocol),standarda koji omogućava brz i lak pristup Internet orjentisanim sadržajima i

servisima, pomoću bežičnih uređaja kao što su mobilni telefoni i PDA (Personal Digital

Assistans), najčešće putem mreže za globalne komunikacije-GSM i opšteg paketnog radio

prenosa-GPRS (General Packet Radio Service), sve prednosti korišćenja ON LINE

bankarstva10 (pored ostalih) postale su realnost.

Naime, klijenti uz pomoć mobilnog telefona, a putem globalne mreže, imaju

mogućnost pristupa svom računu u banci. Mobilni telefon, u odnosu na računar spregnut na

Internet, daje jednu značajnu prednost-mobilnost. Ukratko, mobilni uređaji moraju imati

pretraživački softver (WAP-browser), koji čita WML (Wireless Mark-Up Language-bežični

jezik označavanja) sa nekog od provajdera na mreži globalnog sistema za mobilne

komunikacije-GSM.

Većina GSM provajdera dozvoljava samo korisnicima svoje mreže pristup svom

WAP-gateway-u. Razlozi za to su prvenstveno ekonomske prirode. Kada se dobije pristup,

adresovanje postaje slično kao na Internetu; u stvari, URL (Uniform Resourse Locator-

jednoobrazan lokator resursa) adrese WAP stranica i jesu često deo Interneta, tj. HTPP-a.

WAP-protokol i HTTP-protokol nisu jedno te isto; to su dva sveta između kojih je WAP-

gateway.

Većina Wap stranica prosleđuje se ka WAP-browser-ima kroz WAP-gateway. WML je

jezik vrlo sličan HTML-u (videti oblast o mrežama), koji se koristi pri tradicionalnom

kreiranju WEB stranica. To je uprošćen HTML za male ekrane (display-e).Kao kuriozitet

može da posluži poređenje da je u periodu od 2000. - 2002. god. zabeležen porast od 5,5puta

broja korisnika računa putem mobilnih telefona. Naredna tabela prezentuje broj korisnika

bežičnih finansijskih plaćanja za period od 1999- 2004. Tabela br. 7. Broj korisnika bežičnih finansijskih plaćanja za period 1999-2004, u milionima

10 Sajt Meridian banke-Novi Sad, Internet, www.meridianbank.com., 2.5.2005.god.

11

REGION 1999 2001 2002 2005 2003 2004

Evropa 0,5 2 4 10 19 31

Azija i Pacifik 0,5 3 7 13 21 29

SAD ... ... ... 0.5 1 2

Izvor: , www.meridianbank.com

Pored prednosti, usluge finansijskih transfera uz logistiku WAP protokola imaju i

mane, oličene u lošoj propusnosti podataka. Bežični Internet većeg protoka podataka u bližoj

budućnosti, otkloniće taj nedostatak i povećati lagodnost, lakoću i efikasnost upotrebe pri

mobilnom plaćanju. Primena mobilne telefonije pri plaćanju imala je za potrebu, sem upotrebe

postojećih i razvoj novih tehnoloških rešenja. Najznačajnija tehnološko dostignuće kod

mobilnog telefona je tzv. inteligentna kartica (smart card) koja je osnova za sve osnovne

usluge i protokole koje pruža kako operater mobilne mreže, tako i dodatne usluge koje pružaju

treći subjekti.

Što se tiče sigurnosti transakcija, imajući u vidu iskustva u transakcijama pri klasičnoj

e-trgovini, razvio se PKI standard. On obezbeđuje elektronsku identifikaciju, nenegiranje

obavljenih transakcija, integritet sistema i poverljivost podataka koji su prosleđeni. Može se

primeniti proširivanjem već postojeće SIM kartice ili ugradnjom posebne PKI kartice uz

postojeću SIM karticu. Jedan od pogodnih protokola za podržavanje mobilnih plaćanja je

bežični, tj. mobilni novčanik (Mobil Wallet, M-wallet), koji omogućuje korisniku pogodnost

plaćanja pritiskom na taster, pošto sadrži sve potrebne informacije u memoriji čipa na kartici.

Njegovo bitno svojstvo je to što ga podržava više različitih standarda plaćanja. Za kvalitetnu

organizaciju mobilnih plaćanja važno je postojanje i adekvatnih standarda. Za plaćanje

platnim karticama uz upotrebu mobilnog telefona Europay, MasterCard i Visa International su

razvile EMV standard, koji ima za zadatak obezbeđenje sigurnosti pri transakcijama,

interoperabilnost i multifunkcionalnost. Da bi to bilo moguće sprovesti potrebno je sve platne

kartice sa magnetnom trakom zameniti karticama sa čipom. Navode se još i MeT (Mobile

Electronic Transaction) i EMPS (Electronic Mobile Payment Services) standardi, u koje su

uključeni vodeći svetski proizvođači mobilnih telefona. U većini razvijenih država elektronske

tehnologije stavljene su u funkciju mobilnih plaćanja i uz primenu navedenih standarda razvili

su se odgovarajući sistemi plaćanja, kao što su:

U SAD, plaćanja se vrše preko SMS-a, sistem GiSMo;

12

U Španiji, plaćanje platnom karticom preko SIM kartice, sistem Movilpago;

U Finskoj i Švedskoj-kroz telefonski račun na kraju meseca, preko platne kartice,

Sonera Mobile Pay sistem;Tabela br. 8. Analiza razvoja mobilnih plaćanja

PREDNOSTI NEDOSTACI

Potreba za mobilnim plaćanjima Nedostatak standarda

Difuzija mobilnih telefona Manjak poslovnih modela primene

Jaki akteri Slab odziv potrošača

Nove usluge Razlike u regulisanju

Nedostajanje adekvatnih usluga

MOGUČNOŠTT OPASNOSTI

Bolje tehnolosko okruženje Suviše složene usluge

Različita rešenja prema potrebi Regulatorno okruženje

Nepoverenje korisnika u sigurnost

Izvor:Predrag Bjelić,"Mobilni telefon kao kanal elektronskog poslovanja",str 94

Jasan indikator razvoja i značaja mobilnih plaćanja u budućnosti su i pokazatelji

ulaganja u bežične finansijske usluge; ona su, recimo u rasponu od 2000. godine do 2005.

godine u Evropi uvećana 7 puta.

Što se tiče mobilnog biznisa kod nas, može se reći da je on u samom povoju;

uglavnom, on se svodi na usluge telefonije za kontakt sa terenskim radnicima; bez obzira što

je operater mreže Mobtel omogućio pristup Internetu preko mobilnog telefona, to još uvek ne

daje adekvatan kvalitet tih usluga. Pionirske korake u ovom pravcu napravile su ekspoziture

stranih banaka, Raiffeisen bank i Societe General Yugoslav bank; ostaje na operaterima da

razviju mrežu do što većeg broja konzumenata.

Zanimljivo za poređenje je i debalans u broju korisnika mobilnog poslovanja u SAD i

Japanu, gde je Japan izrazito superioran. Zapadna Evropa tu razliku u odnosu na Japan, mnogo

bolje prati i ona je prema mišljenjima eksperata, dostižna; procena rasta mobilnog poslovanja

ima gotovo eksponencijalan karakter11.

5. PERSPEKTIVE MOBILNOG POSLOVANJA

11 Ibidem, strana 96.

13

Jedan izveštaj analitičarske firme Gartner Group predviđa da će do 2003. godine

mobilni telefon postati dominantna platforma za obavljanje elektronskog poslovanja od strane

potrošača. Ova prognoza je uslovljena značajnim prednostima mobilnog telefona, od kojih su

najznačajnije mobilnost, prenosivost i dostupnost. To znači da će i razvoj oblasti mobilnog

poslovanja biti veoma dinamičan. Budući da na procene o budućem obimu mobilnog

poslovanja u svetu utiču mnogi faktori, procene različitih kompanija koje se bave

istraživanjem elektronskog poslovanja daju različita predviđanja. Nekad i jedna kompanija

objavljuje nekoliko procena. Tako prema Gartner Gropu optimistički obim mobilnog

poslovanja je procenjen na 1,8 biliona USD, odnosno pesimistički na oko 250 milijardi USD.

Podaci koje smo prikazali u tabeli 5 ovoga rada govore da iako 2002. godine region

Azije dominira u razvoju mobilnog poslovanja, prema predviđanju 2005. godine Zapadna

Evropa će dostići obim mobilnog poslovanja u Aziji, dok će Severna Amerika i dalje značajno

zaostajati u ovoj oblasti. Ako uporedimo SAD i Japan možemo videti da predviđanja govore

da će obim mobilnog poslovanja u Japanu biti skoro dva puta veći nego u SAD. Predviđanja

za mobilno poslovanje u SAD se, takođe, bitno razlikuju, pa se kreću od oko dve milijarde

dolara do 20 milijardi dolara u 2004. godini. Prosek svih procena je oko 10 milijardi USD.

Tabela 5: Komparativna ocene o obimu mobilnog poslovanja u SAD 2004. godine

Izvor: Mayers Mediaenomics

Bitno je zapaziti dinamiku rasta mobilnog poslovanja, prema procenama, od 2002. do

2007. godine. Dostupni su nam samo podaci za područije SAD.

Grafikon 2: Rast mobilnog poslovanja u SAD (procene) 2002 - 2007. u mlrd. USD

14

Izvor podataka: IDC i Jupiter Media Metrix

Možemo zapaziti veoma dinamičan rast, prema procenama IDC i Jupiter Media

Matrix, naročito posle 2003. godine. Rast je gotovo eksponencijalan i obim mobilnog

poslovanja je skoro 10 puta veći od obima mobilnog poslovanja 2002. godine. Međutim,

koliko će se realno ostvariti sve ove procene zavisi od prihvatanja koncepta mobilnog

poslovanja kako od strane kompanija tako i od strane potrošača.

Faktori koji utiču na dinamičan razvoj mobilnog poslovanja su činjenice da ovaj vid

poslovanja zahteva relativno mala ulaganja, da su uređaji jednostavni i laki za upotrebu, da se

njima ostvaruje veći stepen zaštite privatnih podataka i da omogućavaju veći komfor u

korišćenju. Ali postoje i faktori koji utiču na usporavanje ovako dinamičnog razvoja, u koje

ubrajamo nesigurnost potrošača da šalju poverljive podatke preko mobilnih mreža,

nepostojanje jedinstvenih standarda u ovoj oblasti poslovanja i slično.

Prema istraživanju kompanije Forrester Research u najznačajnije prepreke u razvoju

mobilnog poslovanja spadaju: briga zbog sigurnosti korišćenja kreditnih kartica (52%

ispitanika); strah od lošeg potrošačkog iskustva (35%); ne razumeju kako se koristi

tehnologija (16%); ostalo (11%); nikada nisu čuli za mogućnosti mobilnog poslovanja

(10%). Mnogi potrošači koji su pokušali da koriste mobilne telefone za trgovinu i plaćanja

odustaju od njihove dalje primene zbog sporosti u prenosu podataka i nelagodnosti u primeni.

Međutim, većina potrošača je saglasna da će mobilno poslovanje biti značajno za njih

u budućnosti. Mobilne tehnologije treće generacije će otkloniti mnoge od ovih prepreka. Kao i

kod razvoja elektronskog poslovanja uopšte, mnoge kompanije su skeptične u predviđenim

razvojem mobilnog poslovanja, pa čekaju reakcije svojih konkurenata.

6. SIGURNOST

15

Sigurnost je jedan od najvažnijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvažniji.

Istraživanja pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva korisnici

imaju malo poverenja u bezbednost aplikacija. Efikasan, za sada standardni način zaštite

podataka na internetu je primena tehnike  javnih ključeva (Public Key Criptography) PKI, u

osnovi obuhvata privatni i javni kluč koji između sebe dele učesnici u komunikaciji. Treći

element, digitalni sertifikat, je potpisan od treće strane koja je autorizovana za izdavanje

sertifikata. Prikazan je postupak rada sa transakcijama baziranim na PKI tehnologiji :

1. Pošiljalac kriptuje svoje poverljive podatke pomoću javnog ključa primalaca, bitna

napomena je da se tajni ključ nikad ne prenosi putem Interneta za vreme transakcije.

2. Primalac poruke koristi svoj tajni ključ koji mu omogućuje da pročita kriptovanu

poruku. Poruka može sadržati finansijska uputstva ili druge poverljive informacije.

3. Ukoliko neko presretne poruku on neće moći da je pročita pošto se ona može

dekriptovati samo pomoću tajnog ključa koji se nalazi kod primalaca.

Da bi se osigurali da poruka neće biti menjana u toku prenosa ona može da se digitalno

potpiše. Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa pošto je on vezan za

podatke i svaka promena na njima bi se otkrila.

Ovakav metod zaštite drastično smanjuje mogućnosti za hakerske upade i povredu

sigurnosti transakcije. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu između bezbednosti i brzine

izvršavanja transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog uređaja, uobičajeno je da se

vrši sa 32-bitnim procesorima.

7. ZAKLJUČAK

16

Mobilno poslovanje je danas jedan veliki eksperiment i „igračka“ kako za kompanije

koje ga prihvataju tako i za potrošače koji koriste svoj mobilni aparat za trgovinu i plaćanja.

Međutim, sve veći broj ljudi uviđa značajne prednosti i koristi koje mobilni telefon kao

platforma za razvoj mobilnog poslovanja i novi kanal savremenog poslovanja nude. Ovaj

aparat je mali, prenosiv, relativno jev tin i lak za upotrebu pa nudi nešto što ostale elektronske

tehnologije ne nude mobilnost i mala ulaganja. Za uzvrat primena ovog uređaja firmama

znatno smanjuje troškove poslovanja, kroz smanjenje troškova poslovnog prostora, troškova

angažovane radne snage i smanjenje investicija. Potrošači osećaju veću udobnost prilikom

poslovanja preko mobilnog telefona, koja se ogleda u mobilnosti i lakoći prenosa, dok malo

ulažu u ovaj aparat.

I pored svih prepreka mnogi predviđaju da će u bliskoj budućnosti mobilni telefon

postati glavni uređaj za razvoj mobilnog poslovanja u odnosu preduzeća sa individualnim

potrošačima. Mnogi u tome vide pretnju za Internet kao dominantni kanal razvoja

elektronskog poslovanja, što je pogrešno. Internet je glavni kanal razvoja elektronskog

poslovanja između preduzeća (tzv. B2B), dok će mobili telefon biti glavni kanal za razvoj

elektronskog poslovanja na malo (B2C). To znači da su ove dve tehnologije komplementarne i

da će zajedno usloviti značajan razvoj mobilnog poslovanja, a time i ukupnog elektronskog

poslovanja.

Kao što je budućnost elektronskog poslovanja uopšte bila vezana za integraciju

različitih elektronskih tehnologija koje je sve zajedno povezivao (i sublimirao) Internet, tako

je i budućnost mobilnog poslovanja vezana za integraciju Interneta i mobilnog telefona. Ove

dve elektronske tehnologije će se sjediniti i pružiće nam novu tehnologiju - bežični internet

(Wireless Internet) koja će biti promotor razvoja mobilnog poslovanja i elektronskog

poslovanja u budućnosti.

8. LITERATURA

17

1. Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini, Ekonomski

institut Beograd 2000.

2. C. Graham Bannock, The Penguin Dictionary of Economics, Natural

monopoly,2002.

3. Nada Barać i MR Goran Milanović, Internacionalizacija kao strategija rasta i

razvoja trgovine na malo, Nova trgovina III-IV, 1998.

4. R. K.M. Bayne, The Internet Marketing plan, Wiley Computer Publishing, John

Wiley & Sons, Inc.,1999

5. Tatjana Kovačević, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend Univerzitet

primenjenih nauka, 2001-2003

6. Stipe Lovreta, dr Dragutin Radunović, dr Goran Petković, Trgovina, teorija i praksa,

Savremena administracija Beograd 1998.

7. Goran Petković, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1998.

8. http://www.virtualorganization.net/files/articles/swagerman-sieber01.pdf (preuzeto

12.11.2008. godine)

9. www.e-trgovina.co.yu (Preuzeto 20.11.2008. godine)

10. www.ibm.com (Preuzeto 25.11.2008. godine)

11. http://www.callio.com (Preuzeto dana 22.11.2008. godine)

12. http://www.cramm.com (Preuzeto dana 22.11.2008. godine)

13. http://www.infoguard.net (Preuzeto dana 22.11.2008. godine)

18