UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU

MASTER RAD

VELIKI SPORTSKI DOGAAJ KAO OBLIK SPORTSKOG TURIZMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA OLIMPIJSKE IGRE

Mentor: Student:

Prof. dr Krunoslav ai Milo Milenkovi 405574/2009

Beograd, 2011.

2

S A D R A J

Uvod...................................................................................................................... 4 Metodologija istraivanja........................................................................... 5

I Sportski turizam ............................................................................................... 9 1.1. Definicija sportskog turizma ...................................................................... 9

1.2. Sport i turistiko trite............................................................................... 9

1.3. Tipovi i kategorije sportskog turizma......................................................... 11

1.4. Uslovi za razvoj i uticaji sportskog turizma .............................................. 15

1.5. Istraivanje sportskog turizma ................................................................. 17

1.6. Udeo sportskog turizma u ukupnim turistikim kretanjima ....................... 22

1.7. Kratak osvrt na posmatranje istraivanja u sportskom turizmu ................ 22 II Sportski dogaaj .............................................................................................. 24

2.1. Faktori koji odreuju znaaj sportskog dogaaja ..................................... 24

2.2. Karakteristike sportskih dogaaja ............................................................ 27

2.3. Osobine sportskih dogaaja .................................................................... 28

2.4. Marketing sportskog dogaaja ................................................................. 29

2.4.1. Odnos koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa ............. 30

III Veliki sportski dogaaj ................................................................................... 32 3.1. Definisanje pojma veliki sportski dogaaj ............................................... 32

3.2. Podela velikih sportskih dogaaja ............................................................. 32

IV Olimpijske igre kao oblik velikog sportskog dogaaja................................ 26 4.1. Struktura Olimpijskih igara...................................................................... 36

4.2. Kandidatura za domainstvo Olimpijskih igara......................................... 38

V Znaaj Olimpijskih igara za grad domaina.................................................. 43

5.1. Drutvene koristi grada domaina Olimpijskih igara ................................. 46

5.1.1. Razmena iskustava ...................................................................... 46

5.1.2. Izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa...................................... 46

5.1.3. Poveano uee drutva ............................................................ 47

5.1.4. irenje kulturnih perspektiva ........................................................ 48

5.2. Kulturoloke koristi grada domaina OI ................................................... 48

5.3. Koristi po ivotnu sredinu grada domaina OI ......................................... 49

5.4. Politiki aspekti organizacije OI ............................................................... 52

5.4.1. Efikasnija dravna uprava ............................................................ 53

3

VI Ekonomski efekti organizacije Olimpijskih igara......................................... 55 6.1. Ekonomski efekti sa aspekta vremena pojavljivanja ................................ 56

6.2. Ekonomski efekti sa aspekta izazvanih promena..................................... 58

6.3. Promene u infrastrukturi grada domaina OI............................................ 59

VII Olimpijske igre i turizam................................................................................ 61

7.1. Olimpijske igre i turisti ............................................................................... 62

7.2. Turistika kretanja tokom Olimpijskih igara............................................... 63

7.3. Uticaji Olimpijskih igara turizam grada domaina..................................... 64

7.3.1. Efekti Olimpijskih igrara u turizmu ............................................... 65

7.4. Imid grada domaina ............................................................................. 67

7.4.1. Znaaj volontera za imid grada domaina.................................. 68

VIII Naslee organizacije velikog sportskog dogaaja..................................... 70 Zakljuak................................................................................................................ 73 Literatura................................................................................................................ 76

4

UVOD

Za sport se moe rei da predstavlja kompletan skup takmiarskih i netakmiarskih

aktivnosti koje podrazumevaju vetinu, strategiju i otvorene mogunosti ovekovog

angaovanja naspram njegove vlastite sposobnosti, a radi istog uivanja i fizikog

treninga ili linog usavravanja do dostizanja javno priznatog nivoa profesionalnog

sportiste. Sport je jedan od mnogobrojnih razloga za upoznavanje novih mesta i ljudi,

samim tim i jedan od razloga putovanja, odnosno kretanja ljudi. Sportska takmienja i

ostali dogaaji iz godine u godinu belee sve veu popularnost meu svim slojevima

stanovnitva.

Veza turizma i sporta datira od poetka njihovog razvoja. U starom Rimu i Grkoj

sport je bio pokreta putovanja. U moderno doba ova putovanja koja su motivisana

sportskim aktivnostima i sadrajima ubrajamo u sportski turizam.

U savremenom nainu poslovanja i na tritima koja su preplavljena najrazliitijim

zahtevima, uspeh podrazumeva definisanje kljunih inilaca za zadovoljenje potreba

potroaa i drugih interesnih strana. Razliite su elje, potrebe i zahtevi interesnih

strana za odreenim grupama proizvoda i usluga koje je najpre potrebno

identifikovati a potom i zadovoljiti (podmiriti). Identifikovanje kljunih pitanja na koja

treba dati odgovore, a u cilju podmirivanja potreba i ispunjenju elja graana kao

potroaa, privrede i drutva, danas je mogue sprovesti putem marketing

istraivanja, koja predstavljaju jednu kompleksnu funkciju koja meusobno povezuje

organizaciju sa njenim tritem. Ovakvo povezivanje mogue je ostvariti samo preko

adekvatnih informacija, koje se analiziraju kako unutar samih organizacija, tako i

okruenja.

Kod istraivanja trita aktivnosti su usmerene na ponudu, tranju i cenu kao njihovu

zajedniku komponentu. Istraivanja marketinga su mnogo ireg obuhvata, koja

pored istraivanja trita obuhvataju strategijske aktivnosti unutar preduzea za

uspeno voenje posla. Ona se pre svega odnose na istraivanje instrumenata

marketinga marketing miksa. Najnovija marketing istraivanja su usmerena na

izuavanje ponaanja potroaa, sa sve veim akcentom na individualnog potroaa

i isporuku eljene vrednosti.

Savremeni menaderi, kako bi na pravilan nain i uspeno mogli da rukovode nizom

zadataka koji se pred njih postavljaju moraju pre svega davati doprinos definisanju

5

pravih pitanja. Odgovore na tako koncipirana pitanja mogue je nai marketing

istraivanjem. Prilikom analiziranja dobijenih odgovora, nikako ih ne treba posmatrati

kao skup statistikih podataka, ve kao veliki broj relevantnih veliina koje e ukazati

na mogunost donoenja ispravne odluke za poboljanje zadovoljstva potroaa.

Sportski turizam, kao pojam koji se pojavio krajem dvadesetog veka jo uvek je,

takorei u zaetku razvijanja, obrazloavanja i predstavljanja odreenih zakonitosti.

Na neki nain sportski turizam je postao posebno polje u okviru kojeg se vre

istraivanja sa jasnom tendencijom rasta.

Sportski dogaaji, a posebno veliki sportski dogaaji zaokupljaju veliku panju

javnosti i imaju direktan uticaj u mnogim drugim oblastima, ukljuujui i turizam.

Istraivanja u ovom delu su potrebna da bi se stekao uvid koji se efekti javljaju i

kakva je tendencija u organizacijama velikih sportskih dogaaja. Imajui to u vidu,

fokus u ovom radu je stavljen na Olimpijske igre kao najvii oblik takmienja u sportu,

koje predstavljaju najveu svetsku smotru atletskih sposobnosti i takmiarskog duha.

Metodologija istraivanja

Projektom istraivanja definisini su predmet, ciljevi, hipoteze i metode istraivanja.

Predmet i polazita istaivanja

Sport je subjektivan i baziran na iskustvu odreene osobe koja je ukljuena u njega.

Ljudi gledaju i komentariu stvari na razliite naine i to sport razlikuje od ostalih

proizvoda koji nisu predmet toliko razliite interpretacije potroaa. Imajui u vidu

specifinost sporta potrebna su istraivanja kojima e se stei uvid u vezu sporta sa

ostalim granama i kakav je odnos sporta i turizma.

Predmet istraivanja obuhvata pojavu sportskog turizma, kao jednog od najbre

rastuih segmenata turistike industrije. Dalji predmet istraivanja jeste veliki sportski

dogaaj kao oblik sportskog turizma i efekti koje organizacija jedne takve

menifestacije ima za grad i zemlju domaina. Vaan element istraivanja jeste i

marketing sportskog dogaaja, kao jedan od glavnih stubova velikih manifestacija uz

znaaj, ulogu i efekte koje ima u ukupnim ekonomskim kretanjima.

Sportski turizam obuhvata putovanja povezana sa sportom i fizikim aktivnostima.

Drugim reima, sportski turizam je socijalni, ekonomski i kulturni fenomen proizaao

iz jedinstvene interakcije aktivnosti, ljudi i mesta. Oblici ove grane turizma su sportski

6

dogaaj, zatim turizam sa sportskom aktivnou, turizam sa sportskim sadrajem,

sportski trening i luksuzni sportski turizam.

Sportski dogaaj je kategorija koja se odnosi na putovanja radi uestvovanja u

odreenoj sportskoj manifestaciji, bilo kao uesnik ili kao gledalac. Sama veliina i

vanost sportske manifestacije dalje definie kategoriju dogaaja, kao to su veliki

sportski dogaaj poput Olimpijskih igara, Univerzijade, Svetskog prvenstva u fudbalu

i dr., ili neko manje takmienje koje okuplja manji broj uesnika. Sportski dogaaj je

poseban fenomen, a organizacija jednog ovakvog dogaaja je sloen proces sa

velikim brojem promenljivih inilaca koji obuhvata sportiste, trenere, publiku, razliite

oblike sportskih organizacija, kompanije, poslovne partnere i volontere. Kako bi se

uvidela sloenost sportskog dogaaja potrebno je sagledati faktore koji odreuju

znaaj u sportskoj industriji, a to su uestalost odravanja, veliina dogaaja, sadraj

manifestacije, profil posetioca, etapa u razvoju sportskog dogaaja, koncentracija

sportskih borilita, menadment i planiranje.

Ciljevi istraivanja

Master rad je izraen sa ciljem upoznavanja osnovnih postavki u sportskom turizmu,

istaknut kroz organizaciju velikih sportskih dogaaja, sa posebnim akcentom na

Olimpijskim igrama, njihovom znaaju, uticaju i efektima koje ima kako na turistika

kretanja, tako i na grad i dravu grada domaina tako velikih manifestacija. Pored

toga cilj izrade rada bio je upoznati se sa pojmovima koji se usko vezuju za pojam

sportski turizam i znaajem i ulogom koju marketing ima u posebnom i sve

znaajnijem segmentu ove grane, u organizaciji sportskog dogaaja.

Hipoteze istraivanja

Istraivanja u sportskom turizmu dovode do kljunih saznanja o uticaju sporta i

sportskih dogaaja na drutvo u celini;

Savremena turistika kretanja su pod direktnim uticajem deavanja u oblasti

sportskog turizma, koja su ponajvie determinisana organizacijama velikih sportskih

dogaaja;

7

Organizacije velikih sportskih dogaaja, posebno Olimpijskih igara sa sobom

nose znaajne promene za grad i dravu domaina, sa stanovita mnogih aspekata,

koji ukljuuju i ekonomske i socijalne efekte.

Metode istraivanja

Za prikupljanje relevantnih podataka koriene su istorijska, deskriptivna,

komparativna, statistika i deduktivna metoda:

Komparativna metoda, putem kojih su utvrene slinosti i razlike izmeu

odreenih dogaaja;

Deskriptivni pristup omoguava da se upoznaju karakteristike razliitih

dogaaja i uestalost pojava;

Statistiki metod prema vremenskoj dinamici dogaaja prua mogunosti za

utvrivanje trendova, kao i varijacija koje se javljaju;

Deduktivna metoda, prikazujui sliku od ireg aspekta ka direktnom predmetu

istraivanja;

Istoriografijom pisanih izvora istraen je istorijat istraenih pojava.

Struktura rada

Rad sadri etiri osnovna poglavlja, gde su definisani sportski turizam kao specifino

podruje u okviru samog pojma turizam, sportski dogaaj kao zaseban fenomen,

mega sportski dogaaj kao veoma znaajan deo u ukupnim kretanjima u turizmu i

prikaz Olimpijskih igara kao najznaajniji vid velikog sportskog dogaaja.

1. Uvod kratak prikaz osnovne svrhe izrade rada i ciljeva, kao i kratak pregled sadraja po definisanim poglavljima;

2. Prvo poglavlje se bavi pojmom sportskog turizma, odnosom izmeu sporta i trita, kao klasifikacijom i obradom odreenih studija iz ove oblasti. U ovom

poglavlju prvenstveni zadatak bio je trebalo reiti jeste na prihvatljiv nain ispitati

mogunosti selekcije i klasifikovanje sportskih turista u zavisnosti od niza

karakteristika i brojnih uticajnih faktora. Neke od njih su: starosna struktura, polna

struktura, materijalno stanje, motivisanost za sportska putovanja, inspirisanost, i sl;

8

3. Drugo poglavlje daje prikaz sportskog dogaaja, podelu i kategorizaciju, uvid u njegov udeo u sportskom turizmu, kao i pojam i znaaj marketinga sportskog

dogaaja;

4. Tree poglavlje predstavlja veliki sportski dogaaj, kao jednu vrstu sportskog dogaaja, odnos izmeu koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa, kao i

prikaz efekata marketinga dogaaja;

5. Od etvrtog do osmog poglavlja predstavljene su Olimpijske igre kao oblik velikog sportskog dogaaja, predstavljene kroz istoriju, strukturu, znaaj, efekte i

naslee za grad domaina Olimpijskih igara;

6. Zakljuna razmatranja na kraju rada kao rezultat analize zadate teme.

Sva raspoloiva i koriena literatura data je na poslednjim stranama rada. Rad

pored tekstualnog dela sadri i odgovarajue grafike i tabelarne prikaze.

9

I SPORTSKI TURIZAM

Sportski turizam jeste putovanje ljudi koji su uesnici u sportu ili posmatrai, radi

uestvovanja ili posmatranja sportskih zbivanja van stalnog mesta boravka. U

vremenu kada je najvei deo populacije okrenut poslovanju i u nedostatku

vanposlovnih aktivnosti, ljudi nastoje da svaki slobodan trenutak iskoriste za

putovanja. U nastojanju da maksimalno iskoriste slobodno vreme sve ee uz

putovanja i turistike aktivnosti spajaju i dodatne aktivnosti koje se mogu povezati sa

odreenom destinacijom i tako dolazi do razvoja razliitih oblika turizma. U tom

smislu, poslednjih decenija razvija se i turizam koji se povezuje sa sportom i svim

prateim sportskim sadrajima. Bilo da su u pitanju sportske aktivnosti za koje su

zainteresovani sami turisti ili razliite sportske manifestacije aktuelne za odreeni

period, sportski turizam je sve atraktivniji i u odreenom momentu ak i pitanje

luksuza i prestia.

1.1. Definicija sportskog turizma

Putovanja koja su inspirisana sportskim aktivnostima i sadrajima predstavljaju

sportski turizam. Odnosi se na putovanja ljudi koji su uesnici ili posmatrai, van

mesta stalnog boravka. Generalno gledano jedan od najbre rastuih segmenata

turistike industrije su putovanja povezana sa sportom i fizikim aktivnostima. Drugim

reima, sportski turizam je socijalni, ekonomski i kulturni fenomen proizaao iz

jedinstvene interakcije aktivnosti, ljudi i mesta.1

1.2. Sport i turistiko trite

Danas je gotovo svaki ovek ukljuen u sport ili neki njegov vid. Nije vano da li se

govori o aktivnom ili rekreativnom bavljenju tano definisanih sportskih disciplina,

posmatranju i praenju sportskih takmienja i drugih manifestacija, sport je sastavni

deo svakog dana.

Turizam ima veliki broj definicija, a jedna od njih je da je turizam skup pojedinih

aktivnosti koje su selektivno odabrane i upranjavaju se van mesta boravka. Jo

potpunije tumaenje glasi da je turizam privremeno kretanje ljudi van mesta njihovog

1 Weed M. (2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford

10

stalnog boravita, porodinog i poslovnog, koje podrazumeva doivljavanje iskustava

razliitih od onih koja pripadaju svakodnevnim ivotnim obavezama.

Veza turizma i sporta datira od poetka njihovog razvoja. U starom Rimu i Grkoj

sport je bio pokreta putovanja. Na hiljade Grka kretali su na tada ne ba komforna

putovanja u cilju takmienja ili posmatranja samih igara. U moderno doba ova

putovanja, koja su motivisana sportskim aktivnostima i sadrajima ubrajamo u

sportski turizam.

Turistiko trite je skup odnosa ponude i tranje u sferi usluga i dobara koji slue za

podmirenje turistikih potreba na odreenom prostoru, odnosno to je skup odnosa

ponude i tranje koji nastaje pod uticajem turistikih kretanja.2 Konstitutivni elementi

turistikog trita su: turistika tranja i ponuda (subjekti turistikog trita), turistika

usluga (predmet turistikog trita) i cene.3 U razvoju odnosa ponude i tranje veliku

ulogu imaju organizatori putovanja (tur operatori) i putnike agencije. Na razvoj i

globalizaciju ovih faktora znaajno su uticali tehnologija prevoza, deregulacija u

vazdunom saobraaju, promene u struktiri potronje stanovnitva i ostali faktori

(stimulativna putovanja)4

Da bi se dolo do odgovarajue marketing strategije, nuno je detaljno istraivati

mogunosti i na skali ponude i na skali tranje. Segmentacija trita omoguava da

se odredi ciljno trite i na pravi nain zadovolje zahtevi trita.5

Postoji veliki broj osnova za segmentaciju trita, kao to su geografska (prostorna)

segmentacija, demografska (pol, godine starosti, obrazovanje, zanimanje, materijalni

status i slino), psihografska (prema karakteristikama ivotnog stila), bihejvioristika

(na osnovu znanja, stavova, upotrebe ili reakcije prema ponudi. Segmentacija prema

statusu korisnika deli korinike na tri kategorije: stalni korisnici, potencijalni i bivi.

Stalni korisnici su ciljni segment svakog turistikog preduzea, ali ne treba zanemariti

potroae koji prvi put koriste usluge, zbog perspektive da postanu stalni korisnici.6

Imajui to u vidu potrebno je obratiti posebnu panju na motivacioni proces, jer se

pomou njega mogu objanjavati razliita ponaanja potroaa u procesu kupovine

proizvoda i usluga.

2 Popesku J. (2002), Marketing u turizmu, igoja tampa, Beograd, str.16 3 Unkovi S. (2009), Zeevi B., Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 140 4 ai K.(1995), Poslovanje hotelskih preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, str.25-26. 5 ivkovi R.(2008), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Beograd, str 10. 6 ai K.(1998), Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, str.387

11

Odmor podrazumeva zadovoljavanje sve veeg broja motiva, to rezultira traenjem

raznih vrsta turistikih putovanja, u koje spada i sportski turizam i u okviru njega

posete velikim sportskim dogaajima. Predvia se da e tranja za turizmom

specijalnih interesa rasti dinaminije od ostalih vrsta putovanja.7 Ukljuivanjem sporta

u turizam i njihovim preplitanjem, podrazumeva se ostvarivanje zajednike koristi

kako za turistike trine subjekte, tako i za trine subjekte u sferi sporta. Moe se

rei da sport i turizam deluju u simbiozi i zajednikim snagama ostvaruju poveane

ekonomske efekte kroz aktivnosti sportskog turizma.

U 2008. godini, prihodi od putovanja i turizma u svetu su bili oko 5,890 milijardi US$.

Oekivanja su da e uee turizma u ukupnim ekonomskim kretanjima nastaviti da

raste i da e za 10 godina, dakle 2018. prihodi u turizmu da preu 10 milijardi dolara.

Sportski turizam je u srcu rasta prihoda i najbri rastui segment u globalnom

turizmu, zauzimajui 10% ukupnih prihoda u 2008. godini, tanije oko 600 milijardi

US$ na ukupnom turistikom tritu.8

Istraivanja pokazuju da sport u turizmu sa razliitim programima nije samo faktor

unapreenja turistike ponude, ve i generator dodatnih ekonomskih uinaka, kao

to je razvoj industrija graevine i drugih vrsta privrednih aktivnosti.

1.3. Tipovi i kategorije sportskog turizma

Sport je izuzetno bitan faktor u procesu diverzifikacije turistikih usliga i turistike

ponude. Vee razlikovanje turistikih usluga doprinosi poveanju kvaliteta turistike

ponude, jaanju atraktivnosti pojedinih destinacija ili ak graenja novih turistikih

destinacija iskljuivo na sportskim aktivnostima, potencijalima i resursima. Sport sve

vie postaje ne samo sadraj boravka, ve i osnovni motiv putovanja u odreene

turistike krajeve. U priloenoj tabeli (Tabela 1.) prikazana je diverzifikacija sportskih

proizvoda i usluga koji su temelj graenja sportskog turizma.

7 European Travel and Tourism Action Group 2002; WTO 2002. 8 http://www.worldsportdestinationexpo.com/sport-tourism/, od 05.maja 2010.god.

12

Aktivni sport Sportske aktivnosti

tokom odmora

Pasivni sport

Pojedinane sportske aktivnosti

Viestruke sportske aktivnosti

Organizovane

Sluajni posmatra

Posmatra

Sportski dogaaji Kampovi

Sluajne

Iskusni Connoisseur

Avanturistiki sportovi

Klubovi Dogaaji

Sportske ture Leilita Sportski muzeji Sportski festivali

Tabela 1. Diverzifikacija sportskih proizvoda i usluga9

Jedne od prvih, pionirskih radova na polju sportskog turizma, koji su ukljuivali

istraivanja veza izmeu sporta i turizma na primeru pet evropskih zemalja uradila je

Gliptis (Glyptis 1982.). Ovaj period jo uvek ne poznaje kategoriju sportskog turizma

u dananjem smislu rei, ali predstavlja dobru osnovu za dalja izuavanja ove

kategorije. Modifikovan model ove studije predstavili su Vid i Bul (Weed and Bull

2004.) u vidu kategorizacije sportskog turizma, koja obuhvata pet osnovnih grupa.

Prema modelu koji su postavili Vid i Bul mogue je govoriti o sledeim tipovima

sportskog turizma (Grafikon 1.):

Turizam sa sportskim sadrajem

Turizam sa sportskom aktivnou

Sportski trening

Sportski dogaaji

Luksuzni sportski turizam

9 Reperger .(2010), krbi I., Menadment u sportu, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, str.127

13

Grafikon 1. Osnovni tipovi sportskog turizma10

Turizam sa sportskim sadrajem moe se kategorisati kao najiri, tj. najobuhvatniji

tip sportskog turizma. Glavna karakteristika ovog tipa jeste da sport nije primarna

svrha samog putovanja. Naime, sam izbor destinacije nije uslovljen postojanjem

objekata za sportske aktivnosti niti je mogunost bavljenja sportom uslov za samo

putovanje. Aktivnosti vezane za sport na ovim putovanjima, tj. destinacijama

deavaju se spontano, odnosno nisu unapred isplanirane i nisu same po sebi ono to

motivie samog turistu pre zapoinjanja putovanja.

Turizam sa sportskom aktivnou je kategorija gde je sport svrha putovanja, i

samim tim ova kategorija je ono to bi najvei broj ljudi nazvao sportski turizam.

Ovde se u prvom redu misli na individualna putovanja radi aktivnog odmora uz sport i

rekreaciju. Opti je trend u svetu da ljudi danas sve vie panje i napora poklanjaju

zdravlju i zdravom nainu ivota. Bavljenje sportom usko je povezano sa ovim

naporima. Postoji zaista irok spektar sportova koje turisti, zavisno od linih elja i

preferencija, upranjavaju na turistikim destinacijama poev od golfa, tenisa,

ribolova, skijanja i sl. pa sve do ekstremnih sportova poput alpinizma, paraglajdinga,

bandi dapinga, planinskog biciklizma itd. Uglavnom se radi o amaterima koji se

sportom bave iz hobija i na njega troe deo svog godinjeg odmora i slobodnog

vemena. Turistike destinacije se trude da ponude potencijalnim posetiocima to

bolje i raznovrsnije uslove za bavljenje sportskim aktivnositma. Bazeni, teniski i golf

tereni, fitnes centri i sl. postali su standard u ponudi ozbiljnih hotelskih preduzea i

odmaralita. Vie nije dovoljno biti lociran pored prelepe plae ili u podnoju 10 Weed M.(2008), Olympic Tourism, Elsevier Ltd., Oxford.

SPORTSKI TURIZAM

sa sportskim sadrajem

sa sportskom aktivnou

sportski trening

sportski dogaaji

luksuzni sportski turizam

14

spektakularne planine, ve istraivanja govore da su visokokvalitetni sportski i fitnes

objekti neophodni za uspeh turistike destinacije.11 Turistiki asopisi, tampa,

televizija i radio, prepuni su destinacija, atrakcija i dogaaja povezanih sa sportom i

fizikim aktivnostima.

Sportski trening je mnogo ua kategorija od prethodnih. Glavna svrha ovih putovanja je obuavanje i trening u sportu. Moemo razlikovati tri polja unutar ove

kategorije: poetniki kursevi, napredija obuka i vrhunski trening.

Sportski dogaaj je kategorija koja se odnosi na putovanja radi uestvovanja u odreenoj sportskom manifestaciji, bilo kao uesnik ili kao gledalac. Sama veliina i

vanost sportske manifestacije je vana, jer ova kategorija obuhvata razne dogaaje

bilo da je u pitanju veliki sportski dogaaj poput Olimpijskih igara, Svetskog

prvenstva u fudbalu i dr., ili neko manje takmienje koje okuplja manji broj uesnika.

Primera radi, Svetsko fudbalsko prvenstvo u Americi 1994.godine privuklo je 50

miliona stranih gostiju, koji su potroili 100 milijardi US dolara12

Luksuzni sportski turizam se na neki nain preklapa sa svim prethodno navedenim kategorijama sportskom turizma. Naime, u ovoj kategoriji fokusiramo se na deo

klijentele iji je specifini zahtevi odvajaju od prethodnih. Sam kvalitet smetaja,

sportskih objekata i usluga ini je posebnom.

Kod odreenih naunika (Gibson H.J) javlja se i modifikovana podela:

posmatranje sportskih dogaaja (Sports Event Tourism),

poseta atrakcijama vezanim za sport (Celebrity and Nostalgija Sport Tourism),

aktivno uee (Active Sport Tourism).

Ovde moemo videti pojavu posebne katergorija, a to je poseta atrakcijama vezanim za sport. Ova kategorija poznata kao Celebrity end Nostalgija Sport Tourism ukljuuje posete poznatim atrakcijama vezanim za sport. U pitanju su

lokacije od istorijske i simboline vanosti. Ovde spadaju posete istorijskim mestima

poput Olimpije, muzejima kao to je Olimpijski muzej u Lozani, koarkake Kue

11 Redmond G.(1991), Changing styles of sports tourism, An International analysis, Wallingford, UK. 12 Gibson H.J. (1998), Sport Tourism: a critical analysis of research, Sport management review

15

slavnih (Basketball Hall of Fame) u Springfildu i Masausetsu, zatim posete poznatim

muzejima sporta poput NASCAR Museum u arlotu kao i posete uvenim

olimpijskim stadionima i sl. Drugi vid Celebrity and Nostalgija Sport Tourism-a ine

aranmani vezani za susrete turista sa poznatim i omiljenim sportistima.

1.4. Uslovi za razvoj i uticaji sportskog turizma

Za obavljanje sportskog turizma (kao i sporta i turizma) potrebni su odreeni uslovi, a

to su:

odreeni geografski prostor,

objekti i tereni,

organizacione slube,

objekti za smetaj,

saobraaj,

servisne slube,

mogunost zabave,

naslee13

Mnoge zemlje i destinacije razvijaju sportski turizam na prirodnim vrednostima, gde

su prirodni resursi dovoljni da se postigne i znaajan privredni napredak. One koje ne

poseduju odgovarajue prirodne potencijale nastoje da podignu vetake objekte i

lokalitete, koji e privui odreeni broj sportskih turista. U Velikoj Britaniji je podignuto

oko 130 ski staza sa vetakim snegom (najpoznatija je Snoudom u gradiu Tamvort

staza duga 150 m, iroka 30 m). Zatvoreni bazeni mogu biti znaajan pokreta

razvoja sportskog turizma, a meu najpoznatije spada sportsko-rekreativni kompleks

Trolikapa u Roterdamu (tropski uslovi, 10.000 m povrine, 1500 kupaa na etiri

asa, godinje oko 600.000 posetilaca).

Pojedine regije i gradovi, koji su dospeli u velike razvojne probleme zbog propadanja

industrije, uvideli su da, sportski turizam moe biti pokreta napretka. U tom cilju su

obnovili starije objekte i izgradili nove, ali i uz bolje rukovoenje i upravljanje, te

obezbeivanjem sponzorstva i donacija, uspeli da dobiju organizaciju velikih

sportskih dogaaja. Sve to donelo je nova radna mesta, veu zaradu, mogunosti za

13 Tomka D.(2006), Osnove turizma, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, str. 104

16

brojne sportske aktivnosti, organizovanje brojnih klubova, postizanje znaajnih

rezultata, uspeniji regionalni razvoj itd. Najbolji primeri za navedeno su engleski

gradovi efild i Birmingem, te Barselona sa organizovanjem Olimpijskih igara 1992.

godine, Lilehamer u Norvekoj sa organizacijom Zimskih Olimpijskih igara, itd.

Razvojem turizma, sporta i sportskog turizma, dolazi i do raznolikih uticaja turista na

domicilno stanovnitvo i obrnuto. Ako se u tipologiji turista izdvoje istraivai kao

najmalobrojniji, te elitni, nekonvekcionalni, neobini, inicijalni masovni, masovni i

arter turisti kao najbrojniji, logino je da na domicilnu populaciju najmanji uticaj imaju

istraivai a najvei arter turisti.

Uticaj domicilnog stanovnitva je obrnut, odnosno najvei na istraivae, a najmanji

na arter turiste. Turistiki razvoj kod domicilnog stanovnitva izaziva odgovor, koji se

manifestuje kroz etiri stepena (indeks iritacije):

oduevljenje - u poetnoj fazi razvoja turizma,

apatija,

dosada i

antagonizam ili netrpeljivost.

Uticaj sportskog turizma moe imati pozitivne i negativne uticaje na ruralnu i urbanu

sredinu.

Kao pozitivni uticaji javljaju se:

Nova radna mesta

Poboljanje infrastrukture i suprastrukture

Poveanje potronje

Prilika da se pobolja imid

Razmena kulturnih sadraja

Pored pozitivnih uticaja sportski turizam za domaina donosi i odreene negativne

posledice, kao to su:

Degradacija prirode

Gradnja na neodgovarajuim lokacijama

Buka, guva

Zagaenje vazduha

Neadekvatno oblaenje

Negativni uticaji u razvoju jezika

17

Funkcije turizma i sporta i sportske rekreacije moemo grupisati na sledei nain:

Funkcije turizma Funkcije sporta i sportske rekreacije Drutvene

sportsko rekreativna obrazovna zdravstvena politika

Drutvene zdravstvena edukativna politika

Ekonomske devizna zapoljavanje razvoj nerazvijenih krajeva multiplikativna

Ekonomske devizna zapoljavanje multiplikativna

Tabela 2. Funkcije turizma i sporta i sportske rekreacije 14

1.5. Istraivanje sportskog turizma

Odreeni broj naunika se posvetio odreenim istraivanjima na ovom polju i

sproveo studije sa ciljem da se nau odgovori na neka pitanja i da se odrede faktori

znaajni za razvoj turizma uopte. Meu njima se izdvajaju Redmond, Gibson, Hinch,

Higham, Vid i dr. Njihove studije, uglavnom su se bazirale na demografskim

varijablama koje su ukljuivale godine ispitanika, kao i pol, rasu, brano stanje,

obrazovanje, materijalni i drutveni status itd. Takoe i motivacione karakteristike

individualnih turista bile su jedna od osnova istraivanja. Ova grupa naunih

istraivaa bavila se pitanjima sportskog turizma u periodu devedesetih godina

prolog veka.

Polazna taka njihovog istraivanja bila je nai odgovore na pitanja kao to su npr.:

Ko su sportski turisti?

Koje su njihove osnovne karakteristike?

Koji su to faktori koji ih motiviu da se odluuju za sportska putovanja?

U narednom tekstu date su osnovne postavke i rezultati istraivanja o sportskom

turizumu koja su sproveli Gibson i Attle (1996. i 1998. god.) U realizaciji studija tj. 14 Bartoluci M., Odnos turizma i sporta, Zbornik radova meunarodnog naunog skupa Menadment u sportu i turizmu, Kinezioloki fakultet, Zagreb

18

iznalaenja odgovora na unapred postavljene ciljeve navedeni naunici su najpre

odabrali odreenu grupu ispitanika. Grupa je brojala 200 ispitanika, od kojih je 106

mukaraca a 94 ene. Takoe izvrena je i preraspodela prema rasnoj pripadnosti.

(Tabela 3).

Broj Uee (%)

Pol

Muki 106 53

enski 94 47

200 100

Rasa

Belci 140 70

Crnci 14 7

Hispanci 7 3.5

Azijati 37 18.5

Ostali 2 1

200 100

Tabela 3. Struktura ispitanika15

Godine ispitanika kreu se u intervalu od 18 do 46, a srednja vrednost je 26.49

godina. Sa starosnog aspekta za ovu grupu ispitanika moe se rei da pripada

mlaoj populaciji.

Dve razliite metode koriene su za analizu podataka u ovoj studiji. Prva

podrazumeva odreivanje sklonosti ka sportskom turizmu u odnosu na godine, pol i

rasnu (nacionalnu) pripadnost, a druga metoda jeste detaljan logistiki pristup

visokim i niskim preferencijama sportskog turizma u odnosu na vei broj kriterijuma:

godina, pola, materijalnog statusa, potreba za novitetima, motivacione potrebe, itd.

Ispitanici su davali odgovore u obliku potvrivanja (DA) ili negodovanja odnosno

odbacivanja ponuene mogunosti (NE), na niz od etiri pitanja:

1. Uglavnom sam fiziki aktivan bavei se mojim omiljenim sportovima,

2. Idem na odmor da bih se bavio mojim omiljenim sportovima (tenis, skijanje,

jedrenje, golf i sl.) 15 Romani S.(2009), Magistarski rad, Sportski turizam i ponaanje potroaa, Beograd, str.26 - 30

19

3. Uglavnom uestvujem sa aktivnostima koje nose odreeni rizik (padobranstvo,

alpinizam, skijaki skokovi i sl.)

4. Uglavnom idem na avanturistika putovanja (peaenje kanjonima, planinarstvo,

foto safari i sl.)

Kako bi se dobili krajnji rezultati, ovakve odgovore trebalo je prevesti u numerike

vrednosti.

Vrednovanje opisnih tj. atributivnih karakteristika vreno je po sistemu da je

kvalitativna karakteristika DA uzimala vrednost 1, dok NE pripisuje vrednost 0. Bilo je

svega etiri pitanja koja su se postavljala ispitanicima i 67 subjekata (33.5%) je dalo

odgovor NE na sva etiri pitanja. Ova grupa zapravo ne pokazuje nikakvu

zainteresovanost za oblik turistikih aktivnosti koje su proete ma kakvim oblikom

sporta.

Sledea kategorija sadri subjekte koji su sa DA odgovorili na jedno postavljeno

pitanje. Ova grupa koja obuhvata 51 ispitanika (25.5%) predstavlja individue, ija je

zainteresovanost za sportski turizam relativno niska. Trea kategorija ini respodente

koji su na dva od etiri postavljena pitanja odgovorili sa DA (39 subjekata, 19.5%).

Oni su predstavnici individua ija zainteresovanost za sportski turizam se oznaava

kao srednja. Pojedinci koji imaju visoka interesovanja za sportski turizam su oni koji

su na tri od etiri postavljena pitanja odgovorili sa DA (28 subjekata, 14%). Samo 15

subjekata (7.5%) je na sva etiri pitanja odgovorilo sa DA i oni ine onaj deo

populacije koji iskazuju vrlo visoke naklonosti ka ovoj kategoriji turizma (Tabela 4).

Klasifikacija Ukupni rezultat

Broj subjekata

Uee (%)

Nezainteresovanost 0 67 33.5

Niska zainteresovanost 1 51 25.5

Srednja zainteresovanost 2 39 19.5

Visoka zainteresovanost 3 28 14.0

Vrlo visoka zainteresovanost

4 15 7.5

Suma 10 200 100

Tabela 4. Ukupni rezultat ispitivanja potencijalnih "sportskih turista"

20

Analiza uoenih podataka ukazivala je na injenicu da je sve subjekte koji pokazuju

ma kakav oblik zainteresovanosti za sportski turizam (visoka, srednja, niska) mogue

uvrstiti u jednu grupu (133 ispitanika, 66.5%), dok one koji su apsolutno ne

zainteresovani u drugu grupu subjekata (67 ispitanika, 33.5%). u tom smislu dalje

istraivanje bilo je okrenuto samo prvoj grupi. Sada je trebalo utvrditi polnu, starosnu

i rasnu pripadnost ispitanika unutar svake kategorije ove grupe. Pripadnici mukog

pola ije se starosne granice postavljaju od 17 do 22 godine u najveem broju

iskazuju zainteresovanost za sportski turizam (86.5%), dok se pripadnice enskog

pola u istoj starosnoj grupi ka sportskom turizmu okreu od oko 76.7% ukupnog

broja. Zainteresovanost za sportski turizam je u opadajuem poretku i za mukarce i

za ene koji su raspodeljeni u starosnim grupama 23 do 27 godina, zatim 28 do 33

godine i 34 do 39 godina. U grupi sa godinjim granicama 40 do 45, je najvia za

mukarce (100%), ali najnia za ene (svega 25% ispitanica iskazuje

zainteresovanost). Grafiki prikaz dat je na Slici 2.

Grafikon 2. Polna i starosna struktura sa procentima zainteresovanosti za sportski turizam

Kao sledea varijabla koja je ispitivana, jeste rasna struktura subjekata koji pokazuju

bar minimalnu zainteresovanost za turizam proet sportskim aktivnostima. Rezultati

pokazuju da se najvea zainteresovanost ispoljava kod Hispanaca (71.4%) i Belaca

(70%) i neto manja meu Crncima (64.3%) i Azijatima (54.1%). Rezultati prema

rasnoj pripadnosti dati su u Tabeli 5.

0102030405060708090

100

17-22 23-27 28-33 34-39 40-45 starosnegrupe

eneMukarci

21

Rasa Sportski turisti

Ne-sportski turisti

Belci 70.0 30.0

Crnci 64.3 35.7

Azijati 54.1 45.9

Hispanci 71.4 28.6

Ostali 50.0 50.0

Tabela 5. Rasna struktura potencijalnih sportskih turista

Ovako koncipirana studija, bez obzira na injenicu da je raena pre deset godina,

moe biti osnova za postavljanje nekakvih buduih istraivakih zadataka na polju

sportskog turizma. Sama studija predstavlja detaljan pristup strukturi potencijalnih

turista i kao takva je osnova za neka dalja i dublja prouavanja ove kompleksne

kategorije. Pored toga to je neophodno unapred definisati mogue, potencijalne

turiste, neophodna su istraivanja koja bi se sprovodila nad onim individuama koje su

ve okarakterisane kao sportski turisti.

Iz ovakvih istraivanja mogue je dobiti odgovore na pitanja kao to su npr.:

Kojoj kategoriji sportskog turizma ispitanici pripadaju?

Da li sebe karakteriu samo i iskljuivo kao sportske turiste ili uestvuju i u drugim

oblicima turizma?

Da li na ovu kategoriju turizma gledaju kao na luksuz?

Koji su osnovni razlozi vraanju i ponovnom korienju usluga koje prua sportski

turizam?

22

1.6. Udeo sportskog turizma u ukupnim turistikim kretanjima

Istraivanja Svetske turistike organizacije 2001. godine donose izvetaje, u kojima

se moe videti da nemaki turisti belee 32 miliona sportsko orjentisanih putovanja

godinje, to iznosi 55% ukupnih putovanja. Holanani godinje naprave 7 miliona

putovanja koja ukljuuju sportske komponente i time ine udeo od 52% godinjih

putovanja.

Francuski turisti su bili manje motivisani za sportski turizam, mada 3.5 miliona

putovanja motivisanih sportskim sadrajem ini znaajnih 23% u turistikim

kretanjima.

Britanska istraivanja uinjena od strane agencije Visit Britain, ukazuju na rezultat od

20% turistikih putovanja direktno vezanih za sport. Pored ovoga treba imati u vidu

da razvoj sportskog turizma i poveanje udela sportom motivisanih putovanja nije

samo evropski trend. U SAD, turizam sportskih dogaaja generie 27 milijardi dolara

godinje (Travel Industry Association of America, 2001) i 2/5 ukupne populacije tj. 75

miliona ljudi, prisustvuje sportskim dogaajima. Istraivanja u Kanadi tokom 1998.

godine pokazuju da je 37.3% od 73.7 miliona domaih putovanja uinjeno iz razloga

prisustva sportskom dogaaju.

U Australiji, istraivanja kancelarije za turistika istraivanja (the Bureau of Tourism

Research) su pokazala da su 12.9 miliona domaih putovanja napravljena sa ciljem

uestvovanja, gledanja ili organizovanja sportskih dogaaja tokom 1999.16

1.7. Kratak osvrt na posmatranje istraivanja u sportskom turizmu

Prilikom definisanja korisnika usluga koje se pruaju na podruju sportskog turizma,

potrebno je studiozno pristupiti svakom od korisnika ponaosob i utvrditi njihove

razloge, motive i zahteve. Analiziranja koja se tiu sportskog turizma i turista

potrebno je usmeravati i ka dobijanju informacija koje se vezuju ne samo za

demografske ili motivacione karakteristike turista, ve koje e govoriti o tome koliko

se odreena grupa turista iznova vraa takvom vidu putovanja tj. utvrditi njihovu

uestalost. Kako bi se turizam inspirisan sportskim aktivnostima razvijao u pravcu

zadravanja postojeih i stvaranju novih turista i samim tim poveanju profitabilnosti,

16 Richie B.(2003), Sports Tourism, Small-scale sport event tourism: the changing dynamics of the New Zealand Masters Games, str.158

23

neophodno je pravilno proceniti sva oekivanja i opaanja turista o ovoj uslunoj

kategoriji. Oblast turizma predstavlja specifinu uslunu delatnost koja sama po sebi

sadri niz atributa koji su bazirani prvenstveno na subjektivnim stavovima samih

korisnika. U cilju pravilne procene korisnikovih zahteva za odreenom turistiko-

sportskom destinacijom studije je potrebno usmeravati ka dobijanju svih neophodnih

informacija od korisnika usluga, vrlo esto i onih koji sami korisnici gotovo nisu ni

svesni.

Znaaj definisanja pravih sportskih turista i mogunosti tumaenja njihovih trenutnih

ili buduih zahteva za uslugama ovog tipa, mogu biti od izuzetne koristi za

menadment. Poznavajui karakteristike korisnika usluga sportskog turizma,

menadment je u stanju da predvidi njihove budue potrebe i na taj nain u svakom

momentu spreman da odgovori na postavljene zahteve.

Pored niza prednosti koje se mogu ostvariti istraivanjima, ne bi trebalo zaboraviti ni

nedostatke. Nedostaci se prvenstveno ogledaju u izvorima podataka koji se

prikupljaju, a koji su najee iz posebno koncipiranih anketnih upitnika. Neretke su

situacije da ispitanici ne popune date im ankete, ne odgovaraju iskreno, zatim

nesvesnosti samih ispitanika o onome ta ele ili oekuju od ponuenog, ili situacije

u kojima je nemogue iskljuiti visok stepen subjektivnosti. Meutim i pored

nedostataka, realizacija i pravilno postavljanje istraivanja predstavljaju siguran put

ka unapreenju razvoja turizma po svim kategorijama i na svim teritorijalnim

podrujima zemalja.

24

II SPORTSKI DOGAAJ

Sportski dogaaj kao tip sportskog turizma je u sve veoj ekspanziji. On oznaava

svako takmienje koje se odvija prema nekom sportskom programu, koji ukljuuje

jedan ili vie aspekata zabave, za ije je odravanje neophodno istovremeno

postojanje izvrioca, mesta, publike i vremena odravanja sportskog dogaaja. On

predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih resursa, ali i marketing resursa

bilo kog drutva, kluba, organizatora takmienja ili bilo kog sportiste i trenera.17

Sportski dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog

karaktera, moe da obuhvati sport ili bilo koju sportsku aktivnost, moe da bude

takmiarski ili rekreativni, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju

socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Svake godine u svetu se

odri veliki broj sportskih dogaaja. Njihova veliina, struktura i format je vrlo

raznovrsna. Moe se rei da variraju od malih lokalnih takmienja, uglavnom

organizovanih po nokaut sistemu preko takmienja srednje veliine, uglavnom na

nivou drave koja su najee ligakog tipa pa sve do onih najveih, takmienja na

globalnom nivou.

2.1. Faktori koji odreuju znaaj sportskog dogaaja

Kako bismo na adekvatan nain uvideli sloenost sportskog dogaaja potrebno je

utvrditi faktore koji odreuju njegov znaaj. U tu grupu faktora spadaju:18

Uestalost sportskog dogaaja

Veliina dogaaja

Sadraj dogaaja

Autentinost

Profil posetioca

Koncentracija dogaaja na sportskim borilitima

Zahtevi za borilitima i infrastrukturnim objektima

Menadment i planiranje

17 Tomi M.(2001), Marketing u sportu Trite i sportski prizvod, IP Astimbo, Beograd, str.130 18 Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 49

25

1. Uestalost odravanja sportskog dogaaja se odnosi na ponavljanje dogaaja sa

aspekta njegovog vremenskog odravanja. Tako postoje dogaaji koji su se odrali

samo jedanput i oni obino predstavljaju specifian, kulturni ili istorijski dogaaj.

2. Veliina sportskog dogaaja se posmatra kroz etiri dimenzije:

a. ukljuenost dravnih organa i organa lokalne vlasti b. pokrivenost sportskog dogaaja domaim i meunarodnim medijima c. superiorna tehnika opremljenost d. podrka stanovnika kroz poreska davanja

Ovaj faktor direktno uslovljava nivo efekata, kako sportskih tako i ekonomskih na

grad domaina sportskog dogaaja. Efekti koji su u vezi sa veliinom mogu se

prepoznati kroz sfere kao to je turizam broj turista.

3. Sadraj sportskog dogaaja je kriterijum za podelu sportskih dogaaja. Najpre

postoje dogaaji koji obuhvataju jedan sport i tada govorimo o Svetskim prvenstvima

u fudbalu, koarci, rukometu, odbojci i drugim sportovima. Pored njih dobro su

poznati dogaaji koji obuhvataju takmienja u vie sportova kao to su Olimpijske

igre, Univerzijade, Mediteranske igre itd.

4. Autentinost dogaaja podrazumeva ocenu ispunjenih drutvenih oekivanja.

Sportski dogaaji sa bogatom i dugom istorijom smatraju se za manifestacije visokog

nivoa autentinosti, dok se za dogaaje novijeg datuma to ne moe jo uvek rei.

Stav lokalne zajednice je jo jedan od kriterijuma za ocenu njegove autentinosti.

5. Profil posetioca sportskog dogaaja se smatra veoma realnim pokazateljem jer se

smatra da razliiti sadraji sportskog dogaaja privlae razliite profile posetilaca.

6. Koncentracija sportskih borilita podrazumeva objanjenje da li je dogaaj na

jednoj ili vie lokacija. Multidisciplinarni dogaaji kao to su Olimpijske igre

obuhvataju vie lokacija, kao i Svetska prvenstva u fudbalu ili koarci. Sa druge

strane Svetska prvenstva u atletici, veslanju ili kajaku se odravaju na jednoj lokaciji.

26

7. Zahtevi za borilitima i infrastrukturnim objektima se odnose na korienje ve

postojee infrastrukture u jednim sluajevima i neophodnost i potrebu grada ili

gradova domaina za novim objektima u drugim.

8. Menadment i planiranje predstavlja veoma vaan lement organizacije sportskog

dogaaja, posebno velikih dogaaja. Od menadmenta direktno zavisi uspeh same

manifestacije, koja zavisi od planiranja i odgovarajue implementacije planiranog.

Imajui u vidu ove faktore mogue je napraviti strukturu dogaaja koja je data na

grafikonu br.3:

Grafikon 3. Hijerarhija sportskih dogaaja prema Jago/Shaw19

Moemo videti da su svi sportski dogaaji podeljeni na obine i posebne ili

specijalne. Obini dogaaji jesu neplanirani, dok su specijalni planirani i unapred

utvreni i jasno odreeni. Za glavne dogaaje karakteristino je da privlae panju

velikog broja gledalaca, uivaju veliki ugled i presti, imaju tradiciju. Ovakvi dogaaji

su i izrazito medijski interesantni i propraeni. Takoe njihova znaajnost se ogleda u

19 Jago L.K.(1998), Shaw R.N., Special Events: A conceptual and definitional framework, Canbera, Australija, izdanje 5, str. 2

27

skupoj i nimalo jednostavnoj organizaciji, kao i mogunosti naslea. Glavni dogaaji

mogu obuhvatiti dve kategorije deavanja: specifini ili hallmark dogaaji i veliki

dogaaji. Specifini se odnose na sportove koji uvek imaju isto mesto deavanja, koji

se esto odravaju i imaju meunarodni karakter. Sa druge strane veliki dogaaji su

povremenog karaktera, takoe sa meunarodnim znaajem ali sa razliitim mestom

odravanja.

2.2. Karakteristike sportskih dogaaja

Sportski dogaaj takoe moemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su prisutne

u praksi organizovanja dogaaja. Razmotriemo osnovne karakteristike sportskog

dogaaja:

Sportsko-takmiarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za sportski

rezultat. Takmienje odreuje pobednika i pobeenoga. Neizvesnost

sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje

sportskom takmienju neophodnu dra i smisao ostvarenja sportske misije i

duha u njemu.

Ekonomsko-marketinka karakteristika - u kojoj organizatori dogaaja trae

mogunosti i naine organizacije sportskog dogaaja sa finansijskim efektima,

koji e u isto vreme dati odgovor kojim putevima moe i treba da ide

komercijalizacija dogaaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja

profita.

Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno

utiu na sportsko i etiko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.20

Karakteristike sportskog dogaaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrivanja

koncepcije odreenog takmienja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od razliitog

akcentovanja jedne od karakteristika dogaaja. Na odluku o koncepciji sportskog

dogaaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenutih karakteristika utiu

unutranje strukture sporta, a to su organizatori takmienja i njegovi uesnici.

Takoe, ne moe se zaobii snaan uticaj iz spoljanjeg okruenja industrije sporta:

iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja.

20 www.akademac.info, od 12.juna 2010. god.

28

Jago/Shaw su izvrili istraivanje karakteristika specijalnih dogaaja koje moemo

videti u tabeli br.6

Karakteristike specijalnih dogaaja Primeri posebnih dogaaja

Privlae mnogo posetilaca u region Olimpijske igre

Privlae meunarodnu panju Igre Komonvelta

Daju znaajan doprinos imidu i ponosu zajednice Australian Open Tennis

Ukljuuju publiku koja uiva Australian Football League Grand Final

Obezbeuje veliko iskustvo Formula One Grand Prix

Tabela 6. Karakteristike posebnih dogaaja i njihovi primeri 21

2.3. Osobine sportskih dogaaja

Kao to se moe videti na grafikonu 3. specijalni sportski dogaaji se dele na manje

dogaaje, dogaaje festivalskog tipa i glavne dogaaje. Generalne osobine sportskih

dogaaja su:

1. Ogranieno vreme trajanja

2. Nemaju pravilan vremenski raspored odravanja

3. Utiu na poveanje poznatosti, imida drave, regiona, grada

4. Imaju izraen socijalni karakter

5. Privlae turiste i utiu na razvoj turizma konkretne destinacije

Osobine glavnih specijalnih sportskih dogaaja su:

1. Privlae medijsku panju

2. Privlae veliki broj ljubitelja sporta

3. Ukljuuju elemente statusa i prestia

4. Akumuliraju novana sredstva koja se realizuju u regionu

5. Po zavretku ostavljaju znaajne infrastrukturne objekte i sportska borilita

21 Jago L.K.(1998), Shaw R.N., Special Events: A consumer based conceptualisation, Canbera, Australia.

29

6. Poveavaju tranju za uslugama u regionu

7. Imaju nacionalni ili meunarodni karakter

8. Ukljuuju dodatne dogaaje (umetnost, kultura, muzika)

9. Ukljuuju trdicionalizam i simbolizam

10. Veliki budet

11. Veliki broj sportista uesnika dogaaja

2.4. Marketing sportskog dogaaja

Marketing dogaaja je pokuaj da se koordinira komunikacija oko sopstvenog ili

sponzorisanog dogaaja. Dogaaj je aktivnost koja obuhvata ciljnu grupu u vremenu

i prostoru, sastavljajui komuniciranu poruku i kreiran dogaaj.22 Uspeno

organizovanje sportskog dogaaja zahteva znanje odreenih vetina kao to su

planiranje, organizacija, koordinacija, promocija... Planiranje i realizacija odreenog

sportskog dogaaja samim tim zahteva podjednako zalaganje menadment i

marketing tima. Sportski dogaaj, naroito oni koji treba da poslue za promociju

sportske organizacije, stvaranja povoljnog imida ili prikupljanje finansija ne mogu

biti naroito uspeni bez paljivo razraenog marketing plana. Postoji vie oblasti na

koje bi marketing plan trebao da se fokusira, a najvanije oblasti su svakako

advertajzing i odnosi sa javnou.23 Veina sportskih dogaaja naroito oni manji

koji su lokalnog karaktera raspolau sa veoma malim budetom, kao rezultat toga

takvi sportski dogaaji nisu u mogunosti da izdvoje znaajnije sume za advertajzing

(oglaavanje - promociju) putem tradicionalnih medija (radio, televizija, novine). Vrlo

esto je budet predvien za promociju sportskog dogaaja viestruko manji od

budeta koji je namenjen trokovima organizacije samog dogaaja. Sa jedne strane

ovakva raspodela budeta je donekle razumljiva kada se uzmu u obzir svi zaposleni i

sve aktivnosti koje treba sprovesti za uspeno organizovanje sportskog dogaaja, ali

sa druge strane sportski dogaaj ne moe dobiti na znaaju i ne moe se smatrati

uspenim bez podrke publike (javnosti). Ako javnost ne zna nita o sportskom

dogaaju koji se organizuje i ako je nedovoljno informisana, bez obzira na njegovu

besprekornu organizaciju postoji velika verovatnoa da e dogaaj ostati nezapaen,

22 Bahrer M.(1998), Larsson A., Event marketing IHM Forlag AB Novum Grafiska AB, Goteborg 23 kori M., www.savremenisport.com , od 7 maja 2010. god.

30

a naravno nikome nije u interesu da organizuje jedan takav dogaaj.

Mali budet ne sme da bude prepreka za pronalaenje alternativnih naina za

promociju koji esto znaju da budu potpuno besplatni i da u nekim sluajevima

donesu vie koristi nego neka plaena promocija. Jedan od alternativnih (besplatnih)

naina za promociju sportskog dogaaja je pronalaenje medijskog partnera ili

reklamiranje putem publikovanja svojih tekstova na sportskim internet sajtovima ili u

drugim sredstvima medijskog informisanja koji podravaju ovakav oblik samo

reklamiranja ime se obezbeuje prisustvo u medijama.

Ba zbog ogranienosti budeta stvaranje besplatnog publiciteta je od izuzetne

vanosti, moda i najvanije kod ovakvog vida reklamiranje je razvoj i odravanje

dobrog "poslovnog" odnosa sa sportskim medijima. Redovna komunikacija sa

medijima pomae da se povea publicitet samog sportskog dogaaja i da se na

njega skrene panja javnosti. Ono na ta posebno treba obratiti panju jeste da su

mediji prezasieni raznim objavama za javnost i samim tim postaju sve selektivniji.

Da bi mediji objavili vae saopenje za javnost odnosno reklamu za sportski dogaaj,

ono bi trebalo da sadri neku novu informaciju koja zaokuplja panju javnosti

(najee objavu o odravanju dogaaja, jasno formulisanu prirodu dogaaja i

njegovu namenu), a pre svega da sam sportski dogaaj bude kreativan i zanimljiv.

Sportski dogaaj moe imati takmiarske, ekonomske, marketinke ili edukativne

karakteristike. Bez obzira koje karakteristike dogaaj poseduje postoji veliki broj

marketinkih aktivnosti koje organizatori mogu (i trebalo bi) da sprovedu kako bi

poveali publicitet samog dogaaja i upoznali javnost sa njim. A koje marketinke

aktivnosti e organizatori sprovesti zavise iskljuivo od kreativnosti marketing tima

sportskog dogaaja.

2.4.1. Odnos koncepta marketinga dogaaja i marketing miksa

Da bi se na pravi nain primenio koncept marketinga dogaaja, neophodno je

razumeti njegov odnos sa elementima marketing miksa u marketing strategiji

konkretne kompanije. Prema Milisavljeviu24 pod marketing miks konceptom

24 Milisavljevi M.(1999), Marketing, XIX izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd

31

podrazumeva se odgovarajua kombinacija instrumenata (proizvod, cena, distribucija

i promocija) koji ine ponudu preduzea koja treba da se bazira na informacijama o

potrebama i zahtevima ciljnog trita. U ovako definisanom miksu, marketing

dogaaja pripada promotivnom segmentu koji obuhvata sledee aktivnosti:

oglaavanje, promotivnu prodaju, linu prodaju, direktni marketing, PR i sponzorstvo.

Vezu izmeu promocije i marketinga dogaaja moemo videti i sledeem tumaenju:

Ne postoji sportski dogaaj koji moe sam sebe prodati bez sopstvenog trinog

zamaha. On uzima imaginarni marketing miks koji se kreira kod potroaa, a koji je

napravljen uz pomo svih raspoloivih komunikacionih sredstava i time poveava

svoju trinu snagu.25 Jedna od glavnih prednosti marketinga dogaaja u poreenju

sa ostalim komponentama promotivnog segmenta se nalazi u tome to cilj moe

istovremeno biti direktna prodaja i izgradnja imida, u zavisnosti od toga na koji se

nain koristi.

Marketing dogaaja predstavlja komunikaciju koju je mogue definisati u etiri

razliite dimenzije:

1. Emotivna dimenzija prepoznaje elju kompanija da se priblie emocijama i

oseanjima potroaa.

2. Dimenzija ukljuenosti u dogaaj potroai su posmatrani kao sastavni deo

dogaaja, u kategoriji auditorijuma publike, pa poruku primaju spontano, sa veom

ansom za uspeh.

3. Intelektualna dimenzija pretpostavlja odreenu poziciju konkretnog dogaaja na

skali vrednosti potroaa.

4. Fizika dimenzija poruka se prenosi na fiziki definisanom prostoru

25 Abratt R. (1989), Grobler P.S, The Evaluation of Sport Sponsorships, International Journal of Advertising, str.8

32

III VELIKI SPORTSKI DOGAAJ

Glavni specijalni sportski dogaaji se dele na specifine i hallmark dogaaje i velike

dogaaje. Glavni dogaaj su dogaaji velikog obima, sa izraenim interesom javnosti

i medijskom pokrivenosti. Glavni dogaaj privlae veliki broj posetilaca, a

organizatoru omoguuju ostvarivanje dobrih ekonomskih rezultata.

Hallmark sportski dogaaji su jedinstveni i specifini, a mesto njihovog odravanja se

ne menja i dobro je poznato publici irom sveta. Hallmark dogaaj je dogaaj sa

prepoznatljivim kvalitetom programa, odnosno sa autentinim postavljanjem i

izvrenjem, na osnovu ega poseduje razliite karakteristike u odnosu na istovrsne

dogaaje. Hallmark oznaava destinaciju dogaaja, objekte ili organizaciju dogaaja,

odnosno poistoveeni su sa duom i etosom mesta odravanja. (Vimbldon)

Veliki dogaaj je dogaaj koji svojim obimom i veliinom utie na ukupnu privrednu

aktivnost zemlje domaina, a medijski je globalno pokriven. U ekonomskom smislu

veliki dogaaj se odraava na turizam i privrednu infrastrukturu zemlje domaina.

Potrebna su velika finansijska ulaganja, izgradnja objekata, privui veliki broj

posetilaca, a mora biti medijski globalno ispraen.

3.1. Definisanje pojma veliki sportski dogaaj

Veliki sportski dogaaji podrazumevaju najvee svetske sportske manifestacije koje

su definisane brojem takmiara i posetilaca, ostvarenim prihodom i psiholokom

odrednicom dogaaj koji se mora videti ili dogaaj koji se ne moe propustiti.26

Veliki sportski dogaaji su organizaciono povezani sa marketingom gradova

domaina, a ta povezanost se javlja ponajvie iz razloga to su oni pogodni za

razvoj, obnovu i promociju od strane lokalnih, regionalnih i dravnih vlasti.

3.2. Podela velikih sportskih dogaaja

Na sledeoj tabeli moemo videti kako Moris Ross daje zanimljivu podelu svih

sportskih dogaaja uvaavajui kriterijume vrste i veliine: 26 Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 53

33

Vrsta dogaaja

Primer Ciljna publika/trite

Vrsta medija

Veliki Olimpijske igre Svetsko prvenstvo u fudbalu

Globalna TV globalna

Specijalni F1 Grand Prix Panamerike igre Igre Komonvelta

Regionalna / nacionalna

TV meunarodna i nacionalna

Hallmark Australijske igre Prvenstvo SAD u atletici Nacionalna / regionalna

TV nacionalna i lokalna

Drutveni Gradska takmienja Optinska takmienja Regionalna / lokalna

TV, lokalna tampa

Tabela 7. Podela sportskih dogaaja prema vrsti i veliini 27

Sa makro-politikog aspekta mega sportski dogaaji utiu na poveanje imida

konkretnog grada, dok sa mikro-politikog aspekta politiari imaju mogunost da

dogaaj iskoriste promociju linih ambicija ili za postizanje konkretnih ciljeva.

Sa isto ekonomskog aspekta ulaganje u marketing sportskog dogaaja daje

najkvalitetniji povraaj investicije.

Na grafikonu broj 4, prikazana je komparacija povraaja investicija kod razliitih formi

marketing ulaganja na globalnom nivou.

Grafikon 4. Povratak investicije u razliitim formama marketing ulaganja28

27 Ross M.(2003), Mega Events and modernity, Routledge, part of the Taylor & Francis group, UK, izdanje 22, str.4. 28 Izvor: Kim Myhre, Future Event Marketing Trends, Strategic Service EMEA, MPI Foundation, USA

34

Organizacija mega sportskih dogaaja kao to su Svetsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre zahteva postavljanje ogromnog sistema koji e rukovoditi kako infrastrukturnim elementima tako i ljudskim resursima. Radi se o kompleksnim reenjima koja zahtevaju doslednu primenu osnva projekt menadmenta. U tabeli broj 8 dat je uporedni prikaz kompleksnosti dva velika sportska dogaaja.

Dimenzija SP fudbal Francuska 98 OI Sidnej 2000

Akreditovana lica 50.000 250.000

Broj gledalaca 2.5 miliona 7 miliona

Predstavnici medija 12.000 16.000

Volonteri 12.000 47.000

TV prenosi drave 196 220

Broj personalnih raunara 2.000 7.300

Broj telefona 15.000 30.000

Ulazi na zvanini web sajt 1.5 milijardi 11.3 milijardi

TV auditorijum 33.4 milijarde 25 milijardi

Tabela 8. Kompleksnost dva mega sportska dogaaja29

Menadment velikih sportskih dogaaja je sastavljen od sledeih komponenti

projekta:

1. Organizaciona komponenta broj osoba koje uestvuju, organizacije, asocijacije,

federacije, komiteti i drave uesnice.

2. Resursi koliina uloenih resursa, vremena, kapitala i procesi koji ih prate.

3. Tehnika komponenta nivo inovativnosti kod konkretnih proizvoda ili itavih

procesa definisanih projektom30

29 Fifa Info plus, SOCOG Provisional reports, Sydney 2000 Olympic Post Games report 30 Trkulja M.(2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 59

35

IV OLIMPIJSKE IGRE KAO OBLIK VELIKOG SPORTSKOG DOGAAJA

Olimpijske igre su najprestiniji sportski dogaaj dananjice. Nastup na Olimpijskim

igrama je san svakog mladog sportiste. Po svojoj strukturi Olimpijske igre su veliki

sportski dogaaj i spadaju u red multidisciplinarnih takmienja, gde se jo nalaze i

sledee manifestacije:

Univerzijada,

Komonveltske igre,

Panamerike igre,

Azijske igre,

Mediteranske igre,

Svetske vojnike igre,

Svetske igre za sportiste sa invaliditetom,

Svetske igre za sportiste sa transplantiranim organima,

Svetske vazduhoplovne igre,

Baltike morske igre,

Meunarodne ostrvske igre31

Pored Igara koje u svom programu imaju vie sportova i okupljanja najboljih sportista

u jednom sportu na globalnom nivou stvaraju veliki broj dogaaja koji zaokupljaju

panju javnosti. Meu njima su:

Svetsko prvenstvo u fudbalu,

Svetsko prvenstvo u atletici,

Formula 1,

Grand slam turniri u tenisu

Takoe, ne bi trebalo izostaviti ni brendove iz SAD, ija popularnost ima globalan

karakter:

NBA liga,

NFL liga,

NHL liga.

31 Romani S.(2009), Magistarski rad, Sportski turizam i ponaanje potroaa, Beograd, str.43

36

4.1. Struktura Olimpijskih igara

Razvoj Olimpijskih igara poevi jo od prvobitnog oblika inicirao je razvoj mnogih

drugih sportskih manifestacija u okviru sportske scene. Svakako iz skupine svih

sportskih manifestacija, Olimpijada se permanentno mora izdvojiti kao neto

posebno, neto to samim pomenom izaziva divljenje i potovanje. Samim tim i

Meunarodni olimpijski komitet kao organizaciona struktura koja stoji iza ovog

brenda esto je uzor ostalim sportskim organizacijama.

Meunarodni olimpijski komitet (MOK) ima pravo vlasnitva nad olimpijskim

simbolima (pet prstenova) koje ustupa na korienje svakom gradu domainu koji je

organizator igara. Sedite MOK-a nalazi se u vajcarskom gradu Lozani.

Interesantno je da MOK sam bira svoje lanove tako da je svaki lan predstavnik ove

organizacije u svojoj dravi, a ne predstavnik svoje drave u MOK-u.

Olimpijski pokret sainjavaju:

Meunarodni olimpijski komitet - MOK,

Nacionalni olimpijski komiteti (ima ih 205),

Meunarodne sportske federacije,

Sportisti

Olimpijski pokret, kao organizacioni segment Olimpijskih igara podrazumeva

strukturu koja se sastoji iz niza razliitih organizacija. Te organizacije se formiraju na

nivou svakog od kontinenata i prikaz se nalazi na grafikonu br.5.

Grafikon 5. Kontinentalne asocijacije Nacionalnih olimpijskih komiteta

EOC

Evropski olimpijski komiteti

ANOCA Asocijacija nacionalnih olimpijskih

komiteta Afrike

ONOC

Nacionalni olimpijski komiteti

Okeanije

OCA

Olimpijski savet Azije

PASO

Panamerika sportska

organizacija

ANOC Asocijacija Nacionalnih olimpijskih komiteta

37

Olimpijske igre u svom sastavu imaju ukupno 35 sportova, od ega se na programu

Letnjih olimpijskih igara nalazi 28 sportova, a na Zimskim olimpijskom igrama ukupno

sedam sportova (Tabela 9). Zimski olimpijski

sportovi Letnji olimpijski

sportovi Sportovi koje MOK priznaje

Bijatlon Streliarstvo Vazduhoplovni sportovi

Bob Atletika Automobilizam

Karling Badminton Bendi

Hokej na ledu Bejzbol Bilijar

Sankanje Koarka Boanje

Klizanje Boks Kuglanje

Skijanje Kanu/Kajak Brid

Biciklizam ah

Konjiki sport Alpinizam

Maevanje Sportski ples

Fudbal Golf

Rukomet Karate

Hokej na travi Softbol

Dudo Spasavanje na void

Moderni pentathlon Motosport

Veslanje Netbol

Jedrenje Orijentiring

Streljatvo Baskijska pelota

Softbol Polo

Sportovi na vodi Reketbol

Stoni tenis Sportovi na rolerima

Tekvondo Skvo

Tenis Surfing

Triatlon Nadvlaenje konopca

Odbojka Podvodni sportovi

Dizanje tegova Skijanje na vodi

Ragbi Vuu

Rvanje

Tabela 9. Sportovi na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama (IOC, 2003.) 32

32 www.olympic.org, od 05. maja 2011. god.

38

4.2. Kandidatura za domainstvo Olimpijskih igara

Prilikom izbora odreenog grada za domaina Olimpijskih igara, MOK poverava organizaciju Igara Nacionalnom olimpijskom komitetu drave u kojoj se nalazi grad domain, kao i samom gradu domainu. Poevi od 1896. godine i Atine kao grada domaina, Zimske i Letnje olimpijske igre prole su kroz mnoge gradove koji su bili vrlo uspeni organizatori (Tabela 10).

Tabela 10. Savremene Olimpijske igre33

33 www.oks.org.rs, od 08. februara 2011. god.

Godina Letnje olimpijske igre Zimske olimpijske igre 1896 Atina 1900 Pariz 1904 Sent Luis 1908 London 1912 Stokholm 1916 Tokom prvog svetskog rata igre nisu odrane 1920 Antverpen 1924 Pariz amoni 1928 Amsterdam Sent-Moric 1932 Los Aneles Lejk Plesid 1936 Berlin Garmi - Partenkirhen 1940 - 1944 Tokom drugog svetskog rata igre nisu odrane 1948 London Sent Moric 1952 Helsinki Oslo 1956 Melburn Kortina DAmpeco 1960 Rim Skvo Veli 1964 Tokio Insbruk 1968 Meksiko Siti Grenobl 1972 Minhen Saporo 1976 Montreal Insbruk 1980 Moskva Lejk Plesid 1984 Los Aneles Sarajevo 1988 Seul Kalgari 1992 Barselona Albertvil 1994 Lilehamer 1996 Atlanta 1998 Nagano 2000 Sidnej 2002 Solt Lejk Siti 2004 Atina 2006 Torino 2008 Peking 2010 Vankuver 2012 London

39

Dodela Olimpijskih igara je dug proces, koji poinje mnogo godina pre datuma

odravanja igara. Sami zahtevi organizacije jednog sportskog dogaaja takvih

razmera ve u samom startu smanjuju broj kandidata na prilino mali broj. Uzan krug

svetskih metropola koje se kandiduju moraju svojim projektima i planovima koji se

podnose prilikom kandidature ne samo odgovoriti kriterijumima ve ponuditi neto

novo, originalno i ostvarivo.

Svaka kandidatura mora biti dobro voena i sagledana iz mnogo uglova. Od

mnogobrojnih detalja zavisi uspenost kandidature i svaki od njih moe imati

presudnu ulogu u krajnjem ishodu.

Izgradnja iroke baze podrke projektu

Pobeda kandidature i odravanje velikog sportskog dogaaja zahteva snanu

podrku i saradnju od irokog spektra zainteresovanih strana, ukljuujui i javnost,

politike elite, preduzea i lokalne sportske organizacije.

Nedostatak podrke u bilo kojoj od ovih oblasti moe ozbiljno da potkopa anse

kandidata za domaina velikog sportskog dogaaja za uspeh.

Poeti planiranje infrastrukturnih projekata unapred

Da bi se izbegli izgradnju infrastrukture koja ima upotrebnu vrednsot iskljuivo tokom

dogaaja, grad domain bi trebalo da pone planiranje infrastrukturnih projekata

ranije tako da projekti i investicije budu u skladu sa dugoronim planovima izgradnje.

Napraviti iroki ekonomski trag

Kako bi obezbedili iroki i trajan uticaj na lokalnu ekonomiju, organizatori

manifestacije i politike elite moraju da uloe napor da se mala i srednja preduzea

ukljue u iroj meri.

Prevazii politike granice

S obzirom na duge vremenske okvire u vezi sa velikim sportskim dogaajima,

organizacije kao to je Meunarodni olimpijski komitet (MOK) i Meunarodna

federacija fudbalske asocijacije (FIFA) ne moe da preuzme rizik da e, usled

eventualne promene u organima izvrne vlasti, moda doi do smanjivanja ili

povlaenja podrke politike elite za dogaaj. Uspena kandidatura za odravanje

40

velikog sportskog dogaaja treba da ima snanu politiku podrku iz svih veih

politikih faktora i elita.

Promovisanje vizije naslea, ali realistine vizije

Graani treba da shvate okvir vizije i da budu ponosni na uzviene ciljeve takve

vizije. Ali oni takoe moraju da razumeju i cene ogromne razmere i sloenost

zadatka koji se pred njih postavlja.

Merljivo iskustvo u organizovanju

Odravanje slinog dogaaja, ak i u manjem obimu - poveava kredibilitet kandidata

i ansu za uspeh kandidature za odravanje velikog sportskog dogaaja. Primer

predstavlja uspeh Brazila i odravanje Panamerikih igara u 2007. godini to je

nesumnjivo pomoglo da osvoji kandidaturu za odravanje Svetski kup u fudbalu

2014. godine, a rezultiralo je organizacijom Olimpijskih igrama 2016. godine. U cilju

postizanja pune prednosti i stvaranja trajnog naslee pozitivnih promena, kandidat za

domaina mora da razume izazove i obavee se da uini ono to je neophodno da

se sa njima uhvati u kotac. Ovo razumevanje i posveenost treba da se postigne

pre nego to se uopte i podnese kandidatura. Skoranja pobeda Brazila kao grada

domaina za Olimpijske igre 2016. godine, jeste rezultat godina priprema i zahtevalo

je duboku posveenost iz irokog spektra zainteresovanih strana kako u javnom tako

i u privatnom sektoru. Takoe, kandidati za domaina moraju da iza sebe imaju i

veliki broj odbijenih ponuda, kako bi konano dobili organizaciju velikih dogaaj, a taj

proces predstavlja ispit podrke javnog i politikog sektora.

Postalo je izuzetno vano za sve gradove i zemlje koje ele da imaju dobru

reputaciju da ugoste veliki dogaaj s vremena na vreme kako bi ojaali svoj globalni

imid i pozicionirali se u svetskoj zajednici. 34

Katalizator za promene

ta ini veliki sportski dogaaj tako monim katalizatorom za promene?

o Globalna panja - Ljudi znaju da svet posmatra i ele da dobro odrade svoj zadatak.

34 Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 3

41

o Lokalni ponos - Svako eli da njegov grad ili zemlja ostavi dobar utisak.

o Investiranja velikog obima - Veliki dogaaj zahteva velike investicije u infrastrukturi, ime se stvaraju osnove za promene u irokom spektru oblasti.

o Rigidni zahtevi i rokovi - Zahtevi i datum odravanja su fiksne kategorije za svaki dogaaj velikog obima, pa su gradovi domaini i svi koji su ukljueni

neminovno usredsreeni ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Neuspeh nije opcija. Pozitivni socio-ekonomski uticaji koji proizilaze iz uspene

kandidature za velike sportske manifestacije su ne samo naknada ili sluajni

sporedni efekti, oni su glavni razlog za organizovanje dogaaja. Sama odluka da se

zatrai organizacija velikog dogaaja je vie podstaknuta eljom da stvori pozitivne i

trajne promene u regionu i donese viestruku korist njegovim stanovnicima.

U tabeli broj 11, nalazi se pregled ciljeva gradova domaina Olimpijskih igara u

periodu od 1972 2008. godine: Minhen Montreal Moskva L.A. Seul Barselona Atlanta Sidnej Atina Peking

Poznatost drave

Poznatost grada

Politiki sistem Budui partner

Privlaenje investicija Turizam

Nova radna

mesta Lokalna

ekonomija Urbana

izgradnja: Stanogradnja

Komercijalni

sadraji Putevi i

infrastruktura Sportska

infrastruktura

Tabela 11. Ciljevi gradova domaina Igara 1972 - 200835

35 Preuss H.(2008), Economics of the Olympic Games, Beijing 2008, str. 30

42

Kako bi se ovi ciljevi ispunili neophodno je obezbediti zdrave i sigurne izvore

finansiranja, koji su dovoljni da osiguraju uspean zavretak ove velike investicije.

U dosadanjoj istoriji igara identifikovana su tri modela finansiranja Olimpijskih igara:

1. Javno Vei deo sredstava dolazi od drave, tj. Vlade te drave. Najbolji primeri

za ovo su Moskva 1980. godine, Montreal 1976. kao i Minhen 1972 godine.

2. Privatno Vei deo sredstava dolazi iz privatnog sektora industrije. Najbolji

primer za ovo je Los Aneles 1984. godine.

3. Meoviti model Predstavlja zajedniki nastup javnih i privatnih finansijera.

Sidnej 2000. godine je najbolji primer za ovakvu vrstu finansiranja. 36

36 Trkulja M. (2008), Marketing sportskog dogaaja, Alpha design, Beograd, str. 68

43

V ZNAAJ OLIMPIJSKIH IGARA ZA GRAD DOMAINA

Vani sportski dogaaji, iako traju svega nedelju ili dve, poseduju veliki znaaj za

organizatore, gledano i na kratkoronom i na dugoronom planu. Iako predstavljaju

znaajni finansijski poduhvat, oni vraaju globalnu medijsku pokrivenost koja se ne

moe ostvariti ni na koji drugi nain. Legati ovakvih dogaaja su multidisciplinarni po

svojoj prirodi, dinamini su i definiu kako lokalne tako i globalne faktore.

Zaostavtina se razlikuje u odnosu na gradove domaine, dogaaje koji su u pitanju

kao i u vremenu u kom se odravaju.

Neki od pozitivnih aspekata su:

novi sportski objekti,

opta infrastruktura,

oivljavanje urbanih sredina,

meunarodna reputacija,

poveani obim turista koji dolaze,

poveanje nivoa javnih institucija,

stvaranje novih radnih mesta,

meu regionalna saradnja,

marketinke aktivnosti koje su dobre za grad domaina,

obnavljanje jedinstva zajednice,

obrazovanje,

iskustvo i znanje za voenje jednog takvog projekta.37

Ove prednosti su uobiajeni razlozi zbog kojih su gradovi zainteresovani da budu

domaini velikim sportskim manifestacijama.

37 Preuss H. (2006), Lasting Effects of Major Sporting Events, objavljeno na www.idrottsforum.org (ISSN 16527224) 20061213, str. 13

44

Postoje tri primarna razloga za ekspanziju i konstantan rast stepena privlanosti

velikih dogaaja:

1. Prvi razlog lei u kontinuiranom razvoju tehnologija koje slui za masovnu

komunikaciju a koje su stvorile neverovatno veliku populaciju irom sveta koja prati

globalne dogaaje kao to su Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u fudbalu.

2. Drugi razlog jeste formiranje partnerstva koje povezuje sport, medije i

korporativno drutvo. To partnerstvo je transformisalo profesionalni sport krajem 20.

veka. Kroz razliite modele prodaje sponzorskih prava, ekskluzivnih prava na

emitovanje i prihod od tzv. merendajzinga, odnosno prodaje robe sa oznakom

velikog dogaaja, sponzori su podsticani od strane sportskih federacija i udruenja

da se prikljue.

3. Poslednji, trei razlog zbog kojeg je interesovanje za velike dogaaje naglo

poraslo i prevazilo granice jedne zemlje, lei u turistikom potencijalu svakog grada

domaina velikog dogaaja. 38

Organizacija sportskih dogaaja od vrhunskog nacionalnog znaaja predstavlja veliki

izazov, koji u isto vreme prua dravi i gradu domainu brojne prilike za promociju i

obnavljanje i izgradnju novih sportskih i infrastrukturnih kapaciteta.

Oni predstavljaju vane elemente u odreivanju smera u kojem e se neka nacija

kretati u odnosu na meunarodnu i svetsku zajednicu. Osim gore navedenih, postoje

i drugi razlozi zbog kojih sportski dogaaji zauzimaju vanu ulogu u transformaciji

moderne urbane sredine, a slue i kao prenosioci aktuelnih arhitektonskih

dizajnerskih tradicija i stremljenja koje transformiu sportske dvorane u element

modernog urbanizma. 39

Veliki sportski dogaaji se mogu posmatrati kao svojevrstan stimulus za promene, on

ubrzava ekonomski, politiki, drutveni razvoj dok u isto vreme podie globalni rejting

grada domaina.

38 Denis M, Dischereit E, Song D & Werning R. (1988) Kein Land fur friedliche Spiele Reinbeck Rororo 39 Horne J, Manzenreiter W.(2006), An Introduction to the Sociology of Sports Megaevents, The Editorial Board of the Sociological Review, Blackwell Publishing Ltd. Oxford, str. 1

45

Grad moe da iskoristi ovaj potencijal za bri rast i stremljenje napred, kao i da

donese veliki broj reenja za razna gorua pitanja i aktivnosti koje bi, u suprotnom,

predstavljale beskonanu debatu i bile bi optereene birokratskim procedurama.

Ovaj potencijal prua zajedniku taku na koju se treba fokusirati kako bi se okupio

ljudski kapital u cilju daljeg razvoja infrastrukture, pod datim rokom zavretka koji je

jasno definisan i ne prua mnogo prostora za manevrisanje i odlaganje. Dok ih ceo

svet gleda i prati radove, ovo predstavlja jak razlog za pravovremeno delovanje.

Ciljevi za prihvatanje odravanja velike sportske manifestacije u nekom gradu iznose

saradnju javnog sektora, privatnog i zajednice kao ravnopravnih partnera u prvi plan.

Takoe pomae da se odbace stare nesuglasice i razmimoilaenja meu politikim

partijama i razliitih nivoa vlasti (lokalne, regionalne i republike). Takoe pomae

efikasnost izvrne vlasti i stvara merne alate za ideje i vidove ponaanja kao to su

zatita i ouvanje ivotne sredine, diverzifikovanost i angaovanje lokalne zajednice.

40

Velike sportske manifestacije postiu snane efekte:

drutvene,

kulturne,

ekoloke,

politike,

ekonomske

Ovi efekti predstavljaju snane i jake razloge za grad i dravu da se odlue da

prihvate organizaciju velikog sportskog dogaaja.

40 Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 1

46

5.1. Drutvene koristi grada domaina Olimpijskih igara

Odravanje velikih sportskih dogaaja je oduvek predstavljalo alat za razvoj urbanih

zajednica, kao i za podsticanje drutvene inkluzije i smanjenje stope kriminala. Rio

de aneiro e iskoristiti priliku organizacije letnjih Olimpijskih igara 2016. godine da

se obrauna sa kriminalom i socijalnim problemima koji ga optereuju.

Osim ovih, pozitivni drutveni efekti mogu biti i:

razmena iskustava,

izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa,

poveano uee drutva, kao i

irenje kulturnih perspektiva. 41

5.1.1. Razmena iskustava

Veliki sportski dogaaji su obino propraeni uz festivalsku atmosferu. Sa teorijskog

aspekta, festivali mogu imati ulogu u suoavanju sa drutvenim krizama u kontekstu

globalizacije. Hjuz (Hughes) predlae da je rastue interesovanje u proslavama od

1990-ih povezano sa upotrebom drutvene strategije kako bi se suoili sa rastuom

pojavom otuivanja i nesigurnosti koja se osea na javnim mestima. I zaista, festivali

su bili, sa istorijskog aspekta, korieni kao mehanizmi kroz koje su se plasirali

identiteti drutva, slavile vrednosti lokalne zajednice i uvrivale drutvene veze. 42

Sportski dogaaji simbolizuju zajednike vrednosti i nezavisnost drutvenih grupa,

oni doprinose stvaranju dobrih veza i smanjenju tenzija. Prema Bonmejsonu

(Bonnemaison) dogaaji ovog tipa mogu da poslue kao inicijalna varnica koja e

upaliti drutvenu vatru. 43

41 Allen J, O`Toole W, McDonnell I, & Harris R.(2002), Festival and Special Event Management. John Wiley & Sons Australia Ltd., Brisbane Milton, str. 2630 42 Hughes G.(1999), Urban revitalization The Use of Festive Time Strategies, Leisure Studies the Journal of the Leisure Studies Association, Volume 18. Routledge, UK, str. 119135 43 Oldenboom E.(2006), Costs and Benefits of Major Sports Events A Case Study of Euro 2000. MeerWaarde Onderzoeksadvies, Amsterdam, Netherlands, str. 22

47

5.1.2. Izgradnja nacionalnog i lokalnog ponosa

Ponos zbog odravanja velikom sportskog dogaaja u nekoj zajednici izaziva

emocije koje ukljuuju lokalnu spoznaju sopstvenog identiteta, vizije i motivacije.

Moe da poslui i pri korekciji pogleda drutva na grad u kom ive i na njihovu

zajednicu. Barselona, grad u kojem su se odrale letnje Olimpijske igre 1992, bio je

dugo godina u senci Madrida, ali stekao je veliki zamah koji je iskorien da bi se

pariralo glavnom gradu. 44

Olimpijske igre u Seulu 1988 su kreirale nacionalnu perspektivu, oseanje vitalnosti,

uea, priznavanja i meunarodnu percepciju kao grada koji je moderan i koji prati

moderne tokove savremene tehnologije.

Sa druge strane, veliki sportski dogaaji mogu se sagledati od strane lokalnog ivlja

kao nametanje spolja i to predstavlja osnovni razlog zato se uee zajednice

smatra kao kljuan za planiranje nekog dogaaja. 45

5.1.3. Poveano uee drutva

Usled visokog nivoa aktivnosti koji je direktno vezan za pripreme i trajanje dogaaja

potrebno je poveati drutveni identitet.

Dodatno, drutvena korist od sportskih dogaaja ukljuuje:

o razvoj linih vetina lanova organizacionog komiteta,

o razvoj linih vetina administratora klubova i organizacija,

o spajanje razliitih pojedinaca iz sveta sporta,

o spajanje razliitih grupa, koje se inae ne bi upustile u meusobnu interakciju.

Sve ove aktivnosti su u cilju stremljenja ka poveanju drutvene interakcije,

ukljuenosti svih struktura razliite starosti, ukljuivanju inilaca koji nisu

44 Pellegrino G, Hancock H.(2010), A Lasting Legacy How Major Sporting Events Can Drive Positive Change for Host Communities and Economies, Deloitte Touche Tohmatsu, United Kingdom, str. 8 45 Hiller H.(1998), Assesing the Impact of Mega Events A Linkage Model, Current Issues in Tourism Vol. 1 No. 1, Routledge, UK, str. 4757

48

permanentno prisutni u sportu, ukljuivanju drutvenih grupa, pojaavanju vidljivosti

slabije eksponiranih sportova, pojaavanju regionaln