Embed Size (px)
Citation preview
Republika Srbija
Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti
od 2005. do 2010. godine
Autor
Ljiljana Brdarević
Beograd, Oktobar 2010
The Urban Institute poseduje ili kontroliše autorska prava nad ovim pisanim materijalima. Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovodenja istraživanja, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe. Neophodno je izvršiti odgovarajuće naznačenje imena. U slučaju da se na bilo koji nacin vrši izmena ovih pisanih materijala bez izričitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledeći tekst izjave o odricanju od odgovornosti: "Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zaključci, preporuke i mišljenja data ovde automatski ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja izvornog autora."
Štampanje ove publikacije finansirano je sredstvima američkog naroda preko Američke agencije za meñunarodni razvoj (USAID), u okviru Programa za podsticaj ekonomskog
razvoja opština u Srbiji (Program MEGA).
Sadržaj izveštaja je odgovornost autora i ne odražava obavezno stavove USAID-a.
Autor:
Ljiljana Brdarević
USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština
The Urban Institute
Napomene autora
Podaci koji su u ovom izveštaju prikazani, dobijeni su Uprave za javni dug i preuzeti sa sajta Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije. Obrañivač podataka ne odgovara za njihovu tačnost i ispravnost. Podaci su isključivo informativnog karaktera, jer nisu provereni u zvaničnim
izveštajima podnosilaca.
SKRAĆENICE:
BELIBOR Kamatna stopa formirana u meñubankarskoj trgovini u Srbiji
CEB Razvojna banka Saveta Evrope
DCA Development Credit Authority
IPA Instrument predspristupne pomoći
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EC Evropska komisija
EIB Evropska investiciona banka
EU European Union
EUR Evro, valuta EU
EURIBOR Kamatna stopa formirana u meñubankarskoj trgovini u Evrozoni
HNB Narodna banka Hrvatske
HRK Kuna, valuta Republike Hrvatske
KfW Nemačka razvojna banka (Kreditanstalt für Wiederaufbau)
LIBOR Kamatna stopa formirana u meñubankarskoj trgovini u Londonu
MEGA USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština
MF Ministarstvo finansija
NBS Narodna banka Srbije
RSD Dinar, valuta Republike Srbije
SEGA USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju Srbije
USAID Američka agencija za meñunarodni razvoj
SADRŽAJ
1. Pravni i institucionalni okvir zaduživanja lokalnih vlasti u Srbiji..............................................1
2. Učesnici na tržištu kredita lokalnih vlasti......................................................................................8
2.1. Uloga inostranih donatora u razvoju tržišta.........................................................................8
2.2. Uloga meñunarodnih finansijskih institucija na tržištu kredita.........................................8
2.3. Uloga domaćih komercijalnih banaka na tržištu kredita..................................................10
3. Aktivnosti lokalnih vlasti na finansijskom tržištu u Srbiji........................................................13
3.1. Pristupanje lokalnih vlasti finansijskom tržištu.................................................................13
3.2. Mogućnosti zaduživanja i nivo zaduženosti lokalnih vlasti.............................................14
3.3. Način zaduživanja na finansijskom tržištu.........................................................................17
3.4. Uslovi zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu......................................................18
4. Stanje finansijskog tržišta u Sriji u odnosu na tržišta u regionu..............................................22
4.1. Emisija obveznica lokalnih vlasti u državama centralne i istočne Evrope....................22
4.2. Emisija obveznica lokalnih vlasti u Republici Hrvatskoj.................................................23
4.3. Na putu ka emisiji obveznica lokalnih vlasti u Republici Srbiji......................................25
Lista tabela Tabela 2.2.1. Uslovi odobravanja kredita EBRD...............................................................................8 Tabela 2.2.2. Uslovi odobravanja kredita EIB....................................................................................9 Tabela 2.2.3. Uslovi odobravanja kredita KfW...................................................................................9 Tabela 2.3.1. Pregled odobrenih kredita po bankama.....................................................................10 Tabela 2.3.2. Uslovi odobravanja kredita komercijalnih banaka....................................................11 Tabela 3.3.1. Struktura duga lokalnih vlasti ......................................................................................17 Tabela 3.4.1. Pregled rokova otplate kredita na izabranom uzorku..............................................18 Tabela 3.4.2. Kamatne stope na zaduživanje sa valutnom klauzulom u evrima..........................20 Tabela 3.4.3. Kamatne stope na zaduživanje u dinarima................................................................21 Tabela 4.2.1. Emisija obveznica lokalnih vlasti u Hrvatskoj..........................................................23 Tabela 4.2.2. Uslovi zaduživanja u Hrvatskoj od 2004. do 2008...................................................24 Tabela 4.2.3. Bankarske marže u Hrvatskoj......................................................................................24
Lista grafikona Grafikon 2.3.1. Učešće banaka na tržištu kredita lokalnih vlasti...................................................11 Grafikon 2.3.2. Potraživanje banaka po neotplaćenim kreditima lokalnih vlasti........................12 Grafikon 3.1.1. Broj zaduženih lokalnih vlasti po godinama.........................................................13 Grafikon 3.2.1. Mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti (milijarde RSD)......................................14 Grafikon 3.2.2. Primanja od zaduživanja lokalnih vlasti po godinama.........................................15 Grafikon 3.2.3. Učešće primanja od zaduživanja u lokalnim budžetima......................................16 Grafikon 3.2.4. Učešće domaćih kredita u kapacitetu zaduživanja lokalnih vlasti......................16 Grafikon 3.3.1. Struktura inostranog duga lokalnih vlasti..............................................................17 Grafikon 3.4.1. Valutna struktura domaćeg duga lokalnih vlasti...................................................19
1
1 Pravni i institucionalni okvir zaduživanja lokalnih vlasti u Srbiji
Program podsticaja ekonomskom razvoju opština (MEGA), koji je finansiran od strane Američke agencije za meñunarodni razvoj (USAID), a sprovodi ga The Urban Institute (UI) otpočeo je svoju saradnju sa 10 jedinica lokalne samouprave u Srbiji u martu 20061. godine. Početkom 2007. godine u Program je uključeno 11 novih opština2. U jesen 2008. godine priključeno je još 11 novih3, čime je ukupan broj opština obuhvaćen Programom povećan na 32.
Osnovni cilj ovog programa jeste da se razviju sposobnosti lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice u pogledu podsticanja privrednog razvoja i otvaranja novih radnih mesta, kako bi se stvorili uslovi za nastanak povoljnog poslovnog okruženja u kome može da doñe do značajnog razvoja privatnog sektora.
Početak sprovoñenja MEGA programa karakteriše tek uspostavljen pravni i institucionalni okvir, koji reguliše način finansiranja jedinica lokalne samouprave iz budžetskih prihoda kao i iz primanja, ostvarenih pristupanjem tržištu kapitala. Način finansiranja projekata namenjenih podsticanju razvoja lokalne zajednice, regulisan je spletom zakona, donetih počev od 2002. godine:
− Zakon o javnim nabavkama4 (2002. god.), koji reguliše proceduru nabavke finansijskih usluga od strane subjekata javnog sektora u Republici Srbiji
− Zakono o budžetskom sistemu5 (2002. god.), koji utvrñuje, izmeñu ostalog, procedure za usvajanje, realizaciju i reviziju budžeta lokalne samouprave
− Zakon o javnom dugu6 (2005.god.), koji omogućuje zaduživanje lokalne samouprave na finansijskom tržištu, uz regulisanje načina i najvišeg nivoa zaduživanja
− Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata7 (2006. god.), koji reguliše emisiju i trgovanje hartijama od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu
− Zakonom o finansiranju lokalne samouprave8(2006.god.), kojim se ureñuje obezbeñivanje sredstava jedinica lokalne samouprave za obavljanje izvornih i poverenih poslova
− Novi zakon o javnim nabavkama9 (2008.god.), koji na poseban način reguliše proceduru nabavke kredita kao finansijske usluge od strane subjekata javnog sektora
− Novi zakon o budžetskom sistemu10 (2009.god.), kojim je, izmeñu ostalih novina, regulisano osnivanje Uprave za javni dug, koja vrši monitoring zaduživanja lokalnih vlasti.
1 Grupa opština 1: Novi Beograd, Kragujevac, Subotica, Zrenjanin, Krusevac, Vranje, Loznica, Uzice, Indjija, Prokuplje 2 Grupa opština 2: Leskovac, Pančevo, Šabac, Kraljevo, Čačak, Smederevo, Paraćin, Vršac, Prijepolje, Pećinci, Arilje 3 Grupa opština 3: Novi Sad, Niš, Sombor, Valjevo, Novi Pazar, Sremska Mitrovica, Zaječar, Pirot, Bujanovac, Preševo, Medvedja 4 “Sl. Glasnik RS” br. 39/2002 5 “Sl. Glasnik RS” br. 9/2002 6 “Sl. Glasnik RS” br. 61/2005 7 “Sl. Glasnik RS” br. 47/2006 8 “Sl. Glasnik RS” br. 62/2006 9 “Sl. Glasnik RS” br. 116/2008
2
Uz splet donetih zakona, Vlada Republike Srbije svake godine donosi Memorandum o budžetu11, kojim definiše makroekonomski okvir za izradu budžeta lokalnih vlasti i transfere sredstava sa centralnog na lokalni nivo.
Navedeni splet zakona omogućio je i regulisao način pristupanja lokalnih vlasti finansijskom tržištu u cilju prikupljanja dodatnih sredstava za finansiranje bržeg razvoja lokalne zajednice, u odnosu na tradicionalno finansiranje samo iz budžetskih prihoda. Svi učesnici na finansijskom tržištu mogu se pojaviti kao potencijalni investitori i finansijeri lokalne infrastrukture. Način njihovog ulaganja u lokalne investicione projekate zavisi od njihovog pravnog statusa, visine akumulacije kojom raspolažu, i načina finansiranja projekta, koji je izabrala lokalna samouprava. Donošenje zakona, meñutim, nije rezultiralo brzim aktiviranjem svih potencijalnih finansijera i investitora na tržištu iz razloga potrebnog vremena za donošenje podzakonskih akata, formiranje novih regulatornih institucija, kao i usaglašavanja i izmene donetih zakona. U procesu izgradnje i unapreñenja pravnog i institucionalnog okvira na centralnom i lokalnom nivou, aktivno su učestvovali stručnjaci MEGA programa. U periodu od 2005. do 2010. godine u tom procesu je ostvarena saradnja sa Ministarstvom finansija, glavnim učesnicima na tržištu kapitala u Srbiji, Stalnom konferencijom gradova i opština i drugim donatorskim programima i meñunarodnim institucijama (EBRD, KfW, GTZ, USAID/SEGA itd.).
Prema do sada kreiranom pravnom i institucionalnom okviru, lokalne vlasti se mogu zaduživati u zemlji i inostranstvu, u domaćoj i stranoj valuti za dugoročno finansiranje ili refinansiranje kapitalnih investicionih rashoda, planiranih u budžetu lokalne vlasti. One mogu pozajmljivati novac od finansijskih institucija (kroz otvoreni postupak javne nabavke kredita i finansijskog lizinga) ili od investitora na tržištu kapitala (emisijom obveznica). Odluku o zaduživanju donosi nadležni organ lokalne vlasti, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva finansija o poštovanju ograničenja dugoročnog zaduživanja, saglasno Zakonu o javnom dugu.
Ograničenje dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode
� Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja ne može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini
� Iznos glavnice i kamate, koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja, ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini
Prilikom korišćenja jednog od navedenih oblika zaduživanja, lokalne vlasti bi trebalo da postignu pribavljanje sredstava na finansijskom tržištu po najpovoljnijim uslovima. U tom cilju, tokom sprovoñenja MEGA programa 32 jedinice lokalne samouprave prošle su brojne treninge iz oblasti upravljanja finansijama, dugom i kapitanim investicionim projektima. Tom prilikom njima su isporučeni priručnici za: upravljanje dugom, nabavku kredita i finansiranje kapitalnih investicionih projekata. One su takoñe dobile softver za ocenu, analizu i
10 “Sl. Glasnik RS” br. 54/2009 11 „Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za sledeću godinu, sa projekcijama za naredne dve godine” usvaja Vlada Republike Srbije na predlog Ministra finansija.
3
prezentaciju kreditne sposobnosti jedinica lokalne samouprave. Korišćenjem priručnika i softvera jedinice lokalne samouprave su osposobljene da:
− pripreme i prezentiraju kapitalne investicione projekte na način prihvatljiv za finansiranje od strane finansijskih institucija i investitora
− kreiraju konkursnu dokumentaciju za otvoreni postupak javne nabavke kredita
− ispitaju mogućnosti zaduživanja na finansijskom tržištu
− prezentiraju svoju kreditnu sposobnost prilikom emisije obveznica ili zaduživanja kod finansijskih institucija
− izrade planove kapitalnih investicija, na osnovu usaglašavanja rentabilnosti projekata i cene izvora sredstava za njihovo finansiranje.
Kao rezultat kreiranja pravnog i institucionalnog okvira i razvoja savremenih metoda finansijskog upravljanja gradova i opština, u Republici Srbiji je razvijen poseban segment finansijskog tržišta, uz aktivno učešće MEGA programa u tom procesu. To je tržište kredita lokalnih vlasti, koje predstavlja prvu fazu razvoja tržišta duga lokalnih vlasti u zemljama u okruženju.
U zemljama u okruženju zaduživanje jedinica lokalne samouprave otpočelo je razvojem tržišta bankarskih kredita opštinama. Tek nakon razvoja ovog segmenta tržišta, a paralelno sa razvojem savremenih metoda finansijskog upravljanja lokalnih vlati i nastankom finansijski jakih institucionalnih investitora otpočeo je proces emisije opštinskih obveznica. Glavni podsticaj razvoju tržišta opštinskih obveznica bilo je zaduživanje po nižim kamatnim stopama i na duže rokove u odnosu na bankarske kredite.
Dalji razvoj tržišta duga lokalnih vlasti u Srbiji zavisiće od nastavka procesa unapreñenja pravnog i institucionalnog okvira, koji reguliše način finansiranja i zaduživanja gradova i opština i načn funkcionisanja finansijakog tržišta. Da bi se lokanim vlastima u Srbiji omogućilo direktno zaduživanje kod investitora, emisijom obveznica, neophodno je: da jedinice lokalne samouprave postanu vlasnici imovine koju koriste, da se reguliše eksterna revizija i način obelodanjivanja finansijskih izveštaja lokalnih vlasti, kao i da se omogući svim investitorima da kupuju municipalne obveznica putem javnog plasmana.
4
2 Učesnici na tržištu kredita lokalnih vlasti
Početak razvoja tržišta kredita lokalnih vlasti poklapa se sa donošenjem Zakona o javnom dugu, sredinom 2005. godine i pojavom prvih banaka, koje su bile spremne da prihvate kreditni rizik jedinica lokalne samouprave. Na razvoj bankarskih kredita opštinama značajno je uticalo prisustvo meñunarodnih donatorskih i finansijskih institucija, koje su podržavale finansiranje lokalnih kapitalnih investicionih projekata.
2.1. Uloga inostranih donatora u razvoju tržišta
Sredstva inostarnih donatora (USAID, EAR, IPA fond itd.) koriste se za: podsticanje realizacije projekata javnog i privatnog sektora, podsticanje domaćih banaka da se uključe u kreditiranje projekata i pokrivanje troškova konsultanata prilikom izrade projekata. Većina lokalnih komercijalnih banaka pokazala je zaiteresovanost za kreditiranje projekata, koji su sufinansirani od strane inostarnih donatora, kao i za pokrivanje dela kreditnog rizika lokalnih vlasti.
USAID je podržao razvoj tržišta kredita tako što je tokom 2005. godine sklopio ugovor sa Raiffeisenbank o delimičnom pokrivanju kreditnog rizika, prilikom odobravanja kredita lokalnim vlastima. DCA garancija je pokrivala 50% kreditnog rizika i bila korišćenja od strane Banke tokom 2005. i 2006.godine.
2.2. Uloga meñunarodnih finansijskih institucija na tržištu kredita
Sredstva meñunarodnih finansijskih institucija se koriste za: direktno kreditiranje projekata javnog sektora, refinansiranje izabranih domaćih partner banaka ili pokrivanje dela rizika kreditiranja projekata od strane domaćih banaka partnera. Meñunarodne finansijske institucije i razvojne banke drugih država, koje obavljaju svoju kreditnu aktivnost u Republici Srbiji su: Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Nemačka razvojna banka.
Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development, EBRD) je investitor u regionu, koji pored sopstvenih sredstava prikuplja i sredstva stranih investitora. Ovako obezbeñena sredstva, koristi za kreditiranje i ulaganje kapitala u: finansijske institucije, privatni i javni sektor (države, regione, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća itd.).
Tabela 2.2.1. Uslovi odobravanja kredita EBRD OPIS USLOVI
Vrsta projekta Lokalni infrastrukturni projekti Sponzor projekta Javni i privatni sektor Visina kredita Najmanje Eur 5 miliona, a najviše 35% ukupnih troškova projekta Rok kredita Od 8 do 10 godina Period počeka otplate Od 3 do 4 godine Valuta Evro Kamatna stopa Euribor + margina (margina je 1% za kredite sa državnom garancijom) Naknade za: - odobravanje kredita 1% jednokratno plaćanje prilikom odobravanja kretdita - angažovanje sredstava 0.5% polugodišnje palaćanje na nepovučeni iznos odobrenog kredita - prevremenu otplatu 0.125% iznosa glavnice kredita koji se otplaćuje pre dospeća
5
Finansiranje od strane EBRD može tražiti sponzor projekta, na osnovu sveobuhvatne studije izvodljivosti projekta vrednog preko Eur 5 miliona. EBRD, do sada, nije razvila kreditiranje infrastrukturnih projekata manje vrednosti, posredstvom domaćih banaka u Srbiji.
Evropska investiciona banka (European Investment Bank – EIB) je finansijska institucija Evropske unije, koja odobrava kredite iz sredstava obezbeñenih zaduživanjem na tržištu, iz rezervi i iz uplaćenog kapitala članica EU. Poslove finansiranja izvan EU prvenstveno vrši iz sopstvenih sredstava. Krediti se ugovaraju sa vladama zemalja u kojima se projekti sprovode. Krediti koji premašuje Eur 25 miliona mogu da budu direktno ugovoreni sa korisnikom kredita. Korisnici kredita EIB-a mogu da budu vlasnici projekata, u javnom i privatnom sektoru i banke.
Tabela 2.2.2. Uslovi odobravanja kredita EIB
OPIS USLOVI
Vrsta projekta Infrastrukturni i projekti energetske efikasnosti
Sponzor projekta Javni i privatni sektor
Visina kredita Do 50% investicionih troškova projekta
Rok kredita Do 20 godina za projekte u oblasti infrastrukture
Period počeka otplate Jednak fazi izgradnje projekta
Valuta Evro, američki dolar, japanski jen, švajcarski franak i dr.
Kamatna stopa Fiksne ili promenljive (blizu troškova zaduživanja EIB na tržištu)
Naknade Ne naplaćuju se
Pored kredita za pojedinačne projekte, EIB nudi globalne zajmove. Globalni zajmovi su kreditne linije odobrene posredničkim bankama, koje iz njih odobravaju kredite lokalnoj samoupravi i malim i srednjim preduzećima. EIB ima 10 posredničkih banka u Srbiji, od kojih je na tržištu kredita opština aktivno 6 banaka: Komercijalna Banka, Raiffeisenbank, UniCredit Bank, Hypo Alpe-Adria-Bank, Banca Intesa i KBC Banka. Partnerske banke preuzimaju rizik odobrenog kredita, te one vrše procenu kreditnog rizika lokalne vlasti kao korisnika kredita.
Nemačka razvojna banka (Kreditanstalt für Wiederaufbau – KfW) je nosilac finansijske saradnje izmeñu Nemačke i Srbije, u ime Vlade Nemačke. KfW od 2008. godine spovodi program finansiranja malih projekata komunalne infrastrukture, koji je pogodan za manje i slabije razvijene opštine. Kreditiranje se vršiti preko Banke Intesa, koju refinansira KfW. Domaća banka vršiti procenu rizika projekta i nosioca projekta i preuzimanje rizika plasmana.
Tabela 2.2.3. Uslovi odobravanja kredita KfW
OPIS USLOVI
Vrsta projekta Projekati komunalne infrastrukture Sponzor projekta Jedinica lokalne samouprave i JKP Visina kredita Do Eur 1.2 miliona Rok kredita Do 7 godina Period počeka otplate Do 1 godine Valuta EUR Kamatna stopa Euribor + 4.5% ili fiksna 6.5% godišnje
6
2.3. Uloga domaćih komercijalnih banaka na tržištu kredita
Zaduživanje kod domaćih komercijalnih banka je najtradicionalniji način finansiranja kapitalnih investicionih projekata lokalnih vlasti, koji se sporadično pojavljivao pre 2005. godine, a intenzivno se počeo koristiti tokom 2006. godine. Dostupnost kredita komercijalnih banka se postepeno povećavala, rastom broja banaka koje su spremne da analiziraju i prihvate kreditni rizik lokalnih vlasti, kao i da učestvuju u javnim nabavkama kredita. Banke koje su prve bile spremne da ponude kredite lokalnim vlastima na osnovu njihovih fiskalnih kapaciteta, sa ili bez hipoteke na nepokretnosti su: Banca Intesa, Raiffeisenbank, Komercijalna i Aik banka.
Vodeća banka po broju odobrenih kredita je Banca Intesa, koja je imala dugogodišnje iskustvo u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u Srbiji i pre uspostavljanja novog budžetskog sistema i zakonskog regulisanja zaduživanja lokalnih vlasti.
Tabela 2.3.1. Pregled odobrenih kredita po bankama
Broj odobrenih kredita Ime domaće banke
Pre 2005 2005 2006 2007 2008 2009*
Ukupno
1. Banca Intesa a.d.Beograd 2 13 33 18 16 3 85
2. Komercijalna banka a.d.Beograd 1 0 9 3 3 0 16
3. Aik banka ad Nis 0 3 5 2 1 0 11
4. Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd 0 0 3 5 2 1 11
5. Vojvodjanska banka a.d. Novi Sad 1 1 4 1 2 1 10
6. Raiffeisenbank a.d.Beograd 0 3 3 1 1 0 8
7. UniCredit Bank Srbija ad Beograd 0 0 3 1 1 0 5
8. Erste bank AD Novi Sad 0 1 0 1 1 0 3
Ostale banke 1 2 1 2 0 0 6
Ukupno po godinama 5 23 61 34 27 5* 155
*Napomena: U Izveštaju nedostaju podaci za sve kredite nabavljene tokom 2009. godine
Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
U Republici Srbiji danas posluje 34 banke, od kojih je 8 aktivno na tržištu kredita lokalnih vlasti. Ovih osam banaka raspolaže sa 43% ukupne bilansne sume svih banaka, a pokriva 99% plasiranih kredita lokalnim vlastima (bez meñunarodnih finansijskih institucija).
7
Grafikon 2.3.1. Učešće banaka na tržištu kredita lokalnih vlasti
Ostale banke 1%
Banca Intesa 61%Komercijalna 8%
Erste bank 2%
Hipo Alpe Adria 12%
Vojvodjanska 2%
Aik banka 5%
Raiffeisenbank 6%
UniCredit 4%
Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
Banka Intesa sa oko 14% učešća u ukupnoj aktivi banaka, pokrila je 60.9% plasmana opštinama krajem 2009. godine. Na drugom mestu je Hypo Alpe Adria Bank, koja je pokrila 11.6% plasmana opštinama. Zatim slede Komercijani banka sa 7.5% i Raiffeisenbank sa 6.3% tržišnog učešća. Ostale četiri banke potražuju po osnovu kredita 13.7% od ukupnog duga opština prema komercijalnim bankama.
Od ovih osam banaka, samo dve (Komercijalna i AIK banka) su u većinskom domaćem vlasništvu, a ostalih šest je u vlasništvu stranih banaka. Domaća AIK banka za kreditiranje lokalnih vlasti koristi sopstvena sredstva prikupljan na domaćem tržištu, dok Komercijalna banka pored sopstvenih sredstava koristi kreditnu liniju EIB-a. Banke u stranom vlasništvu uglavnom odobravaju kredite iz sredstava obezbeñenih van granica Srbija od svojih osnivača ili putem refinansiranja od strane meñunarodnih finansijskih institucija (EIB, CEB ili KfW).
Komercijalne banke odobravaju kredite za sve vrste infrastrukturnih projekata. Uslovi odobravanja kredita zavise od načina prikupljanja sredstava navedenih banaka, uslova refinansiranja kredita kod meñunarodnih finansijskih institucija (EIB, CEB, KfW, itd.) i ocene kreditnog rizika opština. U tabeli dole prikazani su uobičajeni uslovi po kojima komercijalne banke nude kredite lokalnim vlastima.
Tabela 2.3.2. Uslovi odobravanja kredita komercijalnih banaka
OPIS USLOVI
Rok kredita izmeñu 5 i 15 godina
Period počeka otplate izmeñu 1 i 3 godine
Kamatna stopa Kredit u RSD: Belibor + 1,50% prosečno
Kredit u EUR: Euribor + marža od 3.5% do 7%
budžetski prihodi (ovlašćenje za zaduženje podračuna budžeta) menica opštine jemstvo lokalnog javnog preduzeća
Obezbeñenje
hipoteka (na zgrade i zemljište)
8
Na osnovu podataka, koje objavljuje NBS o kreditnoj aktivnosti banaka, možemo videti da su bankarski plasmani lokalnim vlastima rasli u periodu od 2005. do 2009. godine, po prosečnoj stopi od 56%. Oni su porasli sa 2.1 na 11.3 milijarde dinara, što predstavlja ukupan rast od 528%. Meñutim, plasmani lokalnim vlastima su i dalje na niskom nivou, jer učestvuju u ukupnim plasmanima banaka sa samo 0.9%.
Grafikon 2.3.2. Potraživanje banaka po neotplaćenim kreditima lokalnih vlasti (kraj godine)
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
12.0
mld RSD 2.1 4.7 6.9 9.1 11.3
2005 2006 2007 2008 2009
Izvor: Izveštaj NBS o kontroli poslovanja banaka, decembar 2009.
Na osnovu izveštaja NBS možemo saznati kolika je rizičnost bankarskih plasmana lokalnim vlastima. Ako pogledamo izveštaj za prvi kvartal 2010. godine videćemo da u ukupnim kreditima u docnji, krediti javnom sektoru12 učestvuju samo 0.1%, dok je učešće kredita odobrenih privrednim subjektima čak 77% u ukupnim problematičnim kreditima.
12 Krediti javnom sektoru obuhvataju kredite Republici Srbiji i lokalnim vlastima. Oni su na kraju prvog kvartala iznosili 131 milijardu dinara, tj. 10% ukupnih plasmana banaka.
9
3 Aktivnosti lokalnih vlasti na finansijskom tržištu u Srbiji
Lokalne vlasti u Republici Srbiji su u obavezni da izveštavaju Ministarstvo finansija o nivou svoje zaduženosti sredinom i krajem svake godine. Zahvaljujući dobroj saradnji MEGA programa sa Upravom za javni dug, u Ministarstvu finansija, podaci iz tih izveštaja bili su dostupni za analizu zaduživanja lokalnih vlasti u Srbiji. Ovim podacima mogu pristupiti i ostali učesnici na finansijskom tržištu, uz obraćanje Upravi za javni dug. Obradom podataka iz izveštaja o stanju zaduženosti gradova i opština na dan 31.12.2009. godine, urañena je analiza aktivnosti lokalnih vlasti na finansijskom tržištu, koja sledi.
3.1. Pristupanje lokalnih vlasti finansijskom tržištu
Intenzivan izlazak lokalnih vlasti na finansijsko tržište, u cilju prikupljanja dodatnih sredstava za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, otpočeo je nakon donošenja Zakona o javnom dugu, sredinom 2005. godine. Pre donošenja Zakona, u periodu od 2001. do 2005. godine mali broj lokalnih vlati, samo 13, se zadužilo kod banaka (prikazano u grafikonu dole). To su uglavnom bili najveći gradovi, koji su ponekad uz podršku Republike, imali pristup kreditima meñunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB i KfW) ili su na osnovu dugogodišnje saradnje sa domaćim bankama mogli da dobiju kredite.
Grafikon 3.1.1. Broj zaduženih lokalnih vlasti po godinama
13
40
78
91 93 94
pre 2005 2005 2006 2007 2008 2009
Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
Najveći broj, čak 65, gradova i opština se zadužilo tokom 2005. i 2006. godine. Veće zaduživanje lokalnih vlasti u ovom periodu bilo je podstaknuto od strane Agencije za lokalnu infrastrukturu. Ona je pomagala opštinama da pripreme studije izvodljivosti kapitalnih investicionih projekata, koji su bili finansirani iz obezbeñenih inostranih donacija (uglavnom iz EU), bankarskih kredita i budžetskih sredstava.
Naredne 2007. i 2008. godine dolazi do usporavnja zaduživanja lokalnih vlasti na finansijskom tržištu iz dva razloga. Jedan razlog je taj što su dobijale kapitalne transfere iz Nacionalnog
10
investicionog plana, tokom ove dve godine. Drugi razlog je sprovoñenje lokalnih izbora za nove lokalne vlasti, tokom 2008. godine.
Tokom 2009. godine dolazi do povećanje kreditne aktivnosti lokalnih vlasti zbog smanjenja sredstava u lokalnim budžetima za finansiranje, kako započetih tako i novih kapitalnih investicionih projekata, zbog makroekonomske nestabilnosti u Srbiji i smanjenja opštih i kapitanih transfera iz Republičkog budžeta. Nastavak povećane kreditne aktivnosti očekuje se tokom 2010. i narednih godina, zbog smanjenog priliva sredstava po osnovu opšteg i namenskog transfera iz republičkog budžeta.
3.2. Mogućnosti zaduživanja i nivo zaduženosti lokalnih vlasti
Mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti, saglasno Zakonu o javnom dugu, zavisi od ostvarenih tekućih prihoda u lokalnom budžetu. Prilikom zaduživanja lokalne vlasti moraju voditi računa da ukupni neotplaćeni dugovi ne mogu preći 50% tekućih prihoda, koje su ostvarili u prethodnoj budžetskoj godini. Grafikon dole pokazuje promenu maksimalno dozvoljenog ukupnog duga svih lokalnih vlasti u Srbiji13, po godinama, računatog na osnovu ostvarnih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini.
Grafikon 3.2.1. Mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti (milijarde RSD)
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
120.0
140.0
160.0
180.0
200.0
Ostvareni tekući prihodi 103.6 133.3 156.8 182.8 158.9
Mogućnost zaduživanja 51.8 66.7 78.4 91.4 79.5
2005 2006 2007 2008 2009 2010
Izvor: Ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija, decembar 2009.
Na osnovu grafikona možemo zaključiti da je mogućnost zaduživanja lokalnih vlati neprekidno rasla počev od 2005. do 2008. godine, kao rezultat povećanja ostvarenih tekućih prihoda u lokalnim budžeta po prosečnoj stop od 21%. Oni su u ovom periodu povaćani sa 103.6 na 182.8 milijardi dinara, što predstavlja ukupan rast od 76%. 13 U izveštaju MF nalaze se 168 lokalne vlasti, bez opština na Kosovu. Za potrebe analize nije izvršeno isključivanje gradskih opština na osnovu ispitivanja da li im je statutom grada dozvoljeno zaduživanje na finansijskom tržištu. Gradske opštine Grada Beograda bez dileme moraju biti uključene u analizu iz razloga što im je dato pravo zaduživanja uz saglasnost Gradonačelnika, saglasno Statutu Grada Beograda.
11
Rast tekućih prihoda rezultat je značajne izmene u načinu finansiranja lokalnih vlasti u Srbiji. Najznačajnija promena uvedena je donošenjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave14 , kojim je ureñeno obezbeñivanje sredstava jedinica lokalne samouprave za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Zakon predviña da jedinici lokalne samouprave pripadaju: izvorni javni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, ustupljeni javni prihodi (porezi i naknade) koji pripadaju Republici i transferi iz budžeta Republike za uspostavljanje finansijskog izravnanja (nenamenski i namenski transferi).
Tokom 2009. godine, dolazi do smanjenja tekućih prihoda u lokalnim budžetima, usled recesije u privredi i smanjenja transfera iz budžeta Republike. Istovremeno se smanjuje dozvoljeni maksimalni nivo zaduživanja lokalnih vlasti u odnosu na prethodnu 2009. godinu. Ovaj pad iznosi 13% računato u dinarima, odnosno 20% računato u evrima. Smanjenje tekućih prihoda povećava rizik otplate dugova, koji su ugovoreni u prethodnim godinama, pri višem nivou tekućih prihoda, kao i rizik da pojedine lokalne vlasti budu zadužene iznad zakonskog maksimuma.
Pored analize mogućnosti zaduživanja važno je sagledati u kojoj meri su lokalne vlasti iskoristile mogućnosti prikupljanja dodatnih sredstava putem zaduživanja. Sledi prikaz ostvrenih primanja od zaduživanja po godinama, u sledećem garfikonu. Primanja od zaduživanja su imala najveći rast u 2006. godini, kada su iznosila 5.2 milijarde dinara (66.2 miliona Eur) i u 2009. godini kada su dostigla 8.6 milijardi dinara (96.9 miliona Eur).
Grafikon 3.2.2. Primanja od zaduživanja lokalnih vlasti po godinama
0.0
1,000.0
2,000.0
3,000.0
4,000.0
5,000.0
6,000.0
7,000.0
8,000.0
9,000.0
(million RSD) 1,491.1 5,232.8 4,648.0 6,196.9 8,584.9
2005 2006 2007 2008 2009
Izvor: Ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija, decembar 2009.
Na grafikonu dole prikazano je učešće primanja od zaduživanja u ukupnim prihodima i primanjima budžeta lokalnih vlasti. Primanja od zaduživanja uticala su na povećanje budžeta lokalnih vlasti od 1% do 5%, po godinama.
14 “Sl. Glasnik RS” br. 62/2006
12
Grafikon 3.2.3. Učešće primanja od zaduživanja u lokalnim budžetima
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2005 2006 2007 2008 2009
Ukupni prihodi iprimanja
Primanja odzaduživanja
Izvor: Ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija, decembar 2009.
Ako bi smo sada ukrstili zvanične podatke NBS i Ministarstva finansija, mogli bi smo sagledati u kojoj meri su lokalne vlasti iskoristile svoj kapacitet zaduživanja na domaćem tržištu kredita. U grafikonu dole prikazana je gornja granica zaduživanja lokalnih vlasti, obračunata na osnovu ostvarenih tekućih prihoda opština, koji su objavljeni u Biltenu javnih finansija MF. Uporedno je prikazano ukupno potraživanje banaka od lokalnih vlasti po neotplaćenim kreditima, koje je objavljeno u Izveštaju NBS.
Grafikon 3.2.4. Učešće domaćih kredita u kapacitetu zaduživanja lokalnih vlasti
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
(milijardi RSD)
Mogućnost zaduživanja 51.8 66.7 78.4 91.4
Stanje neotplaćenog duga 4.7 6.9 9.1 11.3
2006 2007 2008 2009
Izvor: Izveštaj NBS o kontroli poslovanja banaka i Ministarstvo finansija, Bilten javnih finansija, decembar 2009.
9% 10% 12% 12%
13
Gornji grafikon pokazuje da su se potraživanja domaćih banaka od lokalnih vlasti, od 2006. godine kretala u rasponu od 9% do 12% ukupno dozvoljenog nivoa zaduživanja, po zakonu. Ovaj procenat potvrñuje da ima značajnog prostora za povećanje aktivnosti domaćih banaka na tržištu kredita lokalnih vlasti. Ako bi smo u ovu računicu uključili odobrene kredite meñunarodnih finansijskih institucija od oko 20.2 milijarde dinara (22% granice zaduživanja) domaćim bankama bi ostalo još dosta prostora za kreditiranje lokalnih investicionih projekata.
3.3. Način zaduživanja na finansijskom tržištu
Gradovi i opštine u Srbiji isključivo se zadužuju kod finansijskih institucija. Direktno zaduživanje kod investitora, emisijom obveznica, za sada nije zaživelo u Srbiji. Na osnovu izveštaja, koje su gradovi i opštine dostavile MF, ukupan dug lokalnih vlasti krajem 2009. godine prema domaćim kreditorima i poveriocima iznosio je 18.6 milijardi dinara (199.4 miliona Eur) ili 48% ukupne zaduženosti, a dug prema meñunarodnim finansijskim institucijama iznosio je 20.2 milijarde dinara (216.2 miliona Eur), tj. 52% ukupnog duga.
Tabela 3.3.1. Struktura duga lokalnih vlasti
Vrsta duga Broj ugovora
Stanje duga (RSD)
Stanje duga (EUR)
Struktura duga
Dug prema domaćim bankama 149 9,564,707,464 102,360,380 51.3%
Dug prema lizing kućama 19 46,923,621 502,171 0.3%
Dug prema dobavljačima 5 165,630,686 1,772,560 1.9%
Nerazvrstani domaći dug 8,858,478,037 94,802,395 47.5%
Ukupan domaći dug 173 18,635,739,808 199,437,507 48.0%
Inostrani dug (prema EBRD i EIB) 9 20,203,853,788 216,219,279 52.0%
UKUPAN DUG 182 38,839,593,596 415,656,786 100% Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
U ukupnom inostranom dugu lokalnih vlasti najveće učešće od 94% imaju inostrani dugovi Grada Beograda, a ostalih 6% se odnosi na dug gradova Niša, Kragujevca i Subotice.
Grafikon 3.3.1. Struktura inostranog duga lokalnih vlasti
BEOGRAD 94%
KRAGUJEVAC 1% SUBOTICA
4%NIŠ 1%
Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
14
3.4. Uslovi zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu
Uslovi zaduživanja lokalnih vlasti na domaćem finansijskom tržištu od 2005. do 2010. godine su se menjali u zavisnosti od brojnih faktora, kao što su:
− monetarna politika NBS
− raspoloživost dugoročnih sredstava u bankarskom sektoru za kreditiranje opština
− način finansiranja i isplativost kapitalnih investicionih projekata
− tretman kreditnog rizika lokalnih vlasti
− zainteresovanost domaćih banaka da pristupaju javnoj nabavci kredita.
Ovde ćemo analizirati uslove zaduživanja lokalnih vlasti, kao što su ročnost, valuta, način obezbeñenja duga i kamatna sopa.
Rokovi zaduživanja lokalnih vlasti u velikoj meri zavise od valute zaduživanja. Devizni krediti i krediti sa valutnom klauzulom su od samog početka razvoja domaćeg tržišta kredita, uzimani na rokove od 5 do 15 godina. Ove kredite su vrlo često odobravale domaće banke, koje su imale ugovore sa meñunarodnim finansijskim institucijama o njihovom refinansiranju. Na uzorku od 35 kredita ugovorenih kod domaćih banaka, obračunat je prosečan rok otplate kredita, koji iznosi 8 godina.
Tabela 3.4.1. Pregled rokova otplate kredita na izabranom uzorku
ROK OTPLATE BROJ KREDITA IZNOS KREDITA
(EUR)
KREDITI SA VALUTNOM KLAUZULOM
Kraće od 5 god. 5 1.200.000 5 god. 7 17.400.000 7 god. 4 1.800.000 8 god. 2 300.000 10 god. 13 14.100.000 15 god. 4 5.500.000
PROSEČAN ROK OTPLATE JE 8 GODINA
(RSD) KREDITI U DINARIMA
1 god. 2 10.000.000 3 god. 6 90.500.000 4 god. 2 81.810.000 5 god. 6 213.130.000 7 god. 1 12.720.000 10 god. 2 88.000.000
PROSEČAN ROK OTPLATE JE 4 GODINE Izvor: Stalna konferencija gradova i opština, Istraživanje tržišta kredita, April 2007.
Rokovi zaduživanja u dinarima, su kraći (zbog valutnog rizika za banke) i kreću se od 2 do 10 godina. Na uzorku od 19 dinarskih kredita obračunat je prosečan rok otplate dinarskih kredita, koji iznosi 4 godine.
15
Valuta zaduživanja ukazuje na visoku izloženost lokalnih vlasti valutnom riziku. Većina kredita, čak 91%, je ugovorena sa valutnom klauzulom. Samo 9% ukupnog duga krajem 2009. godine je ugovoreno u dinarima. Ako u obzir uzmemo zaduživanje lokalnih vlasti kod meñunarodnih finansijskih institucija (EBRD i EIB) izloženost valutnom riziku je čak 97%.
Grafikon 3.4.1. Valutna struktura domaćeg duga lokalnih vlasti
EUR, 87%
RSD, 8% CHF, 4%
Izvor: Ministarstvo Finansija, Uprava za javni dug, Pregled zaduženja lokalnih vlasti na dan 31.12.2009.
Do 2010. godine banke su izbegavale da prihvate valutni rizik prilikom odobravanja kredita lokalnim vlastima. Obzirom da su sredstva za odobravanje ovih kredita bila obezbeñivana van granica Srbije (kroz prekogranične kredite ili putem refinansiranja kod meñunarodnih finansijskih institucija), domaće banke su uglavnom nudile kredita sa valutnom klauzulom. Tek ove 2010. godine dolazi do povećanja zaduživanja lokalnih vlasti u dinarima. Procenat učešća odobrenih dinarskih kredita povećan je na 15%, tokom ove godine. Razlog tome je spremnost banaka da preuzmu valutni rizik, zbog povećane konkurencije na ovom segmentu tržišta i sve češćih zahteva lokalnih vlasti da žele da se zaduže isključivo u dinarima.
Instrumenti obezbeñenja duga lokalnih vlasti su se menjali i relaksirali sa razvojem tržišta opštinskih kredita. Banke su u početku odobravale kredite obezbeñene imovinom, koju koriste opštine, a koja se uz saglasnost Republičke direkcije za imovinu može staviti pod hipoteku. Vremenom, sa sticanjem poverenja i iskustva u radu sa lokalnim vlastima, banke su počele da odobravaju neobezbeñene kredite. Odobravanje kredita bez hipoteke, banke su počele da vrše na osnovu ocene kreditnog rizika lokalne vlasti, koja se zasnivala na proceni fiskalnog kapaciteta i mogućnosti otplate duga iz suficita u tekućem budžetu. Ovi krediti su obezbeñeni samo opštim prihodima budžeta lokalnih vlasti, putem dostavljanja ovlašćenja banci za zaduženje podračuna budžeta ili menice lokalne vlasti.
Izveštaja NBS o rizičnosti bankarskih plasmana
Ukupni plasmani javnom sektoru činili su 10% ukupnih bankarskih plasmana u Srbiji na dan 31.3.2010.g. Učešće kredita javnog sektora u ukupnim problematičnim kreditima banaka je samo 0.1%. Obzirom da plasmani javnom sektoru obuhvataju kredite državi i kredite lokalnim vlastima, može se izvesti zaključak da je kreditni rizik lokalnih vlasti nizak u Srbiji, kao i u ostalim tržišnim ekonomijama.
Izvor: www.nbs.rs
Visina kamatne stope po kojoj su se gradovi i opštine zaduživali na domaćem tržištu od 2005. do 2009. godine, menjala se u zavisnosti od makroekonomskih kreatanja, monetarne politike NBS, cene kapitala na tržištu i cene bankarskih sredstava. Na visinu kamatne stope
16
uticala je i spremnosti banaka da prihvate kreditni rizik lokalnih vlasti, kao i unapreñenje veština upravljanja dugom u opštinama.
Od 2005. do 2009. godine kamatna stopa na dinarske dugove i kredite sa valutnom klauzulom bila je promenljiva. Ona je uglavnom formirana na osnovu referentne tržišne kamatne stope, koja je uvećavana za kamatnu maržu, na osnovu procene kreditnog rizika opština od strane banke. Za dugove sa valutnom klauzulom u evrima korišćen je najčešće tromesečni (3m) ili šestomesečni (6m) EURIBOR, a za dugove u švajcarskim francima tromesečni (3m) ili šestomesečni (6m) LIBOR. Za dugove u dinarima korišćen je tromesečni (3m) ili šestomesečni (6m) BELIBOR, koji se formira na u meñubankarksoj trgovini na finansijskom tržištu u Srbiji.
Od druge polovine 2009. godine, banke su počele da nude fiksnu kamatnu stopu na kredite sa valutnom klauzulom. Na to je uticalo povećanje broja banaka, koje nude kredite opštinama, kao i strožiji zahtevi lokalnih vlasti u pogledu cene kredita, tokom sprovoñenja javne nabavke kredita. Ugovaranjem kredita sa fiksnom kamatnom stopom lokalne vlasti su uspele da se zaštite od rizika rasta referentne kamatne stope, Eribora, koji je na svom istorijski najnižem nivou.
Prilikom zaduživanja u dinarima lokalne vlasti su izbegavale valutni rizik, ali su bile u situaciji da prihvate višu cenu kredita, koju su banke formirale na osnovu visoke referentne kamatne stope Belibora. Razlog tome je inverzna kriva prinosa na finansijskom tržištu u Srbiji i nepostojanje dugoročnih izvora sredstava u bankama u dinarima.
U tabeli dole prikazano je kako se menjala visina kamatne stopa na kredite sa valutnom klauzulom u evrima po godinama. Podatke bi trebalo uzeti sa rezervom iz razloga što gradovi i opštine nisu na jednoobrazan i pouzdan način izvestile o načinu ugovoranja nominalnih i kamatnih stopa na svoje kredite. U svakom slučaju, može se steći uvid u promenu visine kamatnih stopa u analiziranom periodu.
Tabela 3.4.2. Kamatne stope na zaduživanje sa valutnom klauzulom u evrima
Godina zaduživanja Prosečna kamatna stopa Stopa obavezne rezerve NBS
2005 7.050% od 29% do 38%
2006 6.601% od 38% do 40%
2007 7.213% 45%
2008 7.829% 45%
2009 8.666% 45%
Značajne promene visine kamatnih stopa po godinama, u velikoj meri su bile rezultat monetarne politike NBS i broja banaka koje učestvuju u javnim nabavkama kredita. Glavni instrument monetarne politike, koji je značajno uticao na cenu zaduživanja lokalnih vlasti bila je visina obavezne rezerve, koju su banke bile u obavezi da beskamatno izdavajaju kod NBS na inostrana sredstva za finansiranje i refinansiranje kredita opštinama. Stopa obavezne rezerve kretala se od 29% do 45%. Svoj najviši nivo dostigla je u periodu od 2007. do 2010. godine, što je dovelo do značajnog rasta kamatne stope na dugove lokalnih vlasti. Tokom 2010. godine NBS je ukinula obaveznu rezervu na kreditne linije inostranih vlada i meñunarodnih finansijskih organizacija, što je uticalo na pad cene kredita koji se finansiraju iz ovih izvora. Meñutim pad cene bankarskih kredita nije dovoljan zbog i dalje prisutnih efekata ekonomske krize, kao i nedovoljne elatičnosti cene kredita naniže.
17
Tabela 3.4.3. Kamatne stope na zaduživanje u dinarima
Godina zaduživanja Prosečna kamatna stopa
2007 11.696%
2008 12.805%
2009 12.592%
Promena visine kamatne stope na dinarske kredite prikazana je samo za tri godine. Ove kamatne stope bi trebalo uzeti sa rezervom, zbog nekompletnih podataka o načinu ugovaranja nominalne kamatne stope, kao i nepostojanju informacija o eventualnoj revalorizaciji glavnice dinarskog duge zbog inflacije.
18
4 Stanje finansijskog tržišta u Srbiji u odnosu na tržišta u regionu
Uloga finansijskog sistema svake države je da omogući nesmetano funkcionisanje i razvoj nacionalne ekonomije i ukupan društveni prosperitet. Tu funkciju finansijski sistem ostvaruje omogućavajući slobodan tok novčanih sredstava izmeñu štednih i investicionih jedinica u sektoru privrede, javnom sektoru, sektoru domaćinstava i inosektoru. Važan učesnik na finansijskom tržištu svake zemlje je javni sektor, koji se ispoljava kroz: centralnu vlast, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća i institucije.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi predviña mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti na finansijskom tržištu, u cilju finansiranja razvoja. O zaduživanju odlučuju organi upravljanja jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Nivo zaduživanja lokalne vlasti ograničen je od strane centralne vlasti, da bi se izbegao rizik nesolventnosti i omogućilo nesmetano izvršavanje njenih izvornih funkcija. Ovo ograničenje ne sme da bude preveliko, jer bi se time smanjila fleksibilnost i uspešnost sistema finansiranja lokalnih zajednica. Isključivanje tržišta kapitala iz strukture izvora finansiranja, usporilo bi razvoj lokalne zajednice.
Kao što smo već videli, lokalne vlasti u Republici Srbiji ne koriste obveznice za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda iz dva razloga. Prvi razlog je, nedovoljno razvijen pravni i institucionalni okvir za emisiju obveznica lokalnih vlasti. Drugi razlog je, plitko i neefikasno domaće finansijsko tržište u kome centralnu i dominantnu poziciju zauzima bankarski sektor. Institucionalni investitori, koji su u razvoju, nemaju mogućnost diversifikacije svog investicionog portfolija. Individualni investitori nemaju mogućnost kupovine opštinskih obveznica.
U ovom delu ćemo se osvrnuti na iskustvo drugih zemalja u pogledu razvoja tržišta duga lokalnih vlasti.
4.1. Emisija obveznica lokalnih vlasti u državama centralne i istočne Evrope
Zemlje centralne i istočne Evrope pristupile su meñunarodnom tržištu kapitala, emisijom obveznica lokalnih vlasti. Cilj izlaska na meñunarodno tržište bio je snižavanje troškova emisije obveznica i prikupljanje većeg iznosa kapitala. Jedinice lokalne samouprave, koje nisu mogle da pristupe ovom tržištu zbog ograničenog fiskalnog kapaciteta, emitovale su obveznice na domaćem tržištu kapitala. Stepen razvijenosti tržišta obveznica lokalnih vlasti varirao je od zemlje do zemlje.
U Češkoj Republici oskudna emisija državnih obveznica i visoka ponuda finansijskih sredstava institucionalnih investitora, doprineli su razvoju tržišta obveznica lokalnih vlasti. Nisu postojala zakonska ograničenja za emisiju obveznica lokalnih vlasti na domaćem i inostranom tržištu kapitala, osim procedure odobravanja emisije, koja je imala za cilj usklañivanje fiskalne i monetarne politike. Zaduživanje lokalnih vlasti nalazilo se pod kontrolom centralne vlasti, što je bilo podržano od strane investitora i pokrovitelja emisije.
U Poljskoj i Mañarskoj tražnja investitora za hartijama od vrednosti dovela je do razvoja likvidnog tržišta državnih obveznica. Prve obveznice lokalnih vlasti emitovane su na inostranom tržištu kapitala. One su poslužile kao referentne hartije za vrednovanje za emisiju opštinskih obveznica na domaćem tržištu. Dalji razvoj tržišta obveznica lokalnih vlasti u Mañarskoj bio je usporen zbog dugotrajnih procedura odobravanja i registrovanja emisije, uz
19
dominaciju privatnog plasmana (banake su držale obveznice do dospeća). U Poljskoj, nije došlo do razvoja likvidnog tržišta i trgovine obveznicama lokalnih vlasti. Razlog je, što je najveći deo obveznica emitovan putem privatnog plasmana (bez prospekta emisije) i što su banke u celosti otkupljivale emitovane obveznice, koje su držale u svom portfoliju do konačnog dospeća.
4.2. Emisija obveznica lokalnih vlasti u Republici Hrvatskoj
U Republici Hrvatskoj zabeležen je značajan napredak u razvoju tržišta državnih i opštinskih obveznica u periodu od 2004. do 2008. godine. Poslednje dve godine nije bilo emisije ovih hartija, što se može objasniti nepovoljnim kretanjima na tržištu kapitala, usled ekonomske krize.
Na kotaciji Zagrebačke berze nalazi se ukupno 19 obveznica javnog sektora: 11 državnih i 8 obveznica lokalnih vlasti. Sve opštinske obveznice su emitovane putem javnog plasmana, na osnovu izrade prospekta o emisiji obveznica. Opštinske obveznice su bez ograničenja mogli da kupe svi investitori na tržištu kapitala, uključujući grañane. Sledi pregled emitovanih obveznica lokalnih vlasti u Hrvatskoj.
Tabela 4.2.1. Emisija obveznica lokalnih vlasti u Hrvatskoj
Lokalna samouprava
Datum emisije
Rok (god)
Valuta Iznos ( Eur)
Kupon Namena
Emisija na domaćem tržištu
Koprivnica 29.6.2004. 7 HRK 8.000.000 6.5% Školski i sportski objekti i komunalna infrastruktura
Zadar 1.9.2004. 7 EUR 18.500.000 5.5% Izgradnja sportskog centra sa
bazenom
Rijeka 18.7.2006. 10 EUR 24.600.000 4.125% Izgradnja sportskog centra sa
bazenom
Split 24.7.2006. 7 EUR 4.000.000 4.5625% Kulturni i sportski objekti i komunalna infrastruktura
Vinkovci 23.10.2007. 10 HRK 5.600.000 5.5% Kulturno-poslovni centar sa
bazenom Osijek 30.10.2007. 10 HRK 3.333.333 5.5% Ureñenje gradskog trga Split 27.11.2007. 8 EUR 8.100.000 4.75% Više kapitalnih projekata Split 8.7.2008. 7 EUR 8.200.000 6% Više kapitalnih projekata
Emisija na inostranom tržištu Zagreb, holding
4.7.2007. 10 EUR 300.000.000 5.5% Kapitalni projekti JKP udruženih u
Zagreb holding
Izvor: Izveštaj sa Zagrebačke berze, mart 2009. i obaveštenje o emisiji obveznica “Zagreb holding“
Sve obveznice su emitovane kao opšte obveznice (eng. general obligation bond), garantovane budžetskim prihodima lokalnih vlasti. Emitovane su sa rokom dospeća od 7 do 10 godina. Sredstva prikupljena emisijom obveznica korišćena su za finansiranje kapitalnih investicionih projekata u oblasti komunalne infrastrukture, obrazovnih, kulturnih i sportskih objekata. Tri emisije obveznica izvršene su u lokalnoj valuti, čija vrednost iskazana u evrima je od 3.3 do 8.0 miliona evra. Pet emisija obveznija je denominirano u evrima, čija vrednost je od 4.0 do 24.6 miliona evra. Kuponska stopa na obveznice u lokalnoj valuti je u rasponu od 5.5% do 6%, dok je kuponska stopa na obveznice u evrima u rasponu od 4.125% do 4.75%. Sve
20
kuponske stope su nepromenljive i nisu značajno više od kuponske stope na državne obveznice15.
Jedinu inostranu obveznicu emitovao je “Zagreb holding“ u visini od 300.0 miliona evra za finansiranje investicionih projekata gradskih preduzeća, koja su osnivači holdinga. Obveznica je emitovana na Londonskoj berzi uz kamatni kupon od 5.5% na rok do 10 godina.
U tabeli dole prikazan je uporedni pregled kamatnih kupona na obveznice lokalnih vlasti i prosečne kamatne stope na bankarske kredite pravnim licima u Hrvatskoj.
Tabela 4.2.2. Uslovi zaduživanja u Hrvatskoj od 2004. do 2008.
Način zaduživanja Kamatna stopa
ZADUŽIVANJE U LOKALNOJ VALUTU
BANKARSKI KREDITI PRAVNIM LICIMA 9.16%
OBVEZNICE LOKALNIH VLASTI od 5.5% do 6.5%
ZADUŽIVANJE SA VALUTNOM KLAUZULOM ili EVRIMA
BANKARSKI KREDITI PRAVNIM LICIMA 7.15%
OBVEZNICE LOKALNIH VLASTI od 4.125% do 5.5% Izvor: www.hnb.hr
Iz ovog poreñenja zaključujemo da su kamatni kuponi na obveznice niži od kamatnih stopa na bankarske kredite, što je opravdalo emisiju obveznica lokalnih vlasti. Pored veće mogućnosti upravljanja dugom, lokalne vlasti su direktnim zaduživanja kod investitora, emisijom obveznica, ostvarile otplatu duga po nižoj kamatnoj stopi u odnosu na bankarske kredite.
Tabela 4.2.3. Bankarske marže u Hrvatskoj ( Decembar 2008. do Jula 2009.)
Kamatne stope U lokalnoj valuti U stranoj valuti
PROSEČNE AKTIVNE KAMATNE STOPE 11.41% 7.97%
PROSEČNE PASIVNE KAMATNE STOPE 3.44% 4.00%
MARGINA 7.97% 3.97% Izvor: www.hnb.hr
U cilju boljeg shvatanja situacije u finansijskom sistemu u Hrvatskoj urañen je obračun bankarske marže, koja predstavlja razliku izmeñu prosečne aktivne kamatne stope, koje banke naplaćuju od korisnika kredit, i prosečne pasivne kamatne stope, koju one plaćaju na depozite svojih klijenata.
Obračunatu maržu hrvatskih banaka ne možemo porediti sa maržom srpskih banaka, jer podaci o prosečnim bankarskim kamatnim stopama, koje objavljuje NBS nisu razvrstani po valutama. 15 Kuponska stopa na državne obveznice je od 4.25% do 6.875% za denominaciju u evrima i od 4.5% do 6.75% za denominaciju u lokalnoj valuti.
21
4.3. Na putu ka emisiji obveznica lokalnih vlasti u Republici Srbiji
Na osnovu iskustva zemalja u okruženju, možemo zaključiti da mogućnost finansiranja lokalne vlasti emisijom obveznica zavisi od političkog i pravnog ambijenta i razvijenosti finansijskog sistema, sa jedne strane, kao i kvaliteta finansijskog upravljanja i kreditne sposobnosti jedinica lokalne samouprave, sa druge strane.
Kreiranje pravnog i institucionalnog okvira u Srbiji, otpočelo je 2000. godine kroz fiskalnu decentralizaciju, regulisanje načina finansiranja i zaduživanja lokalnih vlati i uspostavljanje regulative i institucija finansijskog sistema.
U ovom trenutku neophodno je nastaviti proces unapreñenja finansijskog sistema u u Republici Srbiji, koji je započelo Ministarstvo finansija tokom 2008. godine. Ovaj proces obuhvata razvoj tri važne finansijske oblasti: (1) finansijskih tržišta i institucija (2) inicijalne javne ponude u funkciji unapreñenja tržišta kapitala i (3) tržišta dužničkih hartija od vrednosti u Srbiji. U okviru nastavka ovog procesa očekuje se delimična izmena pravnog okvira16 i aktiviranje ključnih regulatornih institucija finansijskog tržišta17, u cilju uspešnog razvoja emisije opštinskih obveznica. Istovremeno je neophodna politička volja onih struktura u društvu, koje kreiraju pravni i makro-ekonomski ambijent da podstaknu:
− lokalne vlasti na povećanje fiskalnog kapaciteta, kroz diversifikaciju izvornih lokalnih prihoda i smanjivanje zavisnosti finansiranja od ustupljenih prihoda i transfera Republike
− vršenje eksterne revizije finansijskih izveštaja i obelodanjivanje finansijskih podataka lokalnih vlasti
− uvoñenje obaveze lokalnih vlasti, da vrše emisiju dužničkih hartija na osnovu objavljivanja prospekta o emisiji obveznica
− regulisanje i pojeftinjenje procedure odobravanja i registrovanja obveznica lokalnih vlasti kao neprofitnih pravnih lica.
Na finansijskom tržištu u Srbiji prisutni su svi investitori, kao u ostalim tržišno razvijenim zemljama: banke, institucionalni investitori, preduzeća i fizička lica. Svi oni imaju značajan potencijal štednje i akumulacije, koji može biti investiran u obveznice lokalnih vlasti. Ukupna bilansna pozicija bankarskog sektora sredinom 2010. godine iznosila je 2,343.1 milijardu dinara ili 22.4 milijarde EUR. Ukupna imovina institucionalnih investitora (investicioni fondovi, osiguravajuća društava i penzioni fondovi) dostigla je visinu od oko 1.1 milijarde EUR, a štednja stanovništva kod banaka je 6.8 milijardi EUR. Institucionalni i privatni investitori nemaju mogućnost ulaganja svoje štednje i imovine u dugoročnu finansijsku aktivu sa rizikom koji ne bi bio značajno viši u odnosu na deponovanje sredstava kod banaka.
Posmatrano iz ugla lokalnih vlati, kao potencijalnih izdavalaca obveznica, u Srbiji je zabeleženo značajno unapreñenje kvaliteta upravljanja u gradovima i opštinama, uključujući finansijsko upravljanje i upravljanje dugom. U prilog ovome govori činjenica da je tokom februara 2010. godine, u organizaciji USAID Program podsticaja ekonomskom razvoju opština (MEGA), organizovano javno takmičenje gradova i opština u veštini analize i prikazivanja svojih finansijskih i kreditnih potencijala. Tokom ovog takmičenja, 16 gradova i
16 Donošenje novog Zakona o javnom dugu i Zakona o hartijama od vrednosti
17 Donošenje regulative koja se odnosi na emisiju i trgovinu obveznicama lokalnih vlasti, od strane: Komisije za hartije od vrednosti, Centralonog depoa hartija od vrednosti i Beogradske berze.
22
opština je pokazalo da su shvatili značaj transprentnog prikazivanja svojih finansijskih kapaciteta, rezultata i planova pred potencijalnim investitorima, kreditorima i donatorima. Pokazali su spremnost da više koriste tržišne modele finansiranja kapitalnih investicionih projekata, emisijom obveznica i uspostavljanjem javno-privatnih partnerstava, u cilju unapreñenja javnih usluga i privrednog ambijenta.
16 gradova partnera USAID/MEGA programa, koji su spremni da pristupe tržištu kapitala, radi privlačenja investicija za finansiranje razvoja su: Novi Sad, Niš, Leskovac, Subotica, Zrenjanin, Kruševac, Pančevo, Šabac, Kraljevo, Čačak, Smederevo, Sombor, Valjevo, Sremska Mitrovica, Užice i Inñija
Ocenom komisije nezavisnih investicionih i finansijskih eksperata izabrana su 3 grada, koja su se izdvojila od ostalih po finansijskim rezultatima i kapacitetima, kvalitetu upravljanja i načinu prezentiranje svojih kapaciteta pred potencijalnim investitorima. To su gradovi Novi Sad, Valjevo i Kraljevo. Oni su dobili nagradu, uspostavljenje prvog meñunarodnog kreditnog rejtinga, koju je finansirao USAID. Kreditni rejting ovih gradova objavljen je od strane “Moody’s Investor Service” u toku juna 2010. godine.
Milano, 24. jun 2010. godine
“Moody’s Investor Service” je prvi put dodelio rejting Ba3 Novom Sadu i rejting B1 Kraljevu i Valjevu. Rejtinzi su stabilni
''Obazrivo upravljanje budžetom grada Novog Sada, na kojem se zasniva Ba3 rejting, ogleda se u stabilnom nivou tekućeg suficita, naročito u 2009. godini, kada je Grad uspeo da nametne značajne mere štednje kako bi nadomestio pad tekućih prihoda od 8%, uzrokovan ekonomskom recesijom,'' navodi Katerina Hanzlova, vodeći analitičar kuće Moody's za Novi Sad i Valjevo. Rejting takoñe uzima u obzir nepostojanje direktnog duga, kao i solidnu likvidnost Grada, kojom je bilo moguće pokriti deficit nastao u 2009. Deficit je izazvan znatnim padom prihoda od naknade za ureñenje zemljišta (najvažnijeg izvora kapitalnih prihoda), što je umanjilo investiciono-finansijski kapacitet Grada u 2009. godini. Situacija se najverovatnije neće vratiti u normalu do 2011. ''Ukoliko se investicioni planovi ne umanje u skladu sa situacijom, grad će biti primoran da ih finansira putem zaduživanja. Ipak, to se ne čini verovatnim, makar ne u 2010,'' dodaje gña Hanzlova.
''Rejting grada Kraljeva B1, odslikava fleksibilnu strategiju kapitalnih rashoda, koja je omogućila izbalansirano izvršenje budžeta i očuvanje statusa u smislu neopterećenosti direktnim zaduženjim tokom poslednje tri godine,'' navodi Mirosav Knazko, pomoćnik podredsednika kuće Moody's i vodeći analitičar za Kraljevo. ''Meñutim, primećujemo da se umanjenje aktivnosti lokalne privrede, kao i znatno smanjenje transfera s centralnog nivoa, u velikoj meri odrazilo na ionako nestabilan rezultat Grada u 2009. godini. Kraljevo će morati da umanji svoje rashode kako bi se održao pozitivan bilans, pošto će ključni poreski prihodi i dalje biti ograničeni činjenicom da se privreda oporavlja sporo,'' dodaje g. Knezko. Ipak, Rejting agencija ne očekuje nikakve materijalne promene po pitanju budžetskih rezultata grada Kraljeva, pošto oprezna strategija kapitalnih rashoda, koja se u najvećoj meri oslanja na izvorne prihode, ostaje na snazi, što znači da je zaduživanje još uvek u početnoj fazi. Štaviše, to zaduživanje prema procenama neće preći 12% tekućih prihoda Grada u doglednoj budućnosti, što znači da bi eventualni teret zaduživanja bio prihvatljiv.
23
B1 rejting grada Valjeva odražava odgovornu politiku po pitanju budžeta i upravljanja dugom tokom poslednje četiri godine, što je rezultiralo uravnoteženim finansijskim rezultatom (tekućim suficitom), nižim nivoom duga i prihvatljivim servisiranjem duga. Meñutim, rejting je utoliko niži zbog dramatičnog pada tekućeg suficita, koji je – ma koliko stabilan – posledica nedovoljne fleksibilnosti Grada u smislu prihoda i rashoda. ''Ukoliko Grad uspe da umanji tekuće rashode u 2010. godini, tekući suficit bi mogao da se stabilizuje na oko 20% tekućih prihoda u 2010., zasnovanih u najvećoj meri na ubiranju poreza,'' kaže gña Hanzlova. Moody's primećuje da će sve više i više biti neophodno da Valjevo stabilizuje nivo tekućeg suficita kako bi se osigurao adekvatan kapacitet servisiranja duga, u kontekstu novih planiranih zaduženja neophodnih za finansiranje investicionih potreba.
Prag
Miroslav Knazko, pomoćnik potpredsednika – analitičar
Katerina Hanzlova, analitičar
Uspostavljanjem i objavljivanjem kreditnog rejtinga tri izabrana grada, potencijanim stranim i domaćim investitorima poslata je poruka o visini rizika investiranja u severni, zapadni i centralni deo Republike Srbije.
Objavljivanjem kreditnog rejtinga, lokalne vlasti iz Srbije su se prvi put pojaviti na mapi meñunarodnih investitora, kao nova destinacija za kretanje njihovog kapitala.
RO Baa3
BG Baa3
HU Baa1
SK A1
CZ A1
SI Aa HR
Baa
BiHB2
SRB BB-
MNEBa3
AL B1
MKBB
Slika 4.2.1. Republika Srbija na mapi meñunarornih investitora
24
Na prethodnoj slici prikazan je kreditni rejting Republike Srbije, kao i ostalih država u regionu. U nastavku sledi uporedni pregled kreditnog rejtinga susednih država i njihovih lokalnih vlasti, uspostavljen od strane vodećih meñunarodnih rejting agencija.
REJRTING AGENCIJA I REJTING DRŽAVA
S & P Moody’s LOKALNA VLAST
AAA Aaa AA Aa A A BBB+ Baa1 BBB Baa2 HRVATSKA, BUGARDSKA BBB- Baa3 Zagreb BB+ Ba1 MAKEDONIJA BB Ba2 SRBIJA BB- Ba3 Novi Sad B+ B1 Valjevo, Kraljevo, Strumica, Veles B B2 B- B3 CCC Caa CC Ca C C
U tabeli vidimo da su gradovi u Srbiji dobili kreditni rejting čiju gornju granicu odreñuje kreditni rejting Republike Srbije, koji je B-, potvrñen od strane agencije Standard&Poor’s tokom avgusta 2010. Grad Novi Sad je dobio rejting Ba3, od agencije Moody’s, koji je na istom nivou kao rejting dražave. Gradovi Valjevo i Kraljevo, zbog manjeg kapaciteta lokalne privrede i nižih fiskalnih kapacitata dobili su rejting B1, koji je odmah ispod državnog kreditnog rizika.
Uspostavljanjem kreditnog rejtinga tri grada u Sbiji, stvoreni su preduslovi za njihovu pripremu za izlazak na tržište kapitala emisijom prvih obveznica. Ovim bi bila kreirana nova aktiva na tržištu kapitala, za koju postoji tražnja finansijskih institucija, institucionalnih investitora i grañana u Srbiji,.
Koristi koje bi trebalo da postignu lokalne vlasti u Srbiji emisijom obveznica:
◊ prikupljanje većih iznosa finansijskih sredstava, zahvaljujući podeli rizika plasmana izmeñu velikog broja investitora
◊ mogućnost dugoročnog zaduživanja sa fiksnom kamatnom stopom
◊ javna ocena kreditne sposobnosti lokalnih vlasti
◊ snižavanje troškova zaduživanja lokalnih vlasti
◊ veće mogućnosti upravljanja rizicima prilikom zaduživanja
◊ mogućnost prvlačenja inostranog kapitala emisijom obveznica na meñunarodnom tržištu
Na osnovu do sada potignutih rezultata na lokalnom nivou možemo zaključiti da su se u Republici Srbiji stekli prvi uslovi za ispitivanje mogućnosti emisije obveznica lokalnih vlasti na domaćem finansijskom tržištu.
