IZ BIBLIOTEKE: BIOGRAFIJE VELIKIH LJUDI IZ BOJE REI

MOJSIJEOVEK, OLIENJE NESEBINE ODANOSTI PRIKAZI KARAKTERA: ARLS SVINDOL

S engleskog: Lektura:

Miodrag Marinkovi Mirjana eri

Beograd, 2000.

1

SADRAJ1 UVOD ...............................................................................................................................2 Mojsije: olienje nesebine odanosti ................................................................................2 Prva glava..........................................................................................................................4 NESREA, BABICE I UBIJANJE ..................................................................................4 Druga glava .....................................................................................................................15 ROEN POSLE PONOI..............................................................................................15 Trea glava ......................................................................................................................25 BOJA VOLJA NA MOJ NAIN ............................................................................25 etvrta glava ...................................................................................................................36 POUKE NAUENE U NEUSPEHU..............................................................................36 Peta glava ........................................................................................................................48 PUSTINJA: KOLA UPOZNAVANJA SAMOG SEBE ..............................................48 esta glava.......................................................................................................................61 GRMOVI KOJI GORE I DODATNE PRILIKE ............................................................61 Sedma glava ....................................................................................................................73 KO, ZAR JA, GOSPODE? .............................................................................................73 Osma glava......................................................................................................................85 BOJA VOLJA NA BOJI NAIN ..............................................................................85 Deveta glava....................................................................................................................97 OD LOEG U JO GORE..............................................................................................97 Deseta glava ..................................................................................................................109 ZLA KOJA PROPOVEDAJU ......................................................................................109 Jedanaesta glava ............................................................................................................121 NO, KADA NIKO NIJE SPAVAO............................................................................121 Svest o potrebi...............................................................................................................127 Dvanaesta glava ............................................................................................................133 IZMEU AVOLA I DUBINA CRVENOG MORA .................................................133 Trinaesta glava ..............................................................................................................144 NEBESKA HRANA PROTIV ZEMALJSKOG APETITA.........................................144 etrnaesta glava ............................................................................................................155 ZATO VOE DOIVLJAVAJU SLOM ...................................................................155 Petnaesta glava ..............................................................................................................166 TAMO GDE SE MOJSIJE SASTAO S BOGOM........................................................166 esnaesta glava..............................................................................................................178 GUNANJE PROTIV POBONOG VOE ...............................................................178 Sedamnaesta glava ........................................................................................................189 TRENUTAK BESA ......................................................................................................189 Osamnaesta glava..........................................................................................................199 NA MOJSIJEVOM MESTU.........................................................................................199 Devetnaesta glava..........................................................................................................209 NEKROLOG HEROJU ................................................................................................209 Dvadeseta glava ............................................................................................................222 MOJSIJEVA VERA, MOJSIJEVE ODLUKE I JA .....................................................222 Zakljuak.......................................................................................................................231 MOJSIJE: OLIENJE NESEBINE ODANOSTI......................................................231

2

UVOD Mojsije: olienje nesebine odanostiVe pri samom pomenu Mojsijevog imena u mislima razliitih ljudi stvaraju se razliite slike. Na primer, razmiljam o filmu Deset zapovesti, reisera Sesila de Mila, dobitnika mnogih nagrada, sa uvenim glumcem arltonom Hestonom u glavnoj ulozi. U toj ulozi vidimo ga kao privlanog, sranog i pouzdanog oveka, i zato je moja prva predstava Mojsija bila oblikovana prema tom klasinom filmskom liku. Kao ovek Bojeg izbora, Mojsije je nesumnjivo bio sve ovo to rekosmo, ali i mnogo vie od toga. Tom filmu dananja generacija dala bi poasno mesto u arhivu filmske industrije. Slavu filma Deset zapovesti danas pomrauje zabavni animirani film Princ od Egipta, u kojem se prikazuje jedan drugaiji Mojsije. U tom ostvarenju on je uglaen i uredan, otrouman, razigran i praktino veno mlad. Bilo da ga gledate u jurnjavi dvokolicama oko faraonskog dvora, dok se utrkuje s Ramzesom i podie uskovitlane oblake praine, ili predvodi svoj narod kroz vodenim zidovima razdvojeno Crveno more, tog preplanulog vou svi vide kao heroja. I deca i odrasli oduevljeni su matovitim prikazom oveka koji u svojim tinejderskim godinama izgleda jednako kao u osamdesetim. Drugim reima, ko ne bi eleo da se napoji s istog izvora mladosti kao taj nonalantni dobroudni princ od Egipta? Ali, ovde neto pada u oi, ba zato to toga nema ni u jednom ni u drugom liku. Ime je tano, tana je i zemlja porekla, ali nedostaje neto mnogo vanije, a to je realnost. Obratite li se najpouzdanijem izvornom spisu o Mojsijevom ivotu (Bibliji), na osnovu kojeg moete dobiti preciznu sliku oveka koga je Bog upotrebio na mnogo izuzetnih naina, biete obogaeni znanjem, istovremeno i stvarnim i verodostojnim. A kada to stvarno i verodostojno spojite, pred vaim oima izranja lik oveka koji je ono o emu govori ova knjiga. Tokom itave svoje slube od preko trideset i pet godina, i za sve vreme dok sam pisao, preko dvadeset godina, s puno emotivne snage iao sam za dvostrukim ciljem: da dostignem biblijsku tanost i praktinu realnost. Zbog toga nikada nisam bio ni priblino toliko zainteresovan za matovite opise ili zamiljene karakterizacije stvarnih linosti iz stvarnoga sveta. Svestan sam da e zbog ovog priznanja neki od mojih italaca odmah poeti da me saaljevaju i da e moj pristup predmetu smatrati preterano krutim i ograniavajuim. Tvrdie kako se odriem veoma velikog dela onoga to je kreativno. Neka je i tako. U mom svetu neizbene, neposredne i duboke realnosti, ne ostaje mnogo mesta za matarenje, a posebno ga ne moe biti ako elite da pomognete stvarnim ljudima da se izbore u stvarnom ivotu. Upravo je to ono to elim da uinim. Da bih stvari dodatno pogorao, rei u da nisam jedan od onih koji se ushiuju romanima. I tako, dok me saaljevate, ovo e vam dati dovoljno osnova da sumnjate u moju celokupnu filozofiju komunikacije. S druge strane, ako ste osoba koja traga za neuvijenim, beskompromisnim injenicama, neposredno utemeljenim na istini otkrivenoj u Bojoj rei, bez mnogo vremena ili prostora za nestvarne ideje koje plutaju u sferi snova ili izvan nje, tada ete u ovom jednostavnom istraivanju nai ono to ste traili. Po ugledu na moja tri ostala biografska dela, David, Jestira i Josif, ova knjiga o Mojsiju uvek e vas iznova vraati u stvarnost. I ne samo to;

3 pomoi e vam da uspostavite odnos sa ovekom koji je iveo u svetu kakav je i vama poznat, koji se hvatao u kotac s bitkama koje su i vama znane, koji pri tom nije uvek ispravno postupio, ali je, uprkos svojim grekama i propustima, postao korisno orue u Bojim rukama za Boje uzviene namere, usklaen s Bojim savreno tempiranim programom i planom. Uvek iznova zaticaete sebe kako tiho klimate glavom u znak odobravanja i razumevanja, razmiljajui: bio sam ba tamo, uradio sam ba to. Uvek iznova smeak e vam preleteti preko lica, jer ete biti svesni da upravo sebe vidite u prikazu ivota jednog sasvim obinog ljudskog bia, nekoga ko je, silom Boje neuporedive blagodati, uspeo da postigne neto prilino veliko i vredno. Prema tome, ako vam treba dodatna doza nade u ovom vremenu kad vam ponestaje snage, a ponestaje vam i novca, ovo je knjiga za vas. Mojsije, olienje nesebine odanosti, umesto da vas obori vanserijskim dostignuima i oekivanjima, koja e u vama pokrenuti oseanje krivice, dae vam nova krila da se vinete u novi vek s pouzdanjem u Boju, a ne u svoju snagu. Ko zna? Moda e se ba taj ispit Crveno more pred vama, koje vam u ovom trenutku moda izgleda tako uzburkano, duboko i zastraujue otvoriti i reiti, dok budete listali ove stranice. Kada se to dogodi, shvatiete da ste postali upravo toliko zahvalni i krotki, kao nekad Mojsije. Sadanja stvarnost vam govori da moda nee biti tako. Bilo kako bilo, kada se ponovo upoznate s jednim stvarnim ovekom koji nije bio ni privlani heroj, niti neka linost iz mate koja je kad joj je bilo osamdeset godina izgledala kao da joj je tek trideset i osam, biete spremniji za takav ispit. Ako si osoba koja traga za stvarnou, dobrodoao, dobrodola u ovakav moj svet i Boji nain delovanja. Chuck Swindol

4

Prva glava NESREA, BABICE I UBIJANJEPredstavite sebi u mati jednog uenog istoriara u dalekoj budunosti, koji kopa po starim arhivima, zagledan u izbledele i pranjave zapise, traei elemente o ivotu neke linosti iz prolosti. O tvom ivotu. Stavljajui na sto sve kockice mozaika, izbledele fotografije, izvitoperene stranice dnevnika, tvoj vozaki dosije i izvetaj o tvojoj reputaciji taj istoriar e poeti da izvlai zakljuke o tome ko si bio (ili bila) i o svemu to se odnosi na tebe. Koje e elemente istraiva uzimati u razmatranje pri sastavljanju svog izvetaja? Ako je mudar ovek, imae na umu da si ti proizvod svoga vremena. Svi smo to. I to je znaajan momenat koji treba da imamo na umu kada ocenjujemo bilo iji ivot. Datu osobu ne moemo i ne smemo izdvojiti iz njenog vremena. Na istorijski trenutak i nae jedinstvene, samo nae, okolnosti postaju nakovanj na kojem se iskiva i formira na karakter. Ili emo se izdii na nivo izazova svog vremena, ili emo ostati po strani. Mojsije je postao Boji ovek za jednu posebnu, prelaznu epohu u istoriji. Kada je do njega stigao boanski poziv, da prihvati kljunu ulogu u stvaranju sudbine ljudi i narod, Mojsije je zakoraio u prazno. Moda se dvoumio. Moda se i uplaio. Moda je hteo to da izbegne ili je posumnjao u sebe. Ipak, na kraju je prihvatio ... i postao Boje orue u svom narataju. Isto to se dogaa i u ovoj generaciji, u ovom izuzetno vanom trenutku, na smeni milenijuma. Bog i danas trai osobu, trai oveka ili enu, koji e mu verovati, uprkos svojim slabostima i sumnjama i postati mono orue u Njegovoj ruci ... orue za izvrenje Njegove namere. Na arkama istorije Novoroeni Mojsije otvorio je oi u svetu sasvim drugaijem od ovog naeg. Iako to nisu znali ni njegov otac ni majka, roenje tog oveka-deteta pokrenulo je seriju dogaaja koji e promeniti smer istorije narod i odrediti sudbinu miliona ljudi. Istorija e se u trenutku tog roenja okrenuti kao na arkama. Od tada pa na dalje svet vie nee biti ono to je bio. Sm naslov knjige u kojoj poinje Mojsijeva biografija skree nam panju da su u pitanju slavni i veoma znaajni dogaaji. Izlazak Re Exodus znai odlazak, izlazak, izlaenje, a to svakako i jeste opis glavne teme druge knjige Staroga zaveta. U njoj je zapisan odlazak Izrailjaca iz Egipta, zemlje u kojoj su iveli preko etiri stotine godina. U tu zemlju su uli kao jedna obina porodica, a izali kao veliki narod. Kad je, konano, faraon pustio Boji narod, Izrailjce, oni su krenuli iz Egipta i otpoeli (neto to se pretvorilo u) dugo, dugo putovanje u Hanan, zemlju koja e im pripasti.

5 Knjiga Izlazak belei slavne dogaaje i jednu veliku dramu. Ona je stvarni nastavak knjige Stvaranja, ili 1. knjige Mojsijeve, s pauzom od nekoliko vekova. Izlazak, oko tri stotine i pedeset godina kasnije, preuzima radnju tamo gde je ostavlja Stvaranje. Zapravo, veza meu tim dvema knjigama jedan je od najuzbudljivijih izvetaja u sveukupnoj ljudskoj istoriji. ovek prelaznog perioda Glavni lik na kraju 1. Mojsijeve je ovek po imenu Josif. (Ako elite kompletnije izlaganje njegove biografije, moda biste mogli da prouite jo jednu knjigu iz ove serije: Josif: ovek potenja i pratanja.) Josifa su, kao naivnog momka, njegova ljubomorna braa na prevaru, kao roba, prodali trgovcima iz jednog karavana koji je, na svom putu za Egipat, prolazio krajem gde su oni boravili. S vremenom, i zahvaljujui nizu neverovatnih dogaaja, Bog je tog mladia velianstveno proslavio i izveo iz ropstva, iz mrane utrobe egipatske tamnice i doveo na poloaj s desne strane samog faraona. Protivno svakoj verovatnoi, on je postao prvi ovek, predsednik vlade najmonije drave staroga sveta. A evo i velikog iznenaenja: Josif, taj izuzetni ovek, bivi rob, koji se vinuo u neverovatne zvezdane visine moi i prestia, bio je Jevrejin, kao i njegov otac i njegova braa. Kakvog li imena koje je sebi stvorio taj mladi! Uvek iznova, Josif pokazuje svoju otroumnost, svoje briljantne sposobnosti. Bog mu je dao mudrost za reavanje ogromnih i veoma sloenih problema. Faraon je to vrlo brzo uoio, a onda ga i uzvisio, postavljajui ga da rukovodi poljoprivredom i privredom te drave. To je ujedno bio i veoma dobar potez, budui da je u to vreme zemlju zahvatila strana glad. Upozoren od Boga, Josif je predvideo glad i izvrio potrebne pripreme. Ali, to u Hananu nisu uinili ni Jakov ni njegovi sinovi. Oni bi bili umrli od gladi da su ostali tamo gde su iveli. Zato je nekolicina njih otputovala u Egipat u potrazi za itom, da bi se u jednom trenutku pojavila pred gospodarem te zemlje svojim davno izgubljenim mlaim bratom. Posle srdanog i potresnog ponovnog okupljanja lanova porodice, Josif poziva svoju brau i oca da se dosele u Egipat, kako bi mogli uivati u obilju ita, na plodnoj zemlji gde e moi da seju useve i napasaju svoju stoku. Ako oekuje da shvati knjigu Izlazak, mora se najpre upoznati s pojedinostima o tome kako su Jevreji doli u tu stranu zemlju. Jakovljeva deca nisu bila roena za Egipat, nego za Hanan, tu bogatu i obnovljenu zemlju obeanja, zemlju koja je ekala na njihov povratak. Dolazak Jakovljeve porodice faraon je pozdravio rairenih ruku i velikoduno:A faraon ree Josifu: otac tvoj i braa tvoja dooe k tebi; u tvojoj je vlasti zemlja Misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svojega i brau svoju, neka ive u zemlji Gesemskoj; i ako koje zna izmeu njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom. 1. Mojsijeva 47,5.6.

Kakve li neverovatne ponude! Iz nje se vidi koliko je faraon uvaavao svog prvog oveka. Car je rekao Josifu: Tvoja porodica je dola i to je divno. Daj im najbolje mesto u ovoj zemlji! Neka se nasele u Gesemu i neka tamo gaje svoju stoku, a meni daj da, uz njihovu pomo, napreduje i moja stoka. Meni su oni, Josife, od srca dobrodoli! Zahvaljujui faraonovoj dobroti, Josif je mogao da pozove i primi lanove svoje porodice u ovoj stranoj zemlji i da im obezbedi divne uslove za ivot, koji su nadmaivali sve to su uopte mogli zamisliti, pa im je rekao: Ne bojte se dakle; ja u hraniti vas i vau

6 decu. Tako ih utei i oslobodi (1. Mojsijeva 50,21). Ipak, ma kako velianstvena, faraonova velikoduna ponuda zatite i zbrinjavanja nije, zapravo, bila onaj najdivniji deo cele prie. Mnogo lepe bilo je to to u Josifovom srcu nije bilo oseanja gorine prema njegovoj brai, koja su ga mrzela i zlostavljala. Rekao im je: Ne brinite se i budite spokojni, sve je u najboljem redu. Samo doite, a ja u brinuti o vama i vaim porodicama. I tako su, zahvaljujui nizu udnih i zadivljujuih okolnosti, Izrailjevi sinovi doli da ive u Egiptu. U to vreme oni su, razume se, bili samo jedna ira porodica, mala grupa prestraenih izbeglica. Celo pleme mogli ste smestiti u par udobnih autobusa. Ali, poto takav prevoz tada nije postojao, braa i njihov ostareli otac sakupili su svoju imovinu i krenuli na dugo peaenje ka jugu. tavie, kada su, kao stranci, doli na granicu, Egipani ih nisu sproveli ni u kakav icom ograeni izbegliki logor, da tamo pokuaju da nekako organizuju ivot uz minimalne mogunosti. Naprotiv, dobili su posebno odabrano prostranstvo, najkvalitetniji deo zemlje u unutranjosti Egipta, gde e moi da ive i u miru podiu svoje porodice. Promena na horizontu Posle te velike promene mesta boravka, ivot je oko sedamdeset godina tekao poput lenje reke Nil. Biblija kae: Tako ivljae Josif u Misiru s domom oca svojega, i poive sto i deset godina (50,22). Josifu je verovatno bilo trideset i devet kad je njegova porodica dola da ivi u Egiptu. Od tada je on iveo jo sedamdeset i jednu godinu, a onda otiao na poinak. Poslednji stih 1. knjige Mojsijeve kratko izvetava: Potom umre Josif, a bee mu sto i deset godina; i pomazavi ga mirisima metnue ga u koveg u Misiru (50,26). Tihi odlazak tog dostojnog oveka oznaio je poetak kraja dobrog ivota Jevreja u Egiptu. Od trenutka kad su Josifa spustili u koveg, za presaene Jevreje ivot je poeo da se menja u poetku su to bile samo jedva primetne promene (tako to obino biva), ali su ubrzo potom izrailjske akcije pale kao one na uvenoj njujorkoj berzi, oktobra 1929. godine sunovrativi se do dna. Do tog vremena jevrejsko stanovnitvo u Egiptu doivelo je eksplozivni rast. Potomci Jakovljevih sinova brojano su napredovali sve dok nisu postali silan narod u Egiptu ... na sve vei oaj egipatskih zvaninika. Poto Josifa vie nije bilo na pozornici da predstavlja svoj narod i zastupa njegove interese, stav Egipana prema tuinima Jevrejima postajao je sve neprijatniji. Domae stanovnitvo poelo je da popreko gleda Izrailj i sa sve veim podozrenjem. A kao to nam je vie nego dobro poznato iz krvave istorije naeg sveta, nagomilano podozrenje prema nekoj etnikoj grupi samo je korak od predrasuda ... jo korak od progonjenja ... i koliko se kamenom moe dobaciti od genocida. Otkuda ta predrasuda? Mislim da za nju moemo utvrditi najmanje dva izvora. Neisti pastiri Mnogo godina pre toga, Josif je svoju brau upozorio na neto vrlo specifino u egipatskoj kulturi. To je sitnica, neto to emo lako prevideti pa ja s razlogom pomiljam da su je previdela i Josifova braa. Meutim, kad ti neko odri predavanje o ivotu u nekoj stranoj kulturi, trebalo bi da dobro obrati panju: Kada je, kao mlad marinac, trebalo da se prvi put iskrcam na teritoriju Japana, nikada neu zaboraviti kako je na pukovnik stao pred nas, opisujui nam

7 kako izgleda novi nain ivota u koji je trebalo da zakoraimo. To nee biti, govorio je, kao kad se vozite autoputem u svojoj zemlji, kao kad vrljate ulicama neke varoice u svom kraju, ili kad se opustite na nekoj od plaa na svom moru. Mi smo bili gosti u jednoj tuoj zemlji. Mnogi od nas nikada do tada nismo bili stranci. Tako je bilo i kad je Josif svojoj brai dao prave, izvorne informacije o Egiptu. Evo, kako im je govorio:A Josif ree brai svojoj i domu oca svojega ... Kad vas faraon dozove, rei e vam: kakvu radnju radite (ime se bavite)? A vi kaite: (Bakoti: sluge su tvoje stadom se bavile od svoje mladosti pa do danas, i mi i stari nai); da biste ostali u zemlji Gesemskoj; jer su Misircima svi pastiri neisti. (46,31.33.34)

Josif im je rekao: ujte, uradite kako hoete, samo nemojte rei faraonu da ste pastiri! Taj podatak strogo uvajte za sebe, vai? Recite mu samo da vodite brigu o stoci. Hajde da vidimo zato bi Josif tako neto rekao. Zato to je znao da su pastiri bili neisti Egipanima. Dodao bih ovde jedno malo objanjenje. U to vreme je egipatska kultura dostigla svoj najvii stepen. Od njegovih stanovnika oekivalo se da pokazuju odreeni nivo kultivisanosti. Mogli biste rei da je Egipat zauzimao najvie mesto u to doba. to se tie obrazovanja, on je zaista bio na vrhu. Egipani su uveli hijeroglife; njihovi sjajni univerziteti i njihova zavidna ekonomska situacija uinili su da su Egipani popreko gledali na svaku grupu izbeglica ili iseljenika koji bi mogli ugroziti njihovu kulturu i njihov standard. I sigurno nisu eleli da uvezu grupu neuglaenih pastira, koji bi mogli pomutiti visoko uglancani imid njihove drave. (Eno ih, oni iz susedne zemlje!) Eksperti za Stari zavet, Kil i Deli daju nam na ovom mestu jedno zanimljivo opaanje:Odbojnost koju su Egipani oseali prema pastirima nastala je na tlu injenice: to su temelji Egipta vie poivali na poljoprivredi, to su Egipani pojmove grubosti i varvarizma vie dovodili u vezu sa samim nazivom zanimanja pastira. To je ... potvreno na vie razliitih naina preko spomenika, na kojima su pastiri redovno prikazani kao visoki i mravi, iskrivljeni, ispijeni, a ponekad gotovo kao sablasne prilike.1

Drugim reima, pastiri su bili prezrena drutvena grupa. Tanije, osobe bez kulture ponaanja. Da su, u tom osetljivom trenutku uspostavljanja odnosa s faraonom, upotrebili re pastir, to bi svakako znailo pogreno nastupiti. Vratimo se u mislima unazad do vremena naseljavanja delova amerikog Zapada, pa emo dobiti slinu sliku. Vlasnici velikih krda goveda i raneri koji su drali ovce takmiili su se ko e osvojiti vie zemlje i zagrabiti vie profita, ali se sasvim sigurno nikada ne bi nali u istom timu u kuglani. Ako biste, u ono vreme, otili u grad iji stanovnici dre goveda, sigurno je da ne biste uli u gomilu kauboja, ili uvara goveda, i tamo se predstaviti kao pastir, vlasnik velikog stada ovaca, koje u tom trenutku pasu na periferiji grada. Verovatno bi tada jedan od kauboja onjuio vazduh i rekao: Ovde mi mirie na ovce. U takvom trenutku, moraete ili da se pobijete, da se sagnete, pucate ili beite ... ali brzo! Bilo je oigledno da je faraon drao stoku, dok su Jakovljevi sinovi gajili stada ovaca. Zato im je Josif rekao: Pazite, kad vas faraon upita ime se bavite, samo mu recite da se bavite uzgojem stoke. Drite se uoptenosti tog pojma, i sve e biti u najboljem redu.1

C. F. Keil and F. Delitzsch, in The Pentateuch, knjiga 1, dela Biblical Commentary on the Old Testament, trans. James Martin, str. 375.

8 Nemojte mu zucnuti da ste pastiri. Na nesreu, oni ili su zaboravili na savet svog brata ili su ga zanemarili. Kad ih je faraon pitao za ono ime se bave, oni su bojaljivo, piskavim glasovima, progovorili: Pastiri su bile sluge tvoje ... i mi i stari nai. Kako je vreme prolazilo, sve vei broj jevrejskih pastira postajao su meu Egipanima pravi, veliki problem. To je jedan od izvora predrasude s kojom su se kasnije suoili. Ali, smatram da se u korenu stvarnih problema nalazilo neto dublje od toga. Zaboravljeni ovek Prva glava 2. Mojsijeve, Knjige Izlazak, otkriva taj snani, drugi razlog to su vremena za Jevreje postala tako teka. Oni jesu gajili ovce u zemlji koja je mrzela pastire, ali nam Biblija kae i ovo: Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znadijae za Josifa (2. Mojsijeva 1,8). Doao je dan kada je, posle smrti Josifa i faraona koji je ga je podigao na njegov visoki poloaj, na presto doao novi faraon. I on je vladao zemljom, a onda svoju krunu predao sledeem faraonu. Konano, posle nekoliko vekova, Josifovo ime bilo je praktino nepoznato. Niko vie nije znao za podatak da je u zemlji nekada vladala velika glad. Niko nije znao za zlatne okeane uskladitenog ita. Niko vie nije znao kako je jedan mudri mladi Jevrejin, predsednik vlade, izaao iz mraka anonimnosti da spase zemlju. Bila je to davna istorija; neto to nikome nije bilo vano. A ugovor koji je Josif svojevremeno sklopio s jednim davnanjim faraonom? I to je bilo potpuno zaboravljeno. Taj novi faraon nije podnosio sve brojnije jevrejsko stanovnitvo. Kako se uopte dogodilo da su se oni tu nali? Niko mu to sa sigurnou nije mogao rei; zapisi o tome bili su odloeni u neki zaboravljeni podrumski arhiv. Nije se mogao zanemariti jedan podatak u vezi s tim sve brojnijim Jevrejima: oni kao da su bili pretnja Egiptu. A faraon ugroen pretnjom ne bi bio omiljen. Stoga on kae svom narodu:Gle, narod sinova Izrailjevih vei je i silniji od nas. Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne mnoe, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima naim i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje. (9. i 10. stih)

I tako se Jevreji suoavaju s jednim potpuno novim nainom ivota. Zapazite promenu. Veoma tuan prizor. I postavie nad njima nastojnike da ih mue tekim poslovima; i graae narod Izrailjev faraonu gradove Pitom i Ramesu (11. stih). Dok itam te zloslutne rei, ne mogu a da se ne setim sumornih dana uoi Drugog svetskog rata kad su uslovi ivota jevrejskog naroda u tuoj zemlji Nemakoj bili neverovatno drastino izmenjeni, pod omraenim novim vladarem, Adolfom Hitlerom. Jevreji ne samo to su bili ubijani i gomilani u logore smrti nego su od strane nekih od najveih kompanija tadanjeg Rajha bili prisiljavani na okrutno kolektivno ropstvo. Smeteni u stanita pod nehumanim uslovima, mnogi od tih robova modernog vremena jednostavno su bili ubijani preteranim radom. Ono to se dogodilo u Egiptu izgleda kao udan nagovetaj tog traginog vremena. Jedna potpuno nova scena postavlja se u zemlji Nila, neto to niko od nas, sm, ne bi mogao zamisliti. Potpuno neoekivano za zbunjene Izrailjce, stupa na snagu nova katastrofalna politika ... i od tada ivot nikada vie nee biti kao to je bio. S pozornice su nestali lagodnost, obilje i blagostanje, a pojavili se: gonii robova

9 (nadzornici) i bi. Arheolozi su nam mnogo pomogli da bolje razumemo taj deo Svetoga pisma. Iskopali su obeliske, spomenike i stubove, s najraznovrsnijim izrezbarenim figurama i hijeroglifima. Na jednom zanimljivom otkriu mogao se videti mural prikaz velike grupe radnika koji su radili pod nadzorom dva dravnika slubenika, naoruana tekim bievima. Kakav je bio njihov zadatak? Pravili su opeke. Dvojica s bievima prikazani su kako izvikuju: Radite, niko ne sme da posustane! Zamislite! Dokle god je Josif bio iv, Izrailjci su znali samo za mir, radost i oputanje na suncem ogrejanim poljima Gesema. Ali onda je vetar promenio pravac. Oblaci su poeli da zatamnjuju horizont i u vazduh se uvukla ledena hladnoa. Njihovi egipatski susedi poeli su drugaije da ih gledaju najpre s podozrenjem i gaenjem, a onda i s neskrivenom mrnjom. Jo niko nije bio stigao da utvrdi ta se dogodilo i ta bi se moglo uiniti; na sceni su se pojavili nadzornici, kao kakav gnevni eskadron SS-oficira, s karakteristinim dubokim izmama. U prolost preoe idilini dani napasanja ovaca. Od sada su morali da prave opeke, pod otrim komandama gonia robova i zvunim udarcima bia. Nezaboravljeno obeanje To je verovatno potrajalo sve dok Jevreji nisu bili potpuno satrveni i pretvorili se, takorei u egipatsku prainu. Biblija kae: Uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova ... doe do Boga (2. Mojsijeva 2,23). Bog je uo njihove vapaje i nije spavao; Njegova panja nije bila odvraena na neku drugu stranu. Bog se dobro seao obeanja koje je dao Jakovljevim precima. Daleko u prolosti, vie vekova pre zbivanja u 1. glavi 2. Mojsijeve, Bog se obraa Avramu, rodonaelniku Jevreja, i otkriva mu proroku sliku njegovog potomstva:I Gospod ree Avramu: znaj zacelo da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, i ona e ih muiti etiri stotine godina. Ali u suditi i narodu kojemu e sluiti; a posle e oni izai [Izlazak!] s velikim blagom. 1. Mojsijeva 15,13.14.

Sine, rekao je Bog Avramu, tvoje potomstvo e brojano narasti, a onda e otii u zemlju u kojoj nisu roeni. U toj tuoj zemlji bie stranci i tamo e ih zlostavljati i porobiti. Ali, oni tamo nee ostati zauvek! Posle nekoliko stotina godina pod jarmom okrutnog naroda, bie izbavljeni i napustie tu zemlju. Doi e izbavitelj, ovek koga je sm Bog izdvojio voa posebno pripremljen da radi i s Izrailjcima i sa samim faraonom. Ime e mu biti Mojsije. Oajnike mere Vratite se sa mnom u prvu glavu 2. Mojsijeve. Da vidimo, kakav je bio ivot pod faraonima i njegovim nadzornicima. Uz udarce bia po leima Izrailjci su Egipanima sagradili dva nova grada. Moda ete pomisliti kako su sav taj muni rad i gorko zlostavljanje bili smetnja za izrailjski natalitet. Ne, nikako! Taj narod je bio plodan: Ali to ga vie muahu to se vie mnoae i napredovae, da se groahu od sinova Izrailjevih i estoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove (1,12.13). Egipani su sa strepnjom, grozei se, gledali na sve vei broj izrailjskog naroda (silnog naroda, kako ga je video sm faraon). Jevrejska re, prevedena sa groziti se glasi kootz.

10 Ona znai oseati odvratnost i uas prema neemu; oseanje gaenja, munine. Posmatrajui iz meseca u mesec i iz godine u godinu kako broj jevrejskih stanovnika narasta kao testo, egipatski zvaninici su oseali neto poput munine u trbunoj duplji. Da je tih dana u Egiptu bilo kafia, Egipanin i Egipanka moda bi sedeli za jednim od tih malih okruglih stoia i, nagnuti nad svojom espreso-kaficom, govorili: ovee, ovo izmie kontroli. Na plan ne deluje. Moramo nekako zaustaviti to njihovo razmnoavanje! Ako te tuince sada ne zaustavimo, oni e za par godina zavladati ovom zemljom! I tako je okrutnost postajala sve vea. Kako esto ete, itajui o okrutnosti u Bibliji, iza nje pronai snana oseanja. Odvaljajte u stranu stenu okrutnosti, pa e ispod nje poeti da gmie strah. Nesigurnost i groenje Egipana pred njihovim susedima, Jevrejima, na kraju su doveli do ispoljavanja varvarskog ponaanja. Za mene je to zanimljivo. Impresioniran sam sledeom milju: ako si sklon nasilnom ispoljavanju gneva i surovosti, moda bi bilo uputno da zastane i da se zapita ega se to boji. Tokom svih godina svoje slube s tugom sam gledao kako surove ljude esto goni strah. Strah od gubitka. Strah od ponienja. Strah od razotkrivanja. Strah od slabosti. Strah od gubljenja uzda iz ruku. Egipani su plivali u ba takvoj vrsti straha. Strah da e izgubiti vlast nad svojom zemljom nagonio ih je na sve opakija dela nepravde. Kada jednom odlui da nekoga izgladnjuje, tue ili zlostavlja, postaje lako progoniti i itav jedan narod. Zapazite ta se potom dogodilo: I estoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove, i zagrivahu im ivot tekim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih estoko nagonjahu (13. i 14. stih). Meutim, poto taktika prisiljavanja na ubistveni rad nije donela ostvarenje faraonovih ciljeva, on je pustio uzde jednom jo mranijem planu. I ponovo se podseam nacistikih metoda u naem dvadesetom veku. Najpre se u dnevnoj tampi pojavljuju optube protiv Jevreja, a onda se uskrauju sve privilegije koje su imali. Potom, divljako unitavanje jevrejskih radnji i imovine. Posle toga, dolazi sramno i poniavajue prisiljavanje Jevreja da nose posebne oznake, kojima su bili igosani kao neprijatelji i na kraju, pretrpavanje vagona, koncentracioni logori ... i pei. Videi da okrutni uslovi ropstva nisu ostvarili njegove ciljeve, faraon skalu zlostavljanja pomera za jo jedan jezivi zub. Infanticid, sistematsko ubijanje dece. Ubistvo.I zapovedi car misirski babicama jevrejskim, od kojih jednoj bee ime Sefora a drugoj Fuva ... (1,15)

Oigledno je da su te dve ene bile postavljene nad svim jevrejskim babicama. I evo ta im zapoveda faraon: Kad babiite Jevrejke, i u poroaju vidite da je muko, ubijte ga, a kad bude ensko, nek ostane ivo (16. stih). Pre nego to se budemo pozabavili njihovim odgovorom, razmislimo o faraonovoj naredbi. Delujui pod diktatom straha, faraon odrava tajni sastanak s ovim uglednim babicama. Kao da ujem faraonove savetnike kako mu govore: Samo ih ti priteraj, i dovedi u kraljevske odaje, pred tvoj presto i bie manje od makovog zrna. Bie tako zastraene da e bez pogovora raditi ta god im zapovedi! Da, ali ne te ene! Pre nego to su savremena porodilita otvorila svoja vrata, budue majke poraale su se

11 kod svojih kua. Poroaj se obavljao uz pomo babica (obiaj koji je u nae savremeno doba ponovo postao poeljan). Rei iz poslednjeg biblijskog citata, u poroaju, kao da su me pogodile. Ne mogu se ak pohvaliti ni da elim da znam kako je to izgledalo! Kad bi mi to i bilo poznato, pomalo se nelagodno oseam, razmiljajui o izvesnim intimnim temama. Kad su se moja deca raala, moja elja da budem prisutan na poroaju bila je jednaka nuli. Razume se, ve sam uo o toj novoj sorti tatica koji ulaze u poroajni boks s nekim veselim eirom, videorikorderom i picom u ruci ... ali to nipoto nije bio moj stil. Svojoj eni sam u potpunosti prepustio odluku o tome da li hoe anesteziju. (to se mene tie, ja bih se odluio za anesteziju, ali nama, oevima, nisu je nudili.) Ako pomislim na testove za utvrivanje profesionalnih sklonosti, mislim da u kategoriji akuera ne bih dobio ba mnogo poena. Prema faraonovom nareenju, jevrejska babica morala je dobro da pazi u trenucima dok se beba pojavljivala. Njen zadatak je bio da pol deteta otkrije odmah dok je izlazilo iz utrobe majke i da uniti ivot, ukoliko primeti da je muko verovatno guenjem deaia jo pre nego to prvi put zaplae. Odmah zatim, babica bi mogla rei: Zaista mi je ao, ali ovo dete je roeno mrtvo. Kakvog li odvratnog, krvnikog plana! Iskreno, to me veoma podsea u pitanju je, zapravo, samo nekoliko sekundi na dananji odvratni postupak, bar u amerikoj javnosti poznat kao delimini prekid trudnoe. Meutim, te babice su nepokolebljivo istrajavale na svom stavu borbe za ivot!* Obratimo panju na njihov postupak i njihov kasniji ponovni sastanak s frustriranim faraonom:Ali se babice bojahu Boga, i ne injahu kako im ree car misirski, nego ostavljahu decu u ivotu. A car misirski dozva babice i ree im: zato ne inite, te ostavljate u ivotu muku decu? A babice rekoe faraonu: Jevrejke nisu kao ene misirske; jae su; dok im doe babica, one ve rode. I Bog uini dobro babicama; i narod se umnoi i osili veoma; i to se babice bojahu Boga, naini im kue (stihovi 17-21).

Jeste li videli, kakve su ovo heroine! Te ene su se vie bojale Boga nego faraonovih zakona. U njihovom izgovoru bilo je i malo humora. (Dodue, nisam siguran da bih se bolje snaao, da sam se naao u slinim okolnostima.) Re iz izvornog teksta prevedena reju jae doslovno znai ivahne. Babice kau namrgoenom, nezadovoljnom faraonu: Ne moe zamisliti kako su te ene brze. Kad ujemo da treba da se porode, mi pojurimo njihovoj kui, a ono, jen-dva-tri, i gotovo! Beba je ve roena i ta nam onda preostaje da uinimo? Faraon, koji verovatno nije nita vie od mene voleo da slua slikovite pojedinosti raanja deteta, pao je na celu njihovu priu. Ko je, uostalom, on bio da se raspravlja s te dve babice? Sreom, te hrabre ene, kako e Biblija i kasnije rei za Mojsijeve roditelje, ne pobojae se zapovesti careve (Jevrejima 11,23). Bogu neka je hvala za takve hrabre ljude i ene vere. Do danas, od Afrike do Kine i Srednjeg Istoka, ta ista vrsta hrabrosti svetli kao svetionik. Dok vi itate ove rei, Boji narod po celome svetu biva progonjen zbog svoje odanosti Isusu Hristu. Njegovi pripadnici ostaju nepokolebljivi uprkos dekretima careva, predsednika, generala i partijskih sekretara i kau: Ne elimo da uinimo ono to od nas traite. Ne elimo da se odreknemo naeg Gospoda, a za to plaaju odreenu cenu.

*

U nekim zemljama, pokret Pro-Life, koji se bori protiv legalizacije abortusa.

12

Nema blanko-pokoravanja Biblija briljivo savetuje Boji narod da se pokorava vlastima, da plaa poreze i da ivi tihim, odgovornim ivotom. Hrianina i hrianku karakterie prijatan, pokoran duh. ene! sluajte svoje mueve kao Gospoda (Efescima 5,22). Deco! sluajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo (Efescima 6,1). Svaka dua da se pokorava vlastima koje vladaju (Rimljanima 13,1). Sluge da sluaju svoje gospodare, da budu ugodni u svaemu (Titu 2,9). Sluajte se meu sobom u strahu Bojem (Efescima 5,21). A onda nailazimo na stihove, kao to su oni iz prve glave 2. Mojsijeve knjige, koji nas podseaju da je Boji zakon uvek ispred ljudskog zakona. Biblija nas ne ui blanko pokoravanju. Zapravo, ima vreme kada se treba pokoravati i vreme kada treba pruiti otpor. Meutim, da s tim principom ne bismo predaleko otili, bilo bi umesno rei i re upozorenja. Tekst iz 2. Mojsijeve ne savetuje deci da otkau poslunost roditeljima, enama da uzurpiraju rukovodeu ulogu svojih mueva u domu, niti bilo kome da se oglui o postojei moralni autoritet. Ali tekst ipak jasno poruuje: pokoravanje graanskim vlastima ima svoje granice. Tako je, jednom prilikom, Petar rekao pred jevrejskim savetom koji je za narod predstavljao vlast: Vema se treba Bogu pokoravati negoli ljudima (Dela 5,29). Drugim reima, ako se carski dekret direktno suprotstavlja Bojoj jasno izraenoj volji, tada treba da budemo posluni Bogu, kao to su se Boga pobojale one dve hrabre ene, Sefora i Fuva. I zato one, iako mrtve, i danas jo govore. Pismo veli kako je Bog nagradio veru tih babica: ... i narod se umnoi i osili veoma; i to se babice bojahu Boga, naini im kue (1,20.21). Ne mogu pouzdano rei ta je ovim poslednjim reima zapravo reeno.* Moda da su nale mueve, udale se i stekle svaka svoj dom i porodicu. ta god da je bilo, te ene je sm Bog titio i nagradio. U oima tih babica Boja naklonost je bila vrednija od naklonosti faraona. Pokretane dubokim i postojanim potovanjem prema ivom Bogu, odbile su da izvre ono to je bilo sadrano u zlom carevom dekretu. Odbile su carev zahtev, kada im je zapovedio da se oglue o Boji osnovni princip ouvanje ivota. Zastanimo za trenutak i razmislimo. Temelji protestantizma pa i same ove drave [SAD] poivaju na otporu i pobuni. Pobunili smo se protiv majke-crkve, koja je govorila: Veruj ovako i slui Bogu ovako kako ti mi kaemo. Nai duhovni prethodnici, u vreme Reformacije, odgovorili su: Ne prihvatamo. Sluaemo ono to nam kae Boja re. Mnogi od njih bili su proterivani, zatvoreni u tamnice, pa i zavravali kao muenici zbog zauzimanja takvog stava. U vreme raanja nove drave Novog sveta, tadanji hriani suprotstavili su se vladaru koji je govorio: Uinite to, i to na nain kako ja kaem. Preci dananjih stanovnika te zemlje rekli su: Neemo to uiniti. Uiniemo onako kako Bog kae. Zahvaljujui tim odvanim linostima koje su se suprotstavile bezbonim vlastima, stanovnici dananjih SAD mogu s ponosom da se pozovu na istovremeno raanje verske i nacionalne slobode.

*

Dr Bakoti: dade Bog sreu domovima njihovim. Engleski prevod NIV: ... dade Bog da su stekle sopstvene porodice (prim. prev.)

13 Isto tako, moram se sloiti i s Avgustinom, koji je svojevremeno pisao o tim Jevrejkama: Bog ih nije nagradio za njihovu prevaru nego za njihovu pobonost. Ne verujem da je njihov lukavi odgovor bio Bogu po volji, ali verujem da ih je, uprkos tome, nagradio zbog toga to su uinile neto to je pravo u Njegovim oima. (Dodue, jo ostaje mogunost da su one jevrejske porodilje, ipak, bile brze!) Naalost, problemi Izrailjaca nisu nestali zbog toga to su babice hrabro otkazale poslunost faraonu. Faraonov krvniki bes se mogao obuzdati. Frustriran i gnevan, faraon izdaje novu zapovest: Tada zapovedi faraon svemu narodu svojemu govorei: svakoga sina koji se rodi bacite u vodu, a keri sve ostavljajte u ivotu (22. stih). Faraonova zapovest, ma kako varvarska, ima svoju modernu paralelu ... ali u suprotnom. U dananjoj komunistikoj Kini brani parovi imaju pravo na samo jedno dete. Mnoge ene, poto saznaju pol deteta, ili ga donesu do kraja ili odmah abortiraju. Ako je deak, ostaje da ivi; ako je devojica, ona esto biva uklonjena. Moda se od vremena 2. Mojsijeve menjao datum na kalendaru, ali ne i ljudska priroda. Udaljena od Hristovog otkupiteljskog dela, naa su srca nepopravljivo zla. Okrutnosti je bilo u Mojsijevo vreme, a ima je i danas. Tirani su vladali u starom, p vladaju i u dananjem svetu. Nepravda je pogaala nevine u faraonovo vreme, u vreme Iroda, a tako je i u naem dananjem sofisticiranom svetu. Ipak, u vreme 2. Mojsijeve na svetu su iveli ljudi i ene koji su bili reeni da, ak i sami brane ono to je pravo, pa makar ih to vodilo i u smrt, ba kao to ih ima i danas. Bog u svim vremenima ima svoje svedoke! Pouke za razmiljanje Dok ovako razmiljam o tom panoramskom delu Biblije, impresioniraju me tri snane istine na kojima poiva ivot istine koje se pojavljuju uvek iznova, dok pratimo Mojsijev ivot. Teka vremena ne briu Boja obeanja Izrailjski narod naao se u tekim neprilikama. Ipak, Bog je obeao: Poslau vam izbavitelja. Kad su vremena teka, lako je pouriti u zakljuak da je Bog zaboravio na svoja obeanja. Druga knjiga Mojsijeva pokazuje nam da Bog, kada kae: Obeavam vam neto, to nikada ne zaboravlja. Ti moe zaboraviti; mogu i ja, a moe i ceo jedan narod. Ali, Bog ne moe da zaboravi. Nemojmo danas, u doba dekadencije i moralnog propadanja, u vreme kada centar vlasti najmonije zemlje sveta posre pod skandalima i biva razdirana arogantnom politikom, ni za trenutak pomisliti kako je Bog otiao na krai odmor ili zaturio svoja obeanja, a ni da je zaspao u skretniarskoj kuici. Da bi ostao u toku najnovijih dogaaja, Njemu nije potreban Si-En-En. U tano predvienom trenutku, u vreme utvreno pre postanja sveta, On e ponovo poslati svog Sina. Silni Car nad carevima vratie se da izbavi svoj krvlju otkupljeni narod. Doi e da izvri pravdu. Zemlja moe goreti i zvezde padati s neba ivi Bog ne zaboravlja ono to je obeao. Ovo je tek prva lekcija. Zlostavljanje ne izmie Bojoj panji Neto kasnije, prema 3. glavi 2. Mojsijeve, Bog kae Mojsiju:Dobro videh nevolju naroda svojega u Misiru, i uh viku njegovu od zla koje mu ine nastojnici, jer poznah muku njegovu. I sioh da ga izbavim iz ruku Misirskih ... (7. i 8.

14stih).

Pomilja li nekada da tvoji teki i muni trenuci i iskuenja izmiu Bojoj panji? Moda e se toliko razoarati, moda e te do te mere savladati teki bol da e poeti da veruje kako Bog nije mogao znati za okolnosti u kojima se nalazi ili, ako je znao, da mu je onda ba svejedno. To je la koju lansira lino zaetnik svakoga zla. Bog uvek zna i Njemu je do tebe i mene i te kako stalo. Videemo, naime, da e On uiniti sve, bez obzira na to ta je to i bez obzira na cenu, samo da izbavi svoj narod. Moda e te pozvati na privremeni poinak, ili e moda razdvojiti more, kako bi ti proao po suvom. Moda Njegovo izbavljenje nee stii u trenutku za koji ti misli da je najbolji, niti na nain kako to ti oekuje, a ipak e stii u najboljem trenutku, u pravo vreme. On svoje nee napustiti. Teka iskuenja ne iskljuuju Boju brigu Bez obzira na to koliko bi tvoje iskuenje moglo biti okrutno, ono nikada ne moe da zaseni Njegovu brigu. Seti se kako je Bog nagradio one babice! Njegovoj panji nita ne izmie. Nita! Moda je ovo za tebe bila teka godina. Moda ti budunost koja se ukazuje pred tobom izgleda sumorna i pretea. Moda ima veliku elju da te Bog upotrebi kao svoje orue, ali uvia da si u bezizlaznoj situaciji. Moda e se, u svojim retkim trenucima tiine, pitati: Gde je Bog? Evo gde je: neposredno uza te, dragi prijatelju. On te ni u jednom trenutku nije napustio; nikada nije skrenuo svoj pogled s tebe, niti je Njegova panja odlutala na neke druge predmete; ak ni za jedan otkucaj srca. On ni u jednom trenutku nije prestao da brine o tebi, da misli o tebi, da uzima u obzir tvoju situaciju i okolnosti, da te voli duboko i snano, to prevazilazi tvoju mo poimanja. Autor Hadson Tejlor napisao je jednim povodom: Nije vano koliko je jak pritisak; vano je, u stvari, gde je pritisak. Da li se pritisak nalazi izmeu tebe i Boga ili te pritiska tako da prilazi blie Bojem srcu.2 Nije sluajno to to si roen ba u ovom dobu, ba na ovom raskru istorije, u ovoj zemlji i na ovom svetu. Bog trai oveka, enu, koji e se staviti u slubu Njegovih namera i iskoristiti pruenu priliku da Njemu poslui na slavu. Tano je; moda misli da si nestruan, neobrazovan, neobuen, nenadaren, pa moda ak i bezvredan. Meutim, kao to emo videti u sledeim poglavljima, upravo to su odline kvalifikacije uz pomo kojih Bog moe da izvri neko mono delo.

2

Dr. and Mrs Howard Taylor, Hudson Taylors Spiritual Secret, str. 107.

15

Druga glava ROEN POSLE PONOIBog kome se klanjamo i kome sluimo, savren je u svakom aspektu svoga bia, pa je i realistian. On kae Isaiji: Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putevi moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa via od zemlje, toliko su putevi moji vii od vaih puteva, i misli moje od vaih misli (Isaija 55,8.9). David nam napominje: Jer zna grau nau, opominje se da smo prah (Psalam 103,14). Bog vrlo dobro zna da su Njegove misli i Njegovi putevi beskrajno vii od naih. Svestan je da nas je stvorio kao ograniena bia, od praha zemaljskog i zato On to razume. Zna kako treba da postupa sa stvorenjima ograniene sposobnosti shvatanja i neotporne grae. Postavio bih pitanje zato mi to ne razumemo? Zato oekujemo savrenstvo od sebe i od onih s kojima se druimo? Tokom svih godina u kojima sam istraivao biblijske linosti nisam naao ni jednu jedinu epizodu gde se kae da je neko odmah poeo uspeno da radi za Boga. Od svih velikih biblijskih linosti jedino se Danilo (a moda i Josif i Isus Navin) naao na stranicama svetih spisa bez zapisanih propusta i neuspeha. A ni ja, s iskustvom od preko trideset i pet godina slube, ne pamtim ni jednog vernika koji se jednostavno odlepio od piste i vinuo u duhovnu stratosferu, da bi tamo ostao do svoje smrti. Ti i ja, meutim, uasno gubimo strpljenje zbog svojih propusta i ogranienja, ali i strpljenje jedni s drugima. Gubimo nadu, jer smatramo da je do sada trebalo da se naemo u duhovnoj orbiti, a tek smo se neto uzdigli iznad vrhova drvea, ili tek pokuavamo da se odlepimo od piste. Smatramo da treba odmah, trajno i efikasno da osvojimo ogromne teritorije za Boje carstvo, kao kakav duhovni Aleksandar Veliki. A kad se to ne dogodi kad nam izgleda da je pobeda neuhvatljiva padamo u razoaranje. Kada god ponem tako da se oseam, moram da se pozabavim predmetom Mojsijevog ivota, jer mi njegov ivot pomae da povratim hrabrost. To je ovek koji je zadatke za Boga poeo da ostvaruje tek kad mu je bilo osamdeset godina. Mnogo posle granice od koje veina od nas provodi vreme u stolici za ljuljanje ili je ve pokojna, Mojsije je zapoeo svoju duhovnu karijeru i, tavie, Bog ga je velianstveno upotrebio. Mojsijev ivot se, prema sedmoj glavi Dela apostolskih, moe podeliti u tri odseka od po etrdeset godina. Prvih etrdeset godina svog ivota proveo je u Egiptu, vaspitavan od svoje majke i pouavan u egipatskim kolama. Svoj drugi etrdesetogodinji period proveo je u pustinji, vaspitavan od samoe i pouavan od Boga. I svojih poslednjih etrdeset godina Mojsije je proveo s jevrejskim narodom u pustinji, vaspitavan od iskuenja, razoaranja i tekih ispita, i pouavan od Zakona koji je primio neposredno iz Boje ruke. Poznati evanelista Dvajt Mudi ovako je izrazio svoje vienje te izuzetne biografije. Mojsije je, kae Mudi, proveo svojih prvih etrdeset godina mislei da je neko. Svojih drugih etrdeset godina proveo je, uviajui da je niko. Svojih treih etrdeset godina

16 proveo je otkrivajui ta moe Bog da uini s nekim ko je niko.3 Ti i ja, iako moda nikada neemo dostii starost od stotinu i dvadeset godina, u ovom trenutku ivimo u jednoj od te tri faze. Mi ili mislimo da smo neko, ili smo dovoljno napredovali da uvidimo da smo niko, ili smo konano otkrili ta Bog moe da uini s nekim ko je niko! To je svojevrsno ohrabrenje, slaete li se? Bog od nas nikada ne die ruke! Razume se, najbolja od tri faze je poslednja. Na njenom poetku Mojsije je ve bio oduvao svojih osamdeset sveica na roendanskoj torti, da bi tek tada ta poslednja injenica poela da hvata korena u njegovoj dui (a i to tek posle tvrdoglavog raspravljanja sa Svemoguim). Meutim, od dana kad je to shvatio od kada je njegovo srce konano svom silinom obuzela istina da nebo eli i moe da ga upotrebi tree se zemlja i more e kljuati od sile Boje koja e zraiti kroz njegov ivot. Ako u ovom svom druenju s Mojsijem ne zapazimo nita drugo, upoznaemo bar prvih nekoliko koraka oveka koji je u pozno doba svog ivota (ali ne prekasno!) otkrio ta znai biti znaajan u Bojim oima, bez obzira na godine. Ovom poglavlju dao sam naslov Roen posle ponoi, to je pria o roenju kad mu vreme nije. Tako je i bilo. Roenje kojem se ne moe pozavideti Najveim delom svog zrelog doba divio sam se Vinstonu erilu. Uvek su me nadahnjivali njegov ivot, njegovi zapisani govori i njegova zvonka proza. Nedavno sam se setio njegovog govora u engleskom Donjem domu, na dan 17. aprila 1945. godine, pet dana posle smrti njegovog prijatelja, amerikog predsednika Frenklina Ruzvelta. Tom prilikom eril je rekao: S Frenklinom Ruzveltom umro je najvei ameriki prijatelj koga su ova ostrva ikada imala. Umro je u oklopu [ne: aktivno radei!], a s pravom bismo mogli rei: u ratnikom oklopu. Na takvoj smrti moglo bi mu se samo pozavideti!4 Prema onome to je eril imao na umu, taj uvenij predsednik umro je u vreme na kome se moglo pozavideti. Hitler je bio mrtav, a njegovo carstvo zla u ruevinama koje su se puile. Rat na Pacifiku hitao je ka pobedi. Tiranske sile nee progutati slobodni svet. Ruzvelt je umro, gledajui ispunjenje svojih snova. Koliko god bi se smrti Frenklina Ruzvelta moglo pozavideti, na drugoj strani spektra Mojsije doivljava najnezavidnije roenje. Budui roen kao Jevrejin, u zemlji kojom je vladao jedan antisemitski despot, Mojsije je ugledao svet u vrlo munim okolnostima. Njegov narod, Jevreji, teko su trpeli pod reimom bia. Bili su tlaeni, mreni, zlostavljani, omalovaavani. Mnoge od njih ubio je faraon, Hitler Mojsijevog vremena. Muna vremena Mojsije dolazi na svet pun okrutnosti i bola, ropstva i oajanja. Njegov ivot poinje u jednom mranom asu, znatno posle ponoi ... najmranijeg dana u jevrejskoj istoriji do tada. Ali, za jevrejski narod, ivot tee dalje. Mladi sklapaju brakove, gaje potomstvo i trude se da iskuju porodini ivot u uslovima tlaenja i bezobzirne brutalnosti. Svakako, raduju se kratkim trenucima oputanja moda neke svetkovine s neizbenim lukom crnim i belim ali senka straha i uasa nadvija se i nad najprijatnijim trenucima.3 4

As mentioned by Henrietta C. Mears, in What the Bible Is All About, str. 33. Winston Churchil, citirano u delu Bartletts Familiar Quotations, 15. izdanje, str. 746.

17 U prvim stihovima druge glave 2. Mojsijeve itamo o sklapanju jednog braka pod tim stresnim okolnostima. A neko od plemena Levijeva otide i oeni se kerju Levijevom. I ona zatrudnje, i rodi sina; i videi ga lepa krijae ga tri meseca (1. i 2. stih). Mojsije postaje veliki ovek vere zato to su njegov otac i njegova majka bili ljudi vere. Oni su bili Leviti, oigledno posveeni onome to je Boje. To znamo na osnovu onoga to itamo u 11. glavi poslanice Jevrejima: Verom Mojsija, poto se rodi, krie tri meseca roditelji njegovi, jer videe krasno dete, i ne pobojae se zapovesti careve (23. stih). Taj car bio je faraon, vladar koji je upravljao Egiptom gvozdenom pesnicom. Upravo smo proitali da je to dete, verom, bilo skrivano tri meseca. Njegova majka i otac vie su se bojali nebeskog Boga nego jednog zemaljskog cara. Mora da nije bilo nimalo lako skrivati tog zdravog deaia. Ipak, upravo to su inili iz dubokog potovanja prema Bogu i zahvaljujui postojanom poverenju u ivog Gospoda. Iako druga glava 2. Mojsijeve o tome ne govori, Mojsije nije bio prvo dete svojih roditelja. Imao je stariju sestru Mariju, koja je jo bila dete i brata Arona, koji je od njega bio stariji tri godine. Prema reima iz drugog stiha, Mojsijevi roditelji su svoje tree dete skrivali tri meseca, videi da je dete lepo. Jevrejska re, upotrebljena na tom mestu, moe da znai vie stvari. Mnogi od najboljih prevoda Biblije tu jevrejsku re prevode reju lep. Neki ljudi misle da to znai da su Amram, otac, i Johaveda, majka, gledajui deaka, videli u njemu jedinstvenu lepotu. Da budem iskren, to me ne iznenauje. Veina roditelja, gledajui u svoje novoroene, vide na njemu jedinstvenu lepotu. Ponekad sam imao prilike da gledam u izmueno, crveno lice nekog novoroeneta, pa sam s tekom mukom izgovarao: O, vidi ga kako je meden. Pastoru je ponekad teko da zna ta treba rei. (Da, to je beba, u redu...) Meutim, svi mladi roditelji po celome svetu vide u svojim bebama samo lepotu i nita drugo. Ipak, smatram da Pismo ovde nema na umu tu vrstu unapred pripremljenih reakcija. Smatram da Biblija hoe da kae da je mali Mojsije i stvarno bio lep; negde, tamo duboko, u svojoj majunoj dui. Moe biti da su njegovi poboni roditelji videli u njemu neto vie od fizike lepote. Moda im je Bog, u tajnosti njihovih srca, otkrio da e deak imati sasvim posebnu budunost. ta god da su pomislili u vezi s njegovim roenjem, roditelji su odmah postali svesni teke opasnosti po svoje dete. Otac i majka su, da bi svoje dete sauvali u ivotu, sigurno morali da rizikuju sve. Da ga nisu briljivo skrivali, faraonovi vojnici bi ga zgrabili i njime nahranili nekog krokodila, u skladu s faraonovom naredbom. Kako biste vi pokuali da tri meseca krijete novoroeno dete u bednoj maloj kolibi? Seam se kako nae prvoroeno dete nijednom nije prespavalo celu no tokom prvih tekih osamnaest meseci. Dogaalo mi se da poelim da u blizini imam koaru i reku Nil! (Samo mala ala.) Kako bismo tog naeg deaka uopte mogli skrivati tri meseca? Uz plua kakva je on imao, niste ga mogli sakriti ni tri minuta. U Mojsijevom sluaju, ubrzo je doao dan kada ga roditelji vie nisu mogli skrivati. Morae da promene mesto skrivanja deteta. Moete li zamisliti napetost i strah u tom malom domu? To dete ne sme da se uje! Marija, mora se pobrinuti da on ne plae, jer emo ga inae izgubiti. Arone, samo se dri dalje od bebe. Ne sme ga gnjaviti, jer e poeti da plae. ! Tiho! ini mi se kao da neko dolazi stazom prema nama! Moda su Egipani organizovali pretraivanja od vrata do vrata, na glas da neko skriva malu bebu. Nema sumnje da je nekolicina Jevreja saraivala s vlastima, strahujui za sopstveni ivot. Bez obzira na to ta je bio razlog, Mojsijevi roditelji su doli do

18 uasavajueg zakljuka: tajnu vie nisu mogli skrivati. Neto se moralo uiniti. U tim trenucima agonije, negde izmeu bola i oajanja, Johaveda je skovala kreativan plan. Mere preduzete iz oajaA kad ga ne moe vie kriti, uze kovei od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke. (3. stih)

S velikom briljivou i nenou, Johaveda je pripremila supstancu slinu katranu od sastojaka koje je nala na obali Nila, i njome obloila stranice male koare od vrbovog iblja (site), ime je postigla da koara postane nepropusna za vodu. Zamiljamo kako je u ta plovea kolica poloila nekoliko komada meke tkanine, a moda i malo sena. A onda, oseajui kako joj se srce slama, spustila je tu malu koaru u trsku uz obalu reke. Celog ivota, sve dok nisam poeo dublje da kopam po tom tekstu, u mislima sam sebi predstavljao Johavedu kako sputa koaru u renu struju Nila, a koara se najzad zaustavlja na mestu gde princeza izlazi da se kupa. Meutim, iz teksta se to ne moe zakljuiti. Tamo stoji: I metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke (kurziv autora). Reku Nil nikada nisam video, ali video sam mnogo rene trske. Moda ste je videli i vi. Pored sve svoje elastinosti, ona je prilino jaka i vrsta. Oigledno je da je Mojsijeva majka ve bila ugazila stazu pod vodom i tu malu ploveu koaru smestila na sasvim posebno mesto. Nije je tek tako gurnula u renu struju i zapevala: Ke sera, sera, ili: to e biti, bie ... Ne, tu malu koaru postavila je tano tamo gde je elela. Kao to rekoh, Johaveda je imala plan. Ovde sreemo enu s velikom verom u Boga. Ipak, to nije bila nikakva nerazumna vera! Naprotiv, Johaveda je preduzela korake i smislila najbolji mogui plan u tim stranim okolnostima, preputajui konani ishod svevinjem Bogu. Dok se u mislima unosim u taj tekst, stiem uverenje da je ta mudra majka zapazila neke navike faraonove keri. Znala je da princeza izlazi na reku da se kupa na odreenom mestu, i u odreeno vreme. Rezonovala je, takoe, ako koaru stavi na pravo mesto, u pravom trenutku, princeza i njena pratnja spazie koaru ili e, bar, uti pla bebe; ispostavilo se da se tano to i dogodilo.A sestra njegova stade podalje da vidi ta e biti od njega. A ki faraonova doe da se kupa u reci, i devojke njezine hodahu kraj reke. ... (4. i 5. stih).

Nikada me neete ubediti da Johaveda ceo taj plan nije s Marijom uvebavala i proveravala mnogo puta gde e Marija stajati, kako e se ponaati i ta e rei. Mogu, prosto, da ujem Johavedin glas: Pravi se da je to za tebe iznenaenje, Marija. Vodi rauna da to izgleda kao neto spontano. Ti to ume, duo; znam da ti to ume. Za to vreme, ja u ekati. Biu tamo, u blizini, spremna da doem. U tom vrlo ozbiljnom trenutku istorije Egipta, jednim delom Nila vladale su izvesno vreme, kao suvladari, dve faraonove keri. Moe biti da je Johaveda to znala i da je potpuno svesno svoj dragoceni zamotuljak postavila u blizini jedne od tih suvladarki. Johaveda je gajila nadu da e princeza, koja je nosila skupocenu odeu, moda ugledati bespomono dete i saaliti se na njega. Za Egipane je, konano, Nil bio jedan od njihovih bogova. Ko zna, moda e princeza pomisliti kako joj je bog reke poslao to dete? Johaveda je pretpostavljala da bi se to moglo dogoditi, ali kako je mogla biti sigurna? Jedino to je mogla bilo je da svoje dete i sebe poveri Bojoj milosti. Nita se drugo nije moglo uiniti.

19 I tada je doao taj trenutak. Kao na neiji znak, princeza se brzim koracima sputa na Nil da se kupa. I ona ugleda kovei u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi (5. stih). Nema majke kojoj bi, dok ita te rei bilo teko da zamisli Johavedina oseanja u tom trenutku. Ne sumnjam da je zamiljate iza nekog drveta, ili moda iza neke trske, malo podalje ... kako stoji na vrhovima prstiju ... i stiska ake, jednu o drugu ..., zadravajui dah. Sigurno zamiljate i kako joj se grlo sui. Kako joj srce udara u grudima. Kako je mogla znati ta e uiniti ta Egipanka? Mogla je imati predoseaj, ali kako je mogla znati? I princeza je, vrlo lako, mogla da ispotuje strogu zapovest svoga oca, da zagnjuri dete u vodu i da ga ve tu utopi. Nije bilo nikakvih garancija. Johavedi je preostalo jedino da se pouzda da e Bog toj Egipanki dati majinsko srce. U okviiru skoranjih arheolokih iskopavanja, istraivai su otkrili jedan drevni verski ritual, povezan s bogom Nila. U opisu rituala nalazila se i izjava vere koju su verovatno izgovarali mnogi Egipani, oba pola. U izjavi je stajalo: Nisam oalostio nikoga. Nisam uinio nita zbog ega bi neko zaplakao. Nisam uskratio mleko ustima odojadi. Da li je princeza moda dala jednu takvu zakletvu? Sasvim je mogue. Moda je ona to dete uzela tamo, usred trske, kao iz utrobe same reke. Biblija jednostavno kae sledee: A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakae; i saali joj se, i ree: to je jevrejsko dete (6. stih). Ugledavi dete, princeza je prepoznala da je jevrejsko i da moda pripada nekoj majci koja nije imala srca da utopi sopstveno edo. Meutim, kako je sada trebalo da postupi faraonova ki? Imala je dete u rukama, dete koje je bilo gladno. Na ovom mestu Josif Flavije dodaje jednu zanimljivu misao. Ne znam da li je tana, ali zanimljiva jeste. Ovaj stari istoriar kae kako je princeza nosila dete kod nekoliko svojih devojaka, da vidi da li bi neka od njih mogla da ga doji, ali bez uspeha. I tek se tada pojavljuje Marija sa svojom malom priom, koju je vrlo briljivo nauila napamet. To zvui kao mepa mala pria, ali tu priu ne nalazimo u Bibliji. Evo ta kae Biblija: Tada ree sestra njegova [Mojsijeva] keri faraonovoj: hoe li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete? (7. stih)? Marija nijednom reju nije pomenula da je ta jevrejska dojkinja upravo majka malog deteta. Razume se da nije! Devojica je vebala, tako da se po njenom nastupu zaista mogao stei utisak kako je sve neobavezno i improvizacija, tako, kao da je rekla: O, Boe, vidi to dete. Moda bih ja mogla pronai nekoga ko e Vam pomoi, Vaa visosti. A ki faraonova ree joj: idi. I otide devojica, i dozva mater detinju (8. stih). Moete li sada zamisliti Johavedu? U svom nestrpljenju, mora da je arko elela da pojuri do obale. Meutim, morala je da odglumi pristojnu ali nezainteresovanu robinju; morala je ostati hladnokrvna. Nije mogla da pokae nikakav znak koji bi je mogao otkriti. Nije smela dopustiti da joj oi zasijaju ljubavlju i nenou prema tom uplakanom malom detetu. Nisu joj se smele tresti ruke. Nije smelo biti ubrzanog disanja. Nije smelo biti zastajkivanja u njenom glasu, niti suza u oima. U pitanju je bio ivot njenog malog sina! I, evo, ta se potom dogodilo: I ki faraonova ree joj: uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja u ti platiti. I uze ena dete, i odoji ga (9. stih). Izvanredno! Zar to nije sjajno? Ne samo to ti je dete vraeno s ivice groba, ne samo to si dobila zvanino odobrenje i zatitu faraonove keri, nego ti jo i plaaju da ga odneguje! To, dragi prijatelju, nije nikakva sluajnost. To je Boja ruka. Biblija nam kae: Kad su iji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove (Prie 16,7). Nikada u to nemojte sumnjati. Kad su tvoji putevi stvarno mili Gospodu, On e reavati probleme koje ti stvaraju neprijatelji, jedan po jedan, iz dana u dan.

20 Vera i planiranje Johaveda je verovala, a ujedno je smiljala i vrlo kreativan plan. Napravio bih predah, kako bih analizirao tu tenziju izmeu paljivog planiranja i svesrdne vere. Da li se oni uzajamno iskljuuju? Nipoto! Meutim, ako porazgovarate s par vernika iz svoje crkve, moda ete biti navedeni da drugaije razmiljate. Razgovarao sam s nezaposlenim osobama koje su mi govorile: Ja samo ekam da mi Gospod obezbedi posao. Dobro, odgovaram. A gde si poslao svoju profesionalnu biografiju? U stvari, ja ne idem tim putem. Ja samo ekam da Gospod uini neto za mene. O, zaista?, kaem. Onda ti nee smetati ako izvesno vreme bude trpeo glad. Staro vojniko geslo iz Amerike revolucije moe se primeniti na mnoga podruja ivota: Uzdaj se u Boga, ali vodi rauna da ti barut uvek bude suv! Drugim reima, stavi svoj ivot u Spasiteljeve ruke, ali budi uvek spreman. ini sve to moe da bi se pripremio za bitku, svestan da je konani ishod neto o emu Bog odluuje. iveti verom ne znai prestati da mislimo. Uzdati se u Boga neto je to ne podrazumeva da treba da postanemo neuredni, lenji ili apatini. Kakvo je to samo iskrivljavanje biblijske vere! Ti i ja treba da se uzdamo u Boga u pogledu svojih finansija, ali to nije nikakva dozvola za nerazumno troenje novca. Ti i ja treba da se uzdamo u Boga da nas uva dok se vozimo automobilom, ali nee biti mudro da seemo slepu krivinu. Uzdam se u Boga u pogledu svoga zdravlja, ali to ne znai da mogu biti strastveni pua, da mogu ostajati budan polovinu noi i bez posledica iveti na ipsu od krompira i grisinima. Kada se ponaa nerazumno ili nepromiljeno, pa oekuje da te Bog izvlai ukoliko stvari krenu neeljenim tokom, to uopte nije nikakva vera. To je drskost. Mudrost kae: ini sve to moe u granicama svoje snage, a onda se pouzdaj da e On uiniti ono to ti ne moe i da e ostvariti ono to ti ne uspeva da ostvari. Vera i briljivo planiranje idu ruku pod ruku, a i oduvek je tako bilo. Suzana Vesli, ta vrla hrianka iz ne tako davne prolosti, rodila je devetnaestoro dece. Jeste, ti bi mogla biti ena velike vere, ali, ako ima decu, onda vodi rauna da u svom domu ima vie od same vere. Moe li zamisliti kako je hraniti toliko potomstvo? (U stvari, odreeni broj Veslijeve dece umrlo je u najranijem detinjstvu.) Ali, petnaesto dete roeno u tom domu bio je deak po imenu Don ... Don Vesli. Najmlai od njih, arls, do kraja ivota napisao je preko osam hiljada duhovnih pesama. arls je na vrhuncu svoje karijere izjavio da mnogo duguje veri i primeru svoje majke. Meutim, ako istraujete ivot gospoe Vesli, otkriete da je ona bila vie od samo ene vere. Pred sobom imamo promiljenu majku, jasne vizije, s paljivo razraenim strategijama podizanja svoje dece. U stvari, ona je u vaspitavanju svojih deaka i devojica primenjivala dvadeset i jedan princip, i evo, ovde, jednog od njih: Kad moje dete navri godinu dana ivota, a kod nekih i pre tog vremena, uim ga da se boji pruta i da plae tiho, jer na taj nain biva poteeno mnogog ukoravanja i batina, to bi u protivnom moglo uslediti. To je ba, plan! Ne samo to se uzdala u Gospoda nego je koristila i prut, kad je bilo neophodno. Uzgred, devetnaestoro dece sigurno neete podizati bez pruta. Moete imati svu veru ovoga sveta, ali ako nemate dosledan plan za disciplinu u kui, vi tada upravljate cirkusom, a ne porodicom. Suzana Vesli je u isto vreme imala i duboku, postojanu veru u Boga i plan.

21 Upravo to me je oduevilo kod Johavede. Ona se tako silno uzdala u Boga da ju je Sveti Duh uvrstio u galeriju junaka vere, u 11. glavi poslanice Jevrejima. Mojsije je u svom ivotu ispoljavao upravo ono to je upio od svoje majke. Kad je onog stranog jutra stavila svoje malo dete u koaricu, obloenu smolom i katranom, Johaveda je odmah imala i plan. Moda je to bio oajniki plan, ali i vremena su bila takva. Aktivirala je svoj plan, potpuno svesna da se rezultati u celosti nalaze u dobrim Bojim rukama. Ishod? Bog je njenu veru nagradio i preko njenih najskrivenijih nadanja. Faraonova ki platila je Johavedi za to to e podizati sopstvenog sina. Platila! Koliko ih je jo, mnotvu jevrejskih robova, bilo plaeno z asvoj rad? No, ono najlepe od svega, bilo je to to je svog deaia ponovo dobila natrag, u svoje naruje. Tako je uzela svoje dete i odoji ga, kako stoji u 9. stihu. Nije nam reeno koliko je dugo dete imala uza se. Ali, sledei stih poinje jednim zagonetnim nagovetajem. A kad dete odraste, odvede ga ka keri faraonovoj, i ona ga posini (10. stih). Taj zapis daje nam pravo na pretpostavku da je deak kod majke bio due od uzrasta u kojem se dete odbija od sise, tri ili etiri godine. Dete je bilo kod nje u periodu odrastanja. Po Bojoj blagodati i prema Njegovom planu, Mojsiju je verovatno bilo omogueno da u krugu svoje porodice ostane dovoljno dugo da bi uvrstio svoje jevrejske korene i nauio ono to je trebalo znati o Bogu Avrama, Isaka i Jakova. Poznato nam je da Johaveda nije zadrala Mojsija do odraslog doba, jer o tome itamo u 11. stihu: I kad Mojsije bejae velik, izide k brai svojoj, i gledae nevolju njihovu ... Tako vidimo da u trenutku naputanja roditeljskog doma Mojsije nije bio odrastao ovek, nego u periodu odrastanja. Johaveda ga je, nema sumnje, imala kraj sebe u periodu koji bismo mogli oznaiti kao predkolski. Ne treba nimalo sumnjati u to da je majka kao blago uvala svaki od tih dana provedenih sa svojim mlaim deakom. O, kad bi majke naeg vremena tako ljubomorno uvale godine koje provode sa svojom decom! Izloen opasnosti Moda u ovde neto rizikovati, ali neka. (U takvom opasnom poloaju bio sam i ranije, a verovatno e se to ponovo dogoditi.) Imajui na umu Johavedin primer, ne mogu a da ovo ne kaem: ako si majka predkolske dece, treba mnogo i intenzivno da razmilja i da se moli, pre nego to doe trenutak da svoju decu preda nekom drugom na vaspitavanje. Ne elim da pokreem raspravu niti da pobuujem oseanja krivice. elim samo da istaknem ono to smatram biblijskim naelima naela o kojima treba ramiljati trezveno i paljivo. Na ovom mestu ne obraam se majkama pojedinano ... niti govorim svim zaposlenim majkama. Zapravo, uopte se i ne obraam zaposlenim majkama koje imaju stariju kolsku decu. Piem posebno majkama predkolske dece. Pozivam vas da veoma paljivo razmislite o tim presudno vanim, nepovratnim godinama ivota i razvoja svog deteta. Ako morate da radite i ako nema druge opcije, onda vas vrlo ozbiljno pozivam da radite samo koliko morate, a da svom detetu pruite najbolju moguu negu. Rekavi ovo, ja i dalje tvrdim da je bolje rtvovati ma koji materijalni cilj manje hrane na stolu i skromniji krov nad glavom nego rtvovati te dragocene godine druenja sa svojim malianima. Ne mogu a da se ne oduevim kad vidim kako Bog uzdie ulogu majke. U tih prvih nekoliko stihova druge glave 2. Mojsijeve otac se ne pominje ni jedan jedini put. Tano je,

22 tekst u Jevrejima 11,23 pokazuje da je on uestvovao u odluci o skrivanju malog Mojsija i da je rado gajio poverenje u Boga, suoen s velikim rizikom po sopstveni ivot. Meutim, Johaveda je linost koja igra glavnu ulogu u celom poslu spasavanja i negovanja deteta. To, naime, potvruje ono to elim da istaknem: niko ne moe da zauzme majino mesto kod predkolske dece. Zaista niko. udan novi domI uze ena dete, i odoji ga. A kad dete odraste, odvede ga keri faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govorei: jer ga iz vode izvadih (9. i. 10. stih).

Ispod ova dva stiha kljua duboko more oseanja. Deak Mojsije iznenada dolazi u novi dom. Kakve li promene u scenografiji! Iz sigurnosti sopstvene porodice, gde je vladala ljubav, odlazi na usamljeno i nepoznato mesto, meu strance. Iz robovskog prebivalita u palatu. Iz jednostavnog i poznatog u udno i oamuujue. To nije bilo kao kad otri niz blok kua u svom kraju, ili u neki drugi poznati kraj, ili ak na drugu stranu pokrajine u neki novi grad. Ne, to je bilo kao preseljenje na neku drugu planetu. Moda si negde, na dosadanjem putu, morao podneti takvu radikalnu, neprijatnu promenu. Moda si morao otrpeti porazno cepanje svog doma zbog razvoda roditelja. Selio si se iz jednog doma u drugi, a seanja na te dane zadrae dok si iv. Moda si proveo vreme u domu usvojitelja, da bi u jednom trenutku shvatio da ivi s potpunim strancima. Poznavao sam neke koji su u godinama odrastanja prolazili kroz vie od desetak domova. Nekome ko je, kao ja, doao iz stabilnog doma, vrlo je teko da ak i zamisli kakav je to ivot. Za mladog Mojsija to su morale biti teke, usamljenike godine. Zamiljam ga kako je iz noi u no plakao u samoi svoje sobe u palati, dok su mu suze kvasile kraljevske platnene arave. Nije bilo umirujueg, mekog dodira majke, niti utenih oevih rei. Nije bilo osmeha sestre Marije niti zasmejavanja brata Arona. Iako Pismo utke prelazi preko tih godina, nije teko zamisliti mladog momka koji izliva svoje srce Bogu kome je nauio da se obraa u teskobi. Nije Mojsije bio jedini koji je patio. Patila je i majka. Predstavite sebi, ako moete, Johavedu koja svog malog sina uzima za ruku i odlazi iz one male kolibe, robovskog prebivalita u sirotinjskom jevrejskom naselju. Pod okriljem tog njihovog skromnog doma ona ga je dojila, negovala i podizala, uei ga onome to je znala o jedinom pravome Bogu, Bogu neba i Zemlje. Uila ga je istinama o njihovim jevrejskim korenima, a moda je u njegovu matu usadila sliku jedne divne zemlje na severu ... zemlje obeane njenim precima ... zemlje koja se zvala Hanan. Koliko joj je bilo poznato, ona svog deaia nikada vie nee videti. Konano, kakav bi razlog mogla navesti da ga poseti? Ona je bila samo njegova odgojiteljica. Robinja. Pripadnica prezrene, odbaene rase. Ipak, kad je stigao carski poziv, ona ga je okupala, poslednji put oprala iza uiju, neno mu zaeljala kosu i obukla mu njegovu najbolju tuniku (verovatno tkanu u domaoj radinosti i nasleenu od Arona). Kao i svi deaci na svetu, mora biti da je i mali Mojsije poeleo da ponese sa sobom i neto od onih svojih sitnica koje su mu bile dragocene ... pretpostavljam, neto to bi se danas moglo uporediti s vreicom kamenia ili sveskom dejih stripova. I tako, stazom, uputie se prema palati. Noen nenim oseanjima, F. B. Majer o tome pie: Majino srce moralo je gorko

23 patiti, pratei sina u nepoznati svet iza kapije velikog dvora. Mala porodica morala se oseati vrlo usamljeno posle izmenjivanja poslednjih poljubaca, davanja poslednjih uputstava i upuivanja Bogu poslednje molitve. Koliko je nenih misli, razdoznalih pretpostavki i nestrpljivih tenji moralo pratiti ovog malog ljubimca jevrejskog doma, kad ga je majka povela i dovela faraonovoj keri i on postao njen sin!5 Naslikajte sebi taj tuni prizor. Mojsije postaje sin druge ene, s potpuno drugaijim sistemom vrednosti. Sin strankinje, idolopoklonika. Kako emo to videti kasnije u prii, Mojsije je postao vredan uenik u jednoj potpuno novoj koli, organizovanoj tako da ga pripremi za presto. Uveren sam da je faraonova ki u svom srcu imala elju da Mojsija, jednoga dana, pozdravi kao novog egipatskog faraona. I malo je nedostajalo da se ba to dogodi. Usvojeni princezin sin stupio je u jedan potpuno novi svet. Povrh svega ostalog, dobio je novo ime, koje kao da je meavina dveju rei: egipatska re koja znai sin i jevrejska koja znai izvaditi. Faraonova ker izvadi svog sina i dade mu ime Mojsije. To ime je poeo da nosi tek kad mu ga je ona dala. Zapanjujua ironija Bojeg plana ogledala se u tome to e on, kome je princeza dala drugo ime, koga je negovala, vaspitavala i kolovala po svim egipatskim obiajima i pravilima, postati orue suda ba na dvoru na kojem je odrastao. Kod Boga nema sluajnosti Moda su ove slike pobudile neka tvoja seanja, u koja due vreme niko nije dirao. Moda e osetiti i odreeni bol, podseajui se nekih vidova svog detinjstva. Moda e se i ti osetiti kao da si roen posle ponoi. Moda nikada nisi upoznao kakav je to oseaj sigurno se uuriti u krilu roditeljske ljubavi. Moda je tvoj ivot u domu, jo od najranijih seanja, bio napet, a moda ak i podeljen jo od najranijeg detinjstva. Iz ljudskog ugla posmatranja, moda se tvoje roenje dogodilo u nekom tekom ili munom trenutku ivota tvojih roditelja. Moda nikada nisi ni upoznao umirujui oseaj seanja na vernu majku i oca, koji su svoju veru ugraivali u tvoje srce. Dok se prisea svojih godina odrastanja, uvia da nema mnogo toga ime bi se mogao glasno podiiti. elim, dragi prijatelju, da ti prenesem jednu divnu poruku. Moda Boja ruka tek poinje da ostavlja trag u tvom ivotu. To strmo brdo kojim si se tako dugo uspinjao, moda e biti odskona rampa za budunost koja nadilazi i tvoje najsmelije snove. Ja ne verujem da postoji neto poput sluajnog ili pogreno planiranog roenja. Moda si se rodio u porodici koja je, finansijski, bila u nezavidnom poloaju. Moda si jo u svojim najranijim danima upoznao ta znai biti slomljen, povreene due i bez sigurnosti ali posluaj ovo: Ti nisi nikakva sluajnost. U jednom trenutku u mojoj ranoj mladosti (s najboljom namerom, u to ne sumnjam), moji roditelji mi saoptavaju kako sam ja bio sluajnost, neplanirano dete. Tada sam pomislio ako sam ve roen u znaku sluajnosti, onda bih isto tako mogao i iveti u znaku sluajnosti. I upravo tako sam i uinio. Takvo razmiljanje u velikoj meri oblikovalo je rane godine mog ivota. A onda, jednoga dana, saznajem da Bog moe da upotrebi takozvane sluajno roene. One koji su, kako se ini, nepodesni za neki ivot pun znaaja. Potpuno neoekivano, kamenii mozaika poinju da se pronalaze. Bili su to poeci shvatanja u mome srcu da je

5

F. B. Meyer, Moses: The Wervant of God, str. 20.

24 Bog imao sasvim odreen razlog i plan za moje roenje i ivot. Moda sam ja za svoje roditelje i bio sluajno roen, ali to nikako nisam bio i u Njegovim oima. Polako, poeo sam da shvatam ono to je snano uticalo na Davidovo srce; poeo sam postajati svestan saznanj koja su njega navela da perom oblikuje ove rei strahopotovanja i oboavanja:Jer si Ti stvorio to je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim Te, to sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i dua moja to zna dobro. Ti si stvorio sve one fine unutranje delove moga tela i sastavio ih u utrobi moje majke. Hvalim Te, to si me nainio tako divno sloenim biem! Za divljenje je i samo razmiljati o tome. Tvoja vetina je neto udesno kako ja to dobro znam! Ti si bio tamo dok sam ja bio oblikovan u najdubljoj tajnosti! Video si me pre nego to sam se rodio i svaki dan moga ivota isplanirao si jo dok nisam ni poeo da diem. Svaki je dan bio zapisan u Tvojoj knjizi! Kako mi je, Gospode, drago saznanje da Ti neprestano misli na mene! Ne mogu ak ni pobrojati koliko se puta u jednom danu Tvoje misli meni okreu. Kad se ujutru probudim, Ti i dalje na mene misli! (Psalam 139-13-17, prema ivoj Bibljii)

Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videe oi Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, a dani zabeleeni, kad ih jo nije bilo ni jednoga. Kako su mi nedokuive pomisli Tvoje, Boe! Kako im je velik broj! Da ih brojim, vie ih je nego peska. Kad se probudim, jo sam s tobom. (Psalam 139,13-18)

Iako moj ivot nije bio u svemu onakav kakav sam eleo da bude, ili sve ono to je on trebalo ili mogao biti, Bog na meni jo nije bio zavrio svoj posao! A evo i kako glasi radosna vest: On ni u tebi ni izdaleka nije zavrio svoj posao. Mojsije se, svakako, mogao pretvoriti u ogorenog, gnevnog mladia. Mogao je zameriti svojoj pravoj majci; mogao je s prezrenjem odbaciti svoje nove uslove ivota; mogao je ustati da se suprotstavi novom sistemu vrednosti i da nikada ne postane ovek unapred odreen da bude veliki. Mogao je, ali nije. Naprotiv, ostao je, uio, rastao, gajio poverenje, nikada ne zaboravivi svoje korene u jednom venom, svevinjem Bogu. Dok ita ove rei, moda e se osvrnuti na svoj dosije, moda crn kao pono. Ipak, za tebe imam jednu divnu nadu. Veerom dolazi pla, a jutrom radost (Psalam 30,5). Praktinu, zadivljujuu demonstraciju tih rei videemo u Mojsijevom ivotu. A i ti e iskusiti to jutro u tvome ivotu, kada bude odbio da ivi u gorini prolosti; kada se bude uzdao u svevinjeg Boga, pio iz dubokog izvora Njegove blagodati i ekao da te On upotrebi u svom slavnom planu. On ne pravi greke, dragi prijatelju. On je taj koji tvoj ivot, tebe, sa svim tvojim patnjama, svim bolovima, svim tugama i svim proputenim prilikama, moe da upotrebi sebi na slavu. Nikada nemoj zaboraviti Njegovo obeanje: Jutrom dolazi radost. I, pogledaj! Sunce se ve polako pomalja na istoku.

25

Trea glava BOJA VOLJA NA MOJ NAINJedno je initi Boju volju, a neto sasvim drugo do kraja initi to na Boji nain i u Boje vreme. Zamisli da te Bog pozove u profesionalnu hriansku slubu. Intimno u sebi zna da je Njegov plan s tobom da jednoga dana prihvati neki vid profesionalne hrianske slube, s punim radnim vremenom. Ipak, ako ne pazi, moglo bi se dogoditi da pone da povlai neke konce iza kulisa. Sebe bi mogao zatei u situaciji kako se nadmee s drugima, oekujui da ti bude poveren neki arko eljeni projekat ili neko prestino predavako, propovedniko mesto. Mogao bi, ak, poeti s metodima guranja, laktanja i manipulacija, sve dok se, posle izvesnog vremena, ne ispostavi da si jeftino prodao poziv dobijen od Boga. Hteo si da izvri Boju volju, ali, obuzet izvravanjem Njegovog plana na svoj nain, preuzeo si stvari u svoje ruke i postigao gubitak Njegovog blagoslova. Prenesimo to na svoj lini plan. Bog ti je jasno pokazao da niti eli niti od tebe trai da ostane samac ili samica. On zna da si usamljen; zna da ne poseduje dar neenstva, da vreme prolazi i da su izgledi sve manji. Moda e u jednom trenutku, ako ne bude uvao svoje srce, rei Gospodu: Molim te, Boe, poznat mi je Tvoj plan, jer eli da se oenim. Molim te da za nekoliko meseci ostane malo po strani. Kada budem doao pred oltar, dau ti znak, jer u tada eleti da ponovo doe i blagoslovi nau branu zajednicu i mi emo tada ponovo prihvatiti u Tvoje planove i angaovati se na izvravanju Tvoje volje. Eto, vidi li kako to funkcionie? Kae kako eli da izvrava Boju volju, ali uz pomo manipulacije, kompromisa, provodadiluka i poigravanja, dobija ono to si sm izabrao. Tek tada iznenadno ponovno primeuje Boga i moli se: O, Gospode, molim Te da blagoslovi ovaj brak. Uini da ovaj brak bude stabilan i uspean poto se, u skladu s onim kako si me Ti vodio, ja danas enim. Stari uzor Moda e ti posluiti kao uteha ako sazna da to nije nita novo. Pria se vraa na oveka koji je uloio trud i napor da postane vrhunski strunjak u svom polju delovanja, ali se pokazao potpuno neupotrebljiv, uprkos svojim preporukama, koje ga prikazuju kao besprekornog, sposobnog i sjajno obrazovanog vou. Kao to si verovatno ve pogodio, govorim o Mojsiju. Pogledajmo biblijski izvetaj iz druge glave 2. knjige Mojsijeve:I kad Mojsije bejae velik, izide k brai svojoj, i gledae nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije oveka Jevrejina izmeu brae njegove. I obazrev se tako i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak. I sutradan izide opet, a to se dva Jevrejina svaahu, i ree onomu koji injae krivo: zato bije blinjega svojega? A on ree: ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? hoe li da me ubije kao to si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplai i ree: zaista se doznalo.

26I faraon uv za to traae da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobee od faraona, i doe u zemlju madijansku, i sede kod jednoga studenca. (2. Mojsijeva 2,11-15)

Pre nego to nastavimo dalje, bie potrebno da na isti dogaaj pogledamo iz drugaijeg ugla, kroz objektiv druge kamere. U novozavetnoj knjizi Dela apostolska, akon Stefan nam i sm iznosi nadahnut izvetaj o istom dogaaju. Odvojite vreme da paljivo proitate njegove rei.U to se vreme rodi Mojsije, i bee Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kui oca svojega. A kad ga izbacie, uze ga ki faraonova, i odgaji ga sebi za sina. I naui se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i bee silan u reima i delima. A kad mu se navrivae etrdeset godina, doe mu na um da obie brau svoju, sinove Izrailjeve. I videvi jednome gde se ini nepravda, pomoe, i pokaja onoga to mu se injae nepravda, i ubi Misirca. Miljae pak da braa njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumee. A sutradan doe meu takve koji se bejahu svadili, i mirae ih govorei: ljudi, vi ste braa, zato inite nepravdu jedan drugome? A onaj to injae nepravdu blinjemu oturi (odgurnu) ga govorei: ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Ili mene hoe da ubije kao to si jue ubio Misirca? A Mojsije pobee od ove rei, i posta doljak u zemlji madijanskoj. (Dela 7,20-29)

Usvojivi Mojsija, faraonova ki je odmah poela da ga priprema za odgovarajui ivot na faraonovom dvoru. Istoriar Josif Flavije kae nam da su, zbog toga to faraon nije imao sina i naslednika, Mojsija pripremali za presto. To zvui kao razumna pretpostavka, a istoriar to i potvruje. Bez obzira na to ta je od toga tano, kod Mojsija je nastala radikalna promena u nainu ivota. Razmisli o sledea dva stiha, koji idu jedan za drugim:Kad se ... rodi Mojsije ... bi tri meseca hranjen u kui oca svojega. A kad ga izbacie, uze ga ki faraonova, i odgaji ga sebi za sina. (Dela 7,20.21)

Re hranjen znai podizati, vaspitavati, obuavati. Faraonova erka dala ga je na vaspitavanje tipino za egipatske domove, sasvim drugaije od onog u jevrejskom domu. Mojsije se iz skromne male kolibe, iz neega to bismo mogli nazvati gesemski geto, gde su iveli njegovi roditelji, preselio u velianstven i prelepi carski dvor. Bio bi to napor za matu ako bismo pokuali da opiemo neku slinu situaciju u dananjem vremenu. Mogli bismo, primera radi, da zamislimo neko naputeno dete iz sirotinjske etvrti u Kalkuti, koje je, neoekivano, vojnim avionom munjevito prebaeno u Belu Kuu, gde e ga usvojiti predsednik i prva dama drave. Ali ni to ne daje adekvatnu sliku suprotnosti. Ono to se dogodilo prema izvetaju iz 2. Mojsijeve naprosto zapanjuje i jedino se moe pripisati ruci svevinjeg Boga. Mali Mojsije ne samo to je dobio svoju sobu nego itav mali kompleks prostorija. Vie nije bilo domaeg pouavanja pod Johavedinom rukom; ovde se naao u rukama uglaenih egipatskih tutora. Oni su prestraenog deaka poeli da ue protokolu, egipatskom nainu ivota i egipatskoj kulturi. Morao je da se podvrgne itavom procesu reorijentacije u svojoj pripremi za presto. Sledei stih govori nam ... naui se Mojsije svoj premudrosti Misirskoj (Dela 7,22). U ivom jeziku toga vremena, kad bismo govorili o nekoj briljantnoj linosti, kazali bismo kako ona poseduje egipatsku mudrost. Deak odgajen u Egiptu, sa srebrnom kaikom u ustima, ili sin iz prebogate porodice,

27 dolazi u Hram sunca. Arheolozi i istoriari mnogo su nam pomogli, iskopavajui i skreui nam panju na neke injenice u vezi s tim prvorazrednim obrazovnim centrom. Hram sunca su neki prozvali Oksfordom staroga sveta. Studije na univerzitetu Hrama sunca poinjale su neim to bismo mi nazvali Uvodom u hijeroglifologiju. Neki su rekli da je taj jezik najsloeniji jezik ikada pretvoren u pismo. U njemu se ne koriste slova nego piktografi vrhunski stilizovani simboli koji predstavljaju sloene pojmove. Istraujui ovaj deo biblijskog teksta, skinuo sam iz svoje studijske biblioteke jednu knjigu da bih potraio primer, uzorak tog jedinstvenog pisma. Neverovatno! Video sam mnogo kompjuterskih fontova dok sam se igrao u svom programu za obradu teksta, ali nikada takav jedan font. Iz istog zadovoljstva izdvojio sam jedan red teksta, elei da pokuam da ustanovim hou li neto otkriti. Red je poeo s tri stvorenja koja su me podseala na pelikana, za njima vranina noga, tri crtice i jedna glava bez tela. Moj prevod bi glasio: Skloni se, bre, arlse. Nikada to i onako nee shvatiti. Jedan ekspert za starine kae da je nekim ljudima potreban ceo ivot da bi savladali hijeroglife i ja mu stvarno verujem. Jezik Egipana Mojsije je poeo da ui u hramu. Takoe, bacio se na izuavanje prirodnih nauka, medicine, astronomije, hemije, teologije, filozofije i prava. Gotovo je sigurno da je iao na egipatski pandan za vojnu akademiju, gde je izuavao bitke, taktike ratovanja i neprijatelje iz ponosne vojne istorije te zemlje. Povrh svega toga, nesumnjivo se amaterski bavio i umetnou vajarstvom, muzikom i slikanjem. Bio mu je na raspolaganju ceo svet egipatske literature. Usvojeni princezin sin uronio je u svet egipatskog visokog obrazovanja. Ono je postalo njegov ivot. Iako o tome nemamo potvrde u Bibliji, neki istoriari tvrde kako je Mojsije brzo uio. Nekadanjem jevrejskom robu nije trebalo dugo da shvati sadraj i sutinu tih tekih predmeta. U Hramu sunca, pre svega, nije bilo niega to bi ga odvraalo od uenja. To nije bila neka kola sa zabavom. S tako tekim tovarom nauke, ko je jo mogao nai vremena za sportska takmienja, za obavljanje funkcija u studentskoj organizaciji ili za trke dvokolica? Nikome od tih studenata glavni predmet nije bio pletenje korpi, igranje u kolu ili neka druga laka hrana. U ono vreme stvarno je trebalo studirati. Tako je Mojsije postao ovek otrog rasuivanja, nauen svoj premudrosti misirskoj. Biblija kae i to da je Mojsije svojim marljivim uenjem i svojom ivotnom pripremom postao silan u reima i u delima. Sm sebi je stvorio ime, ugled i zasluio potovanje Egipana. Odmah u poetku bilo je oigledno da je princezin sin imao u rukama i mo i uticaj. Vanbiblijski istoriari navode kako je Mojsije, do vremena kad je navrio trideset godina, ve predvodio egipatsku vojnu silu i izvojevao potpunu, velianstvenu pobedu nad Etiopljanima. Bio je to neustraivi vojni strateg, visoko vrednovan, opaljen suncem, sa oiljcima od ratovanja, mudar u svetovnim poslovima, sposoban dravnik, a povrh svega inspirativna linost. Nema sumnje, re je o mladom oveku vrhunskih sposobnosti i znanja. Opisujui ga kao oveka silnog u reima i u delima, tekst podrazumeva i sposobnost animiranja ljudskih masa. To znai ne samo da je raspolagao intelektom nego je bio i harizmatina linost. Govorio je lako, a njegov hod bio je poput njegovih rei. Svakome su bili poznati njegova hrabrost i heroizam. Mojsije je bio spreman za presto. Ponos Egipta! Ali, taj Mojsije bio je i ranjiv. On sm nije znao kako je bio ranjiv. Meutim, to e uskoro postati oigledno celome narodu. Neki ljudi od nauke smatraju da Mojsiju nije bila poznata Boja volja za njegov ivot,

28 sve dok nije doiveo onaj susret kraj grma koji je goreo, i kada mu je bilo osamdeset godina. Upravo to sam sluao tokom svih godina svoga odrastanja i tome sam verovao. Svi su smatrali da je plan po kojem on treba da izbavi Izrailja Mojsije upoznao tek u onom zadivljujuem dogaaju u madijanskoj pustinji, kad ga je Boji glas dozvao iz vatre. To danas vie ne verujem. Iako ne raspolaem konkretnim stihom kojim bih potkrepio svoj stav, verujem da Biblija snano implicira da je svoju budunost Mojsije poeo da shvata u vreme dok je jo bio mladi, kolujui se na egipatskom dvoru. Uveren sam da je Bog ve tada Mojsiju stavio u um da e jednoga dana, na neki do tada jo neotkriven nain, on izvesti svoj narod iz ropstva. On je znao Boju volju. Meutim, problem je bio u tome to on ba nije bio voljan da se prikloni Bojem nainu postupanja i da prihvati od Boga izabran trenutak. Naprotiv, Mojsije je taj plan poeo da realizuje na Mojsijev nain i u skladu s Mojsijevim redom vonje. I, naalost, dok je on tako radio, mnoge stvari su mu postajale shvatljive. Dopustite mi i objasniu vam korake koji su me doveli do tog zakljuka. Prvi korak: ideja koju nije pokrenuo Bog nego MojsijeA kad mu se navrivae etrdeset godina, doe mu na um da obie brau svoju, sinove Izrailjeve. (Dela 7,23)

To sigurno nije mogao biti prvi put da je Mojsije doao na takvu pomisao. Sigurno je da je Jevreje i ranije viao. A i kako su mogli da mu promaknu? Bilo ih je svuda oni su gradili, nosili, tesali, istili, tovarili, vukli, teglili kamenje i ureivali zelene povrine. Ukratko, radili su sve prljave poslove koje Egipani nisu hteli da rade. Uostalom, to da ne? Oni su bili egipatski robovi. Negde u tom periodu, Pismo ne kae kada, u snanom umu tog mladia poeo je da se raa jedan plan. Problem je u tome to, kada zna kakva je konana Boja volja za tvoj ivot i kada se stvari ne dogaaju dovoljno brzo da bi tebi odgovaralo, postaje nestrpljiv. Poinje da