Mostovi Broj 123–124 juli–decembar 2000

Mostovi

âsopis za prevodnu knjièvnost

Broj 123–124

juli–decembar 2000.

Izdava~:

Udruènje knjièvnih

prevodilaca Srbije

Francuska 7

11000 Beograd,

tel. 627-493

e-mail: [email protected]

Redakcija:

David Albahari

Drinka Gojkovi}

(glavni urednik)

Kolja Mi}evi}

Jasmina Ne{kovi}

Ljubica Rosi}

Oblikovanje: [KART

Prelom: studio âvka (Neboj{a ôvi})

Korektor: Zorica Galonja

Kompjuterska priprema: Radovan Galonja

[tampa: „Zuhra”, Beograd

Tira`: 500

rukopisi se ne vra}aju

Broj 123–124 u{ao je u {tampu

28. maja 2001. godine

— Ukr{tanja

Peter Krastev: Dvojni pogled ili Kakve su nevolje sa istorijom kulture Balkana? (preveo s ma|arskog Arpad Vicko) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Milena Rude`: Slijepi putnik iz Sarajeva (prevela s danskog autorka) . . . . . . . . . . . . . 215

Antonji Pavlak:Bojim se (prevela s poljskog Ljubica Rosi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

— Knjièvnost u svetu

êslav Milo{: Pas krajputa{ (prevela s poljskog Ljubica Rosi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

Abdelhamid Laguati: Pesme. Ti{ine (preveo s francuskog Kolja Mi}evi}) . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Ursula Krehel: Glas mi je plivao s ribama (prevela s nema~kog Sanja Do{lov) . . . . . . . 240

Anri Divernoa: Odelo ~ini ~oveka (prevela s francuskog Mirjana Radovanov-Matari}) . . . 249

Jirì Kratohvil: Pri~e (preveo s ~e{kog Milan ôli}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

Je [engtao: Godina bogate ètve (prevela s kineskog Gordana Najdanovi}) . . . . . . . . 258

Hajner Feldhof: Zbunjen u nedeljnom odelu (prevela s nema~kog Tijana Obradovi}) . . . . 265

— U prvom licu

Se}anja na Virdìniju Vulf (izabrala i prevela s engleskog Slavica Mileti}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

— Esej Mostova

Hans-Joahim Nojbauer: Fama. „Klinike za glasine” i ostale vrste kontrole (izabrala i prevela s nema~kog Aleksandra Bajazetov-Vu~en) . . . . . . . . . . . . 293

sa

dr

à

j

— Nova klasika

Ugo I|inio Tarketi: Kost jednog pokojnika (preveo s italijanskog Risto Lainovi}) . . . . . . . . . 311

— Problemi prevo|enja

Branimir @ivojinovi}: Nekoliko prikrivenih prevoda Geteovih stihova (kod Ljube Nenadovi}a) 316

Alfred Hir{: Dugovani prevod (prevela s nema~kog Mirjana V. Popovi}) . . . . . . . . . . 320

— Knjige

Nenad [labek oDoris Dörrie i Alanu Warneru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343

— Hronika UKPS decembar 1999–decembar 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

— Drama

Dèjson [erman:

Tri u le|a, dva u glavu (preveo s engleskog David Albahari) . . . . . . . . . 355

sa

dr

à

j4

YU ISSN 0350-6525

— Peter Krastev

— Dvojni poglediliKakve su nevoqe sa istorijom kulture Balkana?

— Preveo s ma|arskog Arpad Vicko

Da po~nem od kraja, i da odmah i odgovorim na pitawe: pomalo ve}sumwam u to da jedna ovakva istorija kulture uop{te ima svoj predmet.Odnosno, mogla bi da ga ima, s obzirom na to da postoji jedna takvageografska jedinica, ima (mo`da) i kulturu, samo {to nekako do sadanikome nije po{lo za rukom da meritorno objasni zbog ~ega se pretvorilau ono {to sada jeste. I pre nego {to bih u bilo kome pobudio bilokakve iluzije, hteo bih da kaèm da ni ja nemam u rukavu nikakvovaqano obja{wewe. Znam samo to da je tokom proteklih desetak godinapitawem Balkana po~eo da se bavi ogroman broj qudi, vi{e nego {to sewim bavilo u ~itavom prethodnom periodu. Oku{ali su se na wemutotalni autsajderi, autenti~ni Balkanci, oni koji su iz bilo kojihrazloga emigrirali sa Balkana, pisci istori~ari, sineasti, politi~ari,sretnici i nesretnici, mili i nedragi. Neki su u pone~emu do ne~ega idogurali, ogromna ve}ina je ipak pisala ili govorila budala{tine.Oni koji su uspostavili neku promi{qenu koncepciju, kao MarijaTodorova ili Trajan Stojanovi}, proizveli su ~itava jata epigona, alisve to skupa jedva da je imalo nekakav uticaj na razvoj doga|aja, i dokbqezgarije Roberta Kaplana podrugqivo nazivaju Klintonovom„Balkanskom Biblijom”, ta kwiga je – pod naslovom Duhovi Balkana –posredno odlu~ila o nameni vi{e hiqada tona eksploziva.

Ali – ~ini se – to je ba{ ovako i u redu, nadle`ni odli~nici velesilabili su oduvek pouzdani kupci romanti~arske lektire. Tako je to bilove} u 19. veku: ~lan britanskog parlamenta, Viqem Gledston, objavio jeseptembra 1876. godine svoj pamflet pod naslovom Zlo~ini u Bugarskoj i

isto~no pitawe, koji je u Engleskoj za nepunih mesec dana prodat u okodvesta hiqada primeraka – ovo pisanije izazvalo je politi~kepolemike neverovatnih razmera o tome na koji na~in bi trebalopomo}i balkanskim hri{}anima koji pate pod turskim jarmom. Premda

205

uk

r{

ta

wa

Gledston nije u~inio ni{ta drugo nego je naprosto preveo na jezikpoliti~ke retorike Bajronovu, pedesetak godina ranije obznawenuviziju, po kojoj je on (Bajron) u Gr~koj otkrio kolevku evropske kulture,odnosno, da ispod orijentalne povr{ine paganskog ({to }e re}iturskog) ugwetavawa do dana dana{weg zimuje iskonska evropskastvarnost. U~inimo li pak jo{ jedan korak unazad u evropskoj istoriji,ne}e nam biti te{ko da primetimo da Bajron gr~ku revoluciju zapravoposmatra o~ima junaka romana Veverli Valtera Skota. I dok ValterSkot veruje da je na {kotskim visoravnima otkrio tragove keltskepro{losti, Bajron ve} ugra|uje ìvu pro{lost ~itave Evrope ubalkanske juna~ke epove. Engleski romanti~ar je 1824. godine dao i svojìvot za gr~ku slobodu, i time je ispunio romanti~ni san: pesni~kiopus se stopio sa ìvotom pesnika. [eli je, pak, 1821. godine napisaoda smo svi mi Grci, mada nijednom nije bio u Turskoj. Qermontov je,dodu{e, ne{to kasnije uzviknuo: „Ja nisam Bajron, ja sam ne{to drugo”,ali proces je ve} bio nezaustavqiv – romanti~ari iz dve mo}neimperije, u ~ijem se zagrqaju nalazila Evropa, na Balkanu vode svojevirtuelne borbe za slobodu.

Nasuprot onovremenim engleskim romanti~arima, Benxamin Dizraelije bio predstavnik shvatawa da balkanska pitawa treba smatratiunutra{wom stvari Osmanlijske imperije; bio je mi{qewa da sualbanski i bugarski ustanak rezultat manipulacija velesila, pre svegaRusije, i smatrao je, nadaqe, da su podaci u izve{tajima anketnihkomisija preuveli~ani, te je ~itavu stvar prokomentarisao re~ima dasve to nije ni{ta drugo, nego „provincijski i varvarski poku{ajponovnog uspostavqawa varvarstva”. Ukratko, realno uzev{i, te stvarinas se uop{te ne ti~u, jer su „oni tamo” sasvim druga~iji, wihoviodnosi su nedoku~ivi, te iz ~itavog zame{ateqstva mi }emo najboqeisplivati ako se ne budemo ume{ali. Me|utim, raspoloèwe javnosti uto vreme bilo je jednozna~no na strani romanti~ara. U me|uvremenu,Gledstonov pamflet je preveden i na ruski, gde je tada ve} temeqitopripremqena kvalifikovana javnost – setimo se samo fantazmagorijana balkanske teme iz pera jednog Pu{kina, Turgeweva i wihovihbrojnih istomi{qenika – bezrezervno podràvala nove, u su{tiniekspanzionisti~ke balkanske ratove Rusije – ove ratove zvani~naistoriografija od tada svejedno naziva „oslobodila~kim ratovima”.Intervencija je, dakle, bila uspe{na, samo pacijentu, odnosno Balkanu,nikako nije bivalo boqe, zapadao je u sve teè oblike bolesti.

Ali to su sve ve} dobro znane pri~e, ponovio sam ih po ko zna koji putsamo zato {to one ne govore samo o tome koju od ovih pri~a aktuelnipoliti~ari smatraju autenti~nom, odnosno, da li ho}e ili ne}e da se isami upletu u wih, u interesu afirmacije vlastitih, dakako vazdaplemenitih na~ela. Nevoqa je {to se upravo u tom razdobqu nalazekoreni svih dana{wih beda i tragedija; tada je Balkan postao predmetposmatrawa koji, kao takav, razume se, podleè i interpretacijama,u

kr

{t

aw

a20

6

tada su po~eli da tretiraju Balkan kao bolesnika – jedni su se zalagaliza to da wegovu bolest treba dijagnosticirati i le~iti, dok su drugismatrali da ga treba naprosto ostaviti da umre. Jer stav da sustanovnici tog poluostrva po svemu isti kao i mi, samo se nalaze nane{to nièm stepenu razvijenosti, u najmawu ruku je isto toliko ta~ankao i tvrdwa da su oni kulturalno sasvim razli~iti – re~ jeiskqu~ivo o pitawu interpretacije i opredeqewa. Moj najve}iproblem sa sveukupnom stru~nom literaturom i beletristikom, kao isa filmovima koji, posledwih desetak godina (ali i ranije),poku{avaju da protuma~e su{tinu ovih prostora, ogleda se u tome {tonijedno delo pomenutih ànrova nije u stawu da prevazi|e ovaj dvojnipogled. Danas, kada je ve} skoro svako postao ekspert za balkanskapitawa, niko ne prime}uje da se naprosto u nedogled ponavqaju,reprodukuju {eme poznate jo{ od sredine pro{log veka, da se one samovariraju, teoretizuju i sli~no. U me|uvremenu su obe interpretacijskestruje dostigle svoju puno}u, svoj vrhunac, i stvar se time i propisnonasukala, jer kao da je re~ samo o tome kako izbe}i najbitnije pitawe,su{tinsko pitawe, ono koje je makedonski dramski pisac DejanDukovski postavio u naslovu svog najnovijeg komada: Koj u pi~ku mater

je kriv? Shvatam ja da je odgovor nemogu}, jer ako se o jednomevidentnom psihijatrijskom slu~aju postavi pitawe, da li je doti~niro|en poreme}enog uma ili je samo pod uticajem spoqnih okolnostiskrenuo pame}u, mogu}a su uvek dva odgovora, i verovatno }e oba bitita~na. Samo o jednom geografskom podru~ju i o wegovim stanovnicimaipak ne moèmo da govorimo kao o nekoj osobi, bez obzira na to {toprodukuje simptome ludaka.

Kada sam rekao da su dva interpretacijska pravca dostigla svojupuno}u, hteo sam re}i ni{ta mawe nego to da je o Balkanu prakti~nosve re~eno {to se unutar ovih okvira – nau~no re~eno unutar ovih„paradigmi” – uop{te moè re}i. Enciklopedija jednog shvatawa jestekwiga Marije Todorove pod naslovom Zami{qeni Balkan (Imagining theBalkans), a druga je kwiga tako|e ve} pomenutog Trajana Stojanovi}a,pod naslovom Balkanski svetovi. Prva i posledwa Evropa. Oba dela sutoliko genijalna i potpuna, da bi nakon wih balkanski prostorimogli biti temeqitije i detaqnije prou~eni jedino ako bi – kao ujednom vicu o ameri~kim Indijancima – u svaku porodicu uselili pojednog antropologa.Sledbenici Marije Todorove – na primer Vesna Goldsvorti i DejvidNoris, da pomenem samo najzna~ajnije – tvrde da izme|u Balkana i ne-Balkana ne moè biti razlike, budu}i da je „drugost” ovog podru~jasamo manipulativna konstrukcija Zapada, konstrukcija koju je spoqnisvet stvorio zbog toga da bi samoga sebe mogao lak{e da odredi. Zapadje stvorio i balkanske stereotipe – tvrde oni – i ustrajno ih je nametaoìteqima ovog podru~ja sve dok sami stanovnici Balkana nisu po~elida se prilago|avaju slici koja je drugde stvorena o wima. Wihova u

kr

{t

aw

a20

7

teorija po~iva delom na orijentalizmu Edvarda Seida, sa tom razlikomda kod Seida Zapad u azijskom svetu konstrui{e apsolutnog drugog, dokje Balkan kod na{ih autora, sa gledi{ta Evropqana, „ono drugo unama”, odnosno, „na{e r|avije ja”. Sa tog stanovi{ta neki od wiheksploati{u i „efekat ogledala” francuskog pseudo-psihoanaliti~araLakana, pa kaù da Balkanci posmatraju vlastiti odraz u ogledalu saone, zapadne strane, dok je „balkanska drugost” Zapadu potrebna radivlastitog samospoznavawa, jer pomo}u we moè da defini{e zlo koje uwemu samome prebiva; ne{to staloèniji mislioci zaustavqaju se kodteorije dijaloga ruskog teoreti~ara kulture Mihaila Bahtina i kaùda je Zapadu zbog toga bila neophodna kreacija Balkana, jer je na tajna~in mogao da vodi dijalog sa sobom, odnosno, da kroz taj dijalogshvati sebe. Iza ove naizgled komplikovane teorije re|aju se istorijskipreci ovog shvatawa. Ovde mislim uglavnom na one, iz bajronizmaiznikle britanske putnike, koji su u prvim decenijama 20. veka na svojdobronamerni, ali priprosti socijal-darvinisti~ki na~in poku{alina osnovu neposrednih iskustava zakqu~iti da su ìteqi Balkana istikao i wihovi bli`wi na Zapadu, samo {to se nalaze, dakako u odnosuna Zapad, u jednom pre|a{wem stadijumu dru{tvenog razvitka. EditDuram, na primer, ovako pi{e 1909. godine o Albancima: „Putnik--namernik, dospeo sa Zapada, stoji me|u wima prili~no prestra{en,wegovim umom promi~u maglovite uspomene na kolevku vlastite vrste iu stawu je da kaè samo: ´To sam ~inio i ja, nekoliko hiqada godinaranije (...) tako sam razmi{qao, tako sam postupao i ja na po~ecimavremena´”. Odnosno: na Balkanu qudi sada proìvqavaju na{edetiwstvo, {to je izvrsna prilika za nau~na posmatrawa, jer kroz wihmoèmo da spoznamo i vlastitu pro{lost. Posmatra~, prispeo sastrane, traga za zajedni~kim korenima, za zajedni~kom pro{lo{}u, i uposedu tih saznawa mogli bismo da imamo i kqu~ za pravo razumevaweovih prostora. Slede}i korak u sledu ove misli otkrivamo kod vrsnogbritanskog istori~ara Roberta Seton-Votsona, koji je petnaest godinaposle Duramove, preciznije, posle uàsa Prvog svetskog rata, do{ao doslede}eg zakqu~ka: „Pro{lost je kqu~ budu}nosti. To vaì za svakuzemqu i za svako vreme. Ali da sada{wost bude kqu~ pro{losti, tovaì iskqu~ivo za Sredwu i Ju`nu Evropu.”U najkra}em, dakle, razvojni luk onog shvatawa – kojeg ja nazivamromanti~no-prijem~ivim modelom, izgledao bi ovako: prema Bajronu,„oni” su na{a zarobqena pro{lost, kod Duramove „oni” su na{apro{lost, ali im je budu}nost istovetna sa na{om, dok Seton-Votsonsmatra da treba u~initi sve da bismo „ih” ukqu~ili u „na{u”sada{wost. U interpretaciji Marije Todorove to glasi ovako: Balkanje oduvek bio deo Evrope, jer separacija nije ni{ta drugo negoideolo{ka konstrukcija Zapada: inostranstvo je zbog toga stvoriloodbijaju}e predstave o wemu, da bi se politi~ki distanciralo odOsmanlijskog carstva, od komunizma, kako kad, i kako od ~ega, alinakon {to smo ove slike dekonstruisali, pred nama se ukazuje potpunau

kr

{t

aw

a20

8

istina o evropskoj su{tini Balkana. I u tome je Marija Todorovasavr{eno u pravu. Jedan divqi izdanak ovog romanti~no-prijem~ivogshvatawa produkuje onaj Robert Kaplan koga sam ve} na po~etku doveo uvezu sa Klintonom. U svom nastojawu da istakne ulogu Balkana uevropskim idejnim tokovima Kaplan {akom i kapom prosipa ovakvimkonstatacijama sli~ne bisere: „Na primer, i nacizam je balkanskogporekla. Sirotiwske ~etvrti Be~a – zbog svoje blizineju`noslovenskim prostorima – bile su izvrstan humus na kojem su serazvile etni~ke razmirice, tako da je Hitler imao gde da nau~i onakozarazno da mrzi.” Drugo shvatawe, koje se pripisuje Dizraeliju, a ja ganazivam separativno-samoodbrambenim modelom, naizgled je mawepristojan, ni eti~ki nije toliko uzvi{en, zbog toga se wegovepristalice i ne deklari{u toliko otvoreno – su{tina ovog modela sevi{e nazire u onome {to se krije izme|u redova, u wegovom tonu. Trajan Stojanovi} u svojoj izuzetnoj kwizi vrlo detaqno opisuje kakosu na Balkanu uspostavqani i uobli~avani odnosi wegovih ìteqaprema flori, na~inima proizvodwe, prema drugim qudima, vremenu iprostoru, radu i slobodnom vremenu, prema pojedincu i zajednici – idolazi do zakqu~ka da se ovde sve odvijalo druga~ije nego pod drugimevropskim podnebqima, odnosno, eksplicitno tvrdi da su razli~itiprirodni, istorijski i ekonomski odnosi proizveli jedan vrlospecifi~an habitus u populaciji ovog regiona. Predstavnici ovogpravca pozivaju se na tezu Mir~ea Eliadea o narodima koji su ìveli uistoriji i izvan istorije, upu}uju na dru{tvene razlike izme|u„naroda prostora” i „naroda vremena”, kako ih je razvrstao VladimirDvornikovi}, ali se pozivaju i na Bodrijara, koji tvrdi da ovadru{tva samo simuliraju zapadne strukture, ali nisu u stawu da se iidentifikuju sa wihovom su{tinom, pomiwu nadaqe „hladne” i„vru}e” zajednice Levi-Strosa, ali seù unazad sve do Dirhejma koji je– pretpostavqam, u svojim mawe lucidnim trenucima – razvrstavaodru{tva prema prirodnom i prema merenom vremenu.Naravno, i u vezi sa ovim shvatawem mogu}e je navesti ~itav nizistorijskih i kulturnih okolnosti koje su mu prethodile, brojnibritanski putnici su u svojim izve{tajima pisali o tome da su se naBalkanu suo~ili sa jednim takvim svetom koji nema dodirnih ta~aka sazapadnim, da je divaq i varvarski, li{en uzvi{enosti i vrlina.Sli~ne teze moèmo pro~itati, na primer, u kwizi Harija De Vinta,objavqenoj 1907. godine – u kojoj autor sumira svoja iskustva ste~ena naputovawu upravo po Crnoj Gori. On u krajwoj liniji sugeri{e da ovajsvet treba dràti pod kontrolom, ali na distanci. Sa jednimponajmawe prikrivenim pojavnim oblikom ovog separatno--samoodbrambenog modela suo~avamo se u studiji Semjuela Hantingtonapod naslovom Sukob civilizacija (The Clash od Civilisation) iz 1993.godine. Autor ovog rada tvrdi da je „drugi” nespoznatqiv, dakle inepromenqiv. Sjediwene Ameri~ke Dràve (i Zapad) treba da se povukui da brane vlastitu civilizaciju, s obzirom na to su Muslimani i u

kr

{t

aw

a20

9

Srbi (to jest: Balkanci) „civilizacijski druga~iji”. Su{tinaHantingtonove strategije je u tome {to predlaè povla~ewe izavlastitih civilizacijskih granica, i time Balkan odre|uje kaoprostor li{en ontologije. Za wega je Balkan teritorija nemogu}egidentiteta. Polaze}i sa posve druga~ijih pozicija, ali do sli~nihzakqu~aka dolazi i Stjepan Me{trovi}, koji u svojoj duhovnojmahnitosti pod naslovom Balkanizacija Zapada tvrdi da se Zapad samobrani od Balkana koji je za wega sinonim haosa, ali da se i Balkanbrani od nasrtaja za wega stranog spoqnog sveta, jer je od svega {to jesvojevremeno Prosve}enost donela na wegove prostore imao samonevoqe. Me{trovi} nadaqe tvrdi da se „dubinske strukture” du{auro|enika, to jest Balkanaca, iskonski groze institucija zapadnogtipa, da je nacionalizam neiskorewiv, pa je zbog toga uputnije„ugraditi ga u kulturne i dru{tvene institucije i dovesti ga sa wimau harmoni~ne odnose”. Drugim re~ima: Balkan ne treba samo dadeklari{e svoju „drugost”, nego i da je institucionalizuje, i da seodrekne iluzije da bi svesno uvo|ewe ustanova zapadnog tipa moglo dapredstavqa za~etak odre|enih dru{tvenih promena. Stojanovi},naravno, nikad ne pada u isku{ewe da pi{e, recimo, o „duhu naroda”,on je do kraja objektivan i nau~an, ne misli da je Balkan spletmanipulativnih slika i fantazmagorija, ve} smatra da je realanprostor u kojem je sve na sebi razumqiv na~in druga~ije nego u jednomdrugom – ina~e po svemu ostalom sasvim sli~nom – prostoru. [to setoga ti~e, potpuno je u pravu.

Vrativ{i se na pitawe istaknuto u naslovu: su{tina moje tuge je u tome{to nikome do sada nije po{lo za rukom da se ispetqa iz ove dveinterpretacijske strategije. Ono {to je bilo mogu}e re}i, po svemusude}i je i re~eno, ali nigde nismo stigli. Ili {to je i od toga ve}anevoqa: kada Balkanci sami poku{avaju protuma~iti vlastitu kulturu,hteli ne hteli, ponavqaju iste ove modele. A Zapadwaci u ovimbalkanskim samointerpretacijama vide ono {to wihovo dvojno vi|eweupravo dozvoqava.

Ovu tour-retour igru i sputanost pomenutim dvema {emama zapaàmo i ufilmovima koji su posledwih desetak godina snimqeni o Balkanu:igrani film je, naime, onaj ànr koji je u stawu da najbrè reaguje naaktuelne probleme, brzo se distribuira po svetu, a i wegova recepcijaje relativno laka. Ali kako funkcioni{e ovo dvojno gledawe u praksi?Uzmimo najpoznatiji primer, posledwe kadrove filma UndergroundEmira Kusturice, za koje je sam rediteq rekao da je ~itav filmnapravio zato {to je èleo da snimi ovu scenu.

Ova scena izgleda otprilike ovako: nakon {to su svi va`niji junaci –koji su u filmskoj pri~i izneverili, izdali, prevarili jedan drugog,veruju}i usput slepo u razne spasonosne ideje i jure}i fatamorgane, dabi na ovaj ili onaj na~in stradali u razli~itim ratovima – elegantnou

kr

{t

aw

a21

0

vaskrsnuli, sede uz zaglu{uju}u muziku sretni i veseli za svadbenomtrpezom, lumpuju u euforiji potpunog me|usobnog opra{tawa. Nakonizvesnog vremena slika se otvara i gledalac prime}uje da se komadzemqe, na kojem se vaskrsli junaci vesele, postepeno odvaja od kopna i,no{en maticom, polako udaqava. Francuski politikolog @ak Rupniku okviru jedne stvarno odli~ne studije ovu ~uvenu zavr{nu scenutuma~i tako da na komadi}u, od kontinenta odvojene i od wega sveudaqenije zemqe, u eks-Jugoslaviji, oko bogate trpeze, u razuzdanomvesequ okupqeno dru{tvo simbolizuje zapravo onaj Balkan koji jestavqen pred izbor: ili }e se i daqe udaqavati od Evrope, ili }e pakstvoriti neophodne uslove da joj se vrati. Ova interpretacija je, dakle,u kodu romanti~no-prijem~ivog modela, {to je u datim okvirimasasvim ispravno ~itawe.Druga interpretacijska mogu}nost se otvara poznavaocima srpskenacionalne mitologije, i onima koji znaju u ~emu je razlika izme|u„nebeske” i „zemaqske” Srbije. Onaj komad zemqe koji se odvojio odkopna jeste ostrvo sre}e na kojem du{e, posle zemaqske smrti, ~ekaju dase uspostavi nova ovosvetovna dràva: u 14. veku, posle boja na Kosovu,i danas, posle jugoslovenskog gra|anskog rata. Unutra{we razmirice izavere su tada Srbiju preselile „u nebo” i ona je tamo boravila pet punihstole}a; sada se Jugoslavija iz sli~nih razloga sprema na novo „nebesko”bivstvovawe. U tom smislu ve} i podnaslov filma – Bila jednom jedna

zemqa – dobija unekoliko optimisti~ki ton: ako svet ba{ tako ho}e,eto, mi }emo se odvojiti, sa~uva}emo sebe tamo gore, u onome svetu, jerako se ve} ovde ~itav svet okrenuo protiv nas, bar }emo tamo goreimati punu moralnu zadovoq{tinu. Ali jednom }emo se svakako vratiti,jer nas tome u~i na{a istorija. Ovaj pasa` nije ni{ta drugo negoseparativno-samoodbrambeno ~itawe istorije kulture ovog regiona.îni mi se da je, osim Kusturice, vrlo malo wih uspelo da pribliì„dvojni govor” orvelovskom savr{enstvu, niko nije ni dobio tolikome|unarodnih nagrada kao on. Mo`da jo{ jedino film Mil~aMan~evskog Pre ki{e doseè ovaj nivo, ali wegove mawkavosti suuo~qivije. Man~evski srazmerno realno predo~ava „kulturnuprovaliju” koja zjapi izme|u Makedonaca i Albanaca, onubeskompromisnu suprotstavqenost koja je nastala raspadomJugoslavije, ali kada upore|uje Balkan (kao takav) sa Zapadom (tako|ekao takvim), ipak se ispostavqa da se „tamo preko” vreme odvijaistorijski i pravolinijski, dok se vreme na Balkanu vu~e kruè}i umestu, drè}i se promena godi{wih doba. A kada se dve „linijevremena” ukr{taju, dolazi do tragedija, qudi po~iwu nerazumno ibrutalno da kasape jedni druge. Iz ovoga se mogu nazretiantiprosvetiteqske fantazmagorije ve} pomenutog StjepanaMe{trovi}a, po kojima su nasiqe, nacionalizam itd. takve „prirodnedatosti” na ovim prostorima koje se ne mogu obuzdati, ispoqavaju senamah kao prirodne katastrofe, pa je boqe ako se naviknemo na wih,ako nau~imo da ìvimo s wima. Radwa drugog dela filma odigrava se u u

kr

{t

aw

a21

1

Engleskoj, i u wemu Man~evski jednozna~no ukazuje na me{trovi}evsku„balkanizaciju Zapada”: u jednom elegantnom restoranu neki tip koji,ina~e, govori srpski, bez ikakvog vidqivog razloga odustaje odzapo~ete ve~ere i poubija goste, a u jednom od slede}ih kadrova ve}~itamo grafit koji glasi: „Vreme ne umire. Krug nije okrugao.”Znamo samo za jedan od ovoga grubqi – ali ujedno i umetni~ki maweuspe{ni – pojavni oblik modela separativno-samoodbrambenog motivau srpskoj filmskoj produkciji posledwe decenije. Re~ je o horor-dramipod naslovom Balkanska pravila – ukratko, re~ je o tome kako je jo{krajem {ezdesetih godina jedan po{teni srpski patriota, po zanimawutajni agent, shvatio da hrvatski nacionalisti planiraju da otrgnuHrvatsku od Jugoslavije, i na{ junak nastoji da uz pomo} lukavihtrikova to spre~i. Na nivou jedne sapunske opere – bar {to sepretenzija ti~e – tvorci ovog filma saop{tavaju da je Balkan jedansasvim druga~iji miqe, da ovde ne vaè zakoni i pravila koji vaè unajve}em delu ostalog sveta, i da je onaj ko se ne pona{a u skladu salokalnim pravilima – u najmawu ruku – izdajnik svoje domovine.Mislim da je izli{no re}i koliko je ovaj model dobrodo{aopostjugoslovenskoj propagandnoj ma{ineriji koja, najve}im delomiznad svojih mogu}nosti, sponzori{e ovakva ostvarewa. Jer akopublika jednom zaista poveruje da ìvi u jednom druga~ijem svetu, ukojem ne vaè op{ta pravila qudskog suìvota, u tom slu~aju sve vrstepovrede pozitivnog prava, sva masovna ubistva postaju legitimna.Razume se da je romanti~no-prijem~ivi interpretacijski model imaodaleko mawu pro|u u filmskom stvarala{tvu proteklog razdobqa.Naveo bih samo dva dela koja su zasluìla i me|unarodna priznawa:prvi je film Tea Angelopulosa Odisejev pogled, a drugi deloitalijanskog sineaste \anija Amelija LÁmerika. Ovaj potowi, dodu{e,ne spada u balkansku produkciju, ali je radwa filma locirana uAlbaniji i sama ideja filma je u su{tini albanska. Istina, u wemupredo~eni Albanci nalikuju na nekakvu, u sistematizacijiìvotiwskih vrsta nepoznatu ìvotiwu, ali na nivou nagove{tajaformulisana poruka filma mogla bi, otprilike, da glasi ovako: „ovi”su, istina, preispoqni, razuzdani divqaci, nemoralni i neotesani,ali im to ne moèmo zameriti, jer su jo{ deca, onakva kakvi smo i misami bili nekada, kada smo na prenatrpanim brodovima beàli od svojenema{tine u Ameriku. Odnosno, oni pripadaju nama, ili }e jednom bitideo nas, sve u svemu, na{i su, treba samo sa~ekati da nas dostignu u razvoju.Angelopulosov film je dakako od toga mnogo sloèniji, ali je u istojmeri i dosadniji. U Odisejevom pogledu Putnik kre}e u potragu zanerazvijenom filmskom vrpcom Miltona Manakija, filmskogdokumentariste sa po~etka ovog veka. Glavni protagonista filma,dakle, obilazi redom sve balkanske zemqe, da bi kona~no stigao uopkoqeno Sarajevo, gde uspeva da razvije s mukom prona|enu vrpcu, alina projekciji se ispostavqa da se na vrpci ni{ta ne vidi. Filmsugeri{e da je na ovim prostorima bilo kulture samo dok Grci nisu sau

kr

{t

aw

a21

2

wih potisnuti, a da je posle sve potonulo u haos i varvarstvo. Zajednosa vrpcom uni{ten je i „kqu~” kojim bismo eventualno mogli dadoku~imo tajnu nekada{weg mirnog i multikulturalnog Balkana – tuidilu vi{e nije mogu}e rekonstruisati.

A pomenuta filmska vrpca zapravo nije ni mogla da bude prona|ena,jer verovatno nije ni postojala, a u slu~aju da je ipak postojala, morada su je snimili Zapadwaci. Prema toj interpretaciji, Balkan jenaprosto jedna predstava iskonstruisana na Zapadu koja istom tomZapadu sluì za senzifikovawe razli~itosti. @iteq ovog podnebqa,dakle, sebe nikako ne odre|uje kao „Balkanca”, ako to ipak ~ini, ondavi{e i nije Balkanac, ve} Evropqanin, budu}i da podvodi sebe podjedno, izvan tog podru~ja stvoreno odre|ewe koje ozna~ava „drugost”. Iu toj interpretaciji se iz pozadine ~uje glas Marije Todorove ipristalica romanti~no-prijem~ivog modela.

Kada sam rekao da do sada nikome nije po{lo za rukom da se iskobeqaiz ove dve interpretacijske strategije, nisam ba{ rekao celu istinu.Snimqena su i dva iskrena filma u proteklom razdobqu, ali sa wimaje nevoqa to {to kao filmovi nisu uistinu dobri. Prvi je film GoranaPaskaqevi}a Bure baruta prema scenariju Dejana Dukovskog, a drugi jeklasi~an low budget film @elimira @ilnika pod naslovom Marble Ass.

Bure baruta je za mene potpuno obrnuta verzija Kusturi~inogkoncepta: i u ovom slu~aju se suo~avamo sa nekom vrstom „dvojnoggovora”, samo {to ovde, sede}i pred filmskim platnom, balkanski snobvrti glavom i pravi grimase jer misli da u isprepletenim pri~amaprepoznaje lokalne anegdote, naklapawa o dvoli~nosti i okrutnostibalkanskih svakodnevica. Strani gledalac pak, kojem po pravilu ovaop{ta mesta nisu poznata, moè da bude prijatno iznena|en {to,kona~no, moè da vidi jedno racionalno, dru{tveno-psiholo{koobja{wewe zbog ~ega su odnosi „tamo preko” onakvi kakvi jesu. Filmne pravi pore|ewa Balkana sa Zapadom, ne tvrdi da su ovde vremenski iprostorni odnosi druga~iji, dakle, nema nikakve metafizike, nikakveistorije, nikakve ideologije, samo individualne pri~e i –brutalnosti. Ta~nije, mno{tvo malih, brutalnih pri~a, sa radijskimvestima u pozadini o tada aktuelnim kosovskim atrocitetima. Napitawe koje se na kraju filma postavqa – „Ko je kriv?” – kona~nodobijamo nekakav suvisli odgovor: krivo je dru{tvo u kojem nemabezgre{nih, sa svojim mitovima, ma~o-atitudama, deformisanimpredstavama o po{tewu i ~asti, bezose}ajno dru{tvo u kojem sukonsenzusom prihva}ene la`ne vrednosti. Neiìvqene strasti su sepostepeno gomilale i polako se transformisale u nasiqe, a vlast jenasilni~ka jer time zadovoqava potrebe populacije za nasiqem.

Ne tvrdim da je ovo obja{wewe bezuslovno ta~no, ali je bar verovatnoi, kona~no, usu|uje se da zaobi|e kli{ee dva konvencionalnainterpretacijska modela. u

kr

{t

aw

a21

3

Marble Ass je film snimqen sa beskrajno skromnim sredstvima, ipak,mo`da je to najautenti~niji film o ratu, o istrebqewu naroda. To jepri~a o dvojici beogradskih transvestita-prostitutki, u ~iji se stan,po povratku sa rati{ta, useqavaju neki wihovi nekada{wi prijateqi.Na prvi pogled, re~ je o savr{enoj deformaciji polnih identiteta:èna koja se vratila sa fronta vi{e nije èna nego komandant,doma}ice koje su ostale kod ku}e savr{eno su aseksualne, mu{karcinisu mu{karci, jer svoju seksualnost mogu da iìve samo uagresivnosti, u nasiqu, jedino dvojica transvestita se pona{aju, a takose i ose}aju, kao ène u klasi~nom smislu re~i: ne`ne su, negovane,uìvaju u seksu, vode ra~una o svojim bli`wima, saware o porodici,deci. U jednoj od kqu~nih scena ovoga filma, jedan transvestit seslu~ajno sretne sa nekada{wom {kolskom drugaricom, sadadoma}icom, koja je zaprepa{}ena wegovim novim imixom i mora da gaupita {ta mu se desilo. Odgovor je prost: ni{ta, samo sam se vratiosvojoj prvotnoj su{tini. Za mene se u toj re~enici krije najdubqainterpretacija ~itave balkanske problematike: u jednom dru{tvu, ukojem su qudi u stawu da poveruju da su wihovi identiteti (ne samopolni nego i nacionalni, teritorijalni, kulturni itd.) od iskona datii nepromenqivi, da izme|u raznih, o samome sebi stvorenih slika nemaprohodnosti i, sledstveno tome, iskqu~uju jedni druge iz tih predoxbi,pa su stoga u ratu neprestanom – dakle, u takvom dru{tvu ni{ta se nemoè ni osporiti, u wemu je mogu} samo rat do kraja, oko{tali iizvitopereni identiteti se do posledweg daha bore za dominantnuulogu. I ~im se jedan rat zavr{i, smesta se zapo~iwe slede}i, jer uvekse na|e jedan do tada zaparloèni identitet koji se moè osveìti iposlati u borbu. Jedini stabilni identitet je onaj koji ~ovek izgra|ujesamome sebi, koji proisti~e iz wegove individualnosti – to je onajidentitet koji se zove „budi to {to jesi”, jer samo taj moè da u~ini~oveka i nezavisnim i slobodnim, moè da mu omogu}i da se uìvi usituaciju drugog ~oveka, jer situacije nisu stati~ne i od iskona date,nego u skladu sa svojim ube|ewima, svako moè da bude mu{karac, èna,Srbin, Albanac, bilo {ta. I mo`da bismo i „dvojni pogled” mogli daprevazi|emo upravo na taj na~in, uvidev{i kona~no da ne trebainsistirati na sintezi ova dva kulturno-istorijska modela, budu}i dasu oba, u su{tini, samo misaoni poku{aji, duhovne igre – ve} trebaneprestano propitivati vlastiti identitet, vlastite identitete: trebauvek da se upitamo da li zaista, u dnu du{e, nisam onaj drugi.

Peter Krastev (Krasztev, 1965) je saradnik Instituta za kwièvnostMa|arske akademije nauka i profesor na Centralno-evropskomuniverzitetu u Budimpe{ti. Autor je nekoliko kwiga kwièvnokriti~kihi antropolo{kih eseja.

Tekst koji donosimo originalno je objavqen u Magyar Lettre, br. 40 (prole}e 2001)

uk

r{

ta

wa

214

— Milena Rude`

—Slijepi putnik iz Sarajeva

— Prevela s danskog autorka

Priznawe – Sari

Bila sam rasistdok pili smo zajedno kafuu {koli pod plavim zvonomuvijek si dolazila posqedwai sjedala za stone gledaju}i ni u kogarekla sam: "Sara je lijepa"a mislila na tvoje krute pleteni~icekoliko vremena treba da se napravekako su samo fine i sitne

Bila sam rasistkad stajala sam pred vratimana hodniku ispred tvoje u~ionicei poku{avala ~utida li to ti Saropjeva{ sa gospel-horom{to poziva Isusasvako jutro sa tvog kasetofonaa malo zatim klimala sam glavom odobravaju}ikolegi {to àlio se na preglasnu muziku:"Ona misli da je sama na svijetu!"

Bila sam rasistkad vidjela sam te uplakanuu na{em depousobici "asistenata za ~i{}ewe"i poqubila te u obraz u

kr

{t

aw

a21

5

jer èqela sam dodirnutitvoju koùumjesto upitati:"Za{to pla~e{,Saro – sestro moja?"

Voda

Kakvo divno vrijeme– pravi pqusak!

Kada pqu{tinema granatirawa.

Kada pqu{tiizlazimo iza zidova

i skupqamo ki{nicu{to pr{ti iz oluka

kraj samoposlugestanemo u red

kao u vrijeme mirau redu za kasu

samo {to sadanema nestrpqivih

– s osmijehom kisnemo~ekaju}i na svoj red

za vodukoja zaista dolazi

s neba.

Duga

Oko Sun~evo!Vidi{ li sina tvojegakako je samo op~iwen dugom u trepavicama

uk

r{

ta

wa

216

Odlu~nim korakomtebi u susret dolazislijepom ulicom.

Oko Sun~evo!Vidi{ likako sin tvojsre}an juri

za slikom tvojom na oknima{to bjeè u nizovimajedno ispred drugogjedno iza drugog.

Sjene

Oko Sun~evo!Vidi{ li sina tvojegakako se igrasa sjenom svojom:

Sa sjenom – samBez sjene – ludU sjeni – ìvKraj sjene – mrtav

Ma~ke

Danas smo opetispod autana{li uginulu ma~ku.

Ma~ke predosjete smrti uginu same,kao da je smrt sramota.

A qudi?Qudi danas ginukao muhe.

uk

r{

ta

wa

217

Stara duwa

Vidim kao sadpod velikom duwommrkih kvrgavih granai ~upavih plodovau gustom li{}u

na travi sjedi moja majka okruèna kom{inicama iz na{eg sokakai teatralno sipa kafuiz velike crvene xezve u filxane

na sjajnojmalo okrzanoj tacnipa`qivo postavqenojna klimavu drvenu {tokrlu.

Mi djecana ~as prekinemo igrupritr~imo imi svako se zagwuriu krilo svojoj majci

u wen {areni {lafrokkoji miri{e na wuènui jo{ ne{to{to je bilo tajna.

Odrasli smo.Rat je.Nema vi{e stare duwe.Mi smo je posjekli.

Mi, da ne bi drugi.

Smrt bez groba

Stanko je odvedena mi ni rije~ o wemuboqe za nasda }utimo.

uk

r{

ta

wa

218

Stanko je ubijena mi ponavqamo "nestao"jer tako kaù onikoji su ga odveli.

Od ubistva teè

pre}utkivawe ubistva.

Od smrti tu`nija

smrt bez groba.

Bez ku}nog sata

U Sarajevu '92.najva`nije je bilospa{avati goli ìvot.

Ipak, sje}am se jednog ~ovjekakoji je onako u ùrbiza vrijeme granatirawaiz stana spasioku}ni sat.

U Kopenhagenu '93.u izbjegli{tvubez qubavi bli`weg

bez rodbinebez prijateqabez prvih kom{ijabez djece iz na{e ulicebez posla – bez obaveza

bez ku}nog satanemam ni{ta osimgolog ìvota.

Milena Rude`, pjesnik i arhitekt. Ro|ena 1958. u Bosni i Hercegovini.Objavqivala pjesme i pri~e u "Oslobo|ewu", "@ivotu", "Mladosti","Na{im danima"... Debitovala 1987. sa pjesni~kom zbirkom "Dnevnikslijepog putnika" (Sarajevo, "Veselin Masle{a").

Iz Sarajeva do{la u Dansku kao ratni izbjeglica u novembru 1992. @ivi iradi u Kopenhagenu. U slobodno vreme bavi se prevo|ewem sa danskogjezika. Jedan je od pokreta~a dansko-bosanskog kwièvnog ~asopisa "Poet", u

kr

{t

aw

a21

9

koji osim priloga pisaca iz Bosne i Hercegovine objavquje i druge autoresa podru~ja cijele biv{e Jugoslavije.

Svoje pjesme objavila je u tri danske antologije: "Izme|u zemqe i zemqe"(1995, izdava~ "Amadeus"), "Soren" (2000, izdava~ "Gyldendal") i "Me|udobrim qudima" (2000, izdava~ "Systime"). Pjesme su joj objavqivane i udanskim dnevnim novinama "Information" i "Politiken". Pi{e paralelno nadanskom i na materwem jeziku.

uk

r{

ta

wa

220

— Antowi Pavlak

— Bojim se— Prevela s poqskog Qubica Rosi}

Sedim u toploj udobnoj sobi. Ispred mene su na dohvatu ruke {oqavrele kafe i ~a{ica brendija. I naizgled sve je dobro, prijatno isimpati~no. A ipak, bojim se.Bojim se, kao uvek kad ne{to ne razumem. Jer, nerazumqivo,neshvatqivo, izaziva strah, bar u meni.Bojim se.Onih koji poku{avaju da broje. Nemogu}e je – kaù – da je u jedan ambarstalo toliko Jevreja. I prebrojavaju `rtve po kvadratnim metrima.Izra~unavaju ìdopovr{inu. Ne razumem tu matematiku. Jer, meni jesvejedno, da li ih je bilo hiqadu, {est stotina ili {esnaest. Va`no jesamo da su bili i da su izgoreli.Onih koji pravedno procewuju. Nije istina – kaù – da su svi Poqaciodgovorni za zlo~in u Jedvabnu. Mene ne interesuju svi Poqaci. Jer,svi – to zna~i niko. Mene interesuje samo kako se ose}a{ ti posle togakad si saznao {ta se dogodilo u tom gradi}u. Svaki konkretni "ti".Onih koji precizno odre|uju. U Jedvabnu su – kaù – spaqeni ìviJevreji. Za mene je va`nije to {to su spaqeni ìvi qudi. Sasvimkonkretni qudi. Qudi koji su imali svoja imena i prezimena.Onih koji ne veruju. To uop{te nije mogu}e – kaù – zato {to Poqacine{to tako nisu mogli da u~ine. Jer, zaista nije mogu}e. To je samo~iwenica. Tako je bilo. Bez obzira na to da li ja to èlim ili ne. A neèlim.Onih koji traè makar mrvicu opravdawa za po~inioce. Pa, mo`da suto i u~inili – kaù – ali Nemci su ih na to naterali. Jer, nije va`no,a bar nije najva`nije, da li su to u~inili dobrovoqno ili podprinudom. Va`no je da su u~inili. Zlo~in je samo zlo~in. I ne moèbiti ve}i ili mawi, mawe ili vi{e opravdan. Gradirawe zlo~inamoè nas dovesti samo do jednoga – do odbacivawa etike.Onih koji suvi{e dobro poznaju istoriju. Pa, dobro – kaù – u redu.Poqaci su ubili 1 600 Jevreja. Ali, {ta je to prema onome koliko suJevreja ubili Nemci? A ipak, istorija nije partija brixa, a qudi nisukarte. Ovde je re~ o zlo~inu, a ne o licitaciji.

uk

r{

ta

wa

221

Onih koji vi~u kako je za sve kriv profesor Gros. Da nije napisao tusvoju kwigu, ne bi bilo procesa. A, ipak, proces bi bio. Pre ili poslespaqeni bi do{li k nama. Da nas podsete.Onih koji govore da bi boqe bilo }utati, da ne treba razdirati tekzarasle rane. Jer, narodi koji ne razdiru svoje rane, opasno gravitirajuka podlosti.Onih koji u svemu tome vide samo antipoqsku jevrejsku zaveru. Jer, swima se ne moè i nema o ~emu razgovarati. Jer, mo`da }e ve} sutrapo~eti da bri`qivije wu{e, po~e}e da mi zaviruju u {lic, po~e}e damere proporcije izme|u mojih u{iju i nosa.Onih koji sve moraju da obrnu u {alu. Nije va`no, dobru ili lo{u.Samo da ~ovek moè da se nasmeje. Ve} vidim kako sede, piju votku ikiko}u se u ritmu starog {lagera êslava Wemena: "Gori, goriambar..."I na kraju, svih onih koji tvrde da Aleksandar Kva{wevski nema pravada se u ime nas, Poqaka, izviwava Jevrejima za Jedvabno. Jer, pitawe,da li predsednik ima pravo na to, lo{e je postavqeno. Pitawe bitrebalo da glasi: Da li predsednik ima takvu obavezu? Ima je. Zato jepredsednik.Imam samo jednu nadu. Kona~no, iza}i }emo na kraj sa avetimaJedvabna. A onda se mo`da vi{e nikada ne}u morati da bojim kaodanas.

Antowi Pavlak (Antoni Pawlak), pesnik i publicista, ro|en je 1952.u Sopotu. Zavr{io je istoriju filozofije na Teolo{komfakultetu u Var{avi. Osamdesetih godina bio je glavni urednikkulturnih informativnih novina "Solidarnost", a u periodu1989–93. {ef redakcije za kulturu "Gazete Vibor~e". Sada je glavniurednik ~asopisa "Port Vidavwi~i – literatura.net.pl." Autor je ve}egbroja pesni~kih zbirki. Dobitnik je nekoliko kwièvnih nagrada,izme|u ostalog Fondacije Ko{}elskih 1983.

uk

r{

ta

wa

222

— êslav Milo{

— Pas krajputa{— Prevela s poqskog Qubica Rosi}

— OGRANIÊN

Moje znawe je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sammogao, studirao, pro~itao mno{tvo kwiga, i ni{ta. U mojoj ku}ikwige su preplavile police, leè u gomilama na name{taju, na podu,ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pro~itam, a moje gladne o~istalno ~eznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, ose}awesopstvene ograni~enosti nije ne{to stalno, samo se s vremena na vremepojavi, blesne svest o ograni~enosti na{e ma{te, kao da su kosti na{elobawe suvi{e debele i ne dozvoqavaju umu da obuhvati sve ono {to bitrebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve {to se doga|a sada,istovremeno, na svakoj ta~ki zemqine kugle, trebalo bi da mogu daproniknem u duhove mojih savremenika i qudi nekoliko generacijamla|ih, kao i onih koji su ìveli pre dve hiqade i osam hiqadagodina. Trebalo bi, i {ta s tim.

— BEZ KONTROLE

Nije mogao da kontroli{e svoje misli. One su lutale kuda su htele ikad ih je posmatrao, postajalo mu je stra{no. Jer, to nisu bile dobremisli i, sude}i po wima, u wemu je bila svirepost. Mislio je da je svetsuvi{e bolestan i da qudi zasluùju samo da ne postoje vi{e.Istovremeno je sumwao da su svirepost wegove ma{te i wegovstvarala~ki impuls na neki na~in povezani.

— ANIMA

Sve ~e{}e je pisao o ènama. Ne zna~i li to da, godinama gu{ena,wegova anima traì, kasno, oslobo|ewe? Ili, druga~ije, da wegovapodsvest, koja se zasad osloba|a samo u stihovima, preuzima na sebeulogu blage lekarke, koja mora da skine wegov oklop pre nego {todotakne wegovo telo?

223

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

— STARI

Slika starih i ru`nih mu{karaca i èna, naro~ito onih starica kojese vuku sa {tapom. Izneverila su ih wihova tela, nekada lepa iokretna, ali u svakoj gori lampa svesti, otuda ~u|ewe: – Dakle, to samja? Ali, to nije istina!”

— PRIVREMENO I TOBO@E

Ustajati ujutru i i}i na posao, biti povezan s qudima ose}awimaqubavi, prijateqstva ili otpora – i sve vreme razumeti da je toprivremeno i toboè. Jer, stalna i stvarna je bila u wemu nada, tolikojaka da ga je sam ìvot razdraìvao. Evo, odmah, za minut, trebalo je dauhvati – upravo, {ta? ârobnu formulu, u kojoj je bila sva istina oìvotu. Prao je zube, a ona je bila tu, tu{irao se i skoro ju jeizgovarao, da nije u{ao u autobus, mo`da bi mu se javila, i tako ceodan. Kada se budio usred no}i, ose}ao je da prodire ka woj kroz tanakzastor ali tada je, tako napregnut u svojoj te`wi, padao u san.

Nije se odnosio blagonaklono prema svojoj slabosti. Slagao se s tim datreba da bude to {to jeste na mestu i u trenutku, pa`qiv premabliskim mu qudima i da vodi ra~una o tome {ta o~ekuju od wega.Izjavqivati da su privremeno i toboè zna~ilo je nanositi imnepravdu, nije mogao ipak da se oslobodi misli da za ìvot s wimazaista nema vremena.

— WENA JERES

„Primetila sam – rekla je – da ne mislim na Spasewe i da su ta dvastoèra, Neba i Pakla kod mene druga~iji: ili posle smrti ni{ta, {toje ve} dobro, ili kazna za zlo u meni”.

— ARGUMENT

Najve}i argument protiv religije trebalo bi da je egocentrizam. Akoneko sluì iskqu~ivo sebi, sasvim je verovatno da je stvorio sebi Bogakako bi mu Bog sluìo.

Potpuni egocentrizam moè se videti kod dece i u nekim vrstamapsihi~kih bolesti. Ali, {ta treba da u~ini ~ovek koji ga otkrije usebi? Da odbaci religiju u ime po{tewa prema sebi i drugima ili dapadne na kolena, prekliwu}i za izle~ewe?k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u22

4

— UZVI[ENOST

Uzvi{enost: svesno bespomo}no izlagawe podsmehu qudi.

— OPIJUM ZA NAROD

Religija, opijum za narod. Jer, onima koji su trpeli bol, ponièwe,bolest, ropstvo obe}avala je nagradu u zagrobnom ìvotu. U promeni,~iji smo svedoci, moè da bude obrnuto. Pravi opijum za narod je verau ni{tavilo posle smrti. Ogromna je uteha u tome {to nam za na{esviwarije, padove, kukavi~luke, ubistva, ne}e biti su|eno.

— TRIJUMF OBIÂJA

„On je ~itao Svedenborga.” Smeh. Jer, u stvari, poqska inteligencijane voli da razmi{qa o religiji. Ako priznaje katolicizam, onda unacionalisti~ke i mesijanisti~ke svrhe. Zbog toga, grupama koje seinteresuju za religijsku literaturu ostaje samo ograni~ena margina.

— RELIGIJA I POLITIKA

Ima takvih koji vi{e vole Ni{ta nego religiju s wenim politi~kimzlom. Jer, iskustvo pokazuje da se ~ovek obavija uzvi{eno{}u, ~isto}omi plemenito{}u visoke duhovne sfere da bi se pretvarao da ne zna {tarade wegove ruke. Samo da je katolicizam li{en takve dvoli~nosti,imao bi pravo da prekori pravoslavqe zbog Karaxi}evih zlo~ina.

— PREPOROD RELIGIOZNOSTI

Preporod religioznosti u Poqskoj trebalo bi da po~ne od najve}egpraznika u Poqskoj, a to nije ni Boì}, ni Uskrs, ve} Zadu{ni dan,odnosno paganski praznik op{tewa sa mrtvima.

— ÊSTITOST

Kad sam bio, kako se to kaè, pomiren s Bogom i svetom, ose}ao sam sela`no, kao da sam se pretvarao da sam bio neko ko u stvari nisam.Vra}ao sam svoj identitet kad bih se ponovo na{ao u koì gre{nika i k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u22

5

sumwalice. To se vi{e puta ponavqalo u mom ìvotu. Jer, sigurno samvoleo sliku sebe kao ~estitog ~oveka, ali ~im bih stavio wegovu masku,savest mi je do{aptavala da samo obmawujem i druge i sebe.

Pojam sacrum je potreban, ali nemogu} bez doìvqavawa greha. Okaqansam, gre{nik, nedostojan, i to ~ak ne zbog svojih dela ve} zbog zla kojeje u meni. I samo priznaju}i da nije za mene da smeram previsoko,ose}am se autenti~an.

— 85 GODINA

Taj moj jubilej, to cve}e, ti aplauzi, te zdravice. Da znaju {ta mislim.Bilo je to kao hladno vagawe dobitaka i gubitaka. Gubici su la`nere~i koje su iza{le ispod mog pera, vi{e se ne mogu povu}i, jerod{tampane su i ostaju zauvek, ali upravo }e one biti qudimanajprivla~nije i bi}e naj~e{}e ponavqane. Dakle, pitao sam se, morali tako da bude da je pisawe nekoliko zaista dobrih stvari mogu}ejedino ako se za to plati, ne samo izopa~avawem svog ìvota, kakav jemoj, ve} i sme}em, otpacima na putu do dva-tri savr{eno ~ista znaka.

— ZAQUBQENOST

Zaqubiti se. Tomber amoureux. To fall in love. Da li se to odigrava nagloili postepeno? Ako postepeno, onda gde je to „ve}”? Bio sam zaqubqen umajmunicu sa{ivenu od krpica. U vevericu od {perplo~e. U botani~kiatlas. U ùju. U lasicu. U kunu na slici. U {umu, desno od puta zaJa{un. U pesmu nekog pesnika. U qudska bi}a ~ija me imena sve do sadauzbu|uju. I uvek je objekat zaqubqenosti bio uvijan u erotskufantaziju, podlegao je, kao kod Stendala, „kristalizaciji”. Strah me~ak obuzima kad pomislim na kontrast izme|u tog objekta, golog me|ugolim stvarima, i bajkama pri~anim o wemu. Da, ~esto sam bio u ne{toili nekoga zaqubqen. Samo {to zaqubqivati se ne zna~i bitisposoban za qubav. To je ne{to drugo.

— KAKVA SUDBINA

Kakav ìvot, kakva sudbina! Potpuno nemogu}a za logi~ko slagawe uuzroke i posledice s prazninama, koje su mogle da ispune jedino divnislu~ajevi boànske intervencije.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

226

— OBRNUTI DOGLED

Vi{e-niè. Verovatno se ni{ta ne moè uraditi bez uverewa u svojusuperiornost. A ona se dobija kad se na dostignu}a drugih gleda kaokroz obrnuti dogled. I kasnije ~ovek se te{ko moè osloboditiose}awa nanete nepravde.

— OPET

Opet sam leteo u snu. Kao da je u mom starom telu postojalapotencijalna sposobnost za sve pokrete ìvih bi}a, letewe, plivawe,puzawe, tr~awe.

— U OVOM GRADU

Bio je to le{ grada. I najmawa gomilica kr{a uklowena je,napravqeni su skverovi i cve}waci, postavqene klupe krajnovonazna~enih skverova. Samo qudi nije bilo. Ponekad bi parturista zastao kraj zida i sricao slova na spomen-plo~i.

— NE ZNA[

Ne zna{ {ta se doga|a u glavama qudi odmah pored tebe. Wihovaignorancija je nezamisliva, a moè se otkriti samo slu~ajno. Nijestvar u tome da si ti pametan a oni glupi: jednostavno, svaki i svakagomila znawe do izvesnog stepena, vi{e ne seè. Wihov prostor jeograni~en i mogu da ne znaju {ta se doga|a u susednoj ulici. Wihovovreme je tako|e ograni~eno i doga|aji, za tebe savremeni, za wih suutopqeni u magli neodre|ene pro{losti. Tako, dakle, TV, film,{tampa, mogu do mile voqe da preobraàvaju i mewaju to {to jeste i{to je bilo. Ne treba se diviti mo}i propagande ve} skromnoj doziprave informacije, koja se nekako probija.

— UMESTO DA OSTAVIM

Umesto da ostavim teolozima wihove brige, stalno razmi{qam oreligiji. Za{to? Jednostavno, zato {to to mora n e k o da radi.Pisawe o kwièvnosti i umetnosti smatra se dostojnim po{tovawa,me|utim, kad god se pojave pojmovi uzeti iz religije, to odmah izazivatihu odvratnost, kao da je naru{en pre}utni sporazum. k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u22

7

A, eto, ìveo sam u vremenu kada se odigravala ogromna promena uqudskoj ma{ti. Za moga ìvota nestali su Pakao i Nebo, vera uposmrtni ìvot znatno je oslabqena, granica izme|u ìvotiwa i~oveka, nekada tako izrazita, usled evolucione teorije, prestala je dabude jasna, apsolutna istina izgubila je svoje nadre|eno mesto,istorija, kojom je upravqalo Provi|ewe, izgledala nam je samo kaobojno poqe neumoqivih sila. Posle dve hiqade godina gra|ewa velikezgrade predstava i dogmi, od Origena i sv. Augustina preko TomeAkvinskog i kardinala Wumena, kada je svako delo qudskog uma i rukunastajalo u nekom sistemu odnosa, javqao se vek besku}ni{tva. Kakosam onda mogao da o svemu tome ne razmi{qam? I, zar nije ~udno {tosam u tom svom razmi{qawu bio, bar na izgled, usamqen?

— ZA[TO USTUPAM TEME?

Na to bi najjednostavnije moglo da se odgovori, zato {to sam star isam ne}u mo}i da ih iskoristim. Vredi ipak ovu prostu konstatacijudopuniti. Zemqa mi se ~ini veoma interesantnim mestom za boravak iào mi je da se od we rastajem. Ipak, {ta mogu tu da u~inim? Danabrajam tegobe i ru`ne stvari koje mu~e stari organizam, dapretvaram svoje pisawe u dnevnik progresivnog raspada? Ni{ta to nimeni, niti bilo kome ne}e pomo}i. A, eto, moram da pi{em. Odmladosti sam ose}ao prisustvo svog dajmoniona ili, ako neko vi{evoli, svoje Muze i, da nije toga dru{tva, propao bih. Pa ipak, pisawese stalno mewa, prate}i promene na{e svesti. Moja dana{wa svest jedruga~ija nego pre deset ili dvadeset, a utoliko vi{e, pre pedesetgodina. Ili pak, {to je mo`da ta~nije, druga~ija je moja nesvesnost.Odavno se moji unutra{wi problemi svode na pitawe: kako sa~uvatipam}ewe? Hteo bih da predstavim sebe kao izuzetak, pozivaju}i se narazna traumatska iskustva ali, u stvari, svi koji pi{u time se danasuglavnom bave, bez obzira na starost, pol i vrstu doìvqaja. Mislimda je takvo zatvarawe svoje li~nosti izme|u ~etiri zida {tetno. Odprekora~ewa osamdesete ~ovek ima bar tu korist {to mu se spektaklsveta, mada stra{an, pokazuje ujedno kao neobi~no komi~an, tako daprevelika ozbiqnost ne dolikuje. Najpre èlimo da dostignemo {tovi{i stepen svesti, potom popustqivo pozdravqamo nesvesnost.Istovremeno sama predstava dobija na zna~aju, zato {to se odigravalakad nas nije bilo i {to }e se odigravati kad nas ne bude. Dobro delo jeja~ati interesovawe qudi za taj theatrum mundi, lo{e – ube|ivati da }ese ~im umremo, sve razvejati u prah. Moje teme mogu da koriste qudiumorni od kwièvnosti ispovedawa, od potoka percepcija koji serazliva, od bezobli~nosti pri~a o sebi. Blagoslovimo klasicizam inadajmo se da nije pro{ao zauvek.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

228

— POHVALA NEJEDNAKOSTI

„Mi moèmo” – skidaju}i haqinu, rekla je grofica qubavniku,ispruènom na krevetu i s glavom oslowenom na ruku, dok ju jeposmatrao u ogledalu. „Morali bismo ipak da sa~uvamo privide premaprostom narodu” – rekla je, vade}i ~e{qeve od korwa~evine izmisteriozno upletene kose. „Imam griù savesti zbog moje sobariceElùwe, koja bez ènirawa radi to sa svojim Juzefom. Slu`ba se ipakne moè za{titi, jednostavno, blizu su gospode, gledaju i opona{aju.Ali postoji taj ogroman broj prostaka, koji su nepismeni i ìve usvojim selima onako kako su ìveli wihovi dedovi i pradedovi.Stra{no je i zamisliti {ta bi po~elo da se doga|a kad bi svaki ~ovekgledao boqe od sebe i zami{qao da mu pripada isto toliko prava,novca, prijatnosti. Moè{ me, Zuzju, smatrati moralistkiwom, alidovoqno je zamisliti svet, u kome bi nestale sve zabrane. Ako brinemoo pristojnosti i dobrim obi~ajima, to je zato da bismo branili wih, tenesre}nike, od wih samih, mada oni to ne znaju” – dodala je, vade}i izfioke muslinsku spava}icu sa ~ipkom.

— BITI KAO DRUGI

Gde god da si ìveo, u gradu Pergamu u vreme Hadrijanove vladavine, uMarsequ za vladavine Luja Petnaestog ili u Novom Amsterdamukolonista, znaj da se moè{ smatrati sre}nim, ako se tvoj ìvotodvijao kao ìvot tvojih suseda. Ako si se kretao, mislio, ose}ao istokao oni i, isto kao oni, ispuwavao ono {to treba u pravo vreme. Akosu iz godine u godinu obaveze i obredi sledili jedni za drugima,oènio si se, odgajio decu i mogao mirno da ~eka{ dane starosti kojisu se nazirali.

Pomisli za trenutak na one, kojima je blagoslovena sli~nostbli`wima uskra}ena. Na one, koji su se mnogo trudili da postupajukako treba, da se o wima ne bi govorilo gore nego o wihovimsugra|anima, ali ni{ta im nije polazilo za rukom, sve im je i{lolo{e, zbog nevidqive defektnosti. Sve dok na kraju ne bi za wihovunezasluènu qagu pala na wih kazna, usamqenost, i tada se vi{e nisutrudili da svoju defektnost skrivaju.

Na klupi u javnom parku, s papirnom kesom, iz koje viri grli} fla{e,ispod mostova velikih gradova, na trotoarima, gde {ire svojezave`qaje besku}nici, na ulici ~atrqa s neonima, ~ekaju}i ujutruispred bifea da se otvori, svuda oni, narod iskqu~enih, ~iji danpo~iwe i zavr{ava se sve{}u o gubitku. Pomisli kako si ti uspeo, da~ak nisi morao da primeti{ takve kao oni, mada ih je pored samoga

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

229

tebe bilo puno. Hvali prose~nost i raduj se {to se nisi druìo svo|ama pobuna. Jer u wima se tako|e javqalo neslagawe sa zakonomìvota i preterana nada, ista kao kod onih koji su unapred bilipredodre|eni da izgube.

êslav Milo{ (Czeslaw Milosz, 1911) poqski nobelovac, u devetoj decenijiìvota svoju ~itala~ku publiku stalno iznena|uje novim delima. Godine1998. za kwigu Pas krajputa{ (zbirka beleàka, pri~a i filozofskihrefleksija) dobio je nagradu „Nike”, koju svake godine dodequje Savezpoqskih pisaca za najboqu kwigu godine.

Czeslaw Milosz, Piesek przydrozny, Wydawnictwo Znak, Krakow 1997.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

230

— Abdelhamid Laguati

—Pesme. Ti{ine

— Preveo s francuskog Koqa Mi}evi}

Tvoj pogled se uspostavqaIzme|u obrve no}iI tvoje trepavke namazaneOn privla~i moje srceU maglovite lavirinteVremenaGwe~e}i danKroz prqave prsteProle}aKad }e{ napokon bitiPupoqak ne`nostiU uko~enom iwuMojih prolaznih zima?Evo te!Oporo milovawePo mojim ra{~iwenim rukamaU krevetu jedne rekeKoja odnosi na{e ti{ineKaì qubaviOno {to je vreme izneveriloZbog ~ekawaI tog neprimetnogKrika besa

Koji se obnavqaU no}i-komoriProbudi seI govoriKaì mi pod svojim re~imaZa~iwenimTi, qubavGazi na{a srca

Tvojim zaludnim uzdasimaI brava sudbine k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u23

1

U~ini od na{ih lupawaJedan milenijumski smeh

Koji }e qudi otkopavatiSvojim mehani~kim lopatamaIzme|u dva zasluèna predahaI obeda bez kraja

Daj qudima zaboravqenimBoju zemqeI slatko}u jednoga poqupca

Zarivenog uz wihove o~iNa{a srca i wihove raneKoji u pustiwi tvoreveliki to~akprema svim drugimaDa! postoji tvoja mukaPome{ana sa mojomZmije zaqubqene

Otrovi pogledaUprqane slikeNa pole|ini gomile

Da! postoji tvoja mukana obronku qubaviNa legalu prole}aZabludelog u zimuDa! postoji patwaTih trenutakaI{~ilelih u naletuProlaznoga moraKoji daju talasimaPenu

Jedne suzeDa! postoji tvoja mukaU mome umuqenom osmehu

Ne zvati vi{e nasprami izvikivati svu mr`wumilenijumu koji odlaziizme|u grudi jedne ènekomete od ilova~ekomete tihek

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u23

2

ne sumwati vi{eizme|u stihova pesnikai podsetiti decuda je pri~a o qubavisamo jedna zamkakoju nudi ìvotdu{ama osetqivimkoje vi{e ne èle stvarnostii wenih otvorenih ropotarnicana kakvoj krhkoj re~i

Predve~erje je tuNadohvat rukeTik na mojim sklopqenim usnamaKao kakva uvredaVi{ebojnaPredve~erje je tuUdeo mojih snovaTalog mojih mukaZasejanih odsutno{}uZrna nada koja klijajuU nevremenuI ispquvak zorePredve~erje je tuI uprkos tvojoj tamiMoje se srcene gasiU srcima koja ne znajuDa je ona tu du` obaleTog srca koje oti~eIzme|u maglovitih redova pesnikaKoji je izlokan qubavquI klizi kroz trenutakKao ilova~a odve} punaSebeI uvek samo sebeTelima na kojima se ne su{eTi magi~ni tokoviKoji isti~u iz wegove du{e

I uni{tavaju vremeôveku koji ne znaKako da odgurne mukuNa dugim okru`jima ~ekawaI pozelewuju pustiwuKrikom koji se ne precrtava k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u23

3

[ta ~ini{ qubavi?Ti {to sedi{ na divanuPosmatraju}i moje okoZatvoreno u zanosuTi si ti i sedi{Na barutani snaStavqaju}i vatruU sva moja klonu}aIspisuju}i zavrnute re~iO~ajawa[ta ~ini{ qubavi?Iz koje si ti zemqe?I na koji to kontinent rascvetaniZa{to izbacuje{ ravnodu{jeNa tu planetu tako krhkuOna sadrì svoje srceU {upqini mojih rukuJo{ jednom

Samo}a je zakucalaUvukla se ju~e

Izme|u moga srca i ~amotiweLome}i la`ne prozoreMojih qubavi zatamwenih[umorewem vetraI prqav{tinama ìvotaJo{ jednomZa}utala jeOna koja je ~inila moje re~i

Jedan pravac na uliciJedan osmeh u gustim gomilamaJedan krik uvredqivim susedimaJo{ jednomMoj uàs se povratioU tragawu za nasiqemVode}i ti{inu Za Ruku

Gde si ti sadRaspletena koso pustiwe

Opremo jasminaCelove bez tajneGde si ti sadàlopojko svakodnevnak

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u23

4

Na svojoj zatamwenoj kuliU belim planinamaKoje precrtavaju neboâk i u letwim danimaGde si ti sadSku~ena navikoKo gazi listoveMrtve pod tvojim kolenimaGde si ti sadSa svojim srcem koje se vu~eU senovitim {umarcimaOvog @ivota

Ti si dalekoSede}i na vidikuPrestoqu ~ekawaA ja sam u pustiwiS rukom u pe{~anikuMoja lupawa oti~uNe ~ine}i bukuGledajKaravanske prugeI wihove duge nizoveDuge kose na povratnikuGde vetar baca pra{inuI granice stole}aIzme|u tvojih prstaHitar kao uzdahTaj krik nade koji povezujuSva plemenaSa tvojim mogu}nim carstvom

Ona je podigla rukuPrema zvezdi osmehaMisle}i da }e dotaknuti zoruOna zapali cvetne zaveseBezna|aO~ajni~kogOna potraì oìqakU gusto}i zaboravaOna upali svoju cigaretuVatrom snaIUko~i svoj duh

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

235

Za jednu no} samoU cik zoreIzme|u wene dve dojkeIzdizao se ve}Usamqeni dimZahvataju}i sunce

LUDOST

Tog jutraNemaju}i {ta drugo da ~inimI kako prostorNije mawkao izvanaPoèleo sam da seveoma zaqubimZatoIzvedoh svoje srceIz wegove kutijeIPonovo nacrtahVidik

JUÊ

Ju~e san napusti meU spavawu himeraZamislio sam jedan poqubacQubaviNa dojci lepo oblikovanojLupawima i disawemIsprekidanimJu~e, san mi re~eDa tvoje srce postojiIznad planinaS ogoqenim vrhovimaJu~e, san je do{aoDa presloì moj tekstObe}avaju}iIzvestanBes

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

236

BES

U be{wewu jutraOna uze svoj teretRe~iI razo~aranaUputi se prema vratimaGde su joj smi{qali progonstvoOti{la da se boriVratila se odsutnaBolna i nemaOna potraì kakav povodZa sva ta odbijena suncaAli ve} je vladala no}Ona se uspavaNadaju}i se jednom drugomJutru

TI

Ti sa zatvorenim licemNa vratima èqaOpruèna na krikovimaJednih grudiOsmatraju}i u ti{iniMoje zaludne molitveI tvoje krike ~udnog smehaTiêla ~istog od naboraBez granicaGledaj moju ruku!Ona jo{ nosiTu zjape}u ranuBrave na{ih srca

RECITAL

Do{la je prema meniPribliìv{i mi se u uli~iciZami{qao sam jeDaju}i joj oblikBojuGovor

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

237

Obukao sam je u pogledPokazuju}i joj putBila je suzdrànaHteh da je se oslobodimOna zatraì moje srcePosluì se wim kao kompasomI odeKao {to be{e do{la

POBUNE

Re}i svoje re~iOblikovati ih listovimaZalepiti ih na drve}eIzma{tanoPonuditi ih usamqenim ènamaI na~initi buket krikova snaPrikriti suze prapotopnimKi{amaPo divqim krajevimaRe}i re~iUz nekoliko osmehaRazbijenihI uputiti se prema va{im pustiwamaQubaviWena mi se senka u~iniOgromnomBila je tako velikaDa se moje srceUspani~iPosta tako sitnoPotraì zaklonIza nesvesnostiAli nai|e na odbijaweTada, oàlo{}enoPobeèSa prvom mogu}nomRe~enicom

Ona

TiIzgubqena u prostranom kraqevstvuodsutnosti

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

238

Punoj ~arnih pogledaKoje zora ne razumeTi!Cvet sakriven pod koòmti{inePodzemno more ~iste krviTi blaga molitvo ba~enaU lice sudbinamaKao istinski kamenEvo te lepeKroz sve moje uzdaheNe biti vi{e samaNe pustiti da vetar duvaIzme|u mirnih misliIZamahati prqavim znamewemBolaDozvati tvoj da{akU pukotineKoje se ne borajuI koje seju suncaIzme|u {ibqikaRo|enih od tvojih trepavicaNe prepustiti se vi{esama usredUseka zaboravaI gledati vremeKako se razlaè zar|alimOru|emQubavi

Abdelhamid Laguati (ro|. 1937) je alìrski pesnik francuskog jezi~kogizraza; upoznao sam ga, kao i Izraela Eliraza ~ije su pesme Mostovi

doneli u jednom od prethodnih brojeva, na festivalu poezije „GlasoviMediterana” u mestu Lodeva, u blizini Monpeqea. U~enik i sledbenik@ana Senaka, Laguati trenutno ìvi u Francuskoj, u nekoj vrstipoluizgnanstva; svoje stihove, u vrlo ograni~enom tiraù, sam {tampa iilustruje. ŠPrim. prev.¹

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

239

— Ursula Krehel

— Glas mi je plivao s ribama

— Prevela s nema~kog Sawa Do{lov

Svaki put kad otvorim usta, za~ujem pored sebe glas, jasan i glasan:Za~epi gubicu. Iako se taj glas javio ve} bezbroj puta kada samotvorila usta, svaki put me iznova iznenadi. To nije promukao, nititup glas, ve} je nadmeno jasan. Vazduh izme|u mog uha i glasa je sve` i~ist, skoro leden, deluje otre`wuju}e. Kad otvorim usta da bih jela ilise qubila, ili kada ih drìm otvorena iz zaprepa{}ewa, jer verujem da}u opet za~uti glas, wega onda nema. Bilo bi, dakle, s jedne straneracionalnije kada bih otvarala usta samo da jedem, qubim se, ili kadsam zaprepa{}ena, jer tada bih izbegla uznemiruju}i glas, ali s drugestrane ponekad jednostavno imam potrebu ne{to da kaèm, tek tako, iz~ista mira. Kad taj glas ne bi bio glas ve} ruka, morala bih dapriznam da je ose}aj isti kao kad dobije{ {amar. [amar koji za ciqima moja usta. Ponekad se savijem pred wim uz ve{t okret glave i tadaglas sna`no udari u vazduh i napravi ~vorugu tamo gde su samo deli}sekunde pre toga bila moja usta, koja ne èlim da zovem gubicom.Izme|u mene i glasa je mnogo nera{~i{}enog vazduha koji se se~e. Glasje naredbodavan i dosta glasan, ali ne neobi~no glasan, ve} uobi~ajenoglasan, mogla bih da razmewujem argumente sa wim, mogla bih daprigovorim kako mi on pomera ~itav vazduh izme|u uha i usta, kako miulazi u usta, kada bih se veoma, veoma potrudila, mogla bih da gapre~ujem. Znam {ta on kaè, znam da drugi glasovi, koje rado slu{am,izgovaraju druga~ije re~enice, re~enice o oluji koje ipak nije bilo, obolesti psa (otkad je jeo otrovnu travu otpada mu dlaka na jednom delu{ape, ve} se vidi kost i ra~uni za veterinara rastu poput wegovetemperature). Poznati glasovi izgovaraju pozive ili se zahvaquju zane{to {to sam odavno zaboravila i za to se izviwavam. Glas pored moguha odzvawa mi u glavi kao da je uho samo levak za odvratnosti. Drugiglasovi bi mo`da rekli: Sa~ekaj malo, pusti mene da kaèm ne{to prenego {to ti po~ne{. Ili bi se izvinili zato {to upadaju u re~ isvakako bi naveli dobre razloge za spontanost sa kojom ule}u. Razlogekojima nemam {ta da prigovorim.k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

0

Za~epi gubicu. ûjem taj glas i ako samo otvorim usta da bih rekla: Ne,razumem potpuno, nemam ni{ta protiv. Zato ne kaèm ni{ta, zatvaramsvoja otvorena usta, a jasno artikulisani, qubazni glas, koji u stvarinije èleo da bude prekinut mojom qubazno{}u, nastavqa da govori.Nije ba{ pristojno uzviknuti nekome u uho: Za~epi gubicu. Ali jeefikasno. Tako zaboravqam prekidawe do koga samo {to nije do{lo,slu{am {ta mi neko pri~a, klimam glavom, gledam uko~eno ispred sebei sve je sasvim u redu. Rado slu{am kad mi neko pri~a o oluji koje ipaknije bilo, o bolesti psa. Pored mene prolazi fina devoj~ica sredweklase sa malim rancem na le|ima. Odjednom se nadvija nad korpu zaotpatke, ciqa ustima u sredinu korpe, razmi{qam, mora da joj je lo{e,sad }e da povrati, ba{ je fina, tako pristojna jer poku{ava da izbegneveliku lokvu na trotoaru dva koraka od mene. Prolazim poreddevoj~ice. Upravo u tom trenutku pqunu `vaku u kantu. Onda nastavidaqe, dostojanstveno kao pristojna devoj~ica koja je ispunila svojugra|ansku du`nost i izbegla da uneredi javni prostor. Pas koji je pojeootrovnu travu seo je na sred kolovoza i tu`no ispruìo svoju golu{apu. Auto je zako~io pred wim, pas se bezvoqno sklonio s puta. Nisamja od onih koji teraju psa sa sredine ulice.Svaki put kad otvorim usta, za~ujem pored sebe glas. Za~epi gubicu.Drìm se za ogradu. Ve} dugo putujem ovim brodom. Moglo bi se re}ida sam iskusan putnik, potrebno je da dosta dugo putujete brodom dabiste mogli s pravom da se okitite tom titulom, koja onda, kad jeupotrebite, visi sa vas poput jedra kad je mirno more. Na palubibezbroj vazdu{nih kon~i}a povezuje usta sa vazduhom, zavezuju ih,urezuju se u koù oko usana dok ne ogrubi, ali sve to samo zna~i da ustatreba za{tititi od kona~ne tvrdoglave otvorenosti, usta koja se bezrazmi{qawa na putovawu brodom otvaraju na najmawi podstrek moglabi da izazovu bolove u ùlucu, gr~evite trzaje koji bi protresli ~itavsistem za varewe, trebalo bi pozvati na odgovornost usta koja se neotvaraju nad ogradom ve} bilo gde gde im se ukaè prazan prostor uvazduhu. Putnici leè potrbu{ke u svojim kabinama, talasi ihququ{kaju omamqene jakim sredstvima za spavawe, wihovi kukovi ilaktovi se urezuju u uzane du{eke i ostavqaju male doline na krevetu,~ar{avi ne filtriraju vrelinu, a gore su usta koja se ne otvarajusvojom voqom. Ograda je daleko, `drelo broda zabarikadirano. Usta,koja treba da ostanu zatvorena, otvaraju se iz bolne nu`de. Ruka vu~evrata od kabine, noge se sapli}u da bi iza{le. îtav ~ovek izme|u wihje jedna obi~na presami}ena sramota. Kiselkasta ~orba stvaranepoznate krune na talasima. Sve mora da se dogodi u cik zore pre nego{to se paluba oriba da bi uskoro bila upotrebqiva za {irokopostavqena, nasa|ena stopala. Nikakav glas se ne ~uje, ni jedan jedinikrik galebova, samo jednoliko brundawe motora, ni jedan jedini glas,samo talasi koji udaraju o pramac, fine vodene perle, pquskawe barena palubi. Dakle sve ono {to se moè ~uti izme|u no}i i jutra podmle~nim velom. k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

1

More je neo~ekivani {amar, ali on sklizne u kosu, najsre}nije odmeren.Dok pi{em ovu re~enicu, pomalo nesigurna da li }e ona delovatisuvi{e zna~ajno, prepotentno ili nadmeno na ovom mestu, mo`da bitrebalo da je pomerim negde drugo, malo bliè kraju koji jo{ nijenapisan i koga nema ni u zvezdama, dok, dakle, pi{em tu nevinure~enicu, koja je, optere}ena tolikim razmi{qawima, svoju nevinostve} izgubila, koja je kriva za moje oklevawe, po~iwem da je glasnoizgovaram. Otvaram usta: more. Evo ga opet, onaj sna`ni glas koji minare|uje: Za~epi gubicu. Ne dozvoqavam da mi se zabrani da govorim,barem ne sad, po{to sad samo ~itam i ne govorim ni{ta {to bi mogloda se ~uje, kao da sam upravo shvatila. Kaèm jo{ jednom glasno ono{to sam upravo zapisala: More je neo~ekivani {amar, ali on sklizne ukosu, najsre}nije odmeren. Ova re~enica sada zvu~i kao da ju je nekodrugi napisao, kao tolike druge re~enice koje samo stoje napisane kaoda ih nijedna usta nikada nisu izgovorila. A wih ni ne moraju nijednausta da izgovore. Mogu}e je da tako mnogo re~enica stoji napisano, uredovima i izme|u redova ili sa redova koji se naglo obru{uju zato{to je nemogu}e izgovoriti ih bez prekida, barem ovim ili onimustima. Dok su mi usta zatvorena, oko mene je ti{ina, cvetovihibiskusa u vazi su nemi. Kad sam bila u prodavnici, prodava~icacve}a je sa preteranom srda~no{}u pozdravila jednu drugu mu{terijukoja je vodila sa sobom jednog veoma malog psa. Nije mi nedostajao pas,i mene je qubazno pozdravila, ali ipak ne onako nagla{enomsrda~no{}u kao ènu sa psom. Na pozdrav sam odgovorila klimawemglave, qubaznim klimawem glave, verujem da mogu tako da kaèm,verujem da moram tako da napi{em, nisam èlela da otvorim usta,barem ne jo{, da bih prevarila o~ekivani glas u svom uhu. Sa onolikomalo re~i koliko sam mogla, pokazala sam cve}e koje sam èlela dakupim. Prodava~ici to nije zasmetalo, bila je u svojim mislima inaklonosti ve} kod one druge mu{terije sa psom. Rekla je patuqastomjazavi~aru: Mrvice. Mu{terija je nadimak za svog qubimca prihvatilas odobravawem, bukvalno je vapila za wim. Iz druge prostorije cve}aretada je na si}u{nog psa sko~io flekavi lova~ki pas, wu{nuo mu polniorgan, penis mu je ve} bio skoro isko~io. Prodava~ica cve}a ga jeodmah pozvala nazad: Prestani, Mrvica je upravo postala majka, netreba{ joj sada. Nas tri ène smo se nasmejale, jazavi~ar je stajao tu,pomalo tu`no na svojim kratkim nogama, stvarno mu sada nije trebaouzbu|eni mu`jak. Prodava~ica cve}a bi tako volela da vidi {tenad,re~e. Mu{terija bi joj ih tako rado pokazala, ali na àlost veoma jezauzeta, re~e ona. Pokazala je razmak izme|u palca i kaìprsta: psi}isu ve} toliki i svakog dana su sve ve}i.

Sad je prodava~ica izvadila bleduwave cvetove hibiskusa boje staresvilenkaste podsukwe. Je l' tako dobro, je l' tako dobro? Pla}am bezre~i i doìvqaj je potpun. Zeleni{ koji je prodava~ica rasporedilaoko cvetova }uti, sve}ica na stolu }uti, a na sme|em ogledalu, kojik

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

2

obrazuje ~aj u {oqi, nema ni jednog jedinog talasa koji bi udarao oivice. Nemam prilike da pijem ~aj, èlim da drìm zatvorena usta,moram da pokre}em svojih deset prstiju ne otvaraju}i usta, ne otvaramusta da bih izgovorila i jednu jedinu re~enicu. Koristim tu ne~uvenuti{inu da bih pre ponovnog ogla{avawa malo govorila, ali samo umislima, usta su mi zatvorena, bi}e mi je zatvoreno, ako ove dvezatvorenosti uop{te imaju ne{to zajedni~ko, ~vrsto stiskam vilice,ni re~ ne}e biti izgovorena, iz mojih usta ne izlazi ni glas. Za~epilasam gubicu. Ne pruàm povoda za razbijawe ti{ine u svojim u{ima.Tako je lepo tiho. Pred o~ima mi je do pola ispisan list hartije.Pokre}em prste po tastaturi izbegavaju}i zvuke {to je vi{e mogu}e.

Tako je lepo tiho. Ispisujem ovu re~enicu i dok je ispisujem èlimtiho da je izgovorim. O~ekujem glas koji }e mi se obratiti jasno iglasno. Evo, sad, upada ta~no u prazninu koju ostavqa moj dah i razbijati{inu u kojoj sam uìvala pi{u}i tih nekoliko redova. Sad moram daustanem, da pro{etam po {krpu}em podu, u svojim tankim azijskimpapu~ama da koraknem tiho da bi glas ostao tamo gde je upravo bilomoje uho. Povijam se pod zvu~nim talasom, tako povijena odlazim udrugu sobu, usput uzimam makaze, ali ne mogu da se setim {ta bih timemogla da odse~em. Nastala je pauza, trenutak oslu{kivawa u kome glasodjekuje iz jedne prostorije i ispuwava drugu. Zanoktica, suvi list,ne{to bi moralo da bude za odsecawe, jedan mali pokret, naziraweradwe, simulirawe razumski opravdane aktivnosti koja zahtevapromenu mesta. Ostajem u drugoj sobi samo dok glas ne prestane da se~uje. Kao izbeglica odlazim u drugu sobu. Ponela sam sa sobom se}awena glas. Sad moje se}awe ispuwava i drugu sobu koja je do malo~as bilaslobodna. Donela sam sa sobom glas poput prqave fleke, sad se ni ujednoj ni u drugoj sobi ne ose}am prijatno. Nisam smela tako brzo danapustim prvu sobu, onda glas barem ne bi zauzeo ovu sobu. Vra}am se sase}awem na glas koji me je zapla{io, ~upkam cvetove u vazi. Zar mi jeprodava~ica podvalila sa jednim ne vi{e ba{ sveìm cvetom u buketu?Nakon ponovo potpuno neuobi~ajeno srda~nog pozdrava koga obzirprema jednom i strogo}a prema drugom psu nije pokvario ve} samo malopomutio mogla bih da se poàlim, da kaèm, dok mi pogled prele}epreko tek kupqenog cvetnog aran`mana: Slu{ajte, pro{li put ste mipodvalili jedan stari cvet koji se slede}eg dana ve} osu{io.Prodava~ica bi me zapaweno pogledala, mo`da mi je ton pogre{an, jermoja mala àlba ne odgovara wenom izuzetno srda~nom pozdravu. Bilobi mi malo neprijatno, jer mora{ znati kako da se àli{, a pre svegamora{ znati kako da se pravilno izvu~e{ nakon {to si se poàlio,kako da to posebno stawe podno{ewa àlbe prevede{ u budu}e iprethodno op{te stawe podno{ewa neprijatnosti. Potrebno je imatimno{tvo malih, bezazlenih floskula u rukavu koje amortizuju takoposebno stawe. Ne moram da ispi{em sve te floskule, one suop{tepoznate. Boqe je razgovarati o psima nego o drve}u, pogled se pri k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

3

tome automatski spu{ta dok pri razgovoru o drve}u lagano prelazi uelegijsko, besciqno {vrqawe. Kad ne bih uspela da na tom mestuubacim odgovaraju}e floskule (ne mislim na mestu na kome sada pi{emve} na mestu na kome bih stajala, ispred stola stalno isprskanog vodomi preplavqenog odse~cima od dr{ki), morala bih da odlu~im dapromenim cve}aru. Ili mi ne bi preostalo ni{ta drugo nego dapotraìm drugu prodava~icu. (Ovo sam opisala ovako na{iroko da bihpruìla predstavu o tome kako izgleda jedna neometena àlba, jer znamili jo{ boqe: nije da znam ve} moram da pretpostavim, nakon svega,{to je prethodilo da }e se ~im kro~im u radwu i po~nem da govorim,pored mene za~uti glas koji }e me spre~iti da daqe govorim i koji }euni{titi ~itav tako dobro osmi{qen plan. Ali prodava~ica jeverovatno ionako ve} zaboravila moje lice. A dok ovo pi{em, zvuk je iu jednoj i u drugoj sobi ve} prestao. Moje ~ekawe i razmi{qawe, mojeinsistirawe na besmislenoj aktivnosti kod wega su skoro izazvalizaboravnost, dakle ni re~i vi{e o glasu koji ule}e u moje uho.)

More je sada glatko i svilenkasto, umiqata povr{ina koja ne izgledakao voda nego vi{e kao rasprostrta marama koja se zgu`vala uz ivicebroda. Odmaram se sa malom ènkom i si}u{nim {tencima u kabinibroda. Svetlo koje ulazi kroz zatvorene àluzine iscrtava sitne{trafte na drhtavim telima. Dva {teneta sisaju. Ku~ka je spustilapredwu {apu na mladunce i drema dok druga dva {teneta spavajusklup~ani jedan na drugom. Nikad se nisam gurala da posedujem psa,nisam se ~ak nikad osetila pogodnom ni za ~uvawe, ali sada upodnevnoj vru}ini zadovoqna sam sa ovim psima nad ~ijim snom bdim.Ne izgovaram ni re~ dok oni sisaju i glasno di{u. Kad samo zamislimkako bi bilo kad bi glas sad zavladao u mom uhu, za~epi gubicu, za~epigubicu, kad bi probudio usnule pse koji su ni sama ne znam kakodospeli pod moje okriqe, bila bih besna. Imala bih potrebu davrisnem, ali istovremeno i da se kontroli{em. Pst, pst, imajte obziraprema ìvotiwama. Odmah mi je palo u o~i da ja glasu govorim vi, a onmeni ti. Nemam nikakvog razloga da govorim ti glasu koji tako ~estozauzima vazdu{ni prostor izme|u usta i uha tako da ne ostane nimalomesta za ono ne~ujno.Trebalo je na prvi zvuk u svom uhu, ranije, kad samprvi put ~ula to grubo: Za~epi gubicu, da odgovorim: Ne}u da mi segovori ti. Ali bila sam toliko zapawena u svojoj uobi~ajenoj ti{inikoja je prekinuta da nisam do{la na ideju da odmah energi~noodgovorim. Mo`da je to bila gre{ka. Mo`da bi glas zanemeo, mo`dabi pre{ao na ve}e, obuhvatnije uvrede ili pretwe koje bi mi uteralestrah u kosti. Sad je kasno. Navikla sam se da vi{e ne otvaram ustaonako ~esto kao pre i ne vi{e onako nepromi{qeno. U razgovorimakoje drugi èle da vode sa mnom to deluje dosta neobi~no, ali nemampotrebu da obja{wavam. Pst, pst, imajte obzira prema ìvotiwama.Glas bi se povukao u unutra{wost broda koji meni nije dostupan, samotihoj posadi. Zabrawen ulaz za nezaposlene, glas bi uspeo da prodre,k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

4

samouvereno bi u{ao. Neka se nakquka tamo u kantini mrvicama izalogajima dok mu ne bude dosta. A posada, {irokog koraka i pocrnelau svojim besprekornim jaknicama i belim pantalonama nadmeno biprimetila nepoznatog gosta. A ja sam ovde u ovoj zatvorenoj kabiniispuwenoj uìvawu u protezawu. Odgovara mi da ~uvam ìvotiwe,odgovaralo bi mi i kad bi neko drugi preuzeo na sebe taj zadatak. Bilabih zadovoqna i bez ìvotiwa. Sve u svemu, postala sam ravnodu{na utoj vru}ini, a mo`da sam se samo ulewila. To detiwe uùrbanomqackawe i sisawe {tenadi kod mojih nogu daleko je prijatnije odmnogih drugih zvukova koje sam ~ula. Ku~ka podiè svoj mra~ni pogledkao da sam joj ne{to rekla, ali i ja dremam.

Ipak sam pri~ala o glasu u mom uhu iako mi to nije bila namera.Pri~a se o tome kako niko ne bira svoju temu ako uop{te ima neku.Pri~a se kako je pisawe ne{to {to obuzima pisca i {to ga ne pu{ta,ali ja ne slu{am te pri~e. Teorije mi u ovoj situaciji ni~emu ne sluè.Ne èlim da budem obuzeta i da me ne{to ne pu{ta. Razum mi govori dau uslovima takvog ograni~ewa mi{qewa, govora i delawa ne nastajeni{ta {to zasluùje qudski naziv, ~ak ni najsitniji gest. Ne èlim~ak ni da rasvetlim onaj mra~ni proces u kome mi je glas pri{ao i suporno{}u ostao tu. Trajalo bi suvi{e dugo i bilo bi preteranoru`no. To se ne ti~e nikoga, ni mene. Neko }e re}i da je to pridavawezna~aja glasu koji on ne poseduje. Mala ispravka: koji on u realnosti nebi trebalo da poseduje. U su{tini èlim samo da podnesem izve{taj,svedo~anstvo, bez obzira na to da li }e ono biti upotrebqivo ili ne.Ne znam ni ko bi bio zaduèn za slu~aj kao {to je moj, sud ili nekaorganizacija koja se bavi qudskim pravima. Ali verovatno da ne moguistovremeno i da podignem optu`nicu i da sebe proglasim za svedoka,jer glas u mom uhu nije nepravda koja mi se doga|a, vi{e je touznemiravawe, zastra{ivawe koje ima svoje dejstvo u svim na~inimaizraàvawa, u koje moram svrstati i pisawe, i ~ijem dejstvu sam ja,htela-ne htela, svedok dok pi{em. Pi{em, dakle, moram to da priznam,pod uticajem glasa koji mi govori da za~epim gubicu. Pi{em, dakle,zato {to je lak{e pisati pod uticajem tog glasa nego otvarati usta.Mo`da moje priznawe nikome i ni~emu ni{ta ne}e zna~iti po{topriznajem taj uticaj. Ipak pi{em. Za~epi gubicu. Ima qudi koji sestavqaju na stranu glasa razuma. Oni kaù da on zaista postoji i veomase trude da ga istinski i iskreno poslu{aju, barem ponekad. Ili daobu~eni razum koji ne pripada wima, oh ne, to svakako ne, razumupruà mesto i glas u parlamentu neobuzdanih ideja i predstava.To nisuqudi koji veruju istinski i iskreno da ~uju glas razuma dok peru zubeili ulaze u voz ili ~e{kaju psa. Glas razuma mora da poseduje neobi~noveliku mo} ube|ivawa, jer ko god da pri~a o wemu, pomiwe ga kaopojavu koja zahteva po{tovawe, koja dodu{e toleri{e suprotstavqaweza razliku od glasa koji zve~i meni u uhu, ali koja povezuje pojmove izakonitosti u jednu zatvorenu, sistematski ure|enu celinu. Obi~nim k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

5

stidqivim naka{qavawem glas razuma ukazuje na poredak stvari kojije sklon da se raspadne. Bar to meni tako izgleda. Ko èli da ~uje glasrazuma, mora sebi da prizna da wegov plan, wegove èqe i namere imajumo`da jadnu osnovu. Mo`da su to samo kule i gradovi, tvrdoglavasvojevoqnost opremqena torwevima i pu{karnicama.Nikad nisam ~ula nekoga kako pri~a o glasu razuma, a da mu seistovremeno ne klawa u sebi pomiwu}i ga kao da se radi o nekomku}nom bogu koga naravno ne po{tuje ba{ uvek zato {to je nepa`qiv,uvek sve zna boqe ili jednostavno iz gluposti, {to vrlo velikodu{nopriznaje, koga, me|utim, u odsudnom trenutku, kada je glas samovoqnou}utkan, moli za opro{taj. Ovako na primer: Ah, da sam barem slu{aoglas razuma. Mogao bih se udariti sad zato {to nisam. Mora da sambio zaslepqen kad nisam. Ima trenutaka, mesta, dolina, predela gdeniko ne slu{a glas razuma. Tamo ~ak ni wegov naziv nije poznat. Nawegovo mesto do{lo je mukawe i kevtawe, kasawe, strugawe nogama uznak neodobravawa, nadimawe, zvuci varewa koji nemaju nikakavzna~ajan naziv, trebalo bi ih izmisliti ili se povu}i u ~vrstuqu{turu re~nika stru~nih izraza. Mora da u ovim zvucima leìdramati~na uteha. Nekih drugih puta postojawe glasa se glasno negirauverewima skupqenim na gomilu me|u kojima svako moè da prona|ene{to za sebe. O tome da se u grupama qudi, u masi, na skupovima i u~oporima glas razuma ne ~uje ili uspeva da se probije samo uz velikitrud, o tome ne moè ni{ta da kaè osoba koja svaki put kad otvoriusta za~uje glas koji uzvikne za~epi gubicu.Nikad nisam iskoristila priliku da glas koji ~ujem upoznam sa glasomrazuma koji mi je poznat, mo`da bi se oni dobro slagali. Mo`da biglas u mom uhu nakon toga jednostavno nestao. Bilo bi, dodu{e,logi~nije da jedan i drugi glas uop{te ne slu{aju jedno drugo i da jabudem ostavqena na cedilu usred svog prijateqski smi{qenogposredovawa. Toliko mnogo puta me je ve} prekinuo da su mi usnepostale grube i ispucale kao na vetru.Neko mi je gurnuo svoju vizitkartu ispor vrata i velikodu{nozaokrugqenim rukopisom napisao na woj broj svoje kabine. Na zadwojstrani karte predloìo mi je da se sastanemo, èleo bi obavezno da sesretnemo, rukopis treperi od molbe za sastankom. To je vi{e potrebanego molba. Da li bi èqeni sastanak trebalo da se odrì ovde nabrodu ili negde drugo, to je ostavio otvoreno, to je prepustio meni,mojim èqama, fantazijama, pri ~emu podrazumeva da su moje èqe ifantazije svakako u skladu sa wegovima. Vlasnik vizitkarte me jeposmatrao na palubi, a ja nisam obra}ala pa`wu na to ko me posmatra.Ne smeta mi kad me posmatraju, rado prou~avam tu|e vizitkarte izami{qam èqe i fantazije nepoznatih qudi. One uglavnom nisutoliko nepoznate kako to vlasnici èqa i fantazija misle ve} su{iroko rasprostrawene. Brzo po~nem da se dosa|ujem kad zami{qam{iroko rasprostrawene èqe i fantazije. Licemerno tvrdim da su ik

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

6

moje takve, dok delim svoje uto~i{te sa ku~kom jazavi~ara i wenim{tencima. Telo vlasnika vizitkarte zami{qam kao da je od papira,pravougaono kao {to je wegova karta, takvog ~oveka nisam videla napalubi, mo`da mi je promakao na neki na~in koji je za wega bio izazov.Uve~e se za~ulo kucawe na mojim vratima, ku~ka je zalajala, a {tenad suzapi{tala. Oni imitiraju majku. Wihovi paperjasti repi}i su seuspravili, u{i su im jo{ uvek mlitave poput krpa kao kod ovaca, budnaenergija im je u grlu. Moram da se nasmejem zbog uzbu|ewa ìvotiwa,zbog odbrane teritorije koja nije ni wihova ni moja kao {to to nisu nimoji psi, kao {to to nikada ne}e biti moji psi. Kucawe je prestalo.

Brod se usidrio u luci, na keju je va{ar, ukrotiteqi medveda iringi{pil se bore za mu{terije, name}u se lepiwe, sladoled i }ufte saro{tiqa. Svetlucava kqe{ta okre}u }ufte. Zastajem tamo gde miri{ena nanu. Nekoliko koraka daqe ose}a se jak miris izgorele masti.Dostojanstveni starac nosi metar na sklapawe, zaustavqa se kod ovogili onog {tanda, pa`qivo spu{ta metar na visinu ro{tiqa. Meripromer }uftica, ovde su suvi{e male, tamo tako|e, one tamo su tamankako treba. Nakon svakog merewa bri{e metar velikom maramicom.Pa`qivo nastavqa daqe. Me|u posetiocima va{ara koji se guraju ugomili obezbedio je sebi odre|enu distancu. Jaki zvu~nici sumontirani iznad glava na skoro golom drve}u. Glas ène koja pevaispuwava uli~icu izme|u {tandova, peva duga~ke vokale koji nikako dau}ute i ~uju se do slede}e ulice i do one tamo. Tamo stoji prodavac{e}erne vate; kupujem jednu porciju, pri tome delujem sebi prazno ibesmisleno, mogla bih i bez toga ili bih mogla da kupim ne{to drugo.@elim da mi se vrati vazduh koji sam bila donela sa sobom s broda,vazduh koji je no}u ulazio kroz otvore àluzina u kabinu. Zami{qamkako bi bilo kada bi umesto glasa koji se utvrdio u mom uhu, u wemuodjekivao ovaj glas koji peva, kad bi utiskivao u moju glavu svojerazvodwene, monotone tonove koji su pogo|eni otprilike. Svoju{e}ernu vatu dajem jednoj petogodi{woj indijskoj devoj~ici koja nosiprevelike nao~are za sunce i koju vodi ruka oca spu{tena na wenorame. Devoj~ica je skinula nao~are, pojavile su se crne o~i, zahvalilase preterano qubazno na nekom jeziku na kome ja ne umem da odgovorim.Svojim veoma belim zubima pa`qivo je odgrizla komadi} vate, tek tadaje vrh jezika, vo|en nejasnom, ali odlu~nom motorikom ~e`we, posegnuoza vatom, vata je zalepqena za vrh jezika, devoj~ica s uìvawem zatvarausta. To je program koji se odvija pred o~ima oca, na visini wegovete{ke ruke, pred mojim uko~enim pogledom. Naravno danezainteresovano posmatram slede}i {tand u kome se da`devwaciuvijaju na vla`nom drve}u. Trudila sam se da ne budem zapawena kadsam srela prodava~icu cve}a sa mornarom. Ali za{to da ne, pomislilasam, pa vreme je putovawa. I ja sam na putu, na neodre|eno vreme inemam nikakvu potrebu za domom. Kao da je zaboravila na svoj pozivzato {to je na putu ili jer je zaqubqena, prodava~ica cve}a je k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

7

buntovni~ki dràla u ruci veliki buket cve}a. Nije bio ure|en, daklebio je neuredan, bila je to vi{e gomila ruà, `bun ruà kao ono `buwe{to se isporu~uje u cve}are da bi pokrenulo ma{tu prodava~ica cve}a.Ne vidi me iza svog grma, o~i su joj okrenute ka unutra gde verovatnovidi ne{to prastaro, mra~no i tragi~no, i{ibano olujnim vetrom,ne{to iz tugaqivih pesama: qubav prema mornaru. Ovo je samoograni~ena sloboda, saop{tili su mi vreme polaska broda da ne bihzakasnila. @elim da stignem na vreme na brod. Ali ipak, ako ne èlimni da budem iskrena niti da laèm, rado bih zakasnila na brod. Tekonako, da vidim {ta }e da bude. Mala nezgoda koja te, uz navaluadrenalina, ~ini pametnijim. Velika nezgoda, da. Ka{wewe na vozulilo bi mi ogromnu snagu, ma{ta bi dobila krila. Kako sad da odem,kako da mi bude najprijatnije ako ostanem, kako da stignem brod uslede}oj luci? (Gliser? Po{tanski brod? Jahta koja je slu~ajnousidrena u luci?) U na~elu, ~ovek sebi postavqa te{ka pitawa kadzakasni na brod, voz, avion o smislu ve} zapo~etog putovawa, o ostankuna tom mestu ili na onom ili ni na jednom, pitawa koja postanunebitna kada uprkos svojim strahovawima na kraju stignete do svogprevoznog sredstva. Moja stopala u crnim azijskim papu~ama sada susiva od pra{ine, ~lanci su mi otekli, {uwam se nazad do luke krozstranu ulice koja je u hladu. Pognute ène vuku noge po zemqi, neizgledaju kao posetioci va{ara, mora da su to istro{ene doma}ice kojevi{e nisu potrebne svojim porodicama i odjednom imaju vremenanapretek pa lutaju okolo. Pratim ih, prolaze kroz kapiju zadimqenog,mra~nog hrama. U polumraku se klawaju vi{e puta, poput klatna, iqube golo stopalo statue. Starice su se tako iskrivile od silnogklawawa i kle~awa. îtaju se molitve za mornare koji su se utopili.Niz staru koù slivaju se slane kapi. Tada je i prodava~ica cve}au{la u mra~nu prostoriju, bez ruà, bez mornara, pa zar se ve} utopio?Mora da ga je gurnula sa ograde na doku kad su joj se iza grma ruàotvorile o~i. Vratila sam se na kej na kome su mladi}i prodavalibaterije i kasete. Nema jezika na kome bih èlela da razgovaram sawima. Kad otvorim usta ne preti opasnost da budem prekinuta. Neobra}a mi se nijedan jezik. Na moru je umrlo sunce, prozor je potonuo,more je pod sivim velom.

Ursula Krehel (Krechel, 1947), nema~ka kwièvnica, jedna odnajzanimqivijih u sredwoj kwièvnoj generaciji, pi{e poeziju, prozu iesejistiku.

Tekst koji donosimo originalno je objavqen u ~asopisu Sinn und Form,br. 4, 2000.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

248

— Anri Divernoa

— Odelo ~ini ~oveka

— Prevela s francuskog Mirjana Radovanov-Matari}

"Ma, ne svi|a mi se," opet se poàli Tango. "Ne}u se ose}ati kako trebahodaju}i gore-dole u ovome.""]uti i obla~i," re~e Miro i onda, naravno, Tango poslu{a. Miro jebio upola mawi ali pametan. Da je Tango imao rep, uvukao bi ga svakiput kad Miro progovori."Eto, vidi{," re~e Miro."[ta sam ti rekao? Lepo ti stoji, zar ne?Pazi, dobio si i pi{taqku.""Nije lo{e," morao je priznati i Tango, posmatraju}i se u ogledalu.Izbacio je svoja sna`na prsa i {iroko zabacio ramena. âk i Il, brzii tihi Miroov partner u poslu, koji je retko kada otvarao usta, moraoje da kaè, "Gle, zar nije zgodan?" Nema sumwe, Tango je pruào sjajanprizor. Policijsku uniformu kao da je skrojio najboqi pariskikroja~. Wegove sitne o~i izgledale su svetlije ispod kape; bile suskoro inteligentne."Prestani da buqi{ u sebe i obri{i svoj tupavi osmeh s lica," re~eMiro nestrpqivo."I slu{aj. To je toliko jednostavno da i budala moè izvesti. Ako sejako potrudi{, mo`da }e i tebi uspeti."Sa àqewem, Tango se odvoji od ogledala. Wegovo ~elo se nabra ubolni gr~ {to je zna~ilo da se koncentri{e."Sve {to ima{ da radi{ je da {eta{ ulicom gore-dole," re~e Miro,"polako i non{alantno, kao pravi cajkan na {trafti. U tom slu~aju,ako nas neko i ~uje kako radimo, ne}e posumwati kad vidi tebe. [etajdok ne iza|emo, a onda se motaj okolo jo{ par minuta pokrivaju}i nas.Eto, to je sve. Na}i }emo se ovde. Dakle, jesi li razumeo?""Svakako," odgovori Tango dok su mu o~i beàle ka ogledalu."Onda napred," izbaci Miro.Tango je bio malo nervozan dok je i{ao ulicom koju su Il i Miroodabrali, ali ni{ta se nije doga|alo. Bio je to imu}an kraj, i unejasnom svetlu zamra~ene svetiqke Tango je mogao videti kako su ku}elepe, solidne i bri`qivo odràvane. Ku}a u kojoj je trebalo obaviti k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u24

9

posao bila je nasred ulice, iza ba{tenskog zida. Miro i Il su jepa`qivo pretraìli. Na spratu se nalazio zidni sef od lima, dobronapuwen. O~igledno, staromodna porodica nije verovala u banke."Mo`da }e verovati odsada," re~e Miro, "posle ove ve~eri."Tango se pitao kako bi bilo stanovati u ovakvoj ku}i, ali napor ma{tebio je van wegove mo}i. Jedva da je ikada i video takvu ku}u. Radio je uotrcanim kvartovima Pariza. Malo xepario, dizao stvari izsamousluga i presretao qude po ulicama. Da. Bio je dobar u tome.Boja`qivi, skromni poslovni qudi, obi~no su nailazili ba{ utrenutku kad su se pojavqivala ogromna Tangoova ramena i upla{enogledali u wegove ruke, ~eprkaju}i traè}i svu sitninu koju su imalipri sebi.Sad je Tango gegucao niz plo~nik, na uglu se okrenuo i vratio. Na polaputa, video je dve tamne prilike kako kliznu{e niz ba{tenski zid inestado{e. Miro i Il su bili na poslu. Tango po~e da misli o tomekako je izgledao u ogledalu. Sa sna`nom slikom jo{ ìvom u se}awu,ukrutio je ramena i ponovo izbacio prsa. Stoje}i uspravno, poku{ao jeda salutira. Bilo je dobro. Nasme{io se i, ~udno zadovoqan, produìoda hoda. Dok se okretao, na drugom uglu ugleda policijskog poru~nika.Taj prizor je obi~no bio dovoqan da ga potera koliko ga noge nose.Zurio je uàsnuto. Uobrazio je da ga poru~nik, prilaze}i, ~udno gleda.Tangovo telo se uko~ilo, dlanovi ovlaìli. Nat~ove~anskim naporomuzdrà divqi nagon da pobegne. Zadrhta. Onda kruto pozdraviporu~nika koji se pribliìo na nekoliko koraka. Poru~nik nehajnoprimi pozdrav, otpozdravi i pro|e. Tango je stajao i zurio za wim.Posle jednog trenutka oseti ~udno zadovoqstvo. "Gle," re~e u sebi."Gle, vide li ti ovo? Ja pozdravim, a on odmah otpozdravqa. Pa to jezbiqa fino."Od toga je postao ~udno zadovoqan. Skoro je hteo da potr~i i ponovopozdravi poru~nika. Zabacio je ramena unazad vi{e nego ikada i, pravi gord, {etao plo~nikom. Na uglu je zastao i zaquqao se napotpeticama kao {to ~ine policajci."Siguran sam da sam mu se svideo," re~e u sebi. "Siguran sam da nijevideo puno ovako zgodnih policajaca."Posle nekoliko tura tamo-ovamo, nai{ao je na jednu staricu koja jeoklevala na uglu. Video je kako je poku{avala dva-tri puta upogre{nom trenutku da pre|e ulicu i svaki put se ponovo vra}ala.Tango ~ak i ne primeti nabubreo nov~anik u wenoj ruci. Stao je predwu, salutirao i ponudio joj ruku. Ona ga je pogledala, slatko seosmehnuv{i."O, hvala vam, oficiru," re~e mu.Nije nigde bilo ni traga saobra}aja, ali Tango sve~ano podiè ruku,kao da zadràva horde zahuktalih kamiona. S beskrajnim dostojanstvomoni pre|o{e na drugu stranu ulice. Bio je to zaista dirqiv prizor.k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u25

0

"Mnogo vam hvala, oficiru," re~e ona."Nema na ~emu, gospo|o." Odgovori Tango. "Nema na ~emu." On zastade."To nam je du`nost," dodade. I, galantno, ponovo pozdravi.Stajao je i ponosno posmatrao wenu figuru koja se udaqavala. Pre no{to je sasvim nestala, okrete se i ponovo mu osmehom zahvali. Tango jestajao tako uspravno da mu se tkanina zategla preko prsiju. Sav sre}an,on joj ponovo salutira. Silazio je niz ulicu povremeno pozdravqaju}i.Neopisivo ose}awe obuzimalo ga je. U celom Parizu nije bilosavr{enijeg primera mirnog, sna`nog, pouzdanog ~uvara reda i mira.U tom trenutku jedna neugledna spodoba klatila se prilaze}i mu iztame. Bio je to neki ~ovek koji je agresivno mlatarao rukama, saplitaose nogama i mrmqao nerazumqive grube epitete. Wegove staklaste o~ipado{e na Tangoa i on se smrknu."Ah, va{qivi cajkan."Duboko ose}awe {oka prostruji Tangoovim telom. "No. No," re~e on."Hajde. Hajde.""Prqavi, smrdqivi cajkan." Urlao je i daqe pijanica. "Veliki xak punvetra u uniformi. Hvata male a pu{ta velike varalice. To je sve {tozna{. Hvata{ male a..."Zbrkano ose}awe uvrede i gneva poraste u Tangou. Pocrveneo je."Pqujem ja na tebe," izjavi pijani prezrivo. "Fuj, eto ti." I on re~iproprati delom. Ne{to sevnu u Tangoovoj glavi. Lice mu postadepurpurno. [~epa ga svojom sna`nom rukom, èstoko protrese i, bezjasne predstave {ta }e daqe u~initi, povu~e ga niz ulicu.Zastra{en i pometen, pijanica je sada postao potpuno pasivan i}utqiv. Tango je bio iza wega i, kada su na pola ulice nai{le dvesiluete koje su skliznule sa ba{tenskog zida sasvim blizu, on nije bioraspoloèn da se zaustavi."Budalo, {ta radi{?" Besno pro{aputa Miro. "Ho}e{ da pokvari{ceo posao? Pusti ga, blesane." I on udari Tangoa po licu. Neopisivaose}awa zavitla{e po Tangoovoj glavi. Seti se poru~nika kako muotpozdravqa, seti se starice i wenog izraza zahvalnosti i divqewa,seti se sjajne figure u ogledalu. I seti se {ta mu je pijanica rekao.Wegov bes dostiè vrhunac. Dok su Miro i Il uko~eni od uàsazurili u wega, on strpa pi{taqku u usta i dunu par glasnih i dugihzvi`duka, dovoqnih da sakupe svu parisku policiju."Lopovi, pqa~ka{i," urlao je. "Hapsim vas. Hapsim vas u ime zakona."

Anri Divernoa (Henry Duvernois) je francuski pisac iz razdobqa 1875–1937.

Pisao je pripovetke i drame o obi~nim qudima.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

251

— Jirì Kratohvil

— Pri~e— Preveo s ~e{kog Milan ôli}

— Vera

Kada sam primio debeli koverat, u kome se, me|u {arenim prospektimanalazilo i takozvano "li~no pismo", koje mi se obra}alo kao sre}nom dobitniku,hteo sam u prvi mah sve to da bacim, jer sam se setio da je na TV NOVAjednom toj temi, reklamnim obmanama, bila posve}ena cela emisija "Temadana", ali sam onda u kovertu na{ao jo{ i klju~ u drugom papirnom kovertu, nakome je bila od{tampana nekakva adresa.

Prema adresi, to je bila zgrada u jednoj od najlep{ih ~etvrti Brna, u@abovreskama. I tako smo Vera i ja seli u tramvaj, i izi{li iz njega kodkapelice. Burijanov trg je ve} odavno izgledao rusti~no, {to ~ini upravo tacrkvica, koja se nalazi ta~no preko puta tramvajske stanice, crkvica koju su svinazivali samo kapelica, sa polukru`nim parki}em oko nje.

Do poslednjeg trenutka sam bio siguran da }emo se popeti na sprat, da }e setamo na vratima nalaziti metalna plo~ica na kojoj }e biti ispisano imenekakvog inènjera Jaroslava Ml~koha ili nekog drugog. Kada smo se,me|utim, na{li pred tim vratima, na njima nije bilo nikakve tablice sa bilokakvim imenom, a ni pored zvonceta tako|e nije stajalo nikakvo ime. Ali, sveto nije moralo da zna~i apsolutno ni{ta. Predao sam Veri onaj klju~ iz koverta,o~ekuju}i da on ne}e mo}i da u|e u bravu, ali je on uleteo u bravu kao no` umaslac, brzo se okrenuo i mi smo u{li u predsoblje i zapanjeni stupili u sobe iveliku kuhinju sa trpezarijom. Iz trpezarije su jedna vrata vodila na balkon,otvorio sam ih i na prvi pogled ve} konstatovao da Burijanov trg izgleda odistavi{e nego idili~no. I u tom sam ~asu osetio nekakvu teskobu.

Da, Vera je ve} govorila o njemu kao o "na{em stanu", dok se meni jo{ uveksve vrtelo u glavi, mislio sam da sve to mo`da nije nekakva gre{ka ili mo`da~ak i podvala, i da nam se mo`da ne desi da kasnije ostanemo bez toga stana.Ve} prvoga dana je Vera na{la u jednoj sobi nekakve papire sa mojim imenom,papire je proverila kod advokata, a on nam je opet potvrdio da sam prema timpapirima ja vlasnik stana i da on ne vidi nikakvu za~koljicu zbog koje bismomogli da ostanemo bez njega, bez tog stana. I pored svega toga, ja sam ostaorezervisan (ko je ikada ~uo, da bilo ko u nekakvoj reklamnoj kampanji moèda dobije od nekakve firme stan, uz to jo{ i opremljen luksuznimk

nj

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

252

name{tajem!), i tek sam na Verino navaljivanje na{u staru, mra~nu i ledenugarsonijeru (preko puta najodvratnije fabrike u Brnu) prodao nekakvim mojimprijateljima, i na taj na~in potvrdio da je ono, u {ta smo se preselili, odista na{novi stan. Vera je bila ube|ena da taj predivan, svetao i prostoran stanpredstavlja pravu sre}u, kakvu smo ve} odavno (i pored svih mogu}ih neda}a,a mo`da i upravo zahvaljuju}i njima) zasluìli, i da to sve zapravo jedino trebatako i da prihvatimo, otvorenog naru~ja, i sa osmehom na licu.

ûdi}ete se, ali je na mene, od svega {to se nalazilo u stanu, najve}i utisakostavljala jedna glupava sitnica. Iz velike trpezarije, koja je sluìla istovremenoi kao kuhinja, vodila su, kako sam ve} rekao, jedna vrata na balkon, ali po{tose o~igledno ra~unalo sa tim, da }e se kuhinja kroz ta vrata i provetravati, takoda }e ta vrata biti manje-vi{e neprekidno otvorena ili barem od{krinuta, napodu se nalazio gumeni ~ep, koji je trebalo da onemogu}i da vrata lupaju o zid.(Pored toga se i kvaka tih balkonskih vrata mogla zaka~iti lan~i}em, koji je biou~vr{}en u zid). Mene je to zaintrigiralo iz jednog jako jednostavnog razloga,da se, naime, sli~an gumeni ~ep nalazio i u velikoj kuhinjskoj trpezariji onogpradavnog stana na prvom spratu vile u Lukama, u kome sam ìveo zajedno saroditeljima negde po~etkom pedesetih godina. Pred o~ima mi se nalazila slikadede, koji je tamo provodio ~itave sate sede}i kraj otvorenih balkonskih vrata,oslonjen o taj ~ep, i gledao nekuda preko seoskog trga Gospodu Bogu uprozore.

Ah, nikada ranije, obratite sada dobro pa`nju na to, nikada ranije nisamobra}ao pa`nju na to da Burijanov trg, (kada sam god odlazio u @abovreske,uvek sam se vozio ili prolazio pored njega) nekako iz daljine podse}a na seoskitrg u Lukama, gde sam sa roditeljima ìveo kada sam imao deset ili jedanaestgodina (a odakle smo potom tako na vrat-nanos nestali). Sada sam toga laganopo~eo da bivam svestan. Ali, ta sli~nost je postajala sve o~iglednija. I, kadasam kasnije jednom izi{ao kraj kapelice iz tramvaja, konstatovao samnajednom da mi je onaj ko je izi{ao iz tramvaja zajedno sa mnom (sa torbompreko ramena i u po{tarskoj uniformi) podsvesno nekako poznat, iako nikakonisam mogao da ga prona|em u fiokama svoga pam}enja. Tek kada sam stigaoku}i, setio sam se da bi to mogao da bude pan Kuklik, po{tono{a iz Luka. Aistovremeno sam se setio da je od tada proteklo ve} dosta godina (vi{e od~etrdeset), tako da je on ve} odavno morao svoje da otpismono{i.

A onda je Vera po~ela da obra}a pa`nju na to {ta je najednom po~elo da sede{ava sa name{tajem. Kao prvo, on je ostario pre nego {to smo uop{te po~elida ga upotrebljavamo. Ako bi sve tako brzo starilo, onda bi istorija protutnjalakao stado koza, i mogli bismo za njom samo da skupljamo brabonjke (iako, ustvari, tako nekako i stoje stvari). A onda se taj isti name{taj iz same svojeosnove promenio. Tek tada po~eo da shvatam da je, sa tim i takvimname{tajem, ovaj stan predstavljao dosta ta~nu repliku onoga stana u Lukama.Zapanjeno sam otvarao fioke u kuhinji, i nalazio tamo one iste noève, kojekao dete nisam smeo ni da dotaknem, jer bi mi otac ina~e pokazao gde rakovizimuju, a o{trice noèva bi me pri tome posmatrale svojim ledenim sjajem;me|u njima se nalazio i ogroman no`, koji su na{e kom{ije u Lukamapozajmljivale od nas za svinjske da}e. k

nj

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

253

I, tako sam sve ~e{}e na Burijanovom trgu susretao ljude iz onih davnih,pradavnih vremena. Po~eli su da se skupljaju i dolaze sam Bog zna odakle, a ipored svega toga jo{ uvek nisam bio u stanju da shvatim {ta se to u samojstvari de{ava i kakvog sve to ima smisla (neko je postupno menjao lokalnostanovni{tvo za ono pradavno iz Luka!), rekao sam Veri, kidaj, beì {to preodavde, jer se ovo sve odnosi samo na mene samoga, ovo je sve jedino i samoodnos izme|u mene i samoga Gospoda Boga! A onda sam ih kona~no ugledaoi momentalno prepoznao. Jasno je da ih nisam oslovio, jer to ni~emu ne bivodilo, a to je, verujte mi, odista neopisivo uìvanje, kada ugledate svojeroditelje mla|e od samoga sebe. A onda sam prelazio kolovoz od kapelice, inajednom gledam, a tamo vi{e nema nikakvih {ina (nadam se, Vero, da si uspelada ode{ poslednjim tramvajem!), i buka grada je najednom nestala, kao kadanajednom i nenadano u celoj ~etvrti pregore osigura~i. Digao sam glavu i tamogde se jo{ pre samo nekoliko trenutaka nalazila ogromna reklama za cigaretemarke camel, sada se nalazila velika parola: Zadru`no selo - na{ je cilj!

Ima}u dva nova {kolska druga, Libora i Slavka, doselili su se nedavno, zavreme {kolskih ferija. Prezivaju se Smutni. To su ve} tre}i Smutni u Lukama,to je odista ne{to! Otac stalno nekuda odlazi, vra}a se kasno uve~e, stalnone{to {apu}e sa mamom. Na zvonik crkve je neko pri~vrstio zvu~nik, i sadasvake ve~eri tamo pu{taju Sutra }emo igrati svi, ~ak i na{i barjaci crveni.Nisam mogao da zaspim, pa sam oti{ao u kuhinju da se napijem vode, a dedaje tamo jo{ uvek sedeo na svojoj stolici, ali su vrata balkona bila zatvorena. Uzoru je neko ubio okru`nog sekretara partije. Ja sam jedini koji zna da }e se~etrdset godina kasnije ispostaviti da su sekretara ubili agenti Tajne policije, ida je sve to bila akcija Tajne policije, kako bi u okrugu moglo da se otpo~ne sahap{enjima.

Sutradan me je mama probudila rano izjutra, jer me je navodno napolju ~ekalanekakva gospo|a. Istr~ao sam pred ku}u, onako bos, u piàmi, a tamo jestajala Vera. I ona me je tako|e momentalno prepoznala, iako sam sada bio~etvrt glave niì i mr{av kao raga.

Otkupila sam ponovo onu na{u staru garsonijeru, i moèmo tamo odmah da seuselimo.

Poku{ao sam da joj objasnim da se ovde upravo odigrava velika rekonstrukcijaonih pradavnih doga|aja, da je do{lo do mitskog ~i{}enja detinjstva, da mi ~aki sam Gospod Bog daje {ansu da saznam {ta se u stvari desilo sa mojimroditeljima. I sa svim ostalim u Lukama. U redu onda, rekla je Vera tiho, ikrenula prema klupi na seoskom trgu, navodno }e me tamo sa~ekati.

— SRE]AN KRAJ SVE ISPRAVLJA

Sve je po~elo lo{e. Celu no} sam sve do samog Brna sedeo u kupeu sa jednimdozlaboga dosadnim saputnikom. Samo {to me je dodirnuo, a ve} je po~eo pomeni da svira kao na klaviru.k

nj

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

254

Slu{ajte samo {ta mi se desilo, po~elo je da pri~a to nagva`dalo. Jednopopodne sam se na Jo{tovu, onom novom Jojo-klubu, valjda to tamo znate,na{ao sa jednim bogatim ~ovekom, Rene Mlejnekom. Imao je para kao {arankrlju{ti i nalazio se u centru pa`nje, ali u trenutku kada sam se odlu~io da }u totamo zavr{iti, on se najednom tako|e trgao, i kada sam iskliznuo na ulicu, onje ve} bio pored mene.

Svratili smo nekuda na ~a{icu, u stvari ne znam ni gde, i malo je potrajalo prenego {to mi je rekao {ta u stvari ho}e od mene.

Vi, eto, imate ne{to {to opet, ja nemam, i mo`da bih ja to od vas kupio. A ondami je ispri~ao pri~u o svom ìvotu, da je danas, eto, bogat, i da ima svojnekakav tamo status i biznis, ali da to uop{te ni{ta ne menja na tome da je on ustvari samo naho~e bez roditelja, koje je u paketi}u bilo ostavljeno nacrkvenom stepeni{tu. Vi ste se, kako pretpostavljam negde i rodili, i znate gde.A onda je pozvao taksi i mi smo krenuli da bacimo pogled na porodili{te natr`nici.

Na kom spratu?

Pokazao sam mu prozor, iza koga se navodno sve odigralo, kako mi je tojednom rekla moja majka. Izvukao je fantasti~nu sumu novca iz dèpa i strpaomi je bez prebrojavanja u dlan.

Ne razumem, priznao sam. Zar se tako ne{to uop{te i moè prodati?

Ne mu~ite se time, smirio me je. To je bila samo stvar dogovora izme|u nas.Jednostavno sam se od tog ~asa i ja rodio.

A {ta ako su vam roditelji jo{ uvek ìvi? pitao sam dalje. On je na to, me|utim,samo odmahnuo rukom da mu to uop{te ne smeta, da mu to ~ak ipojednostavljuje stvari. Ali bih voleo da bacim pogled na njihove grobove.

Kada je to izgovorio, kroz mene je pro{lo ne{to kao talasanje neraspoloènja isrd`be, {ta li, ali shvatite da sam se time, {to sam od njega ve} ne{to uzeo,ose}ao na odre|eni na~in i obaveznim.

Krenuli smo na Centralno, glavno brnjensko groblje, i i{li smo uzbrdoduga~kom stazom me|u grobovima, pra}eni gomilom radoznalih veverica. Itamo sam Mlejneku pokazao obi~an grob svojih roditelja sa malimspomenikom na njemu, a na kome su se nalazile, kako se to danas skoro i neradi, njihove ovalne fotografije na porcelanu. Izgovorio je sumu i zavukao rukuda uzme nov~anik. Rekao sam, u ime Gospodnje ne ovde, a Mlejnek jeklimnuo glavom da shvata, a onda smo krenuli ponovo nazad, a predCentralnim nas je ~ekao taksi i tek u kolima sam mu dopustio da mi izbrojinovac i odmah je po~eo da me ube|uje da moje roditelje, jasno, ne}e iskopatiniti odneti nekuda, i da taj grob ne}e nikada biti ni dotaknut, da }e sve ostationako kako i jeste, jer mu je danas sasvim dovoljna moja re~ da su oddana{njeg dana to njegovi roditelji.

I sa tim istim Reneom Mlejnekom se vi{e nikada nisam video, a kada se isretnem sa njegovim imenom pokatkad u novinama, uvek iznova i iznova k

nj

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

255

dobijam potvrdu da je to ~ovek koji je ne samo fantasti~no bogat, ve} da je onisto tako, da tako kaèm, ~ovek ~udan, ~uven po nekim svojim fazonima.

I moj saputnik je tada kona~no umukao i posmatrao me, i ~ekao {ta }u mu nato re}i. A ja za tako ne{to nisam bio spreman. Suprotno tome, on mi je svevreme puta dosa|ivao svojom pri~ljivom prisutno{}u, i sada }u mu to osoliti izabiberiti. Objasnio sam mu da ono, {to mu se desilo, uop{te nije nekakavMlejnekov prose~an fazon. Vi, naime, Mlejneka lo{e poznajete: on, naime,kupuje ne{to uvek samo zbog toga, da bi to mogao {to povoljnije da proda. I,razume se, nije nikakvo naho~e, sve je to bio obi~an trgova~ki potez, fazon, datako kaèmo. Pre kratkog vremena se u novinama pojavila vest, ali to se ve}danas tako sa raznim aferama i de{ava, da na njihovo mesto dolazi dvadesetdrugih, tako da se i ne ~udim, {to je to izmaklo Va{oj pa`nji. Mlejnek je,naime, kupovao od ljudi ono, {to se naziva njihov identitet, i povoljno je toprodavao negde u Holandiji, gde navodno ìvi nekakav pravi ~udak, koji te~e{ke identitete kupuje za svoje ìvotinje, pse, ma~ke, kuni}e, konje...

Zapanjeno me je posmatrao, ali je u tom ~asu ve} brzi voz bio na stanici iprodavci novina su dotr~ali sa naru~jima Brnjenskih ve~ernjih novina, dograbiosam jedne i pohitao u hotel Metropol, gde sam imao rezervisanu sobu.

Prvo sam ostavio svoje stvari i na brzu se ruku istu{irao, a onda sam si{aodole, u restoran na ve~eru, a po{to sam hteo da popravim raspoloènje, koje mije bilo poreme}eno u vozu, i po{to sam bacio pogled na devojke koje su stajalepolugole pred recepcijom, zatraìo sam od diskretnog kelnera da mi jednu odnjih dovede. Zapitao me je koju bih èleo, ali sam mu ja na to rekao da toprepu{tam njegovom izboru. Za koji trenutak je u restoran bacilo svoje pogledenekoliko kudravih glavica, a onda se jedna od njih izdvojila i ve} je bila krajmoga stola.

Mogu li da poru~im ovo? pokazala je prstom na jelovnik, a ja sam klimnuoglavom da je jasno da moè, i pre nego {to sam obratio pa`nju na to {ta je totoliko zainteresovalo. A Olinka je mahnula rukom, i kelner je ve} stajao nadnama i bacio pogled u jelovnik i rekao mi da }e gospo|ica poru~iti angelke, tojest rakove, i upitao me je {ta }u uzeti ja. A ja sam mu rekao da }u to ponovoprepustiti njemu, a kelner se za trenutak zamislio a onda mi je ne{to predloìo,i ja sam ga zamolio da nam to sve donese. I za vreme jela mi je palo na pametda te angelke mo`da vode poreklo od re~i an|eo. Ali {ta sam u stvari jeo, to usamoj stvari nisam ni znao.

Poru~ili smo da nam u sobu donesu nekakve fla{e, koje je birala Olinka, alisamo {to smo otvorili vrata, besno je frknula. Pa da, dali su ti lo{u sobu, ovdeja to dobro poznajem. Sa druge strane zida se ~uje kako te~e voda, a prozoropet gleda u dvori{te. To ne moèmo da ostavimo tek tako. I htela je datelefonira na recepciju.

Rekao sam joj na to da mi ni taj zvuk vode, ni taj prozor koji gleda u dvori{tene smetaju, i da mi je sve u svemu sasvim svejedno u kakvoj sam sobi. Izatraìo sam od nje da se ne brine, jer ako se bude i previ{e brinula, da }e metime samo naljutiti.k

nj

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

256

Slegla je ramenima, upalila televizor, lagano po~ela da pijucka, a uz to i damljacka. Jedan ~asak sam gledao zajedno sa njom, kako nekakav televizijskiurednik uslu`no pridràva mikrofon nekakvom ministru ili tako ne{to, ali jeOlinka rekla [ta budali{, to je Klaus, ali sam morao da je zamolim da ne sipa~ips u krevet.

Onda smo jo{ gledali nekakav televizijski film, neko je tamo do{ao po nekakvudamu, ali ona uop{te nije znala da li je to onaj koga je ~ekala ili ne, i da li bibilo bolje da ode negde na drugo mesto, gde je mo`da ~eka drugi, dugo je tosve trajalo, dosta me je ljutilo, ali je Olinka gorela kao plami~ak, i kada sam jene{to priupitao, odgovorila je Sa~ekaj, ho}u da vidim da li }e se na krajupokazati da je u stvarnosti bila zaljubljena u onog momka sa nau{nicom.

Otvorio sam novu fla{u, ali mislim da mi to uop{te nije prijalo.

Do|i ovamo, rekla je najednom Olinka usred nekakve televizijske reklame, i jasam bio kod nje, i bio sam tako sve do ranog jutra, a Olinka, koja jeprofesionalka, i koja je ve} ne{to doìvela, leàla je izjutra ispruèna i klonula isva blaèna i rekla mi je (ali to tek onako u {ali) da bi sad u stvari ona trebaloda plati meni.

A jesi li uvek tako dobar?

Valjda jesam, priznao sam, ali me to uop{te nije radovalo, a mo`da mi se sveto malo i zgadilo.

A onda sam Olinku ispratio i bilo mi je drago da je oti{la, i dobro sam seistu{irao i poku{ao da zaspim, ali sam se samo prevrtao sa boka na bok.

Kada sam ustao, mislim da me je bolela glava, a u sobi je zujala i udarala oname{taj muva, i onda sam sam sebi rekao da }u radije ru~ati negde u gradu.

Napustio sam hotel, a nad gradom je bila vrelina, i trotoare je neko zasejaoljudima, a kolovoze opet kamionima, i imao sam utisak da se iz toga ne}uizvu}i, i pro{ao sam ispod èlezni~kog vijadukta i posle dugog odlu~ivanjakrenuo ka tramvaju.

I, najednom se to neo~ekivano desilo.

Po~eo je neo~ekivano da vijori povetarac i sa zelene livade preko putaèlezni~ke stanice doneo miris poko{ene trave koja se su{i, doneo je mirissena, i zaustavio sam se, jer me je u tom trenutku bukvalno lupio udarac sre}e.Moj Boè! povikao sam i ustreptao, i bukvalno od sre}e zarzao. A onda samjo{ jednom duboko udahnuo vazduh i sav sre}an nastavio da kora~am dalje.

Jirì Kratohvil (Kratochvil) spada u srednju – mo`da pre stariju generaciju ~e{kihautora. Ro|en je 1940. u Brnu i do sada je objavio nekoliko romana („Usred no}ipesma”, „Avion”, „Medve|i roman”, kao i nekoliko zbirki pripovedaka. Iz jedneod njih – „Moja ljubav, postomoderna” – donosimo ove dve pripovetke.

kn

ji

è

vn

os

t

u

sv

et

u25

7

— Je [engtao

— Godina bogate ètve— Prevela s kineskog Gordana Najdanovi}

U luci ispred Trgovine Van{eng, ra{trkani na sve strane, behuusidreni otvoreni ~amci kojima su seqaci do{li da prodaju pirina~.âmci, do vrha natovareni novim pirin~om, behu duboko porinuti.Izme|u wih na vodi su plivali listovi kupusa i otpaci, oko kojih suse penu{ali masni beli mehuri}i.Od luke navi{e vodilo je stepeni{te tako uzano, da su jedva tri ~ovekamogla i}i uporedo. Trgovina Van{eng nalazila se upravo na vrhu ovogstepeni{ta. Zraci jutarweg sunca spu{tali su se ukoso preko krovovakroz polomqene crepove i podrhtavaju}i na pohabanim filcanim{e{irima, padali na tezgu.Oni kojima pripadaju pohabani filcani {e{iri behu ustali u zoru idoveslali dovde, pa ne stigav{i ni da odahnu, poùrili do blagajne davide {ta im donosi sudbina.„Glazirani pirina~ pet juana,1 neglazirani tri”, lakonski imodgovori vlasnik radwe.„[ta!” Vlasnici pohabanih filcanih {e{ira ne mogahu da poverujusvojim u{ima. Divni snovi su namah potonuli i svi zbuwenoustuknu{e.„Zar niste u julu prodavali po trinaest juana?”„Prodavali smo i za petnaest juana, a kamoli trinaest.”„Pa kako je onda cena mogla tako drasti~no da padne?”„A {ta moète o~ekivati u ovakvim vremenima? Trì{te jepreplavqeno pirin~om. Za neki dan cene }e pasti jo{ niè.”Polet s kojim su malo~as naporno veslali, kao da u~estvuju u kakvojregati, sada je potpuno, nestao. Ove godine nebo je bilo blagorodno, iki{e su padale kad im je bilo vreme, nije bilo insekata, svaki mù2

doneo je nekoliko merica vi{e i svi su se ponadali da }e mo}i malolak{e da se ìvi. Ko je mogao o~ekivati da }e se sve zavr{iti jo{ gorenego pro{le godine!„Pa ne}emo prodati, odvesla}emo nazad i zadràti ga kod ku}e!”, za~use ogor~ewe iz jednog prostodu{nog srca.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

258

1 Juan – kineska nov~ana jedinica (prim. prev.)2 Mù – kineska jedinica za povr{inu: 1 mu = 6,67 ari (prim. prev.)

„Pih”, prezrivo se nasmeja vlasnik, „zar mislite da }e qudi umreti odgladi ako vi ne prodate? Cela zemqa je puna stranog pirin~a i bra{na,i pre nego {to se jedna koli~ina potro{i, veliki strani parobrodive} dovoze slede}u.”Strani pirina~, strano bra{no, veliki strani parobrodi behupojmovi toliko daleki da ih gotovo nisu ni brinuli. A ne prodati ve}dopremqeni pirina~ nemogu}e je, bilo je to samo srdito negodovawe.Kako se moè ne prodati? Zemqoposedniku se mora platiti zakupninai vratiti dugovi za iznajmqivawe radnika i kupovinu |ubriva i hrane.„Hajdemo do Fanmua da vidimo”, mo`da ih u Fanmuu o~ekuje boqasudbina, pomisli neko.Vlasnik se opet podrugqivo nasmeja, i povukav{i lako svoju retkubradu, re~e: „Ne samo u Fanmuu, i u gradu je isto. Svi mi iz ove bran{esporazumeli smo se, ovih dana svugde je cena pet juana za glaziranipirina~ i tri za neglazirani.”„Nema svrhe i}i u Fanmu”, odvrati jedan od seqaka. „Do tamo se morapro}i pored dve tro{arine, ko zna koliko }e traìti za prolaz. A koima toliko novca?”„Gospodine, da li biste mogli malo da povisite cenu?”, zavapi jedanmole}iv glas.„Lako je re}i: povisite cenu. Treba da znate da smo mi u ovoj radwiuloìli kapital u ovaj posao. Povisiti cenu zna~ilo bi dati vamne{to za ni{ta. Mislite li vi da sam ja budala?”„Ova cena je zaista preniska, tako ne{to nismo mogli ni da sawamo.Pro{le jeseni smo prodali pirina~ po sedam i po juana, ove godine stega prodavali za trinaest, kako ste rekli i za petnaest juana. Mislilismo da }e ove jeseni sigurno biti vi{e od sedam i po. Otkud smo moglida znamo da }e biti samo pet juana!”„Gospodine, dajte nam pro{logodi{wu cenu, sedam i po juana!”„Gospodine, imajte milosti prema jadnom seqaku, zadovoqite se mawimdobitkom.”Drugi trgovac, izgubiv{i strpqewe, baci opu{ak na ulicu i,pogledav{i ih besno re~e: „Mislite da je cena niska, pa dobro, nemojteprodati. Sami ste do{li ovamo, niko vas nije zvao. Ceo ovaj mete` jenepotreban! Mi imamo srebrne juane. Ako vi ne prodate, drugi ho}e.Eno, pogledajte, u luci se upravo ukotvquju jo{ dva ~amca.”Jo{ tri-~etiri pohabana filcana {e{ira uspe{e se uz basamake, acrvena lica ispod wih sijala su puna nade. Odmah se pridruì{e ve}okupqenim seqacima. Sun~evi zraci obasjavali su ramena wihovihpoderanih platnenih kaputa.„Sa~ekaje dok ~ujete cenu.”„Jo{ gore nego pro{le godine, samo pet juana”, dodade poti{teno jedanod seqaka bespomo}nog izraza lica. k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u25

9

„[ta!” Nada se rasprsnu kao mehur sapunice.Iako se nada rasprsnula kao sapunica, pirina~ u ~amcima morao seprodati, a sudbina ih je primorala da ga prodaju Trgovini Van{eng.Radwa je imala srebrne juane, a to je bilo upravo ono {to je bilopotrebno praznim xepovima na poderanim platnenim kaputima.Dok je trajala rasprava o kvalitetu pirin~a i da li je merica puna iline, ~amci ukotvqeni u luci polako su osloba|ani svog tereta;ququ{kali su se na povr{ini i listovi kupusa i otpaci koji suplutali izme|u wih vi{e se nisu mogli videti. Seqaci sa starimfilcanim {e{irima unosili su pirina~ u ambare Trgovine Van{eng,u zamenu za odgovaraju}i broj nov~anica.„Gospodine moète li mi dati srebrne juane?” Beli pirina~ mora serazmeniti za bele srebrne juane, ina~e je razmena jo{ nepovoqnija.„Glupi seqaci!” Ruka koja je dràla nalivpero odmarala se na abakusu,dok je prezriv pogled sevao kroz nao~ari. „Nov~anica od jednog juanavredi koliko i jedan srebrni juan, niko vas ne}e prevariti ni za jedanfen3. Mi ovde nemamo srebrne juane, samo nov~anice.”„Pa dajte mi onda nov~anice Kineske banke.” Po izgledu se videlo danov~anice u seqakovoj ruci pripadaju nekoj drugoj banci.„Na!” Blagajnik strogo uperi kaìprst leve ruke. „Ove su iz Centralnekineske banke, ako ih ne primi{, moè{ i}i i na sud”.Za{to bi neprimawe ovih nov~anica bio zlo~in, to niko od wih nijerazumeo. Ali niko i nije èleo da razume; proveriv{i cifru nanov~anicama i razmeniv{i sumwi~ave poglede, gurnuli suispresavijane nov~anice u prazne xepove platnenih kaputa ili praznenov~anike o pojasima.Mrmqaju}i ne{to za sebe, jedna grupa qudi napustila je TrgovinuVan{eng, dok se iz luke druga uspiwala ka woj. Ponovo se predblagajnom rasplinula nada, ponovo je pomu}ena radost rane jeseni zbogoteànih merica pirin~a. I ponovo je beli pirina~ nevoqno unesen uambare Trgovine Van{eng i zamewen ne za srebrne juane, ve} za papirnenov~anice.Ulice su vidno oìvele.Ovog jutra, na putu za tr`nicu, vlasnici pohabanih filcanih {e{iraimali su puno planova. Strani sapun je potro{en i mora se kupitidesetak novih, kao i nekoliko paketa {ibica. Parafin kod prodavacakoji dolaze u selo ko{ta deset nov~i}a za malu kutla~u, {to je isuvi{e;ako nekoliko ku}a zajedno kupi jednu konzervu, bi}e znatno povoqnije.Pri~a se da stopa {arenih stranih tkanina ko{ta samo osam i pofena, i ène odavno sawaju o tome. Zato su i insistirale da i one po|udanas, kad se prodaje pirina~, izra~unav{i unapred koliko im je ta~no

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

260

3 Fen – kineska nov~ana jedinica, 1 fen = 0,01 juan (prim. prev.)

potrebno za wih same i starijeg i mla|eg sina. Planovi nekih od ènaukqu~ivali su i jedno ovalno strano ogledalo, jedan kvadratnisne`nobeli pe{kir ili lepu pletenu kapu za bebu. Ove godine je nebobilo blagorodno kao retko kada, svaki mù doneo je nekoliko mericavi{e, pa su se svi nadali da }e mo}i malo da opuste ruku koja je obi~notako ~vrsto dràla novac. Jer kada se plati zakupnina, vrate dugovi iisplati ceh, trebalo je da ostane jo{ ne{to novca. S tim na umu, nekisu se ~ak nosili mi{qu da kupe i jedan termos. To je odista neobi~nastvar! Kada se sipa vru}a voda, ona i bez vatre satima ostaje vru}a kaoi kad je sipana. Termos boca i kutija od pirin~ane slame, pomo}u kojese odràva toplota u ~ajniku, razlikovali su se kao nebo i zemqa.Mrmqaju}i ne{to za sebe, seqaci su napustili Trgovinu Van{eng kaokockari koji stalno gube – i ovog puta su izgubili! Koliko suizgubili? Nisu znali. Na kraju krajeva, ni polovina sve`wa nov~anicau wihovim xepovima niti polovina nov~anice od 1 maoa4 nije bilasamo wihova. Naprotiv, trebalo je jo{ negde nabaviti puno nov~anicada bi ispunili svoje obaveze – nisu imali pojma kako }e zadovoqitisvoje poverioce.Bilo je jasno da su izgubili, i ako odmah odveslaju ku}i, to niukolikone}e popraviti situaciju; ako malo pro{etaju po gradu i kupenekoliko stvari, time }e samo malo pove}ati svoj gubitak, a osim toga,te stvari su im zaista potrebne. Stoga su ulice vidno oìvele.U grupama od po troje-~etvoro, pra}eni kratkom senkom, i{li suuzanim ulicama. Qudi su mrmqaju}i iznova prera~unavali cene koje sumorali da prihvate i prokliwali Trgovinu Van{eng i tamo{wenemilosrdne trgovce. @ene, s korpom u jednoj i bebom u drugoj ruci,klizile su pogledom od jednog do drugog du}ana. A deca behufascinirana stranim celuloidnim lutkama, tigrovima i psima, kao icrvenim i zelenim limenim dobo{ima i trubama. Bilo je gotovonemogu}e odvu}i ih daqe.„Vidi, sinko, divan strani bubaw, strana truba. Ho}e{ li jednu?” –zavodqive glasove pratili su zvuci: dum – dum – dum, tu – tu – tu.Cang – cang – cang. „Strani porcelanski lavori za umivawe otklawajune~isto}u, samo 4 maoa, vrlo povoqno. Prijatequ, ponesi jedan ku}i!”„Hej, prijatequ, ovde imamo mno{tvo {arenih stranih tkanina saposebnim popustom, samo osam i po fena za stopu. Da odmerim za tebe?”Pomo}nici u nekoliko najve}ih radwi behu osobito uporni vi~u}ine{tedimice „Prijatequ”, vuku}i ih istovremeno za rukave platnenihkaputa; znali su da je danas jedini dan u godini kada su seqakovixepovi puni. Ova prilika nije se smela propustiti.Nakon izvesnog oklevawa i nakon {to su planovi smaweni, seqaci suupravo zara|eni novac, nov~anicu po nov~anicu, predavali u ruke

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

261

4 Mao – kineska nov~ana jedinica, 1 mao = 0,1 juan (prim. prev.)

trgovaca. Stvari kao {ibice i sapun su potrebne, ne mogu se ne kupiti,ali su kupili mawe nego {to su nameravali. Cena konzerve stranogparafina bila je tako visoka da su odustali od kupovine – kupi}ekutla~u za deset nov~i}a kada prodavac stigne u wihovo selo. A {to setkanine ti~e, oni koji su nameravali da kupe za dva odela, kupili su zajedno, a oni koji su hteli da kupe za majku i sina, kupili su tkaninesamo za sina. Ovalno strano ogledalo, po{to je pa`qivo pogledano,vra}eno je nazad. Pletena kapica je bebi sasvim odgovarala, ali kada jeotac o{tro rekao „Ne}emo kupiti”, kapa je odloèna. Oni koji suèleli termos nisu se usudili ni da pitaju za cenu. Ko{tao je sigurnojuan, juan i po. Ako neko ipak, odbaciv{i svu opreznost, kupi jedan,stari sedokosi deda i baba kod ku}e sigurno }e grditi: „U ovakote{kim vremenima vi mislite samo na udobnost! Bacili ste juan, juan ipo na takvu tri~ariju! Nije ni ~udo {to nikako ne moète da sesredite! Kako smo mi sve ove godine ìveli bez termosa!” Takvihgrdwi ve} je bilo dovoqno. Nekoliko èna nije moglo da odolidetiwoj èqi pa su im kupili najjeftinije strane lutke; lutkine noge iruke mogle su da se pomeraju, mogla je da sedi, da stoji i podiè ruke;naravno, deca koja je nisu dobila bila su besna, a odrasli su bilio~arani.Seqaci su na kraju kupili vina i pe~enog mesa i vratili se u svoje~amce usidrene u luci kod Trgovine Van{eng. Ispod krme su izvadilipovr}e koje su poneli; qudi su seli u ~amce da piju vino, a ène su nakrmi spremale jela. Ubrzo se iz svih ~amaca dizao dim i {tipao ih zao~i. Deca su skakala i prevrtala se u praznim spremi{tima za teretili su se igrala otpacima koje su izvadila iz vode, sre}nija nego ikada.Po{to su ispili vino, seqaci odre{i{e jezike. Bili susedi ilinepoznati, sve ih be{e zadesila ista sudbina i svi su pili na istojreci. Jedan bi podigao ~a{u sa vinom i izrekao {ta misli, a drugi bise, spustiv{i {tapi}e, ukqu~io odobravaju}i ili kude}i ga. Svima imje bilo potrebno da daju sebi odu{ka.„Pet juana za mericu, neka idu do |avola!”„Pro{le godine poplava, lo{a ètva – bili smo na gubitku. Ovagodina je dobra, ètva bogata, a opet smo na gubitku!”„Ove godine je gubitak ve}i nego pro{le; pro{le godine smo prodavaliza sedam i po juana.”„Jo{ }emo morati da prodamo sopstveni pirina~. O, Boè, qudi kojigaje pirina~ ne mogu da ga jedu!”„Ti stari |avole, za{to mora{ da proda{ pirina~! Ja }u sigurnoostaviti ne{to u ku}i, za ènu i sina. Ne}u platiti zakupninu, paneka me osude i zatvore!”„Pa i ne moèmo da platimo zakupninu. Za to moramo da u|emo u novedugove. Ako za zakupninu pozajmimo uz kamatu od 4–5 fena, {ta }e bitis nama? Idu}e godine ima}emo jo{ ve}e dugove!”k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

2

„Vi{e se ne moè ìveti od zemqe!”„Napusti}emo zemqu i oti}i. Skitnice boqe prolaze nego mi.”„Skitnice ne pla}aju dugove niti ra~une. To je dobra ideja, ja sam za to.”„A ko }e nam biti vo|a? Skitnice uvek imaju nekoliko vo|a, a ostaliqudi i ène, stari i mladi, svi ih moraju slu{ati.”„îni mi se da nije lo{e ni oti}i u [angaj i na}i posao. Zar nije iSjao Vang iz na{eg sela tako oti{ao? On radi u nekoj {angajskojfabrici i mese~no zara|uje petnaest juana. Petnaest juana, po dana{wojceni to je tri merice pirin~a!”„Budalo, ti nisi u toku s doga|ajima! U [angaju ratuju Japanci ive}ina fabrika je zatvorena. Sjao Vang je sada prosjak, zar nisi toznao?”Svaki izlaz bio je zatvoren. Za trenutak svi za}uta{e. Potamnela licaoprqena suncem i rumena od vina behu ru`na, kao da kroz koù proti~etamnocrvena krv.„Iz godine u godinu obra|ujemo zemqu. Uostalom, za koga mi radimo?”– srknuv{i vino, upita tiho jedan.Drugi, pokazuju}i izbledelu zlatnu tablu Trgovine Van{eng, re~e: „Tuti je pred nosom, mi radimo za wih. Gaje}i pirina~ radimo doiznemoglosti, na dugove pla}amo uàsne kamate. A oni i ne zadrhtav{ikaù: pet juana merica, i progutaju sav na{ dobitak!”„Bilo bi dobro kad bismo mogli sami da odre|ujemo cenu. Iskrenogovore}i, bio bih zadovoqan sa osam juana po merici.”„Budalo, o ~emu to sawa{! Zar nisi ~uo? Oni u Trgovini Van{eng suuloìli kapital, ne mogu nam dati ne{to za ni{ta.”„Pa i mi smo uloìli kapital u zemqu, za{to bismo mi wima daline{to za ni{ta! Za{to bismo zemqoposednicima dali ne{to zani{ta!”„Malo~as u magacinu sam pomislio: sada }emo vam dati jeftinije, ineka ga pirina~ ovde; a ako posle ne bude bilo {ta da se jede, do}i }emoda uzmemo va{e!” namerno govore}i tiho, seqak uperi zakrvavqene o~iu pravcu obale.„Kad se gladuje, nije zlo~in uzeti malo hrane od onih koji imaju”,pravi~no }e jedan.„Zar nisu proletos provalili u Trgovinu Feng}jao?”„Straà je otvorila vatru i ubila dvojicu.”„Danas i ovde moè biti pucwave, ko to zna!”Sve ove pri~e naravno nisu imale prizvuk odluke. Kada je vinopopijeno i jela pojedena, svi su odveslali nazad u svoja sela. U luci jeledeno {umorila prqava tamnozelena voda.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

263

Sutradan se opet slede}a grupa otvorenih ~amaca ukotvila u luci. Utr`nici se odigrala ista scena i ponavqala se u gradovima {iromzemqe. U stvari, bila je vrlo uobi~ajena.„Kada pirin~u padne cena, seqaci trpe” – ova stara izreka postala je~esta u naslovima novina u gradovima.Zemqoposednici, zakqu~iv{i da }e skupqawe zakupnina biti te{ko,sastali su se i izdali saop{tewe ~ija je su{tina bila: ovogodi{waètva je bila izuzetna, postoji vi{ak hrane i cena je pala. Seqaci su uoskudici, te se traì pomo} javnosti.Finansijski krugovi, èle}i da i oni u~estvuju u ovom poslu,napravili su slede}i plan: 1. Velike banke i mewa~nice treba daosnuju fondove za kupovinu pirin~a u svim delovima zemqe i odredeodgovaraju}a mesta za wihovo skladi{tewe. Pirina~ }e se prodavatislede}e godine kada nastupi nesta{ica hrane i tako o~uvatistabilnost cena. 2. Pirina~ }e biti uziman kao zalog za plate, tako datrgovci ne}e mo}i da kupe celu koli~inu i uskladi{te ga. 3. Finansijeri}e biti odgovorni za prikupqawe novca za fond za kupovinu pirin~a.Kada se pirina~ rasproda i svedu ra~uni, kamata }e se podeliti premastopi dobitka ili gubitka.Industrijalci se nisu oglasili. Kada pada cena pirin~u, radnicimane moraju da ispla}uju „dodatak za hranu” i time su i oni na dobitku.Sociolozi su u svim ~asopisima objavqivali rasprave i uz pomo}statistike i teorije dokazivali da je besmisleno govoriti o vi{kupirin~a, a izreka da „kada pirin~u padne cena, seqaci trpe”, tako|enije obavezno ta~na. âk i kada pirina~ nije jeftin, pod dvostrukimjarmom imperijalizma i feudalizma seqak tako|e trpi.Sve ovo se doga|alo u gradovima, a seqaci za to nisu ni znali. Neki odwih su prodali i svoj pirina~, prodali izgladnelu stoku, ilipozajmili novac uz kamatu od 4–5 fena da plate zakupninu. Neki sutvrdoglavo odbili da plate i bili uhap{eni. Odri~u}i se hrane,pla}ali su nekoliko fena danas, nekoliko sutra. Neki su se odalikocki, nadaju}i se da }e im domine ili kuglica doneti sre}u i devet,deset juana. Neki su zamolili prijateqe da kaù zemqoposedniku kojulepu re~ za wih, kako bi se oslobodili zemqe i postali obi~nisiromasi. Neki su napustili dom u potrazi za sre}om, kupiv{i kartuza voz ~etvrte klase do [angaja.

Je [engtao (1894–1988), kineski kwièvnik. Pisao je pri~e, eseje, pesme ibajke za decu, bavio se kwièvnom kritikom i radio kao urednik u nekoliko~asopisa i izdava~kih ku}a. Objavio je nekoliko zbirki pripovedaka.„Nerazumevawe”, „Poàr”, „U gradu”, „Nezadovoqstvo”; zbirke eseja:„Koraci”, „Nezadovoqstvo – II deo”, kwiga nove poezije „Sne`ni nalet”,roman „Ni Huangxi” (sve izdate dvadesetih i tridesetih godina ovog veka).Posle rata uglavnom je pisao kratke pri~e i pri~e za decu.k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

4

— Hajner Feldhof

— Zbuwen u nedeqnom odeluZapisi

— Prevela s nema~kog Tijana Obradovi}

Pogled sa ba{tenske klupe, obojene kao fla{a zelenom bojom, prekoograde: sa {umskog zida preko puta, koji sa dekonstruktivisti~komnamerom posmatramo minutima, odjednom se drhtavo izdvajaju crvene ibledozelene ta~ke... Zvuk divqih tre{awa uz koji padaju na tle iprskaju asfaltni pokriva~. Onda zvuk {irokih to~kova (Goodyear),koji gwe~e meso ploda i ko{tice. Lepqiva ostrva soka.

Kao kip izliven umetni~kom rukom, besku}nik uko~eno leì natrotoaru, a ja rado pla}am tu javnu apatiju. Pri svoj nezgrapnostiodrpanca, ovo je slika skoro zavidnog mira, to telo mi sedostojanstveno obra}a }utawem; zar nije uspeo da se vrati prirodnojnevinosti? Neka mi nikakav osloboditeq, niko ko pomaè iz ~istequbavi prema bli`wima, sad ne nai|e i borbenim pokli~em supa sapun

spas du{e ne probudi spava~a!

@ena koja se, kako kaù, tako|e ve} pribliàva pedesetim, ispri~ala jekako je wenog umiru}eg oca odjednom obrijala medicinska sestra.O~ajna majka je iz toga nakratko crpla nadu – ali to je bila delatnostve} namewena mrtvacu, preuraweno kupawe mrtvaca, preventivnakozmetika le{a. Ogor~avaju}e, svakako. A ipak... kad sad posle brijawapogledam u ogledalo, proveravaju}i pogled odgovara i na pitawekoliko upotrebqivo izgledam za odar.

Moja stara majka odjednom spomiwe dekoratera [trausa koji je radio uistoj tekstilnoj ku}i gde je ona bila u~enica. Jo{ se dobro se}a slike~oveka koji kle~i, naoruàn ~iodama u ustima, ùstro rukuju}i tesnopore|anim lutkama za izlog. Oko 1935. mora da su se pove}ala gazdinastrahovawa da bi zapo{qavawe jednog Jevrejina moglo izazvatiodbojnost mu{terija. [ef, koji je cenio radnika [trausa kaosposobnog ~oveka, traìo je mogu}nost da mu dozvoli da i daqe malteneneograni~eno name{ta izlog, a da Jevrejina ipak sakrije od javnosti.Zastrti izlozi su ga dodu{e {titili prema spoqa, ali je s vremena na k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

5

vreme prolazio kroz unutra{wost du}ana da bi nabavio materijale.Zato je, samo za wega, odvojena jedna u~enica, ba{ moja majka, koja jetrebalo da mu u izlog dodaje komade predvi|ene za izlagawe, tablice sacenama i ukrasne predmete. Moja je majka dakle tr~ala, dok je [trausradio u wenoj firmi, ~esto prepunih ruku od stovari{ta robe doizloga (lepa razdaqina!), onda lakonogo opet do lagera, nanovonatovarena vra}ala se te{ko di{u}i do aranèra u izlogu, natrag dolagera, od lagera do ~oveka u izlogu, od Jevrejina do lagera i takodaqe.

Jedan dan posle osloba|aju}e presude vojnom sve{teniku, koji jemasivno ometao sastanak radne zajednice za kontrolu naoruàwa i

zabranu izvoza oru`ja, i nazvao okupqene sladuwavim brbqivcima omiru, propovednicima krivice i gomilawa krivice, i ozna~io wihoveciqeve kao nespojive sa herojskim duhom Svetog pisma, i to celog, neograni~enog na komadi}e Novog zaveta, isti je sud doneo strogu presuduprotiv pismono{e koji je, pozivaju}i se na svoju hri{}ansku savest,odbio da ispostavi doma}instvima svoje oblasti po{iqku letaka jednehemijske firme. Ta firma, po pismono{i pred sudom, koji je hiqadewenih letaka jednostavno bacio u zelene, tzv. recikla`ne kontejnere,dokazano je odgovorna za ~iwenicu da je sad vi{e teroristi~kihdràva u stawu da proizvodi bojne otrove. Sudija, odbaciv{i optu`bepo{tanskog slu`benika kao nevezane za predmet, ali ostaviv{i ihneka`wenim u okviru slobodnog izraàvawa mi{qewa, na velikonezadovoqstvo hemijskog preduze}a koje se u procesu pojavilo kaosporedni tuìlac, nazvao je prestup pismono{e te{kim, jer je poquqaopoverewe javnosti u jednu dràvnu slu`bu. Ne ide da se isporu~ilacnametne za cenzora po{tanskog dobra koje treba da isporu~i; ~ak i akose radilo o takozvanoj otvorenoj po{iqci i nije povre|ena diskrecijapisma, pismono{ino delo je za osudu. Optuèni, koji se na po~etku~itawa presude, kod re~i, U ime naroda, spustio nazad u svoju klupu,tako da je nastalo mu~no oklevawe, posle upozorewa predsedavaju}egprimio je na kraju presudu o nov~anoj kazni u visini od pedesettakozvanih dnevnica uz korektno dràwe, i sa onim osmehomneuvi|avnosti koji posmatra~ u takvim slu~ajevima ne obja{wava samohri{}anskom nastrojeno{}u.

Bikenvald, dovikivali su Francuzi nema~kim ratnim zarobqenicima(pri~a moj stari sused).

Sleva, zdesna, vi{e puta su nam umirale kom{inice i bivale zamewenenovima, kako smo stalno prinu|eni da mislimo. Posledwi put smonajnoviju posetili u bolnici, gde je ona, sveè operisana, opet ~vrstimglasom, ali jo{ mutnog pogleda, ispri~ala deo tu|e ìvotne pri~e,k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

6

poverila, po na{em ose}awu. U meteù posledwih dana rata u bolnicina Rajni, novoro|en~e je predato pogre{noj majci. Ova, o~igledno, nijeni{ta primetila i nestala je u reci begunaca. Prava majka, kad je wenoro|eno dete nepovratno nestalo, ne samo {to nije oplakivala svoju~udnu sudbinu, nego je i odlu~no rekla: Onda }u, eto, uzeti preostalo.Re~e, i odista preuze stranca mesto deteta. Potom je dala ìvot jo{sedmorici sinova i dvema }erkama, ali od sve dece je prvozbrinuto

bilo najlep{e. Na na{ uàs, kom{inica je slede}eg dana podleglaemboliji.

Dete je uzelo filozofski godi{wak, postavilo ga na sto, sna`nodunulo u wega, tako da su se strane {iroko otvorile, gurnulo plo~ustola, i filozofski godi{wak se prevrnuo i pao. Dete je ponovopodiglo kwigu, brzo, brzo je prelistalo, i hladan vetar po~eo je dastruji iz spretnosti petogodi{wih spretnih prstiju. Dete je otvorilokwigu po sredini i oprezno je postavilo na glavu. Igra doktorskog{e{ira, mislio je posmatra~, op~iwavaju}i accent circonflexe, ne, onda

nema onog de~jeg, ali tu spada kvariigra, ne{to filozofski, ne{to

poput istine iz de~jih usta, {to vaì za jednu godinu, ne{to usmeno,

de~je veselo, treba prona}i jo{ re~i sa one strane pismenog, {e{ir, krov

protiv hladno}e i vetra, vremenski {ator, pe}ina, krov nad glavom, re~i

nedomi{qene do kraja, meta-dah.

U simonsvaldovskoj gostionici Kod zelene guske bili smo pro{lenedeqe svedoci mladala~ke obesti, koja nas je naterala u beg, sa jednestrane, a sa druge – krhkosti ~oveka u dubokoj starosti, koja nas kaokontrast i danas prati. Mladi bra~ni par, upravo snabdeven crkvenimsakramentima, postavio se u svoj rasko{i ispred re~ene gostionice,takozvane dnevne adrese, kako bi primio ~estitke ro|aka i stranaca iomogu}io fotografima i snimateqima snimke na otvorenom pripovoqnim svetlosnim uslovima, kad se odjednom, poput napada,dvanaestak ili ~ak vi{e motora dovezlo uz tutaw i na mestu izazvalopaklenu buku, u toj meri da su u roku od nekoliko minuta urlaju}ema{ine stvorile oblak gasova koji je zavio dvori{te Zelene guske usmrdqivu maglu iz koje se moglo ~uti jo{ samo klicawe,podvriskivawe, ka{qawe. Na sloju katrana su besni motocikli kao{estarom, kao umetni~ki, ocrtali tragove ko~ewa, simonsvaldskeburme, kako smo potom rekli, uterav{i ih sa osamnaest kowskih snagau asfalt. Stalno smo se osvrtali, gledali za sobom, videli da jo{ uvek{ikqa stub otpadnih gasova, ~uli smo u vidokrugu, tamo gde je put odbreùqka vodio prema {umi, dete kako pla~e, eno, protrqali smo o~i,to uop{te nije bilo dete, nego kao gran~ica mr{av i vrlo star~ove~uqak koji je pao na strmom kamenom putu i vi{e nije sam mogao dastane na noge, wegov {tap se otkotrqao. Pomogli smo mu da ustane, k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

7

ispod wegovog filcanog {e{ira pojavila se krv koja je tekla do izauha, govorio je nesuvislo, zbuwen u nedeqnom odelu, otpratili smo ganizbrdo dok na ravnom putu nije i sam mogao daqe, opet smo senekoliko puta okrenuli, da li je stari izdrào? Da, eno gde ma{e, diè{tap u vazduh. Duboko smo odahnuli.

Überschätzung der Wirkl. (precewivawe stvarnŠosti¹.) – tako glasi jednaMuzilova bele{ka. Skra}enica razotkriva spoqnu stvarnost, na kojuse misli, kao sme{nu, tako ja to ose}am. U stvarn. se sitni~ari, verglanapamet i sviwari, tu se ne{to potiskuje, ne proìvqava. [ta? Muzilto kaè time {to ne ispisuje re~ do kraja: -ichkeit (jastvo).

Na pivskoj boci, ime mog rodnog mesta, Duizburg-Bek. Predgra|e kojemi danas u mojoj ìvotnoj pri~i deluje kao predgovor, sadràjniji,duhovitiji, vi{e iritiraju}i nego pravi glavni deo. Ja sam vinopija.

U de~joj pesmarici je onda stajala pesma "Preporu~i puteve svoje", i jasam se divio pesniku Paulu Gerhartu, koji je pojedine re~i biblijskogverseta "Preporu~i puteve svoje Gospodu i uzdaj se u w, on }e dobrou~initi" stavio na po~etke svojih dvanaest strofa, {tampane masnimslovima, da svakom bude jasno! Usred de~jeg bogosluèwa upoznao samuz to ne{to {to se zvalo pesni~ka sloboda, pesni~ka sloboda, jer jezavr{na strofa po~iwala sa "U~ini ti kraj, o Gospode, u~ini ti kraj".

Starac koji se àli na policiju. Oni su mu zbiqa ispostaviliprotokol od 120 maraka, zbog jednog ne~itkog znaka. Ma koliko se onuzbu|ivao – ja, bez obzira na svoje ute{ne re~i, ose}am ne{to kaozadovoqewe: kona~no se jednom obra}a pa`wa na ono te{korazaznatqivo, pada u o~i ono na prvi pogled nerazumqivo; a naprotiv,ono bez muke ~itqivo, prejasno – kona~no je jednom ignorisano, sasvimjavno!

[umar mi je, po{to je oti{la poqska kolona, obe}ao dozvolu zaskupqawe (za 10 maraka), kako bih smeo da prikupim brojne preostalekomade drveta, lepa nosiva debla mladih breza i jasenova, a ni oboreneborove ne}u prezreti, mada oni ~a|ave u pe}i! Odmah se smelo bacam naposao, veruju}i usmenoj dozvoli, i prikupqam drvo u ovaj prole}ni dankoji me {aqe u sveìnu, na sunce, u samozaborav. Pa`qivo nosimkomade ku}i, sad na ramenu, sad uz grudi. Kako mi èstoko bijesmolasto srce. Moj sukneni mantil, koji je odsluìo svoje kaogospodska sprema, moè pod stare dane satima da se tetura krozprore|enu {umu, pazite kuda stajete, cipele od jelenske koè, ni vivi{e niste najmla|e! Kasnije, na ivici {ume susedi vide umornogk

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

8

{umskog radnika kako u pletenoj naslowa~i sedi na suncu, s kwigom uruci. Kakav lep ~itala~ki sjaj zra~i iz tog ~oveka na svetlosti.

U apoteci koja se zove Privilegovana, uhvatio sam u letu re~ difuzna iza~udio se. Zar neko pati od istih smetwi kao i ja? Onda sam shvatioda je starica, sa kojom je razgovarao apotekar, mislila na svojupedikirku, die Fußpflegerin.

Kada sam ~uo nekog kako pri~a da se pri lovu na azurne device sapleo ovazdu{ni koren mo~varnog ~empresa, okrenuo sam se qutito iposramqeno. Ta razorna ta~nost...

Decenijama je sebi u dnevniku dovikivala Zaveì! i onda me|u qudimauvek grabila re~ i onda umrla sa skoro sto godina i jo{ uvek nijezavezala, jer wene dnevnike smo tek sad prona{li i jo{ ih ni blizunismo i{~itali, jer ih ~itamo jedni drugima, dakle glasno, daklesporo.

Nervirawe u Parizu. Svuda mi se obra}aju na engleskom. I kadanaru~im une bouteille de rouge – donose mi red wine. Kasnije kelner:You’ve finished? Mogao bih da ga ubijem. Ali on, naravno, ne zna kolikovolim – jo{ od pre trideset godina! – da slu{am tu zavr{nu formulu:C'est terminé, monsieur? Da, tako bih voleo, tako sit, jo{ ~esto da budempitan. Dok posledwi {ef sale ne servira posledwi ~okoladni kola~,posledwu crème brûlée, posledwe {umske jagode sa crème double. Dok {efsale, Gospod Bog, ne upita: C'est terminé, mon fils? Uostalom, u dobrojku}i moè se jednostavno re}i i Non, jo{ ne, donesite mi jo{ jednuporciju. Pre svega ako se obratite direktno {efu, patronu. Ponosnidoma}in ~esto rado dozvoqava dodatak. Voli da svi vide da je wegovodelo dobro: paradise u Parizu.

One koji u metrou po~nu glasno da se àle – HIV su pozitivni,nezaposleni itd. – susre}e pasivnost svih, odmah posle prvog napadare~ima, ~im pravilno shvatimo naru{iteqa mira. A onda wegovasopstvena pasivnost; ravnodu{an, kao da je ~in àlbe ve} ispuwewe, sapraznom kapom ùri kroz vagon.

Petnaestogodi{wak, koji pri ~itawu pozori{nog komada Tvorac

pozori{ta umesto obala Atlantika, Atlantikküste, ~ita umetnikantitalenat Antitalentkünstler. Drugi, koji pronalazi re~ fantomima.Ili onaj koji kod preosetqivog de~aka, {to ga opisuje pesnik,ustanovquje mimozije. k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u26

9

I pri ki{i je Ni~e, pri~a Adorno, sa jednim crvenim suncobranom{etao po Sils-Maria, tako mu je pri~ao jedan stari poslovni ~ovekkoji je jo{ poznavao Ni~ea. Nevaqali de~aci i devoj~ice iz mesta bimu pre toga u zatvoreni suncobran ubacili kamen~i}e, koji sufilozofu padali na glavu kad bi ga otvorio. Deca bi svaki put uspelada umaknu razjarenom Ni~eu koji ih je gonio ma{u}i suncobranom,tako je pri~ao starac koji je priznao da je i sam bio jedan od tihmu~iteqa. Samo, pitam se, dodao je trgovac, Adorno to nije dodao, {tabi Ni~e uradio sa nevaspitankom da mu je po{lo za rukom hvatawenekog prestupnika.

Kao u letu klizila je An|elina hemijska olovka preko lista zapravopis. Radoznalo sam pogledao naniè u wu i video da ona, pre nego{to se definitivno odlu~i da li na prazno mesto treba da upi{e dasili daß, najpre u svako prazno mesto upi{e da, da, da. Dadaizam!Uzviknuo sam sa divqewem. An|ela je sa divqewem pogledala navi{e umene: Eto, dobri u~iteq je za mene izmislio novu re~!

Na R.-skom grobqu je moja k}i snimila fotografiju nas dvoje – pomo}usamookida~a. Sme{ili smo se pored kamenih grobova, nimalo usiqeno.Ovo samookidawe pod kontrolom slede}e generacije mi se naimedopalo. A tek woj!

Pogled na ju`no selo (sa grobqa na vi{em poloàju!) i sre}a wegoviho~iju koje ne mogu site da se nagledaju. Te ku}e na breùqku ùte zemqene pokoravaju se nikakvom urbanisti~kom planu, jedna se priqubqujeuz drugu, iz slu~aja, iz nu`de, iz èqe za pojedina~nim i sopstvenim:iznijansirano dru{tvo, usagla{eno u jedan prirodni ton. Da, tako muse ~inilo.

De~ak, koji jednom jedinom re~ju daje vi{ejezi~ni dom starimvremenima kad umesto Oldtimer napi{e Oldheimer iz starog doma,podse}a me na to da sam jednom razroga~enih o~iju zastao pred ulaznimvratima jedne gospodstvene zgrade. Na plo~ici za ime u kamenomportalu sa strane, vlasnik se ogla{avao opu{tenim rukopisom: RomainUrhausen, Praku}a, ime koje je za zastalog prolaznika sadràvalo obazna~ajna ìvotna motiva qudi wegove vrste: rukovawem zape~a}enunastawenost i polazak u roman Nekuda drugde.

Duh tera du{u na put, pro~itao sam kod velikog mislioca i odmahpomislio na svoje pobo`ne pretke koji su nedeqom i{li na ~itaweBiblije. Pe{ke su kretali na mesto okupqawa, ~ak i kad su morali daidu kilometrima, recimo od Majderiha do Dinslakena, kako bi se uk

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u27

0

privatnim ku}ama sastali sa drugim vernicima, bra}om i sestrama poduhu. Sa blagom namrgo|eno{}u su gledali kako tramvaj, koji su tadjo{ nazivali elektri~nim, prolazi pored wih, jer sedmi dan im je biosvet, i tako su se odricali svake privredne delatnosti. [to ih se~e{}e se}am, nedeqni hod starih mi se sve vi{e ~ini kao jedna sasvimposebna vrsta seobe du{a. Da na zemqi nema stalnog prebivali{ta,znao sam od detiwstva kao formulu, i da traìmo budu}eprebivali{te (da!), ali sam sa time uvek povezivao maglovito, malopoèqno bivstvovawe-uz-Najvi{eg. Tek danas (jutros!), slu{aju}i glasjednog mislioca, shvatio sam: ti qudi, oni, starosedeoci, radosno suotkrili sebe kao strance, kao one {to prebivaju u tu|ini, otkrili suda, poslati na veliko putovawe, u potrazi za na kraju vaè}omodvojeno{}u, najpre treba lutati ovom stranom zemqom, ne da bi seprevremeno oprostili jedni od drugih, ne kao okrenuti od zemqe(ne, ne!), nego da bi s dubokim ube|ewem postali ovda{wi, koji su ovdeu rurskoj oblasti, ovde na dowoj Rajni, usred varqivosti takozvanesigurne egzistencije, prona{li svoje predgra|e zavi~ajnog ìvqewa.Oni su otkrili da se, ukoliko je wihovo doìvotno vra}awe ku}itrebalo da uspe, moraju redovno skupqati oko ne~eg opipqivo svetog:oko Pisma. Mnoge od tih duhovnih otaca sam, kao dete koje je, ni{ta neslute}i, odaslano (dakle, ipak!) tramvajem na skup, upoznao i nau~io daih se bojim. Skoro ne èlim da pojmim da sam u me|uvremenu timqudima otu|enim od sveta, dakle u najve}oj meri upoznatim sa svetom,po~eo da zavidim na wihovom svrhovitom, sada odavno pro{lom hodu,koji je bio telesni i duhovni, duh je nagonio te qude, koji supredwa~ili u hodu i videli unapred, na skup, gde su tvrdoglavi i gordiqudi (naravno, ne deca!) postajali blagi, mirni, gde se poglavarimaotvarao dowi put, gde su se pla{qivi budili u samopouzdawe, gde surastuèni (naravno, ne deca!) nalazili utehu. Ne{to {to se ne moè (ja ne mogu!) imenovati, ne{to {to se samo moglo izmoliti, ne{to (od strane èna!) duboko pre}utano okruìvalo je stare, koji su imalire~, i dobrostivim ili mucavim re~ima su govorili, kao preobraèni,osloba|aju}e re~i, kaèm danas sebi. Drugi su nemo sedeli, mo`da su}utke pokretali usne i blagosiqali prolaznost bezglasnim sklapawemruku, tim potresnim gestom jednostavnosti koji sve nadilazi, da,blagosiqali i pomilovali je. Mi deca po prirodi stvari nismoverovali tom ~udnovatom miru i `mirkali smo (mi smo govorili:virkali) tokom molitvi, da bismo otkrili da li su odrasle o~izatvorene kako se pristoji. I kada su pobo`ni kapci odista bilisklopqeni, dobacivali smo jedni drugima, divqe se cere}i, drskepoglede. Na po~etku skupa, doma}in bi izgovorio sasvim kratkure~enicu, i sve strano i privremeno i sve na proputovawu odjednom se~inilo zavr{enim: Vreme je. Zajedni{tvo u sada{wosti u punomo}iprisustva Duha pri otvorenom Pismu – znam, ne izraàvam se dovoqnoskromno, dovoqno jednostavno, da bih odista vaìo za pouzdanogsvedoka, koji je jutros navodno shvatio ju~era{wicu. A ipak je tako. k

wi

è

vn

os

t

u

sv

et

u27

1

Mada se neretko ume{am me|u decu ovoga sveta i do mile voqe virkam ipravim grimase – jednom za svagda izveden sam na put i sad razumempodraàvaju}eg mislioca, koji te qude {to kora~aju u spasonosnojti{ini, te koji spasavaju ti{inu na zemqi, odu{evqeno gleda kakoputuju i glasno me poziva da im se pridruìm, tako da i ja, drhtavohramqu}i za wima uz pomo} citata, kona~no spoznajem wihove svetle}ekorake, daleko, u pobo`nijoj tu|ini, wihovu svetlost koja se vra}a.

Hajner Feldhof (Heiner Feldhoff, 1945) pi{e liriku i prozu. Bavi se iprevo|ewem.

Proza koju donosimo nagra|ena je 1996. nagradom "Jozef Brajtbah" kojudodequju Zemqa Rajnska-Fala~ka (Land Rheinland-Pfalz) i Jugozapadni radio(Südwestfunk). Objavqena je u ~asopisu „neue deutsche literatur” br. 6, 1997, sveska 516.

kw

i`

ev

no

st

u

s

ve

tu

272

— Se}anja na Virdìniju Vulf

— Izabrala i prevela s engleskog Slavica Mileti}

— Majkl Holrojd:

Virdìnija Vulf bila je tre}e dete Leslija Stivena iz njegovog drugog braka iverovala je da su se u njenoj krvi suprotne struje o~evog i maj~inog nasle|a„sudarile i pome{ale, ali se nikad nisu izmirile”. Od majke je nasledilaosetljivost i sklonost prema umetnosti; od oca intelektualnu snagu i neuroti~numentalnu konstituciju. Obrazovanje je sticala u ku}i, pod vrlo jakim o~evimuticajem.

Karijera Leslija Stivena bila je vrhunac viktorijanskog intelektualizma.Odgajen u veri zvani~ne crkve, oti{ao je u Kembrid` i stupio u sve{tenstvo.Zatim se okrenuo agnosticizmu, nastanio u Londonu i po~eo knjièvnukarijeru. Pokreta~ Re~nika nacionalne biografije i autor kriti~kih i filozofskihdela, stekao je slavu kao ve{t izlaga~ agnosticizma koji je proèo viktorijanskumisao posle objavljivanja Darvinovog Porekla vrsta. Ne tako tvrd kao TomasHaksli, ne tako sumoran kao Herbert Spenser, posedovao je, kao i mnogi sjajnimislioci tog vremena – od kojih su mu neki bili bliski prijatelji – sna`nopoetsko jezgro zatvoreno u tvrdu lju{turu pedanterije.

Naime, ti sve{tenici, sudije i profesori, gorljivi racionalisti koji su se takoautoritativno kretali dvori{tima katedrala, stazama oko ~etvrtastih travnjakastarih koledà i mirnim kvartovima Kensingtona, skrivali su pod svojomsamouverenom spolja{njo{}u velike strepnje u pogledu stabilnosti ovog sveta ipostojanja onog drugog. Sve vi{e su nalazili sre}u u povla~enju od ljudi naudaljena mesta do kojih nije vodila èlezni~ka pruga – na obalu Kornvola ili u{vajcarske planine – i gde su ponovo mogli da osete tajanstvenost ìvota koji sutako logi~no obja{njavali kod ku}e, za svojim katedrama i pisa}im stolovima.

Lesli Siven je imao pedeset godina kada se, usled kontracepcijske oma{ke,rodila Virdìnija. Atletski podvizi na reci i u {vajcarskim planinama bili sudavna pro{lost, ali su uspomene na njih – pra{njavi kup na kaminu, zar|aliplaninarski pijuci prislonjeni uz orman s knjigama – bile razbacane posumornoj ku}i u Hajd Park Gejtu. Ipak, za vreme odmora jo{ je bio u stanju da

273

u

pr

vo

m

li

cu

prepe{a~i tridesetak milja. Leti je porodica ~esto odlazila u Taland Hauz u SentAjvsu, „na vrh no`nog palca Engleske”, i tu je Virdìnija bila najsre}nija. Letau detinjstvu ostavila su uspomene o moru koje natapaju njene romane –naro~ito Jakobovu sobu, Ka svetioniku i Talase – slikama, ritmovima i bojama,plavim i zelenim nijansama, daju}i im prozirnost i sjaj.

London je, naprotiv, bio tmuran. Dok more simbolizuje poeziju ìvota, HajdPark Gejt oli~ava pretnju smr}u, ludilom i propa{}u. Virdìnijino naizgledza{ti}eno odrastanje bilo je isprekidano nizom traumati~nih potresa. Kod njenepolusestre Lore rano su se ispoljili uznemiruju}i simtomi mentalne labilnosti;njen ro|ak D`. K. Stiven je, nakon jednog nesre}nog slu~aja, po~eo da ludi ida progoni njenu polusestru Stelu Dakvort. Lesli Stiven se nikad nije sasvimoporavio od kolapsa koji je doìveo 1888. godine. O njemu je po`rtvovanobrinula njegova èna Dùlija do 1895, kada je, iscrpljena i izmu~ena, iznenadaumrla. „Njena smrt”, kaè Virdìnija, „bila je najve}a nesre}a koja nam semogla dogoditi”.

Devetogodi{nji period izme|u maj~ine i o~eve smrti ispunjen je tamom. Nijevi{e bilo odlazaka u Taland Hauz i Virdìnija je doìvela prvi od ozbiljnihnervnih slomova koji }e davati mu~an ritam njenom potonjem ìvotu. Nakon{to je 1897, godinu dana po udaji, umrla i Stela Dakvort, Lesli Stiven segotovo potpuno oslonio na svoje dve k}eri iz drugog braka, Vanesu iVirdìniju. Divan prema svojim prijateljima, bio je nemilosrdan premaporodici koju je kinjio divlja~kim emocionalnim ucenama. Stivenovi su biliskloni katastrofama. Kao i sve druge njihove tragedije, i o~eva bolest bila jepra}ena horom ènskih jadikovanja koji je uveli~avao i obredno oboga}ivaoposlednje mesece njegove agonije.

Virdìniji je to vreme izgledalo jo{ stra{nije zbog neprili~nog pona{anja njenogpolubrata Dòrdà Dakvorta. „Jo{ drhtim od stida”, pisala je mnogo godinakasnije, „kad se setim kako me je moj polubrat, kad sam imala oko {estgodina, podigao na ogradu da bi pregledao moje intimne delove.” Dok je trisprata niè njen otac umirao od raka, Dòrd` se bacao na Virdìnijin krevet,ljubio je i grlio poku{avaju}i, kako je kasnije objasnio, da je ute{i. Od togvremena, pi{e Kventin Bel, Virdìnija se u odnosu prema svemu {to ima vezesa telesnom ljubavlju povukla u „poloàj zale|ene odbrambene panike”.Ose}ala je da joj je ìvot upropa{}en pre nego {to je zapravo po~eo.

Posle o~eve smrti 1904. godine doìvela je nervni slom: ptice su prodornocvrkutale na gr~kom, dok je kralj Edvard VII, stoje}i me|u azalejama, psovaonajpogrdnijim jezikom. Halucinacije su postale najcrnja no}na mora i poku{alaje da se ubije sko~iv{i kroz prozor. Me|utim, smrt Leslija Stivena dala jeslobodu njegovoj deci – sli~nu situaciju nalazimo u Godinama. Preselili su suu Blumsberi, izmakli poniàvaju}em uplitanju ro|aka i po~eli novi ìvot udru{tvu mladih ljudi koje je Tobi, Vanesin i Virdìnijin brat, upoznao naKembridù – Klajva Bela, Litona Strej~ija, Leonarda Vulfa. Oni su ~inilijezgro Grupe Blumsberi.u

p

rv

om

l

ic

u27

4

Ali, hronika nesre}nih doga|aja se nastavila. Tobi se u Gr~koj razboleo odtifusa i ubrzo umro. Tada je Vanesa Stiven prihvatila bra~nu ponudu KlajvaBela. Virdìnija je bila u isti mah zadovoljna i uznemirena; ali kad je Vanesarodila dete, ispoljila je jaku ljubomoru i da bi povredila sestru po~ela jeotvoreno da flertuje sa Klajvom; to je potrajalo, mada bez ikakvih posledica.

Mu{karci kao ljubavnici nisu igrali nikakvu ulogu u Virdìnijinoj uobrazilji.Ona je bila sklona da se zaljubljuje u ène – u Med` Von, Vajolet Dikinson, pa~ak i u Vanesu. Prema njima je ose}ala bliskost sli~nu onoj izme|u k}eri imajke. Kada ju je Hilton Jang zaprosio, doìvela je to kao igru koja nemanikakve veze sa stvarno{}u. Bra~nu ponudu Litona Strej~ija razmotrila je ne{toozbiljnije; znaju}i da je on homoseksualac, poverovala je da bi s njim moglaìveti u braku koji bi li~io na odnos brata i sestre i koji ne bi bio ugroènstrahotama telesne intimnosti.

@elela je da se uda. Bila je svesna da ostati neudata u o~ima sveta zna~i„neuspeh”. Eksperiment sa Strej~ijem nije doveo ni do ~ega, ali 1912. godineprihvatila je, sa izvesnim oklevanjem, ponudu Leonarda Vulfa. „O~igledneprednosti braka meni su strane... Fizi~ki me ne privla~i{”, priznala mu je. „...Tvojaistrajna briga za mene gotovo me poraàva. Tako je stvarna i tako ~udna.”

Dva meseca kasnije, 10. avgusta 1912, posle kratkotrajnog vereni{tva koje je,po Vanesinim re~ima, „zamaralo i zbunjivalo ~ak i ravnodu{ne posmatra~e”,sklopili su brak u Sent Pankrasu. Na po~etku drugog toma svoje biografije*,Kventin Bel kaè da je sam obred Virdìniji izgledao kao „vrlo dobar na~in dase zasnuje brak” s tim neobi~nim ~ovekom burnog temperamenta. Tokomceremonije izbila je oluja i poluslepi mati~ar, privremeno li{en ve}ine svojihsposobnosti, po~eo je da brka imena – na {ta ga je Vanesa prekinula pitanjemkako bi mogla da promeni ime svog mla|eg sina Kventina. Uprkos zbrci,Virdìnija i Leonard iza{li su na ki{u kao zakoniti mu` i èna.

Planirali su da provedu medeni mesec na Islandu, ali su zavr{ili na manjeoriginalnom odredi{tu, Sredozemnom moru, gde ih je ~ekalo mnogo isku{enja.Smetala im je èga; hrana je bila lo{a; Virdìnija, koja je tada ~itala [arlotu M.Jang, uverila se da je za nju telesni odnos s Leonardom nemogu}. Iako je srado{}u govorila o svojoj budu}oj deci, poverila je Ka Koksi: „Mo`da sam jo{uvek gospo|ica S.” Po svemu sude}i, usled neke neobja{njive inhibicijedoìvljavala je mu{ku ùdnju, ~ak i onu udruènu s ljubavlju, kao ne{to uàsno ili, u najmanju ruku, besmisleno. U telesnom op{tenju nije videla ni{tazabavno; taj ~in ose}ala je kao hladan. Leonard se nadao da }e otopiti led, alije na kraju sa àljenjem prihvatio ~injenice i usaglasio re~i i dela ubediv{i je dane treba da imaju dece. To je bila mudra odluka; naime, iako je Virdìnijazavidela svojoj sestri na materinstvu, obaveze oko dece i neizbe`na bukasigurno bi je omeli u pisanju romana, a to je za nju bila najva`nija stvar nasvetu.

u

pr

vo

m

li

cu

275

* Quentin Bell, Virginia Voolf, A Biography.

Kventin Bel indiskretno otkriva da je posle pet godina Leonard, „~ija strasnapriroda nikad nije bila u pitanju”, na{ao ljubavnicu. Njeno ime bilo je HogartPres; i pored nekih ~udnovatih blumsberijanskih eksperimenata, nije bio voljanda je deli ni sa kim. [tamparija je, barem u po~etku, blagotvorno delovala naVirdìniju: kad bi poèlela da pobegne od pisanja, mogla je da se bavislaganjem rukopisa i pakovanjem knjiga. Bekstvo joj je povremeno biloneophodno. Od kraja 1912. godine nadalje, mu~ile su je akutna anksioznost,depresija, jake glavobolje i nesanica u kojoj je ose}anje sopstvenebeskorisnosti bujalo kao korov do dìnovskih razmera. Mu~ni intenzitet skojim je napisala svoj prvi roman, Izlet, pra}en obeshrabruju}om hladno}omod{tampanih stranica, doveo ju je do sloma. Ose}ala je preteran umor kojemnije bilo leka. U septembru 1913. godine poku{ala je da se ubije i zamalo utome i uspela.

Oporavak je bio spor i prekidan ~estim krizama. Zapadala je u stanjaprekomerne pri~ljivosti, obamrlosti, ~udovi{ne odvratnosti prema sopstvenomtelu i èstokog animoziteta prema Leonardu. „Ne}e ni da ~uje za Leonarda”,kaè u svojim se}anjima Dìn Tomas, „i kivna je na sve mu{karce. Ljudimaoko sebe govori najzlobnije i najpronicljivije stvari, tako pametno smi{ljene dauvek povre|uju.”

Postepenom pobolj{anju njenog stanja doprinele su dobre kritike koje je dobioroman. Ona je to shvatila kao potvrdu sopstvenog du{evnog zdravlja. Ipak, teku jesen 1915. godine mogla je da nastavi normalan ìvot. Te dve izgubljenegodine, provedene uglavnom u senci ko{mara, obojile su njen rad i odredileoblik njenog bra~nog ìvota. Leonard je trpeo veliki pritisak i sklanjao se upolitiku i ba{tovanstvo kao u manje intenzivna podru~ja realnosti. Po{to je lakomogla ponovo da zapadne u ludilo, a postojala je velika verovatno}a da }esvaki novi napad biti teì od prethodnog, budno je motrio na nju i upoznao jenjenu bolest kao starog neprijatelja. Pohvala i ohrabrenje bili su za Virdìnijukiseonik i vodonik, i on joj ih je neprestano pruào u bri`ljivo odmerenimdozama, uklanjaju}i iracionalni bol i ose}anje proma{enosti koji su svakog~asa mogli opusto{iti njen ìvot. Povr{ni poznanici videli su ga kao porodi~nogzmaja – ta uloga je, uostalom, dobro pristajala njegovom temperamentu.Trudio se da Virdìniji obezbedi {to spokojniji ìvot, dobru hranu i mnogoodmora. Nastojao je da ograni~i broj posetilaca, da ukloni sve ono {to bi jefizi~ki i mentalno zamorilo i da joj omogu}i da pi{e. Virdìnija je bila ro|enipisac. Pisanje je za nju zna~ilo ìvot uprkos stra{nom nemiru i mukama,nepoznatim onima koji ne pi{u. „Ono {to ne napi{em nije stvarno”, priznala jejednom prilikom. A Leonard je nau~io da primeti i najmanji simptom napada ida odmah ne{to preduzme. Tokom godina, dok je ona ispisivala svoje romane,oglede i kratke pri~e, Leonard se pona{ao kao babica, obezbe|ivao joj odmornakon svake knjige i pomagao joj da se uhvati u ko{tac s pisanjem slede}e.

Ipak, ludilo je uvek pretilo. „Sigurna sam da ponovo ludim”, napisala mu je upetak 28. marta 1941. „Ose}am da ne moèmo da preìvimo jo{ jedan takavuàsan period. Znam da se ovog puta ne}u oporaviti. Po~injem da ~ujemu

p

rv

om

l

ic

u27

6

glasove i ne mogu da se usredsredim. Zato }u u~initi ono {to mi izgleda kaonajbolje re{enje...” Krenula je preko mo~varnih livada ka reci, stavila teàkkamen u dèp i udavila se. Njena poslednja re~enica, koja podse}a naHazlitove re~i na samrti, svedo~i o nepokolebljivoj hrabrosti i odanostiLeonardu: „Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti sre}niji nego {to smo mi bili.”

MAJKL HOLROJD. Ro|en 1935. godine u Londonu. Studirao na Itonu. Autor jenekoliko biografskih knjiga i jednog romana: Hugh Kingsmill: A Critical Biography(1964), A Dog's Life, roman (1969), Lytton Strachey: A Biography, Lytton Stracheyand the Bloomsbury Group, Augustus John...

— ROUZ MEKOLI:

„Bila je ìvahna; bila je osetljiva; bila je obdarena otmeno{}u, lepotom iduhom.” Na taj na~in je Dèjn Osten, na vrhuncu svoje deskriptivne ve{tine,mogla opisati Virdìniju Vulf. A izme|u ìvahnosti, osetljivosti, elegancije,lepote i duha skliznulo bi najva`nije svojstvo i podrugljivo bi izvirilo iz nekogre~eni~kog obrta, iznenadnog kikotanja, podsme{ljivog pitanja, munjeviteanalize ili neo~ekivanog uzleta ma{te.

[ta je Virdìniju Vulf ~inilo naj~arobnijim dru{tvom na svetu? @ivahnost? Imamnogo ljudi koji ìvahno govore. Osetljivost? Ima mnogo pa`ljivih iprijem~ivih sagovornika. @ar? I toga ima mnogo. Saose}anje? Imaginacija?Duhovitost? Ironija? Kultura? Intelekt? Oklevali bismo da kaèmo kako tihosobina ima u izobilju, ali se ipak neretko mogu sresti. U Virdìniji Vulf sve seto spojilo i napravilo osobu tako izuzetnu i tako ~arobnu da se sli~na nigde nijemogla na}i i da su se ljudi radovali njenoj razglednici „Do|ite da se vidimo”kao besplatnoj karti za neki izvanredan provod.

Razgovor s njom bio je brza reka s mnogo ra~vanja i pritoka {to ~as brzo te~epored nas a ~as zastaje i obrazuje jezerce sa bezbroj promenljivih svetlosti,senki i odsjaja, iz kojeg iznenada iska~u ribe ìvih boja remete}i spokojnupovr{inu; ~as {umi u dubokom koritu, ~as ùbori preko o{trih kamen~i}a. Onase ponekad zabavljala ironi~no izigravaju}i osamljenika koji posmatra ìvot iznekog mirnog, dosadnog kutka, pozivaju}i prijatelje da joj pri~aju svojeuzbudljive pri~e o svetu, o rasko{nim zabavama koje su svakako poha|ali, odru{tvenom vrtlogu iz kojeg su upravo iskora~ili i u koji }e, uveravala ih je,ponovo stupiti ~im odu od nje. „Vidim vas”, rekla bi smu{enom, nedru{tvenomposetiocu, „kako idete sa zabave na zabavu, kako se vrtite u dru{tvenomvrtlogu vode}i veseo, bogat, svetski ìvot. A sad mi ispri~ajte {ta se doga|a utom beau monde.” Posetilac se mo`da nadao, naro~ito ako je bio mlad i sklonidolatriji, dubokom, intelektualnom razgovoru o knjigama, o umetnosti, oìvotu, o Prustu. Ponekad je to i dobijao, ali ne uvek. Ako je napisao knjigu,mogao je, s malo sre}e, dobiti usmeni prikaz, analizu, ocenu i kritiku vredniju u

p

rv

om

l

ic

u27

7

od bilo koje objavljene. Virdìnija je smatrala da pisci gre{e kad jedni drugimapi{u prikaze i objavljuju ih: mislila je da se na taj na~in ne kaè gotovo ni{tavredno; po njenom mi{ljenju, u novinama treba prikazivati samo dela mrtvihautora; kad je re~ o ìvim piscima, govorila je, bilo bi bolje da oni kritikujujedni druge usmeno, licem u lice, napla}uju}i (po{to i pisci moraju od ne~eg daìve) honorar za svoj trud. (Izgleda da ta ideja nikad nije postavljena nafinansijske osnove.)

Kako podsta}i ili nastaviti razgovor? Taj grleni, duboki, izuzetno privla~an glaszapo~inje istraìvanje nekog neva`nog, zanemarljivog pitanja, isteruje nekulisicu iz ~estara – „Da li je ovo veliko doba?” ili „Mogu li postojati i velikankeknjièvnosti, ili ima samo velikana? Mislim da }u se potruditi da postanemvelikanka engleske knjièvnosti. Kako bi se vama svidelo da to budete?” Ili:„Sve te budala{tine o Blumsberiju... Ne ose}am se kao Blumsberijanka.Ose}ate li se vi kao Merilebonac (ili êlzijanka, Kensingtonac iliHampstedovac)?” Komentari o ljudima – „Jedna od mojih gusaka. Guske meobi~no vole; imam ~itavo jato; bojim se da u meni mora biti ne~eg guskastog.”Njena ironi~na, zabavna predube|enja o mudrim mladim piscima,„pametnjakovi}ima”; o odve} ìvahnom govorniku upadljivih crnih obrva:„Kakav ~a|avi dim on ispu{ta!”; o mladim univerzitetskim komunistima: „Oninemaju kulturu, imaju samo politiku. Dok mi nismo imali politiku, ve} samokulturu!” Njeno zanimanje za skandale: „Samo nastavite; to je ~arobno.Neprestano slu{am od ljudi razli~ite deli}e te pri~e; kao da se na moje o~i vadeiz zemlje komad po komad neke zakopane statue.” Njeno divljenje ljudima sasvim njihovim komi~nim i zabavnim besmislicama i razmetanjima, divljenjelepoti i ljupkosti mladih, u~enosti u~enih, duhu sjajnih, jednostavnosti obi~nih.To divljenje, laskava zapaànja i zanimanje potpuno su opijali novajlije unjenom dru{tvu i odve} ~esto ih navodili da u svojim odgovorima zabasajudaleko od uobi~ajenog ili poèljnog.

Re}i ne{to Virdìniji Vulf zna~ilo je porinuti brod u brze vode reke koje suvra}ale hiljadu odsjaja, uve}avaju}i, ulep{avaju}i, udahnjuju}i ìvot,penu{aju}i oko kobilice, pune}i jedra, poigravaju}i se brodom na talasima,pretvaraju}i izlet u neko fantasti~no odisejsko putovanje me|u ostrvima saegzoti~nim cve}em i zabavnim ìvotinjama i ljudima.

Da li se iko ikada dosa|ivao u njenom dru{tvu? Da li je ona doìvela dosadantrenutak? Tragi~an, svakako, jer je bila ma{tovita i osetljiva, tananih nerava: alidosadan? Nemogu}e, jer joj je ìvot dao to {to joj je dao, i jer mu je onauzvratila ravnom merom. Njeno izazivanje, njena ~vrsta, vesela i odlu~napredube|enja, njen uobli~uju}i i stvarala~ki genij, njena za~arana iza~aravaju}a ma{ta, njena osetljivost, njena duhovitost, njena ljubav premapro{losti i znanje o njoj, izvanredno prefinjena i {arolika forma u koju jezaodevala svoje misli u~inili su njen duh bogatim kraljevstvom za nju samu irado{}u za one koji su je okruìvali, podarili su njenim spisima mo} da op~ine~itaoca.

Da, „bila je ìvahna, bila je osetljiva, bila je obdarena otmeno{}u, lepotom iduhom”; a iza svega toga nalazila se neobi~na, tanano satkana veli~ina. înilo

u

pr

vo

m

li

cu

278

se da njen odlazak simbolizuje kraj jednog doba. Je li ono bilo – da ponovimonjeno pitanje – veliko? Verovatno nije. Ali je to ipak bilo doba u kojem su ljudipoput nje mogli da ìve i di{u; i moglo bi se lako dogoditi da se zadugo nepojavi sli~no.

ROUZ MEKOLI. Pesnik, esejista, romanopisac. Ro|ena u Ragbiju. Zavr{ilagimnaziju u Oksfordu, a kasnije studirala istoriju na oksfordskom koledùSomervil. Godine 1906. objavila je prvi roman (Abbots Verney), a 1917. sezaposlila u Ministarstvu rata. Poeziju je pisala od detinjstva (dve objavljene zbirke).Najpoznatiji od njenih mnogobrojnih romana su The World My Wilderness (1950) iThe Towers of Trebizond (1956). Umrla 1958.

— NAJD@EL NIKOLSON:

Kad je Virdìnija umrla bio sam odrastao ~ovek, sluìo sam vojsku, a ipak je umislima uvek povezujem sa svojim detinjstvom. Video sam je mnogo puta,uvek u dru{tvu sa mojim roditeljima, ili s jednim od njih, uglavnom s majkom,u Rodmelu i u Long Barnu, na{oj ku}i blizu Sevenouksa u kojoj je proticalomoje detinjstvo do 1930, to jest do moje trinaeste godine, kada smo se preseliliu Sisingherst. Virdìnija se upoznala s mojom majkom 1924. i od tada je ~estodolazila u Long Barn. Druga polovina dvadesetih bila je period njihovenajve}e bliskosti, ali su nastavile ~esto da se vi|aju i dopisuju sve doVirdìnijine smrti. Ona je povremeno pisala i mom bratu i meni, ali kao de~acinismo shvatali vrednost tih pisama i sada, bojim se, nemam nijedno od njih.Pro~itao sam, me|utim, sva njena pisma upu}ena mojoj majci; originali sedanas ~uvaju u Njujor{koj javnoj biblioteci.

Po povratku ku}i iz {kole ~esto sam zaticao Virdìniju u Long Barnu iliSisingherstu. Bila je divna s decom. Pona{ala se prema nama kao premaodraslim osobama; za nju je detinjstvo bilo samo jedna strana ljudskogkaraktera. U detetu ima ne~eg {to odrastao ~ovek vi{e nije u stanju da shvati;ona je bila re{ena da otkrije tu posebnu stvar. Uporno nas je ispitivala onajsitnijim detaljima na{ih jednostavnih ìvota. To je li~ilo na igru; stalno nasje prekidala govore}i da nismo dovoljno precizni u svojim opisima malihdoga|aja iz |a~kog ìvota.

Jednom sam je zatekao u Sisinherstu kad sam do{ao iz Itona. Upitala me je {tami se dogodilo tog dana. Odgovorio sam: „Pa, ni{ta. Do{ao sam ku}i iz {kole isad sam ovde.” Ona je rekla: „Ne}emo tako, po~ni od po~etka. [ta te jeprobudilo?' „Sunce”, odgovorio sam, „sun~evi zraci koji su ulazili kroz prozormoje sobe u Itonu.” Onda je rekla naginju}i se napred kao da je sve to veomazanima: „Kakvo je to sunce bilo? Veselo sunce ili ljutito sunce?' Tako smonastavljali da istraùjemo moj dan minut po minut: umivanje pre doru~ka, u

p

rv

om

l

ic

u27

9

doru~ak, pakovanje, zatim putovanje vozom i usputne stanice, sve do ~asa kadsam u{ao u ku}u i sreo se s njom.

To joj je bilo svojstveno. Ona je na taj na~in u izvesnoj meri skupljala gra|ujer nijedno ljudsko iskustvo nije smatrala odve} trivijalnim i sve je skladi{tila unekom kutku svesti; doga|alo se da neka od tih stvari iskrsne mnogo godinakasnije u nekoj od njenih knjiga, dodu{e sasvim prera|ena. Virdìnija je umelada uve}a obi~ne re~i i iskustva drugih ljudi. Neko bi joj pruìo neznatan,potpuno nezanimljiv doga|aj, a ona bi ga vratila blistavog poput dijamanta.Kad sam se rastajao od nje uvek sam imao ose}aj da sam upravo popio dve~a{e izvrsnog {ampanjca. Ona je bila uveli~avaju}e staklo ìvota. To je bilajedna od njenih sopstvenih omiljenih fraza. Uvek je govorila da postoje dvevrste ljudi: oni koji uve}avaju ìvot i oni koji ga umanjuju.

Moje posete Rodmelu prili~no su mi se pome{ale u pam}enju, ali sam sa~uvaovrlo odre|en utisak o prirodi tog doma}instva. U ku}i su vladali nered i zbrka.Virdìnijina soba na vrhu, koju je koristila kad nije radila u paviljonu, bila jezaista uàsna, ali je imala divan pogled na livade pored reke.

U Leonardovom i Virdìnijinom na~inu ìvota nije se mogao uo~iti gotovonikakav red niti svestan poku{aj da se okruè lepim predmetima. SlikeDankana Granta stajale su tik do razglednica ìvih boja koje su im slaliprijatelji iz Italije. Mnogo knjiga bilo je na policama, ali i na podu i nastepeni{tu. Mnogo pasa i ma~aka, {etkanja posluge (mada mislim da su imalisamo jednu sluàvku), i vladala je op{ta pometnja koja se smenjivala speriodima potpunog mira i usredsre|enosti.

I sad mogu da vidim Virdìniju kako sedi pored kamina u Rodmelu, gotovo naivici stolice, ostavljaju}i utisak velike pa`nje i spremnosti da zgrabi sve {to sepojavi, kao kameleon, kao da }e svakog ~asa izbaciti jezik i njime ugrabitineku re~enicu, doga|aj ili karakternu osobinu. Veoma ìva, a istovremenoveoma blaga. Taj utisak blagosti dolazio je uglavnom iz dva izvora. Jedan jebio ogromna gracioznost njenih pokreta i ~itave pojave. Jo{ kao de~akprime}ivao sam da je veoma lepa i mislim da sam zahvaljuju}i njoj shvatiorazliku izme|u ljupkosti i lepote. Virdìnija nikad nije bila ljupka, ali je uvekostala veoma lepa.

Gracioznost njenog drànja bila je o~igledna. Na primer, kad bi stajala navratima, njeno vitko telo uvek je bilo izvijeno u obliku slova S. Imala jenagonsku eleganciju, prirodnu pozu, a pokreti su joj bili spori i ne`ni. Naro~itopamtim jedan: ~esto je rukom uklanjala pramen kose s ~ela – imala je vrloduga~ku kosu. Veoma spor pokret kojeg nije bila sasvim svesna, ali koji jepodvla~io ono {to je govorila, gotovo kao kakav komentar.

Druga stvar je njen glas. Glas joj je li~io na stari crveni somot, bio je izuzetnodubok. Na telefonu ga je ~ovek mogao pobrkati s mu{kim. U njemu jeodzvanjao humor. Blaga nota zlobe; zloba je svakako bila jedan sastojakVirdìnijinog karaktera, mada bi mo`da pre trebalo re}i podrugljivost,peckavost. Nije uvek bila ljubazna prema odsutnima. Ali je uvek bila vrloljubazna prema prisutnim osobama. Imala je pronicljiv duh koji je ponekad biorazoran. S decom se ophodila kao sa odraslima. Obra}ala nam se kao svojimu

p

rv

om

l

ic

u28

0

vr{njacima i potpuno otvoreno govorila o ljudima koje smo poznavali. Uveksmo se mnogo smejali. Bio je to veoma veseo dom.

Se}am se jedne posebne ve~eri u Rodmelu kada mi je bilo oko {esnaestgodina. Pored moje majke, mog brata i mene, u ku}i su bili jo{ samo Virdìnijai Leonard, Majnard Kejns i njegova èna Lidija Lopokova. Iako nisamzapamtio ni jednu jedinu re~ razgovora koji se tada vodio, dobro se se}am dasam oti{ao sa ose}anjem da ìvot zna~i upravo to, da prijateljstvo zna~i upravoto. Ta poseta je sna`no uticala na mene; ljubaznost i duh, humor, ìvahnost iogromna radoznalost. Mislim da je upravo to doprinos Virdìnije Vulf mompogledu na svet: radoznalost; ni{ta na svetu nije bilo dosadno.

Jednom je moj otac rekao ne{to {to bi se lako moglo pripisati Virdìniji:„Samo je jedan ~ovek od hiljadu dosadan, a i on je zanimljiv jer je jedan odhiljadu.” To je bio Virdìnijin stav. Naravno da su i njoj neki ljudi bili dosadni,ali je uvek polazila od toga da su ljudi zanimljivi.

Njen i Leonardov odnos bio je ispunjen gotovo biblijskom ne`no{}u, li~io jena odnos Marije i Josifa. Bili su bezrezervno odani jedno drugom. Na nekina~in, njihov brak je li~io na brak mojih roditelja. U oba braka partneri su sepotpuno razlikovali jedan od drugog, a ipak su se divno stapali. Lako se mogloprimetiti da Leonard sve vreme brine o tome da Virdìniji bude dobro, da se nedosa|uje niti zamara. Ako se ne varam, on je u svojoj autobiografiji opisao tubrigu: ose}ao se kao da ~uva veoma dragocenu Ming vazu koja je bila malonaprsla, pa se s njom moralo veoma pa`ljivo rukovati.

Oni su se ~udesno dopunjavali. Virdìniju politika nije zanimala, a Leonardu jepolitika bila sve. Leonard nikad nije uobraàvao da je i sam ozbiljan pisac.Ipak, oboje su dobro razumeli sloènost onog drugog. To sam prime}ivao jo{kao de~ak kad god bih video njih dvoje zajedno.

Uz Virdìniju vi{e vezujem grad nego selo, vi{e enterijer nego eksterijer, vi{eve~e nego dan. Ne bih mogao da objasnim taj utisak. Pretpostavljam da je ondelimi~no zasnovan na tome {to je njeno zanimanje bilo vezano za sedenje.Virdìnija nije bila naro~ito jaka. Iako je volela vrt u Rodmelu, on o~iglednonije bio sredi{te njenog ìvota, nije joj zna~io ono {to je vrt u Sisingherstuzna~io mojoj majci. Ako bi trebalo da opi{em Virdìniju u jednoj re~enici,rekao bih da je vidim kao nekog ko sedi pored kamina u jesenje ve~e,pruàju}i duga~ke, tanke, vrlo lepe ruke ka vatri da ih zagreje. Toplota joj jeuvek bila potrebna, kako u najdoslovnijem smislu tako i u ljudskim odnosima.Ona sama {irila je oko sebe mnogo topline, ali je èlela i da je dobija.

Jo{ kao deca smo, naravno, shvatili da je njen talenat izuzetan. Re~ „genije”nije se ~esto koristila u blumsberijanskom krugu, ali moji roditelji su oVirdìniji govorili na poseban na~in, kao ni o kome drugom. Ona je bilaveoma, veoma posebna. Znali smo da je Orlando fantasti~na biografija mojemajke. Knjiga je bila ilustrovana njenim fotografijama – tu nikad nije bilonikakvog prikrivanja. Dok je pisala Orlanda Virdìnija je dolazila u Noul,verovatno zato da bi udahnula njegovu atmosferu. Tada sam imao oko osamgodina i prilikom jedne posete zajedno smo se slikali. u

p

rv

om

l

ic

u28

1

To bi bila moja se}anja o njoj. Kao {to vidite, nema mnogo ~vrstih ~injenica.Virdìnija je bila pozadina na{eg ìvota, kao kakva tapiserija. Od nje nismoo~ekivali poklone. Jedina stvar koju sam dobio od nje bila je primerak Fla{a.To jest, jedina materijalna, opipljiva stvar. Ali, ona nam je u~inila ìvotzanimljivijim, dala nam je nov pogled na ìvot. Zabavljala nas je. Posve}ivalanam je posebnu pa`nju kad smo bili deca. Mislim da nas je prili~no volela nasvoj neobi~an na~in, i mi smo joj uzvra}ali. âk i sa ove vremenskeudaljenosti mogu da kaèm, bez imalo preterivanja, da je ona bila naj~udesnijaosoba koju sam poznavao.

NAJD@EL NIKOLSON. Drugi sin ser Harolda Nikolsona i Vite Sakvil-Vest. Ro|en1917. [kolovao se u Itonu i na Koledù Baliol u Oksfordu. Kapetan Grenadirskegarde 1939–1943. Autor mnogih knjiga, uklju~uju}i Lord of the Isles (1960) i GreatHouses (1968). Priredio je dnevnike i pisma Harolda Nikolsona.

— REBEKA VEST:

Zatraìli ste od mene da zapi{em svoja se}anja o Virdìniji Vulf. Nema ihmnogo. Mi smo bile samo poznanice. Nisam je srela vi{e od dvadeset puta inikad nismo bile bliske. Nisam bila ~lan njenog kruga. Te{ko mi je da ture~enicu ne opteretim mnogim implikacijama. Grupa Blumsberi nije me volela,a ni ja nisam volela nju. Postoje, ipak, dva va`na izuzetka. Smatrala sam da jeKlajv Bel veseo i ljubazan drug, i da je Rejmond Mortimer prijatan i ozbiljan~ovek. Ostale sam lako mogla da ne volim, a razlozi za to su suvi{e sloèni dabi ih ovde navodila. Opisana prustovskim kategorijama, situacija je izgledalaveoma zanimljiva. Tu je bila grupa koja je li~ila na klan gospo|e Verdiren, anjeni ~lanovi su uobraàvali da su Germantovi; zanimljivo je to {to su svi ~italiPrusta, to jest najiscrpniju mogu}u analizu sopstvene situacije, a ni{ta od toganisu prepoznali. Danas uo~avam to isto kod ljudi mla|e generacije koji se divegrupi Blumsberi: i oni su Verdirenovi koji sebe smatraju Germantovima; i onisu ~itali Prusta.

Bilo je vrlo neobi~no {to se u sredi{tu tog klana nije nalazila gospo|a Verdiren,ve} Virdìnija Vulf koja bi se te{ko sloìla s bilo kojom od Prustovih li~nostiosim sa pripoveda~evom bakom. Nju je te{ko opisati zato {to je u sebi imalane~eg sablasnog. I kad je sedela preko puta vas izgledala je nedovoljnostvarna, kao jedan od onih duhova koje spazite samo u magnovenju dokzami~u za neki ugao.

ûla sam da mnogi ljudi kaù da je u sestrama bilo ne~eg od Madone. Madonaje uvek prikazana kao vrlo uredna i pribrana, ~ak i u nepovoljnim situacijamakakva je bekstvo u Egipat. Virdìnija i Vanesa su, me|utim, bile krajnjeneuredne. Kad su izlazile iz ku}e izgledale su kao da su se upravo unatra{keprovukle kroz ìvu ogradu. U vreme kad sam ih vi|ala i sama sam bilau

p

rv

om

l

ic

u28

2

neuredna, iscrpljena radom i prili~no bolesna, ali bih se uvek ute{ila kad bihvidela Virdìniju. Postoji jedan divan poznoviktorijanski i edvardijanski izraz:„dobro sazdana èna”. Virdìnija nije bila dobro sazdana. Ali je svakako bilavrlo lepa na leonardovski na~in. Takvo lice i telo morali su pripadati osobiretkog dara. U kafeu „Kra{” u Kovent Gardenu ~ula sam kako jedan ~ovekkaè svojoj èni: „Vidi onu ~udnovatu osobu.” @ena je pogledala kroz nao~arei pro{aptala: „Psst, ne sme{ tako da govori{ o njoj, sigurna sam da je to...”Njen glas je zamro u neodre|enom, gotovo bogoboja`ljivom po{tovanju. To jebio autenti~an kompliment.

Ona je trenutno pobu|ivala naklonost. Prvi put sam je srela u jednom stanu uêlziju, u ulici Rojal hospital, u kojem su ìvele dve izuzetne ène. Jedna jebila urednica Voga Doroti Tod, a druga urednica za modu Med` Garland.Doroti Tod je bila debela mala èna, puna energije, èna blistavog duha, reklabih. Dobri urednici re|i su od dobrih pisaca, a ona je bila veliki urednik. Med`Garland joj je bila ravna. Ta vitka mlada èna mogla je da bude manekenka danije raspolagala darom prvoklasnog znalca. Zahvaljuju}i njima Vog je odobi~nog modnog ~asopisa postao najbolji modni ~asopis i vodi~ za modernepokrete u umetnosti. One su pomogle Rodèru Fraju da presadi impresionizamna englesko tlo i donosile su dobre vesti o Pikasu i Matisu, Derenu i Bonaru,Prustu i @anu Koktou, Remonu Radigeu i Luju @uveu, o Arleti i sjajnommladom @anu Mareu. Pored toga, pruàle su naj~vr{}u mogu}u podr{kumladim piscima naru~uju}i od njih ~lanke o vrlo zanimljivim temama i dobroih pla}aju}i. Taj ~asopis bio je jedinstven. Med` Garland je jo{ sa nama. Ona jebila prvi profesor dizajna u Kraljevskoj umetni~koj {koli u Ju`nomKensingtonu, a danas je vrelo mudrosti u pogledu dostignu}a moderneumetnosti. Dopalo mi se {to im je Virdìnija Vulf postavljala pitanja o tome {tasu videle, {ta su radile i koga su srele, i slu{ala njihove odgovore sa radosnompa`njom.

Druènje s njima moralo joj je biti korisno zbog jedne njene nesposobnostikoju mi je sama priznala – a ~ini mi se da je i njen mu`, Leonard Vulf, jednompisao o tome. Nije umela da proceni dela savremenih pisaca. Kad je poèlelada priredi knjigu sastavljenu od pisama koja su razni ljudi pisali nekoj osobi –stvarnoj ili izmi{ljenoj – po svom izboru, ja sam napisala „Pismo mom dedi”.Poslala sam joj ga kao svoj prilog za knjigu koju je Hogart Pres objavio uvreme kad je u mojoj porodici vladala bolest, ali ono je {tampano kao zasebanpamflet. Za njega se zainteresovao samo kriti~ar Bonami Debre, kome seveoma dopalo. Nakon objavljivanja, jedan moj prijatelj sreo je Virdìniju Vulf iona mu je rekla: „Da, drago mi je {to smo objavili Rebekino pismo, madanisam razumela taj i taj deo.” Moj prijatelj je bio iznena|en jer je on taj deorazumeo bez ikakvih te{ko}a. Pomislio je da mora biti posredi nekakavnesporazum, ali kasnije, na jednoj ve~eri s Vulfovima, pomenula sam joj to, pasmo uzele pamflet i pregledale ga. Za~udo, pokazalo se da zaista nije razumelaonaj deo. Onda mi je rekla: „Ne verujem da ste vi bili nejasni, to svakako trebapripisati jednoj mojoj osobini koja je veliki nedostatak za kriti~ara. Ja zapravone razumem savremene pisce i prosto me obuzme neka vrsta slepila kad ih u

p

rv

om

l

ic

u28

3

~itam.” Ne verujem da je htela da ublaì moju gre{ku iz puke u~tivosti (madaje zaista uvek bila u~tiva) jer me je kasnije pozvala da pi{em za Hogart Pres.Pisala je o Dèjmsu Dòjsu neverovatne stvari, gotovo gluposti. (Nipo{to neupore|ujem „Pismo mom dedi” sa Dòjsovim Uliksom).

Se}am se neobi~ne male drame, tipi~ne za to vreme, u kojoj je njena u~tivostodigrala izvesnu ulogu. Svi smo poznavali rumunskog diplomatu AntoanaBibeska koji je odrastao u Parizu i koga }e ve}ina ljudi pamtiti kao Prustovogprijatelja. On se oènio Askvitovom }erkom Elizabetom, veoma finom ènom(istakla se svojom borbom protiv nacizma u Rumuniji), piscem ìvahnihkratkih pri~a. Kad je objavljena jedna njena knjiga, Virdìnija Vulf je ilizaboravila da je prikaè, ili je prikaz bio nepovoljan, ne se}am se. To seAntoanu Bibesku i njegovoj èni u~inilo vrlo neobi~nim i Antoan je, iskrenozbunjen, na{ao priliku da o tome popri~a s Virdìnijom. Kasnije su mi obestrane prepri~ale taj razgovor. Antoan mi je rekao da mu je Virdìnija priznalarazlog svog neprijateljskog drànja. Posredi je bila zavist. êznula je da vodiuzbudljiviji dru{tveni ìvot, da pose}uje zaista zna~ajne dru{tvene skupove:njenim sopstvenim re~ima, èlela je „vi{e sve}njaka u svom ìvotu”. Virdìnijami je, pak, ispri~ala da ju je Antoan zatekao svojim pitanjem i da mu je reklakako Elizabeta pripada sjajnom visokom dru{tvu i da je ona nesposobna daprati opise tog sveta u njenom romanu. Bilo bi neobi~no da je Antoan pogre{noprotuma~io to takti~no obja{njenje kao priznanje osuje}ene dru{tvene ambicije,naro~ito kad imamo u vidu da je Virdìnija Vulf, koliko god bila nezadovoljnasvojim delima i popravljala ih bezbroj puta, bila potpuno zadovoljna svojimmestom u svetu.

Moja generacija je odmah poverovala u njenu genijalnost; i ja sam bilaimpresionirana originalno{}u njenog dela. Neki poku{aji da se pokaè kako jeona zapravo preuzela ne{to {to su zapo~eli drugi – na primer, Doroti Ri~ardson– ne po{tuju hronologiju. Sklonost ka tehnici „toka svesti” bila je svudaprisutna, ali ona nije kasnila za drugima u njenoj primeni. Ipak, po mommi{ljenju njeno delo u celini nema one vrednosti koje mu se pripisuju. Talasisu prerafaelitski ki~ i trebalo bi ih zaboraviti. Sopstvena soba je na pravojstrani i ve{to je napisana, ali te{ko da zavre|uje da se u~i u {kolama. Mislim daje Obi~an ~italac uveliko precenjen. Ako uporedite njene kritike sa kritikamanjenog oca, odmah vam postaje jasno da je ona ìvela u daleko manjem svetu.Ali, imala je ~udesnu mo} zapaànja i umela je da izabere predmet na koji }eje primeniti, {to je ~ini jedinstvenom. Nekoliko meseci ìveli smo u jednoj ku}iblizu Rodmela i bilo je pravo zadovoljstvo gledati divnu ba{tu koju je napravioLeonard Vulf; on je trebalo da bude profesionalni ba{tovan. Virdìnija Vulf jesedela me|u sjajnim bujnim cve}em koje je njemu uspevalo bolje nego bilokome drugom i posmatrala ga bolje nego bilo ko drugi, verovatno bolje negobilo ko drugi na svetu. Bila je pravo ~udo, a ipak ne razumem neke stvari uvezi s njom. Kako je mogla da pokvari onu izvanrednu knjigu, Orlanda, onimuàsnim fotografijama? Kako je mogla da bude tako slepa prema nekimljudima? Jednom sam, na Leonardov zahtev, dovela kod Vulfovih jednu ènuiz Kentakija koja je bila kod mene u duòj poseti. Bila je lepa, duhovita iu

p

rv

om

l

ic

u28

4

ugledan istori~ar; obavljala je pionirsko istraìvanje istorije Indijanaca najugoistoku. Leonard je bio o~aran go{}om, ali Virdìnija nije mogla da sakrijeda ne vidi ni{ta posebno u njoj. Navratila sam i slede}eg dana da joj ostavimknjigu koju je èlela da pro~ita. Sede}i u fotelji, Virdìnija me je pogledala irekla: „Leonard kaè da je va{ labud zaista labud. Opi{ite mi je.” U njoj su sezaista na neobi~an na~in spajale izvanredna mo} zapaànja i potpuna nemo} davidi ono {to je drugima bilo o~igledno.

Ne prime}ujem njen uticaj na dana{nje pisce. Zanimljivo je to {to francuskipisci koji misle da prenose njenu metodu zapravo samo pokazuju da ne ~itajudobro engleski. Ona nije popisivala, kao {to to radi nouvelle vague, ona je,ponavljam, zapaàla. Zanimljivo je i to {to su veliki pisci njenog vremena –Prust, Kafka, Dòjs – imali hordu podraàvalaca odmah posle svoje smrti, azatim se talas povla~io. Ona i oni su razvili sopstvene metode u toj meri daniko nije mogao da ode ni korak dalje.

U njoj je bilo ne~eg neobi~no ~istog, neukaljanog. Nikad nisam ~ula o njojnikakvu pri~u u kojoj bi bilo i traga nedoli~nosti. To svojstvo pokazuje i jedna~udna halucinacija koju sam doìvela kad je umrla. Jednom mi je napisaladivno pismo koje sam uramila i oka~ila na zid u svojoj sobi, izme|u jednogpisma D.H. Lorensa i jednog Dòrdà Mura. U jednom ~asu sam pogledala tajzid i videla da je Virdìnijin rukopis i{~ezao. U ramu je stajao prazan listpapira. Dva dana kasnije pro~itala sam u novinama da je umrla i na~as mi jekroz glavu proletela idiotska misao: „A, da, to je ona u~tivo poku{ala da ublaì{ok, da me upozori.” Neobi~no je to {to je jedna poznanica, dobronamernapoznanica ali ne i prijateljica, tako sna`no doìvela njenu smrt.

REBEKA VEST. Pisac, istori~ar, knjièvni kriti~ar. Ro|ena 1892. [kolovala se naènskom koledù Dòrd` Votson u Edinburgu. ^lan Ameri~ke akademije umetnostii nauka. Objavila vi{e knjiga, me|u kojima su najpoznatije: The Thinking Read(1936), The Meaning of Treason (1948), The Fountain Overflows (1957). PutopisCrno jagnje i sivi soko objavljen je na srpskom u prevodu Nikole Koljevi}a.

— LUJI MEJER:

U leto 1934, dok sam ìvela u Sautizu, u Saseksu, videla sam u lokalnimnovinama oglas koji mi se u~inio vrlo zanimljivim: traìla se kuvarica za maluseosku ku}u blizu Luisa, a nudio se besplatan sme{taj u kolibi. Odgovor jetrebalo poslati g|i Vulf, Monks Hauz, Rodmel. Veoma sam se obradovala tomoglasu: upravo takav posao sam traìla za sebe i muà, a koliba nam je bila i tekako potrebna. Odgovaralo mi je i to {to u Rodmelu postoji {kola u koju bimogla da idu na{a deca. Odmah sam se javila na oglas.

Kad sam poslala pismo nisam verovala da }e od toga ne{to ispasti. Ve} sedoga|alo da ne dobijem nikakav odgovor. Zato sam se iznenadila kad su posle u

p

rv

om

l

ic

u28

5

nekoliko dana g. i g|a Vulf zajedno do{li kod mene. Sigurno su pro~itali pismokad su za vikend oti{li u Rodmel i ve} sutradan rano ujutru dovezli su se uSautiz, udaljen nekoliko kilometara.

Detaljno su mi opisali posao koji bih obavljala u Monks Hauzu. G. Vulf mi jeobjasnio da oni bri`ljivo planiraju svoj dan, gotovo iz sata u sat, i da im jeveoma va`no da ni{ta ne poremeti njihov uobi~ajeni raspored. Osetila sam dasu to ljudi koji zaista drè do svog vremena. Nadala sam se da }u biti u stanjuda se pridràvam rasporeda koji su opisali, mada sam i strahovala od takostroge satnice. Onda mi je g|a Vulf pomenula kolibu. Samo „dva sa dva” reklaje, ali blizu ku}e, i ~im neko preuzme posao koliba }e biti renovirana.

Nekoliko dana kasnije dobila sam pismo od g|e Vulf – dobro ga se se}am, biloje napisano na jarkozelenom papiru – u kojem je rekla da }e me angaòvati, da}e u po~etku moja plata biti sedam i po {ilinga nedeljno i da mogu da stanujemu ku}ici koju je g. Vulf kupio u Rodmelu. Bila sam presre}na {to sam dobilaposao. Sedam i po {ilinga nedeljno i besplatna ku}ica – tada je to bila zaistavelika plata.

Kad sam po~ela da radim u Monks Hauzu, bila sam vrlo mlada i pitala sam seda li }u mo}i da se pridràvam tako strogog dnevnog rasporeda. To je zahtevaloda uvek uradim pravu stvar u pravo vreme. Ali, nije bilo razloga za brigu: g. ig|a Vulf su se veoma potrudili da se ose}am kao kod ku}e i da se prilagodimnjihovom uhodanom ritmu. Oboje sam ih zavolela ve} prve nedelje.

Moj radni dan je bio dug, po~injao je u osam ujutru a zavr{avao se posle devetuve~e, ali u to vreme ja i moji prijatelji koji smo radili taj posao nismorazmi{ljali o broju radnih sati. Voleli smo svoj posao, bili ponosni {to ga dobroobavljamo i, bojim se, bili smo vrlo, vrlo sre}ni. I moj mu` je radio po ~itavdan, ali mi je uve~e pomagao da stavim decu na spavanje. Po podne sam imalaslobodnog vremena i provodila sam ga s porodicom, a deca su ~esto bila samnom u Monks Hauzu. Mislim da sam ih zapravo i odgajila tu, u kuhinji;tr~kali su izme|u kuhinje i vrta i pomagali Persiju Bartolomjuu, vrtlaru g.Vulfa, kao da su u ro|enoj ku}i.

Prvog dana mi se jedna stvar u~inila vrlo ~udnom. Pod na spratu bio je veomatanak, kupatilo se nalazilo ta~no iznad kuhinje, i kada se g|a Vulf kupala predoru~ka mogla sam da ~ujem kako razgovara sama sa sobom. Pri~ala je ipri~ala: postavljala je pitanja i odgovarala. Mislila sam da je s njom barem jo{dvoje-troje ljudi. G. Vulf je primetio moje ~u|enje i rekao mi da g|a Vulf uvekizgovara naglas re~enice koje je napisala prethodne no}i. Morala je da proverida li zvu~e kako treba, a kupatilo je bilo pogodno mesto jer je imalo dobruakustiku. On se na to navikao toliko da je vi{e nije ni ~uo. I ja sam se na krajunavikla, ali mi je bilo potrebno neko vreme.

Nije mi bilo dopu{teno da kuvam kafu u Monks Hauzu – g. i g|a Vulf imali suvrlo posebne zahteve u pogledu kafe – i g. Vulf je svakog jutra dolazio ukuhinju ta~no u 8 sati da je pripremi. Kad smo nosili posluàvnike s doru~komu sobu g|e Vulf, mogla sam da primetim da je radila tokom no}i. Poredkreveta su stajale olovke i papiri tako da je mogla da nastavi ~im se probudi iu

p

rv

om

l

ic

u28

6

ponekad sam imala utisak da je vrlo malo spavala. Listovi papira bili surazbacani svuda po sobi; na nekima je bila mnogo puta ispisana jedna te istare~enica. Bilo ih je na stolovima, na stolicama, ~ak i na podu. Kad je radila,g|a Vulf je obi~no bila okruèna hrpama papira. Nalazila sam ih u dnevnojsobi i u trpezariji, po stolovima i kaminima.

Spava}a soba g|e Vulf uvek je bila izvan ku}e, u vrtu; mislila sam da to nijeba{ zgodno – ponekad je morala da ode na spavanje po ki{i. U vrtu je imala iradnu sobu, blizu spava}e, zato {to je tu bilo tiho i mogla je nesmetano da radi.Spava}a soba bila je zapravo dozidana iza ku}e. Vrata su izlazila na vo}njak, aprozor je gledao na veliku livadu. Se}am se da je jedne no}i krava proturilaglavu kroz prozor. To je g|i Vulf bilo vrlo zabavno, ali g. Vulf nije èleo da seponovo dogodi ne{to sli~no, pa je kupio livadu i jedan njen deo pripojio vrtu.A onda joj je, zato {to je radna soba bila mala, izgradio ve}u na kraju ba{te uzcrkveni zid. Kada je zavr{ena, g|a Vulf je imala divan pogled na istok, prekopolja do Maunt Kaberna, i tu je svakodnevno sedela i radila.

Nikad ne}u zaboraviti kako je svakog dana ulazila u ku}u kad bi zavr{ila spisanjem: kad bih u 1 sat pozvonila za ru~ak, ubrzo bih je videla kako dolazikroz vo}njak pu{e}i jednu od svojih omiljenih cigareta u duga~koj mu{tikli.Bila je visoka, tanka i vrlo elegantna. Imala je krupne, duboko usa|ene o~i ipune, izvijene usne – mislim da su upravo one ~inile njeno lice posebno lepim.Nosila je duga~ke suknje – obi~no od plavog ili sme|eg rebrastog somota, potada{njoj modi – i svilene kaputi}e u istoj boji. Iz dèpa na kaputi}u uvek jevirila svilena maramica.

Njene cigarete bile su napravljene od posebnog duvana koji se zvao „Mojame{avina”. Kupovao joj ga je g. Vulf u Londonu, i uve~e, dok su sedeli poredvatre, sami su pravili cigarete. Bio je to blag duvan slatkastog mirisa. Nijehtela nijednu drugu cigaretu, iako bi ponekad s velikim zadovoljstvom pu{iladuga~ku tanku cigaru.

G|a Vulf nosila je ode}u koja joj je veoma dobro pristajala; o tome je naro~itovodila ra~una kad je odlazila u dru{tvo. Ja sam joj peglala haljine i popravljalasve {to je trebalo – ona nije znala da {ije, iako je ponekad rado poku{avala.Poku{avala je i da kuva, ali sam uvek imala utisak da je to za nju rasipanjevremena i da vi{e voli da bude u svojoj sobi i da pi{e.

Ali, jednu stvar u kuhinji radila je veoma dobro: pravila je divan hleb. Prvopitanje koje mi je postavila kad sam do{la u Monks Hauz bilo je umem li dapravim hleb. Rekla sam joj da sam ga ponekad pravila za svoju porodicu, alida ba{ nisam stru~njak. „Do}i }u u kuhinju, Luji”, rekla je, „i pokaza}u vamkako se to radi. Mi uvek sami pravimo svoj hleb.” Iznenadila sam se kad samvidela koliko je to komplikovan postupak i kako ga g|a Vulf spretno obavlja.Objasnila mi je kako da napravim testo s pravim koli~inama kvasca i bra{na, ikako da ga mesim. Tri-~etiri puta u toku jutra dolazila je u kuhinju da gapremesi. Na kraju je oblikovala testo u selja~ku veknu i ispekla ga na pravojtemperaturi. Rekla bih da g|a Vulf nije bila prakti~na osoba – na primer, nijeznala ni da {ije, ni da plete, ni da vozi automobil – ali hleb joj je uvek sjajno u

p

rv

om

l

ic

u28

7

uspevao. Pro{lo je vi{e nedelja pre no {to je moj hleb po~eo da li~i na onaj kojije pravila g|a Vulf, ali sam je posle mnogo prakse, nadam se, dostigla.

Ubrzo mi je postalo vrlo zanimljivo da kuvam sve vrste jela u Monks Hauzu.G. i g|a Vulf nisu èleli da spremam obilne obroke, ali su umeli da uìvaju uìvotu i u ukusnoj hrani. Naro~ito su voleli divlja~ – jarebice i fazane sa finimsosovima. Deserti su morali da budu veoma lagani i sveì – uglavnom kremovii suflei. Toliko sam se zagrejala za kuvanje da me je g|a Vulf pitala da li bihpoha|ala kulinarski kurs u Brajtonskoj tehni~koj {koli. Ta mi se ideja veomadopala i ona je sredila sve oko upisa. âsovi su mi pruàli ogromnozadovoljstvo. Svakog dana sam odlazila iz Rodmela u 11 ujutru i vra}ala se popodne da skuvam ve~eru i isprobam recepte koje su nam pokazali. Do krajagodine nau~ila sam da spremam vrlo komplikovana jela i sama sam sastavljalameni, naro~ito kada su u Monks Hauz dolazili posebni gosti – to jest, kad seg|a Vulf ose}ala dovoljno dobro da bi pozivala prijatelje.

Ponekad je g|a Vulf bila vrlo bolesna dok je radila na knjizi, mu~ile su je jakeglavobolje. Tada je g. Vulf morao da ograni~i broj prijatelja koji su im dolaziliu posetu. One koji su dolazili upozoravao je da ne}e mo}i dugo da razgovarajus njom. To mu nije bilo prijatno, ali je znao da }e se ona razboleti ako se nebude dovoljno odmarala. Naravno, ~lanovi njene porodice koji su ìveli ublizini ~esto su dolazili da je obi|u – naro~ito sestra Vanesa i ne}aka An|elika.Njima se g|a Vulf uvek jako radovala. Osim njih, ljudi iz okoline retko sudolazili u ku}u. Kada je g|i Vulf bilo dobro, pozivali su prijatelje, uglavnom izLondona, u vi{ednevne posete.

Posebno se se}am Kingslija Martina. Mnogo puta je bio u Monks Hauzu irazgovarao sa g. Vulfom o politici. G|a Nikolson (Vita Sakvil-Vest) dolazila jeiz Sisinhersta i ostajala preko vikenda. Veoma sam je volela. Bila je visoka ilepa, prili~no rumenog lica. G|a Vulf se uvek radovala njenim posetama.Dobro se se}am i g. Toma Eliota. On je bio vrlo ljubazan ~ovek, miran iuzdràn. Vodio je duge razgovore sa g|om Vulf, a ona ga je ponekadzadirkivala i zasmejavala. Kad bi ostao preko vikenda, u nedelju ujutru samùrila iz svoje kolibe da spremim doru~ak i onda bih zakucala na vrata g.Eliota da ga obavestim da je sve spremno, ali je njegova soba bila prazna jer jeporanio u crkvu. G. i g|a Vulf nikada nisu i{li u crkvu i nikako nisam uspevalada zapamtim da g. Eliot odlazi svake nedelje.

êst posetilac bila je i dama Etel Smit. Ona je bila veoma zabavna: dovezla bise u Rodmel svojim sme{nim starim automobilom i pred kapijom glasnodozivala g|u Vulf. „Virdìnija!”, vikala je iz sveg glasa. Bila je gluva i nesvesnakoliku buku pravi. Ne samo {to je ~esto dolazila u Monks Hauz, ve} je igotovo svakodnevno pisala pisma g|i Vulf. Po{tar je jutrom donosio po{tu umoju kolibu – da ne bi suvi{e rano budio g. i g|u Vulf – i g|a Vulf me je uvekpitala ima li pisma od dame Etel, mislim da se tim pismima radovala. Kad je g.Vulf ujutru sedeo uz njenu postelju – zajedno su doru~kovali, pili kafu irazgovarali – obi~no mu je ~itala njeno pismo i to bi ih veoma oraspoloìlo.u

p

rv

om

l

ic

u28

8

G|a Vulf je uvek bila presre}na kad bi zavr{ila knjigu, ali narednih nekolikonedelja g. Vulf je mnogo brinuo. Znao je da bi mogla uslediti nervna reakcijana duge sate napornog rada, a to je zna~ilo bolest. Ako bi po~ele da je mu~ejake glavobolje i ako je izgledala iscrpljeno, obustavljao je sve posete izahtevao da se ona potpuno odmori. Znala sam da je zdravlje g|e Vulf u{lo utu fazu po tome {to bi dolazila u kuhinju i sedela pitaju}i se {ta je htela da mikaè. Zatim bi izlazila u vrt i hodala vrlo polako, kao da poku{ava da se seti.Ponekad bi se sudarila s drvetom, kao da ne zna {ta radi. êsto je izgledalapotpuno iscrpljeno kad bi se vratili iz Londona. To se obi~no doga|alo zimi, pohladnom vremenu. Nije volela hladno}u: imala sam utisak da je se gotovopla{i. Onda bi sedeli pored vatre i pili kafu sve dok joj ne bi bilo bolje.

Naro~ito pamtim jedno popodne kad je g|a Vulf do{la u moju ku}icu.Iznenadila sam se kad sam je spazila kako ùri putem jer je retko dolazila ipomislila sam da verovatno èli da mi kaè ne{to posebno. Sela je i rekla:„Luji, zavr{ila sam knjigu!” Bilo mi je jasno za{to je do{la. Veoma dugo jeradila na romanu Godine i nekoliko puta se razbolela dok ga je privodila kraju.Bila je tako sre}na {to ga je najzad zavr{ila da je to morala nekom da kaè.Onda je dodala: „Sada }emo da potro{imo malo para na kre~enje kuhinje i nakupovinu novih stvari za tebe.” Bila je veoma uzbu|ena i ~itavo popodnepravila je planove za ure|enje kuhinje.

Iako je g|a Vulf patila od iscrpljenosti dok je pisala knjige, uvek mi se ~iniloda je ona fizi~ki veoma jaka. âk i kad je bila bolesna – kao poslednjih mesecirada na Godinama – duì odmor bio joj je dovoljan da se potpuno oporavi.Bolest ju je ~inila nestrpljivom i pokazivala je veliku hrabrost i odlu~nost da{to pre ozdravi.

Ali, po~etkom 1941, nakon {to je zavr{ila svoj poslednji roman, g|a Vulf seponovo razbolela i te{ko se oporavljala. G. Vulf je bio veoma zabrinut i uspeoje da je ubedi da poseti specijalistu u Brajtonu. Ne znam da je to ikad ranijeu~inila. Zahvaljuju}i lekaru i brizi g. Vulfa koji se trudio da joj omogu}i {tovi{e odmora, po~ela je polako da se oporavlja. Jednog jutra dok sam spremalaradnu sobu g. Vulfa, oboje su do{li u sobu i g. Vulf je rekao: „Luji, g|a Vulfèli da ti pomogne u poslu, da li bi joj dala pajalicu?” Tog jutra su razgovaraliu njenoj sobi jer je izgledalo da }e ona ponovo imati lo{ dan i verovatno joj jepredloìo da ne{to radi, da pomogne u ku}nim poslovima. Dala sam jojpajalicu, ali mi je sve to izgledalo veoma neobi~no. Nikad ranije nije pokazalaèlju da u~estvuje u ku}nim poslovima. Ubrzo je odloìla pajalicu i iza{la.Pomislila sam da prosto ne èli da ~isti sobu i da je oti{la da radi ne{to drugo.

Kasnije tog prepodneva videla sam je kako izlazi iz dnevne sobe i kre}e kasvom paviljonu u vrtu. Nekoliko minuta kasnije vratila se u ku}u, obuklakaput, uzela {tap za {etnju i krenula hitrim korakom ka gornjoj kapiji. Dok jebila u dnevnoj sobi verovatno je pisala pisma g. Vulfu i svojoj sestri, koja jezatim stavila na sto~i} za kafu i poùrila da neprimetno iza|e iz ku}e.

U jedan sat, kad sam pozvonila za ru~ak, g. Vulf je rekao da }e se popeti usvoju sobu da ~uje vesti na radiju i da }e si}i za nekoliko minuta. Ali ve} u

p

rv

om

l

ic

u28

9

slede}eg ~asa ~ula sam ga kako tr~i niza stepenice. Upao je u kuhinju vi~u}i:„Luji! mislim da se g|i Vulf ne{to dogodilo! Mislim da je mo`da poku{ala dase ubije! Kuda je krenula – da li si je videla kad je iza{la?” „Malo~as je iza{lana gornju kapiju”, odgovorila sam. Sve se najednom pretvorilo u nezamislivko{mar. Odjurili smo u vrt i ja sam potraìla vrtlara nadaju}i se da je video g|uVulf kako se vra}a. G. Vulf je iza{ao na gornju kapiju i potr~ao ka reci. Vrtlarnije video g|u Vulf i potr~ao je koliko ga noge nose da pozove deùrnogpolicajca u selu, a onda su zajedno oti{li do reke da se pridruè g. Vulfu. On jeu me|uvremenu na{ao njen {tap u blatu na obali. Dugo su je traìli, ali nisuotkrili nikakav drugi trag. G. Vulf je pomislio da je mo`da namerno ostavila{tap da ih zavara i da se zaputila ka Pastirskoj kolibi. To je bila jedna od njenihomiljenih {etnji, pa se ponadao da je mo`da oti{la tamo u èlji da se osami, neznaju}i sasvim {ta radi. Po{la sam s njim do Pastirske kolibe, ali g|a Vulf nijebila tamo. Na povratku smo pretraìvali obli`nje livade, obalu reke i potokesve dok se nije smra~ilo, a onda smo morali da odustanemo. Nismo mogli vi{eni{ta da u~inimo.

Dve nedelje kasnije u ku}u je do{ao policajac i rekao nam da je njeno teloprona|eno. Neka deca iz Luisa {etala su pored reke i videla telo koje je vodaizbacila na obalu. Rekao nam je da su u dèpovima njene jakne na{li te{kokamenje, da ga je svakako sama tu stavila i u{la pravo u reku. To je bilostra{no. To je bila najstra{nija stvar koju sam doìvela.

Dugo posle toga njihova ku}a je bila tu`no mesto. Meni su nervi popustili prvood brige za g|u Vulf, a onda i od potresa koji sam doìvela kad je prona|enonjeno telo. Kad god bih ~ula kako se neko pribliàva ku}i i kuca na vrata,pomislila bih da dolazi da mi kaè jo{ ne{to {to ne èlim da znam. U tom ~asune bih mogla da podnesem jo{ neku ru`nu vest.

Ostala sam u Monks Hauzu da se staram o g. Vulfu do kraja njegovog ìvota.Uvek je bio u velikom poslu: radio je u svojoj izdava~koj ku}i Hogart Pres uLondonu, odlazio na politi~ke skupove, pisao knjige i, naravno, brinuo o vrtu.Voleo je svoj vrt. Uz pomo} Persija Bartolomjua, svog prvog vrtlara, pretvorioga je u ~udesno mesto, puno cve}a, vo}a i povr}a. G. Vulf je bio veomaaktivan, uvek je gotovo tr~ao, kao da mu je bilo potrebno vi{e sati nego {to ihima u jednom danu, i sve vreme je vredno radio. On zaista nije prezao od rada.

Bio je i vrlo dobar i pa`ljiv ~ovek. Kada sam se jednom razbolela i morala daodem na operaciju, svakog dana me je pose}ivao u brajtonskoj bolnici i }askaosa mnom. Iako sam se uvek radovala {to ga vidim, tada je imao vi{e odosamdeset godina i strahovala sam da bi mu putovanje moglo na{koditi. Ali,on je rekao da ga to ne zamara i nastavio svakodnevno da dolazi dok se nisamoporavila i vratila ku}i.

Nekoliko nedelja po povratku u Rodmel, kad sam jo{ bila slaba od operacije,iznenada se razboleo. Ujutru je jedna susetka dojurila do moje ku}ice da mepita za ime lekara koji je le~io g. Vulfa: rekla mi je da ga je vrtlar na{ao ufotelji u dnevnoj sobi i da mu se ~ini da je gospodin veoma bolestan. Poùrilasam u Monks Hauz, ali jo{ nisam mogla da tr~im. Kad sam stigla do ku}e,u

p

rv

om

l

ic

u29

0

ambulantna kola su ve} bila tu i voza~ mi je rekao: „Gospo|o Mejer, sada }etespakovati u kofer malo ode}e g. Vulfa jer }emo ga prebaciti u bolnicu.”Upitala sam ga ko je pozvao hitnu pomo} i on mi je rekao da je nekotelefonirao iz sela. „Ne}ete voditi gospodina Vulfa u bolnicu”, rekla sam.„Znam da on to ne bi èleo.” Voza~ je shvatio da se ne {alim i odvezao je kolakad sam mu rekla da }u telefonirati lekaru g. Vulfa. Onda sam to i u~inila isa~ekala njegov dolazak.

Nekoliko meseci susetka i ja smo danono}no negovale g. Vulfa. Malo sepovratio, ali mu je bolest o{tetila mo} govora i zbog toga je bio vrlo àlostan.Jednom me je upitao da li razumem ono {to govori: nikad ga nisam lagala, pasam mu i tada rekla da ponekad ne uspevam da ga pratim. Iako je najvi{evoleo da bude nezavisan, shvatio je da mora da miruje i da se prepusti tu|ojnezi. Kasnije, kad vi{e ni lekovi ni terapija nisu mogli da mu pomognu, moralismo da angaùjemo dve bolni~arke da brinu o njemu. Ali, ja sam bila uz njegasvakog dana do samog kraja.

Kad je g. Vulf umro, moja slu`ba u Monks Hauzu je prestala. Bile su to sre}negodine, volela sam svoj posao, a g. i g|a Vulf postali su mi veoma dragi. Idanas smatram da je divno {to sam pre mnogo decenija primetila onaj oglas ulokalnim novinama i {to sam na njega odgovorila.

LUJI MEJER. Pominje se kao Luji Everest u autobiografiji Leonarda Vulfa.Ro|ena u Istdinu, Saseks, 1912. @ivela u Bervo{u, gde je njen otac radio na imanjuRadjarda Kiplinga, a zatim u Sautizu. U svojoj dvadeset i drugoj godini preselila sesa porodicom u Rodmel gde je radila kao kuvarica u ku}i Leonarda i VirdìnijeVulf (do smrti Leonarda Vulfa 1969).

Knjiga Se}anja na Virdìniju Vulf (Recollections of Virginia Voolf, Cardinal, SphereBooks, 1989, prir. M. Holroyd) sa~injena je od 28 svedo~enja ro|aka, prijatelja ipoznanika autorke Gospo|e Dalovej, Ka svetioniku, Orlanda, Sopstvene sobe,Talasa, Godina... Neki od njih su i sami bili knjièvne legende – Tomas Eliot,Rebeka Vest, Rouz Mekoli, Stiven Spender, a neki su – poput kuvarice Luji Mejer –vi{e decenija u~estvovali u svakodnevnom ìvotu Vulfovih. Njihova se}anja nampomaù da sagledamo sloènu li~nost Virdìnije Vulf iz razli~itih uglova, ali i daprisnije doìvimo doba nastajanja moderne knjièvnosti.

u

pr

vo

m

li

cu

291

es

ej

m

os

to

va

292

— Hans-Joahim Nojbauer

— Fama.„Klinike za glasine” i ostale vrste kontrole

— Izabrala i prevela s nema~kog Aleksandra Bajazetov-Vu~en

Hotline

Da li je predsednik SAD bio u intimnim odnosima sa jednom pripravnicom,glasilo je pitanje koje je tokom drugog mandata Bila Klintona okupiraloameri~ku javnost. Kako su glasine oko zbivanjaâ u Ovalnom kabinetu postajalesve ja~e, Bela ku}a je otvorila poseban hotline, neku vrstu broja za hitneslu~ajeve. Ko god bi nazvao, mogao je da sazna istinu o Monicagate-u – ili barzvani~nu verziju. Ta hotline je pokazala koliko ozbiljno vlada shvata glasine opredsedniku koje kruè ~ak i me|u obi~nim svetom. Stru~njaci zaduèni zaKlintonov imid` trebalo je da u direktnim razgovorima pro~iste famu svog {efaod optu`bi koje su se najpre pojavile na internetu i u medijima, kao i od svepomamnijih glasina. Li~ni kontakt sa ljudima koji bi se javljali na taj broj jestejedna varijanta te{kog ume}a demantovanja. Da li je ona bila uspe{na, te{ko jere}i: ako je suditi po broju korisnika ovog specifi~nog sredstva za formiranjepoliti~kog mnjenja, ljudi nisu bili zadovoljni dejstvom „velikih” demantija kojeje Klinton vi{e puta objavio u {tampi i pred kamerama. [tavi{e, moglo sesaznati kako negativna retorika onoga ko demantuje ~esto ima upravo suprotanefekat. Mo`da je Klintonovi savetnici trebalo ~e{}e da idu u bioskop: filmBerija Levinsona Wag the dog, snimljen neposredno pre ovog skandala,pokazao je koji smisao poricanje ima u politici: „Demantujte”, kaè savetnikvlade (igra ga Robert de Niro) dok poku{ava da osmisli strategiju kojom bi sepa`nja medija skrenula sa predsednikovog seks-skandala. „Demantujtebombarder B-3”. – „Kakav B-3? To ne postoji”. – „Ako demantujemo, zna~ida postoji.”

Klintonov problem sa Monicagate-om nije nov: dràvnici i politi~ariodvajkada poku{avaju da upravljaju pri~ama i glasinama koje kruè o njimakako bi sa~uvali svoj renome. Time, verovatno i ne znaju}i, po{tuju savetfilozofa Frensisa Bekona, koji je napisao da „svaki mudar vladar” morabri`ljivo da prati glasine i da pazi na njih, kako bi ovu opasnu silu iskoristio

es

ej

m

os

to

va

umesto da trpi {tetu od nje, jer glasine su „~esto senke budu}ih doga|aja”.1

Ono {to su u starom Rimu radili tzv. delatores, dakle, prenosili vlastima vestiiz naroda, to danas rade timovi savetnika i stru~njaka koji se bave javnimmnjenjem. Oni onda informi{u i o trenutnom kursu predsednikovog imidà.

êsto su politi~ke glasine samo reakcija na tajnu politiku. Zbog toga jepoliti~ke tra~eve jo{ teè kontrolisati. Uplitanje u ono {to ljudi kaùpretpostavlja visok stepen racionalnosti na strani vlasti. Klintonova hotline kaostrategija za takvo kontrolisanje glasina ima dugu predistoriju – a i nekedirektne uzore u novijoj istoriji Sjedinjenih Dràva. ûvene su bile „mu{ice”,mouches, {pijuni koji su u Parizu od poznog XVII veka prislanjali uho na ustanaroda i beleìli {ta se pri~a. „Love}i re~i”, {pijuni su se uglavnom smucali pojavnim mestima, oko kraljeve palate ili u Tiljerijama, a ~esto i po gradskimgostionicama.2 Katkad su mouches bili zavrbovane „sluge ili druge osobe kojesu imale pristupa nekoj ku}i”, pa su, dakle, mogle da prislu{kuju i privatnerazgovore.3 Tako policija decenijama prislu{kuje {ta se pri~a u Parizu. Ponalogu na~elnika policije oni, uz nov~anu nadoknadu, sastavljaju i pismenezabele{ke o tome, takozvane Gazetins de police. Tamo se „ono {to se ~uje”beleì „u sirovom stanju”,4 to se potom valorizuje i arhivira, kao kakve tajnefaits divers glasinâ. Ve} ovde se susre}emo sa elementarnim principomkontrole glasina u XX veku – od izgovorene re~i postaje pisana; ono {to senajpre pojavilo na periferiji dospeva tako u centar mo}i, a zahvaljuju}i tojpromeni medijuma glasine i govorkanja uspevaju da se uspnu socijalnomlestvicom. „Luj XV bio je opsednut tim izve{tajima, i ~esto je nalagao svomprivatnom policajcu da mu ih ~ita.”

Ovoj centralizaciji glasina odgovara, obrnuto, i politika vlasti u oblikovanjujavnog mnjenja koja tako|e aktivno koristi glasine. Jer, ako postoje agenti kojikralju referi{u {ta ljudi govore, onda tako|e postoji i osoblje koje seje glasine5

– postupak koji, sa svoje strane, zahteva visok stepen tajnovitosti. Stoga jetakva politika uvek u opasnosti da i sama postane predmet glasina; o tome bionda „mu{ice” i same mogle da ispri~aju {to{ta na~elniku policije. Ova kriti~nata~ka, na kojoj se ru{i racionalnost vlasti, pokazuje na kakve aporije nailazisvaka kontrola glasina. Jo{ Enciklopedija iz 1751. jasno pokazuje vezu izme|uglasina i njihove kotrole od strane vlasti: u o~ima prosvetitelja glasina jepotencijalan izvor iracionalnog, ~emu moè da dosko~i jedino „budnost

es

ej

m

os

to

va

293

1 Francis Bacon, „A Fragment of an Essay on Fame”, u: The Works of Francis Bacon, ed. JamesSpedding/Robert Leslie Ellis/Douglas Denon Heath, vol. 12, New York/Cambridge 1869, str. 265; drugicitat iz: Sächsische Vaterlandsblätter, Leipzig 1843, Nr. 168, citirano prema: Wander, DeutschesSprichwörter-Lexikon. Ein Hausschatz für das deutsche Volk, Bd. 1, Darmstadt 1964, stubac 1578.

2 Arlette Farge, Lauffeuer in Paris. Die Stimme des Volkes im 18. Jahrhundert, Stuttgart 1993, str. 36.3 Sälter, „Gerüchte als subversives Medium. Das Gespenst der öffentlichen Meinung und die Pariser Polizei

zu Beginn des 18. Jahrhunderts”, u: Werkstatt Geschichte 15, Jg. 5., Dez. 1996: Politik des Gerüchts, str.11-19; ovde citirano sa str. 12.

4 Farge, Lauffeuer, str. 39; slede}i citat na istom mestu.5 Andreas Würgler, „Fama und Rumor. Gerücht, Aufruhr und Presse im Ancien Régime”, u: Werkstatt

Geschichte 15, 5. Jg., Dez. 1996: Politik des Gerüchts, str. 20-32, ovde citirano sa str. 24f.

policije”.6 Bar sa stanovi{ta politi~ke racionalnosti glasina dobija zloslutnukonotaciju subverzivne, potencijalno anarhi~ne veli~ine, oru`ja u borbi protivmonopola na informacije; stratezi mo}i i privrede u njoj ~ak vide „pu{ku”7

nenaoruànih, i spremni su da u glasinama vide ciljanu akciju, pravu pravcatuzaveru politi~kog protivnika.8

Ne{to sli~no sigurno je pomislio i predsednik Klinton kada je povodomMonicagate-a naredio da se otvori hotline kako bi napravio sebi „{tit od strelakoje odapinju zli jezici”.9 U novijoj istoriji SAD postoje dve institucije kojeprethode ovakvom medijskom intervenisanju u ono {to obi~an svet pri~a: to su„klinike za glasine” (rumor clinics) u Drugom svetskom ratu i telefoni „centaraza kontrolu glasina” (rumor control centers), kojima su vlasti poku{avale dasti{aju nemire posle ubistva Martina Lutera Kinga. I klinike i centri, mada urazli~itim istorijskim i medijskim uslovima, pokazuju da dràva u ovakvomneformalnom govoru vidi posebno opasan ferment anarhije i pobunjeni{tva.

Klinike za glasine

Kada su Sjedinjene Dràve posle katastrofe u Perl Harburu, decembra 1941,stupile u rat protiv sila Osovine, nije se zahuktala samo proizvodnja oru`ja,municije i ostalog ratnog materijala, nego su, kako to u ratno vreme obi~no ibiva, i glasine nastajale u ogromnim koli~inama. Bilo da se ve} veoma ranoizve{tava o pobedi nad Nema~kom i o Hitlerovom kraju, bilo da seprepri~avaju stravi~ne okrutnosti ili da se za neke prominentne li~nosti govorida su umrle, a za neke zvezde, opet, ili ~ak za ~itavu vojsku ili mornaricu da serazbacuju deficitarnom robom – Fama uvek pri~a sopstvenu verziju zvani~neistorije. Svoj vrhunac glasine dostiù u danima i nedeljama posle 7. decembra:po{to ameri~ke vlasti najpre pre}utkuju gubitke, Amerikanci su upu}eni narekla-kazala. Sumnje, strahovi i fantazije rastu i po objavljivanju prvih (uzgred,obazrivih) izve{taja: ljudi misle da je ~itava pacifi~ka flota potopljena, govorise o hiljadu uni{tenih aviona.

Kona~no i sam predsednik Frenklin D. Ruzvelt ose}a da je vreme da se ume{a.U govoru na radiju od 23. februara 1942. godine on naciju bar delimi~noobave{tava o gubicima. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Ruzveltove

es

ej

m

os

to

va

294

6 Odrednica „rumeur”, u: Encyclopaedie, 1 ère Édition 1751ff.7 Yves Leclerf/Édouard Parker, L'affaire Tchernobyl. La guerre des rumeurs, Paris 1987, str. VIII. Leklerf i

Parker u aferi êrnobil vide sovjetsku medijsku kampanju. Aktuelnost ove teme jo{ od Drugog svetskog ratadaje uvek istu polemi~ku matricu. Istina je da su takve strategije deo sistematske politike, kako pokazujeKerol Galager u svojim intervjuima (Carole Gallagher, American Ground Zero. Der geheime Atomkrieg inden USA, Nachwort von Jutta Ditfurth, Berlin 1995).

8 Upor. strategije Ministarstva za dràvnu bezbednost u Ajzenfeldu, „Fabrika glasina NDR”, kao i izjavestru~njaka za KGB Dòna Barona (John Barron, „Dezinformatsiya”, u: Philip Kerr, ed., The Penguin Bookof Lies, London 21991, str. 420-423).

9 Musäus, Märchen 3, 116, citirano u: Grimm, Deutsches Wörterbuch, stubac 3758.

re~i (ali i ono {to je pre}utao) uticale gotovo na ~etvrtinu stanovni{tva.Dvadeset miliona Amerikanaca, dakle, nije imalo sluha za Famu, procenjujustru~njaci za empirijsku psihologiju. No, nekoliko meseci kasnije, {irom zemljezabeleèno je preko hiljadu glasina vezanih za rat. Oko dve tre}ine njihupereno je protiv saveznikaâ ili protiv odre|enih grupa stanovni{tva: crnaca,Jevreja, dràvnih slu`benika, Britanaca, vojske ili mornarice. Gotovo ~etvrtinaglasina ukazuje na strahove, i govori o mu~enju ameri~kih ratnih zarobljenika,bolestima u trupama i sli~nom. Tek otprilike svaka pedeseta glasina izraàvanadu i èlje nacije koja proìvljava svoje prvo ratno leto: pobedu i mir.

Ovo je, zna~i, protivnik na doma}em frontu sa kojim treba da se bori ameri~kopsiholo{ko prosve}ivanje, podràno zakonom protiv {irenja informacija iglasina. „Office of Facts and Figures” (OFF) i „Office of War Information”(OWI) bore se sa ovim neprijateljem pomo}u (navodno) nepobitnih ~injenica ipravih dezinformacija, po{to se pretpostavlja da glasine nastaju tek tamo gdene postoje informacije. S druge strane, OFF i OWI su, kao i sli~ne institucije uEngleskoj, Japanu i Nema~koj, koje su radile po sli~nim modelima, htele dasprovedu i zabranu pri~anja. U Ujedinjenom Kraljevstvu humoristi~ki posterina kojima je pisalo „Nepromi{ljena pri~a ko{ta ìvota”, nastali iz britkog perakarikaturiste ~asopisa Punch Fugasa, uspeli su da u}utkaju Engleze, dok se poNema~koj lepe plakati sa natpisom „Neprijatelj prislu{kuje!”10 Na ameri~kimplakatima su firer, du~e i japanski car prikazani kao radoznali trio koji }uli u{inad natpisom „Neprijateljeve u{i slu{aju”, dramati~an prizor davljenikauokviren je re~ima „Neko je pri~ao”, a ujka Sem drì kaìprst na usnama:„Ra~unam na tebe. Razmisli pre nego {to progovori{”.11

]utanje ~uva tajnu i spre~ava {irenje glasina. To znaju Nemci i Britanci kolikoi Amerikanci: „Sram te bilo, brbljiv~e”, skandira se u Tre}em rajhu, u sredplakata sa „~ovekom iz senke” i natpisima „Pst!” Lozinke na nalepnicama idre~avo crveni oglasi iz 1944. kaù prozai~no „Ne kvarite raspoloènje idrànje preno{enjem glasina i preteranim opisima doìvljenog”.12 S drugestrane Kanala }uti se u ne{to boljem ritmu: „Whether alone or in a crowd, /Never write or say aloud / What you're loading, whence you hail, / Whereyou're bound for, where you sail” – re~i koje u prevodu mogu samo da izgubena poletnosti. U Americi se tra~evi spre~avaju jo{ zgodnijim rimama: „ZipYour Lip and Save a Ship”.13

To postaje dobar {lagvort za gospo|u Frensis Svini, onu gra|anku Bostona bezkoje klinike za glasine verovatno ne bi ni postojale. Po~etkom 1942. ubostonskoj luci tajno se usidrila Kraljica Meri, civilni brod u slu`bi ameri~ke

es

ej

m

os

to

va

295

10 O ljudima iz senke, plakatima na kojima pi{e „Pst!” i njihovim engleskim pandanima upor. Fleischer,„Feind hört mit!” Propagandakampagnen des Zweiten Weltkrieges im Vergleich, Münster/Hamburg 1994.

11 Ilustracije kod Gordon W. Allport/Leo Postmann, Psychology of Rumor (1947), New York 1965, uz str. 16.12 Andreas Fleischer, „Feind hört mit!”, str. 230.13 Fleischer, „Feind hört mit!”, ilustracije, i Allport/Postmann, Psychology of Rumor, str. 16.

mornarice. Iako su se (ili upravo zato {to su se) lokalni mediji prethodnoobavezali na }utanje, uskoro je po~elo da se {u{ka o tajanstvenim rabotama uluci. Jedni su govorili da su na brodu crnci, kandidati za komandose-samoubice,drugi su, opet tvrdili, da u posadi nema ni jednog jedinog Jevrejina, tre}i, pak,o tome da je brod pun ranjenika; neki su ~ak ~uli i za pobunu. Kada jenekoliko dana kasnije u ~itavom Bostonu jo{ i nestala struja, pro~ulo se da jebrod, sa svojim sumnjivim tovarom, neprimetno isplovio tokom no}i. No, tekslede}eg jutra, posle ovog pomra~enja, Kraljica Meri je u punoj dnevnojsvetlosti napustila bostonske kejove, ostavljaju}i za sobom oblake glasina,tra~eva i naklapanja.14 Kucnuo je ~as Frensis Svini, u gradu poznate kao ènesa ose}ajem za zajednicu: kako bi stala u kraj antisemitskim, antibritanskim iuop{te defetisti~kim glasinama koje su kolale irskom zajednicom Bostona, onaorganizuje susret ~lanova nekoliko javnih slu`bi i nekih drugih uticajnih ljudi.U ovoj gra|anskoj inicijativi protiv Fame u~estvuju i na~elnici policije,nastavnici, socijalni radnici i poslovni ljudi. No, Kraljica Meri bi}e samoinicijalna kapisla: angaòvani gra|ani i slu`benici dogovaraju se da sasvimra{~iste sa glasinama u Bostonu.

U saradnji sa Gordonom V. Olportom, profesorom psihologije na univerzitetu uHarvardu, i njegovim doktorantom Robertom H. Knapom, marta 1942, nedugoposle Ruzveltovog govora, nastaje prva rumor clinic, „klinika za glasine”. Ovabolnica za glasine zapravo je nedeljna kolumna u lokalnim novinama, BostonSunday Herald-Traveler. Ovde, i u ~itavoj seriji kasnijih ~lanaka, treba istraìtii uni{titi glasine vezane za rat. Ova retori~ka kampanja protiv glasina po na~elu„prona|i i uni{ti” bi}e do kraja januara 1943. uzor za preko ~etrdesetme|usobno povezanih ameri~kih i kanadskih klinika koje }e izvoditi operacijena otvorenom srcu kolektivnih predstava. Njen mo`da najve}i uspeh bi}e to {toje {irom zemlje afirmisala ideju da su glasine stvar kontrole od strane vlasti.

Zvani~no nadleàn za kontrolu glasina u „Komitetu za javnu bezbednost uMasa~usetsu”, doktorant Robert H. Knap svog protivnika, Famu, defini{e kao„iskaz sa tematskom referencom koji se {iri bez zvani~ne potvrde”.15 To je,kaè on dalje, primitivan, neprecizan medijum, krajnje nestabilan i nepouzdan.Glasina je, dakle, havarija u komunikaciji. Klinike za glasine trebalo bi dapopune prostor govorkanja sopstvenim, overenim informacijama. Zato onesastavljaju timove odabranih stru~njaka i ljudi od autoriteta. Osim novinara ipsihologa me|u njima su i li~nosti iz javnog ìvota: predstavnici crkve,sindikata, poslovni ljudi, policajci, predstavnici razli~itih kulturnih grupa, crncii belci. Oni tesno sara|uju sa predstavnicima vojske i mornarice, FBI-ja iostalih saveznih organa: tako gra|anska inicijativa prerasta u koncentrisanuakciju sa visokim ugledom. [to je za reklamu filmska zvezda, to je klinici zaglasine akademska titula – naime, garancija za pouzdanost. Tu segradona~elnici obra}aju svojim ~itaocima kao gradona~elnici, profesori usvojstvu profesora.

es

ej

m

os

to

va

296

14 Robert H. Knapp, „A Psychology of Rumor”, u: The Public Opinion Quarterly, vol. 8, 1944, str. 22-37,ovde citirano sa str. 33.

15 Knapp, „A Psychology of Rumor”, str. 33. Knapovu definiciju preuzimaju i Olport i Postmen.

Rad klinike odvija se u tri faze: anamneza, dijagnoza i terapija. Najpretakozvani rumor wardens ili morale wardens otkrivaju i prikupljaju glasine.Ovi „nadzornici za glasine” su dobrovoljci koji iz profesionalnih razlogadolaze u dodir sa puno ljudi i pri~a. Oni su neka vrsta mreè za oslu{kivanje:vi{e od dve stotine bostonskih gostioni~ara16 isporu~uju lokalnoj klinici zaglasine potrebnu gra|u. Takvi nadzornici za glasine i mnogi drugi koji tosmatraju svojom du`no{}u }ule u{i i ~itaju sa usana: ljudi zapisuju {ta susedi ikolege pri~aju.

Front glasina proteè se i posred oruànih snaga. U akciji paralelnojprikupljanju glasina me|u civilima, ameri~ka vojska kre}e u lov na Famu. Urutinskim mese~nim izve{tajima pripadnici slu`be bezbednosti treba da navodei glasine koje kruè vojskom. „Nevi|eno je zabavno skupljati glasine”,17 kaèposle rata jedan oficir koji je u~estvovao u lovu na pri~e. Zajedno sapeto~lanim {tabom, sastavljenim od ljudi razli~itog ranga, on je po Pacifikupratio trag koji je Fama ostavljala me|u vojnicima. „Glasine su se autoruuglavnom dostavljale u roku od samo nekoliko sati po{to bi se pojavile, iodmah bi se zapisale, kako u zvani~ne svrhe, tako i u nau~ne. Svaki izve{taj oglasini beleìo se na posebnom par~etu papira, zajedno sa neposrednimizvorom, pretpostavljenim poreklom, pretpostavljenim putem kojim se {iri,podacima i okolnostima, kao i procenom verodostojnosti, koju bi davaliizvestilac i njegov izvor”.18 Pri tom bi dostavlja~ uvek ostajao anoniman. Ovdeje rat zaista postao ne samo istorijska, nego i psiholo{ka laboratorija, no ono{to treba da sluì nauci mnogo vi{e zaokuplja visoke poloàje. Prilikomdemobilisanja jedinice, jedan vojni cenzor konfiskovao je ~itavudokumentaciju sakuplja~â glasina. I u vojsci i na frontu glas Fame smatra seopasnim. Bezbednost je u nepostojanju glasina; ono {to laboratorija zvana ratproizvodi, ratu i pripada.

Veoma sli~nim medijskim metodama glasine se hvataju i u civilnoj Americi;koriste se posebni upitnici i liste kako bi se na osnovu razli~ith verzija ivarijanti postepeno do{lo do postojanog teksta. Po{ta onda isporu~uje takosastavljene pri~e u kliniku za glasine. No, kada se koverat otvori, da li su to,posle promene medijuma, posle ovakvog socijalnog uspona od „ljudi” do„elita”, da li su to, dakle, jo{ uvek iste glasine?

Kako god da je, one su sada tekstovi koji se mogu pro~itati, citirati ikritikovati. Od njih doktori za glasine prave uì izbor, i to je drugi korak uradu: jedan deo pri~a oni {alju na proveru na mesta sa kojima sara|uju, naprimer u Crveni krst, dok znatno ve}i deo po uspostavljanju dijagnoze odlazi uko{. Posebno rizi~ne glasine se filtriraju: „Ako je glasina u su{tini istinitakoliko i opasna”, preporu~uje promu}urno Knapov Komitet za javnu

es

ej

m

os

to

va

297

16 Ralph R. Rosnow/Gary Alan Fine, Rumor and Gossip. The Social Psychology of Hearsay, NewYork/Oxford/Amsterdam 1976, str. 121.

17 Theodore Caplow, „Rumors in War”, u: Social Forces, vol. 25, March 1947, str. 298-302, ovde citirano sastr. 298; upor. i izve{taj ène-oficira upoznate sa {irenjem glasina u Aziji: Elizabeth P. Macdonald,Undercover Girl, New York 1947.

18 Caplow, „Rumors in War”, str. 298.

bezbednost, „najbolje je da se ne {iri dalje”.19 I u civilnom ìvotu gaji senepoverenje prema sopstvenom ume}u, a korpa za otpatke igra cenzora.

Me|u svega desetak procenata pristiglih glasina koje „vredi objaviti” spadaju igolicavi izve{taji o ènskim vojnim jedinicama, Women's Army Corps. Nanjima se moè prou~iti i tre}i stepen terapije za glasine. Naime, SjedinjeneDràve su u Severnoj Africi stacionirale nekoliko ènskih vojnih jedinica. Oovim ènama-vojnicima kod ku}e je i{la glasina da je pet stotina njih udrugom stanju, te da su otpu{tene iz slu`be. Umesto da ispunjavaju du`nosti,one su se pod suncem Afrike navodno odale drugim sklonostima – da li saprijateljem ili s neprijateljem, to glasine ne prenose. List Syracuse Post-Standard,kom gra|u isporu~uje pedesetak nadzornika za glasine, obra|uje ovu glasinu ujednoj od klinika, koju je uskoro prenelo i jedno studentsko glasilo. Post-Standardcitira pri~u u nekoliko varijanti, i sve ih obeleàva upozorenjem „GLASINA”,{tampanim verzalom. „Vi{e od 500 pripadnica ènskih jedinica otpu{teno izslu`be zbog vanbra~ne trudno}e”, „500 trudnih pripadnica ènskih jedinicavra}eno iz Severne Afrike”, „General Ajzenhauer kaè da ga pripadniceènskih jedinica veoma brinu i da ne drì mnogo do njih”. Sve je to neta~no,tvrdi klinika za glasine. No, kako se suprotno te{ko moè dokazati, list jedinomoè da apodikti~ki suprotstavi ove iskaze. Ta~no je, naprotiv, kaè list, da uSevernoj Africi uop{te i nije stacionirano 500 èna, te da Ajzenhauer, naprotiv,o njima ima izuzetno visoko mi{ljenje. Za „takve bajke nema ni jednog jedinogdokaza”.20 Posle ove ispravke sledi savet ~itaocima da svaku takvuinformaciju, svaku glasinu, kriti~ki provere i preispitaju.

Ali, to nije sve: ve}i deo klinike posve}en je psiholo{koj pozadini takvihglasina, seksualnoj zatucanosti, potisnutim strahovima i mehanizmima psihi~keprojekcije. Retori~ki veoma spretno, autor koji pi{e o glasinama o ènama izvojne jedinice, prelazi sa „Vi”, obra}anja kojim èli da objasni nekome ne{to,na integrativno „mi” u opisu: „Mi ljudi smo kompleksna stvorenja”. To je usvakoj prilici ta~no. Niko, kaè se dalje u tekstu, nije imun na subverzivnumo} glasina i na sve one „so~ne” i „zabiberene” pri~e. One, naime, „ne nastajutek pukim slu~ajem, niti iz pogre{nih i nepromi{ljeno izgovorenih re~i. Iza njihne stoje ni agenti sila Osovine, ve} glasine spadaju u du{evni ìvot svakoga koih slu{a.” Potencijalno svaki Amerikanac postaje pacijent klinike za glasine, jersvako moè da oja~a svoju odbrambenu snagu „putem samospoznaje”: svakomora da radi na sebi, objavljuje na ovom mestu jedan profesor politi~kepsihologije Univerziteta u Sirakjuzu u svojstvu profesora politi~ke psihologije.

Njegova borba u nedeljnim novinama jeste borba svetlosti protiv mra~nih silanesvesnog, a njegova pri~a, poput propovedi, pri~a o unutarnjem frontu du{esvakog Amerikanca. Politika i rat postaju pitanje moralne zrelosti svakogpojedinca. Ono {to ovaj prosvetitelj na polju glasina ili ne zna ili pre}utkujejeste da je nema~ka propaganda u Americi sprovodila ciljane kampanje {irenja

es

ej

m

os

to

va

298

19 „Standards for Agencies Working on the Prevention and Control of Wartime Rumor”, dodatak uAllport/Postman, Psychology of Rumor, str. 235.

20 Citirano kod: Allport/Postman, Psychology of Rumor, str. 19.

glasina kako bi glas neformalnog govora vratila na pravi kurs. Rastura~iglasina koje finansiraju ameri~ki nacisti jo{ od 1940. godine, dakle jo{ pre no{to su SAD stupile u rat, bacaju se na posao, po metodama koje }e marketin{kistratezi uskoro preuzeti za rafinirane reklamne kampanje.21 Oni {ire pri~u da }eNema~ka pobediti u ratu, te da su informacije o nema~kim zlodelima pukeglasine. Osim toga, oni {ire i antisemitske ideje.22

Cilj ovih klinika jeste da glasinama poput onih o ènama u vojsci oduzmuretori~ki i mnemotehni~ki potencijal. Posebno treba biti obazriv kada ~itavegrupe stanovnika postanu predmet glasina: „Postoji opasnost da slogani iaforizmi, ~ak i ako se opovrgnu, ostanu u pam}enju, jer su tako upe~atljivi”.Eto kako su opasni pojavni oblici glasina. Uputstvo iz jedne klinike za glasine~ak preporu~uje: „Prekinite neku upe~atljivu re~enicu, kako je se ljudi ne bise}ali”. Tako se seje zaborav. Iako su u borbi protiv „virusa glasina”dozvoljena sva sredstva (bioskopi, plakati, slogani, stihovi), „doktori” izri~itoupozoravaju na opasnosti od pogre{nog kori{}enja radija, ina~e tako korisnog umanipulisanju. Rat svetova, radiofonijska fikcija Hauarda Ko~a i Orsona Velsao dolasku Marsovaca, jo{ uvek kola venama nacije i socijalne psihologije. Jerradijske emisije ~esto se prate samo fragmentarno – „Ljudi se prekasnouklju~uju i prerano isklju~uju”,23 glasi jednostavna formula stru~njaka.

Retorika

Borba koju klinike vode pre svega je retori~ka operacija: traktati i kompleksnaobja{njenja protiv „malih formi” Fame kao {to su geslo i aforizam, njenihparataksi i elipsi, njenog istrajnog „kaù da”. Zato glasina u klinikama iziskazne prelazi u zavisnu re~enicu i u indirektan govor: „rumor has it that...”,pri~a se da... Glasina se ponavlja tako {to se jo{ jednom citira. Tako u pisanommedijumu nastaje citat izgovorenog citata nekog citata. Famu po~u|uju nesamo sintaksi~ka, nego i grafi~ka sredstva. Tako akteri iz rasturanih pri~a injihova „dela” dospevaju u zagrade, kao u bostonskom Sunday Herald-u od18. jula 1943: „GLASINA: Jedna manjina (crnci), (Jevreji), (katolici) (ili nekodrugi) nije lojalna Americi, nego (planira ustanak), (kuje zaveru kako bi stavilavladu pod svoju kontrolu), (izbegava vojnu obavezu).”24 Glasina kao slagalica,`rtvu zaokruìti.

es

ej

m

os

to

va

299

21 Upor. Johan Arndt, Word of Mouth Advertising, New York 1967.22 To je izjavio jedan funkcioner nema~ke ambasade u Va{ingtonu, upoznat sa propagandnim akcijama; upor.

Heribert von Strempel, „Confessions of a German Propagandist. Testimony by Dr. Heribert vonStrempel”, u: Public Opinion Quarterly, vol. 10, 1946, str. 216-233, ovde citirano sa str. 231.

23 „Standards for Agencies”, str. 238. Invazija s Marsa dala je zna~ajan podstrek empirijskoj socijalnojpsihologiji; precizan opis doga|aja moè se na}i kod Cantrill, The Invasions; za dramatur{ku tehnikukomada upor. Neubauer, „'frei von Harmonie'. Hörspiele von Dieter Schnebel, Mauricio Kagel und JohnCage”, u: Musik-Konzepte 81: Autorenmusik, hg. von Heinz-Klaus Metzger/Reiner Riehn/Günter Peters,München 1993, str. 66-89, ovde citirano sa str. 68-71. I Olport se bavio ovim medijskim doga|ajem, kojiga je i motivisao da po~ne da se bavi glasinama.

24 Allport/Postman, Psychology of Rumor, str. 21.

Klinika za glasine ima strate{ki cilj da uti~e na stvaranje politi~kog javnogmnjenja; u te svrhe ona koristi medijska, retori~ka i knjièvna sredstva. Kao{to su bra}a Grim skupljala bajke svog vremena, kao {to moderni etnoloziprikupljaju „moderne sage”, tako klinika prikuplja usmene glasine i preta~e ihu pismo; ona im daje nove kontekste, pokazuje njihov odjek, analizom ihermeneutikom oduzima im svaku ~ar i smanjuje nepravilnu kompleksnostnjihovog „suvi{ka”, svojstvenu svakoj glasini. Ona uspostavlja relativnostabilan – a to zna~i ponovljiv i prepoznatljiv – medijum centralno {tampanogpisma nasuprot ovla{nom, efemernom i diskontinuiranom tekstu glasine.Prostor pisma25 protiv neprostornog, pokretnog principa bez obrisa, principarekla-kazala, koji traje samo u onom momentu u kom se rekla-kazala iodigrava, pa nestaje da bi se u slede}em trenutku mo`da i ponovila. Umestopokretljivog tkanja nestalnih varijanti, verzija i citata, umesto serije anonimnihglasova u {arolikom lokalnom znanju klinika objavljuje jedan jedini,reprodukovan tekst.

Taj tekst i svojim visokom tiraòm demonstrativno i sistematski pretenduje naautoritet. Autoritet se krije ve} u hijerarhijskom rasporedu zaglavlja urubrikama, naslova i podnaslova u novinama: „KLINIKA ZA GLASINE”,„VITE[TVO PREMA @ENAMA U VOJSCI”, „Danas na ~elu klinikeprofesor...”, ali i u distribuciji li~nih zamenica „mi” i „oni”, u pozivanju naakademske titule i zvanja, na nau~nu kompetentnost, na li~nosti iz „stvarnogsveta” koje u tekstu preuzimaju ulogu poverenika i savetodavaca – ukratko,ona koristi sva sredstva kojima tekst „ukazuje na onu figuru koja je u odnosuna njega, bar tako izgleda, spoljna i koja mu prethodi”,26 kako Mi{el Fukoopisuje {ta je autor.

S jedne strane, dakle, „bujanje diskursa”, s druge zabrana prepri~avanja, vojnetajne, vojna cenzura, autori i drugi „sistemi redukovanja”: borba klinika zaglasine protiv glasina izgleda kao sukob velikih nad-individualnih itransepohalnih sila. No, uvek su „ljudi” ti koji raspredaju i {ire glasine, uprkossvim nau~nicima, vojnim licima i politi~arima na klinikama za glasine. Odejstvu tih klinika na ~itaoce zna se tek vrlo malo. U Sirakjuzu je, na primer,poseban nau~no-istraìva~ki program od samog po~etka pratio aktivnostklinike za glasine; nau~nici, delom i sami u~esnici nedeljnih kolumni, dolazedo zaklju~ka da me|u najrevnosnije ~itaoce klinike spadaju trgovci inastavnici.27 O~igledno ~itanje ~lanaka o glasinama pospe{uje ve} postoje}ukriti~ku svest ispitanika, uz to delom i ~lanova porodice nau~nika kojiu~estvuju u projektu. Takvi zaklju~ci, dobijeni u prili~no problemati~nompostupku, mogli su se i o~ekivati, po{to se relativno elaborisane kolumne ipak

es

ej

m

os

to

va

300

25 Upor. Derrida, „Signatur, Ereignis, Kontext”, u: Derrida, Randgänge der Philosophie, Frankfurt a.M./Berlin/Wien 1976, str. 124-155, ovde citirano sa str. 135ff.

26 Michel Foucault, „Was ist ein Autor?”, u: Foucault, Schriften zur Literatur, Frankfurt a. M. 1988, str. 7-31,ovde citirano sa str. 10.

27 Floyd H. Allport/Milton Lepkin, „Wartime Rumors of Waste and Special Privilege: Why some Peoplebelieve them”, u: Journal of Abnormal and Social Psychology, vol. 40, Jan. 1945, Nr. 1, str. 3-36, ovdecitirano sa str. 13, str. 7, str. 35.

uglavnom obra}aju obrazovanim ~itaocima. Interesantna je jedino konstatacijada mu{karci vi{e veruju ameri~kim ratnim glasinama nego ène.

Apsolutni uspeh kampanja protiv glasina, poput ovakvih klinika, ne moè seizmeriti: tira` malo toga govori o uticaju kontrole, analize i cenzure. Pa ipak,sigurno je da su one imale kakvo-takvo dejstvo. Sigurno je, me|utim, isto takoi da su one pre uspele da pomere ovo divlje prepri~avanje, koje sa vremenskedistance pridobija {arm slu~ajnosti, nego {to su mogle da ga spre~e. Tako, naprimer, nastaje veoma istajna glasina o glasini, izazvana pa`njom koju suklinike poklonile fenomenu zvanom glasina. Svako ko {iri glasine, kaèglasina, mora da ra~una sa kaznom od deset hiljada dolara ili sa poduòmzatvorskom kaznom.28 I prosve}ivanje o glasinama ima svoju Ahilovu petu.

Zbog te neure|enosti govora, njegovi kontrolori stalno su prinu|eni na onuvrstu napora koja se naziva i propagandom. Tako se makar od 1622. godine,otkako je papa Grgur XV zabludelim protestantima i paganskim Amerikancimahteo da ponudi ne{to vi{e od ma~a, zove te{ko ume}e ube|ivanja ljudi u ono u{ta ~ovek sam veruje. Klinike za glasine, koje operi{u svetovnijim sredstvima,zapravo su naslednice daleko ranije osnovane klinike pod nazivom SacraCongregatio de Propaganda Fide. Jer one ne èle samo da ra{ire odre|eneinformacije, nego se eksplicitno bore za „poverenje i veru”29 ljudi. A to sesamo novinskim ~lancima i posterima izgleda ipak ne moè posti}i.

Zato ameri~ki stru~njaci za manipulaciju ponekad ipak bace pogled i na drugustranu, preko Velike bare, ka neprijatelju u ratu – Nema~koj. Ona, naime,konstatuju borci protiv glasina sa ~u|enjem, ~uva svoje stanovni{tvo od„lenjosti, monotonije i nereda”.30 Da li je dokolica majka Fame? Misle}iovako, ameri~ki stru~njaci za propagandu nasedaju i sami na glasinu, koja je,uz to, i la`na. Jer „Tre}i rajh” bio je sve samo ne oslobo|en Fame. To pokazujeve} i jedna bele{ka Viktora Klemperera. Filolog i istan~ani hroni~ar izDrezdena ~uo je glasinu o glasini da je „Gestapo jednom u Berlinu pustioglasinu da bi proverio za koje vreme i kojim putem ona stiè do Minhena”.31

I ovde su se ljudi, kako pokazuje Klempererovo opaànje, bavili snagom iporeklom glasina i znali da vlastodr{ci i te kako imaju interesa u tome dakontrolo{u ovu neformalnu komunikaciju. S pravom, jer mali ljudi su upravopri~anjem i prepri~avanjem stvari na omiljene teme „ku}a” i „front” nosili – iproigrali – duh virtuelnog otpora.32 Otud i interes dràve i partije. Svojimizve{tajima o raspoloènju Slu`ba bezbednosti i razli~ite „instance zaizve{tavanje” Vermahta i Ministarstva Rajha za propagandu poku{avale su, uzvelik trud, da ostanu na tragu leta re~i na „unutra{njem frontu”; lance i mreè

es

ej

m

os

to

va

301

28 Allport/Postman, Psychology of Rumor, str. 219.29 Knapp, „A Psychology of Rumor”, str. 35.30 Ibid., str. 36.31 Victor Klemperer, LTI. Notizbuch eines Philologen, Leipzig 1990, str. 293.32 Upor. Franz Dröge, Der zerredete Widerstand. Zur Soziologie der Publizistik des Gerüchts im 2.

Weltkrieg, Düsseldorf 1970, str. 214; upor. i Katrin Dördelmann, Macht der Worte. Denunziation imnationalsozialistischen Köln, Köln 1997.

glasina vlasti su smatrale „centrima otpora” koje treba uni{titi.33 I ovde sejavlja {lagvort „poverenje” koje ljudi treba da imaju prema dràvi kako bi biliimuni na glasine kao potencijalne izaziva~e nemira.

Isto je bilo i u Japanu tokom „svetog rata” protiv Saveznikâ. Jo{ i pre nego {toje ameri~ko ratno vazduhoplovstvo 1943. godine sa nosa~a aviona i kopnenihbaza u Pacifiku po~elo sistematski da podriva borbenu gotovost Carstva,jedinstvu Japanaca lo{e se pisalo: grafiti na svim mogu}im mestima, ali iparole ispisane na nov~anicama, podse}ale su Tenove podanike u svakomtrenutku svakodnevice na nesta{ice i sniènje ìvotnog standarda uslovljenoratom. Tamo gde „gotovo da nije bilo zida toaleta ili fabrike, gotovo nijednebandere” koja je izmakla budnosti i kolekcionarskom àru „policije za misli”,bri`no su se registrovali i suzbijali svi tra~evi i glasine.34 Ili se makar radilo natome, po{to su vlasti slutile da oni artikuli{u jednu opasnu silu: slobodnomi{ljenje ljudi sitih rata i oskudice i patnje.

No, i u Japanu je borba protiv verbalne sabotaè koju nosi govorkanje bilate{ka. Zna se za glasine koje se {ire upravo u krugu onih koji treba daneutralizuju glasine. Izme|u avgusta 1937. i aprila 1943. odgovaraju}ejapanske slu`be vodile su istragu protiv 2139 lica zbog u~e{}a u {irenju 1603glasine koje se ozbiljno kose sa vojnim propisima; u gotovo tre}ini slu~ajevaFamin let imao je i pravne posledice po u~esnike. Samo izme|u decembra1943. i maja 1945. vojna policija uspela je da registruje vi{e od 8000 glasina;vi{e od polovine njih ticalo se vojske, ostale su se odnosile na ìvotne prilike ipitanja unutra{nje bezbednosti. I {to je rat duè trajao, {to su car i vlada brègubili na verodostojnosti, to je vi{e glasina cirkulisalo. U sve ve}ojneizvesnosti one su, kao neka vrsta alternativnog nivoa refleksije, sve vi{edobijale na zna~aju. Kao i svuda u ratna vremena, one su odraàvale nade,strahove i brige ljudi, a one su, izgleda, svuda iste. Motivi ovih pri~a menjajuse samo u skladu sa regionalnim koloritom: tako se pred kraj rata u Japanupri~a da su policajci u borbi protiv crnog trì{ta pirin~a sekli nosiljke za decu,a za razliku od SAD, u Japanu se uobi~ajena zlodela poput silovanja ikanibalizma vezuju za Korejance.

Ratne glasine pojavljuju se, dakle, u oba neprijateljska tabora tokom Drugogsvetskog rata. âk i neutralna [vajcarska ìvi sa njima i ozbiljno razmi{lja otome da li da ih ka`njava ili da ipak dopusti „slobodu pri~anja”.35 Ako se, sobzirom na ovu ra{irenost sasvim sli~nih glasina {irom ~itavog sveta, ameri~kistru~njaci za doma}u propagandu onda eksplicitno pozivaju na svogprotivnika, to njihovu borbu stavlja u sasvim druga~iji okvir. Da li je njima

es

ej

m

os

to

va

302

33 Dröge, Der zerredete Widerstand, str. 215; upor. i str. 60ff.34 John W. Dower, Japan in War and Peace. Selected Essays, New York 1993, str. 110; upor. i str. 117ff.35 Frédéric Comtesse, Der strafrechtliche Staatsschutz gegen hochverräterischen Umtrieb im

schweizerischen Bundesrecht, Zürich 1942, str. 51. Pravni stru~njak Komtes sumnja u smisao„penalizacije”: „îm po~inilac zasigurno zna da je ono {to kaè istinito ili neistinito, to onda vi{e nijeglasina” (str. 51).

zaista stalo samo do ostvarenja takti~kog cilja? To se po daljem razvojudoga|aja u Sjedinjenim Dràvama ne bi moglo re}i. Jer pobedom nadnacionalsocijalisti~kom Nema~kom borba doktora za glasine ni izdaleka nijezavr{ena. Imaju}i u vidu iskustvo sa ameri~kom propagandom uprekookeanskim zemljama i sa neprijateljskom propagandom u SAD, ameri~kasocijalna psihologija spoznala je kako se, putem tehnike i strategijemanipulacije, razra|ene u ratu, lako moè uticati na ono {to ljudi pri~aju:„Ume}e usmeravanja javnog mnjenja dostiglo je visok stepen savr{enstva”,tako su nau~nici 1946. saèli protekle godine propagande i glasina.36

Centri za kontrolu

Profesionalne ubice glasina i istraìva~i glasina iz ~etrdesetih godina rat videsamo kao probni period za civilno vreme posle njega: „Opasnost koju glasinenose ne}e pro}i kad oru`je utihne”.37 Ako bi po{lo za rukom da se „virusglasina” preìvi u ratu, smatra vrhovni borac protiv glasina Knap, otvori}e seneslu}eni putevi u jedan sasvim novi svet bez glasina. To je vizija jednogtehnokrate komunikacije, ali i ona ima svoj istorijski smisao, jer se ni glasineniti borba protiv njih, odnosno njihovo prou~avanje, ne zavr{avaju zajedno sratom. êtrdesetih i pedesetih godina nastaju brojne socijalnopsiholo{kestudije, u tesnoj finansijskoj i kadrovskoj saradnji nauke i vojske. One treba daistraè psiholo{ku dimenziju rata, kao i elementarne uslove u kojima se vodipsiholo{ki rat. Ve} i samo dugogodi{nji interdisciplinarni „Project Revere”,koji se vodio u Laboratoriji za javno mnjenje pri Univerzitetu u Va{ingtonu, akoji je finansiralo Ratno vazduhoplovstvo SAD, dao je pravu bujicu od vi{e odstotinu ~lanaka i izve{taja, koji, pored razli~itih aspekata psiholo{kog rata,istraùju i dejstvo glasina.38

Slepu mrlju u sistemu kontrole glasina ne moè da neutralizuje nijedan doktorza glasine, jer on ne moè da napusti svoj informacioni okvir, ne moè dastane izvan sistema svoje preliminarne odluke – ili se barem takav utisakname}e kada posmatramo borce protiv glasina na delu: iz klinika za glasineposle kraja rata izlazi Psihologija glasina, najva`nija socijalnopsiholo{kastudija o glasinama. Gordon V. Olport, koji je ovu knjigu napisao zajedno saLeom Postmenom, i jeste bio duhovni otac klinika.

Ova dva nau~nika sa Univerziteta u Harvardu zapo~ela su svoje veliko delotvrde}i da im je stalo do prosve}ivanja, dakle do toga da znanjem slome mo}la`nih i glupih glasina: „U leto 1945. atomska bomba bila je predmet mnogih

es

ej

m

os

to

va

303

36 Karl E. Ettinger, „Foreign Propaganda in America”, u: Public Opinion Quarterly, vol. 10, 1946, str. 329-342, ovde citirano sa str. 336.

37 Knapp, „A Psychology of Rumor”, str. 37.38 Upor. Bruce Lannes Smith/Chitra M. Smith, International Communication and Political Opinion. A Guide

to the Literature, Princeton/New Jersey 1956, str. 48f; upor. i Leon Festinger/Kurt Back et al., Theory andExperiment in Social Communication, Ann Arbor 1950.

glasina, posebno me|u neobrazovanim ljudima”, pi{e u uvodu iz 1947, asamozvani narodni pedagozi citiraju ovu naizgled tako nerazumnu glasinukako bi pokazali protiv ~ega se u svom radu bore: „[irila se glasina da sesmrtonosno zra~enje dugo zadràva na datom podru~ju”.39 Propaganda jesna`nija od nauke; i borba protiv glasina po~iva na glasinama. Jo{ u drugomizdanju ove studije, iz 1965, dakle, u vreme u kom je ~ak i ameri~ka vladamorala da prizna odavno poznatu opasnost od atomskog zra~enja, ova knjigapokazuje dijalektiku nau~nog prosve}ivanja o glasinama. No, upravo ovaj tipprosve}ivanja vidi glasinu kao „virus”, kao izaziva~a zarazne bolesti. Time {toje i sam, verovatno i ne znaju}i to, napadnut takvim „virusom”, on pokazujeistorijski preokret u takvoj borbi protiv zaraze. Ako zarazna nije bolest negohigijena, ako ideologija nisu glasine, nego je to prosve}ivanje o njima, onda jeterapija – bolest.

Tako se rat ispostavlja kao otac raznih neobi~nih stvari. Jedna od njih, naprimer eksperimenti klinika za glasine na deci,40 u stopu prate ratnu praksuborbe protiv glasina. No, takozvani centri za kontrolu glasina, telefonskecentrale za kontrolu glasina, pojavljuju se u velikom stilu tek dvadeset godinaposle kraja rata.

Njihova predistorija po~inje znatno ranije, naime jednog vrelog dana u leto1919, koje }e zbog rasnih nereda u}i u istoriju Severne Amerike kao „crvenoleto”. Tog 27. jula 1919. godine vreme je bilo lepo. Nad Srednjim zapadomSjedinjenih Dràva sijalo je sunce, a devoj~ice i de~aci krenuli su na plaè iobale reka. I sedamnaestogodi{nji Judìn Vilijems iz îkaga spakovao je {tomu treba za kupanje i krenuo na plivanje, poput stotina svojih crnih i belihvr{njaka. Kao i svuda u Americi, rasna segregacija je i na Mi~igenskom jezeruodre|ivala ovu zapravo zabavnu stranu ìvota: nevidljiva demarkaciona linijadelila je plaù na „belu” i „crnu” zonu. Kada je Judìn fino u{ao u „crnu” vodui otplivao u daljinu, nije ni slutio da se ne}e vratiti.

Da li je sa „bele” plaè lopta odletela na „crnu”, da li je neko zazvi`dao zapogre{nom devojkom ili je ne~iji mrk pogled nekom drugom pokvarioraspoloènje – danas vi{e niko ne zna {ta je to tog popodneva krenulo nizbrdo;tek, nekako su se beli i crni momci iz îkaga potukli. Re~ po re~, po~elo jeko{kanje, rvanje, do{lo je do nemira. Uskoro je ~itava plaà bila u pometnji, inije dugo potrajalo pa su umesto pesnica proradile kamenice. To je bio krajzabavi i kupanju. Kad je Judìn hteo da se vrati na plaù, primetio je da jeprispeo u „belu” zonu jezera. Mo`da nije bio bogzna kakav pliva~, mo`da gaje uhvatio gr~ – u svakom slu~aju, vi{e nije mogao da se vrati u „svoju” zonu,a nije mogao ni na deo obale na kom se vodila bitka; Judìn se udavio. Kada jene{to kasnije njegov le{ izvu~en iz vode, po~ele su da kruè najneverovatnijepri~e. Brzinom vetra one su se ra{irile gradom, i to je bilo dovoljno da u

es

ej

m

os

to

va

304

39 Allport/Postman, Psychology of Rumor, str. 2.40 June L. Tapp, „Pictures help children conduct a 'rumor clinic'”, u: Educational Screen, vol. 32, 1953, str.

20ff; upor. i Tapp, „Children can understand rumor”, u: Social Education, vol. 18, 1953, str. 163-165.

~ika{kom buretu baruta kresne varnica.41 U roku od samo nekoliko dana urasnim nemirima poginulo je trideset osmoro ljudi, 23 crnca i 15 belaca;gotovo dve tre}ine od preko pet stotina povre|enih koje je policija registrovalapripadali su crnoj zajednici.

Ti rasni nemiri su se od ranijih i mnogih potonjih razlikovali po {est stotinakucanih stranica, zavr{nom izve{taju istra`ne komisije koju su vlastiangaòvale po okon~anju nereda. Ovaj izve{taj, sa za to vremekarakteristi~nim naslovom Crnac u îkagu, mo`da moè da se smatrapo~etkom ameri~kog prou~avanja glasina, po{to je do{ao do zaklju~ka da su unemirima glasine imale presudan udeo. Od tada se veruje da onaj ko èli daspre~i nemire mora da se bori protiv glasina: nema fanala bez Fame, nikadkamenica ne poleti pre nego {to poleti re~.

No, da li su glasine krive za smrt gotovo ~etrdesetoro ljudi? I po koju cenu seone mogu spre~iti? Pola veka kasnije, kada severnoameri~ke metropole pre, aposebno posle ubistva Martina Lutera Kinga 4. aprila 1968. proìvljavajunemire sli~ne gra|anskom ratu, vlasti su izvukle konsekvence iz takvograzmi{ljanja. „U 65% nemira glasine su poja~ale socijalnu napetost i nered”,kaè se 1968. u izve{taju veoma cenjene Kernerove komisije.42 Time borbaprotiv neformalne komunikacije postaje dràvni problem: u gotovo stotinugradova Severne Amerike – a i u nekim irskim i britanskim gradovima, uzgred– centri za kontrolisanje glasina nastavljaju posao klinika za glasine sve dosredine sedamdesetih godina.

Sude}i po jednom izve{taju ameri~kog ministarstva za pravosu|e, centrala zaglasine (rumor central ili rumor center) je „odgovorna za prikupljanje,ocenjivanje glasina i borbu protiv glasina koje bi mogle da dovedu dodru{tvenih nemira”.43 Centrale za glasine uglavnom operi{u po principusli~nom onom u klinikama za glasine: gra|ani javljaju ono {to su ~uli, glasina-informacija se analizira i poredi sa poznatim ~injenicama, da bi jepotom moderniji detektori glasina sistematski neutralizovali pre nego {to ihvrate dostavlja~ima. No, za razliku od klinika, koje su ipak ostajale uGutenbergovoj tradiciji, centri za glasine drè se otkri}a Aleksandra GrejemaBela. Tome su prethodili razni poku{aji da se glasine suzbijaju pedago{kimfilmovima, kori{}enjem street worker-a, socijalnih radnika, u Va{ingtonu 1967.ili ~ak, u nekoliko gradova u Indijani, pravom pravcatom gardom za borbu

es

ej

m

os

to

va

305

41 Terry Ann Knopf, Rumors, Race and Riots, New Brunswick/New Jersey, 1975, str. 33ff; upor. i Terry AnnKnopf, „Rumor Controls: A Reapprisal”, u: Phylon. The Atlanta University Review of Race and Culture,March 1975, str 23-31.

42 [National Advisory Commission on Civil Disorders,] Report of the National Advisory Commission onCivil Disorders, Washington D. C., General Printing Office 1968, str. 173. Ovom izve{taju prethodio jesli~an zaklju~ak do kog je do{ao FBI; u priru~niku o spre~avanju i kontrolisanju masovnih nereda(Prevention and Control of Mobs and Riots, Washington D.C., General Printing Office, 1967, str. 26) kaèse: „Glasine po~inju kao pri~e o uvredama, potom se {ire kao pri~e o predstoje}im problemima, i kona~nopostaju zarazni*/zapaljivi izve{taji o radnjama koje se ne mogu tolerisati, npr. o tu~ama i sl”.

43 „Standards and Guidelines for Rumor Control Centers”, dodatak u: Rosnow/Fine, Rumor and Gossip, str. 134.

protiv glasina.44 Sve to, uskoro je postalo jasno, nije dovoljno za borbu protivmoderne Fame. Po{to se glasine u rasnim nemirima sluè modernimsredstvima za telekomunikaciju, i u borbi protiv njih treba se sluìti istimmedijem. Svuda u zemlji udruènja gra|ana, trgova~ke komore, crkve i,naravno, pre svega institucije lokalne samouprave i policijske slu`be osnivajusvoje telefonske centrale za kontrolisanje glasina. One se nazivaju centrima zaoveru (Verification Center) ili komitetima za razja{njavanje glasina (RumorClarification Committee), i time se javnosti stavlja do znanja da neko radi nauklanjanju deficita na polju informacija. Ko je u Portlandu, u dràvi Oregon,detektovao glasinu, okre}e „Fabriku ~injenica” (Fact Factory), dok se uFiladelfiji na odre|enom broju telefona jednostavno nalazi „Centrala zaglasine” (Rumor Central). U nekim gradovima postoje ~ak dve takve centrale,a u glavnom gradu Va{ingtonu Famin kola~ dele ~ak ~etiri telefona za glasine;jedan ekskluzivno opsluùje sumnji~ave ameri~ke senatore. No, svi rade saistom lozinkom: „Kill a Rumor Today”.

Zvu~i jednostavno, a ponekad je umelo da bude i jeftino. U gradu San Mateoova tele-strategija ko{tala je 126 dolara godi{nje, dok je u San Bernardinu, naprimer, godi{nje trebalo izdvojiti ~etrdeset hiljada dolara za borbu protiv Fame.Pri tom je visina budèta zavisila, naravno, pre svega od broja stanovnika isocijalnog profila doti~nih gradova; neke ustanove imale su volontere, drugeopet, poput onih u Bostonu, îkagu, Detroitu i Los An|elesu, pla}enu radnusnagu, neke su ~ak angaòvale narodne pedagoge i vaspita~e da bi isu{ilemo~varu nezvani~ne imaginacije.

Pored trideset i pet drugih centara za glasine, u îkagu je 1967. osnovan icentar koji su predstavnici ameri~kih vlasti i medija veoma cenili, i on je svedo 1974. godine radio preko celog dana. On je raspolagao sa deset telefonskihlinija, koje su tokom nemira izazvanih ubistvom Martina Lutera Kinga moraleda savladaju i po ~etrdeset hiljada poziva i koje su neprekidno bile preoptere}ene,zatim odgovaraju}im osobljem, posebnom vezom sa vatrogascima i policijom, ikona~no i posebnim {tabom za istraìvanje i proveravanje. Njegovi ~lanovi sutokom nereda krajem {ezdesetih morali da na jednom velikom planu grada najezeru Mi~igen raznim bojama obeleè problemati~ne zone i zone glasina: crnoza blokirane ulice, plavo za snajperiste, a crveno tamo gde gori: „~itavagradska kriza pulsira u ovom Centru”.45

Granice kontrole

Efekat takvih kontrolnih centara te{ko se moè proceniti. No, za razliku odklinika za glasine iz ~etrdesetih godina, ovde se makar zna koja je ciljna grupacentara: to su ve}inom beli stanovnici predgra|aâ. Oni su hteli da saznaju da li

es

ej

m

os

to

va

306

44 Upor. Knopf, Rumors, Race, str. 302.45 To krajem avgusta 1970. javlja Post-Tribune iz Dalasa; citirano prema: Knopf, Rumors, Race, str. 307.

se crni izgrednici kre}u ba{ ka njihovom predgra|u i da li }e ugroziti njihovekadilake ili ne. U svakom slu~aju, zvani~ni telefoni za glasine retko suuspostavljali vezu sa crnom zajednicom – naprotiv, nepoverenje mnogih crnihAmerikanaca prema dràvi i gradskim vlastima je, posebno posle ubistvaMartina Lutera Kinga, bilo tako duboko da su oni centre za glasine doìvljavalikao mehanizme socijalne kontrole, {to ovi i jesu bili. Tajno geslo telefona zaglasine bilo je „keep quiet and prevent a riot” – tiho, ni re~i, glasinu spre~i.46

Centri nisu mogli da premoste jaz izme|u rasa. U praksi se njihov uticaj uvelikoj meri svodio na to da ublaè deficit informacija kod bele ve}ine. Stoga ine ~udi {to su mnogi crnci bili nepoverljivi prema instituciji koju su, u skladusa smernicama, po pravilu ~inili autoriteti poput guvernera, gradona~elnika,nacionalne garde, bela~ke {tampe i drugih potencijalnih uzro~nika njihovesocijalne bede. Nekog ko se zbog dru{tvenih prilika ose}ao marginalizovanimverovatno ne bi posebno umirilo kada bi mu iz telefonske slu{alice odjeknuloso~no „[erif Flanagan, telefon za glasine, izvolite”.47

Glasine u najboljem slu~aju navode cilj ili povod, ali nikako i uzrok napetostiu dru{tvu. Ne postoji zrnce istine u laì, a ve} su i doga|aji koji su usledilinakon smrti Judìna Vilijamsa tokom „crvenog leta” ili ustanci u Harlemu iz1943. pokazali da upravo ~uvari reda i politi~ari mogu da budu idealanmedijum za {irenje glasina. Ako policijske stanice postanu mesto za razmenurizi~nih informacija, jasno je da se poverenje ~itavih grupa stanovni{tva nemoè tako lako pridobiti. Po{to su se telefoni za glasine doìvljavali kaobela~ki hotline, oni su i sami postali faktor u borbi za informacije i simboli~kevrednosti.

Postojanje ovakvih centara zavisi od postojanja dru{tvenog okruènja, nekogop{tevaè}eg centra lokalne mo}i i dru{tvenog ugleda. Zakon takvogokruènja je trezven i pragmati~an: „Izbegavajte filozofske rasprave i teme”,tako glasi prva zapovest jednog zvani~nog priru~nika u centrima za glasine.48

Za razliku od ve}ine drugih ameri~kih sociologa, koji su smatrali da su glasineposledica nedostatka informacija, organizatori telefona za glasine o~igledno suslutili da nije dovoljno da se uznemireni gra|ani preko telefona obaveste ocrnim, plavim i crvenim oblastima. Borci protiv glasina preporu~uju da seglasine ne {ire, nego da se valja dràti zdravog razuma. Ali, da li takva retorikamoè da povrati izgubljeno jedinstvo dru{tva? Bro{ure protiv glasina koje su uto vreme kruìle po zvani~nim institucijama danas izgledaju kao male {kolesocijalnog poverenja nastale iz duha nepoverljivosti. Poznavaoci problemaizri~ito upozoravaju da centre ne treba uspostavljati u okvirima izvr{ne vlasti,dakle u policijskim stanicama – ali taj se savet ve}inom ignorisao. Svakisaradnik u centru mora da {titi anonimnost ~itavog postupka i ne sme da odaidentitet korisnika, kao ni mesto i adresu na kojoj se nalazi telefonska centrala.Za razliku od klinika, u centrima kao brana glasini ne sluì li~ni autoritet

es

ej

m

os

to

va

307

46 Knopf, Rumors, Race, str. 305.47 Ibid., str. 311.48 „Standards and Guidelines”, str. 137.

autora ~ije se ime zna, nego ekipa stru~njaka, funkcionera i „donosilacaodluka” koja se krije iza glasova telefonistkinja i telefonista; ona pretenduje naobjektivnost i uglavnom se ne moè identifikovati. Kako ovaj bri`ljivo skrivenicentar od telefona za glasine treba da na~ini univerzalni servis, trajnuinformativnu pup~anu vrpcu izme|u gra|ana i lokalne uprave, {to je bilanamera organizatoraâ, ostaje nejasno. U svakom slu~aju, prilikom poàra uku}ama îkaga, Bostona i drugih gradova takvi snovi nestaju u stubovimadima.

Dok su ljudi na ulici reagovali na ono {to su ~uli i videli, na privid i stvarnostgovorkanja i glasina, u centrima za glasine telefoni su se usijavali jer vi{e nikonije znao {ta se de{ava. Mo`da su gradovi u plamenu svedo~ili o neuspehupoku{aja da se navodni centar za{titi od naleta sa periferije. Uskoro je postalojasno da pragmatizam telefonskih centrala ne moè da se suprotstavidezintegrativnim snagama dru{tva. Ispostavilo se da je margina mnogo realnijaod sredi{ta, i do{lo je do nemira; kraj „zone stvaranja legendi” ostao je pukavizija. S obzirom na sve manje izglede da se divlji rast medija i njihovikontrolori mere prema i~em „stvarnom”, danas takvi komplikovano inceniranisnovi izgledaju kao zakasneli. Kakav efekat mogu da imaju na brzinu otvorenetelefonske centrale za „borbu protiv tra~arenja”49 u Los An|elesu aprila 1992,kada su beli policajci oslobo|eni u procesu povodom ubistva Rodnija Kinga,ili godinu dana kasnije, kada je proces obnovljen? Ko veruje Klintonovimmenadèrima za informisanje na hotline-u otvorenom povodom Monicagate-a?Inicijative poput ove svedo~e, dodu{e, o veri koju njihovi organizatori gaje uostatke nekakvog dru{tvenog centra, ali pokazuju u isto vreme i kako se tajcentar raspao na mno{tvo novih.50 A i taj centar je onda samo jo{ jedna glasinana periferiji.

To je vidljivo ve} i u modernizaciji, u istorijskom skoku sa klinika za glasinena centre za kontrolu glasina, u prelasku sa {tampe na telefon. [tampanimedijum nalazi se u hijerarhijskom sistemu centra (redakcija, {tamparija) iperiferije (~italac), dok telefon, kako je to pokazala radiofonijska fikcija oinvaziji Marsovaca iz 1938, dozvoljava kompleksniju razmenu u razli~itimpravcima. Ne govori se uzalud o „telefonskoj mreì”. A glasina protiv koje sebori Klintonov rumor center dolazi sa mreè svih mreà, sa interneta.

Samospoznaja {tampanih medija po~iva na proverljivosti, na trajnosti re~i kojuoni {ire. Na primer, jedan veliki nema~ki dnevni list vrbuje pretplatnike tako{to se svojim potencijalnim ~itaocima preporu~uje kao {tampana strategijaprotiv glasina: „Sigurno se ne zadovoljavate polovi~nim stvarima? I ne drìtedo polu-istina i glasina, zar ne? – Upravo zato bi trebalo da nas upoznate”, pi{etu.51 I predsedavaju}i Nema~kog udruènja novinara upozorava na internet kaona medijum za glasine: „Protok informacija postao je mnogo brì. Glasine,

es

ej

m

os

to

va

308

49 Andrea Böhm, „Jubel nach dem Urteil in Los Angeles”, u: Tageszeitung, 19.4.1993.50 „Me|utim, ako svi sebe i svoje okruènje drè za centar, onda centar ne postoji”, Oskar Negt/Alexander

Kluge, Geschichte und Eigensinn, Frankfurt a. M., 1984, str. 357.51 Reklamno pismo dnevnika Frankfurter Allgemeine Zeitung, februar 1995.

la`ne vesti, ali naravno i korektne vesti {ire se daleko brè nego ranije”, kaèon u jednom intervjuu, „a na internetu ~esto uop{te nije jasno {ta odakledolazi”.52 I zaista, internet ima istu strukturu kao i glasina; njegovo poja~alojeste medijski sistem televizije, radija, pa kona~no i {tampe: tamo tra~ sa mreèmutira u vest, pa bila to i samo vest o nekoj u krajnjoj liniji anonimnoj glasini.Takozvani kanali za vesti emituju „ako mogu direktno, uve}avaju napetostuklju~enjima s lica mesta, ocenjuju, dramatizuju i daju takt, iz minuta u minut.Vesti se sustiù, konferencije za {tampu pretvaraju se u spektakle – nastajekrug razmetanja koji sam sebe potencira”.53 Masovni mediji se u potpunostisvode na svoju funkciju predstavljanja javnosti, umesto da je proizvode.

[to se, pak, interneta ti~e, njegovi zagovornici nagla{avaju koliku korist podemokratiju donosi to {to se njihov medijum ne moè kontrolisati. Me|udokumentima izve{taja koji je u vezi sa aferom Luinski sastavio Met Drad`,izve{taja koji je, dakle, pokrenuo lavinu glasina oko seksualnog ìvotaameri~kog predsednika, nalaze se i procene o genezi ovog velikog medijskogdoga|aja. U jednom tekstu sa naslovom „Nevidljivo mastilo” pi{e: „Moralnipolicajci koji kontroli{u redakcije dnevnih i nedeljnih listova ne mogu dakontroli{u glasine i isprazne pri~e koje ljudi stavljaju na internet. [...]Ako se topojavi na mreì, a televizija prihvati, onda i {tampani mediji moraju da sepovinuju.”54 Za online-novinara Meta Dradà i njegove sledbenike istinskuopasnost ne predstavlja „virus” neproverenih pri~a na internetu, nego cenzura:za njih je higijena izvor zaraze, a ne bolest. Kontrola su{tinski otvorenoginterneta bila bi mogu}a samo sa neke virtuelne ta~ke izvan ove mreè: ona bimorala da se nalazi nekako iznad mreè i da je poga|a u celini, poputnekakvog totalnog blackout-a ili kompjuterskog virusa.

S obzirom na mogu}nosti digitalne manipulacije i simulacije, stvarnost svevi{e izgleda kao samo jedna varijanta protoka informacija, kao u filmu Wag theDog. Na home page-u Dradòvog izve{taja postoji mogu}nost da se u ovoj recipodataka i pliva. Svako moè da po{alje svoj komentar, neku pri~u, neku novuverziju ili neku drugu informaciju i da se tako uklju~i u digitalno rekla-kazala„Dradòvog izve{taja” – „tajnost zagarantovana”, obe}ava internet, medijumza koji, vi{e nego za sve ostale, vaì ono {to je Vergilije napisao za Famu: ona„je sna`na jer se kre}e, njene snage rastu kako hoda”; isto tako ni digitalnamreà „nikad ne sklapa o~i u sladak dreme`”.

Me|utim, prauzor cyber space-a nije stvoren tek u XX veku55 – njega je daojo{ Ovidije. Njegovi opisi Famine ku}e izgledaju kao analiza mogu}nosti

es

ej

m

os

to

va

309

52 Hermann Meyn, „Clinton ein Opfer des Internet?”, intervju u: com!, 3/98, str. 72.53 Stefan Kornelius, „Das dreiste Geschäft mit dem Klatsch. Gefährden die modernen Massenmedien die

Demokratie? Die Affäre um Bill Clinton als Menetekel”, u: Süddeutsche Zeitung, 14./15.2.1998.54 Seth Stevenson, „Invisible Ink. How the story everyone's talking about stayed out of the papers”, u: Slate,

22.1.1998, na: http://www.drudgereport.com.55 Ni „Novi Jerusalim” nije najadekvatnija metafora za cyber space; upor. Hartmut Böhme, „Mediale

Projektionen. Von der Vernetzung zur Virtualisierung der Städte”, u: Neue Rundschau, Jg. 109, 1998, Heft2, str. 64-76, ovde citirano sa str. 74.

digitalne komunikacije. I internet je svuda, i kao Famina ku}a i on ima „hiljaduprilaza” i „nebrojene otvore”: „i danju i no}u ona je otvorena, sa~injena je odzvonke tu~i, i odzvanja cela, odbija glasove, a ko ih ~uje, ponavlja ih”, pi{eOvidije o neregulisanoj* komunikaciji. „[ta god da se igde dogodi, ma kakodaleko, tu }e se ugledati; svaki zvuk dopire do njenih u{iju”. I kona~no, „saistinom pome{ane, hiljade izmi{ljotina glasine lebde i lete i {ire svoje smu{enere~i”.56 [ta je ta~no, to niko ne moè da kaè, ali svako moè da u~estvuje upri~i.

„Gluva komora” glasina, „njeno uho”* jeste mali kvadrat na ekranu, oivi~entankom crnom linijom: „Napi{ite i po{aljite iz donje kutije”, poziva mreàsvoje korisnike, koji onda mogu da se odlu~e izme|u dve naredbe ako svojimprilogom èle da ubace koju u Famino pletivo u Beloj ku}i: „poslati” ili„izbrisati”, ne moè biti jednostavnije. Ova prosta pogodba otkriva daelektronski masovni mediji ni izdaleka ne predstavljaju kraj glasina, naprotiv:glasina se gipko prilagodila novim medijskim mogu}nostima. Internet je rekla-kazala u digitalnom obliku. Veliko doba Fame tek je po~elo.

Hans-Joahim Nojbauer (1960) predavao je Op{tu i uporednu knjièvnost u Berlinu,a sada ìvi u Berlinu kao slobodni pisac, novinar i dramaturg.

Tekst koji donosimo poglavlje je iz knjige Hans-Joachim Neubauer, Fama. EineGeschichte des Gerüchts, Berlin Verlag, Berlin 1998, str.171-200.

es

ej

m

os

to

va

310

56 Ovidije, Metamorfoze, XII.

— Ugo I|inio Tarketi

— Kost jednog pokojnika

— Preveo s italijanskog Risto Lainovi}

Prepu{tam ~itao~evom sudu neobja{wivi doga|aj koji }u ispri~ati.Nastaniv{i se 1855. godine u Paviji, posvetih se studijama slikarstvau jednoj privatnoj {koli u gradu, i nekoliko meseci kasnije zbliìh sesa izvesnim Federikom M., univerzitetskim profesorom patologije iinterne medicine koga iznenada udari smrtna kap jedva koji mesecnakon na{eg susreta. Bio je to ~ovek izuzetno obdaren du{evnimvrlinama, strastveno odan nauci, posebno svojoj, ali je, kao obi~no svianatomi~ari i klini~ari, bio duboko i neizle~ivo skepti~an. On je tobio iz ube|ewa, i ja nikad nisam uspeo da ga pridobijem za svojauverewa, uprkos velikim naporima koje sam ulagao u na{e svakodnevnei ù~ne rasprave na tu temu. Ipak – a ja to rado priznajem se}aju}i seprofesora – on je uvek pokazivao toleranciju prema mojim gledi{timakoja nije delio; i svi oni koji su ga, kao i ja sam, poznavali, zadràlisu ga u najlep{oj uspomeni. Nekoliko dana pred svoju smrt savetovao mi je da prisustvujem wegovim~asovima anatomije tvrde}i da }u tu ste}i brojna znawa koja }e mibiti veoma korisna u mojoj slikarskoj umetnosti. Prihvatih uprkossvojoj odbojnosti; i, podstaknut sujetom da mu se prikaèm mawestra{qivim nego {to sam bio, zatraìh od wega nekoliko qudskihkostiju koje mi on dade i koje ja postavih na kamin u svojoj sobi.Posle wegove smrti prestadoh da idem na ~asove anatomije, a zatimdigoh ruke i od slikarstva. Me|utim, jo{ uvek sam godinama ~uvaokosti prema kojima sam, budu}i mi stalno pred o~ima, postao skororavnodu{an. Tek pre nekoliko meseci – obuzet iznenadnim strahom –odlu~ih da ih sahranim zadràv{i u svojoj ku}i samo jednu obi~nu~a{icu sa kolena. Ja sam, od trenutka kad sam je dobio, odlu~io da tumalu, okruglu i glatku kost koristim, zarad wenog oblika i maju{nosti,kao pritiskiva~ hartije. Po{to u meni nije izazivala nikakvuzastra{uju}u misao, ona je na mom radnom stolu leàla ve} jedanaestgodina, kad mi bi oduzeta na neobja{wiv na~in koji }u sad ispri~ati.Pro{log prole}a sam u Milanu upoznao jednog me|u spiritistimavrlo istaknutog medijuma koga sam uporno molio da me primi na neku

311

no

va

k

la

si

ka

od svojih spiritisti~kih seansi. Malo kasnije dobih poziv da tamoodem, {to i u~inih, uznemiren tako sumornim predose}awima danekoliko puta, ve} na putu k wemu, umalo da dignem ruke od te namere.No, uprkos sebi, pokorih se ustrajnim zahtevima svog samoqubqa.Ovde ne}u govoriti o ~udnovatim prizivima kojima sam prisustvovao:bi}e dovoqno ako kaèm da – za~u|en odgovorima koje smo ~uli odnekih duhova i zapawen ~udima kojih sam bio svedok – poèleh da i sâmprizovem nekog od meni znanih pokojnika i da mu postavim nekolikopitawa koja bejah smislio i u glavi pretresao. Po{to izrazih takvuèqu, uvedo{e me u jedan odvojeni kabinet. Tu me ostavi{e samog i, doksam premi{qao o izboru, zbog nestrpqewa i èqe da istovremenoprizovem vi{e duhova – nameran da im postavim pitawa o qudskojsudbini i duhovnosti na{e prirode – setih se doktora Federika M., skojim sam, za wegova ìvota, vodio ù~ne rasprave na tu temu. Odlu~ihda ga pozovem. Napraviv{i takav izbor, sedoh za radni sto, pripravihhartiju, zamo~ih pero u mastionicu, spremih se da pi{em. Usredsredih{to je mogu}e vi{e pa`wu na ovu misao, pribrah svu snagu voqe iusmerih je prema svom ciqu, a potom sa~ekah da do|e doktorov duh.Nisam dugo ~ekao. Nekoliko minuta docnije zapazih, po novim ineobja{wivim utiscima, da vi{e nisam sam u sobi; osetih takore}iwegovo prisustvo. I pre nego {to mi po|e za rukom da se odlu~im kakoda oblikujem svoje pitawe, moja drhtava ruka, obuzeta trzajima i vo|enanekom silom mimo moje voqe i mimo mog znawa o tome {ta ~inim,zabeleì ove re~i:„Stojim vam na raspolagawu. Prizvali ste me u trenutku kad su mepre~i pozivi spre~avali da do|em, i ja ne}u mo}i da sada ovde ostanemniti da odgovaram na pitawa koja ste namerili da mi postavite. Ipaksam se odazvao da bih vam ugodio ali i stoga {to ste i vi menipotrebni: ja ve} poodavno traìm na~in da stupim u vezu s va{imduhom. Za vreme svog ìvota me|u smrtnicima dao sam vam nekolikokostiju koje sam uzeo iz anatomskog kabineta u Paviji. Me|u wima senalazila jedna ~a{ica sa kolena koja je pripadala podvorniku naUniverzitetu Pjetru Marijaniju ~iji sam le{ svojevoqno sekcirao. Onve} jedanaest godina na muke stavqa moj duh traè}i natrag tubezna~ajnu ko{~icu; nepresano mi gorko prigovara zbog ovog postupka,preti i zahteva povra}aj svog kugli~astog zgloba. Prekliwem vas da mu,u ime lepe uspomene koju, nadam se, ~uvate na mene, vratite tu ~a{icu,ako je jo{ uvek u va{em posedu. Oslobodite me tog duga koji me mori. Ja}u ovog ~asa pozvati Marijanijevog duha. Odgovorite.”Prepla{en ovim otkri}em, odgovorih da zaista ~uvam tu nesre}nu~a{icu, da sam radostan {to mogu da je vratim wenom zakonitomvlasniku i da mi on, ako ba{ nema druge, po{aqe tog Marijanija.Rekav{i ili, ta~nije, pomisliv{i to, osetih da mi je celo bi}epostalo laganije, mi{ica slobodnija i da se ruka otresla prija{weuko~enosti. Jednom re~i, shvatih da se doktorov duh udaqio. Pri~ekahjo{ nekoliko trenutaka. Bio sam u neopisivom du{evnom stawu.n

ov

a

kl

as

ik

a31

2

Nekoliko minuta kasnije osetih iste fenomene kao pre, iako ne istesiline; i moja ruka, pokoravaju}i se voqi duha, ispisa ove re~i:„Duh Pjetra Marijanija, biv{eg podvornika Univerziteta u Paviji,nalazi se pred vama i traì ~a{icu svog levog kolena koju vibespravno drìte u svom posedu ve} jedanaest godina. Odgovorite.”Ovaj govor je bio saètiji i odlu~niji od doktorovog govora.Odgovorih duhu:„Ja sam u potpunosti spreman da Pjetru Marijaniju vratim ~a{icuwegovog levog kolena, i ~ak ga molim za opro{tewe {to sam jeilegalno drào kod sebe. Me|utim, èlim da znam kako bih mogao daizvr{im povra}aj koji se od mene traì.”Tada moja ruka opet stade da pi{e:„Pjetro Marijani, biv{i podvornik na Univerzitetu u Paviji, do}i}e sam po svoju ~a{icu.”„Kada?”, upitah uàsnut.I moja ruka napisa samo jednu re~:„No}as.”Zaprepa{}en tom izjavom i obliven mrtva~kim znojem, uzviknuh bezoklevawa naglo promeniv{i glas:„Boga radi..., prekliwem vas..., nemojte se truditi..., ja }u sam poslati...,mora da postoji neki drugi, pogodniji na~in...”Ali ni ne zavr{iv{i re~enicu, shvatih, po utiscima koje sam ranijestekao, da se Marijanijev duh ve} udaqio i da vi{e nije bilo na~ina dase spre~i wegov dolazak.Nemogu}e mi je da ovde re~ima izrazim ose}aj zebwe koji me proè utom trenutku. Bio sam obuzet uàsnim strahom. Iza|oh iz ku}e dok sugradski sati otkucavali pono}. Ulice su bile puste, svetla naprozorima uga{ena a plamenovi na kandelabrima zaseweni gustom ite{kom maglom; sve mi je izgledalo mra~nije nego obi~no. Kora~ao samneko vreme ne znaju}i kuda idem: nagon ja~i od moje voqe vodio me je{to daqe od moje ku}e. Gde da crpim snagu za povratak? Trebalo je dano}as u posetu primim jednog duha. Na samu takvu pomisao premiraosam od straha: kakva jeziva predoxba!I{ao sam tako bez ciqa kad se slu~ajno, vi{e ne znam u kojoj ulici,na|oh pred jednom kr~mom na kojoj, obasjan unutra{wim plamenom,videh ugraviran natpis: „Nacionalna vina”. Rekoh u sebi:„U|imo. Tako je boqe, a i ne}e biti lo{ lek: u vinu }u potraìtiodva`nost koju vi{e nemam mo}i da traìm od zdrave pameti.”Povukoh se u ugao jedne neugledne prostorije u suterenu i poru~ih nekolikofla{a koje pohlepno ispih, uprkos svojoj uobi~ajenoj odvratnostiprema prekomernoj upotrebi toga pi}a. Po|e mi za rukom da ostvarimono {to sam èleo. Sa svakom ispijenom ~a{om strah je i{~ezavao a umoje razmi{qawe se naizgled vra}ao red, mada u okviru jednog novog n

ov

a

kl

as

ik

a31

3

nereda i, malo-pomalo, stekoh takvu hrabrost da po~eh da ismejavamsvoju stravu. Ustadoh i uputih se ~vrsta koraka prema svojoj ku}i.Po{to dospeh u svoju sobu, teturaju}i se pomalo pod uticajem vina skojim bejah preterao, upalih svetlo, svukoh se upola, uvukoh hitro upostequ, sklopih prvo jedno pa drugo oko i poku{ah da zaspim. Uzalud.Ose}ao sam se pospan, trom, obamro, nesposoban da se pomaknem.Pokriva~i su me pritiskali, obavijali i gwe~ili kao da su odistopqenog metala. Iako pospan, primetih da se oko mene de{avaju~udne pojave.Od fitiqa starinske sve}e, koja mi je izgledala uga{ena, uzdizale su setako guste i crne spirale dima da su, sakupqaju}i se gore, zaklawaletavanicu i dobijale izgled nekog kao olovo te{kog pla{ta. Atmosferaprostorije, koja je najednom postala zagu{qiva, bila je proètamirisom nalik mirisu koji na èravici ispu{ta prèno ìvo meso.Neprestano se ~ulo neko zaglu{no brundawe ~iji mi je uzrok bionepoznat, i ~inilo se da se ~a{ica, koju sam video tamo, me|upapirima, pokre}e i obr}e na pisa}em stolu, kao obuzeta ~udnovatim ièstokim gr~evima.Ne znam koliko sam vremena ostao u tom stawu: nisam mogao da skrenempogled sa ~a{ice. Moja ~ula, moje mo}i, moje misli, sve je u meni bilousredsre|eno na ovaj prizor, sve me je privla~ilo k wemu; heto sam daustanem, da si|em s kreveta, ali mi je to bilo nemogu}e. Moj o~aj jepostao toliki da je nadvladao svaki strah. Tada – po{to se sasvimbe{e razi{ao dim od sve}e – videh kako se na ulazu podiè zavesa ipojavquje o~ekivani duh.Ja ni ne trepnuh. Do{av{i do sredine sobe, on se uqudno pokloni ire~e mi:„Ja sam Pjetro Marijani i dolazim, kao {to sam vam obe}ao, da uzmemnatrag svoju ~a{icu.”A kako sam od strave oklevao da odgovorim, on smerno nastavi:„Oprostite {to sam bio prinu|en da vas uznemiravam usred no}i... Uove sate... Svestan sam da je ovo nezgodno vreme..., ali...”„Oh, ni{ta zato!” – prekidoh ga ohrabren tolikom ugla|eno{}u.„Treba ~ak da vam zahvalim na va{oj poseti..., i za mene }e uvek biti~ast da vas primim u svoju ku}u...”„Blagodarim”, re~e duh, „ali svakako èlim da opravdam upornost skojom traìm povra}aj svoje ~a{ice, bilo od vas, bilo od uvaènogdoktora ~ijim posredstvom ste do{li do we... Pogledajte.”Dok je govorio podiè jedan rub belog ~ar{ava kojim je bio pokriven i– pokazuju}i mi potkolenicu svoje leve noge koja je, usled nedostatka~a{ice, bila povezana jednom crnom vrpcom presavijenom dva ili triputa preko otvorene cevanice – napravi nekoliko koraka u sobi kakobi mi dokazao da ga odsustvo te kosti spre~ava da hoda.

no

va

k

la

si

ka

314

„Ne dao Bog”, rekoh tada snishodqivo, „da ~estiti biv{i podvornikUniverziteta u Paviji mojom krivicom ostane hrom. Eto va{e ~a{icetu, na pisa}em stolu; uzmite je i namestite kako vam odgovara na va{emkolenu.” Duh se, u znak zahvalnosti, po drugi put pokloni; razveza vrpcu koja jepovezivala wegovu bedrenu kost sa cevanicom, poloì je na sto, uze~a{icu i po~e da je name{ta na svoju nogu.„Kakve novosti donosite sa onoga sveta?”, upitah tada primetiv{i darazgovor malaksava za vreme ovog posla.Ali on ne odgovori na moje pitawe i uzviknu oàlo{}eno:„Ova ~a{ica je o{te}ena; vi se wome niste sluìli kako vaqa.”„Ja tako ne mislim”, rekoh i dodadoh: „A da mo`da va{e ostale kostinisu ~vr{}e?”On ponovo za}uta, pokloni se po tre}i put u znak pozdrava i, kad sena|e na pragu, odgovori zatvaraju}i za sobom vrata:„ûjte da li moje ostale kosti nisu ~vrste.”Izgovoriv{i te re~i, lupi nogom u pod takvom silinom da se svizidovi u sobi zatreso{e. Na taj tresak ja posko~ih i... probudih se.Tek {to otvorih o~i, shvatih da to ku}epaziteqka kuca na moja vratagovore}i:„To sam ja, ustanite da mi otvorite.”„Boè moj!”, uzviknuh tada trqaju}i o~i nadlanicom, „to je dakle biosan, samo san. Kakav strah! Hvala Bogu... Ali kakva besmislica!Verovati u spiritizam..., u duhove...”Navukav{i na brzinu pantalone, pohitah da otvorim vrata kako bihuzeo jedno pismo koje mi je èna donosila; a po{to me je studennaterala da se ponovo uvu~em u postequ, pri|oh pisa}em stolu da bihstavio pismo pod pritiskiva~ hartije...Ali kakav je bio moj uàs kad videh da je ~a{ica nestala i kad umestowe na|oh crnu vrpcu koju mi be{e ostavio Pjetro Marijani!

Italijanski pisac Ugo I|inio Tarketi bira neobi~ne teme, koje wegovoj ~estoturobnoj i bizarnoj ma{ti, dostojnoj jednog Hofmana, omogu}avaju nesputanstvarala~ki razmah. Ro|en u San Salvatoreu di Monferata 1841, umro je odtuberkuloze u Milanu 1869. Mada je pisao i realisti~ka dela, kao {to jeautobiografsko ostvarewe Drame iz vojni~kog ìvota (1867), Tarketi jeprevashodno jedan od najvi|enijih predstavnika poznog romantizma imilanske „Skaqature” (boemstva). Otvoren za strane literarne uticaje,pi{e romane-feqtone (Plemenito ludilo, 1867), pri~e, kao i pesme uvelikoinspirisane Bodlerovim poetskim stvarala{tvom (Melodije srca).

Ostala dela: Paolina, Foska (1859), Humoristi~ke pri~e (1869), Zaqubqen u

planinu (1877).

Pripovest „Kost jednog pokojnika” je objavqena 1869. godine u zbirciFantasti~ne pri~e.

R. L. no

va

k

la

si

ka

315

— Branimir @ivojinovi}

— Nekoliko prikrivenih prevoda Geteovih stihova(kod Ljube Nenadovi}a)

U svojim Pismima iz Nema~ke (izdanje SKZ, Kolo XXV, br. 165, 1922, str.123 i d.) Ljuba Nenadovi} pri~a o tome kako je posle vi{e od tri sata pe{a~enjado{ao do jedne gostionice na brdu Nero (severno od Vizbadena) i tu ru~ao.Posle ru~ka je ~itao "imena putnika i razli~itih njihovih mudrih i glupih zapisa... po klupama i stolovima". I onda saop{tava neke od tih zapisa: jedni suprozni (njih devet) i uglavnom prili~no banalni i nezanimljivi, a osam ih je ustihovima, ta~nije: u distisima (str. 127–128). To su ovi stihovi:

<1> Trudi se i u~i svet ovaj poznati,

Kad pozna{, nemoj ga ni tad prezirati.

<2> Ako dugo pe~e{ ti svoje kestenje,

Pretvore se oni u samo ugljevlje.

<3> Vrednost tvoja vredi i svetlo{}u sjaje,

Ako ~ove~anstvu kakvu korist daje.

<4> Kad se najradije ti do zemlje pregne{? –

Kad svojoj devojci proletnji cvet bere{.

<5> Od kaplje mastila biseri stvore se,

Al' gde mnogo kane, krma~a zove se.

<6> Mora ~ovek ~esto od ljutnje plakati,

[to ne sme ludaka ludakom nazvati.

316

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

nj

a

<7> Dosta si ti steko za svoje ìvljenje,

Samo kad si sebi priviko strpljenje.

<8> Lak{e ti je lavrov vijenac oplesti,

Nego na}i glavu gde da se namesti.

Mada se na prvi pogled ne bi to reklo, i mada ne spadaju, mo`da, u njegovenajbolje i najpoznatije, ovi aforizmi su Geteovi. Prvi poti~e iz Pitomih ksenija(Zahme Xenien), a ostali su iz Poslovica u stihovima (Sprichwörtlich) i nanema~kom glase (citiram po izdanju Goethes Werke. Herausgegeben vonHeinrich Kurz. Erster Band. Leipzig–Wien, Bibliographisches Institut s. a., a uzagradi dajem doslovan prevod):

<1> Zahme Xenien 17, str. 470 (prevedena su poslednja dva stiha, kojih uoriginalnom aforizmu ima osam):

Wornach soll man am Ende trachten?

Die Welt zu kennen und sie nicht verachten.

(Za ~im na kraju valja teìti?

Upoznati svet i ne prezreti ga.)

<2> Sprichwörtlich [44], str. 411:

Hast deine Castanien zu lange gebraten;

Sie sind dir alle zu Kohlen gerathen.

(Predugo si pekao svoje kestenje;

najzad se sve pretvorilo u ugalj.)


Willst du dich deines Werthes freuen,

So mußt der Welt du Werth verleihen.

(Ako èli{ da te tvoja vrednost veseli,

mora{ svetu podariti vrednost.)

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

nj

a31

7


Wann magst du dich am Liebsten bücken?

Dem Liebchen Frühlingsblume zu pflücken.

(Kada ti je najmilije da se saginje{?

Kad dragani treba da uzbere{ prole}ni cvet.)

<5> Sprichwörtlich [13], str. 408 (prevedena samo poslednja dva stiha):

Die Dinte macht uns wohl gelehrt,

Doch ärgert sie, wo sie nicht hingehört.

Geschrieben Wort ist Perlen gleich;

Ein Dintenklecks ein böser Streich.

(Mastilo nas svakako ~ini u~enima,

ali ljuti nas onde gde ne spada.

Napisana re~ je biserima ravna,

a mrlja od mastila pravi bezobrazluk.)

<6> Sprichwörtlich [118], str. 417 (tako|e prevedena samo poslednja dva stiha,kojih u originalnom aforizmu ima ~etiri):

Darüber muß man sich aber zerreißen,

Daß man Narren nicht darf Narren heißen.

(Ali ~ovek se mora iskidati od muke

{to budale ne sme nazivati budalama.)


Glaube nur, du hast viel gethan,

Wenn dir Geduld gewöhnest an.

(Veruj samo da si ve} mnogo u~inio

ako se privikne{ strpljenju.)


Ein Kranz ist gar viel leichter binden,

Als ihm ein würdig Haupt zu finden.

(Mnogo je lak{e isplesti venac

nego na}i dostojnu glavu za njega.)pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

nj

a31

8

Nenadovi} ne kazuje odakle su ovi stihovi. Getea u svom putopisu iz Nema~kenavodi samo jo{ jedanput (na str. 146: "Doklegod nisam zaspao, mislio sam naGetea i na one lepe, ili – ako ho}ete – ru`ne re~i: 'Svetina ne pla{i se ni od~ega kao od razuma. Od gluposti trebalo bi da se stra{i kad bi mogli znati {ta jeto stra{no' ". – Ovo je citat iz Godina u~enja Vilhelma Majstera, VII, 3)*, nenavode}i, ipak, iz kojeg je Geteovog dela uzeo citat. Tako nas, i kad je re~ ostihovima, dovodi do izvesne sumnje da li je zaista te citate video u pomenutojgostionici (malo je ~udno da bi ba{ oni bili zapisani po stolovima i klupama) iliih je uzeo iz neke zbirke Geteovih stihova.

Kako god bilo s tim, stihovi su nesumnjivo Geteovi. Gete je, istina, preuzimaostarije narodne poslovice i pesni~ki ih prera|ivao, ali se po prevodu (koji jesadrìnski manje-vi{e ta~an – Nenadovi} je dobro znao nema~ki, studirao je uPragu, Berlinu i Hajdelbergu) vidi da to nisu, eventualno, narodne poslovice ustarom obliku, nego Geteove pesni~ke verzije.

Ako se za prevod moè re}i da uglavnom ta~no prenosi sadrìnu, pesni~kioblik svakako ne zadovoljava. Razmer je druk~iji: trohejski dvanaesterci,prili~no nespretno gra|eni s obzirom na akcentuaciju (u drugoj polovini stiha,ali ponegde i u prvoj), dok su Geteovi stihovi takozvani knitelversi (po ~etiriiktusa, sa slobodnim punjenjem nenagla{enih stihova, ~ime se sti~e utisakstarine). Slikovi su neve{ti, uglavnom asonance troslo`nih re~i na zavr{etkustihova. Te{ko je prepoznati Geteovu ruku. Pa ipak, kao jedan od ranih prevodaiz Getea, a prvi iz Geteove aforistike u zbirkama Poslovice u stihovimaodnosno Pitome ksenije (Pisma su pisana 1870), ovaj Nenadovi}ev poku{ajzasluùje i danas na{u pa`nju.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

nj

a31

9

* (Ina~e, Nenadovi} u Pismima iz Nema~ke pominje Getea jo{ nekoliko puta. Dva-tri puta to su obi~napominjanja, a na nekoliko mesta mu Geteovo ime sluì kao povod za – naàlost, toliko ~este – plitke ineuspele duhovitosti, bolje re}i: nazovi-duhovitosti. Na primer (str. 7): "@erar Nerval preveo je GeteovogFausta na francuski jezik, pa naskoro zatim poludeo i obesio se. Dokazano je da mu je ta nema~ka mudrostpomerila pamet." Ili (str. 134): "Ve} smo u Frankfurtu. Ovo je varo{ vrlo znamenita: u njoj se rodio slavnipesnik Gete, i u njoj su postale slavne frankfurtske kobasice. Njihova imena poznata su po ~itavoj Evropi."Ili (str. 145): "Gete, pri svojoj smrti uzviknuo je: 'vi{e svetlosti!' To su bile njegove poslednje re~i; po svojprilici mislio je na Frankfurt, u kome su ulice tako slabo osvetljene." – Gete nije bio njegov pesnik."Geteov Faust po~eo je bledeti" (str. 8). Kao i ve}ina Nemaca u ono doba (a moè se re}i: i Srba),Nenadovi} je vi{e cenio i voleo [ilera.

— Alfred Hir{

— Dugovani prevod

O eti~koj neosnovanosti prevo|ewa

— Prevela s nema~kog: Mirjana V. Popovi}

Kao malo koja tradicija teorije teksta i reprodukcije, refleksije oteoriji prevo|ewa podvrgle su se moralizaciji svog diskursa, koja jevi{e nego u jednom pogledu za~u|uju}a. Uvek nanovo, razmi{qawa oteoriji prevoda ulivaju se u gest preskriptivnog postupka iprakti~nih uputstava za delawe na tekstu. îni se da pitawe opravilnom delawu stoji na po~etku svih razmi{qawa o problematiciprevo|ewa, i jednostavno je vi{e nego o~igledno da je ovo veomazna~ajno eti~ko utemeqewe obrnuto srazmerno diferenciranosti ikompleksnosti celokupnog prevodila~ko-teorijskog diskursa. Retko se,barem u eksplikaciji prevodila~ko-teorijskih razmi{qawa, nastojaloda se izvr{i wihova kontekstualizacija sa diferenciranimtekstualnoteorijskim i jezi~koteorijskim koncepcijama. Nasuprottome, nema gotovo nijednog teksta u kome se ne nagla{avaju i ne zahtevajudva nadmo}na obele`ja mi{qewa o prevo|ewu: vernost i sloboda. Gotovo je nezamislivo da se u op{tijim razmi{qawima o teorijiteksta, kritici teksta i hermeneutici poseè za takviminstrumentarijumom etike. Vernost i sloboda prevoda, ~iji jesimboli~ki karakter uslovqen jasnom superiorno{}u izraza nadsmislenim sadràjem, tvore u ovom diskursu, dodu{e, centralnereferentne ta~ke, ali nipo{to ne iscrpquju pitawe o pravilnompostupawu sa stranim jezikom pri transferu. Tako Luter u „Poslanicio prevo|ewu” izme{ta neophodne osobine prevoda u ’srce’ prevodioca,jer ono mora biti „dobro, smerno, verno, boja`qivo, hri{}ansko,u~eno, iskusno”1, kako on pi{e. Ba{ kao i kod pojedina~nih prideva uovom nizu, kod paradigmi vernost i sloboda u prvom planu pre stojipravilo nego wihovo o{tro ocrtano zna~ewe. Naime, prema kojojoblasti stranog ishodi{nog teksta treba biti veran i u kakvom jeodnosu ostvarewe slobode? Vernost spram smisla ili ’duha

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

320

1 Martin Luther, Sendbrief vom Dolmetschen, u: Hans Joachim Störig (izd.), Das Problem des Übersetzens,Darmstadt 1963, str. 25

originala’2 kako je zahtevao Klop{tok, mora napraviti mesta drugojvrsti vernosti, ako u woj, kao Volfgang [adevald, vidimo’sposobnost’ da „se uìvi u okruèwe svog autora, da se iznutra doku~iduhovna individualnost i dopusti da ona vaskrsne u novom obliku”3.Sloboda koja se odnosi na stvarala~ku aktivnost jednog prevodila~kogsubjekta, gubi se u kontekstu ’slobode’ jezi~kog procesa, koji je upu}enna nekoherentna kretawa tekstualne reprodukcije.Moralna fundirawa prevodila~ko-teorijskih razmi{qawa ne svode sedodu{e na tako iznete zahteve za vernost i slobodu. Naro~ito u 18. iranom 19. veku, onom veku u kome se prevodila~ka proizvodwa i teorijarazvijala eksponencijalno, pojavquju se i rasprave sa prevodila~kometikom. Naro~ito je kod ranih romanti~ara V. f. Humbolta i[lajermahera upadqivo da èle da po{tuju drugoja~nost stranogjezika i originala nastalog na wemu. Dok se kod Augusta [legela kaèda prevodilac treba da bude „glasnik od jedne do druge nacije,posrednik uzajamnog po{tovawa i divqewa”4, to se gotovo glatkodopuwuje [lajermaherovim uverewem da je naro~ito nema~kiprevodilac zbog svog „po{tovawa prema stranom” zasluàn za „blagostrane nauke i umetnosti”5. Jo{ daqe ide Vilhelm fon Humbolt kadaod prevoda o~ekuje „nezahtevnu qubav”6 prema originalu, a odprevodioca „samoodricawe i strogost”7 prema sebi. Upravo kodHumbolta u prvi plan izlazi problematizacija drugoja~nosti stranogjezika. Stalo mu je do ’vernosti’ prema stranom, prema onome {to„sopstveni jezik poseduje ipak druga~ije”; otuda je „prvi zahtevjednostavna vernost”.8 Izgleda da je Humboltovim mi{qewem o jeziku iprevodu presudno ukazano na tesnu povezanost eti~kih i prevodila~ko--teorijskih razmi{qawa. Naime, kod Humbolta postaje jasno da separadigme koje uvode eti~ka pravila u tekstualno-teorijski diskursprevoda sve skupa grupi{u oko problema diferencije, stranosti imnogobrojnosti jezika. Posredi je pitawe pravilnog opho|ewa premajednoj diferenciji koja je neuporedivo radikalnija od one u govoru,pisawu i razumevawu unutar jednog te istog jezika.Humboltov odgovor na ovo pitawe je, kako se dodu{e pri tomispostavqa, prvi koji u diferenciji jezika vi{e ne vidi manu inedostatak bremenit krivicom, iako se izja{wava u prilog obavezekoja je izgleda utkana u tu diferenciju. Diferencija je uslov zamogu}nost svakog jezika – a to vaì svakako i za digitalni kod. S jedne

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

321

2 Up. F. G. Klopstock, Sämtliche Werke, tom XIII, Leipzig 1823, str. 55 i d.3 Wolfgang Schadewaldt, Das Problem des Übersetzens, u Störig, na navedenom mestu, str. 2534 August Wilhelm von Schlegel, Über die Bhagavad-Gita, u Störig, na navedenom mestu, str. 985 Friedrich Schleiermacher, Über die verschiedenen Methoden des Übersetzens, u Störig, na navedenom

mestu, str. 696 Wilhelm von Humboldt, Gesammelte Schriften, izd. A. Leitzmann i d., Berlin 1903-1936, tom VIII, str. 1327 Wilhelm von Humboldt, Einleitung zur Übersetzung des Agamemnon, u Störig, na navedenom mestu, str. 878 Ibid, str. 83

strane, jezik se tako zasniva na jednoj prvobitnijoj diferenciji, a sadruge strane gradi „mostove od jedne individualnosti ka drugoj iposreduje uzajamno razumevawe”.9 Ovoj paradoksalnoj osnovnojkoncepciji jezika da u isto vreme razdvaja i spaja, Humbolt je dodaojo{ jedno, jednako iznena|uju}e ube|ewe, naime da su samo saznawe iistina upu}eni na diferenciju i mnogobrojnost jezika.10

Rehabilitacija jezika koji je zaduèn od vavilonskog isto~nog grehate{ko da bi mogla da bude celovitija. S izvesnim pravom bi se tako|emoglo tvrditi da Humbolt u suprotnosti diferencije bremenitekrivicom, tom jedinstvenom i neposrednom jezi~kom razumevawu, vi{ene vidi nevinu i otuda neposrednu, jedinstvenu razumqivost. Takouspostavqena distanca prema prvobitnom prizoru jezi~ke zaduènosti,„gradwi vavilonske kule”, ostala bi ipak neraskidivo vezana zapodru~je uticaja eti~ke situacije, koja poziva na „vernost” premastranosti drugog jezika i u takvoj „vernosti” ne osloba|a univerzalnismisao skriven iza povr{nih diferencija.Ovaj tekst posveti}e se na ovom nivou toposu prevoda najpre krozbiblijski mit o „gradwi vavilonske kule”, koji opisuje poreklo„profanih” jezika i neophodnost prevoda. Biblijski tekst ozna~avapo~etak porekla jezika u Vavilonu kao isto~ni greh neobuzdanoghibrisa i na taj pa`we vredan na~in spaja jezik i krivicu. Pri~a ogradwi kule na mitsko-narativnom nivou osloba|a time jedan sadràjtuma~ewa porekla jezi~ke diferencije koji je u direktnoj vezi saeti~kim utemeqewem teorija prevo|ewa. Sa pometwom i rascepkavawem jezika, Bog donosi zakon – tako baremDerida tuma~i mit o Vavilonu11 – zakon o prevodu, koji su od tadaqudi du`ni da po{tuju. Dodu{e, na temequ profanog jezika, u komesvakodnevno iznova nu`nost i „zadatak” prevoda imaju karakterkona~nosti, ovaj „zakon” mora se transformisati u konkretan zahtev

drugog jezika i onoga koji govori druga~ije.Da bi tako neophodna transformacija dobila dodatnujezi~kofilozofsku obradu, zakora~i}emo zaobilaznicom prekoLevinasove jezi~ke filozofije. Ona moè da podrì ovaj poduhvat tako{to vezuje pozna~uju}i i „tematizuju}i” jezik za jednu dimenziju, za„govorewe” (Dire), koje mu prethodi bez porekla, koje ga nosi i stvara.12

Levinas inauguri{e ’govorewe’ kao ’obavezu’, ’izloènost’ i’odgovornost’ i utoliko se nadovezuje na odnos ogre{ewa analognokontekstu vavilonskog obja{wewa o poreklu diferencije jezika. Sa

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

322

9 Wilhelm von Humboldt, Gesammelte Schriften, na navedenom mestu, tom VII, str. 16910 Up. Wilhelm von Humboldt, Gesammelte Schriften, na navedenom mestu, tom IX, str. 2711 Jacques Derrida, Des tours de Babel, u ist. Psyché, Inventions de l’autre, Paris 1987, str. 210, nem. u

tom tomu, str. 12912 Levinove paradigme navedene ovde i kasnije poti~u – iako se nalaze i u drugim Levinasovim

tekstovima iz wegovog spisa Jenseits des Seins oder anders als Sein gedacht, prev. T. Wiemer,Freiburg/München 1992.

gotovo nu`nom dosledno{}u iz ovog utemeqewa Levinasovog mi{qewao jeziku proizilazi odvajkada ve} implicitno i netematizovanosupromi{qena problematika prevoda, o kojoj se Levinas nikada, osimu nekoliko malobrojnih primedbi i dopuna, nije zaista povezanoizja{wavao.Postoji duboka me|usobna isprepletanost eti~ke situacije ’ne-indiferencije’ Jednog prema Drugom i doga|aja prevoda. To postajenaro~ito jasno tamo gde poziv na prevod, koji se krije u svakomstranom jeziku, vodi ka nemogu}nosti – a mo`da i proisti~e iz we – dastvarnu stranost jednog jezika, wegovu idiomati~nost ’imenuje’ iliopi{e u drugom jeziku. Ta stranost, koja istovremeno obeleàvaradikalnu i nepremostivu diferenciju me|u jezicima, poziva iobavezuje na prevod. Polaze}i od ovih razmi{qawa nadovezanih naeti~ki diskurs prevodnoteorijske tradicije kod Deride i Levinasanastupa osloba|awe etike jezika, koja }e se egzemplarno razotkriti uobavqawu prevoda.

Geneza profanog jezika u isto~nom grehu

Upadqivo veliki broj poku{aja obja{wewa porekla jezika i pra-raskola qudskog jezika stvara mitove, ~ijem je metafori~nomprikazu naj~e{}e zajedni~ko da u rasejawu jezika prepoznaju kaznu ilibarem nedostatak vredan àqewa.13 Tako na primer jedan mitsevernoameri~kih Majdu-Indijanaca kao uzrok jezi~kog haosa navodijednu pogrebnu ceremoniju. Drugi mit, srodan vi{e nego u jednompogledu onome iz Vavilona, izve{tava o gradwi kule, koja je po visinihtela da se nadme}e sa zvezdama. Na kulu su se bacili titani i o wurazbili svoja tela. Wihove smrskane kosti pretvorile su se u mno{tvome|usobno izolovanih jezika. Ali, u zapadwa~koj istoriji svakako jenaj~e{}e interpretirani mit o pra-raskolu jezika onaj o gradwiVavilonske kule. Dve velike biblijske religije, judaizam i hri{}anstvo, vra}aju se naVavilon kao na drugi qudski isto~ni greh, posle greha proterivawa izraja. Ne samo judaizam nego i hri{}anstvo dele tuma~ewe o gradwiVavilonske kule kao qudskog hibrisa, posle koga sledi bo`ja kazna.Qudi se ka`wavaju tako {to ih Bog od tada li{ava jedinstvenog jezika.Za dve monoteisti~ke religije, uzrok rasejawa jezika i razilaèwa urazumevawu je zaduènost ~oveka. Posledica ove zaduènosti nijedodu{e samo destrukcija jedinstvenog i koherentnog jezika i s timpovezano radikalno razdvajawe onih koji komuniciraju, ve} i

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

323

13 Uporedi sa mitovima i teorijama porekla mno{tva jezika monumentalni istorijski prikaz kojije napisao Arno Borst, Der Turmbau von Babel. Geschichte der Meinungen über Ursprung und Vielfaltder Sprachen und Völker, 5 tomova, Stuttgart 1957-1961

rastakawe homogene socijalne tvorevine, koja je sebe stvorila sazajedni~kim ciqem da „stekne ime”. Qudski dug, raskol onih kojigovore i dislocirawe socijalnog promi{qaju se u vavilonskom mitukao neposredno me|usobno povezani. Iz mita o Vavilonu tako|eproisti~e da su doga|aj zaduìvawa i potowa reakcija Boga ugradilidezintegraciju qudskog jezika u kontekst nalik procesu, to jestuzastopni vremenski kontekst. ’Qudski’ jezik u tom kontekstu postajevremensko i istorijsko doga|awe.Sa krivicom, koju je sebi natovario, ~ovek je s jedne strane odse~en odpro{losti, koje profani postvavilonski svet raskolni~kih jezikavi{e nije kadar da se seti, s druge strane upravo virulentnazaduènost u raskolni~kom jeziku krije stalno se}awe na nezamislivojedinstvo izgubqenog predvavilonskog jezika. Tradicija zapadnogjezi~kog mi{qewa smatra da probijawe jezi~kih pomerawa, do kojihdolazi sa Vavilonom, u velikim delovima veoma obe}ava. Otvorio bise pogled na ’nevini’ jezik' – to je bila i ostala nada – koji s onestrane polisemija, ambivalencija i supradeterminacija kazuje istinu,ili kao {to pi{e Xorx [tajner: „Kada bi ~ovek, naime, mogao darazbije zatvorske zidine rasejanog i okaqanog jezika (razvalineuru{ene kule), on bi ponovo dobio pristup najve}oj svetiwistvarnosti. On bi znao istinu, jer je govori”.14

Mno{tvo koncepcija univerzalnog jezika ìvi od ove utopije jednog sasobom pomirenog jezika s one strane zaduènog profanog jezika. âk ijedna tako redukovana i formalizovana jezi~ka koncepcija kao ona o’generativnoj univerzalnoj gramatici’ ômskog nalazi se jo{ napravoj liniji ’istinitog’ jezika, koji se krije u jednoj vremenskinezavisnoj jedinstvenosti i neposrednosti pozna~ivawa na pozadinipostvavilonskog jezika.15 Pokazuje se da sadràj tuma~ewa mita ogradwi Vavilonske kule deluje ~ak i tamo gde je lingvisti~kaaksiomatika verovala da je o~istila mi{qewe o jeziku od eti~ke,religijske i numenalne metaforike. Polaze}i od sadràja tuma~ewavavilonskog mita, presudan zna~aj poprima upravo paradoksalno stawejednog jezika, koji je skrivaju}i vlastito poreklo istovremenomogu}nost i nemogu}nost razumevawa. Nedostatak, koji se na osnovu oveparadoksije uvek iznova osloba|a, ukazuje kroz Vavilon na zaduènostsamog onog koji govori i pi{e.Po~etak profanog jezika skop~an je sa trenutkom, kako kaè Derida,kada Bog silazi ’semitima’ i pomete wihove ’usne’. Za razliku odLuterovog prevoda Biblije, u francuskom prevodu Kurakija, kojicitira Derida, ime Boga igra bitnu ulogu u ~inu destrukcijejedinstvenog jezika graditeqa kule. Jer pometwa wihovog jezika po~iwe

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

324

14 George Steiner, Nach Babel, Frankfurt a.M. 1981, str. 6515 Uporedi istraìvawa Hermana o ômskom, koja podràvaju ovu tezu: Hans Hörmann, Meinen und

Verstehen. Grundzüge einer psychologischen Semantik, Frankfurt a.M. 1976, str. 33 i d.

kada uzvikuju ime oca, koji glasi ’Bavel’ i zna~i ’konfuzija’.16 Od togtrenutka, „JHVH (Jahve, prim. prev.) pomete usne celog sveta”.17 U ovomveoma doslovnom prevodu Kurakuja izlazi na videlo da samo ime ’oca’,Boga, daje slogove koji }e biti fundus raskolni~kog jezika. Ime Bogastavqa se naspram onih koji èle da steknu „ime”, to jest on se svojimimenom bori protiv drugog imena. Komentari{u}i ovu borbu imena,Derida pi{e: „Od vlastitog imena Boga, od vlastitog imena kojedolazi od Boga, koje poti~e i silazi od Boga (izri~ito stoji zapisanoda se JHVH, neizgovorqivo ime, spu{ta dole, silazi, dolazi odozgo nakulu) – od ovog obele`ja ili reza rasejavaju se jezici. Oni se pome}uili umnoàvaju: u sledu plemena koji u toku vlastitog rasejawa ostajezape~a}en ja~im imenom, idiomom koji }e odneti pobedu, a sa wim iime. Dakle taj idiom nosi u sebi obele`je pometwe; u prenesenomsmislu on zna~i preneseno – ono zna~i Bavel, pometwu.”18

„Neizgovorqivo” ime Boga, koje je ve} u{lo u budu}nost i u wojpro{lo, preseca jezike jednom pukotinom koja se ne moè smawiti.Time {to je konfuzija zbog bo`jeg imena bila odvajkada, on (Bog) nemoè biti obuhva}en pogledom profanog jezika i tematizovan. On je„neizgovorqiv”, nezamisliv i „prenesen”.Zauvek je pomereno posezawe iz raskolni~kog jezika na doga|aj zapisajednog nezapam}enog idioma, koji je u isto vreme stvara i razara – ovdepostaje opipqiva blizina „doga|aja” pokretu ’dekonstrukcije’. ZatoDerida u vavilonskom mitu ponovo pronalazi one momente koji opisuju jezi~ko doga|awe uop{te, a koje je on na osnovu svoje koncepcije’pisma’ (écriture)19 ve} ranije razvio: diferencijalnaneinstrumentalizuju}a konstitucija jezi~kog pozna~ivawa, a paralelnosa tim poni{tewe identi~nog jezi~kog pozna~ewa, pismeni raskid sapotpunim prisustvom onih koji komuniciraju20 tim jezikom itd.Spisak ovih kretawa ’pisma’ koje je izradio Derida, a koja dominirajujezi~kim tkivom, mogao bi se znatno produìti, a ipak ne bi imenovaoonu ’snagu’, koju izlaè u svom komentaru o vavilonskom toposu. Snagukoju imenuje kada govori o Vavilonu kao „sceni genealo{kep

ro

bl

em

i

pr

ev

o|

ew

a32

5

16 U Luterovoj Bibliji kaè se nasuprot tome: „Wolauff lasst uns ernider faren/und jre Sprach da selbsverwirren/das keiner des anderen sprach verneme. Also zerstrewet sie der HERR von dannen in alleLender/das sie musten auffhcren die Stad zu bawen/Da her heisst jr name Babel/das der HERR daslebsverwirret hatte aller lender sprach/und sie zerstrewet von dannen in alle Lender.” Prva kwiga Mojsijeva,glava 11, 7-9 (Hajde da si|emo, i da im pometemo jezik da ne razumiju jedan drugog {to govore.Tako ih Gospod rasu odande po zemqi, te ne sazida{e grada. Zato se prozva Vavilon, jer ondjepomete Gospod jezik cijele zemqe, i odande ih rasu Gospod po svoj zemqi.)

17 Jacques Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 207; u ovom tomu str. 124 18 Ibid.19 Uporedi Jacques Derrida, Grammatologie, prev H.-J. Rheinberger i Hanns Zischler, Franfurt a.M. 1983,

str. 120 i d.d. Uporedi sa tim moje detaqno izlagawe u: Alfred Hirsch, Zwischen fremden Texten.Anmerkungen zur Konzeption zwischensprachlicher Übersetzungen bei Jacques Derrida, u: T. Regehly, T.Bauer, A. Hirsch (izd.), Text-Welt. Karriere und Bedeutung einer grundlegenden Differenz, Parabel, tom16, Gießen 1993, str. 114 i d.d.

20 Up. Jacques Derrida, Signatur Ereignis Kontext, u: ist., Randgänge der Philosophie, prev. G. Sigl, G. Ahrens i dr., Wien 1988, str. 299

zaduènosti”21. U samoj paradigmi ’zaduènosti’ po~iva onakonstitutivna energija jezika, koja po~iwe u Vavilonu saprekora~ewem jednog bo`jeg zakona i provocira Boga da uspostavizakon nad zakonima.

Od zakona do prevoda

Zaduènost biblijskog antroposa toliko je intenzivna i obuhvatna daje istovremeno religiozne, socijalne i eti~ke prirode. Govorewe ipisawe posle Vavilona, iskonskog prizora jezi~ke diferencije,zamislivi su samo jo{ u kontekstu ove zaduènosti; ba{ kao {toizme|u jezika i u jeziku – ako se po|e od toga da i reprodukcija„jezi~kih znakova posredstvom drugih znakova istog jezika” predstavqaneku vrstu prevoda 22 – prevod uvek nanovo figurira kao dugovaniprevod. Time {to je Bog u Vavilonu nametnuo svoje ime, on je ~ovekunametnuo prevod, koji je paradoksalno mogu} i istovremeno nemogu}.Po Deridi, ovaj mogu}i/nemogu}i prevod postaje „zakon, on postajedu`nost, potraìvawe i dug, jedan dug dakako, koga se vi{e ne moèosloboditi, koji se vi{e ne moè namiriti”23. Pa ipak, ovde kao i nadrugim mestima Deridinog alegorijskog tuma~ewa Vavilona, name}e sesumwa da vavilonski mit kao doga|aj stvarawa profanih jezikaistovremeno paradigmatski opisuje transcendentalni doga|aj jezi~kogpozna~ewa. Neophodni i mogu}i iskorak iz biblijske metaforikeotisnuo bi Deridina razmi{qawa u ovom slu~aju u bezdno. Naime,te{ko da su se dug i du`nost obnavqali zapo~iwu}i uvek nanovo i ubeskraj kada jezici nisu govoreni kao ~isti jezici i tekstovi nisupisani i prevo|eni. Naime, bez sumwe se dugovani jezik pozna~uje uneposrednoj blizini konkretnog teksta Drugog i tu|ine, kojima seodgovara u vidu usmenog ili pismenog odgovora.Zaduènost jezikâ, koje je utvrdio na osnovu biblijskog poreklamno{tva jezika, Derida vidi tematizovano u Benjaminovoj raspravi„Zadatak prevodioca”.24 Ve} sam naslov Benjaminove rasprave time {togovori o „zadatku” ukazuje na „misiju”, a time istovremeno i na napor,du`nost, dug, odgovornost. Tamo je, kako pi{e Derida, posredi „zakon”,

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

326

21 Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 210; u ovom tomu str. 129 22 Jakobson razlikuje „me|ujezi~ki” i „unutarjezi~ki prevod”, osim toga odvaja ove vrste prevoda

od „intersemioti~kog prevoda”, prevoda izme|u razli~itih znakovnih sistema. Up. RomanJakobson, Linguistische Aspekte der Übersetzung, u: ist., Semiotik, Ausgewählte Texte 1919-1982, izd. E.Holenstein, Frankfurt a.M. 1988, str. 483

23 Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 210, u ovom tomu str. 129.24 Ve} je naslov Benjaminove raprave svakako potpunovidno blizak ranoromanti~kom

promi{qawem prevoda, jer se ~ini kao da se Benjamin u nagla{avawu ’zadatka’ nadovezuje najednu re~enicu Fridriha [legela, koji zahteva da „prevod...(bude) jedan neodre|eni, beskrajnizadatak”. Friedrich Schlegel, Lyceums-Fragment Nr. 75, âu: Kritische Ausgabe, izd. Ernst Behler,Münschen/Paderborn/Wien 1958, tom II, str. 156.

stroga naredba, na koju prevodilac mora da odgovori.25 To {toprevodilac duguje, duguje „zakonu” koji nare|uje. Ovaj zakon nezaobilaznostoji na po~etku profanih jezika i stvara legalitet koji ostajedeterminantan za proces jezika uop{te i za kretawe prevoda posebno.Derida na tom mestu glatko uspeva da se nadoveè na jednu misaoBenjaminove rasprave o „prevodiocu”, koja ima va`nu predistoriju umi{qewu samog Benjamina.26 Benjamin pi{e u raspravi o prevodiocu„Prevod je forma. Da bi se shvatio kao takav, trebalo bi se vratiti naoriginal. Jer u wemu je u wegovoj prevodivosti utvr|en zakon prevoda.

27

Zakon „forme” originala kao prevodivost li{ava prevode}i subjektodluke o nu`nosti prevoda. Kada je prevod „forma” ~iji zakon seèunazad do originala – a verovatno i daqe – ovaj zakon postaje zahtev,èqa i zadatak.28 Benjamin strogo odvaja ovu ’èqu’ originala, koja jeizvesnim delima ’bitna’ od konkretnog prevodila~kog poduhvata ispecifi~ne istorije jednog jezika. Naime, ’zakon’ isto tako kao i izwega proistekla „èqa” jednog dela za prevodom za svagda su „nezaboravni”;èqa originala za prevodom je nezaboravna i time nezavisna odwegovog se}awa u okviru jedne istorije ili jednog kolektiva. ’@eqa’ jetoliko ’nezaboravna’ koliko se moè „govoriti o jednom nezaboravnomìvotu ili trenutku”, „~ak i kad bi ga svi qudi zaboravili”.29 Zakonte èqe i tog ’zahteva’ prevoda ne odnosi se na ~oveka i nije uperen kawemu. U tom zakonitom zahtevu je prema tome sadràno ’upu}ivawe’ najednu beskona~nu ’oblast’: „na se}awe na Boga”.Derida zato sme{ta potpuno s pravom Benjaminov tekst u blizinu svojelektire o vavilonskom mitu, u kojoj dug prevoda neposredno ide unazaddo èqe i zahteva zakona koji je doneo Bog. Obja{wewe koje Deridaprema tome uspeva da izvu~e iz vavilonskog mita – i u kome ga doodre|ene mere podràva Benjaminov pojam prevo|ewa – ne moè se sadanipo{to podvrgnuti totalnoj profanaciji da bi se razjasnilepretpostavke konkretne i svakodnevne prevodila~ke prakse. Za toboànski zahtev i mo} Boga imaju u sakralnoj istoriji jezika previ{eva`no mesto. „Bog” biblijske pri~e o poreklu jezika ne bi sejednostavno mogao zameniti „beskona~nim” ili „nezaobilaznim” uprofanisanom obja{wewu o poreklu jezika jednog lingvisti~kog tekstaili teksta o teoriji jezika. Teisti~ka kompetentnost proìma iesenciju profanisanog sadràja obja{wewa biblijskog mita. Derida jeovu posledicu svakako imao od po~etka u vidu.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

327

25 Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 211; u ovom tomu str. 130 i d.26 Paradigma „forme” igra centralnu ulogu ve} u Benjaminovom spisu Der Begriff der Kunstkritik in

der deutschen Romantik. Tamo razvijeni pojam forme vidi u „formi”, nadovezuju}i se naranoromanti~ki pojam poezije, „predmetni izraz sopstvene refleksije dela”. Walter Benjamin,Gesammelte Schriften, izd. R. Tiedemann i H. Schweppenhäuser, Frankfurt a.M. 1980, tom I, str. 23.

27 Walter Benjamin, Gesammelte Schriften, na navedenom mestu, tom IV, str. 928 Up. Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 216; u ovom tomu str. 13729 Benjamin, na navedenom mestu, str. 10

Za dato istraìvawe u ovom kontekstu nije presudno „da” postojiteisti~ka ume{anost u istoriju jezika, ve} „kako”.30 I u vezi sa tim’kako’, Deridin na~in tuma~ewa jasno izri~e svoj sud: time {to Bogdaje svoje ’neizgovorqivo’ ime, on donosi i ’zakon’, a sa wim i’du`nost’ i ’dug’ prevoda. Zaduènost za govor, pisawe i prevo|ewepo~iva tako na izvesnom legalizmu, koji se potpuno u tradicijimetafizike razdvaja od doga|aja eti~kog. Na po~etku jezi~ke du`nostistoji dakle jedan anonimni i monolo{ki zakon, koji se izri~itofavorizuje nasuprot dijalo{koj situaciji, u kojoj se stalno iznovakonkretizuje du`nost prema ’Drugom’ i jednom drugom i stranomtekstu. Posledica prioriteta zakona je tada – ve} je ukazano na to – dajezi~ki dug ne vezuje „nijednog ~oveka za drugog” 31, ve} sadrì jednu~isto tekstualnu zaduènost32. Dodu{e, na ovom mestu razdvajaju setada i putevi Deride i Benjamina, jer u Benjaminovoj raspravi oprevodiocu, ’zakon’ originala eksplicitno obavezuje ’prevodioca’ ~iji’zadatak’ postaje prevod – a to vaì svakako u izvesnom smislu ~ak ionda kada naslov Benjaminove rasprave zna~i da je prevodilac kaotakav do{ao do svojih granica i do kraja svoje sposobnosti i iz tograzloga se mora napustiti odre|ena predstava o prevodu.îni se da pitawa koja proisti~u iz ovog konteksta nailaze na graniceu Benjaminovom tekstu, ba{ kao i u Deridinom: da li se mogurazotkriti povezanosti izme|u vavilonskog toposa i konkretnedu`nosti i zaduènosti onoga koji prevodi? Ako postoji jedan zakonna nezamislivom po~etku rasejanih i raskolni~kih jezika kojiobavezuje na prevod, da li ta du`nost onda jo{ ’pozna~uje’ ukonkretnom prevodu? Na koji na~in su ’vernost’ i ’po{tovawe’ premaishodi{nom tekstu utkane u tu du`nost? Da li je zaduènost nastalausled zakona neutralna i simetri~na zaduènost, ~iji se kvantitetmoè izmeriti i ~iji je obim zato do odre|ene mere namiriv? Da lipostoji bitna veza izme|u mogu}nosti imenovawa profane krivice uzpomo} jezika i krivice koja prati stvarawe raskolni~kih profanihjezika u kontekstu prevodila~kog doga|aja?

’Govorewe’ (le ’Dire’) u jeziku

Pone{to govori u prilog tome da pored krivice pro{losti, koja semoè pamtiti i reflektovati, a nataloèna je u jeziku, postoji jedandug i jedna du`nost, koja ne doseè osada{wavaju}e pam}ewe i koji se

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

328

30 To nipo{to nije samo pitawe hri{}anske ili jevrejske ’vere’ ili ’religioznosti’ vezane za wukada je posredi poloàj Boga u profanoj istoriji jezika, jer upravo zbog jezikotvornogkaraktera Biblije i naro~ito prevoda koji tvore wihove nacionalne jezike, kompleksnost oveisprepletanosti te{ko da se ovde moè diskutovati.

31 Up. Derrida, Des tours de Babel, na navedenom mestu, str. 217; u ovom tomu str.13832 Up. ibid. str. 215; u ovom tomu str. 135

moraju pamtiti kao nosioci sve zapamtive krivice i du`nosti.Postoji „veza sa jednom pro{lo{}u”, pi{e Levinas, „koja ostajeodvojena od svega {to je sada{we i treba da se osada{wi – jer nepripada poretku sada{wice – ukqu~ena u izvanredno i svakodnevnodoga|awe moje odgovornosti za krivicu i nesre}u Drugog”.33

’Odgovornost’ za drugog pokazuje se kao veza sa pro{lo{}u o kojoj vi{ene postoji se}awe, sa pro{lo{}u koja nikada nije bila povezana sasada{wim ili sa po~etkom u linearnom vremenu – na drugom mestuLevinas tako|e kaè da je posredi veza sa ’anarhi~nim’.Takva veza, koja labavi u jednoj „nesmawivoj” diferenciji, rano ukazujena ograni~enost jezi~kog razumevawa uop{te i prevoda izme|u jezikaposebno. Pa ipak je pristup Drugome „da bi se doprlo do wega”34 poLevinasu upu}en na „jezi~ku vezu”. Tek iz apsolutne distance inesmawivosti druga~ijosti onih koji me|usobno govore proizlazieti~ki doga|aj komunikacije, koji se u ovom kontekstu svakako ne moèpromi{qati kao utemeqewe jedne univerzalne ’etike’, ve} {tavi{e tekomogu}ava takvu ’tematiziraju}u’ etiku. Tako bi se Levinas upravomogao suprotstaviti jednoj ’etici’ razumevawa, koju [lajermaheropisuje kao „voqu” individue za istinu i racionalnost, koja jesvojstvena „nagonu da se Drugi traì i prizna”35, naime tome da’dru{tvo’ „ne te~e iz posmatrawa istinitog”, ve} ’istina’ tek postajemogu}a „kroz vezu sa Drugim”. 36 Nasuprot [lajermaherovom ube|ewuda postoji insistirawe na „totalitetu svih li~nosti”, koje nalaziizraz u jezi~kom saop{tewu kao medijumu op{teg i razuma, Levinasovaetika podriva takvu tendenciju univerzalizacije jezi~ke komunikacijetime {to ’diferenciju’ i stranost shvata kao svoju pretpostavku.Po Levinasu, svest se ne odlu~uje na zajednicu sa Drugim, ve} obrnuto,svest i zajednica po~iwu „u mojoj du`nosti prema wemu”. 37 ’Du`nost’i ’odgovornost’ prema wemu zapo~iwu ’podsticajem’, ’naredbom’ i’pozivom’, koji od wega pristupa meni kao ’lice’, kako Levinas stalnoiznova pi{e. Ali ’lice’ nije jednostavno „vidqiva strana ili znak zaneku” 38 hermeneutski, ontolo{ki ili fenomenolo{ki pojmqivu’stvarnost’, ve} pozna~uje kao trag koji stalno preplavquje svojeokvire i u radikalnom je odsustvu, a da ne postaje ~isto odsustvo: onopozna~uje kao trag sopstvenog nestanka. Rastakawe i nova konstrukcijatradicionalne paradigme ’lica’ dopu{ta Levinasu da ’lice’, time {toga promi{qa kao poziv i kao podsticaj na ’odgovor’ i na’odgovornost’, uop{te uvede i kao podsticaj ’govorewa’. Lice moè da

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

329

33 Emmanuel Levinas, Jenseits des Seins oder anders als Sein geschieht, na navedenom mestu, str. 4034 Emmanuel Levinas, Totalität und Unendlichkeit. Versuch über die Exteriorität, prev. W. N. Krewani,

Freiburg München 1987, str. 9135 Friedrich Schleiermacher, Brouillon zur Ethik (1805/6), izd. O. Braun, Hamburg 1981, str. 3536 Levinas, Totalität und Unendlichkeit, na navedenom mestu, str. 9737 Ibid, str. 19538 Ibid, str. 210

podsti~e i zahteva samo zato {to boravi na ’tragu’ „apsolutnoDrugog”39, koji ’apsolvira’ imanentnosti bitka.Ali budu}i da je tako vezana za govorewe i jezik, nezapam}enost ’lica’preliva se u nezapam}enost jednog podsticawa, koje se temeqi na jednom’pismu’. Tako Levinas pi{e: „Ali iz obaveza prema Drugima, u koju senikada nisam ugovorno upustio – iz koje nikada nisam potpisao ne{toobavezuju}e: nikada, dokle seè qudska svest, nisam sa Drugimazakqu~io ugovor – pre toga je pro{lo jedno ’pismo’.40 Time {to jepro{lo jedno ’pismo’ nastale su obaveze i zaduènost prema Drugom;time {to Drugi kre}u}i se kao lice na tragu ’apsolutno Drugog’postaje zahtev za izvr{ewe ugovora koji „nikada nije napisan”, prima ulicu Drugog fiziognomiju pisma koje ostavqa trag, a da pri tomnikada nije bilo prisutno i prezentno.41 Dodu{e, pada u o~i daLevinas na tom mestu ne poseè za odre|enim ~lanom. Time {to govorio jednom neodre|enom, a time o pismu uop{te, ovde se najpre ~ini kaoda on ne misli neposredno na „Sveto pismo”.42 Dodu{e, ovde kontekstnavodi na to da se i u neodre|enom imenovawu pisma pretpostavi daLevinas aludira na Sveto pismo. Na drugom mestu postaje jo{ jasnijeda Levinas u ’Svetom pismu’ vidi pismo nad pismima i da ga stavqa napo~etak zapadne kulture – kojoj na paradoksalan na~in pripada kaoeksteritorijalni po~etak.Levinas ide tim putem jo{ daqe kada govori o tome da ìvimo u„kwizi nad kwigama” i da „smisao (dolazi) tek kroz kwigu”.43 ZaLevinasa je kwiga u{la u sve kwige i u istoriju time {to je za~ela„eti~ku intrigu”, „bu|ewe ~oveka u (drugog) ~oveka”, kako on pi{e.44

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

330

39 Up. Emmanuel Levinas, Die Spur des Anderen. Untersuchungen zur Phänomenologie undSozialphilosophie, prev. i uvod W.N. Krewani, Freiburg/München 1987, str. 230 i d.

40 Emmanuel Levinas, Wenn Gott ins Denken einfällt. Diskurse über die Betroffenheit von Transzendenz,prev. T. Wiemer, Freiburg/München 1988, str. 126 (isticawe je moje, A.H.).

41 Ovaj fragment re~enice, koji je preuzet iz Benjaminove rasprave „O mimeti~koj sposobnosti”,mogao bi se na osnovu „srodstva po izboru” Benjaminovog i Levinasovog mi{qewa razotkritikao kqu~ za paradigmu „pisma” kod Levinasa – i to ne samo na osnovu zajedni~ke bliskostiobojice mislilaca sa kabalisti~kom kwièvno{}u i jezi~kofilozofskim saznawima koja suskop~ana sa wom. Up. Walter Benjamin, „Über das mimetische Vermögen”, u ist. GesammelteSchriften, na navedenom mestu, tom II 1, str. 213. Drugi odnos prema ovde navedenom pojmu pismapredstavqa bez sumwe i koncepcija ’pisma’ u mi{qewu Deride, koji u dekonstruktivnimtrenucima ’pisma’, {to se hrane iz raskola izme|u prisustva/odsustva, identiteta/diferencije,pro{losti/sada{wosti itd., vidi kostitutivne po~etke. Up. Jacques Derrida, Grammatologie, nanavedenom mestu, str, 114 i d.

42 Klas Huicing ukazuje u svojoj zanimqivoj raspravi „Fizignomizirani praspis” tako|e naneposredni odnos, koji paradigme ’kwiga’ i ’pismo’ kod Levinasa imaju prema Bibliji. Dodu{e,~ini se da ako se pro{ireni Levinasov pojam jezika i pisma svede na ovaj odnos, onda se onisuvi{e zatvara u tekstualnu materijalnost Biblije. Logi~nija je pretpostavka da seLevinasova pozna paradigma pisma pre nadovezuje na jezi~kofilozofsku tradiciju kabalista,koja pre svega u beskrajnom izvr{ewu talmudskog komentara zapaà kako iznenada postajevidqiva Bo`ja re~ i pismo. Up. Klaas Huizing, „Physiognomisierte Urschrift, Levinas' Postscriptumder Moderne”, u M. Meyer i M. Hentschel (izd.). Levinas, Parabel, tom 12, Giessen 1990, str. 31.

43 Emmanuel Levinas, „Exegese und Transparenz. Zu einem Text aus dem Traktat Makkoth 23b”, u:Bernhard Casper (izd.), Gott nennen. Phänomenologische Zugänge, Freiburg/München 1981, str. 40

44 Ibid.

Ovo ’bu|ewe’ je za jevrejskog filozofa Levinasa ipak duboko skop~anosa vavilonskom pometwom i raskolom jezika. Jer, za razliku odhri{}anstva, koje u ’uskr{wem ~udu’ vidi novozavetno pomirewevavilonskog raskola, judaizam je zadrào dugovani i raskolni~kiprofani jezik. Ipak je jezik znak saveza izme|u Boga i Izraela iutoliko ga treba posmatrati kao odgovornost i obavezu prema bo`jojre~i.45 „Eti~ka intriga” koja proisti~e iz ’kwige’ po~iva tamo najednoj nesmawivoj diferenciji, koja u konkretnom heteronomnomiskustvu konvergira sa „ne-indiferencijom” prema Drugom.Beskrajno premreàvawe i intenzivno proìmawe istorije i kwigestvorili su literaturu, koja daleko prema{uje ono „Izvan”lingvisti~kog teksta, koje se moè instrumentalizovati. Tekwièvnosti ~uvaju „Ve}-re~eno” koje kao apel i pretpo~etnodovo|ewe-u-pitawe {titi „eti~ku intrigu”, koja se tako|e iistovremeno pozna~uje u licu Drugog i od mene zahteva da budemodgovoran za Drugog. Kao {to je lice u toj nezamislivoj tradiciji kojase ne moè rekonstruisati stavqeno u svoje pozna~ewe – a da nikadanije saznalo za to stavqawe – tako izvorni jezik govori kao ’drugismisao’ iz teksta; drì ga spremnim za podsticaj i oskvrnu}e ulektiri. Ono {to se uvuklo u ozna~avaju}i jezik i {to postojanopretvara nominalnu identifikaciju u polisemije i ambivalencije,jeste ’trag’ jednog smisla, koji prebiva „u celoj ’literaturi’ teksta Š...¹,u prividno mrtvom bremenu znakova, koji naizgled zamra~uju iskaz”.46

’Smisao’ koji se povla~i u tragu je tamo gde se ispoqava, smisao kojiupu}uje na ono „{to je druga~ije nego ono samo”47, prema tome ’smisao’koji prema Levinasu jeste odgovornost za Drugog i du`nost premawemu.48 Taj smisao dakle nije u tekstu tako pristupa~an da se moèidentifikovati, ve} se drì na tragu svog povla~ewa; ipak je on tajkoji stavqa jezik u pokret, koji ùdwi za Drugim pomaè da do|e do’izraza’ i naposletku nosi i neuspeh jezi~kog zna~ewa.Taj pro{ireni i eti~ki fundirani Levinasov pojam smisla pronalaziotelovqewe u ’govorewu’ (’dire’) koje nije znak za ne{to, ve} pokre}ejezik i nosi ’re~eno’, ali se u toku artikulacije stapa sa wim i nestaje.„Pre nego {to se stavi u slu`bu ìvota kao razmena informacija krozjedan lingvisti~ki sistem, govorewe je svedo~anstvo, govorewe bezre~enog, znak Drugima. Znak ~ega? Sau~esni{tva? Sau~esni{tva beznamere, bratstva, bliskosti koja je samo mogu}a kao jedno otvarawe-sebe,

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

331

45 Up. Rudolph Bultmann, Das Urchristentum im Rahmen der antiken Religionen, Zürich/Stuttgart 1949,str. 17 i d.

46 Levinas, „Egzegese und Transzendenz”, na navedenom mestu, str. 3947 Up. Emmanuel Levinas, Humanismus des anderen Menschen, prev. i uvod L. Wenzler, Hamburg 1989,

str. 3248 Logi~no je da takav promi{qeni smisao zahteva da se okvir tekstualne lektire iznova odredi.

Sve „razumevawe” tekstova bi pre identifikuju}eg osvajawa zna~ewa trebalo da se okrene onomnivou teksta odakle izviru jedinstvena i koherentna zna~ewa i propu{taju sumrak alohtonegeneze smisla.

kao neoprezna izloènost Drugom, bezrezervna pasivnost sve dopot~iwavawa/zamene Šsupstitucije¹ i prema tome kao izlagaweizloènosti, upravo kao govorewe, govorewe koje ne kazuje ne{to, ve}pozna~uje, govorewe koje je kao odgovornost samo zna~ewe, Jedan-za-Drugog....”49 „Govorewe” se na taj na~in zami{qa kao osnovnaeti~ka situacija svih jezika. Ono prethodi jezi~kom sistemu zna~ewa isaop{tavawu sadràja i imenuje genezu jezi~kog pozna~ewa. Na pitawe’za{to uop{te postoji jezik’, paradigma ’govorewa’ bila bi upu}ivawena jezikotvornu snagu interpersonalnih odnosa, koje se protivi svimnominalisti~kim i instrumentalisti~kim jezi~kim teorijama – i upravose ovde o~ituje presudna razlika izme|u Levinasovog ’govorewa’ i raneDeridine paradigme ’pisma’, koja izgleda polazi od anonimnih i neutralnihkretawa diferencijalno konstituisanog simboli~kog sistema.50

Nasuprot tome, za Levinasovo utemeqewe jezi~kog pozna~ewa vaì da jejezik neophodan i mogu} tek onda kada nisam ravnodu{an premaDrugom, tek kada sam spreman da se otvorim prema wemu i osmelim dasebe izloìm wemu. Pa ipak, ovde nije posredi voqna odluka jednog Ja,koje bi imalo izbora da se odlu~i za ili protiv govorewa i jezika. U’govorewu’ dopiru do mene ’poziv’ i ’podsticaj’ Drugog i postaju’progawawe’, koje me baca unazad na mene i time ozna~avaju dubokupasivnost, sa kojom zapo~iwe govorewe. Uprkos prete}emraskrinkavawu i povre|ivawu, ’sebe’ se otvara u ’govorewu’, a da pritom u ovoj smelosti ne moè da posegne ni za ~ijom podr{kom iza{titom.51 Svekoliko ’govorewe’ je ’otvarawe-sebe’, koje jepretpostavka jezika pre svakog znakovnog pozna~ewa i izraènogsadràja. Tako obeleèn eti~ki temeq jezika ne moè ipak sam za sebeda bude kamen-temeqac materijalizovanog jezika, lingvisti~kogsistema. Dodu{e, ’govorewe’ (’dire’) nosi ’zakon’ (’dite’), ali Levinasukazuje na to da se ’govorewe’ i ’re~eno’ odnose korelativno jedanprema drugom. Bez isprepletanosti govorewa i re~enog, govorewe nijeu stawu da ostvari trag odsutnosti: govorewe postaje vidqivo tek sare~enim.52

Uprkos tom „postajawu-vidqivog od re~enog”, u kome govorewe postaje’tema’, jo{ nije izgubqen „vlastiti i pravi smisao govorewa”.53

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

332

49 Levinas, Jenseits des Seins..., na navedenom mestu, str. 330 50 Upravo na osnovu ove anonimne i neutralne koncepcije ’pisma’ kao generativ kretawa

jezi~kog zna~ewa proizlazi mno{tvo problema, ako postoji èqa da se na matriksu raneDeridine ’gramatolo{ke’ koncepcije jezika zasnuje dekonstrukcionisti~ka etika. Isto vaì uizvesnom smislu i za poznog Deridu koji uprkos tome {to stavqa teì{te na eti~ko isocijalnoteorijsko, nije podneo na uvid temeqnu reviziju svog ’gramatolo{kog’ jezi~kogmi{qewa.

51 Up. u ovom kontekstu i [tefana [trasera (Stephan Strasser) koji tako|e u riziku ’sebe-raskrinkavawa’ vidi glavnu misao kretawa ’kazivawa’ kod Levinasa. Stephan Strasser,Jenseits von Sein und Zeit. Eine Einführung in Emmanuel Levinas´ Philosophie, Den Haag 1978, str. 272.Up. osim toga Emmanuel Levinas, Jenseits des Seins..., na navedenom mestu, str. 116.

52 Up. Levinas, Jenseits des Seins..., na navedenom mestu, str. 11253 Ibid.

Govorewe se utiskuje jo{ u tematizuju}i jezik tako {to ’re~eno’ postaje’ponuda’ za Drugog i {to sa tematizirawem u jezik sve~ano ulazisimetrija, istovremenost i pravda. Naime, samo polaze}i odtematizirawa, koje dopu{ta ’postajawe-svesnim’, nominalizaciju iidentitet, moè da se poredi ’neuporedivo’. Neuporediv je pre svegajezik koji tematizuje Drugi kao ’Bli`wi’, on se ne apsorbuje ni u jednojtematizaciji, ali sa pojavqivawem „Tre}eg na strani Bli`weg”54 odmene se zahteva zajedni~ko merilo prema Tre}em i Bli`wem. Kako se~ak i to zajedni~ko merilo meni upu}uje kao tematizacija, a pravda kao’postulat’, ~ak i tematizuju}i jezik jo{ karakteri{e ’govorewe’ kaoùdwu Drugog. Na taj na~in se govorewe upisuje „re~enom” i „temi”,ali ih ono u svom pozna~ewu prevazilazi, ono je stalni vi{ak re~enog.To se ispoqava naro~ito tamo gde se s jedne strane tematizuju}a ire~ena dimenzija jezika upli}e u ambivalencije, polisemije,nejednozna~nosti i semanti~ke projekcije, to jest tamo gde postajawejezika i samo wegovo kretawe nose jasne dekonstruktivne crte, a sadruge strane gde se govori ’da se ni{ta ne bi reklo’, tj. tamo gdepostoji govorewe bez re~enog, kao u pozdravu kao „znak da sam Drugomedao upravo to davawe-znaka”.55

Govorewe koje se pojavquje u takvim kontekstima, a s jedne strane nosii tvori re~eno, ali ga s druge strane nadilazi i osuje}uje wegovojedinstveno pozna~ewe, podse}a ipak u vi{e nego jednom pogledu naDeridinu koncepciju ’pisma’ – ili ’pra-pisma’ (archi-écriture) kao {toDerida pi{e naro~ito u svojim ranim radovima. Kao pismo figurirakod Deride jedno – ni aktivno ni pasivno – kretawe, koje se ne moètematizovati i neprisutno je, a koje postaje generirawe i uslovjezi~kog pozna~ewa. Tu karakterizaciju sti~e paradigma ’pisma’ u tokuparadoksalne inverzije, koja koristi tradicionalni status pisma kaoDrugog, Izvedenog i kao reprezentacije; upravo to omalovaàvawepisma kao ’suplementa’ bez porekla i bi}a, Derida koristi da bi se uzpomo} wega pribliìo onim nemim kretawima artikulacije, koja se nemogu tematizovati, {to s jedne strane razbijaju i pomeraju jezi~kazna~ewa, ali ih s druge strane istovremeno iznova upisuju i stvaraju.’Pismo’ kao diferencijalno kretawe i „nesmawiva prasinteza, kojaistovremeno u jednoj te istoj mogu}nosti otvara temporalizaciju,odnos prema Drugom i jeziku, ne moè, ukoliko predstavqa uslov zasvaki jezi~ki sistem, da bude samo deo toga, te prema tome ne moè damu bude prisajediweno kao predmet”.56 U stalnom prekora~ewu iotvarawu jezi~kog zna~ewa i jezi~kog smisla kroz ’pismo’, kojeprethodi celokupnom procesu jezika i wegovom „tematizuju}em” i„identifikuju}em” poretku, postaje jasno da samo ’pismo’ ne moè da se

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

333

54 Ibid. str. 5355 Ibid. str. 31556 Derrida, Grammatologie, na navedenom mestu, str, 105

apsorbuje unutar ovog poretka, nego se odvajkada nalazi na drugommestu, ’drugde’, a da pri tom to mesto ne bi moglo da se imenuje iliizgovori. Sasvim u smislu Levinasovog ’govorewa’, ’pismo’ se takoprikazuje kao transcendencija jezika zna~ewa, koji se moèidentifikovati i tematizovati. Ba{ kao ’govorewe’, tako i ’pismo’ostavqa ’tragove’ svog povla~ewa u tematizuju}em jeziku – i zatopostaju zamislivi samo polaze}i od wega – time {to je on, kao veza sa’izvan-rednim’, remetila~ko kretawe diferencije u imanencijijezi~kog pozna~ewa.Kao jezikotvorna kretawa koja se isto tako ne mogu susti}i, ’govorewe’i ’pismo’ se ipak razlikuju na presudnom mestu. Kada Derida govori otome da ’pismo’ istovremeno otvara jezik i „odnos prema Drugom”, ondaovde postaje jasno da se ’pismo’ promi{qa kao anonimno kretawe kojestvara poredak, koje ~ak pripada jednom ’drugde’ neutralnog poretka.Nasuprot tome, Levinasovo ’govorewe’ najpre po~iwe vezom saapsolutno Drugim i pokazuje se otuda pre sveg stvarawa poretka iupisa kao ’odgovor’ na...i ’od-govornost’ za Drugog. Levinasovaparadigma ’govorewa’ obeleàva ’eti~ku’ pretpo~etnost tematizuju}egjezika, dok Deridino ’pismo’ pre ukazuje na reprezentativno-teorijskokretawe generisawa. Zato je shvatqivo {to Derida i Levinasapsolutno razli~ito sude o isprepletenosti ’govorewa’ i ’pisma’ satematizuju}im jezikom: dok za ranog Deridu pozna~eni tekst zna~idiferencijalno tkivo, u kome pomo}u polisemija, heteronomija irastakawa zna~ewa iznenada postaju vidqivi tragovi kretawa pismakoje izmi~e, tako se kod Levinasa tematizuju}i jezik i ’re~eno’pojavquje uvek u svetlu izvesne mawkavosti prema ’prvobitnijoj’ vezi’govorewa’.57 Levinas, koji izri~ito nagla{ava transcendenciju’govorewa’ prema ’re~enom’, vidi u ’re~enom’ ’izdaju’ i ’krivotvorewe’tog ’govorewa’, izdaju „univerzalnosti tematizovanog”58 premaradikalnom singularitetu i idiomati~nosti govorewa.Druga~ije, a ipak ne tako daleko od Deride kome je u dekonstruktivnojlektiri stalo istovremeno do osloba|awa i razotkrivawa kretawa’pisma’, Levinas nastoji da se sa re~enog ponovo vrati na pretpo~etno’govorewe’, ~ine}i napor stalne ’redukcije’ na govorewe. Taj pojamprenet iz Huserlove fenomenologije ipak ne}e da izjedna~i odnos’govorewa’ i ’re~enog’ sa fenomenolo{kom spregom ’noeze’ i ’noeme’.Jer, niti je govorewe puko misaono kretawe niti je jednostavno uslovre~enog – kao {to je to slu~aj u korelaciji noeze/noeme. Osim toga,

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

334

57 To postaje naro~ito jasno i istovremeno problemati~no tamo gde Levinas izraàva svojerezerve prema tvorewu zna~ewa na ’~istoj’ povr{ini teksta. Tako potpuno sledi kanon jednetradicije, koja progla{ava retori~ku dimenziju jezika spoqa{wo{}u koja zasluùje da budeodba~ena, kada kaè: „Š...¹ retorika je lukavstvo, prisvajawe i izrabqivawe. U tom smislupodudaraju se ukidawe retorike i pravda”. Ograni~avaju}i ovu èstoku osudu retorike mora sedodu{e dodati da je Levinas u svojim kasnijim tekstovima napustio ovu fundamentalnu kritikuretorike, ali se pri tom nije eksplicitno u drugoj formi izja{wavao o woj. E. Levinas, Totalitätund Unendlichkeit, na navedenom mestu, str. 97

58 Up. Levinas, Jenseits des Seins..., na navedenom mestu, str. 340

’govorewe’ je sve drugo nego ’~in’ subjekta, {tavi{e to je odgovor – kojiprvenstveno omogu}ava subjekt – na poziv i zvawe Drugog. Zatoredukcija zna~i za Levinasa „redukciju na zna~ewe, na odgovornostJedan-za-Drugog” i „redukciju na uznemiravawe u doslovnom smislu togpojma”.59 ’Redukcija’ mora me|utim za Levinasa tako|e zna~itianulirawe izdaje i krivotvorewa govorewa u re~enom, kao i da se sanivoa zajedni~og merila pravde u tematizovawu ponovo u|e u ’genezu’jezi~kog pozna~ewa polaze}i od Drugog – iz tog razloga Levinas daje’genezi’ jednog teksta prednost pred „wegovom ’egzegezom’, izvesnostidatih znakova pred slu~ajnostima misterioznih poruka, igri senki upe}ini pred pozivima”, koji dolaze od jednog Spoqa.60 To ne zna~ini{ta drugo nego da Levinas èli da se vrati pravom ’smislu’ jezika,’eti~kom doga|aju’ zaduènosti i odgovora.

Prevod i idiomati~nost jezika

U ’redukciji’ re~enog na govorewe problem prevoda skriven je nadvostruki na~in. Jednom je redukcija neka vrsta povratnog prevoda, jerLevinas nagove{tava u odnosu govorewa i re~enog prevodila~ki odnos,kada pi{e: „U jeziku kao re~enom sve se dâ pre nas prevesti”.61 Ovde jenesumwivo posredi krajwe paradoksalni na~in ’prevoda’, koji izneizgovorqivog i prethodno nezamislivog prevodi u ne{to {to semoè imenovati i u sistem znakova; isto vaì i za povratni prevod, onbi bio duboko osoben prevod sa nivoa tematizacije nazad na trag tragaodsustva, na govorewe. Na osnovu nu`ne distinkcije, ovu vrstu prevodatrebalo bi nazvati pretprvobitni prevod jer on iz pretprvobitnogkretawa govorewa, onom „Druga~ije-nego-bitku” prevodi ulingvisti~ki poredak jezika. Taj ’pretprvobitni prevod’ je u svomtransformativnom radu izme|u govorewa i re~enog jo{ zaduèn zadrugu vrstu prevoda, jer se u ’pretprvobitnom prevodu’ kristali{epostoje}a partikularnost i idiomati~nost istorijskih jezika – a koddruge vrste prevoda posredi je prevod izme|u istorijskih jezika. Svakiistorijski jezik sistematizuje u svojoj postoje}oj partikularnosti na’odre|eni na~in’ ono razli~ito, {to ga tematizuje. Ti razli~itina~ini tematizovawa u jezicima zasnivaju se na „tajanstvenoj {emi”

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

335

59 Ibid. str. 11060 Levinas, „Egzegese und Transzendenz”, na navedenom mestu, str. 4461 Na tom mestu ne bih èleo da sledim ina~e veoma uspeli prevod Tomasa Vinera – koji ~ak u

jednoj fusnoti ukazuje na te{ko}u prevoda na jednom mestu – ve} èlim da dam sopstvenipredlog prevoda. U originalu se kod Levinasa kaè: „Dans le langage comme dit, tout se traduitdevant nous...”. Pored mog predloga i prevoda ove re~enice koju je odabrao Tomas Viner, trebalobi obratiti pa`wu na jo{ jednu mogu}nost prevoda, koju je Levinas nesumwivo svesno izabraozbog bliskosti francuskog izraza „se traduit devant nous” sa idiomatskom frazom „traduirequelqurun devant un tribunal” ({to zna~i izvesti nekoga pred sud). Ovde se name}e bliskostLevinasove ideje ’tematizacije’ u kojoj se kazivawe pretvara u re~eno sa tematizacijom usimetriji i pravdi, ka sudskoj metaforici koja nagove{tava prelaz sa kazivawa u re~eno.Emmanuel Levinas, Autrement qu’être ou au-dela l’essence, Den Haag ² 1978, str. 7

jednog „ve}-re~enog”62 pre svakog jezika i pre „svake receptivnosti”,neke vrste „prethode}e dokse”63, kako Levinas kaè oslawaju}i se opetna Huserla. U govorewu {ematizuje se ’ve}-re~eno’ jo{ pretematizovawa, ali jo{ uvek usko vezano za govorewe kao ’sebe-izlagawe’postaje fundus i arhiv idiomati~nosti jezika.Ovde se name}e pore|ewe sa Benjaminovim promi{qawem ’pisma’ i’jezika’ kao „nematerijalnih sli~nosti”. Naime, pitawe o tome kakostvari dolaze do izraàja i kako se ’univerzalno’ i ’individualno’me|usobno iniciraju, moè se rasvetliti samo u kontekstu jednogdoga|aja, u kome „nematerijalne korespondencije” i ’konstelacije’proizvode „spone”64, koje u procesu jezi~kog stvarawa postaju’mi{qena’ i ’tematizovana’. Levinasova skepsa da naro~ito u „veziuniverzalnog i individualnog” ne moè biti posredi odnos sli~nostipovrh toga nagla{ava, potpuno u duhu Benjamina, paradoksalnu genezujezi~kih idioma iz jednog neimenqivog i nematerijalnog „arhiva”(Benjamin) ili onog „ve}-re~enog” (Levinas). Levinas kao i Benjaminodgovara ovim jezi~ko-filozofskim razmi{qawem na zahtev jednogmi{qewa, koje u jeziku vidi istorijski medijum ~iji razvoj nijeodre|en kontinuitetom odnosa pozna~avaju}eg i zna~e}eg niti sepokazuje kao ne{to ~ime se moè upravqati instrumentalizuju}imzahvatom onih koji komuniciraju.Ali ako se kao Levinas – a Benjamin bi ga u tome nesumwivo sledio –polazi od toga da su „objekti...pozna~eni jezikom”, „a ne jezik objektimadatim na promi{qawe”65, onda ne moè da postoji prvo i izvornozna~ewe. Zna~ewe moè tada da se generi{e samo u spletu odnosa ispone izme|u objekata, jezika i mi{qewa. Ali na taj na~in nastajukonkretna zna~ewa uvek sa izvesnim zaka{wewem iz jednog govorewakoje je, kada proizvede re~eno kao nivo jezi~kog pozna~ewa, uvek ve}pro{lo kroz mno{tvo lateralnih uputstava i konteksta. Post festumse na taj na~in generi{e jedna ’sli~nost’ koja je u genezi jezika izvan„ve}-re~enog” zapisana u tematizuju}em izrazu. Ali razli~itostipojedinih jezika koje sebe proizvode u toku te geneze, tj.idiomati~nosti nastale u prevodu ’govorewa’ u ’re~eno’, prikazujujedno uvek partikularno uklapawe op{teg i individualnog. U tomsmislu, svaki znak jednog istorijskog jezika ostaje na ’tragu govorewa’kao ’od-govornost’ za Drugog, i istovremeno zapo~iwe jednom’singularno{}u’66, koja se jo{ ne moè identifikovati i kao takva jo{

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

336

62 Up. Levinas, Jenseits des Seins..., na navedenom mestu, str. 9163 Ibid. str. 18964 Up. Benjamin, na navedenom mestu, tom II, str. 204 i.d.d. 65 Levinas, Humanismus des anderen Menschen, na navedenom mestu, str. 1566 Ta ’singularnost’ za Levinasa nipo{to se ne moè izjedna~iti sa ’individualno{}u’ jedne

individue (ili barem zamislivom ’individualno{}u’ jednog jezika): „...to nije ipak individuakao individualni slu~aj vrste, ve} u svojoj vrsti jedina singularnost koja se pribliàvaDrugom. Kazivawe pre kazivawa nije ~ak ni razumevawe singularnosti kao su{tine. Odnos meneprema Bli`wem ne fiksira su{tastvenost...” Levinas, Die Spur des Anderen, na navedenom mestu,str. 287

boravi u ’blizini’ Drugog i tvori jedan jezik koji je obavezan premaDrugom i moè da se identifikuje.

U tome se istovremeno manifestuje mogu}nost jezika da se govorewem„nezavisno od svakoga stupi u vezu sa znakovnim sistemima koji suzajedni~ki sagovornicima”67, {to je duboki razlog svakeidiomati~nosti. Kao {to stupawe sagovornika u vezu izmi~e svakomidentifikuju}em opisu, tako i stvarna partikularnost jednog jezikaizmi~e lingvisti~kom i gramati~kom opisu. Pretpostavimo, me|utim,da je mogu}e na~initi takav opis posredstvom jednog ve{ta~kog iliprirodnog jezika, onda bi partikularnost i idiomati~nost drugogjezika, u skladu sa logikom identifikacije, bile savijene na drugustranu sopstvenog deskriptivnog jezika i ovaj bi ih eliminisao.Potpuno je jasno da svaki takav deskriptivni metajezik, koji se nu`nomora osloniti na identitet jezi~ki nezavisnog zna~ewa (ili struktura,supstanci, idealiteta itd.), ne uvaàva stvarnu stranost drugogjezika. To vaì i za svaki prevod, koji zna~ewa nezavisno od izrazapoku{ava da prenese iz ishodi{nog u ciqni jezik.

Idiomati~nost i stranost jednog jezika neodvojivi su od doti~nogpartikularnog odnosa izraza prema zna~ewu u re~enom s jedne strane igovorewa prema re~enom s druge strane – tako bi se barem moglozakqu~iti nadovezuju}i se na Levinasovo jezi~ko mi{qewe i wegovogdelimi~nog pro{irewa. Zato se svaki prevod bori sa paradoksijom dau preno{ewu izmi~e upravo ono zbog ~ega je krenuo ka drugom jeziku:stranost kao idiomati~nost drugog jezika nestaje u procesu prevodazna~ewa iz ishodi{nog u ciqni jezik. Pri tom je nesumwivo posredikrajwe paradoksalan postupak: „Zamislite najmo}nije i najistan~anijeprevodila~ke ma{ine, najkompetentnije prevodila~ke timove. âk iwihov uspeh moè da ima samo oblik neuspeha. âk i kada bi, premajednoj neverovatnoj hipotezi, preveli sve, oni ne bi uspeli da preveduraznovrsnost jezika – i da u prevodu sa~uvaju stranost”.68 To vaìnaravno isto tako za postupak prevo|ewa, koji za posredovawe dvajezika koristi idealizovani kod. Takva vrsta ’esperanta’ koji„nezavisno od kultura prevodi prave i idealne artikulacije zna~ewa”,kako nagla{ava Levinas, „krivotvorio” bi jezike koje on posreduje.

Ne postoji „smisao”, „zna~ewe po sebi” do koga bi se mi{qewenezavisno od jezika i kulture moglo direktno probiti. Pre jezika nepostoji ’inteligibilno’, tj. nikakav smisao, nikakvo zna~ewe, nikakvaideja, oni {tavi{e postaju tek sa doti~nom genezom jezi~kog izraza.Zato nije sasvim razumqivo za{to, na to ukazuje Merlo-Ponti, „na{eanalize mi{qewa” postupaju „kao da je ono, pre nego {to je prona{losvoje re~i, ve} neka vrsta idealnog teksta, koji na{e re~enice teè da

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

337

67 Ibid.68 Jacques Derrida, Ulysses Grammophon, prev. E. Weber, Berlin 1988, str. 31

prevedu.”69 Upravo zato {to je smisao obuhva}en jezikom i umetnut uwega – i otuda sadrì vi{e od izvesne obojenosti usled doti~neidiomati~nosti jezika – moralo bi se, da bi se doprlo do smisla kojiprevazilazi pojedina~ni jezik, krenuti zaobilaznim putem prekomno{tva jezika i kultura. Levinas iz toga zakqu~uje – a on to ~iniposle duge, veoma usagla{ene rasprave sa filozofijom kulture i jezikaMerlo-Pontija – da sve „ono slikovito u istoriji, sve kulture...nisuvi{e prepreke koje nas odvajaju od bitnog i inteligibilnog, ve} putevikoji nam omogu}avaju da dopremo do wega. Jo{ i vi{e! To su jediniputevi, jedini mogu}i, oni su nezamenqivi i otuda sami implicirani uinteligibilnom”.70 Stoga dolazi do situacije u kojoj mi{qewe slediput, koji je ve} wemu samom implicitan. Zato dolazi do odraza ’puta’ka ’inteligibilnom’ u ’inteligibilnom’, no on nipo{to ne moè daoslobodi pogled ka jednom smislu koji objediwuje mno{tvo jezika.

Pa ipak je apsolutno mogu}e da kulture stupe u vezu kroz prevod.Postoji jedna ’propustqivost’ kultura, koja je dodu{e upu}ena nakonkretni odnos, na direktan kontakt dva jezika i dve kulture. Takavkontakt mora se, kako zahteva Levinas oslawaju}i se opet na Merlo-Pontija, odvijati ’lateralno’.71 Ali kod Levinasa se nepronalazi odgovor na pitawe kako uobli~iti takvu lateralnu’propustqivost’ ili prevod. Sasvim je jasno da on ne traì re{ewa zatakva prakti~na pitawa prevoda i da su za wega primarni uslovi’propustqivosti’ jezika i kultura i doga|aj tih prevoda. Me|utim,prema onome {to je ne{to ranije ve} elaborirano, jasno je koji sadràjza Levinasa ima doga|aj prevoda izme|u jezika. Naime, kada se prevodiizme|u jezika, onda ve} postoji ’orijentacija’, koja umesto da prevodizme|u dva jezika objasni kao...(ne{to) varvarsko”, daje prednost„govorewu pred ratom”. I on konstatuje da se „sudi, kao da miroqubivakoegzistencija ne pretpostavqa da se u bitku nazire orijentacija, kojamu daje jedan jedini smisao i jedan jedini pravac”.72 Pri tom je posredi’orijentacija’, koja se malo uvaàva u okviru teorija prevo|ewaposebno i teorija jezika uop{te, a koja centrizam i kolonijalizamjednog ega – i jedne kulture – istrè iz wihove utemeqenosti.

Svaki prevodila~ki odgovor iz jednog jezika na tekst drugog je„odgovornost” in nuce. Prevod se stavqa u pokret ’dovo|ewem-u-pitawe’kroz apsolutnu druga~ijost, koja obavezuje Ja na ’nu`nost’prevodila~kog odgovora.73 Diferencija i raskol me|u jezicima postaje

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

338

69 Maurice Merleau-Ponty, „Das mittelbare Sprechen und die Stimmen des Schweigens” u ist., Das Augeund der Geist, izd. i prev. H.W. Arndt, Hamburg 1984, str. 73

70 Levinas, Humanismus des anderen Menschen., na navedenom mestu, str. 2271 Ibid. str. 2972 Ibid.73 Levinas, Die Spur des Anderen, na navedenom mestu, str. 224 i d.d.

nesmawiva odvojenost, koja dodu{e upravo na osnovu ove nesmawiveodvojenosti tvori beskrajnu ùdwu, koja ne po~iva na nedostatku, inenamiriv dug prevoda. Za tradiciju teorije prevoda, koja seneeksplicitno zasniva na eti~kim paradigmama, Levinasovarazmi{qawa pruàju temeq, koji dodu{e istovremeno zna~i i bitnopomerawe etike ’vernosti’ prevoda. Naime, etika vernosti premakona~nom i identi~nom smislu originala morala bi da ustukne predspoznajom odgovornosti za nedodirqivost i stranost drugog jezika istranog teksta. Otuda bi jedna nova ’vernost’ koja proizlazi iz takvespoznaje bila u osobenom i paradoksalnom poloàju da bude obavezanana vernost prema nedodirqivom, jednom ve~no nepoznatom ineizgovorqivom. Nu`no bi takva vernost uvek nanovo bila izdana, jerbi ve} u trenutku obe}awa vernosti bilo re~eno i imenovano ono {tonije imenqivo i izgovorqivo. Izdaja pri tom ipak ne moè da prekinebeskrajni nastavak odgovora kao odgovornosti, koja se uliva u onu’vernost’, spram zahteva stranog.

Etika prevo|ewa

Ostvarewe prevoda izme|u jezika postaje zamislivo tek kada poreddiferenci i odvojenosti jezika istovremeno postoje lingvisti~keekvivalencije i simetrije zna~ewa. Zato pristup „pore|ewuneuporedivog”74 najpre moè da postoji samo na ravni tematizuju}egjezika i re~enog. Paradoks jednog prevoda, koji je upu}en na transferidentiteta zna~ewa i simetrija i istovremeno poku{ava da oslobodiidiomati~nost i asimetriju drugog jezika, otkriva su{tinuprevodila~ke problematike. ’Govorewe’, jednako kao i na wemuzasnovana idiomati~nost jednog jezika, najpre se ne moè ni ~uti nipro~itati niti imenovati – ostane li se u navodnoj izolaciji jednogjezika. Jer idiomati~nost jednog jezika – a sa wim i dimenzija’govorewa’ – pojavquje se u doti~nom jeziku tek kada se konfrontira sajednom stranom idiomati~no{}u, koja se u odnosu na wega ne moèsmawiti.

Zato je potreban postupak prevo|ewa ~iji je ’zadatak vernosti’ da seemancipuje od ’smisla’ u transferu i za koga je „zna~ewe vernosti”weno jemstvo kroz ’doslovnost’ prevoda.75 Doslovnost prevoda zna~idalekose`no uvaàvawe sintakse teksta ishodi{nog jezika, a timefragmentaciju smisla. U doslovnom transferu nije posredi vernost uodnosu na smisao ishodi{nog teksta i sloboda wegovog prikazivawa ujeziku prevoda. [tavi{e, kako pi{e Benjamin, ’sloboda’ bi „zarad

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

339

74 Levinas, Jenseits des Seins, na navedenom mestu, str. 5375 Up. Benjamin, na navedenom mestu, tom IV, str. 18.

~istog jezika” trebalo da se dokaè „na sopstvenom”. Time {todoslovnost transfera kroz fragmentaciju dovodi do gibawa smislaoriginala me|u signifikantima, ona dopu{ta da se stranost drugogjezika probije kroz prevod. „Zadatak je prevodioca da onaj ~isti jezikokovan u stranom oslobodi u sopstvenom, da onaj koji je zato~en u deluoslobodi u prepevu”.76 ’îsti jezik’ – a pri tom nipo{to nije posrediuniverzalni jezik kao {to su tvrdili mnogi tuma~i Benjaminoverasprave o jeziku77 – koji je uvek okovan u ’stranom’ jeziku, osloboditi’doslovno{}u’ transfera ne zna~i pri tom ni{ta drugo nego da sestranosti jezika dopuwuju jedna u odnosu na drugu. A ’jezi~ka dopuna’ovde zna~i da nipo{to ne sme do}i do stapawa ili preuzimawa uprevod.78

Time {to jedan jezik dolazi u dodir sa stranim jezikom, postaju ~ujni ividqivi idiomi koji su ranije stvarali ne~ujne i nevidqive graniceunutar jezika, {to su se skrivale iza zna~ewa re~enog. Ali sa doga|ajemprevoda, iza re~enog po~iwu da probijaju idiomatske granice jednogjezika, a time {to on nagove{tava ’kako’ svog govorewa na taj na~in, uistoj meri raspada se „oprezna jednozna~nost informacije” i zna~eweistog jezika.79 Preko osloba|awa idiomatskih diferenci iznenadapostaje vidqiv stalni nemir i dekonstruktivni rad govorewa kodre~enog i dokazuje vi{ak govorewa u jeziku, koje remeti svakivremenski oslobo|en identitet pozna~ewa. Pomo}u prevoda mogla bi setako egzemplarno sprovesti ona ’redukcija’ re~enog na govorewe, kojuzahteva Levinas, na „odgovornost-Jednog-za-Drugog”80, koja zapo~iwegovorewem.

Prevodila~ki hod na granici izme|u jezika morao bi stoga, akozaobilaznim putem preko obeleàvawa idiomati~nosti isingulariteta u jezicima namerava da podstakne redukciju na’govorewe’, trajno da premreì tekst sopstvenog jezika sa strano{}u iidiomati~no{}u drugog jezika. To bi se u ostvarewu prevoda ipakmoglo dogoditi samo ako bi se elementi stranog jezika prihvatili utekstu sopstvenog jezika i ostali sa~uvani kao radikalno razli~iti.Pri tom je ovde posredi prevodila~ki postupak ~iji je jedan odnajupornijih sledbenika Rudolf Panvic, koji je zahtevao da se

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

340

76 Ibid. str. 1977 Up. npr. Dimitrios Markis, koji ~ak citira pojam „~istog univerzalnog jezika”, iako se takav

pojam uop{te ne nalazi u Benjaminovoj raspravi o prevodiocu. Up. Dimitrios Markis, Quine unddas Problem der Übersetzung, Freiburg/München 1979, str. 138

78 Upravo ’dopuna jezika’ moè da pomogne jezicima u tekstu prevoda da uspostave dijalog kojiìvi od permanentne diferencije sopstvenog i stranog jezika. Up. u vezi sa tim Alfred Hirsch,Der Dialog der Sprachen. Studien zum Sprach- und Übersetzungsdenken Walter Benjamins und JacquesDerridas, München 1995.

79 Up. Emmanuel Levinas, „Von der Ethik zur Exegese” u: M. Hentschel, M. Mayer (izd.), Levinas, nanavedenom mestu, str. 15

80 Levinas, Jenseits des Seins, na navedenom mestu, str. 110

sopstvenom „dopusti da ga sna`no pokre}e strani jezik” i da se„pro{iri i produbi stranim”.81 Benjamin je smatrao ova Panvicovaprevodila~ko-teorijska razmi{qawa – pored Geteovih u bele{kama zaDivan – „mo`da najboqim...{to je u Nema~koj objavqeno o teorijiprevo|ewa” i zato eksplicitno poseè za tom koncepcijom prevodakada neodlo`ni ’zadatak’ prevodioca vidi u „usvajawu” me|usobnostranih „na~ina mi{qewa” jezika.82

Upravo Benjaminovo razmi{qawe o prevodu konvergira zato saLevinasovim jezi~ko-filozofskim razmi{qawima, jer u prevodu – uzzapostavqawe transfera smisla – pribliàvawe onostranostitematizuju}eg jezika uop{te zna~i posvetiti se tekstu Drugog i samom’govorewu’. Time {to se u beskrajnoj ’analogiji’ me|usobno stranih„na~ina mi{qewa” jezika – i to uz iskqu~ewe onoga {to se u doti~nimjezicima ’misli’ – strano i sopstveno spajaju u nesmawivoj diferencijii stupaju u jedan dodu{e nepomirqiv, ali ipak dijalo{ki odnos tenzije,postaje jasna velika bliskost izme|u ovog Benjaminovog mi{qewa oprevodu i Levinasovog mi{qewa o jeziku. Naime, odnos tenzije izme|ustranog i sopstvenog nastaje u Levinasovom tekstu eksplicitno izeti~ke situacije ’izloènosti’ drugom koja je propra}ena ne-indiferencijom, neravnodu{no{}u i rawivo{}u prema wemu. U tomsmislu je ’govorewe’ kao izru~enost, izloènost i istovremeno kaozaduènosti prema drugima uslov svake komunikacije i prevoda. Alijezik koji se generi{e iz jednog pretpo~etnog odnosa zaduènosti iodgovornosti, ostaje u svom neizgovorqivom singularitetu iidiomati~nosti tesno vezan za ovu osnovnu eti~ku situaciju, ~imeprevod postaje „bezgrani~na (eti~ka) inicijativa” koja obavezuje„oslobo|ena od teksta Drugog”. „Ali to {to se slobodno obavezuje nezna~i nikakvu auto-nomiju”.83 [tavi{e, prevodilac je u ’apsolutnojheteronomiji’ odgovoran za tekst Drugog, koji ga ~ini odgovornim.Zato se name}e misao da se upravo iz radikalizovane heteronomijeprevodila~kog iskustva hrani nastavqena tematizacija eti~kog unutarzapadne tradicije teorijskog diskursa o prevo|ewu.

U pribliàvawu toj osnovnoj eti~koj situaciji ’govorewa’ pre svakogi u svakom jeziku uz pomo} osloba|awa wegove doti~neidiomati~nosti, prevod moè da, razbijaju}i simetriju i tematizacijuu re~enom, otkrije trag dugovane idiomati~nosti, jedneidiomati~nosti koja postaje obele`je distinkcije me|u jezicima. Alinije dovoqno poznavati i znati doti~ni idiom – {to odgovaraprili~no ta~no onome {to Derida kao ’{ibolet’ uvodi u analizi jedne

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

341

81 Citat po Benjaminu, na navedenom mestu, str. 2082 Up. ibid. str. 1883 Jacques Derrida, „Eben in diesem Moment in diesem Werk findest du mich”, prev. E. Weber u: M.

Hentschel, M. Mayer, Levinas, na navedenom mestu, str. 57

Celanove pesme84 – {tavi{e mora postojati mogu}nost da seneizgovorqivo obele`je razlikovawa, koje se kao idiom dogodi ujednom jeziku, podeli sa drugima. Idiomati~nost je stoga u isto vremedoga|aj jednog u~e{}a i raskola. I utoliko je on trag jedne ùdwe ijednog duga, koji u svim jezicima seje slutwu o ograni~enostitematizacija i saop{tivog pozna~ewa.Doga|aj Vavilona kao pometwe jezika i kao raskola ’usne’ graditeqakule sadrì presudnu posledicu u obavezi jednog prema tekstu’apsolutno drugog’, ’smisao’ koji „kroz kwigu” (Levinas) sve~ano ulaziu istoriju. Nu`nost i nemogu}nost prevoda ne proizlaze istovremenoiz apstraktnog bo`jeg ’zakona’ koji se sedimentira, ve} pozivu stranogteksta i konkretnog drugog jezika odgovara ona etika prevodila~ke’vernosti’ kojoj nije toliko stalo do preskripcije koliko do shvatawaonog heterogenog i diskontinuiranog odnosa tenzije u kretawu jezi~kogstvarawa.

Alfred Hir{ (Alfred Hirsch) je profesor na Faculté d'Études Germaniques,Université de Paris IV, Sorbonne, Paris.

Tekst koji donosimo objavqen je u kwizi Alfred Hirsch (Hrsg.), Übersetzungund Dekonstruktion, Suhrkamp Verlag Frankfurt am Main 1997.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

342

84 U jednoj biblijskoj pri~i, Gileadi}ani koriste re~ ’{ibolet’ da bi markiraliartikulacionu granicu za izbegle Efraimi}ane. Umesto ’{ibolet’, Efraimi}ani kaù’sibolet’ i tako su „odavali svoju razli~nost {to su se ravnodu{no pona{ali premadijaktriti~koj razlici izme|u {i i si; i postali su pri-metni {to takvo kodiranoobele`je nisu ponovo mogli da primete (re-marker)”. Tiho i neizgovorqivo povla~ewegranice, koje se dogodilo sa {iboletom, stvara zna~ewe time {to raskrinkavaEfraimi}ane kao Efraimi}ane, a da samo ne iskazuje identificiraju}e zna~ewe. Utoliko je’{ibolet’ neprevodiv; kao idiom obeleàva prelaz sa sopstvenog na strano, a da pri tom nemoè da bude imenovano kao sopstveno ili kao strano u drugom jeziku. Kao ~ak bezna~ajnecezure i stvarala~ki doga|aji dijakriti~kih razlika, {ibolet i idiom se dodu{epostavqaju ravnodu{no prema sopstvenom umetawu. Jacques Derrida, Schibboleth: für PaulCelan, prev. W.S. Baur, Graz/Wien 1986, str. 51.

— Nenad [labek

— Doris Dörrie, Jesam li lijepa?,Zagreb 2000.

Doris Dorrie svoju reputaciju ostvarila je kao jedna od najistaknutijihnjema~kih filmskih redateljki svoje generacije. Njen vjerojatno najpoznatijifilm je Mu{karci iz 1984, a sveukupna filmografija joj broji preko desetaknaslova. Osim filmova, ona objavljuje i prozu, s kojom nas upravo upoznajezagreba~ka izdava~ka ku}a Znanje preko naslova Jesam li lijepa? (u vrlokorektnom prijevodu Borisa Peri}a). Njena proza op}enito, a ova knjigaposebno, tematski je proèta s njenim filmovima. O tome dodatno svjedo~i~injenica da postoji film istog naslova kao ova zbirka pri~a, snimljen u manirikoju je odnedavno (ponovo) popularizirao Robert Altman svojim Kratkimrezovima, radi se dakle o djelu mozai~ne strukture, koje prati nekolikoprotagonista, me|usobno radnjom nepovezanih. Poredbeni prikaz medijskogdjelovanja Doris Dorrie ovdje }e izostati zbog neupu}enosti.

Sedamnaest pripovijedaka obuhva}enih naslovom Jesam li lijepa? moè seokarakterizirati kao uglavnom koherentna tematsko-izraàjna cjelina.Suvremene tematike, ve}inom su ispisane u prvom licu ènskog pripovijeda~as osnovnom ambicijom da propitaju razne aspekte modernog ìvota ne libe}ise niti osnaìvanja, niti relativiziranja postoje}ih stereotipa.

Prve dvije pri~e imaju zajedni~ki glavni lik: ènu koja zbog karijere nastojiprona}i dadilju koja }e brinuti za njeno dijete. Najprije se pred nama redajukandidatkinje u obli~jima sredovje~ne Talijanke, Poljakinje iz Var{ave i mladeNjemice iz biv{eg isto~nog dijela, koja i biva izabrana {to je autorici povod zapropitivanja razlika izme|u nekad dvije, a sada jedne zemlje, integriranepoliti~ki, ali ne i u dru{tveno-socijalnom smislu. Efektan nastavak je sljede}apri~a u kojoj upoznajemo novu dadilju, crnu Amerikanku ~ija je majkaporijeklom iz Njema~ke. Radnju ovoga puta pratimo iz dvije perspektive:preko dadiljinih pisama koje su kompendij predrasuda o Nijemcima iNjema~koj i nadalje preko glasa glavne junakinje. Ovo suo~avanje dvajudiskursa doimlje se nategnutim, jer uvijek su prisutne ba{ dvije identi~nesituacije, date iz dva razli~ita ugla. Sama glavna junakinja po mnogo ~emu bimogla biti sli~na samoj autorici i osvjeàvaju}e djeluje pristup koji nijeautoironi~an, ali nesputano{}u pripovijedanja o temama kao {to su opsesivnabriga za zdrav na~in ìvota, tjelesni izgled, karijera nasuprot ìvotu majkedoma}ice i odgajateljice, ostavlja ~itatelju mogu}nost da vidi da ìvotnaorijentacija koja kao da je iza{la iz nekog priru~nika o politi~koj korektnostimoè voditi u }orsokake. k

nj

ig

e34

3

kn

ji

ge

Harold Bloom, autor glasovitog Zapadnog kanona u svojoj ocjeni RaymondaCarvera vrlo je suzdràn. Dapa~e, tog po mnogima najzna~ajnijeg autorakratkih pri~a zadnjih nekoliko desetlje}a otvoreno smatra precijenjenim.Precijenjen ili ne, njegov utjecaj usitinu je orgroman, uvelike prelaze}i okvirepripadaju}eg mu engleskog govornog podru~ja. Carverov{tina prisutna je i kodDoris Dorrie, bilo kao te`nja otvorenim zavr{ecima u kojima junake ostavlja usituacijama koje se u okviru pripovijednog toka ne doimlju i kona~nima,izostavljaju}i tako klasi~nu poantu, bilo kao sklonost marginalnim likovima imjestima u kojima se radnja odvija. Takva je pripovijetka Nevjesta koja iakoprati dogodov{tine na Autobahnu, nije nesli~na radovima jo{ jednog ameri~kogautora, Sama Sheparda.

Goreopisane prve dvije pri~e, koje tvore svojevrstan par, nisu izuzetak, jerpostoje jo{ dva takva para. [iksa i Pumpernickel ponedjeljkom govore o vezikoja se odvija u besperspektivnom socijalnom okruènju. Jedan par koji nemoè racionalizirati emocionalnu podlogu svojeg zajedni{tva odràva svojuvezu nekoliko godina, da bismo u drugoj pri~i doìvjeli epilog koji je smje{tenu budu}nost, opisanu samo povr{no navo|enjem vrlo vjerojatnih hi-techdostignu}a, a s naglaskom na trajnosti defektne emocionalnosti. Zlatna ribica iJesam li lijepa? suprotstavljaju kao pripovijeda~e majku i k}erku. Odnosprema roditeljskim obavezama ne{to je {to se provla~i kroz cijelu zbirku.Uobi~ajeno poimanje kako se od ène traì da `rtvuje karijeru zbog djece samoje ovla{ prisutno. Doris Dorrie uvodi i smjele tonove koji govore da i u slu~ajupodijeljene odgovornosti maj~instvo, odnosno roditeljstvo predstavljajuoptere}enje za ~iju se svrhovitost njene junakinje ne jednom zapitaju.

Obiteljska me|uzavisnost, potraga za emocionalnom stabilnosti, proturje~ja ukoja se dospjeva zbog nu`no polovi~nih, kompromiserskih rje{enja glavni sutoposi koje autorica doti~e. U jednoj od dvije najbolje pri~e tema su stranci –susret njema~kog i vijetnamskog, doseljeni~kog para. Neizbje`na superiornostovog prvog svoj vrhunac dosiè u sceni u kineskom restoranu gdje Vijetnamcipoku{avaju uzaludno dokazati da su na terenu na kojem se donekle snalaze.Zapadnjaci su maksimalno politi~ki korektni, ~ak i prijateljski dobronamjerni,ali osim {to bez svoje namjere demonstriraju svoju socijalnu nadmo}, na krajumoraju sami sebi priznati propast vlastitih na~ela u praksi, tj. ~injenicu da im jedoseljeni~ka obitelj dosadna, daleka i da s njom ne mogu imati ni{tazajedni~ko, pa ni uspostaviti neki oblik druènja.

Seks je tako|er podru~je interesa, u okviru {ire teme tjelesnosti, njema~ke autorice.U mo`da najboljoj pri~i Ka{mir izgubljeno fizi~ko poimanje partnerovog tijela~ini se kao glavni razlog nastale komunikacijsko-emocionalne barijere.Trenutak obnove bliskog me|usobnog doìvljavanja dolazi prekasno – ugalimatijasu bespo{tedno opisanih ostarjelih i otromboljenih tjelesa, u svomtom znojavom naporu koji ipak ostvaruje nekakve fizi~ke domete, sve jeuzalud – partnerica u ovom odnosu misli samo na to da stigne u trgovinu prijezatvaranja da bi kupila pulover od ka{mira, sa kojim je prethodnoisprobavaju}i ga ostvarila potpuniji tjelesni kontakt. k

nj

ig

e34

4

Bez napornih teza, sa samoispitiva~kim naporom za kojeg nije sigurno da }edovesti do katarze, sa pronicavosti i otvorenosti za koje ~itatelj gotovo dapoèli da nisu tolikog intenziteta i s humorom koji se samo za vrijeme, a i nenakon ~itanja, ~ini smje{nim, Doris Dorrie ostvarila je prozu u kojoj kao da~itatelja poziva na put kojim je i sama krenula: pitanja odgovori na koja nisujednozna~ni i kona~ni, a ako i postoji neka izvjesnost u vezi s njima, ona se~ini neprihvatljivom. Nedosljednost izraza i pretencioznost nekih rje{enjaprihvatljiva su cijena za cjelokupni stvarateljski napor.

— Nenad [labek

— Alan Warner, Soprani, Zagreb 2000.

Zagreba~ka nakladni~ka ku}a Celeber od po~etka svoje djelatnosti ambicioznoje pokrenula nekoliko biblioteka. S vremenom, ona koju su nazvali X postalaje dominantnom do te mjere da joj pripadaju svi naslovi objavljeni u zadnjevrijeme, a sude}i po najavljenim izdava~kim planovima, tako }e biti i ubudu}e.Razlog je naravno u njenoj uspje{nosti, a da to nije bilo nasumi~no otkrivanjezlatne ìle zasluga je Borivoja Radakovi}a, koji je ne samo preveo prvaizdanja, ve} je vjerojatno utjecao na izbor naslova, u ~emu je presudnu uloguodigrala njegova anglofilija. Zajedni~ka osobina ve}ine autora je da pripadajunovijem britanskom valu, ali ima i izuzetaka. Imena se kre}u od ve}afirmiranih Kureshija i Barnesa (koji u ovo dru{tvo ipak ne pripada, ne samogeneracijski), pa do mla|eg, ali ve} slavnog Alexa Garlanda. Tu su i NickHornby, N. Blincoe & M. Thorne sa svojim manifestom Pozdravite svi novepuritance, Jackie Kay i jo{ nekoliko imena ~ija su izdanja u pripremi. Iako sene moè govoriti o zajedni~kom nastupu u smislu definirane poetike, postojijedna svima zajedni~ka stvar, a to je da se kre}u u okvirima stvarnosne proze –bez zastupanja velikih ideja, pripovijednih strategija ili metafori~nihkonstrukcija. Zanima ih danas i ovdje, evokacija neposrednog vlastitogiskustva, a izraz je jednostavan, ~esto uz kori{tenje àrgona. Uspjeh bibliotekepo~iva i na ~injenici da takvo usmjerenje korespondira s onim {to se de{ava i unovijoj hrvatskoj prozi.

Novi naslov predstavlja nam {kotskog pisca Alana Warnera i njegov tre}iroman Soprani iz 1998. g. Ro|en je 1964, a zna~ajnu je pa`nju pobudio ve} sasvojim prvim djelima (Morvern Callar i These Demented Land). Ne voli kadga se svrstava u pisce kemijske generacije i kaè da se o no}nim provodima iecstasyu moè napisati dobra pri~a, ali to nije dovoljno za osnivanje ~itavog k

nj

ig

e34

5

literarnog pokreta. Smeta ga kad pisci postaju va`niji od svojih djela, njegavi{e zanima dobra literatura nego dru{tveni ìvot pisaca. Pisanje doìvljava kaoegzistencijalisti~ki ~in, a kao utjecaje navodi Camusa, Sartrea, EdwardaAlbeea, Tennesse Williamsa. O njegovom statusu govori i ~injenica da mu sedjela spremaju ekranizirati poznata redateljska imena Michael Caton-Jones iLynne Ramsay.

The Sopranos nemaju nikakve veze sa mafija{kom obitelji iz istoimene TVserije, u pitanju su doslovce soprani, najvi{i ènski glasovi. Rije~ je o petdjevojaka iz zbora katoli~ke {kole Na{e gospe trajne pomo}nice. Postoje iDrugi i Tre}i (glasovi), ali Soprani su elita. Fionnula, Kylah, Chell, Manda iOrla spremaju se za natjecanje u glavnom gradu, ali kad iz svog provincijskoglu~kog mjesta do|u u Edinburgh, na pameti su im sasvim druge stvari. Pratimoih u cjelodnevnom provodu koji se sastoji od opijanja, kra|a po robnimku}ama, obilaènja mjesta za koja njihove voditeljice ~asne sestre niti slute dapostoje. Na natjecanju naravno neslavno prolaze, a po povratku nepokolebaneprijetnjama o izbacivanju iz {kole nastavljaju provod u lokalnom bircuzu, ~ijasu glavna atrakcija mornari sa podmornice koja je pristala u luku. Sve zavr{avau potpunom kaosu, koji uklju~uje i raketni vatromet.

Ovo zvu~i kao da je u pitanju jo{ jedna oda mladena~koj neobuzdanosti, prijenego {to bude ukro}ena dru{tvenim kalupima. Samo po sebi to ne predstavljani{ta lo{e, takvi generacijski komadi pojavljuju se s vremena na vrijeme, akosu ispri~ani neposrednim jezikom predstavljaju osobno iskustvo i u prvom licumnoìne èle re}i za{to mrze svijet oko sebe (~esto puta i bez za{to). Warnerovslu~aj je druga~iji, on opisuje generaciju mla|u od sebe i {to je jo{ va`nije, onukoja stoji na drugoj strani spolne barikade. Rije~ je uistinu o barikadi, jer ovdjese upustio u govor o svijetu kojeg ne moè poznavati iz prve ruke – rije~ ogovorkanjima i {aputanjima, specifi~nim nadmetanjima i povjerljivosti uodnosima koji pripadaju svijetu tinejdèrki. Osoba suprotnog spola obi~no ihdoìvljava kroz omalovaàvaju}e stereotipe – da je rije~ o frivolnim stvarima,ili kao fascinaciju – ne moè proniknuti koji konci pokre}u taj svijet, ali zna dase doimlje boànstvenim. Warner je prepreke uspje{no savladao i zahvaljuju}iprvenstveno svom pripovijeda~kom talentu iznio autenti~nu i punokrvnu pri~u.Promi{ljeno je strukturirao roman tako da svaku djevojku upoznajemo osimkroz epizode tokom puta i kroz flash-backove koji se provla~e kroz prvi dio, akoji svaku od njih uglavnom socijalno situiraju. Kad bi se cepala dlaka na~etvoro, moglo bi se primijetiti da ta struktura ima mana, jer iako su svi likovikroz epizode uspje{no uspostavljeni kao karakteri, o~igledno je da sve djevojkenisu ravnopravni, kolektivni glavni protagonisti. U sredi{tu je Fionulla, ina~eliderica njihove skupine, a njezina pri~a paradigmatska je i za sve ostale. Radise o sazrijevanju – usprkos stavu da mogu {to ho}e i unato~ tome {to misle dasve znaju, one su jo{ uvijek nesigurne u same sebe. Otvoreno prosta~e i govoreo seksu, nastup im je proèt iskustvom, za kojeg se pak, kako pri~a odmi~e,k

nj

ig

e34

6

vidi da nije ba{ veliko. Sama Fionulla nesigurna je u svoj seksualni identitet –otkriva da je vi{e privla~e djevojke, sklonost koju ne moè zbog sredineotvoreno pokazati. Ista takva nesigurnost prati nju i sve ostale glede njihoveneposredne i dalje budu}nosti. Svjesne su te{ko}e izlaska iz provincijalnesredine zbog vlastitog siroma{tva, a otvoreni prezir spram vrijednosti do kojihdrì ista ta sredina prikriveni je strah da ih ~eka jedna takva provincijskasudbina, kod nekih i strah da je ta sudbina upravo ono {to èle. Jedina od njihkoju ne mu~i neizvjesnost vlastite sudbine je Orla, ona naime boluje od raka izna da }e uskoro umrijeti. Da u pitanju nije samo zabavan roman o traènjubijega od bezna|a kroz efektan i ìvopisni hedonizam, pokazuje autorovoambiciozno kontrapunktiranje Orline i svih ostalih pri~a: kad se Orla povjeravao svojoj bolesti, postaje jasno da neizvjesne sudbine, sa ma kako de{perantnimperspektivama, jo{ uvijek predstavljaju ne{to neusporedivo bolje od izvjesnostikona~nog fatuma. U romanu postoji i jedna poetska slika, kad odbjegli papagajodnosi krletku u kojoj se zato~ena nalazi druga ptica, koja kao da predstavljastanje samih junakinja – mogu}nost da ih tek neki deus ex machina spasi izkaveza u kojem ìve. (Autor u bilje{ci navodi da je prizor slobodne ptice kojaspa{ava onu u kavezu preuzeo iz djela Sve o H. Hatterru G. V. Desanija). Ovitamnije intonirani pasaì ne mogu prevladati radosti i uzbu|enja do kojihdjevojke dovode njihovi mladena~ki vitalisti~ki impulsi, ne{to {to }e pamtiticijeli ìvot kao ljep{e dane svojih ìvota, a {to je autor iznio sa uvjerljivo{}u,simpatijama i upu}eno{}u.

Pri~a ovakve neposrednosti zahtijeva i svoju jezi~nu ekspresivnost. Autor serazumljivo odlu~io za àrgonski govor. Problemi koji se pritom stavljaju predprevodioca sastoje se u izboru manjeg zla – da li se upustiti u vlastitekalambure i pritom izabrati idiom ili se dràti standarda koji bi bio prihvatljivsvim jezi~nim sredinama, ali pritom izgubiti na umjetni~kom dojmu. Dakako, ime|u samim ~itateljima ima onih koji }e biti zadovoljniji jednim ili drugimizborom. Prevodilac ovog romana Vladimir Cvetkovi} Sever nije prenapadnokoristio jezik zagreba~ke urbane sredine, ali u njegovom prijevodu nedostajeproto~nosti i {arma, koji bi nesumnjivo koristili ovom romanu i njegovim~itateljima.

kn

ji

ge

347

— Svetlana Stojanovi}

— Hronika UKPSdecembar 1999–decembar 2000.

7. decembar 1999 - Dodela nagrade „Milo{ N. \uri}”@iri u sastavu: Slavica Mileti} (predsednik), AleksandraGrubor, Du{ko Paunkovi}, Biserka Raj~i} i Radoje Tati}, doneo jeodluku da se nagrade:

– za najboqi prevod poezije: Miodrag Sibinovi}, za kwigu „Pesme,poeme, eseji” Ane Ahmatove, Paideia, Beograd 2000. Izobrazloèwa ìrija: „(...) na na{em jeziku do sada najpotpunijeizdawe jednog od najve}ih ruskih pesnika prve polovine HH veka.U reprezentativnom izboru predstavqen je ~itav opus autora, urasponu ìvotnog veka, zastupqeni su svi ànrovi kojima jepesnikiwa pisala (...) Odajemo, ovom prilikom, priznawe i jednojdugoj vrednoj prevodila~koj karijeri, posve}enoj pre svegapribliàvawu ruske klasi~ne poezije doma}em ~itaocu”;

– za najboqe prevedenu kwigu proze: Borislav Radovi}, za prevodromana Onore de Balzaka „Luj Lamber”, SKZ, Beograd 1999. Izobrazloèwa ìrija: „Prevode}i Luja Lambera, filozofsko--misti~ki roman klasika Onore de Balzaka, Borislav Radovi}radio je teàk posao: budu}i da u sebi spaja dva ànra,realisti~ki roman o odrastawu i filozofsko-misti~ku studiju,ovo delo zahteva poznavawe dva francuska i dva srpska jezika iizo{treno ose}awe za prelaz me|u wima. Luj Lamber je omogu}ioprevodiocu da uposli svoje pesni~ko ume}e: romanti~arskazanesenost qudskom duhovno{}u iziskuje istan~an pesni~ki sluh iose}awe ritma”;

– za najboqe prevedeno delo iz esejistike: Boìdar Zec, za kwigu„Predavawa i rasprave” Martina Hajdegera, Plato, Beograd 1999.Iz obrazloèwa: „Wegovi prevodi su precizni, ~uvajuindividualan pi{~ev stil ili ono {to je u prevo|ewu bilo kojeoblasti najteè (...) Boìdaru Zecu dodequje se nagrada za istrajani pionirski rad na veoma va`nim delima nema~kog duhovnognasle|a i stvarala{tva, pogotovu kolosa kakav je Hajdeger, kao iza kristalan jezik prevoda koji nam je podario. Tako da gakona~no moèmo '~itati', {to u prevo|ewu ovakve materije nijeuvek slu~aj.”

348

hr

on

ik

a

uk

ps

11. mart 2000 – Godi{wa izborna skup{tina posve}ena je najve}im delomizboru ~lanova Uprave UKPS, ìrijâ, komisijâ i odborâ.

U Upravu UKPS izabrani su (azbu~nim redom): Mira Vukovi},Drinka Gojkovi}, @ivojin Kara Pe{i}, Alis Kopl-To{i}, OlgaKostre{evi}, Silvija Monros-Stojakovi}, Olivera Mili}evi},Neda Nikoli}-Bobi}, Du{ko Paunkovi}, Qubica Rosi},Miroslava Smiqani}-Spasi} i Renata Ulmanski.

U @iri za dodelu nagrade „Milo{ N. \uri}” izabrani su(azbu~nim redom): Dubravka \uri}, Boìdar Zec, JasminaNe{kovi}, Bora Radovi} i Miodrag Sibinovi}.

U @iri za dodelu nagrade „Gordana B. Todorovi}” izabrani su(azbu~nim redom): Gordana Velmar-Jankovi}, Ranko Mastilovi} iBo{ko ôlak Anti}.

U @iri za dodelu nagrade „Jovan Maksimovi}” izabrani su(azbu~nim redom): Zlata Koci}, Du{ko Paunkovi} i Mila Stojni}.

U Odbor za proslavu 50. godi{wice UKPS izabrani su (azbu~nimredom): Nikola Bertolino, Jovan Jani}ijevi}, Vidosava Jankovi},Rade Konstantinovi}, Mira Lali}, Ivanka Pavlovi}, MiodragSibinovi} i Marija Stojiqkovi}.

U Odbor za organizaciju BEPS-a izabrani su: Gordana Gordi},Svetomir Jakovqevi}, Jovan Jani}ijevi}, Alis Kopl-To{i},Olivera Mili}evi} i Biserka Raj~i}.

U Komisiju za odbranu autorskih prava izabrani su (azbu~nimredom): Dragoslav Andri}, Sava Babi} i Ksenija Maricki-Ga|anski.

U Statusnu komisiju izabrani su (azbu~nim redom): GordanaGordi}, Aleksandra Grubor, @ivojin Kara Pe{i}, Du{koPaunkovi} i Jasenka Toma{evi}.

U Nadzorni odbor izabrani su (azbu~nim redom): Mla|aVeselinovi}, Jovan Jani}ijevi} i Branko Kitanovi}.

U Sud ~asti izabrani su: Ivanka Pavlovi} i Mla|a Veselinovi}.

Na Skup{tini je donesena odluka da se Nagrada za ìvotno delododeli Mariji Stojiqkovi}, prevodiocu s poqskog i ruskog jezika,i Branku Vu~i}evi}u, prevodiocu s engleskog jezika.

Na Skup{tini su prihva}eni izve{taji o radu udruèwskih tela.Raspravqalo se o Statutu UKPS (uskla|ivawe s vaè}omregulativom); o po{tovawu autorskih prava (zbog u~estalih h

ro

ni

ka

u

kp

s34

9

zloupotreba); o neu~estvovawu samostalnih umetnika u re{avawuwihovih stale{kih problema.

Odlu~eno je da se konkurs za glavnog urednika ~asopisa „Mostovi”odloì do izlaska zaostalih brojeva (zaka{wewe izazvanoproblemati~nim finansijama ~asopisa). ^lanarina za godinu 2000.iznosi}e 100 dinara i usmerava}e se u celini ~asopisu.

25–31. maj 2000 – XXV beogradski prevodila~ki susreti, predvi|eni za maj1999, zbog bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije odloèniza 2000. godinu, okupili su dvadeset ~etvoro u~esnika izinostranstva i brojne u~esnike – prevodioce i izdava~e – iz zemqe.

Tema BEPS-a bila je „Prevo|ewe na prekretnici vekova”, a podteme„Prevodila~ka iskustva XX veka i perspektive prevo|ewa u XXIveku”, „Vek srpske prevodne kwièvnosti”, „Prevo|ewe poezije XXveka”, „Kulturna politika i prevo|ewe”.

Iz Biltena UKPS: „Izlagawe mi{qewa i wihova razmena u okviruponu|enog vremena bilo je pra}eno srda~nom atmosferom inesvakida{wim raspoloèwem, {to je do izraàja do{lo u Malojsali Zadu`bine Ilije Kolarca, gde je odràno retko uspeloMe|unarodno ve~e prevedene poezije (trideset jedan u~esnik), kao itokom izleta, koji je za sadràj imao obilazak fru{kogorskihmanastira i Petrovaradinske tvr|ave. Izlo`ba „Beogradskiprevodila~ki susreti i misao o prevo|ewu u Srbiji i Jugoslaviji”,u saradwi sa Narodnom bibliotekom Srbije, za koju je savistraìva~ki teret podneo Jovan Jani}ijevi}, na ozbiqan ipregledan na~in zaokruìla je sliku o dvadeset ~etiri radno-stvarala~ka okupqawa kwièvnih prevodilaca koja suprethodila ovom, jubilarnom i po mnogo ~emu jedinstvenom.”

24. novembar 2000 – U okviru prevodila~kog Salona odràna jesve~anost na kojoj je Olga Kostre{evi}, predsednica UKPS,uru~ila nagrade za ìvotno delo Mariji Stojiqkovi} i BrankuVu~i}evi}u.

U obrazloèwu za dodelu nagrada navedeno je, izme|u ostalog:

„@ivotna prevodila~ka pri~a Marije Stojiqkovi}, u svojojvarijanti skladna i dosledna, te~e na tri uporedna koloseka, koji seme|usobno dopuwuju: uredni~kom, prevodila~kom i stale{kom.Marija Stojiqkovi} je svoj radni vek (1950–1990) provela kaourednik u izdava~koj ku}i „Prosveta”, ure|uju}i mnoge biblioteke(Zlatna kwiga, Kadok, [kolska lektira, Mala, a zatim i Velikaenciklopedija). Uporedo, pola stole}a, bavila se samostalnimh

ro

ni

ka

u

kp

s35

0

prevodila~kim radom, prevode}i prete`no prozu (Pu{kin, Oqe{a,Tolstoj, êhov, Trifonov, Gogoq, Marija Dombrovska). Na tre}emkoloseku svog javnog delovawa, Marija Stojiqkovi} starala se odosnivawa Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije 1951. godine owegovoj dobrobiti.”„Prevodila~ka pri~a Branka Vu~i}evi}a je paradigmati~no jasna,pravostrelna i dalekometna. (...) U svojoj raznovrsnoj obimnostiwegova bibliografija obuhvata zna~ajna dela moderne i klasi~neengleske i ameri~ke prozne kwièvnosti, ali u jednom pionirskomi inovativnom autorskom zahvatu, i mnoga dela iz velikog brojahumanisti~kih podru~ja, koja su ~esto imala temeqan zna~aj za na{ukulturu: psihologije, psihoanalize (B. Betelhajm, Suzuki i From),seksologije (X. Bilington), filozofije (F. J. Lan), komunikologije(Mekluan), medicine (X. Bevan), teorije kwièvnosti (V. But, L.Triling), antropologije (Malinovski, Rohajm), filma (Ajzen{tajn),istorije i popularne nauke. Hrabro kr~e}i put kroz nove oblasti,~esto je morao sam da savladava i stvara novu terminologiju. Snajvi{e radosti Vu~i}evi} je prevodio umetni~ku prozu, i tupotpisuje prevode dela E. Birsa, M. Laurija, K. Vonegata, K. Dojla,A. Klarka, X. K. Outsa, M. Tvena, V. Nabokova, D. H. Lorensa.Odli~an poznavalac filma, Vu~i}evi} je i autor kwiga PaperMoovies: Pou~ne pri~e i Imitacija ìvota.

7. decembar 2000 – Dodeqivawe nagrade „Milo{ N. \uri}”@iri u sastavu (azbu~nim redom): Dubravka \uri}, OlgaKostre{evi}, Jasmina Ne{kovi}, Borislav Radovi} i MiodragSibinovi} (predsednik) doneo je odluku da se nagrade– za najboqi prevod poezije: Vera Horvat za kwigu „Povratak

moru”, Paideia, Beograd 2000, ruskog pesnika Viktora Sosnore.Iz obrazloèwa ìrija: „Vera Horvat se prihvatila izuzetnote{kog prevodila~kog zadatka. Viktor Sosnora je nastavqa~nekih zna~ajnih ideja ruskih avangardista, Velimira Hlebwikovai Nikolaja Asejeva. Polaze}i od wihovog tematskog nadovezivawana zajedni~ku praslovensku kulturu i staru rusku kwièvnost, kaoi od wegovog eksperimentalnog poigravawa glasovima, kojepodrazumeva razlagawe re~i na uè, ali dubqe semanti~kesignale, odnosno od prevazilaèwa tradicionalnih silabi~ko-tonskih ritmova, koje afirmi{e i ritmiku susprezawaizvornih smisaonih jedinica poetske segmentacije ìvota isveta, Viktor Sosnora je stvorio impresivno delo... Pravapredstava o vrednosti Sosnorine poezije moè se preneti samoako je prevodi vrhunski majstor, koji podjednaku pa`wu posve}ujesvim wenim slojevima, ukqu~uju}i glasovnu, ritmi~ku iintonacionu sadrìnu izvornika.”; h

ro

ni

ka

u

kp

s35

1

– za najboqi prevod kwièvne proze: Novica Anti} za kwigudramskih tekstova „Gvozdeni vek. Savremena ruska drama”, ZepterBook World, Beograd 2000, 674 str. Iz obrazloèwa ìrija: „...Bezikakve rezerve, moè se re}i da prevedene drame deluju tako kao dasu i primarno nastale na na{em jeziku, {to ina~e u prevodnimdramskim tekstovima nije tako ~est slu~aj. Svesni toga koliko jezna~ajna za pozori{te neusiqenost replika i sama po sebi, kadzavirimo u originale komada iz Gvozdenog veka, osvedo~i}emo seda ona uop{te nije slu~ajna, nego je upravo rezultat suptilnogprevodila~kog rada. Taj rad se sastoji, pre svega, u pronalaèwuodgovaraju}ih kolokvijalnih jezi~kih ekvivalenata, koji ponekadiziskuju i prividno odvajawe od samog teksta izvornika. Ali, daje takav postupak zapravo samo prividno odstupawe od originalauveri}emo se upravo ~itawem ovog antologijskog izbora (...),objavqenog u jednoj kwizi, jer }emo osetiti da nam previodilacNovica Anti} istovremeno pokazuje da izme|u tih pisaca postojei uo~qive stilske razlike”.

– @iri je doneo odluku da se u 2000. godini ne dodeli nagrada zanajboqi prevod iz esejistike i humanisti~kih nauka, „jer nijebilo uspelog prevodila~kog ostvarewa od ve}eg zna~aja za na{ukulturu”.

Evropski prevodila~ki susreti u Sarajevu

"Nau~io sam da ìvot ne vredi ni{ta, ali i

da ni{ta nije vrednije od ìvota"

Andre Malro

U Sarajevu su od 24. septembra do 2. oktobra 2000. godine odràniEvropski kwièvni susreti, a u okviru wih, tri prepodneva su svojaprofesionalna iskustva me|usobno razmewivali evropski prevodioci.Francuski kulturni centar "Andre Malro" iz Sarajeva uloìo jemnogo truda i novca da bi ova velika evropska manifestacija, koju jepratilo mnogo stranih i doma}ih novinara, kamera i magnetofona,izgledala isto onako kako bi izgledala da je, umesto u Sarajevu,odràvana u Parizu.

U tome su uspeli. Sve {to se u sarajevskom Domu milicije (groznozvu~i, a izgleda prelepo) odvijalo te posledwe nedeqe oktobra pro{legodine mirisalo je na Francusku. Na svakom koraku vas je do~ekivalojato qupkih i lepo odevenih devojaka koje su vam na francuskom,engleskom, bosanskom, srpskom, hrvatskom, srpsko-hrvatskom ilihrvatsko-srpskom jeziku pomagale da na|ete put do jedne od prostranihi svetlih dvorana u kojoj se odvijalo ono {to vas, u tom trenutku,h

ro

ni

ka

u

kp

s35

2

najvi{e zanima: predavawe na neku od geopoliti~kih tema, razgovor sa~uvenim francuskim piscem Paskalom Briknerom, film o bosanskimènama kojima terapeut pomaè da, uprkos svemu, nastave da ìve.Najve}a muka je bila kako napraviti izbor, jer mnoge lepe stvari su seodvijale istovremeno.

Moderator prevodila~kih susreta je bio Klod Bleton, novi direktorMe|unarodnog kolexa kwièvnih prevodilaca u Arlu. Razgovaralo se onajsuptilnijim temama umetnosti prevo|ewa, onim ve~nim inere{evim: {ta je dobar prevod; ko, kada i na osnovu ~ega moè re}i daje prevod vaqan; kako moderno prevoditi stare tekstove jer oni nisubili stari i arhai~ni kada su napisani; i najve~nija od svih ve~nihprevodila~kih tema – niska cena na{eg rada. Izgleda da su sveevropske zemqe barem u ne~em dostigle isti stepen razvoja: svuda suprevodioci slabo pla}eni i nepriznati.

Klod Bleton, moderator, ponudio je zanimqivu definiciju profesijeprevodilac: "Prevodilac je violinista i provodaxika." Metafora saviolinistom je odmah svima bila razumqiva: izvornik treba takoprevesti da onaj koji ne ume da ~ita note jezika sa kojeg se prevodi ipak~uje muziku. Ali za{to provodaxika? Pa zato {to, kaè Klod Bleton,prevodilac postoji zato da bi se dvoje qudi, pisac i ~italac, upoznali– radi uìtka! A kada se taj susret ostvari, prevodilac mora da sepovu~e, da nestane... sa novcem u xepu, kaè Bleton kojem je bilo ào{to se tema materijalne bede toliko ~esto nametala u na{imrazgovorima.

Koleginica iz Francuske je od izdava~a dobila zadatak da napravi, 40.po redu, prevod "Don Kihota" na francuski, ali takav koji }e bitimoderan, duhovit i pitak za savremenog ~itaoca. Radila je na tom poslusedam godina, rvala se i sva|ala sa svojih 39 prethodnika koje jedoìvqavala kao neprijateqe vlastite zamisli. Na kraju je proizvelaprevod za koji, kako sama kaè, vi{e nije sigurna da li je to Servantesili ona li~no. U svojim naporima da osavremeni Servantesa postavilaje sebi samo jedno ograni~ewe: u wenom prevodu se ne}e pojavitinijedna re~ koja je u francuskom jeziku nastala nakon vremena kada jeServantes pisao. Sve druge slobode je sebi dala.

Kolega iz Sarajeva, prof. dr Esad Durakovi} je govorio o tome kako jeprevodio integralnu verziju "1001 no}i" sa autenti~nog izvornika;prvi takav prevod na na{ jezik. U Sarajevu se, dok je on prevodio uzsve}e, u to vreme pucalo na sve strane, nije bilo ni vode, ni hrane, niogreva. Na{a prevodila~ka delegacija je tada predloìla da se wegovprevod pojavi u izlozima beogradskih kwiàra – naravno, bez ikakvihposrbqavawa, na koja je prof. Durakovi} ina~e unapred bio spreman.Ova ideja ima izgleda da se ostvari, jer se na woj jo{ uvek radi.

Srpske prevodioce na sarajevskim susretima predstavqali su OlgaKostre{evi}, Jelena Staki}, Svetlana Stojanovi} i buquk studenata h

ro

ni

ka

u

kp

s35

3

francuskog jezika, ukqu~uju}i i neke postdiplomce, iz Beograda iNovog Sada. Dok smo na Ba{~ar{iji kupovali dnevnu dozu od ~etiribaklave za poneti, uz paket baklava dobijali smo i "bujrum", a od KlodaBletona na rastanku smo ~uli slede}e re~i: "Dobijao sam ja pozive zaBeogradske prevodila~ke susrete, ali ih nisam prihvatao iz dvarazloga: prvo, odnedavno sam na ovoj funkciji; posle vi{e decenijausamqeni~kog prevodila~kog rada, trebalo mi je vremena da naviknemda upravqam ustanovom koja obuhvata milione qudi. Drugo, ja neverujem u institucije. Me|utim, sada kada sam upoznao vas, a naro~itokada sam video koliko ove mlade qude podràvate u wihovim naporimada postanu prevodioci, do}i }u sigurno". Drìmo ga za re~.

hr

on

ik

a

uk

ps

354

— Dèjson [erman

—Tri u le|a, dva u glavu

— Preveo s engleskog David Albahari

Za Ri~arda i Kuglera

LICA:Pol DèksonDòn DojlEd SperouDonald DèksonAna Dèkson

—PRVA SCENA

Kancelarija Dòna Dojla, slu`benika CIA-e, u Lengliju, Virdìnija: DOJL iPOL D@EKSON.

POL: Mislim, {ta je to on uradio {to –

DOJL: [ta je uradio, pa on je –

POL: [ta je to bilo tako r|avo u tome {to je uradio, u –

DOJL: Ono {to je on uradio, koliko ja mogu da kaèm, na osnovu, iz onoga {tosam pro~itao u novinama, iz, znate, "Tajmsa" i, ovaj, "Posta", dakle, {taje on radio, on je pravio oru`je, prodavao je oru`je i rakete i, je l' tojasno?, pravio je rakete i – onaj ko se "pu{ke lati" i, ma koliko to –

POL: Ne.

DOJL: – ma koliko to netakti~no zvu~alo, "od pu{ke i umre" –

POL: Ne, to nije, to "prodavao je oru`je i rake– ", to ne mogu da –

DOJL: Da li vi –

POL: To je –

DOJL: Da li pori~ete –

POL: On je bio nau–

DOJL: @iveo je u tom svetu, i umro je u tom svetu –

POL: On je bio nau~nik, i ne moète sada da mi govorite da je on –

355

dr

am

a

DOJL: Da.

POL: – ubijen zbog svog rada na promovisanju mira, na –

DOJL: Upravo je to ono {to ja – "promovisanje mi- "? – ne – vidite, moratemalo da, jer, pre svega – re}i "nau~nik" je, ovaj, pogre{no, jer, vidite,vidite, on nije, vidite, nosio beli mantil, bio je "upleten" u opasan –

POL: On je bio –

DOJL: – u opas- tako bar pi{e u "Njujork tajmsu", u opasan svet, to je pravostanje stvari, to je istina i, Pole, ne moète tek tako da u|ete kod mene, stom va{om, znate, pri~om o – "promovisanju mira", {to ni pod kakvim –ne moète tek tako da u|ete ovde i kaète "u poslednjih pet nedeljatoliko toga sam uradio".

POL: Ali ja –

DOJL: Ne moète da kaète "Moram da doznam".

POL: To je –

DOJL: Ne moète da kaète "Poku{ao sam na svaki na~in".

POL: Ja jesam poku-

DOJL: Ne moète da kaète "Razgovarao sam sa" –

POL: Sreo sam –

DOJL: "Toliko ljudi, policijom", ovaj, "policijom" –

POL: Amba-

DOJL: "Ambasadorima, generalima", a da ne priznate da je va{ otac ìveo uopasnoj i i i nestalnoj sredini koja, koja, ne, ~ujte, to je sve povezano, jerpretpostaviti da njegova smrt ima neke veze ili da ukazuje na, ovaj, nekupomo} CIA-e, ili mene, ili –

POL: Ali, dozvolite mi da –

DOJL: Ne, jer –

POL: Dozvolite mi – dozvolite mi – jer kada sam vas pozvao, kada sam vaspozvao, rekli ste da biste, rekli ste, "pomo}i }u vam".

DOJL: Rekao sam da }u vas primiti.

POL: Rekli ste –

DOJL: ûjte: rekao sam da }u vas, razumete?, "primiti", a ne –

POL: "Pomo}i }u"...

DOJL: Ali vidite, ja ne bih nikada tako ne{to – to naprosto nije deo mojihnadle`nosti. Ja sam u Operativnom, mislim, to je moj posao. Ja samGS12, {to prakti~no zna~i ni{ta. Sedim ovde i iz ove male kancelarije{aljem i primam poruke, telegrame, u vezi sa –

POL: Telegrame.

DOJL: – aktivnostima, da, agenata na terenu –

POL: Vi {aljete telegrame.dr

am

a35

6

DOJL: To ja radim, ja se bavim, ovaj, organizacijom putovanja, finansijskimtransakcijama, detaljima kretanja i aktivnostima agenata na – Ne bistepoverovali koliko je ovaj moj posao banalan.

POL: Rekli ste da biste mi pomogli.

DOJL: Slu{ajte. Sasvim je mogu}e da, da ste ~uli ono {to ste èleli da ~ujete,da, kaìte mi ako nije – jer vi sada, i ja to razumem, imate svoju misiju,

POL: – Rekli ste –

DOJL: {to je veoma plemenito od vas – on je, da, ubijen, i ja razumem kako se"ose}ate", razumem da je on, za vas, bio ljubazan ~ovek, neàn ~ovek,dobar ~ovek, pravi "porodi~ni" ~ovek koji nije govorio o svom poslu –slu{ajte, moram to da naglasim – taj posao, priroda, Pole, tog posla, bilaje takva da nije mogao ni najmanji nagove{taj da otkrije svojoj ro|enojporodici –

POL: To ne zna~i –

DOJL: – i on je ubijen, smrtonosno pogo|en u crkvi, bez ikakvog o~iglednograzloga, a ipak zbog nekih faktora, zbog ~injenice da je bio vojninau~nik, zbog –

POL: On nije –

DOJL: – slu{ajte, zbog ~injenice da nije bilo svedoka toj njegovoj, toj smrti,takvih ~injenica uvek ima, i nekako, iz svega toga, vi, Pole, kao u~itelj –

POL: Pomo}ni profes-

DOJL: Pomo}ni profesor, iz Toronta, u Kanadi, vi ste uzeli na sebe da "traìteistinu", kako kaète, da "traìte pravdu" za taj zlo~in, dolazite kod menepo "pomo}", dolazite u CIA-u po "pomo}", i premda po{tujem va{umisiju, iako vam zavidim na ose}anju sinovljeve du`nosti, iako nalazimda je dirljiva, ipak "ne uspevam" da shvatim, razumete, za{to dolazitekod mene, za{to poku{avate da pridobijete moju pomo} kada, sve do prenedelju dana, dok nisam video novinske izve{taje, nisam uop{te znao koje va{ otac –

POL: Niste "uop{te znali"...?

DOJL: – nikad ~uo –

POL: Niste "nikad" –

DOJL: Nikad –

POL: "Nikad ~uli"...

DOJL: Nisam nikad ~uo za va{eg oca, nikad, otuda, ~uo za vas, a vi me ipakzovete, pozovete me, i pomenete ime generala Speroua, na koje ja, da,odreagujem, jer to je, za mene, "ime", {to va{e nije, kao {to ni ime va{egoca, izvin'te, nije.

POL: Kako moète – On je obavljao razne poslove za vas, radio je za vas, mojotac je radio za vas, kako moète tako, da ga tako tretirate, da ga –

DOJL: Kako to mislite, "radio za vas"... dr

am

a35

7

POL: – i ja, sada, ne razumem za{to je morao da umre, kada su stvari u koje jeverovao, stvari za koje se borio iste stvari za koje ste se vi borili, stvariza koje ste ga unajmili da se bori, stvari –

DOJL: ûjete li vi to? ûjete li vi {ta govorite, te optu`- znate li vi {ta timesugeri{ete, da je on bio, {ta, da je bio agent CIA-e, da li –

POL: Ni{ta ja ne sugeri{em, ja samo kaèm: bio je "na platnom spisku", imaoje "dogovor", on je, to su stvari koje mi je on rekao, a vi imate, unjegovom predmetu, ili u va{oj glavi, razlog zbog kojeg je on –

DOJL: Pa, ovo je –

POL: Razlog zbog kojeg je on likvidiran.

DOJL: Likvi-

POL: Da.

DOJL: êkajte malo –

POL: Vi ste ga unajmili da radi na kasetnim bombama za "jednu prijateljskudràvu", vi ste ga poslali da radi –

DOJL: êkajte malo –

POL: Poslali ga da radi –

DOJL: Pobogu –

POL: Vi ste to autorizovali, radio je za vas. On mi je to rekao. Rekao mi jeonog dana kada je ubijen da je radio za vas i ja imam...

DOJL: [ta? [ta imate, Pole, "dokaz"? "Dokaz", je li to ono {to vi – U redu, vigovorite sa, verujem vam, iskrenim uverenjem u ono {to govorite. I utom slu~aju spreman sam da – Slu{ajte. Lagao sam kada sam rekao"nikad znao" –

POL: Znao sam da laète, ali po{tovao sam va{e pravo na to.

DOJL: Znam, bilo je o~igledno da laèm. Vi ste razumeli da je izme|u nasprostrujala la` i ja, da, po{tujem to {to ste mi dozvolili da zauzmem svojstav. Evo {ta }u da uradim. Re}i }u vam {ta znam, onoliko koliko moguda vam kaèm, i ako to, ali, stvar je u tome da ne moète, da ne èlimda vi to, u redu?, "koristite", je l' to jasno?, ovo je samo izme|u vas i,vas i...

POL: U redu.

DOJL: Zato {to sam poznavao va{eg oca, poznavao, kratko, dodu{e, imao samtu privilegiju, tu ~ast, ali, moram to da kaèm, on nije bio "na{ ~oveku"... On je bio neko ko je, dobro, poku{ao sam da mu pomognem, ièlim da naglasim da sam hteo da "pomognem" jer sam mogao da vidimda on ima dobre namere i da se ukopao u, ovaj, da je bio o~ajan, i jasam imao razumevanja, velikih, za njegovu stvar. Sreli smo se, on i ja,jednom, pre dva –

POL: Jednom.dr

am

a35

8

DOJL: Ta~no, jednom, pre dva meseca, u okviru neke istrage. Pre dva mesecatelefonirao mi je jedan moj kolega, saradnik iz, iz zemlje koju }eidentifikovati njenim kriptonimom, AD.

POL: A, D.

DOJL: E, ta AD je, {to biste vi rekli, "prijateljska dràva", dràva za koju nasveù mnogi interesi, strate{ki interesi, ekonomski. Zbog njene posebneprirode, njene posebne istorije, njenih posebnih naroda, sve je tamoposebno, AD je okruèna neprijateljski raspoloènim susedima. Jedanod tih suseda je zemlja koju }u ozna~iti kao SI. Bi}u jednostavan. Na~elu SI nalazi se diktator. SI je dràva s kojom ne dozvoljavamotrgovinu, nikakvu trgovinu, a posebno nas brine, s obzirom na brutalnu,s obzirom na ekspanzionisti~ku prirodu reìma, brine nas trgovinaoru`jem, i s velikom pozorno{}u pazimo na to. Moète, onda, dazamislite moju reakciju, koja se grani~i s nevericom, sa uàsom, kadame je doti~ni gospodin iz AD –

POL: Prijateljske –

DOJL: – pozvao da, ta~no, pozvao da kaè da je, pomo}u satelita, otkrio pojavujedne eksplozije, odblesak svetlosti iza planine u sredi{njem delu SI.

—DRUGA SCENA

Kancelarija Eda Speroua, direktora Odseka za svemirsku odbranu uPentagonu: SPEROU i DOJL.

NAPOMENA: Od ovog mesta, pa sve do kraja dvanaeste scene, dijalog licakoja govore "izvan" scene dat je kurzivom, kao u ovoj sceni, u kojoj POL"posmatra" DOJLA i SPEROUA.

SPEROU: Zna~i da to nije bio nikakav kurtoazan poziv.

POL: (DOJLU, u njegovoj kancelariji) Oti{li ste kod Eda Speroua?

SPEROU: Ta~no tako. On je direktor Odseka za svemirsku odbranu uPentagonu. To je njegovo podru~je. Nisam se, priznajem, snalazio ujeziku kojim je taj gospodin iz AD govorio –

SPEROU: U kakvom jeziku?

DOJL: Jeziku tehnologije, generale, svemirske odbrane, "trajektorija" i"projektila" i, kako ono be{e, "signatura" –

SPEROU: Pa, ta oblast je dosta sloèna, gospodine Dojl.

DOJL: Ta~no, gospodine, jeste, i to je –

SPEROU: Zovete se Dòn, je l' tako?

DOJL: – to je – da – i to je razlog zbog kojeg –

SPEROU: [ta misli{ o deci, Dòne?

DOJL: O – ? dr

am

a35

9

SPEROU: Ovo ovde su moji de~aci, Dòne, a ono su njihovi de~aci.

DOJL: Dobro. Da. Te re~i, generale, one mi ni{ta ne zna~e i –

SPEROU: Ima{ li ti decu?

DOJL: – moram da steknem neko razumevanje tih pojmova, tog –

SPEROU: Ima{ li dece, Dòne?

DOJL: "Imam li" – ?

SPEROU: Ja idem u penziju za dve godine, Dòne. Do}i }e novaadministracija, Dòne, staro vino, nove fla{e, isto vino, Dòne, istozavijanje, isto –

DOJL: Te re~i, generale.

SPEROU: O~isti}e me odavde, Dòne. Ja sam stara {kola. Ve} imaju spremnognekog sportistu sa Harvarda koji treba da me zameni.

DOJL: Pa, vi ste dobro –

SPEROU: Na tom ~oveku se vidi da je sa vrhunskog fakulteta, Dòne.

DOJL: Vi ste dobro radili, generale.

SPEROU: Hvala ti na tome.

DOJL: Pa, va{ rad – Trideset pet godina.

SPEROU: Kako mogu da ti pomognem, Dòne?

DOJL: Potrebna mi je va{a pomo} u tuma~enju tih re~i, generale, i ne samore~i, nego i ovih satelitskih – evo, to sam dobio –

SPEROU: Odakle ti ovo?

DOJL: Snimio ih je satelit iz AD u centralnoj –

SPEROU: Pobogu.

DOJL: Generale?

SPEROU: To je raketa, Dòne.

DOJL: Kakva ra-

SPEROU: To je projektil zvani Sne{ko.

DOJL: "Sne{ko"?

SPEROU: Svaka raketa ima svoju, ovaj, signaturu, Dòne, odnosno, kadaponovo u|e u atmosferu, tada ostavlja poseban dimni trag, i taj prokletitrag – gde si ovo dobio?

DOJL: Kao {to sam rekao, taj gospodin iz AD, on je na~uo glasine o, u stvari,nije ~uo glasine nego neke stvarne pri~e o tome da je SI upletena usvemirsku od-

SPEROU: Ima{ {pijune u SI i njima je toliko dugo trebalo da se pojave s tominformacijom?

DOJL: Ja znam samo ono {to –

SPEROU: êkali su na prokleto probno ga|anje – Isusa mu Hrista, Dòne. Pato je, prokleti bili –d

ra

ma

360

SPEROU: (POLU) Ta~no tako, veoma rasr|en, veoma uznemiren zbog tihsatelitskih fotografija.

SPEROU: Poznaje{ li ~oveka po imenu Donald Dèkson?

DOJL: Donald – ?

SPEROU: Trebalo bi o njemu da ima{ predmet ovoliko debeo, o njemu iSne{ku.

DOJL: Posla}u devojku po te fascikle.

SPEROU: Zaboravi na te fascikle, Dòne, one su tako bezli~ne. Jebi ga.

SPEROU: (POLU) Re{io je da me informi{e.

SPEROU: Ja sam radio na Sne{ku – 25 godina – zajedno sa DonaldomDèksonom.

DOJL: Vi.

SPEROU: Dèkson je do{ao kod mene tokom pedesetih.

DOJL: "Do{ao"...

SPEROU: Ima{ li ti decu, Dòne?

DOJL: Generale?

SPEROU: Decu, ili, {ta je sad, jesi li ~ovek od karijere ili {ta?

DOJL: Nisam siguran da vidim –

SPEROU: U redu, Dòne. Dèkson je do{ao kod mene 1958. godine. To je bilogodinu dana posle lansiranja prvog sputnjika. Mora{ da razume{ tovreme, to dostignu}e. Sovjeti su izbacili jedan objekt u orbitu. Usralismo se od straha, to je bilo apsolutno stra{no, Dòne. E, sad, u to vremeja sam bio istraìva~, u to vreme, krajem pedesetih, a sada idem upenziju.

DOJL: Vi ste –

SPEROU: Nije va`no, Dòne, upravo sam video prokletu trajektoriju mogìvota. Ja sam istraìva~, radim za svemirski program, i deo mog poslasastoji se u regrutovanju nau~nika za na{u stvar, vojnog personala,civila, {ta god ho}e{, moja mreà je doista {iroka. U Kaliforniji sam, nanekoj konferenciji. Na Stanfordskom univerzitetu. Velika sala. I taj~ovek ustaje da govori. I da vidi{ samo kako hoda, mislim, pod se treseod njegovih muda.

D@EKSON: (na konferenciji) Proba, proba.

SPEROU: Pogledam u program. "Donald Dèkson", Kana|anin. Treba da izloìsvoj rad "Rat u svemiru". U sali sedi mo`da petnaest ljudi. Je l' jasno?Mislim, pazi, Kana|anin.

D@EKSON: Je li ovo uklju~eno?

SPEROU: Ali posle, posle njegovog izlaganja.

D@EKSON: Je li ova jebena stvar uklju~ena? dr

am

a36

1

SPEROU: On je, vidi{, imao viziju.

D@EKSON: Moè li neko da uklju~i ovaj prokleti mikrofon?

DOJL: On je vizionar?

D@EKSON: Jebe{ mikrofon, govori}u bez njega.

SPEROU: On je prvi shvatio –

D@EKSON: [ta je?

SPEROU: – da ako projektili mogu da se koriste za lansiranje napada –

D@EKSON: Pa primakni se malo, mastiljaro.

SPEROU: – onda mogu da se koriste –

D@EKSON: U redu.

SPEROU: – i za njihovo zaustavljanje.

D@EKSON: Rat. Danas }u govoriti o... {ta je?... [TA? Donald Dèk... DonaldDèkson... D@EKSON... Neko mi je, jednom, rekao da uvek treba po~eti,ovaj, {alom. Ja radim za Kanadski savet za svemirsku odbranu... Zar tonije sme{no? Kanadski savet za svemirsku odbranu, zbirka kukavica,mastiljara i hiljadu majmuna: po nekompetentnosti i karijerizmu jedinirival su im oni govnari iz Otave koji im kroje budèt. Ali, dosta o njima.Ja, ovaj, èlim da se zahvalim {to ste me pozvali na ovu, ovukonferenciju. I po{to sam odslu{ao neka predavanja danas pre podne,~uo neke referate, mislim da sada bolje shvatam za{to se ovakvaokupljanja nazivaju "konvencijama". Ho}u da kaèm da nisam sadaovde da bih bio "konvencionalan". Nisam ostavio trudnu ènu u sne`nojoluji i preleteo tri hiljade milja da bih govorio o pro{losti. Ne. Ja èlimda govorim o budu}nosti... @elim da govorim o sada{njosti... @elim dagovorim o tome ko smo i gde smo i {ta treba da uradimo da bismodospeli tamo gde èlimo da budemo...

Ja ìvim u zemlji koja nije vodila rat na svom tlu. A sve dok ne iskusitesmrt, mislim, dok ne vidite nekoga kako umire, nemo}no, nekoga ~iji jezadatak da vas za{titi, sve do tada, dakle, ne}ete mo}i stvarno daprocenite nu`nost akcije.

Tokom nedavne posete Evropi, ukazala mi se prilika da obi|em grobljamomaka koji su pali na blatnjavim poljima u Prvom svetskom ratu, i doksam hodao du` nizova i nizova belih krstova, nisam mogao da zaustavimsuze. "Da l' po engleskoj zelen-gori ikad ta su stopala mogla bezbri`noda gaze?" Ta stopala pod kojima leè njihovi grobovi. Ta boànskastopala pod kojima su padale bombe koje su ih zauvek odnele od onihkoje su voleli. Momci pokopani u tim grobovima, ti momci su oti{li da sebore za mir, za svoje domove – domove koje vi{e nikada nisu videli. Zana{e domove. Oti{li su "tamo", negde daleko, kako to pesma kaè, jertamo se vodio rat, ali gospodo, to "tamo" vi{e ne postoji, i "tamo" jesada "ovde", ta~no na ovom mestu na kojem se nalazimo. Isti onidomovi zbog kojih su na{i momci poginuli sada su bojna polja. Rusi }ed

ra

ma

362

ubrzo biti u stanju da nas potpuno uni{te, a da pritom uop{te ne stupena na{e tlo. To je ~injenica, a ja ne pori~em ~injenice, ja se njimabavim. Stiskam im one njihove mr{ave male vratove i tresem ih dok mine kaù sve {to mi je potrebno da znam. A kada sam stisnuo vrat ruskogprojektila, evo {ta mi je rekao: rekao mi je da moè da bude zaustavljen,da moèmo da ga presretnemo u svemiru, u prostoru iznad na{ihgradova, gde na{i sinovi i }erke mirno snevaju. Napravi}emo hiljadedalekometnih projektila, i zakopa}emo ih u poljima {irom dràve. KadaRusi lansiraju napad, na{i projektili }e krenuti gore, sve vi{e i vi{e, usvemir, gde }e detonirati, osloba|aju}i milion {rapnela, sne`nu oluju usvemiru, koja }e ~ekati, ~ekati na ruske rakete, koje }e potom pogoditi te{rapnele i eksplodirati, bez ikakve {tete, u mraku... kraj rakete, krajopasnosti, kraj rata na zemlji. Vodi}emo na{e ratove, ako ratovi morajuda se vode, visoko iznad nas.

Kada se moj sin rodi – a moja èna me uverava da }e biti sin –pogleda}u ga i zna}u da }e ga moja raketa {tititi. A ta moja raketa,gospodo, moja sne`na oluja, ko{ta}e deseti deo, deseti deo onoga {to biko{talo ovu naciju ukoliko prihvati odbrambeni sistem koji Pentagonsada razmatra.

SPEROU: Osvaja me vizija Donalda Dèksona. Unosim sve {to imam u tuviziju. I ~inim to ve} dvadeset pet godina, jer sam lojalan tom ~oveku,on podsti~e moju lojalnost, nadahnjuje je re~ima koje prihvatam kao deovere. @elim da Sne{ko uspe. Mi postajemo, ne bih ba{ rekao dobriprijatelji, ali vi{e od kolega. Mislim, ~ovek je delom ovo, delom ono. Alion je nestabilan...

SPEROU: (POLU) To je njegovo gledi{te.

SPEROU: Stvari ne idu ba{ dobro, prora~uni nemaju smisla, testovi ne dajurezultate, on mi kaè da ne zna koliko dugo moè da izdrì, u redu.Posle dvadeset pet godina svega toga, ~ekanja, propalih testova, daljihprou~avanja, nema ni traga od napretka, samo re~i, obe}anja, sutra pasutra, depresije, i moram da –

SPEROU: (POLU) To mi je re~eno.

SPEROU: Moram da otkaèm ceo projekt. Pamtim dan kada sam mu to rekao.Padala je ki{a, sivo jebeno jutro.

D@EKSON: [ta to poku{ava{ da mi kaè{, Ede?

SPEROU: Ne mogu vi{e da te branim, Done. Davao si obe}anja, dvadeset i vi{egodina obe}ava{ da }e{ napraviti sistem koji }e nas nepogre{ivo {tititiod napada.

D@EKSON: I to je ta~no ono {to }ete dobiti.

SPEROU: Kada?

D@EKSON: To ne moè da se odredi nikakvim prokletim rokom.

SPEROU: înim ti uslugu, Done. Kaèm ti, Sne{ko ne radi. dr

am

a36

3

D@EKSON: Jebi se ti malo s tim "ne radi" –SPEROU: Govorim o tome da se vreme kre}e brè od ideja, od tvojih ideja,

Done. Pre dvadeset pet godina Sne{ko je imao smisla. Sada vi{e nema.Sve smo propustili kroz kompjuter. I nema {anse.

D@EKSON: [ta ho}e{ da kaè{?SPEROU: Sada nas zanimaju laseri u svemiru, a ne projektili. Menjamo cilj

na{ih istraìvanja.D@EKSON: Govori{ o programu Inicijativa za svemirsku odbranu.SPEROU: Done –D@EKSON: Jebena I, S, O. [ta misli{, da ja ne ~ujem {ta se zbiva? Obavio sam

nekoliko razgovora. Ima ljudi koji me sve govore.SPEROU: Done, nemoj –D@EKSON: Ima ljudi... o, boè. Dvadeset pet godina, Ede? Sjeba}e{ me na~isto.SPEROU: Sne{ko nije vi{e prihvatljiv.D@EKSON: "Nije vi{e prihvatljiv."SPEROU: Mislim, bila je to uzvi{ena ideja, Done, ali vreme –D@EKSON: "Uzvi{ena ideja" – gde si ti nau~io tako da govori{?SPEROU: Nema moj govor nikakve veze s tim.D@EKSON: Pa {ta se onda, jebiga, desilo s tobom?SPEROU: Ne zna~i to da si izba~en.D@EKSON: I ti si bio nau~nik.SPEROU: Mi èlimo da i dalje radi{, Done.D@EKSON: A sada si bi-ro-kra-ta, sluga dràve, sluga papira, re~i, klanja{ se

jebenim bogovima u Beloj ku}i.SPEROU: Nare|eno mi je da sve {to imam unesem u Inicijativu za svemirsku

odbranu.D@EKSON: Ta inicijativa je najobi~nije sranje, nau~na fantastika...SPEROU: Nije re~ o nauci. Re~ je o ekonomiji. Nave{}emo Sovjete da nam

pariraju dolar za dolar. Dove{}emo ih do bankrota. I èlim da ti bude{deo svega toga.

D@EKSON: [ta je to, tvoja pokora, tvoje saàljenje, jebi se i ti i tvoje "uzvi{eneideje", i te pri~e o slanju dopisa. "Propustili smo kroz kompjuter", kojesranje, propusti ti sve kroz svoj mozak, taj tvoj konvencionalni malimozak, ne moè{ ti da vidi{ ono {to ja vidim, niko ne moè, ali ja mogu,i znam da }e Sne{ko "leteti" i da je "prihvatljiv" i da je sve to mogu}ejebi se ti, lete}e on lete}e.

SPEROU: Po~eo je da nudi Sne{ka svakome, ko god je hteo mogao je da gauzme, bilo koja dràva, iz prvog ili tre}eg sveta, nije mu uop{te bilova`no. To ga je na~inilo opasnim, nestabilnim. Bio sam primoran da gaspre~im da napravi dogovor sa zemljama koje traè na{u vojnu pomo}.d

ra

ma

364

SPEROU: (POLU) Izolovao ga je.

POL: Rekao je da Sne{ko ne funkcioni{e, rekao vam je to. Za{to je onda hteo daspre~i mog oca da ga proda?

SPEROU: Jer kada sam shvatio {ta bi moglo da se desi –

SPEROU: Zgrabio je nekoliko olovaka sa radnog stola.

SPEROU: Pogledajmo ovaj scenario. Drà~ za olovke je AD; olovke su njihoverakete. Slika dece predstavlja narod u SI. Dèkson ubedi decu da moèda ih na~ini nepovredivim, kao da svoju ruku stavlja iznad njih, kao damu je ruka neprobojna. Deca pucaju na drà~ za olovke. Drà~ zaolovke, budu}i da nema {ta da izgubi, ispaljuje olovke na decu. Nekepogode {aku; neke pro|u. Shvata{ {ta govorim? Mora}e{ da popri~a{ saDonaldom Dèksonom.

DOJL: Re}i }u sekretarici da zakaè sastanak. Voleo bih da prisustvujete tomsastanku, generale, u slu~aju da koristi jezik koji ne razumem.

SPEROU: Ne znam da l' bih mogao, Dòne. On i ja, to je ~itava istorija. Neznam da l' bi moj boravak u istoj sobi s njim –

DOJL: Ja i ne èlim da budete u sobi.

—TRE]A SCENA

Dojlova kancelarija: DOJL i D@EKSON.

D@EKSON: (gledaju}i satelitski snimak) To je Sne{ko. Ovo je snimak probnogispaljivanja projektila Sne{ko. A uskoro, veoma skoro, mi }emo objavitistvaranje –

DOJL: "Mi"?

D@EKSON: Moji ljudi.

DOJL: Va{i – ?

D@EKSON: Ljudi za koje radim, i ja, mi }emo objaviti detalje svemirskogodbrambenog sistema, koji sam ja stvorio, koriste}i tehnologiju koja jebila dostupna Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama.

DOJL: ...I taj sistem, je li kompletiran?

D@EKSON: Uskoro, to sam rekao, i to i sada govorim. Uskoro.

SPEROU: Ustao je, nameravaju}i da ode.

D@EKSON: Je l' to sve? @ena me ~eka napolju...

DOJL: Molim vas, ako ne – mislim, jo{ samo par re~i, stvarno.

D@EKSON: Par re~i.

DOJL: Tako je – doktore Dèkson, moram da vam razjasnim ~emu vodi va{ radna –

D@EKSON: [ta vi zapravo èlite, gospodine Dojl? dr

am

a36

5

DOJL: @elim da vam pomognem.

D@EKSON: Da mi pomognete?

DOJL: Bi}u iskren. Pro~itao sam va{ predmet, gospodine. Kada je rad naSne{ku otkazan, kada ste zapretili da }ete nekom drugom ponuditi svojaistraìvanja, Pentagon je preduzeo korake –

D@EKSON: Ed Sperou je "preduzeo korake".

DOJL: Preduzeo korake da vas diskredituje, okleveta, i mnogo gore stvari – a jaipak nisam imao razloga, gospodine, nikakvog razloga da ne verujem uta~nost stavova koji su bili protiv vas. A onda se desila jedna izuzetnastvar, doktore Dèkson. Tokom mog sastanka sa generalom Sperouom,dok je prepri~avao istoriju va{eg poznanstva, sa zaprepa{}enjem samsedeo i slu{ao re~i koje ste izgovarali, "opstanak", i "za{tita", te re~i sume dirnule, gospodine, kroz iskrivljeno pam}enje i glas druge osobe, aipak, va{a vizija, gospodine, va{a vizija je jasno blesnula.

D@EKSON: Da.

DOJL: A kada ste govorili o groblju, gospodine, o "momcima" koji su oti{li"tamo" da umru, jedva sam uspeo da suzdrìm svoje, svoje, emocije.Govorili ste o gubitku, gospodine, o àljenju za onim {to je pro{lo, onepodno{ljivom pritisku mrtvih na na{u svest, i pomislio sam,gospodine, na mog brata, mog brata koji je umro u dùnglamaVijetnama, gospodine, pao u dùnglama Vijetnama ispod stopala svojihprijatelja.

D@EKSON: @ao mi je, Dòne, ja –

DOJL: Moj brat je oti{ao u – a ovo je fotografija nas dvojice dok smo bili deca,de~aci, drìm je na stolu kao – izazov – podsetnik, da je oti{ao uVijetnam iz istog razloga zbog kojeg sam ja pristupio Agenciji, "daobavljam", kako pi{e u na{em statutu, "da obavljam zadatke i du`nosti uvezi sa nacionalnom sigurno{}u koji mogu, s vremena na vreme, da sepojave", kakvo je bilo njegovo vreme, kao {to je moje vreme, jer obojicaverujemo, verovali smo, u o~uvanje i za{titu ideje koja ~ini ovu zemlju.Razumeli smo da postoje razli~iti na~ini na koje to moè da se radi. Mojotac nije to razumeo, doktore Dèkson, nikada vi{e nije progovorio samnom posle smrti moga brata, kao da sam ja, nekako, propustio da gaza{titim, kao da sam ja bio uz njega dok je krvario na smrt, kao da janisam èleo da budem tamo, da ga te{im, da, vidite – Sada ja vasgledam i kaèm da ste vi èleli da nas za{tite, a ipak, a ipak ste odavdeoterani. Do{lo je vreme da se vratite, i èleo bih da odam po{tu mombratu tako {to –

D@EKSON: Da se vratim?

DOJL: Jeste shvatili?

D@EKSON: Da se vratim – ~emu?

DOJL: U Pentagon, svom radu...dr

am

a36

6

D@EKSON: U Pentagon? êmu? Da radim za Eda Speroua?

DOJL: @elim da ponovo ìvite me|u nama, da prestanete sa svojim sada{njimaktivnostima.

D@EKSON: Da {ta – ?

DOJL: Slu{ajte, prestanite sa sada{njim aktiv-

D@EKSON: Da prestanem sa sada{njim – ?

DOJL: Ljudi iz SI nisu va{i ljudi, doktore Dèkson: mi smo va{i ljudi.

D@EKSON: Ku~kin sine.

DOJL: Oni su preuzeli va{e ideje i koriste ih za dalji razvoj politike agresije i ii, mo`da, genocida, a vi ste dozvolili da vas oni iskoriste, doktoreDèkson, da biste, {ta, vratili generalu Sperou za ono {to vam je u~inio?

D@EKSON: Pizdo jedna...

DOJL: Doktore Dèkson...

D@EKSON: Ti prokleta pizdo...

DOJL: Shvatam da èlite revan{ za –

D@EKSON: Prokleto jedno mastiljarsko govno.

DOJL: Ho}ete li da me saslu{ate –

D@EKSON: Ko si ti koje pizde materine da sa mnom razgovara{?

SPEROU: Pole, nije mi uop{te dopu{tao da govorim.

D@EKSON: Ko si sad pa ti da mi govori{ o "revan{u"? Misli{ da me zna{iznutra? Odgovori – ko si, pizda mu materina, sad pa ti?

DOJL: Ja poku{avam da pomognem, da vama pomognem.

D@EKSON: Meni da pomogne{? Jebem ti tu pomo}, jebem ti tu tvoju svinjskusnishodljivost. Ja sam radio za ovo, zbog toga sam odustao od mnogihdrugih stvari, ja sam –

DOJL: Razumem –

D@EKSON: Borio sam se, jesam, borio sam se celog ìvota, i da nisam izdan, daje ova jebena zemlja umela da ceni ono {to sam poku{avao da uradim zanju, onako kako to moji ljudi cene – slu{ajte, re}i }u vam ko su mojiljudi, u redu, i ne pri~ajte mi o vernosti, jer ja sam veran onome ~ija sevizija sveta podudara s mojom, s vizijom sveta mira, o, da, mira,pomo}u zastra{ivanja, i niko drugi nije bio voljan da mi pruì {ansu, dauradim ono u {ta –

DOJL: Upravo to vam govorim, ja sam voljan da vam pruìm –

D@EKSON: Je l' ~ujete vi {ta ja govorim?

DOJL: ûjem, i kaèm vam, kaèm vam da je za vas najbolje da razmotrite ono{to ja – jer ima ljudi, doktore Dèkson, koji – . Ima ljudi koji su"zabrinuti" i misle da, da ono {to dajete SI nije, nije ono {to kaète, ve} –

D@EKSON: Jeste ono {to kaèm, i koji ljudi? Ed Sperou? Jebe{ Eda Speroua. dr

am

a36

7

DOJL: Ima ljudi, doktore Dèkson, koji }e, ako nastavite sa tim svojimsada{njim poslom, koji }e – ljudi iz AD su surovi, i ne sumnjam da }epoku{ati pretnjama ili, ili, pretnjama, da vas nateraju da prestanete daradite na Sne{ku.

D@EKSON: Ne mogu da prestanem da radim.

DOJL: Nudim vam –

D@EKSON: Ne mogu. Kaìte va{im "ljudima", kaìte im da na ovom svetu jo{uvek ima ljudi koji veruju u ono {to rade, koji veruju da je ono {to radeispravno, i dobro, i moralno.

DOJL: Moralno?

D@EKSON: Ta~no, i znam da se ta re~ ne nalazi u va{em re~niku.

DOJL: Moral – zar mislite da je to u pitanju?

D@EKSON: Jeste, jer verujem u –

DOJL: Zaboravite "moral", zaboravite "ispravno", zaboravite "pogre{no", jer tonije u – u pitanju su ~injenice, ko i {ta i gde, i pustite moralu da brine zasebe, jer u dùngli nema morala, u poljima nema morala, tu ste samo vi iva{e pleme koje tr~i golo i pojili{te i komad zemlje i ve~era{nja ve~era, itu je jo{ jedno pleme, tako|e golo, i oni èle da se napiju na va{empojili{tu, samo {to za njih nema dovoljno, nema dovoljno zemlje za njih,nema dovoljno vode za njih, ali oni sve to èle, oni èle ono {to viimate, a vi imate tri opcije: da pobegnete od njih, da se borite s njima,da ih prigrlite, i to nije "moral", to je opstanak, to je – ba{ njih briga zaono {to vi "kaète" da radite, za ono {to "mislite" da radite, sve {to onivide je ovo, va{e {ake i ono {to s njima radite, zaboravite ostalo,zaboravite zami{ljene stvari, zaboravite izre~ene stvari: jedino {to jeva`no, {to je doista va`no, jesu u~injene stvari, u~injene za opstanak. Iono pleme tamo, ono pleme u daljini, pleme koje se pribliàva va{empojili{tu, oni èle da znaju {ta vi to radite...

D@EKSON: E pa recite svom "plemenu"... recite im da motre nebo, jer uskoro}e, uskoro }e me videti tamo, vide}e "tu stvar koju radim", i re}i }e, akoimaju re~i, "ta stvar mogla je da bude na{a".

DOJL: Molim vas...

D@EKSON: Recite im da se je-... recite im da nemam {ta da izgubim.

DOJL: Da li vi to traìte metak? Da li traìte – ? Ne morate da odgovorite.

—ÊTVRTA SCENA

Dojlova kancelarija: DOJL i POL.POL: I on je, {ta, jednostavno je oti{ao?

DOJL: On, da –

POL: Jednostavno vas je odbio...dr

am

a36

8

DOJL: Ta~no, "jednostavno je oti{ao", jer, zar bi neka racionalna osoba, kada bi~ula –

POL: I sve {to ste mi rekli je sve ono {to ste rekli mom ocu?

DOJL: Da. Posle toga, gospodin iz AD je uzeo stvar u svoje ruke, to je,pretpostavljam, bila njegova èlja. Nisam ni pomi{ljao da }e s va{imocem postupiti na tako, tako grub na~in, ukoliko je doista taj gospodin izAD bio onaj koji, koji je doneo tu odluku, {to nikako ne mogu dadoznam, ne{to {to nikako – gledajte. Od mene se traìlo da razgovaramsa va{im ocem: nisam morao ni{ta da mu ponudim. Ipak jesam, ponudiosam da se nagodimo. Upozorio sam ga. Preklinjao sam. On jejednostavno oti{ao. Rekao sam vam, videlo se da on traì metak.

POL: [ta to, ne znam {ta to doista zna~i.DOJL: Znate {ta zna~i, da je èleo da ga prate, da ga negde sa~ekaju, videlo se

to, videlo se da mu je bilo svega dosta, da je mogao –

POL: [ta?

DOJL: Ta~no –

POL: Kaète da je moj otac èleo da umre?

DOJL: To je moj zaklju~ak.

POL: Kaète. U redu. Kaète da vas je telefonom pozvao "gospodin iz AD", daje on vas pozvao telefonom.

DOJL: Da...

POL: Kaète da ste i{li da vidite Eda Speroua. Kaète da ste mog oca srelisamo jednom.

DOJL: Ta~no tako.

POL: A ja vama kaèm ovo:

ANA: Pole?POL: Mene su zvali telefonom.

DOJL: Zvali su vas?

ANA: Moram da te vidim.POL: Zvala me je moja majka.

ANA: Do|i, molim te.POL: Pre {est nedelja.

—PETA SCENA

Ku}a Ane Dèkson u Torontu: ANA i POL.ANA: Pole, ne znam {ta da radim, ne znam {ta da radim. Tvoj otac, tvoj otac je

u nevolji, mora, mora da te vidi.

POL: Da vidi mene? dr

am

a36

9

ANA: U nevolji je, Pole, uàsnoj...

POL: "Nevolja", kakva...?

ANA: Ne znam vi{e, samo to –

POL: [ta, je l' kod ku}e? Gde je on?

ANA: U Evropi je.

POL: U Evropi?

ANA: Mora da –

POL: On je u Evropi, i mora da me vidi?

ANA: Da.

POL: Ne mogu da idem u Evropu. Imam ~as u... Moram da predajem, ne mogutek tako da idem u Evropu i... A i Keti je kod mene ovog vikenda.

ANA: Nije, ja... zvala sam Suzan, rekla je da }e ne{to drugo organiz-

POL: Zvala si Suzan? [ta je sad pa to? [ta se to zbiva?

ANA: On ponovo radi na Sne{ku.

SPEROU: Niste ni{ta znali o tome?

POL: Nisam.

ANA: Pro{le nedelje je do{ao ku}i. Mesecima, mesecima ga nisam vi|ala, retkoje kad i dolazio ku}i. Rekao je da ima nekakav sastanak u Va{ingtonu ipitao da li bih htela da ga vozim. "Pretvori}emo to u pravi izlet", rekaoje. Zamolio me je da ga vozim, razume{? Nisam znala, otkud sam moglada znam?

POL: U redu, u redu, samo, samo...

ANA: Ja sam vozila, on je sedeo pozadi. Bio je prepla{en, mogla sam da vidimda se uàsno pla{i, i èlela sam, èlela da doznam, ali on nije hteo darazgovara sa mnom. Tokom celog puta, samo ta ti{ina, sve dok nismostigli do, dok se nismo pribliìli Va{ingtonu. Onda mi je rekao, rekao datreba da se vidi s "nekim ~ovekom", to je bilo sve, s "nekim ~ovekom" uCIA-i.

SPEROU: Ja nisam poricao susret s va{im ocem. Mislim, ako je to cilj va{e –

ANA: Trebalo je odmah da okrenem kola, Poli, da ih okrenem i da nastavim davozim, da vozim do na kraj sveta i da se ne zaustavljam, jer sam znala,znala sam kada je rekao ono {to je rekao, a to je bilo "Lagao sam te,lagao sam te, moje re~i ni{ta ne zna~e, moji zaveti, ni{ta".

POL: Lagao?

ANA: Obe}ao mi je, ne zna{ koliko truda me je to stajalo, da ga navedem da miobe}a, da ne}e vi{e ni{ta imati sa Amerikancima, posle svega {to su muuradili, {to mu je Ed Sperou uradio, i naterao nas da beìmo, da sekrijemo od sveta, od budale kakvom ga je svet smatrao, ~ak si i ti, Pole,poverovao u to.

POL: Nisam poverovao.dr

am

a37

0

D@EKSON: Ne veruje{ u ono {to kaù u novinama, Poli?

POL: Nisam to rekao.

D@EKSON: Ovo su re~i Eda Speroua. Slu{aj, "izvor na visokom poloàju uPentagonu" – ko bi to mogao da bude? – "u Pentagonu otkrio je da surezultati testova name{tani da bi se Kongres uverio u efikasnostraketnog sistema Sne{ko". Sperou mi to radi, Pole, jer zna da mogu daprodam Sne{ka.

ANA: On se boji tvog oca.

D@EKSON: Ana...

POL: U ~lanku stoji da si znao da Sne{ko ne}e nikada biti delotvoran. Je l' toistina?

D@EKSON: Pole...

POL: Je l' jeste? Pi{e da si primao mito. Jesi li?

ANA: Kako moè{ tako ne{to da –

POL: Pi{e da si lagao Kongres. Jesi li?

ANA: Oni èle da ljudi pomisle –

D@EKSON: Molim vas...

ANA: On je izdajica, zar to ne vidi{?

D@EKSON: Mislim da znam kako treba da govorim.

ANA: Rekao si da èli{ da budem ovde.

POL: Pobogu.

D@EKSON: To ne zna~i da treba da govori{ umesto mene.

POL: Idem ja.

D@EKSON: Poli, Poli, saslu{aj me. Evo {ta se doga|a. Jedan ~ovek nudi svomnarodu put u budu}nost i, ima tu pouka, Poli, samo ako ho}e{ dasaslu{a{ – jer ljudi koji imaju mo}, oni se boje, boje se tog novog puta,jer ako se taj novi put ostvari, oni vi{e ne}e imati mo}. Ja sam `rtvovan,Poli, zato {to ne}u da igram po njihovim pravilima. To zna{, zar ne? Je l' misli{ da sam lud, Pole?

POL: Ne znam ja ko si ti. Kaì mi ko si. Nekada sam govorio sebi da je u redu{to je on tako retko kod ku}e. Odlazi da radi u Sjedinjenim Dràvama, uPentagon, on je vaàn ~ovek, obavlja vaàn posao. Za op{te dobro. I {tasad treba sebi da kaèm? Se}am se jednom, kada si bio kod ku}e,jednom, i zajedno smo gledali zvezde. Rekao si: "Eno Kasiopeje", a jasam rekao: "Gde je? Gde? Ne vidim je." Po~eo sam da pla~em jernisam mogao da je vidim, a ti se rekao: "Pogledaj bolje, napregni se,mora{ dobro da gleda{, pa }e{ je videti." Sada gledam. Gledam {to boljemogu.

ANA: I jesi li video? Jesi li se dovoljno napregao? Da li si poku{ao da zamisli{kroz {ta sam pro{la s njim? Njegovu bedu i samosaàljenje, pi}e i d

ra

ma

371

deranje i napade pla~a i no}na znojenja, ose}anja neuspeha i izdaje,promene raspoloènja, treskanje zidova i razbijanje ~a{a i tanjira. I~ekanje, ~ekanje pored telefona, ~ekanje na dan kada }e telefonzazvoniti i glas na drugom kraju re}i: "Vrati se. Sada moè{ da sevrati{." Ali tog poziva nije bilo. Odlazili smo u {etnje na groblja, kaokada smo bili mladi. I kao i tada, on je doticao krstove i lio stvarne suzeza momcima koji su umrli. Za nas.

POL: Za{to si ostala s njim?

ANA: Zato {to je moj mu`. Posle godinu dana jurnjave, kada smo se napokonsmestili u malom stanu u Francuskoj, i provodili dane u restoranima,odlazili u duge {etnje i vodili beskrajne razgovore o na{im ìvotima,kakvi su mogli da budu i kakvi bi mogli da postanu, kada sam ga molilada ostavi taj svoj posao i na|e svoj mir, da ìvi u miru, osetila sam,osetila da smo napokon zapo~eli da ìvimo ìvot koji mi je obe}an.Tada. Zazvonio je telefon. I on je po~eo ponovo da radi, da leti okosveta i ja sam ga naterala da mi se zakune da ne}e nikada raditi zaAmerikance, naterala ga da se zakune da ne}e nikada dozvoliti nikomeda ga ponovo baci na kolena. I on se zakleo. Ja sam se vratila u Toronto,i nisam znala, nisam znala za taj posao, Pole, mora{ to da mi veruje{,sve dok mi on sam nije rekao, u kolima, za taj sastanak u CIA-i.

SPEROU: To je sve apsurdno, Pole, {ta ja treba da shvatim iz –

ANA: Da li razume{? Kada smo stigli do CIA-e, kada je iza{ao iz automobila,on se prekrstio –

POL: [ta?

ANA: Evo, ovako, veoma – pa`ljivo. Oti{la sam u hotel i ~ekala. Dugo sam~ekala. Kada je u{ao u sobu, mogla sam... obuhvatio je lice {akama iplakao, i puzao, dopuzao do kreveta na kojem sam leàla, i jedva sammogla da ga ~ujem, ali ipak sam ga ~ula. "Reci mi ko sam", rekao je.

POL: "Reci mi"?

ANA: "Ti si moj mu`." "Moram da vidim momke", rekao je. "Moram da vidimmomke, kada bih samo mogao da razgovaram s momcima, da imobjasnim, da im nadoknadim." Ujutru ga vi{e nije bilo. Ja znam gde jeon, Pole. Mora{ da po|e{ sa mnom, da razgovara{ s njim, da...

POL: Bogamu, zakasnio sam, sad je gotovo.

ANA: Mora{ da po|e{ sa mnom. On je toliko u~inio za tebe, dao toliko toga za –

POL: [ta ho}e{ od mene?

ANA: Tvoje srce. Gde je ono? Za{to ga krije{? Ti si mu potreban.

POL: [ta ja mogu da mu kaèm?

ANA: Zagrli ga. Odvuci ga ku}i, ako druga~ije ne ide.

POL: Ku}i? êmu? Njegov ìvot je njegov rad, da ga dovedem ku}i – ~emu?dr

am

a37

2

ANA: Ni~emu.

POL: Reci mi. [ta }e on ovde da radi?

ANA: "Ni{ta". Ne}e raditi ni{ta.

—[ESTA SCENA

Dojlova kancelarija: DOJL i POL.

DOJL: Razumete {ta vam govorim?

POL: [ta mi...?

DOJL: Ni{ta nije moglo da se uradi, ~ak ni da se kaè, takva je bila njegovapriroda, a ~ovekovu prirodu ne moète –

POL: Ne. Mi smo oti{li u Evropu i suo~ili smo se s njim i (prekida re~enicu).Stvari koje ste rekli –

DOJL: Da.

POL: Sve {to ste rekli.

DOJL: Sve {to s-

POL: Bilo je la`.

—SEDMA SCENA

Groblje: D@EKSON, koji kopa zemlju, ANA i POL.

ANA: [ta to radi{?

D@EKSON: Ba{ mi je drago da te vidim, Pole...

SPEROU: Pole? [ta to pri~ate?

POL: Na{li smo ga na groblju.

D@EKSON: ...do|i, Pole, reci mi, potrebna mi je tvoja pomo} za ne{to...

ANA: Donalde, molim te, ustani odatle.

D@EKSON: "Da l' po engleskoj zelen-gori ikad...", zna{ {ta je to? "...ta sustopala mogla bezbri`no da gaze..." Pole, zna{ li {ta je to? Pole.

POL: To je pesma.

D@EKSON: Ne mogu da se setim cele pesme. Mislio sam, ako do|em ovde,seti}u se svega. Ti je zna{, Pole.

POL: Ne...

ANA: Donalde...

D@EKSON: "Da l' iko sveto Bo`je Jagnje"...

ANA: Donalde... dr

am

a37

3

D@EKSON: Kako ono be{e, kako be{e, "Bo`je Jagnje..." Pole, nekada sam ti topevao, Ana, reci mu kako sam mu to nekada pevao, "u stara dobravremena", je li, Ana, dok je sedeo u mom, "na pa{njacima tim engleskimda l' iko sveto Bo`je Jagnje", da, "spazi?" Ma daj, daj, zna{ ti to.

ANA: Prestani, Donalde.

D@EKSON: Kako ide slede}i stih?

POL: Ne se}am se.

D@EKSON: Se}a{ se, se}a{ se, nekada smo tu gre{ili, jer smo mislili, se}a{ se,mislili smo da glasi "boànstveni plik", "da l' ikad zraka boànstvenogplika"...se}a{ se, i iako je to bilo besmisleno, mi smo tako pevali, i, madaj, Pole, "da l' ikad zraka Boànstvenog Lika... nama stiè" – do|avola, Pole, pomozi mi.

POL: Ne se}am se tih –

ANA: Donalde, smesta da si –

D@EKSON: Do |avola, Ana, poku{avam da se setim te pesme, do{ao sam ovdeda bih otpevao pohvalu ovim momcima, ovim, oni su pali pod njihovastopala moje pu{ke i meci su pali pod njihova stopala...

ANA: Pole...

POL: "Kroz te pla~ne breùljke"...

D@EKSON: "Te pla~ne breùljke", tako je, "pla~ne breùljke... i da l' ikad ikoJerusalim"... nije tako, {ta ti je, nije "pla~ne" nego "obla~ne","obla~ne"...

POL: "Obla~ne breùljke"...

D@EKSON: Zar ne moè{ da se seti{ jedne jednostavne pesme, jednogjednostavnog stiha, {ta je to s tobom?

POL: Trudim se...

D@EKSON: Pomozi mi, pomozi mi, Pole, pomozi, "moj ma~ mi dodaj, od zlata{to èè"... vra}a mi se... pomozi mi da im pevam, pomozi mi da ihotkopam, pomozi da ih ponovo sastavim, treba nam samo malo mesa, "i strele èljom izatkane samom"... ponovo }emo ih sastaviti i oni }eponovo hodati sve je u redu vide}e{, oni nisu umrli samo su pali podnjihova stopala i ja nisam hteo da ih {aljem samo sam hteo da ihza{titim od sebe od se...

ANA: Donalde, reci mu –

D@EKSON: Eto {ta sam uradio evo to sam ja ovde u blatu i zemlji i kostimamladih i nevinih i hrabrih i GLUPIH... {ta su mislili dok su mar{irali uzmuziku vremena ili ne~iju crvenu zastavu pravo u vetar od "ja ne}uprestat' sa du{evnom borbom, i ma~ taj ne}e" do |avola do |avolaPOOOOLE...

ANA: Donalde, reci mu. Reci mu ono {to si meni rekao, u hotelskoj sobi,Donalde, ono {to si mi rekao o svom sastanku.d

ra

ma

374

D@EKSON: ...Imali smo dogovor, Pole.

POL: ...Ko?...

D@EKSON: Dojl. Da {titimo, da nudimo mir, da – imali smo dogovor, imali smodogovor.

—OSMA SCENA


DOJL: Ta~no, "mi radimo za tebe, ti radi{ za nas", takav je dogovor, osim {to jeta stvar, stvar koju je trebalo da vi uradite, uslovi za tu stvar su, koliko~ujem, izmenjeni.

D@EKSON: "Izmenjeni", ne razu-

DOJL: Posetio me je Ed Sperou.

D@EKSON: Ed Sperou?

DOJL: Ta~no, do{ao je da me vidi, u stanju –

SPEROU: (POLU) Samo ~as.

POL: "U stanju, {ta, panike" –

SPEROU: [ta to govorite?

POL: Ono {to mi je otac rekao, na onom groblju, rekao o va{em sastanku.

DOJL: Stanju, ovaj, panike, ne, uznemirenosti, ne, doìveo je jebeni sr~ani udar.

—DEVETA SCENA

Dojlova kancelarija: DOJL i SPEROU.

SPEROU: Imamo problem, gospodine Dojl.

DOJL: Kakav?

SPEROU: Da li poznajete ~oveka po imenu Donald Dèkson?

DOJL: Donald – ?

SPEROU: Dèkson. Pri~a se da radi za vas.

DOJL: Za mene?

SPEROU: Pri~a se da ste sredili da radi na vasionskom odbrambenom programu za –

SPEROU: (POLU) Pa, to je apsurdno – {ta je to?

POL: Ono {to ste rekli. Sperou je do{ao da vas vidi.

SPEROU: Jutros mi je telefonirao jedan moj kolega iz AD, veoma neprijatan~ovek koji mi je poslao ove satelitske fotografije.

SPEROU: Fotografije su poslate – dr

am

a37

5

SPEROU: Signatura tog projektila opisuje trajektoriju koja –

DOJL: "Signatura"?

SPEROU: – koja pripada –

DOJL: Izvinite, generale, te re~i – taj jezik –

SPEROU: Svaki projektil ima svoj dimni trag, gospodine Dojl, svoju sig-

SPEROU: To uop{te nije –

POL: To je ono {to se desilo. Sperou je objasnio istoriju programa, kako jeunajmio mog oca, kako ga je otpustio, dvadeset pet godina su radilizajedno, testovi, sporazumi –

SPEROU: Jesu ovo va{a deca?

POL: – olovke –

SPEROU: Neke pogode ruku, neke pogode decu. Razumete li {ta govorim?

DOJL: Pobogu.

SPEROU: Jeste li sada razumeli?

DOJL: Jesam, generale, i dozvolite da priznam da su glasine ta~ne, delimi~nobar, i da Donald Dèkson radi za mene, i izvinjavam se {to sam dozvolioda izme|u nas do|e do te male laì, ali morate da razumete, ose}am datreba da za{titim – on je prvi ~ovek kojeg sam regrutovao, pre mnogo go-

SPEROU: Regrutovao za {ta?

DOJL: Da radi kao konsultant za – kao savetnik za razne paramilitarneoperacije tokom – da gasi poàre – ali kada je re~ o toj "vasionskojodbrani" – "Sne{ku"? – pojma nisam i-

SPEROU: Trebalo bi da imate ovoliko debeo predmet o Dèksonu, o njemu iSne{ku.

DOJL: Nikada mi nije palo na pamet da –

SPEROU: Ja idem u penziju za dve godine, gospodine Dojl. Ne nameravam ovoda ostavim kao svoj legat.

DOJL: Porazgovara}u sa –

SPEROU: Tu bi trebalo malo vi{e od "razgovora sa" – . To je va{a oblast. Imateneku predstavu o istoriji tog podru~ja, o tenzijama u tom podru~ju.

DOJL: Imam, naravno.

SPEROU: Onda vam je jasno da ukoliko Dèkson daje Sne{ka zemlji SI –

DOJL: Shvatam, i ako radi na Sne{ku –

SPEROU: U to nema sumnje.

DOJL: Ako radi, ako me je ta pizda lagala –

SPEROU: (POLU) Pole, ovaj razgovor je potpu-

POL: Ho}ete li mi dopustiti –dr

am

a37

6

SPEROU: Mislim, ja jednostavno tako ne govorim, sa tim vulgarnostima, na taj –

POL: "Ima da mu i-"

DOJL (SPEROU): – i{~upam srce. Ostavite mi, moète li mi ostaviti te satelitskefotografije? (podiù}i slu{alicu) Ima da ga smesta dovu~em ovamo – (uslu{alicu) Ho}u da mi Donald Dèkson do|e ovamo {to pre – kriptonimSI, nego {ta – ho}u da mi se stvori ovde {to pre – ba{ me – boli menekurac {ta sada radi{, prestani da radi{ to {to radi{ i sme{taj DonaldaDèksona u taj jebeni avion.

—DESETA SCENA


D@EKSON: [ta èlite od mene?

DOJL: Istinu. Ho}u ne{to da vam pokaèm. Ho}u da to vidite jer vas po{tujem ine èlim da vas dovedem u situaciju da morate da me varate. (Pokazujemu satelitske fotografije) Ho}u da mi kaète, jer smo od prvog dana biliveoma iskreni i po{teni jedan prema drugom, i ho}u iz va{ih usta da~ujem {ta je to. Kaìte mi. Kaìte mi {ta –

D@EKSON: To je Sne{ko.

DOJL: U redu.

D@EKSON: Ovo je snimak probnog ispaljivanja projektila Sne{ko.

DOJL: Dobro. U redu. U redu, to je – [ta to radite? [ta koje pizde materinemislite da –

D@EKSON: Moja èna je napolju, ona je – rekao sam joj –

DOJL: Sedite.

D@EKSON: Rekao sam joj da }u se kratko zadràti, napolju pada ki{a, ona je –

DOJL: Sedite. "Ovo je snimak" – Dobro. Dobro. A sada.

D@EKSON: Ponudili su mi...

DOJL: [ta?

D@EKSON: Po~eli smo da razgovaramo, neki general –

DOJL: Presko~ite te jebene detalje.

D@EKSON: Nameravao sam da vam kaèm, Dòne. Nameravao sam, Dòne –

DOJL: Koliko blizu ste do primene –

D@EKSON: Dòne, celog svog ìvota ~ekao sam trenutak kada, ~ekao sam dami neko pruì {ansu –

DOJL: Koliko blizu?

D@EKSON: Uskoro...

DOJL: Uskoro kada, {ta, kada? dr

am

a37

7

D@EKSON: "Uskoro" je sve o ~emu smo mi razgovarali i –

DOJL: "Mi"?

D@EKSON: Moji ljudi.

DOJL: Va{i ljudi, Done? Va{i "lju-" Ko su oni, ti va{i "ljudi"? Ti jebeni ljudikojima dajete Sne{ka? Jesu li oni va{i "ljudi" sada? Je li to ono {to –kaìte mi –

D@EKSON: Da, jer niko drugi nije bio voljan da mi pruì {ansu, {ansu da –

DOJL: Ko vas je odabrao? Ko je pruìo ruku i podigao vas kada ste puzili upra{ini?

D@EKSON: Vi ste, Dòne, vi ste, ali...

DOJL: Ali –

D@EKSON: Dòne... @elim da vam zahvalim, Dòne, za sve {to ste za meneu~inili, {to ste mi pomogli da sa~uvam deo sebe, deo svog dostojanstva,{to je bilo dovoljno za potvrdu saznanja da moram da dovr{im svoj rad –

DOJL: Da dovr{ite svoj rad? Va{ rad je dovr– Slu{ate li – ûjte: ako neprihvatite da "prekinete i poreknete" svoje sada{nje aktivnosti –

D@EKSON: Ne moète da traìte –

DOJL: ûjte, va{e sada{nje aktivnosti, mora}u da "preduzmem korake" da va{rad ostane nedovr{en, da li to razumete?... Da li razumete da }emo do}ipo vas? Da li razumete da }emo do}i po va{u ènu? Po va{u decu, podecu va{e dece, po sve {to je –

D@EKSON: Ne mogu da prestanem sa svojim radom...

DOJL: Jeste li gluvi?

D@EKSON: Ne mogu. Vi radite svoje, ja }u da radim svoje. Nemam vi{e {ta daizgubim. Niko mi nije pruìo {ansu, a ti ljudi, i oni zasluùju, i njima jepotrebno da budu za{ti}eni od svojih neprijatelja, da budu...

DOJL: Da budu za{ti}eni?

D@EKSON: Da budu, da, za{ti}eni, i to je ono {to ho}u da im dam, odbrambenisistem, sistem koji }e im dozvoliti da ìve u miru i, sa znanjem danjihova deca, i, da –

DOJL: "Odbrambeni sistem", zar mislite da je to u pitanju?

D@EKSON: To je ono {to im dajem.

DOJL: Oni èle va{ odbrambeni sistem da bi mogli da napadaju, da bi mogli dalansiraju –

D@EKSON: [ta to govorite –

DOJL: Govorim ono {to znam: vi ho}ete ljudima iz SI, va{im "ljudima", dadate "svemirski {tit", a kada ti va{i ljudi postave taj "svemirski {tit",krenu}e u napad, spali}e – sprì}e AD.

D@EKSON: Ne, to nije –dr

am

a37

8

DOJL: Otvorite svoje, "to nije" {ta?

D@EKSON: "Samo za odbrambene svrhe", o tome smo razgovarali, to smo –

DOJL: "Odbrambene svrhe", koje{ta. Otvorite te svoje jebene o~i i pogledajte{ta ste.

D@EKSON: "Mi èlimo sredstvo zastra{ivanja", tako je meni re~eno.

DOJL: Vi pravite oru`je.

D@EKSON: Oru`je mira, mira, uvek sam verovao da je moja name- da ponudimza{titu od...

DOJL: "Mir", "za{tita", zaboravite te re~i, niko ne èli te re~i od vas: mi èlimooru`je od vas, èlimo da nas na~inite jakim, èlimo da kaète "bi}e smrtijer smrti mora biti" i da to prihvatite, da prihvatite jer to vi radite. Mismo u ratu, u ratu sa svakim ìvim stvorom na svetu, sa svima izvan nasi svima unutar nas, takvi smo mi, i moramo to da prihvatimo, daprihvatimo i primimo, ne da beìmo od toga, da se suprotstavljamo, nesmemo da se suprotstavljamo nego da prihvatamo. A ti, jebem li ti,otvori te svoje o~i, kaì mi ko si, "nau~ni~e", hajde, reci mi, {ta se tokoje pizde materine dogodilo, gde su vam se izgubile ideje o ~istoti ipo{tenju, gde je onaj jebeni beli mantil koji vas postavlja iznad nas, {tase de{ava, {ta, kako se preokre}ete, kako vam se vlastita pamet krije odvas, jer ìvite u brojevima i "e" jednako ovome, sa onim na kvadrat itakvim re~ima koje ne razumemo, ne ìvite u stvarnom – upravo samvam to rekao, pizdo jedna pizdo glupa, rekao sam vam "do}i }emo povas" i ho}emo i "do}i }emo po va{u ènu", "do}i }emo po va{u decu, ipo decu va{e dece"... Donalde. Da li vi to zapravo traìte metak? Da litra... – odgovorite mi, jer mi }emo vam smestiti metak, smesti}emo vammetke u mozak, i u ki~mu da bismo bili sigurni da – . Ta arogantnost, tata ta istrajnost, dobro, hteo sam da vam pomognem, hteo sam da vaspodignem sa gomile govana na koju vas je Ed Sperou bacio, jer samvideo {ta su vam uradili, da su vas skroz razgolitili i oterali od nas, ipruìo sam ruku i vi ste je prihvatili, i ja sam vas smatrao, da, kao zanekog oca, dozvolili ste mi da vas podignem a sada, sada ho}ete da meodbacite, i ja vam kaèm, kaèm vam da se spustite na zemlju, da sevratite u blato i prljav{tinu, èlim da vidim kako puzite na stomaku,pizdo jedna, lezi dole, lezi i puzi, puzi na trbuhu i slu{aj kako zovemonog jebenog govnara iz AD i kaèm mu:

—JEDANAESTA SCENA

Prelaz sa desete scene. Groblje: D@EKSON, ANA i POL.

D@EKSON: "Kreni, moè{ da krene{, uradi ono {to mora{ da uradi{, idi ponjega, jer on je nau~nik koji ne}e da slu{a glas razuma." A ja sam sedeoi gledao i nisam rekao ni re~. d

ra

ma

379

POL: Je li to stvarno rekao?

D@EKSON: Ni jednu jedinu re~.

POL: "Idi po njega", je li to –

D@EKSON: Ostavite me na miru, ostavite me samog sa ovim momcima –

POL: Je li to doista "taj ~ovek" rekao? "I decu tvoje dece"?

D@EKSON: Idite ku}i.

ANA: Ne idemo bez tebe, Donalde, ne.

D@EKSON: Do{ao sam ovde da, da uradim, da...

ANA: Do{li smo da te odvedemo...

D@EKSON: Da zakopam svoj rad pored njih – toliko im bar dugujem...

ANA: Do{li smo jer smo znali koliki rizik je u pitanju.

D@EKSON: ...Da omotam svoj rad oko njihovih kostiju...

POL: Znali smo?

ANA: Da, znali smo.

D@EKSON: ...za{titim njihove drhtave kosti od hladno}e...

POL: On ti je rekao da je onaj ~ovek pretio da –

D@EKSON: ...od hladno}e duboko dole.

POL: Moram da pozovem Suzan –

ANA: U redu je, Pole. Ja sam je zvala. Rekla sam joj da uzme Keti i da oduizvan grada. U redu su, obe su –

POL: Lagala si me.

ANA: Da bih te navela da po|e{ sa mnom.

POL: Moram da pozovem –

ANA: Ne mora{, ono {to mora{ da uradi{ je ovo ovde, ovog ~asa. Potreban simi, potreban si mi sada, da razgovara{ sa ovim ~ovekom, da – o, boè,tako si hladan, hladan i bezose}ajan.

D@EKSON: Mogu da ih ~ujem, kako {apu}u, i èlim da im kaèm, timmomcima, oprostite mi, oprostite mi.

ANA: Ne mora{ da se pravda{, Donalde, ne tim momcima, ne tim momcima.

D@EKSON: Sve {to sam uradio, Pole, uradio sam za tebe.

POL: Za mene...

D@EKSON: Nekada sam te drào u rukama, pitaju}i se "Kako da ga za{titim?"...@eleo sam da u svemiru pada sneg, Pole, da te za{titi od hladno}e.

POL: Da me za{titi od – hladno}e? Jesi li to – jesi li mislio da to radi{? Jesi limislio da si to uradio? Ustaj. Ustaj.

ANA: Ne budi takav, Pole.dr

am

a38

0

POL: Traìla si da po|em s tobom i ja sam do{ao s tobom. Htela si darazgovaram sa ovim ~ovekom, e pa pusti me da govorim.

ANA: Ne tako, ne tako...

POL: Jedino je to tako ostalo. Jesi li ~uo {ta ti je Dojl rekao? Da ima ljude koji}e "do}i po nas". Jesi li ga ~uo? Da li su njegove re~i ne{to zna~ile? Ilisi mislio samo na sebe? [ta je on rekao? [ta ti je on rekao? "Do}i }emopo va{u decu", i {ta je to tebi zna~ilo? "I do}i }emo po va{u ènu", a {tasi ti ~uo? "I do}i }emo po decu va{e dece?" I {ta si ti rekao? [ta siuradio? Ni{ta. Gde su bile tvoje uzvi{ene ideje o "miru" i "za{titi",nigde, jer ti si voljan da nas `rtvuje{, da `rtvuje{ sve nas, svoju ènu,ovu ènu koja – i svoju decu, istu decu koju si upotrebio da bi opravdaosvoj – nisi ni{ta ~uo, nisi ni{ta uradio, jer to ti daje jo{ jedan dan, jo{jedan sat, jo{ jednu sekundu za tvoj {ta tvoj rad tvoj rad tvoju "èlju daza{titi{"? Jebi se i ti i sve tvoje re~i i sve tvoje ideje i tvoje slepilo iustaj, diì se odatle iz – ja bih te ubio ako bi to zna~ilo da }e Keti bitibezbedna, ~uje{ li me, uzeo bih pi{tolj i – stisnuo bih ti grlo i ne bihpu{tao... o boè, o boè... Jesi li tako nameravao da me {titi{? Star si,star si i nemo}an i... sve ono {to si ikada predstavljao, sve {to si ikada –nije vi{e ni{ta. Ustaj. Di`' se. Pogledaj me. Mene. Svog sina. Evo me.Za{titi me, o~e. Za{titi me od hladno}e.

D@EKSON: Daj mi ruku, Pole. Ja samo èlim...

POL: [ta.

D@EKSON: Mir...

POL: Da.

D@EKSON: Ho}e{ da mi pomogne{ da ga na|em?... (krsti se) U ime oca, sina isvetog duha, amin. Ana, ho}u da po|em, ho}u da se, treba da seispovedim...

ANA: Po}i }u s tobom.

D@EKSON: Ne, Ana. Idem sam. Ispovedi}u se, prihvati}u pokoru... Daj mi ruku,Pole. Toliko dugo je pro{lo, Poli, otkad sam te drào... Nisam hteouop{te da te pustim... Toliko toga treba sada da nadoknadim... i ho}u...toliko toga treba da dozna{... i ho}e{... ovaj mozak, Poli, toliko togasadrì, toliko toga {to bi trebalo da podelim s tobom... ovo srce, ovosrce, toliko ispunjeno laìma, eksplodira u hiljadu par~i}a... Izvini.Znam da ti to ne}e{ re}i, znam da re~i ne}e do}i, ali èlim da po~nem,ovde, da ti pomognem da prona|e{ re~i, da kaè{, da mi oprosti{. Ho}e{li mi pomo}i?

POL: ...[ta ja mogu da...?

D@EKSON: Ova kesa, Pole, u ovoj kesi nalaze se nacrti za Sne{ka, i oni }e tohteti da imaju. I Ed Sperou èli to isto. Ho}e{ li da je uzme{? Da jespali{, uni{ti{? Ho}e{ li da uradi{ to za mene, tako da moèmo dapo~nemo, ovog ~asa – ho}e{ li...? d

ra

ma

381

—DVANAESTA SCENA

Dojlova kancelarija: DOJL i POL.

DOJL: I pustili ste ga da ode.

POL: Rekao je da èli da ide.

DOJL: A vi – iako ste znali da – znali –

POL: Niste bili tamo.

DOJL: On je bio va{ otac, a vi niste mogli da kaète –

POL: Rekao je da èli da nam se vrati, da se vrati –

DOJL: "Ni~emu"?

ANA: Poli...

DOJL: ...U predmetu imam... izve{taj...

ANA: Ne{to ti nisam rekla...

DOJL: ...izve{taj koji je gospodin iz AD poslao nakon kulminacije programa...

ANA: ...posle sastanka tvoga oca sa Dònom Dojlom...

DOJL: ...Dva agenta su ~ekala na groblju...

ANA: ...kada je tvoj otac do{ao kod mene...

DOJL: ...kada ste va{a majka i vi stigli...

ANA: ...kada je dopuzao do mene...

DOJL: Primetili su ga kako "puzi me|u grobovima"...

ANA: ...na rukama i kolenima...

DOJL: Kada je va{ otac oti{ao od vas...

ANA: ...puzao...

DOJL: ...agenti su ga pratili.

ANA: ...plakao...

DOJL: Pratili su ga sve do crkve.

ANA: ...i kada sam ga videla takvog...

DOJL: Nisu ni poku{ali da se sakriju.

ANA: ...jedan deo mene...

DOJL: Va{ otac je u{ao u ispovedaonicu.

ANA: ...deo za koji nisam ni znala da ga imam...

DOJL: Iza{ao je iz ispovedaonice i "do{ao do mesta gde smo sedeli" –

ANA: ...deo mene koji je bio zadovoljan...

DOJL: Navodim direktno iz –

ANA: ...zadovoljan {to ga vidi na rukama i kolenima...dr

am

a38

2

DOJL: "Poku{ao je da uspostavi neposredan vizuelni kontakt."

ANA: ...deo mene koji je mislio:

DOJL: "Okrenuo nam je le|a i kleknuo."

ANA: ...oprosti mi zbog ovoga...

DOJL: Agenti su ustali i po~eli da pucaju.

ANA: ...gotovo je...

DOJL: Prvi metak probio mu je lobanju...

ANA: ...zavr{eno je...

DOJL: ...u{ao u mozak, iza{ao kroz ~eonu kost. Ho}ete da nastavim?

ANA: ...zavr{eno...

DOJL: Udarna sila prvog metka oborila je va{eg oca na pod.

ANA: ...mrtav je ~ovek koji si ti bio...

DOJL: Leào je, verovatno ve} mrtav.

ANA: ...~ovek kojeg sam volela vrati}e mi se...

DOJL: Agenti su se primakli i ponovo zapucali.

ANA: ...sada }u te mo`da ponovo dobiti...

DOJL: Drugi metak u{ao mu je u le|a.

ANA: ...ne}u biti sama...

DOJL: Jo{ dva metka opaljena su mu u ki~mu...

ANA: ...ne}e{ me ostaviti samu...

DOJL: ...peti u glavu...

ANA: ...ostavio si me samu...

DOJL: ...iz blizine, sigurnosti radi.

ANA: Uzeli su tog ~oveka od mene, Poli. Prona|i ko je to uradio. Donesi minjihova imena. Njihova lica. Njihovu krv za njegovu krv. Njihova imenaza njegovo. Uradi to ili vi{e nikada ne}u izre}i tvoje ime. Nikada tepogledati. Nikada te znati... Donesi mi ne{to.

DOJL: Svi smo mi ne{to izgubili, Pole. Vi ste do{li kod mene u potrazi zapravdom. Ja sam vam otvorio predmet, i vi kaète "pravda je ostvarena".Shvatate {ta ho}u da kaèm?

POL: Da. Kaète, "ljudi iz AD ubili su" mog oca.

DOJL: Pa, kaèm –

POL: Ne verujem vam –

DOJL: Pa to je –

POL: – Uze}u te ljude.

DOJL: "Uze}ete"? dr

am

a38

3

POL: Kaète da su to ljudi iz AD. Kaìte to ponovo, ali ne ovde, ne "me|unama", ve} javno, tamo napolju, gde su mi potrebni, u istrazi, koja }ebiti prvi korak u vra}anju ugleda njegovom –

DOJL: To je –

POL: Njegovom imenu.

DOJL: To je nemo-

POL: @elim –

DOJL: To je nemogu}e.

POL: @elim – imena.

DOJL: "Imena."

POL: Imena ljudi koji su ubili mog oca.

DOJL: Ne mogu da dam –

POL: Moète, prokleti bili, moète da mi date sve {to mi je potrebno. To mi jepotrebno.

DOJL: Pole, nije to –

POL: Da}ete mi njihova imena. On mi je dao jednu stvar, jedinu stvar za kojuje znao da mogu da je upotrebim za njegovu za{titu. (POL pruàDOJLU neke papire.)

DOJL: [ta je ovo?

POL: To je Sne{ko, deo Sne{ka, fotokopije {ifri, brojke sam zacrnio, ali jo{uvek ima dovoljno da vi, ili neko, potvrdi da, i ja sam voljan, da}u vamih – u, zamenu –

DOJL: "U zamenu" – ?

POL: U zamenu za njegovo ime, njihova imena.

DOJL: Za ovo?

POL: Moj otac je verovao u to, umro je za to. I ja sam bio kod Eda Speroua.Rekao sam mu da imam Sne{ka a on mi je rekao da do|em kod vas, jervi ste onaj koji mora da istupi, jer vi ste "~astan" ~ovek, i vi }etedozvoliti da se kaè istina. Rekao je da }ete mi pomo}i.

DOJL: Ed Sperou je to rekao.

POL: A, u zamenu za va{u pomo}, on }e uzeti Sne{ka.

DOJL: Ed Sperou.

POL: Da. Da. I on zna, a re}i }u i vama, tako da i vi znate, da }u uni{titiSne{ka ukoliko ne dobijem ono {to èlim.

DOJL: I mislite da je to tako jednostavno.

POL: Da, mislim, mislim da jeste jednostavno, potrebno je samo da po{aljetejo{ jedan telegram. Mislim da moète da u~inite da se ne{to desi.

DOJL: Mora}u da... jer ovo mi ni{ta ne zna~i. Ho}ete da sa~ekate?dr

am

a38

4

—TRINAESTA SCENA

Soba za prislu{kivanje, kancelarija pored Dojlove: DOJL i SPEROU.

DOJL: Jebem vam boga.

SPEROU: Gospodine Dojl –

DOJL: Ni{ta mi niste rekli o tome.

SPEROU: Nisam mogao.

DOJL: On do|e kod vas, kaè –

SPEROU: Govorili smo u nagove{tajima.

DOJL: Za{to mi niste rekli?

SPEROU: Morao sam da doznam da li ima Sne{ka.

DOJL: U, u zamenu za mene?

SPEROU: Nisam to rekao.

DOJL: Zna~i, on me zajebava ili {ta?

SPEROU: Mo`da je zaklju~io ne{to {to –

DOJL: [ta ste mu, jebiga, rekli da bi to mogao da zaklju~i?

SPEROU: Rekao sam vam, do{ao je da me vidi –

DOJL: Ispri~a vam istu pri~u. "Bio sam kod toliko ljudi, niko ne}e da mipomogne, pomozite mi vi."

SPEROU: Ta~no tako.

DOJL: I {ta vi na to kaète?

SPEROU: Sugeri{em mu da bi neko iz CIA-e mogao da odgovori na neka –

DOJL: Neko kao ja.

SPEROU: – neka pitanja. Znao je va{e ime, gospodine Dojl.

DOJL: I vi mu kaète da }u "odgovoriti na neka pitanja".

SPEROU: Kaèm mu da }ete mu pomo}i.

DOJL: "Pomo}i".

SPEROU: To je sve {to sam –

DOJL: I {ta ste ponudili?

SPEROU: Ni{ta.

DOJL: Mislim, jeste li napravili neki dogovor s tom pizdom ili ili –

SPEROU: Nema nikakvog dogovora.

DOJL: [ta je onda hteo?

SPEROU: Isto {to je traìo od vas, istragu u Senatu.

DOJL: A vi, {ta, {ta ste mu obe}ali u zamenu za moje jebeno priznanje?

SPEROU: Ho}ete da se smirite – moè li on ovo da ~uje? dr

am

a38

5

DOJL: [ta?

SPEROU: Moè li –

DOJL: Ne, {ta je vama? Jeste li – ? "Moè li da ~uje?" U pi~ku materinu.

SPEROU: Gospodine Dojl, molim vas, pazite na jezik.

DOJL: Na jezik? Tako ja – Gledajte. On dolazi da vas vidi, i u nekom"nagove{taju" kaè "Imam planove za Sne{ka", a vi, opet u nekom"nagove{taju", kaète " @elim te planove", i – samo malo – vi ga, ali beznagove{taja, po{aljete kod mene da mu "pomognem". Zovete me ikaète "Moram da doznam da li Pol Dèkson ima planove".

SPEROU: To je –

DOJL: "Mogli bi da padnu u pogre{ne ruke."

SPEROU: Ta~no.

DOJL: "Mogao bi da ode u neke novine."

SPEROU: Da.

DOJL: U redu: evo vam odgovora. On ima Sne{ka. Da li je pomenuo "pogre{neruke"? Da li je pomenuo "novine"? Nije. "@elim istragu u Senatu", kaèon, "imena", kaè, "imena", moje ime – mislim, {ta je sve to? [ta se turadi?

SPEROU: Previ{e ùrite sa zaklju~-

DOJL: On misli da }u ja svedo~iti pred Senatom o tome kako sam sredionjegovog oca – kao da je to dogovoreno. Je li dogovoreno? Da li stenapravili neki dogovor sa –

SPEROU: Smirite se.

DOJL: Da li ste se dogovorili? Da li ste napravili –

SPEROU: Ne. Ve} sam vam rekao. Nema nikakvog dogovora... Rekao sam PoluDèksonu da ste ~astan ~ovek, i da }ete ~asno delovati.

DOJLE: Stvarno.

SPEROU: Rekao sam mu da }e istina biti saop{tena, da }ete vi svedo~iti, da}ete – da }ete vi priznati da je njegov otac bio va{ ~ovek u SI, da jepre{ao na drugu stranu, postao nepouzdan.

DOJL: Rekli ste mu da }u sve to re}i.

SPEROU: Rekao sam da }ete objasniti kako ste, s podjednakom meromprotivljenja, àljenja i patriotizma, autorizovali Dèksonovu likvi-

DOJL: Ne.

SPEROU: Njegovu likvidaciju.

DOJL: Ne.

SPEROU: Rekao sam mu da }ete to u~initi.

DOJL: Za{to mi to radite? [ta to poku{avate da mi uradite?dr

am

a38

6

SPEROU: Poku{avam da vas na~inim odgovornim, gospodine Dojl, za va{epostupke.

DOJL: Za {ta?

SPEROU: Mislim da ste me ~uli. Ima trenutaka, gospodine Dojl – Dòne –kada, zbog dobrobiti ve}eg broja, jedna osoba mora da bude `rtvovana.

DOJL: @rtvovana?

SPEROU: Donald Dèkson je to shvatio. Dao je svoj ìvot da bi za{titio svojuporodicu.

DOJL: Ja ne}u dati svoj.

SPEROU: [ta ste vi sada, Dòne? U kom ste rangu? GS12, je l' tako?

DOJL: GS14.

SPEROU: Svedo~ite, Dòne, i odmah idete na GS16, preko no}i. Vi ste jedanbezli~an zubac, Dòne, ni{ta, zapravo, u celoj ma{ineriji. Ovog puta stese vi javili na telefon; naredni put bi}e to neko drugi. Sedite ovde zaradnim stolom i ose}ate mo} svoje kancelarije. U stvari, vi nemate ba{mnogo mo}i, Dòne. Doga|aji koji su se odvijali poslednjih nekolikonedelja odigrali bi se bez obzira na to da li ste upleteni u njih ili ne.Doga|aji }e nastaviti da se odvijaju. Vi }ete svedo~iti, Pol }e nam datiSne{ka, i svet }e, jo{ jednom –

DOJL: "Da}e nam"?

SPEROU: Molim?

DOJL: Pol }e "nam dati" – rekli ste, "da}e nam" Sne{ka.

SPEROU: Ta~no, da}e nam planove da, da bi bili uni{teni.

DOJL: Da bi se spre~ila mogu}nost da padnu u pogre{ne –

SPEROU: Ta~no, da bi se spre~ilo da padnu u –

DOJL: Da bi se spre~ila mogu}nost da se obrati –

SPEROU: Da, novinama.

DOJL: Pizdo jedna.

SPEROU: Dòne –

DOJL: Nemojte meni da dajete ta usrana izvinjenja – "da ne padne u pogre{ne"– nema tog mesta na ovoj kugli zemaljskoj gde bi Sne{ko mogao dabude napravljen bez na{eg znanja. "Da se obrati novinama" – novine susvakog dana pune pri~a tipa "CIA je ubila mog brata, moju tetku, mogpsa", neka ide on u novine, neka padne u "pogre{ne ruke", to je sranje,sve to.

SPEROU: Morate da svedo~ite.

DOJL: Recite mi za{to. Recite mi ili se, ovog ~asa, vra}am tamo i onda je svegotovo. Recite mi za{to da svedo~im, za{to, zbog ~ega?

SPEROU: Morate. dr

am

a38

7

DOJL: Ali, za{to kad ne radi, ne radi, vi ste mi to rekli, uzeli ste sve one olovkei rekli –

SPEROU: Slu{ajte. Ovo ostaje u ovoj sobi. Da li razu- ono {to }u –

DOJL: Sve {to kaète, ostaje u ovoj sobi. (DOJL dopu{ta POLU da ~uje ono{to sledi.)

SPEROU: Vi ste govorili o "dùnglama", "pojili{tima". O "opstanku". Jagovorim o moralu. @eleo bih da ne{to znate. Imao sam ~etrnaest godinakada smo bombardovali Hiro{imu. Zavetovao sam se onog dana kadasam video fotografije Hiro{ime, zakleo sam se da nikada ne}u dozvolitiovoj zemlji da po~ini delo za koje ne moè da bude odgovorna.Odgovornost mora da postoji. Ako ho}emo da preìvimo, kao narod,onda moral mora da postoji. Donald Dèkson je stvorio svemirskiodbrambeni sistem koji bi ovu zemlju na~inio za{ti}enom od nekogsovjetskog napada. Pritom nije shvatio sve implikacije. Nije shvatio danam daje mogu}nost da koristimo nuklearno oru`je bez straha ododmazde. Nisam mogao da dozvolim da se to desi. Podràvao samnjegov rad zbog toga {to je ovoj zemlji ponudio viziju za{tite. Potrudiosam se da ta vizija nikada ne postane aktuelna.

DOJL: Falsifikovali ste rezultate testova.

SPEROU: Da je Sne{ko ikada bio uspe{no testiran, da smo stvarno zakopaliSne{kove projektile u silose {irom kontinenta, ni{ta nas ne bi spre~avaloda lansiramo prvi napad. Da sam dozvolio Dèksonu da uspe, nikada nebi do{lo do potpisivanja antibalisti~kog raketnog sporazuma. ûjete li?Ja sam to omogu}io. Ja sam naterao politi~are da se posluè re~ima, neoru`jem, ne raketama, ve} re~ima, kao sredstvom za izbegavanjegarantovanog uzajamnog uni{tenja. Napredovali smo zahvaljuju}ineuspehu. Prihvatio sam to kao jedinu alternativu nezamislivom. @ivimou te{kim vremenima, Dòne, u opasnim vremenima. Ljudi su videliru{enje zida, kraj hladnog rata, "kraj istorije", pa otuda i na{ kraj, krajna{e korisnosti, va{e i moje i institucija koje predstavljamo. Ali ipaksmo suo~eni sa pojavom desetine dràvica koje se bude izdugogodi{njeg sna i pod svojim nogama nalaze oru`je masovnoguni{tenja. îme }emo za{titi sebe? S tim zemljama nemamo nikakvesporazume, kao ni s teroristima kojima one prodaju oru`je. Ja }u sepenzionisati za dve godine, Dòne. I ostavi}u sistem koji je – koji ovojzemlji nudi za{titu.

DOJL: Da li vi to kaète da Sne{ko moè da deluje?

SPEROU: Kaèm vam da mi je Sne{ko potreban. Da bih za{titio va{u dùnglu.

DOJL: I ja treba da svedo~im da biste vi ponovo dobili Sne{ka?

SPEROU: Preìve}ete, Dòne. I, kao i va{ brat, bi}ete heroj. Je l' vam sadajasno?

DOJL: O da... @rtve su potrebne.dr

am

a38

8

—ÊTRNAESTA SCENA

Dojlova kancelarija, samo malo kasnije: DOJL i POL.

DOJL: Vi èlite da odate po~ast svom ocu.

POL: Da.

DOJL: @elite da odate po~ast onome {to je bio, {to je doista bio, a on je bionau~nik –

POL: Da.

DOJL: – ~ovek miroljubivih namera.

POL: To je –

DOJL: Ta pravda koju traìte, verujete da }e mu ona, da, vratiti njegovodostojanstvo.

POL: Da.

DOJL: A ja vam kaèm da ne}e. Kaèm vam da }e jo{ vi{e uni{titi reputacijukoju nastojite da rehabilitujete. Va{ otac }e biti vi|en kao ~ovek koji je"dobio {to je zasluìo". Ni{ta vam to ne}e pomo}i u ostvarivanju va{emisije. Kaìte mi ako gre{im. U redu. Pole: kaìte mi {ta ho}ete.

POL: Ho}u... imena...

DOJL: A ja ho}u ovo: da istaknem va{eg oca u smrti: da se potrudim da senjegova vizija ostvari, da uzmem va{ poklon, i da ga dam u ruke onihkoji znaju {ta da urade s takvim darovima, da objavim svetu da nam jeva{ otac omogu}io da u svemiru izazovemo sne`ne padavine, i ovog~asa, na ovom mestu, vi i ja nosimo tu mogu}nost u na{im srcima. IPole, u tome je klju~, u tome je cela stvar, "u na{im srcima", jer –

POL: Da.

DOJL: Srce je mesto gde ìvimo, gde doista ìvimo, i ako ga laèmo, onda}emo, ranije ili kasnije...

POL: Srce }e eksplodirati.

DOJL: Ne moèmo sebe da laèmo, moramo da priznamo {ta èlimo i da toprihvatimo. @elim da mi vi kaète {ta èlite.

POL: @elim...

DOJL: Najvi{e, ono {to najvi{e èlite: jer vi imate jednu stvar koje mi moètedati, a ja, zauzvrat, mogu da vam ostvarim jednu èlju. I treba da znatejo{ i ovo: poklon koji }ete mi doneti: ne èlim ga za dàbe.

POL: Ja ne èlim ni{ta od –

DOJL: Ne?

POL: Ne èlim ni{ta.

DOJL: Zar ne postoji ne{to?

POL: Za mene? Ne. dr

am

a38

9

DOJL: "Sigurni" ste u to.

POL: Ovde sam zbog mog oca.

DOJL: Da, do{li ste kod mene s re~ima "èlim da odam po~ast mom ocu", do{liste kod mene s mi{lju, mo`da, "èlim pravdu za mog oca", ali vi stedo{li kod mene sa akcijom, "èlim ne{to za sebe".

POL: Ne.

DOJL: "@elim da se iskupim zato {to sam izneverio oca."

POL: Ne, to nije –

DOJL: Za{to ste sa~uvali tu kesu? Za{to, kada vas je on, to su va{e re~i,preklinjao da je uni{tite, da mu odate po~ast time {to biste spalili sadràjte kese, za{to ste je sa~uvali? Za{to, kada vam je on rekao "Ed Sperouèli ovu kesu", kada vam je rekao "spali ovu kesu", za{to ste je zadràli?Zato {to ste znali, {to ste razumeli da ste vi poslali tog ~oveka u smrt.

POL: Ne...

DOJL: "U~ini ne{to", rekli ste, "za{titi me." I on je to u~inio. Za{titio je vas.Va{u majku. Va{u }erku.

Ja znam sve o vama, Pole. Razvedeni ste, imate jedno dete, razumankredit za otplatu ku}e; radnim danima vodite ~asove, drìte predavanja;svakog drugog petka igrate poker sa prijateljima sa univerziteta;subotom uve~e se napijate i telefonirate èni i pitate je da li moète dase vratite ku}i; nedeljom ~itate "Njujork Tajms", va{ omiljeni deo,"Protekla nedelja u retrospektivi". Tu vidite slike rata i smrti i pitate se{ta moète da uradite da biste to spre~ili, ali shvatate, duboko u svomsrcu, da vas uop{te nije briga za to, da ne èlite doista ne{to da u~initeda biste to spre~ili, jer znate da vas uop{te nije briga za seljake isirotinju, izbeglice i `rtve mu~enja, imate vi svoj ìvot, dat vam je idopada vam se, zaljubljeni ste u svoj ìvot i ne èlite da ne{to uznemirinjegov mir, i ako ho}ete da imate svoj ìvot, predavanja i poker isentimentalno opijanje, onda shvatate da moraju da postoje siroma{ni iseljaci i `rtve mu~enja, ko im jebe mater. Vi imate svoje dete i mnogo jevolite, i jedini razlog zbog kojeg vas srce boli za umiru}u i umrlu decu uratu jeste to {to u njihovim licima vidite lice svoje k}erke, èlite nju daza{titite, svoju k}erku, ne neke druge, i to je ono ~emu vas je va{ otacnau~io, za{titi svoje, svoje ro|ene, ne njih; na ovom pojili{tu, bori se daza{titi{ svoje.

Da}ete mi tu kesu. Ja }u preuzeti njen sadràj. Sprove{}e se istraga oaktivnostima va{eg oca. Razjasni}e se da je bio `rtva, da je, pre dvadesetpet godina, njegov rad na svemirskoj odbrani bio sabotiran, i da jesaboter bio Ed Sperou. Ed Sperou je falsifikovao rezultate testova. EdSperou je lagao Kongres, i ovu zemlju, svoj narod, u sebi~nomnastojanju da se dokopa mo}i. Ed Sperou }e biti ponièn. Ed Sperou }ebiti vi|en kao izdajnik svoje zemlje. I, dok njegovo ime bude tonulo,d

ra

ma

390

ime va{eg oca }e se podizati, podizati, i, kada jednom napravimoSne{ka, uzvinu}e se u svemir. Pole... da}ete mi tu kesu.

POL: ...Sede}u na klupi u parku, pored kante za otpatke...

DOJL: Pole... u~inili ste. Mislim, ho}u da vam kaèm ovo: u~inili ste ono {to jetrebalo da u~inite.

POL: Da.

DOJL: Je l' vam je to jasno?

POL: Ja. Da. Ja èlim – da vratim mog oca. @elim – da ga zagrlim. @elim dami kaè, da mi pomogne, da me podu~i. @elim... da vam zahvalim.

DOJL: Pa...

POL: Ali ne mogu. Znam ko ste, znam {ta predstavljate, uklju~uju}i i deomene, i èlim da vas ubijem, èlim da vidim kako patite, èlim da vasdograbim i ubijem vas, a isto tako i deli} sebe.

DOJL: Evo me, tu sam.

POL: Ne. Potrebni ste mi. Potreban mi je taj moj deli}.

DOJL: Tako po~inje. Vidim vas u daljini, kao neko nepoznato obli~je, i strah misipi kroz krv, vi èlite ono {to ja imam i imam tri mogu}nosti: dapobegnem od vas, da se borim s vama, da vas prigrlim. Ali èlim daznate, u ovoj dùngli, na ovom pojili{tu, ima dovoljno vode, treba samoda mi kaète ko ste, da se otvorite prema meni, ja }u vas prigrliti,ima}emo mir, razume}emo se, ne moramo da budemo èdni, ni vi ni ja.Ustanite, Pole. Zagrlite me.

Dèjson [erman (Jason Sherman), kanadski dramski pisac, ro|en je 1962. uMontrealu, a od 1969. ìvi u Torontu. Poha|ao je Program za kreativno pisanjena Jork univerzitetu u Torontu, i tokom osamdesetih radio kao urednik uraznim knjièvnim ~asopisima. Tokom devedesetih se posvetio pisanjudramskih tekstova i ubrzo stekao ugled kao jedan od najistaknutijih kanadskihdramskih pisaca. Do sada mu je igrano desetak drama, me|u kojima su"Strpljenje", "îtanje Hebrona", "Sve je istina" i "Liga Natana". Za dramu "Tri u le|a, dva u glavu" (Three in the Back, Two in the Head), koja je prvi putizvedena 1994. godine, dobio je Guvernerovu nagradu za dramu, najzna~ajnijeknjièvno priznanje u Kanadi.

D. A.

Napomena: Stihovi iz pesme "Jerusalim" Viljema Blejka dati su u prevoduRanke Kui}, s tim {to su ponegde neznatno izmenjeni kako bi se uklopili utekst. (Prev.)

dr

am

a39

1

Documents

Mostovi Broj 123–124 juli–decembar 2000