23. januar 2019. godine

Portal B92.net

MOR: Lideri, jačajte prava radnika, roboti

preuzimaju poslove

Međunarodna organizacija rada pozvala je svetske lidere da potpišu univerzalnu garanciju za prava radnika

kako bi ojačali osnovna radnička prava.

Poziv agencije UN-a za dnevnice i sindikalne

pregovore dolazi usred širenja automatizacije i širenja

straha od smanjivanja radnih mesta.

Dizajnirana da se bavi brzim promenama na radnom

mestu izazvanim rastom robotske ekonomije i

tehnološke automatizacije, Međunarodna organizacija

rada je rekla da je potreban paket mera kako bi se

svetska ekonomija stavila na održivu osnovu za

buducnost.

Pozivajuci svetske lidere da podrže politiku na

početku godišnjeg okupljanja šefova vlada i

biznismena u Davosu ove sedmice, agencija UN-a, koja ove godine obeležava 100 godina od osnivanja,

kaže da bi neuspeh rizikovao "hodanje u svet kome se šire postojece nejednakosti”.

Strah se povecava zbog uticaja tehnologije na radna mesta, plate i prava radnika širom sveta, pri čemu

automatizacija čini zastarelim mnoge poslove koje su nekada obavljali isključivo ljudi.

Banka Engleske procenjuje da bi brze tehnološke promene mogle da ugroze čak 15 miliona radnih mesta u

Velikoj Britaniji, dok akademici veruju da bi skoro polovina svih radnika u SAD mogla da bude raseljena

zbog automatizacije. Tradicionalno radnički poslovi jedan su od potencijalno najgore pogođenih.

Neke studije ukazuju da ce napredak u tehnologiji stvoriti više radnih mesta nego što ce biti uništeno, iako

upozoravaju da vlade moraju da ulažu u zaštitu raseljenih radnika i prekvalifikaciju.

Izveštaj MOR-a je kulminacija 15-mesečne revizije od 27-članih komisija uticajnih ličnosti iz sveta biznisa,

akademije, sindikata i dobrotvornih organizacija.

On poziva na univerzalnu garanciju rada koja bi garantovala pravo na adekvatnu zaradu, maksimalna

ograničenja radnog vremena i zaštitu zdravlja i sigurnosti. Takođe bi se ostvarila sloboda udruživanja u

sindikatima i pravo na kolektivno pregovaranje, sloboda od prisilnog rada, dečji rad i diskriminacija.

MOR je takođe pozvala na poboljšanje politike za podršku smanjenju rodne nejednakosti. Širom sveta

ženama su plate najmanje za jednu petinu niže od plata muškaraca.

Drugi koraci uključuju i stvaranje univerzalnog prava na doživotno učenje kako bi se radnicima omogucilo

da steknu vitalne veštine i prekvalifikuju se kasnije u životu.

U izveštaju se takođe poziva na uspostavljanje međunarodnog sistema upravljanja koji bi zahtevao da velike

svetske platforme, kao što je Uber, poštuju određena minimalna prava i zaštitu radnika.

"Vlade, sindikati i poslodavci moraju da rade zajedno, kako bi ekonomije i tržišta rada postali inkluzivniji.

Takav socijalni dijalog može pomoci da globalizacija funkcioniše za sve”, rekao je švedski premijer Lofven.

Još jedna PRESUDA ZA RASKID ugovora u

"švajcarcima": UZEO 340.000 EVRA, TREBALO

DA VRATI PREKO 600.000 EVRA

Privredni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom se raskida još jedan ugovor o kreditu u

švajcarskim francima. Kako je navedeno u presudi, koju "Blic biznis" objavljuje, ovakvu odluku sud je

doneo zbog "značajno promenjenih

okolnosti na štetu dužnika".

O kakvom se apsurdu radi i koliku štetu

su pretrpeli svi koji su se zaduživali u

"švajcarcima", jasno se vidi na primeru

upravo ovog kredita. Uzrok svih

problema korisnika kredita indeksiranih

u švajcarskim francima je enormni rast

ove valute koja je od aprila 2008. do

marta 2018. ojačala prema evru 46

odsto, dok je u istom periodu dinar

oslabio prema franku čak 121 odsto.

Vrtoglavi rast duga

Zbog toga je korisnik kredita od

550.000 švajcarskih franaka, koji je

2008. vredeo 342.860 evra, deset

godina kasnije otplatio čak 549.250

evra (705.000 franaka) i ostao dužan

još 54.300 evra. Tako ispada da treba

da vrati banci gotovo dupli iznos

pozajmice, preko 600.000 evra.

Da je pre deset godina uzeo kredit u

evrima, do sada bi isplatio ukupno

478.391 evro, i ostao dužan 17.284

evra.

Inače, ono što je zanimljivo u ovoj

presudi je činjenica da je banka u

odgovoru na tužbu, dakle u svojoj odbrani, sama navela da postoje nepredvidivi faktori, čime je potvrdila

stav suda prilikom donošenja presude.

- Kretanja na finansijskom tržištu zavise od brojnih okolnosti i faktora, pa i od unapred nepredvidivih -

navela je banka.

Dejan Gavrilovic iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" kaže da se iz ovih brojki jasno vidi da ovaj

ugovor više ne odgovara njegovoj početnoj svrsi.

- Ovaj ugovor ne ispunjava očekivanja slabije ugovorne strane jer je očigledno da su nastupile okolnosti koje

otežavaju ispunjenje obaveza dužnika. Takav ugovor je nepravično održati na snazi, saglasno članu 133

Zakona o obligacionim odnosima - naglašava Gavrilovic.

Bogaćenje banke na račun klijenta

Tako je i Privredni sud ocenio da valutna klauzula u švajcarskim francima, u ovom slučaju, nije ispunila

svoju primarnu svrhu, a to je očuvanje vrednosti pozajmljenog novca, vec je dovela do značajne neravnoteže

davanja na štetu dužnika, odnosno dovela je do bogacenja druge strane (banke). A to je protivno načelu

savesnosti i poštenja i jednakosti uzajamnih davanja propisanih Zakonom o obligacionim odnosima.

Kako se navodi u presudi, "nastojanje da se navedeni ugovor održi na snazi i pored promenjenih okolnosti,

na čemu insistira banka, dovodi do narušavanja načela jednake vrednosti davanja, jer valutna klauzula,

suprotno svojoj svrsi omogucava tuženoj banci sticanje koristi usled drastičnog povecanja vrednosti

švajcarskog franka".

Takođe, zanimljivo je da sud nije prihvatio opravdanje banke da i ona trpi štetu jer je, da bi isplatila kredit u

"švajcarcima", i sama morala da se zaduži u istoj valuti na međunarodnom tržištu. Takav stav sud je

obrazložio na sledeci način:

- Isti kredit banka je isplatila u dinarima, a ne u francima. Ona ga samo nominovano obračunava i naplacuje

u "švajcarcima", čime je rast kursa franka prevalila na teret dužnika.

Dogovor oko Sava centra za dva meseca?

Kompanija "Delta holding" u 2018. godini u državni budžet uplatila 10,2 milijarde dinara i otkrila velike

projekte. Grade hotel "Holidej in" u Ljubljani. U 2019. i "Delta planet" u Varni i Banjaluci

KOMPANIJA "Delta holding" uplatila je u državni budžet 10,2 milijarde dinara, a tokom prošle godine

ostvarili su prihod od 58,27 milijardi dinara. Najveci udeo u zaradi imaju agrar i distribucija. Iz kompanije

"Delta" u utorak su najavili i kupovinu lokacije za izgradnju hotela "Holidej in" u Ljubljani, ali i da bi u

naredna dva meseca mogli da postignu dogovor sa Gradom Beogradom oko partnerstva i rekonstrukcije

Sava centra.

- Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesic

izjavio je krajem prošle godine da se pregovori sa

"Deltom" oko Sava centra nastavljaju, a prema

našoj proceni, sada su i pri kraju - kazao je

Živorad Vasic, potpredsednik "Delta holdinga", na

predstavljanju poslovnih rezultata ove kompanije.

- To bi trebalo da bude javno partnerstvo, gde bi

kompaniji "Delta" pripalo 49 odsto, tačnije, da

vodi projekat. U Sava centar treba uložiti između

25 i 30 miliona evra, a nadamo se da ce sve biti

gotovo u naredna dva meseca.

"Holding", koji je u vlasništvu Miroslava Miškovica, inače, vec godinama želi da gradi u Beogradu. Ipak,

dozvole za izgradnju poslovne zgrade "Delta holdinga", hotela "Interkontinental" i šoping mola "Delta

planet", nikako, kako tvrde, ne stižu na njihovu adresu. Ipak, u "Delti" su izrazili nadu da ce do polovine ove

godine početi sa izgradnjom "Delta planeta" na Autokomandi. Dok isti takav tržni centar čeka i na kamen

temeljac u Nišu, ali kako su rekli, ne žele da im rukovodioci ovog grada neopravdano namecu pojedine

takse.

- "Delta holding" gradice hotel "Holidej in" u Ljubljani - kazala je Zorana Ždrale Burlic, direktor kompanije

"Delta ril estejt". - Uz to, ove godine otvaramo dva "Delta planeta", u Banjaluci i Varni, ali i "Indigo" hotel u

Beogradu.

Kada je reč o "Delta agraru", oni beleže rekordne prinose ratarskih kultura, i to 7,3 tone pšenice, 12,4 tone

kukuruza i 4,4 tone soje po hektaru.

Inače, "Delta" je u Ljubljani vec izgradila hotel "Interkontinental", koji je trenutno najviša zgrada u

slovenačkoj prestonici.

PROJEKAT "NAŠE SELO"

"DELTA" je započela i najveci i najznačajniji društveno odgovorni projekat "Naše selo". Kako je rekla

Marija Desivojevic Cvetkovic, potpredsednik "Delta holdinga", cilj jeste da se pokaže kako je moguce

srpsko selo dovesti do nivoa savremenog evropskog sela, uz ekonomska osnaživanja stanovnika i

unapređenje društvenog i kulturnog života.

"Delta fondacija" je tokom prošle godine kroz 226 humanitarnih akcija i projekata uložila 710.544 evra, a

pomoc je dobilo skoro 50.000 ljudi.

Alo/Informer

SJAJNE VESTI ZA SVE PACIJENTE ŠIROM

SRBIJE Ukidaju se liste čekanja, a evo i od

KADA!

Očekuje se da do završetka 2019. ne bude čekanje za ortopedske i operacije katarakte, dok ce lista za ostale

preglede biti drastično smanjena.

Zlatibor Lončar je na skupu u Klubu poslanika u

Beogradu rekao da je u sistemu zdravstva, prvi put,

urađena najdetaljnija analiza lista čekanja. Mada

očekuje se da do kraja godine liste čekanja budu

sasvim ukinute.

- Uzeli smo u obzir sve parametre koje utiču na listu

čekanja, od kapaciteta bolnice, operacionih sala,

intenzivne nege, bolesničkih soba, broja lekara,

specijalista koji rade operacije, medicinskih sestara,

anesteziologa, materijala - svega što je neophodno da

bi dobili jednu pravu analizu - rekao je Lončar.

Broj tih operacija bi, kako je istakao, u ovoj godini mogao biti povecan najmanje za 80 odsto.

- Na nama je da nabavimo dodatne količine materijala i stvari koje koje su neophodne za te operacije. Uz

bolju organizaciju i neke sitnice koje trebamo da nabavimo, mislim da cemo za 80 odsto povecati broj tih

operacija, što bi značilo da u vecini bolnica u unutrašnjosti zemlje za te operacije ne bude lista čekanja, a da

u vecim bolnicama one budu znatno smanjene - rekao je Lončar.

Napomenuo je, međutim, da je nemoguce da ne postoje liste čekanja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu,

Nišu.

Lončar je pojasnio da je svaka bolnica dobila napismeno šta i koliko operacija mora da uradi u narednom

periodu.

- Na nedeljnom nivou cemo pratiti kako se to odvija i kako teče plan koji smo zamislili da uradimo - istakao

je ministar.

Novosti/Portal 021

Novosti: Predloženo da boračke penzije dobiju i

četnici i učesnici rata 1999.

Pogodnosti iz predloga novog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova

njihovih porodica, odnosile bi se na učesnike svih ratova - zaključno sa NATO bombardovanjem 1999.

godine, pišu današnje "Novosti".

Kako navodi list, u te pogodnosti spadala bi mesečna

primanja, penzije, invalidnine, dodaci za negu, jednokratna

novčana pomoc, besplatna rehabilitacija i oporavak,

povlašcena vožnja, besplatno putovanje i za pratioce,

finansijske dotacije za vozilo, besplatne sahrane i drugo. Te

prinadležnosti imace borci, ratni invalidi i njihove porodice

i potomci.

Novi zakon tek treba da prođe skupštinsku proceduru i mogao bi da stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

Kako je rečeno u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, reč je o radnoj verziji zakona, a u toku je

pribavljanje mišljenja i saglasnosti drugih nadležnih organa.

Ukoliko bude usvojen, ovaj zakon bi trebalo da bude osnovni dokument koji ce obezbediti mnoge

povoljnosti za sve ratnike (u pojedinim slučajevima njihovu rodbinu i potomke) - od balkanskih ratova do

NATO bombardovanja 1999. godine, kao i za one koji učestvuju u mirovnim akcijama pod zastavom UN.

Ovim zakonom ce biti obuhvaceno i oko 36.000 boračkih penzionera, navode "Novosti".

"Posle mnogo decenija sklopljen je politički konsenzus, pa zakon obuhvata sve učesnike ratova, poput

partizana i četnika, ali i pripadnika vojske kraljevine Jugoslavije od 6. do 17. aprila 1941. godine. Priznaju

se učesnici Ravnogorskog pokreta od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine", piše list.

Kako se dodaje, najveca novina su učesnici u oružanim sukobima SFRJ od 17. avgusta 1990. godine, kao i

27. aprila 1992. godine. Tu su konačno i oni koju su branili SRJ tokom NATO bombardovanja od 24. marta

do 26. juna 1999. godine.

NE BIRAJU SREDSTVA! BUDITE NA OPREZU!

Evo kako se na mizeran način bogate banke u

Srbiji!

Pojedine banke u Srbiji koriste svaku priliku da zarade, pa građanima naplacuju provizije, čak i kada preko

njih uplacuju novac u humanitarne svrhe.

To znači da ukoliko hocete da pomognete nekom životno

ugroženom, treba da budete spremni da platite banci još

200-300 dinara, u zavisnosti od svote koju ste planirali da

poklonite onima kojima je pomoc najpotrebnija.

Ovo je za naš list potvrdila čitateljka Ivana S. (51), koja

se zaprepastila na šalteru banke, jer je, kako kaže, došla

da uplati novac za dete koleginice koje je bolesno od raka.

NBS: Bez naknade za humanitarne uplate Narodna banka Srbije je u maju 2014. godine, kada su našu

zemlju zadesile katastrofalne poplave, preporučila svim bankama da imaju u vidu tešku situaciju koja je

pogodila čitavu zemlju, te da pokažu solidarnost i ne naplacuju naknadu po osnovu uplata.

Ovo se odnosilo na uplate i prenose sredstava na namenske dinarske i devizne račune, otvorene radi pomoci

ugroženima i otklanjanja posledica poplava, kao i na nenaplacivanje naknade za otvaranje i vođenje ovih

namenskih računa.

- Htela sam da uplatim 3.000 dinara u banci u kojoj humanitarna fondacija, preko koje se prikuplja pomoc,

ima otvoren račun, a onda sam se zgranula kada mi je službenik zaračunao proviziju od 150 dinara na

pomenut iznos. Za mene je to van svake pameti! Zar banka da zarađuje na bolesnoj deci?! - rekla nam je ona

i dodala da je posebno bila šokirana činjenicom da se naknada određuje procentualno - ako uplatite veci

iznos, banka uzima više novca.

Ipak, iz Narodne banke Srbije i Udruženja banka Srbije za „Alo!“ kažu da ne postoji zakonska obaveza da

uplata u humanitarne svrhe bude besplatna, vec da svaka banka ima slobodu da taj vid poslovanja uredi po

sopstvenim propisima.

- Banka može napraviti izuzetak za humanitarne organizacije, ali samo ugovornim odnosom. Takođe, u

skladu s poslovnom politikom konkretne banke, može da postoji osnov da u njoj ovakav transfer bude

besplatan ako dotično pravno lice (humanitarna organizacija) ima ili otvoren račun u datoj banci, ili je s

bankom ugovoreno da sve uplate preko te banke za to pravno lice budu besplatne, ili je sama banka

propisala svojim aktom da ove uplate budu besplatne - kaže u Udruženju banka i dodaju da je naknada o

kojoj se radi u slučaju svih banaka propisana opštim uslovima poslovanja u delu tarife naknada za poslove

platnih usluga.

Na drugoj strani, Tijan Stajic, dugogodišnji bankar, tvrdi da ukoliko postoji humanitarni račun u banci u

kojoj se i vrši uplata, ta banka nema nikakve troškove i samo koristi priliku da zaradi na tuđoj muci.

- Ako nije reč o računu koji je otvoren u drugoj banci, vec u onoj u kojoj uplacujete donaciju, ta institucija

nema nikakav trošak. Dakle, banka nije uskracena ni za kakvu dobit, čak se u međuvremenu koristi tim

parama, pošto skupljanje humanitarne pomoci traje danima, ponekad i mesecima - navodi ona.

Banke će morati da otkriju visinu provizija

Koliko košta vođenje tekuceg računa građana, bezgotovinski prenos dinara, ali i evra sa računa iz jedne u

drugu banku samo su neke od tačno 14 naknada koje ce bankari u Srbiji od 17. marta redovno morati da

dostavljaju Narodnoj banci Srbije radi javne objave. Jedna od naknada koja ce postati transparentna je i cena

dozvoljenog minusa, i dalje ubedljivo najskuplja stavka koju zaračunavaju bankari u Srbiji - trenutno ide i

do 35,83 odsto.

Uporediva lista ovih provizija građanima ce od polovine marta biti dostupna na internet-stranici NBS

(www.nbs.rs), tako da više nece biti potrebni sati kako bi se pronašli tačni podaci koliko koja banka tarifira

pojedine usluge.

Zlatar, zatvoreni objekti zbog radnika "na crno"

Poreski inspektori otkrili su prošlog vikenda u devet ugostiteljskih objekata na Zlataru radnike "na crno" i

utvrdili da turistima nisu izdavani fiskalni računi.

Protiv odgovornih lica podnete su prekršajne prijave, a objekti ce privremeno biti zatvoreni, saopštila je

Poreska uprava.

Poreska uprava je nastavila kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa u periodu turističke sezone

na turističkim destinacijama u Srbiji, kažu u Poreskoj upravi.

"Nepravilnosti se tiču neizdavanja fiskalnih računa i angažovanja lica bez regulisanog radno pravnog

statusa".

Iz Poreske uprave podsecaju da su inspektori terenske kontrole tokom proteklih praznika na lokacijama

Kopaonika i Zlatibora, zbog utvrđenih nepravilnosti, privremeno zatvorili 16 ugostiteljskih objekata.

Ni mladima u EU nije sve bajno, iako rade

Prema istraživanju koje je sproveo Eurostat, u 2017. godini u Evropskoj uniji procenat mladih ljudi starosti

od 18-24 koji su bili izloženi riziku od siromaštva, i pored toga što su zaposleni, iznosio je 11 odsto.

Ta brojka je za 1,1 procentni poen niža u odnosu na onu iz 2016. godine. Reč je o opadajucem trendu, s

obzirom na to da se procenat svake godine smanjuje u odnosu na vrhunac koji je doživeo u 2014. godini

(12,9 odsto).

Stopa rizika od siromaštva za sve zaposlene u EU je u 2017. godini iznosila 9,4 odsto, a od 2014. godine

varira oko 9,5 odsto.

Najveci procenat mladih u dobi od 18 do 24 godine koji su, i pored toga što rade, u riziku od siromaštva u

2017. godini bio je u Rumuniji (28,2 odsto), a slede Luksemburg (20,0 odsto), Danska (19,1 odsto), Španija

(19,0 odsto) i Estonija (18,4 odsto).

Nasuprot tome, tri zemlje su imale stope ispod pet odsto: Češka (1,5 odsto), Slovačka (3,8 odsto) i Finska

(4,2 odsto).

Pojedinci su identifikovani kao izloženi riziku od siromaštva ako je njihov ekvivalentni raspoloživi dohodak

manji od 60 odsto srednjeg ekvivalentnog raspoloživog dohotka nakon uzimanja u obzir socijalnih transfera.

Knežević: Industrijski park u Smederevu uvod u

novo partnerstvo Srbije i Kine

Ministar privrede Goran Kneževic sastao se sa predsednikom kineske Hbis grupe Ju Jongom, sa kojim je

razgovarao o kineskim investicijama u Srbiji, sa posebnim osvrtom na projekat izgradnje Kinesko-srpskog

industrijskog parka prijateljstva u Smederevu.

Kako se navodi u saopštenju, Kneževic je poručio da

prijateljstvo dve zemlje ima dugu tradiciju, a Kina je

najvažniji ekonomski partner Srbije na azijskom

kontinentu.

On je podsetio da se ove godine navršava tri godine od

potpisivanja kupoprodajnog ugovora za Železaru

Smederevo, između Vlade Srbije i kompanije Hestil

Srbija (Hesteel Serbia Iron & Steel).

“Ovom investicijom i to u jedan od najvažnijih sektora industrije, strateško partnerstvo između Srbije i Kine

uzdignuto je na viši nivo“, poručio je ministar.

Prema njegovim rečima, izgradnja industrijskog parka u Smederevu predstavlja uvod u novo strateško

partnerstvo.

Predsednik kineske Hbis grupe Ju Jong je poručio da ta kompanija podržava projekat izgradnje ovog parka.

“Hbis grupa ce kontinuirano podržavati i ubrzati izgradnju Kinesko-srpskog industrijskog parka prijateljstva

u Smederevu. Buduci da su naše dve strane do sada imale veoma uspešnu saradnju, verujem i u projekat

izgradnje industrijskog parka. To ce doneti ne samo ekonomsku korist, vec ce takođe unaprediti i lokalnu

ekonomsku infrastrukturu“, rekao je on.

Portal Biznis & Finansije

Da li će dolazak novih trgovinskih lanaca zaista

povećati konkurenciju?

Deset najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokriva tek nešto više od polovine tržišta, pri čemu je

njihova koncentracija najveća u velikim gradovima, dok u manjim mestima preovlađuju lokalne

trgovine. Stoga se svi slažu da ima mesta za nove igrače, ali ne i oko toga da li će povećana

konkurencija doneti koristi ovdašnjim potrošačima i proizvođačima: dok jedni smatraju da je za

malo učešće domaćih proizvoda u velikim trgovinskim lancima i za visoke cene krivo kartelsko

ponašanje, drugi tvrde da je to posledica nemoći domaćih proizvođača da ponude dovoljne količine

kvalitetnih proizvoda.

Tržište maloprodaje u Srbiji nije zasiceno i postoji još prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta,

zaključuje se u prošlogodišnjem izveštaju o situaciji u maloprodajnom sektoru hrane, pica i duvana, koje je

sprovela Komisija za zaštitu konkurencije u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj

(NALED). Rezultati su dobijeni na osnovu ankete među više od 500 učesnika na tržištu koji zajedno imaju

preko 5.500 objekata i na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR), koji obuhvataju više od

1.000 maloprodavaca.

Prema objavljenim rezultatima, neposredno pre dolaska nemačkog Lidla, 10 najvecih maloprodajnih lanaca

pokrivalo je 55% domaceg tržišta, dok su svi ostali pojedinačno imali manje od po 1% tržišnog učešca.

Prema ostvarenim prihodima, najveci udeo imaju Delhaize sa 21%, zatim Merkator/IDEA, Merkator S i

Roda sa 16%, a preostalih osam velkih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5%.

Analiza pokazuje da više od 80% ukupnog broja objekata čine manje samouslužne radnje i prodavnice

klasičnog tipa gde prodavac uslužuje kupce, sa prodajnim prostorom koji zauzima manje od 200 kvadratnih

metara. Objekti veci od 2.000 kvadratnih metara, odnosno hipermarketi (Tempo Delhaize, Mercator

hipermarket, Idea Novi Beograd, Dis Zemun) čine tek 1% ukupnog broja maloprodajnih objekata, dok

preostalih 19% čine samouslužne prodavnice između 200 i 2.000 kvadratnih metara.

Prema prodajnoj površini maloprodajne mreže izdvajaju se Mercator (21%) i Delhaize (17%), a slede Aman

sa 7% i Univerexport i Metro sa po 4% do 5%. Najvecih 10 maloprodajnih lanaca poseduje 65% ukupne

prodajne površine, dok svi ostali trgovci pojedinačno imaju manje od 1,4%.

Lokalni lanci dominiraju u lokalu

Pregled po regionima, međutim, ukazuje na velike razlike u udelu pojedinih maloprodajnih lanaca. Tako u

beogradskom regionu, prema prihodima ostvarenim u maloprodaji, najvece učešce ima Delhaize (40%),

zatim Mercator (16%), Aman (8%) i DIS (3,2%). Od najvecih učesnika, udeo raste Amanu, Quattro

diskontu, Soulfood-u, Univerexportu i Domacoj trgovini (Aroma marketi). Prema prodajnoj površini najveci

su Delhaize (31%) i Mercator (20%).

Kada je reč o Vojvodini, mereno prihodima ostvarenim u maloprodaji, najveci udeo beleži Mercator sa 22%,

zatim Univerxport sa 11%, Delhaize 9%, Gomex 8%, a ostali manje od 4%.

Prema regionalnoj koncentrisanosti maloprodajnih objekata, 10 najvecih maloprodajnih lanaca u Beogradu

čine 83%, u Vojvodini 68%, u južnoj i istočnoj Srbiji 49%, a u zapadnoj Srbiji svega 41% tržišta. Autori

istraživanja napominju da su u manjim gradovima izuzetno značajni učesnici na tržištu lokalni maloprodajni

lanci, u kojima preovlađuju klasične prodavnice ili manje samouslužne prodavnice. Tako u regionu južne i

istočne Srbije u top deset ulaze Primanova Leskovac, Leon Vranje, Tekijanka Kladovo, Čutura Prokuplje,

Orion Leskovac, Rič Prokuplje, a u regionu Vojvodine to su Gomex Zrenjanin, BB trade Žitište, Podunavlje

Bačka Palanka, Luki Pecinci, Sentapromet Senta, Medius Stara Pazova. U regionu zapadne Srbije i

Šumadije dominanti su Europrom Valjevo, Fortuna market Aranđelovac, Transcom 94 Šabac, ES komerc

Prijepolje, Alfa Jagodina, KTK marketi Kruševac.

Analiza je pokazala i da nakon popularnosti hipermarketa, u vreme kada su veliki igrači tek dolazili na

ovdašnje tržište, poslednjih godina se trend promenio u korist malih prodavnica, u koji potrošači rađe odlaze

jer su im u neposrednoj blizini i gde, kako se navodi, imaju prisniji odnos sa prodavcima. Kupci godišnje u

maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara, a prosečna kupovina u Srbiji iznosi 450 dinara, dok je

prosečna vrednost fiskalnog računa u Beogradu 600 dinara. Niska kupovna moc stanovništva je, prema

mišljenju anketiranih predstavnika trgovinskih lanaca, i najveca prepreka za brži rast, uz pravne i

administrativne barijere i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata.

S druge strane, u NALED-u ocenjuju da su uočljive manjakvosti u radu inspekcijskih organa nadležnih za

kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane, kao i ogromni problemi u poštovanju rokova placanja dobavljača, pa

je ova analiza tek početak onoga što je potrebno da se uradi. Komisija za zaštitu konkurencije zato najavljuje

da ce u drugoj fazi istraživanja više pažnje biti posveceno ugovornim odnosima između proizvođača,

dobavljača, veletrgovaca i maloprodajnih lanaca – od toga kako se poštuju rokovi placanja, do mogucnosti

da domaci proizvođači obezbede stabilnije snabdevanje i ujednačen kvalitet proizvoda.

Ko je odgovoran za visoke maloprodajne cene?

U razmatranju buducih kretanja, autori istraživanja prognoziraju da se može očekivati dolazak novih igrača,

kao i da ce diskontni lanac Lidl, koji je nedavno otvorio svoje prodavnice u 12 gradova Srbije, imati od 5%

do 7% tržišnog učešca. Spekuliše se i o mogucem dolasku Špara, jednog od najvecih trgovinskih lanaca u

Evropi, nakon što je Boštjan Brantuša, direktor Špara za proširenje i razvoj, potvrdio ovdašnjim medijima da

se razmatraju takvi planovi, ali tek pošto ova kompanija stabilizuje svoje poslovanje u Hrvatskoj.

Brantuša je tom prilikom istakao da ce dolazak novih trgovinskih igrača u Srbiju potrošačima sigurno doneti

bolje usluge uz niže cene, no takav stav ne dele ovdašnja udruženja potrošača, pa ni pojedini ekonomisti.

Tako Ljubodrag Savic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prognozira da ce, kada prođe prva

euforija oko otvaranja Lidlovih prodavnica, trgovinski lanci voditi kartelsku politiku kao i banke u Srbiji,

dok u udruženjima potrošača najviše negoduju što su isti proizvodi u domacoj maloprodaji dva do tri puta

skuplji nego, recimo, u Nemačkoj, navodeci kao glavni uzrok visoke trgovačke marže.

Međutim, u analizi koja poredi marže najvecih trgovinskih lanaca u Srbiji i okolnim zemljama na osnovu

finansijskih izveštaja za 2017. godinu, objavljenoj na portalu retailserbia.com. navodi se da osim Metroa,

koji ima drugačiju koncepciju prodaje, svi lanci u Hrvatskoj imaju neuporedivo vece marže od trgovinskih

lanaca u Srbiji. U našoj zemlji, ubedljivo najvecu maržu (36,04%) ima Delhaize (Maxi). Ali u istraživanju se

ističe da to ne znači kako su njihovi proizvodi najskuplji, jer kao velika kompanija imaju mogucnosti da

centralizuju snabdevanje i upravljaju kanalima nabavke, te da obezbede veliko učešce sopstvene robne

marke „Premia“ u asortimanu, čija je cena značajno niža.

Prema istom izvoru, dolazak novih velikih trgovinskih lanaca u Srbiju ce intenzivirati uvoz na račun

domacih ponuđača, ali se „problem cena na domacem tržištu definitvno ne može pripisati trgovinskim

lancima, nego ponuđačima, odnosno nedovoljnoj proizvodnoj snazi i asortimanu domacih proizvođača, kao i

politici snabdevanja“.

Takav stav deli i Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, koji ocenjuje da

je domaca ponuda kvalitetne hrane skromna, navodeci kao primer da po jednom hektaru naši proizvodi

vrede 1.000 evra, a u Holandiji na istoj površini oni vrede čak 16.000 evra.

Radio Slobodna Evropa

Od pet čašica, četiri su “na crno”

Čak 80 odsto prometa alkoholnih pica u Srbiji je nelegalno, saopštio je Miloš Ilic, predsednik Grupacije

uvoznika i distributera alkoholnih pica u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Ovaj podatak, kako je objašnjeno, odnosi se na trgovinu alkoholom u “sivoj” zoni, prodaju preko oglasa i

interneta, u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama.

“Evo, ukucajte ’prodajem rakiju’ i videcete da je internet

prepun takvih oglasa. To prilično ugrožava tržište.

Prodaje se roba koja nema poreklo, nije prošla analizu

bezbednosti hrane, i remeti i ovako tešku situaciju kada

je proizvodnja u pitanju“, kaže za Radio Slobodna

Evropa (RSE) Ivan Uroševic, predsednik Grupacije

proizvođača alkoholnih pica Privredne komore Srbije.

“Prodajem rakiju šljivu – 20 gradi – 300 dinara”, “Dunja

i kajsija – cena 2 evra”, “Prepečenica od madžarke –

stara 5 godina – kristalno žuta – imam uverenje”, “Orahovac – staklena boca – vlastita proizvodnja”, samo

su neki od oglasa na globalnoj mreži.

U Beogradu su okačeni i na autobuskim stajalištima, čak i u gradskom prevozu, na ogradama i ulazima

stambenih zgrada, a prosečna cena litra šljivovice je od 500 do 600 dinara.

U udruženjima registrovanih proizvođača i uvoznika tvrde da su zbog “crnog” tržišta na šteti nekoliko

desetina miliona evra godišnje, neke procene idu čak do 100 miliona, a kao veliki problem navode da se

neevidentirana alkoholna pica prodaju na raznim neprijavljenim manifestacijama, u salama za svadbe i

“divljim” objektima koji rade samo vikendom.

Nećemo skoro u EU, zašto žuriti sa registrovanjem “pecare”

U ovoj priči, tvrde legalni trgovci i ugostitelji, ogroman problem je i švercovani alkohol iz inostranstva koji

se prodaje u Srbiji. Kako navode, hektolitri toga završe i u registrovanim objektima koji ih “provlače” uz

prijavljeno pice.

Legalni proizvođači i uvoznici alkoholnih pica zatražili su od države jasan plan za suzbijanje nelegalnog

prometa i striktno definisanje nadležnosti i zadataka inspekcija.

“Sve se svodi na to da oni izlaze po prijavi. Ako bi ja trebalo, ili bilo ko od nas, da budem inspektor i da se

bavim njihovim poslom onda hajde da budemo placeni za to”, kaže proizvođač Ivan Uroševic.

Deo građana Srbije, u kojoj je oko polovine stanovništva za članstvo u Evropskoj uniji, kao jedan od razloga

za skeptičan stav o uniji navodi strah da ce im biti zabranjena tradicija pečenja domace rakije.

Ekonomista Milan Kovačevic kaže da bi tada Srbija morala da poštuje pravila, da bi trebalo da se registruju

svi proizvođači alkohola, što vidi tek kao daleku buducnost.

“Pa Srbija nece biti skoro u EU. Tako da verovatno ima i logike u tome da mnoge stvari ljudi nece da

požure, jer razmišljaju zašto bi to radili ako ne moramo u EU”, konstatuje Kovačevic.

B92, Prva TV

Završe kurs od pola godine i leče pacijente, to je

opasno

Veliki broj medicinskih radnika odlazi u inostranstvo zbog bolje plate, a mnogi građani iz drugih branši su

zbog toga odlučili da se prekvalifikuju.

Diploma četvorogodišnje škole, preko prekvalifikacije može da se dobije za godinu dana.

Medicinske sestre i tehničari u Srbiji zarađuju oko 35.000 dinara, dok u inostranstvu kao početnici imaju

platu oko 1.700 evra, navodi Prva TV.

Prekvalifikacija radnog kadra u našoj državi obavlja se

u skladu sa propisima.

Prema rečima Nade Trifkovic, direktorke Medicinske

škole, interesovanje za ovu struku raste iz godinu u

godinu.

"Mi se iznenađujemo da nam se javljaju ljudi sa 40-45

godina za prekvalifikaciju. Ona traje najmanje godinu,

nekada godinu i po, dve godine. Ovo je ozbiljan posao,

ne možete za šest meseci da postanete neko ko ce

raditi sa pacijentima", objašnjava Trifkoviceva.

Radica Ilic i Sanja Smiljanic iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara, ukazuju da je brza prekvalifikacija

velika opasnost za pacijente, jer prema njihovim rečima, ovaj posao zahteva obimno školovanje i ono ne

može da se završi u tako kratkom roku.

"Koga bi pre pacijent poželeo da ga leči, nekoga ko je prošao kompletno školovanje ili nekoga ko je završio

jednogodišnji kurs? Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u

našoj struci funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi

smo u praksi videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade", navode

sagovornice Prva TV.

Tržište rada pokazuje da je velika potreba za medicinskim kadrom, jer u Srbiji jedna sestra pokriva tri radna

mesta.

SEEbiz/Tanjug

Anketa NBS: Koliku inflaciju očekuju privrednici

u Srbiji?

Predstavnici finansijskog sektora očekuju da ce inflacija u decembru 2019. godine iznositi 2,5 procenata,

dok su očekivanja predstavnika privrede za isti period nešto niža i iznose 2,2 odsto, prema rezultatima

decembarske ankete Narodne banke Srbije (NBS).

Anketa pokazuje da su kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede

ostala usidrena i nastavila da se krecu u granicama cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 odsto.

Srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika finansijskog sektora (za decembar 2020. godine) ostala su

nepromenjena u odnosu na novembar 2018. i nalaze se na centralnoj vrednosti cilja NBS (3,0 procenta ), dok

su inflaciona očekivanja privrednika snižena i iznose 2,3 procenta.

„Postignuta usidrenost inflacionih očekivanja doprinosi povecanju efikasnosti monetarne politike u

održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je jedan od neophodnih preduslova

održivog privrednog rasta", navode u NBS.

Beta/Politika

Politika: Šest puta skuplje polise za turističke

agencije, moguće poskupljenje aranžmana

Turističke agencije u Srbiji mogle bi u narednu letnju sezonu da uđu sa znatno višim troškovima za osiguranje, što bi

dovelo do poskupljenja aranžmana od 10 do 30 odsto, prenosi danas list Politika.

Osiguravajuce kuce počele su da šalju nove iznose godišnjih

premija osiguranja turističkim agencijama čiji su iznosi i do šest

puta više od onih koje su placale godinama unazad, naveli su

predstavnici Asocijacije nezavisnih turističkuh agencija (ANTAS).

Osiguravajuce kuce objasnile su povecanje cene osigranja tržišnim

rizikom, što je posledica prošlogodišnjeg lošeg iskustva kada je

nekoliko agencija otkazalo putovanja putnicima i otišlo u stečej.

Vecini agencija ugovor o osiguranju ističe 25. januara, pa kako tvrde, imaju prekratak rok da pribave

bankarske generacije i drugu dokumentaciju.

"Na osiguranu sumu od 300.000 evra do sada smo placali od 70.000 do 100.000 dinara, u zavisnosti od

osiguravajuce kuce, prometa i toga da li je agencija imala odštetne zahteve. Sada najavljuju nove cene od

3.500 evra pa naviše, što smatramo povredom naših prava", naveli su u ANTAS-u.

Predlog je da sve agencije koje imaju do 2.500 putnika godišnje placaju najnižu premiju od 3.500 evra, dok

je najviši iznos 10.000 evra za one koji imaju više od 20.000 putnika.

"Ukoliko premija osiguranja zaista bude ovoliko uvecana, agencije ce morati na neki način da ublaže

vanredne rashode, tako da bi aranžmani mogli da poskupe od 10 do 30 odsto", rekla je predsednica

Upravnog odbora ANTAS-a Gordana Prodic.

Politika je prenela da je zbog ovoga Privredna komora Srbije organizovala hitan sasatanak sa predstavnicima

turustičkih agencija od kojih je zatraženo da pošalju predloge rešenja problema, da bi potom mogao da se

organizuje sastanak sa predstavnicima osiguravajucih kuca i Narodnom banke Srbije.