Milan Suboti6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 930.1 :329.39(=81)Originalni naudni rad

N. DANILEVSKI: TEORIJAKULTURNO-ISTORIJSKIH TIPOVA

I SLOVENOFILSTVO-

Stara poslovica da knjige imaju svoju sudbinu, moZe bitiilustrovana primerom recepcije knjige Rusija i Evropa NikolajaDanilevskog (H. fl. [anureocxuft) diji je prevod nedavno objavljenu Beogradu (Danilevski , N., I 994) . Zavrien I 868 . godine, rukopisDanilevskog je prvobitno publikovan u nastavcima u dasopisu 3apa(1869) da bi se, zahvaljujudi N. Strahovu (H. Crpaxon)', 1871.godine pojavio u obliku knjige diji je skromni tiraZ ostao neprodatdo smrti autora, 1885. godine. Nakon toga, Strahov je, uprkos ne-uspehu prvog izdanja, joS tri puta Stampao Rusiju i Evropu,nagla-Savaju6i da se ta knjiga mo1e nazvati ,,katehizisom ili kodeksomslovenofilsfva". Neodekivana populamost knjige i Sirenje politidkoguticaja teorije Danilevskog u ruskoj javnosti krajem osamdesetihgodina pro5log veka, podstakla je V. Solovjova (B. Coronrer,1965) na kritiku Danilevskog i polemiku sa Strahovim u koju seukljudio i K. Leontjev (K. Jleouruen, 1993). OkonEanjem ovepolemike, Danilevski je ponovo pao u zaborav, sve do pojave Pro-pasti Zapada (1918) O. Spenglera, kada su poznavaoci ruske in-telektualne tradicije u Spenglerovoj filozofiji istorije prepoznaliniz slidnosti sa teorijom kulturno-istorijskih tipova Danilevskog.Pojava nemaEkog prevoda Rusije i Evrope (1920) podstakla jediskusije o eventualnom uticaju Danilevskog na Spenglera kao i,kasnije, rasprave o mestu Danilevskog u sklopu nzvojarelativizma

'Deo ve6e studije posveiene istraZivanju ruskog slovenofilstva, pisane u

okviru projekta ,,Iezik i racionalnost" Instituta za filozofiju i druitvenu teoriju(podtema: ,,Kritika zapadne racionalnosti u ruskoj socijalnoj filozofiji").

' Crpaxon, Hrxonart Hrxonaesuq ( I 828- 1896), publicista, knjiZevni kri-tidar i filozof, popularizator ideja Danilevskog. Najznadajniji radovi su mu sabraniu tri toma reditog naslova: Eopa6a c 3aiiadon a naweil aufrepafrype, Ku. l-3.,cn6.. 1882-1896.

P'v)D

N

:

173

F'q

N

J

(-)F

O

zJ

i ciklizma u filozofiji istorije.'Ali, rastudi interes za DanilevskognaZapadu nije bio osloboden politidkih motiva i konotacija: ruskompanslavizmu kao istoriografskoj temi dodatnu atraktivnost je davaladinjenica ,,hladnog rata", a prva monografija posveiena Danilev-skom je pisana sa tezom da on, kao ,,totalitarni mislilac", ,,nije bioprethodnik Spenglera i Tojnbija, vei Lenjina i Staljina" (MaiMas-ter, R., 1967,303). Stoga je Danilevski, pre svega, razmatran kaoideolog tradicionalnog ,,ruskog imperijalizma" kojim se ob-j a5njavao i boljlevidki koncept,,komunistidkog internacionalizma",dok je njegova filozofija istorije, kao ,,biologistidka forma istorij-skog determinizma", tematizovana uglavnom kao ideololko ute-meljenje praktidno-politidkog motiva njegove misli. Istovremeno,Danilevski je u svojoj domovini bio zaboravljen: zainteresovani zarevolucionarno-demokratsku tradiciju, ruski marksisti su Danilev-skog uzgredno pominjali u okviru ideolo5ke kritike,,reakcionarnemisli". Raspadom sovjetskog sistema i ideologije, prvim ovove-kovnim izdanjem Rusije i Evrope (Moskva, 1991), Danilevski jeneodekivano ,iz zaborava ,,vra.ien" u s:rmo srediSte tekuiih diskusijao bududnosti Rusije nakon neuspeha komunistidkog eksperimenta.Otuda, savremena recepcija ideja Danilevskog nadilazi okvire aka-demskog proudavanja zaboravljene ili svesno potisnute tradicije -u Rusiji i Evropi se traZe odgovori na probleme na5eg vremena.Tako, S. Vajgadov (C. Barirauon), priredivad ruskog izdanja, za-kljuduje svoj pogovor Rusije i Evrope, tvrdnjom lla,,knjiga Dani-levskog sadrZi misli dija je vrednost osetno poiasla krajem XXveka", te da onajasno upozorava na aktuelnu opasnost ,,odvajanjaod nacionalnih izvora" i utapanja Rusije u zapadno-evropsku kulturukoja neopravdano pretenduje na univerzalno vaZenje (Vajgadov,1994,449). Slidno stanovi5te zastupa i Pavle D. Ivii, prevodilac ipisac predgovora srpskom izdanju Rusije i Evrope,kadainailavanadu da 6e ,,naSim nacionalnim snagama, na5em savremenom ,slo-venofilstvu', Danilevski pomo6i u traienju orijentacije u ovoj te5kojsituaciji" (lvi6,1994,40). Time se nakon ditavog jednog veka,

" Nemadki prevod: Russland und Europa,Berlln, l920.je skra6eni prevodknjige Danilevskog. Pre ovog prevoda, deo Rusije i Evrope je objavljen na francus-kom, u okviru knjige: J. J. Skuppiewski,La doctrine Panslnviste d'aprds N, J.Danilewski, Bucarcst, 1890. Da li je Spengler poznavao ideje Danilevskog, pre1918., ostaje neizvesno, a Sorokin beleZi svedodanstvo G. Speta, ruskog istoridarafilozofije, koji je 1921. godine video knjigu Danilevskog u Spenglerovoj biblioteci.(Sorokin, P., l95l,329). Kod nasje o mestu Danilevskog u okviru razvoja ciklidkihfilozofija istorije pisala S. Tanalja (1976).

zatvara,,krug sudbine" knjige N. Danilevskog: pisana sa nameromnaudnog i filozofskog utemeljenja panslovenskog politidkog pro-jekta ona, posle jednovekovnog akademsko-antikvamog postojanja,sluZi danas artikulaciji slidnog projekta koji polazi od nuZnostiodbrane samobitnosti i nezavisnosti slovenskog sveta ugroZenogkulturnim i politidkim imperijalizmom Zapada. Upravo ova reaktu-alizacij a praktidno-politidko g zna(,aj a Danilev sko g, ob avezuj editaoca Rusije i Evrope na kritidku analizl u kojoj knjiga nedeposluZiti samo kao povod afirmacije ili negacije vei formiranogpolitidkog stava.

S obzirom da je, pored Rusije i Evrope, na na5em jezikunedavno objavljena i obimna studija Latinke Perovi6 u kojoj suizlolene biografija i osnovne ideje Danilevskog, recepcija tih idejau Rusiji, kao i njihov uticaj na formiranje politidkih pogleda NikolePa5i6a u Srbiji (Perovi6, L.,1994), nema potrebe da se ovde dajeprikaz i interpretacija dela Danilevskog u celini. Zato je tema ovogarada ogranidena na razmaftanje problema odnosa teorije kulturno-istorij skih tipova Danilevskog i ranog slovenofilstva. Interpretacij akoja sledi predstavlja poku5aj da se Danilevski sagleda u svetlurazlika njegove teorije u odnosu na,,klasidno" slovenofilsko stano-viite formulisano, pre svega, u delima A. Hoqjakova (A. Xouaron)i I. Kirejevskog (I4. Knpeencruft). Time se, s jedne stane, nagla5avaoriginalnost Danilevskog u odnosu na misaonu ftadiciju kojoj, posopstvenom razumevanju i brojnim interpretacijama pripada, a is-tovremeno, s druge strane, otvara mogudnost razumevanja evolu-cione dinamike slovenofilskog pokreta od filozofskog kruZoka dosocij alnog pokreta s a,,panslovenskim" politidkim programom.

1 .

S u Stinska karakteristika teorij e kulturno-istorij skih tipov ana osnovu koje se ona razlikuje od slovenofilske filozofije istorijeje njeno pozitivistidko. (naudno) polazi5te i naturalistidko uverenjenjenog tvorca. Po obrazovanju biolog (studirao je i magistrirao bo-taniku na Petrogradskom univerzitetu), Danilevski se celog Livotabavio prirodnjadkim studijama'. Otuda, normativni pojam nauke

3 Rod"n 1822. godine, Danilevski je zavr5io studije magisraturom 1849.g. Iste godine je bio uhap5en zbog pripadni5tva kruZoku Petra5evskog (diji dlan je

bio i Dostojevski), ali je nakon istrage bio pu5ten i prognan u Vologdu. Izgnanstvo

t74 tT5

F'q

N

J

(-)F

O

zJ

i ciklizma u filozofiji istorije.'Ali, rastudi interes za DanilevskognaZapadu nije bio osloboden politidkih motiva i konotacija: ruskompanslavizmu kao istoriografskoj temi dodatnu atraktivnost je davaladinjenica ,,hladnog rata", a prva monografija posveiena Danilev-skom je pisana sa tezom da on, kao ,,totalitarni mislilac", ,,nije bioprethodnik Spenglera i Tojnbija, vei Lenjina i Staljina" (MaiMas-ter, R., 1967,303). Stoga je Danilevski, pre svega, razmatran kaoideolog tradicionalnog ,,ruskog imperijalizma" kojim se ob-j a5njavao i boljlevidki koncept,,komunistidkog internacionalizma",dok je njegova filozofija istorije, kao ,,biologistidka forma istorij-skog determinizma", tematizovana uglavnom kao ideololko ute-meljenje praktidno-politidkog motiva njegove misli. Istovremeno,Danilevski je u svojoj domovini bio zaboravljen: zainteresovani zarevolucionarno-demokratsku tradiciju, ruski marksisti su Danilev-skog uzgredno pominjali u okviru ideolo5ke kritike,,reakcionarnemisli". Raspadom sovjetskog sistema i ideologije, prvim ovove-kovnim izdanjem Rusije i Evrope (Moskva, 1991), Danilevski jeneodekivano ,iz zaborava ,,vra.ien" u s:rmo srediSte tekuiih diskusijao bududnosti Rusije nakon neuspeha komunistidkog eksperimenta.Otuda, savremena recepcija ideja Danilevskog nadilazi okvire aka-demskog proudavanja zaboravljene ili svesno potisnute tradicije -u Rusiji i Evropi se traZe odgovori na probleme na5eg vremena.Tako, S. Vajgadov (C. Barirauon), priredivad ruskog izdanja, za-kljuduje svoj pogovor Rusije i Evrope, tvrdnjom lla,,knjiga Dani-levskog sadrZi misli dija je vrednost osetno poiasla krajem XXveka", te da onajasno upozorava na aktuelnu opasnost ,,odvajanjaod nacionalnih izvora" i utapanja Rusije u zapadno-evropsku kulturukoja neopravdano pretenduje na univerzalno vaZenje (Vajgadov,1994,449). Slidno stanovi5te zastupa i Pavle D. Ivii, prevodilac ipisac predgovora srpskom izdanju Rusije i Evrope,kadainailavanadu da 6e ,,naSim nacionalnim snagama, na5em savremenom ,slo-venofilstvu', Danilevski pomo6i u traienju orijentacije u ovoj te5kojsituaciji" (lvi6,1994,40). Time se nakon ditavog jednog veka,

" Nemadki prevod: Russland und Europa,Berlln, l920.je skra6eni prevodknjige Danilevskog. Pre ovog prevoda, deo Rusije i Evrope je objavljen na francus-kom, u okviru knjige: J. J. Skuppiewski,La doctrine Panslnviste d'aprds N, J.Danilewski, Bucarcst, 1890. Da li je Spengler poznavao ideje Danilevskog, pre1918., ostaje neizvesno, a Sorokin beleZi svedodanstvo G. Speta, ruskog istoridarafilozofije, koji je 1921. godine video knjigu Danilevskog u Spenglerovoj biblioteci.(Sorokin, P., l95l,329). Kod nasje o mestu Danilevskog u okviru razvoja ciklidkihfilozofija istorije pisala S. Tanalja (1976).

zatvara,,krug sudbine" knjige N. Danilevskog: pisana sa nameromnaudnog i filozofskog utemeljenja panslovenskog politidkog pro-jekta ona, posle jednovekovnog akademsko-antikvamog postojanja,sluZi danas artikulaciji slidnog projekta koji polazi od nuZnostiodbrane samobitnosti i nezavisnosti slovenskog sveta ugroZenogkulturnim i politidkim imperijalizmom Zapada. Upravo ova reaktu-alizacij a praktidno-politidko g zna(,aj a Danilev sko g, ob avezuj editaoca Rusije i Evrope na kritidku analizl u kojoj knjiga nedeposluZiti samo kao povod afirmacije ili negacije vei formiranogpolitidkog stava.

S obzirom da je, pored Rusije i Evrope, na na5em jezikunedavno objavljena i obimna studija Latinke Perovi6 u kojoj suizlolene biografija i osnovne ideje Danilevskog, recepcija tih idejau Rusiji, kao i njihov uticaj na formiranje politidkih pogleda NikolePa5i6a u Srbiji (Perovi6, L.,1994), nema potrebe da se ovde dajeprikaz i interpretacija dela Danilevskog u celini. Zato je tema ovogarada ogranidena na razmaftanje problema odnosa teorije kulturno-istorij skih tipova Danilevskog i ranog slovenofilstva. Interpretacij akoja sledi predstavlja poku5aj da se Danilevski sagleda u svetlurazlika njegove teorije u odnosu na,,klasidno" slovenofilsko stano-viite formulisano, pre svega, u delima A. Hoqjakova (A. Xouaron)i I. Kirejevskog (I4. Knpeencruft). Time se, s jedne stane, nagla5avaoriginalnost Danilevskog u odnosu na misaonu ftadiciju kojoj, posopstvenom razumevanju i brojnim interpretacijama pripada, a is-tovremeno, s druge strane, otvara mogudnost razumevanja evolu-cione dinamike slovenofilskog pokreta od filozofskog kruZoka dosocij alnog pokreta s a,,panslovenskim" politidkim programom.

1 .

S u Stinska karakteristika teorij e kulturno-istorij skih tipov ana osnovu koje se ona razlikuje od slovenofilske filozofije istorijeje njeno pozitivistidko. (naudno) polazi5te i naturalistidko uverenjenjenog tvorca. Po obrazovanju biolog (studirao je i magistrirao bo-taniku na Petrogradskom univerzitetu), Danilevski se celog Livotabavio prirodnjadkim studijama'. Otuda, normativni pojam nauke

3 Rod"n 1822. godine, Danilevski je zavr5io studije magisraturom 1849.g. Iste godine je bio uhap5en zbog pripadni5tva kruZoku Petra5evskog (diji dlan je

bio i Dostojevski), ali je nakon istrage bio pu5ten i prognan u Vologdu. Izgnanstvo

t74 tT5

(.)F

h

z

od koga Danilevski polazi u svom pristupu istoriji je pojam ,,pri-rodnog sistema" koji je razvijen u okviru botanike i zoologije.Metodologija uspe5no primenjena u biologiji (klasifikacija svihZivih bi6a prema njihovim prirodnim karakteristikama u rodove ivrste) treba, po mi5ljenju Danilevskog, da bude primenjena i udrugim oblastima znanja. Jer, ,,ako je pojam o prirodnom sistemu ibio stvoren u botanici i zoologiji, on, bez sumnje, nije nikakvanjihova iskljudiva svojina, ve6 je op5te dobro svih nauka, nuZanuslov njihovog usavr5avanja' (Danilevski, 1994, 96-97). Analognopostupku kojim se haos raznovrsnih oblika Livota pretvara u sistemkojim se ti oblici grupi5u prema njihovim prirodnim, unutra5njimsvojstvima, haos istorijskih zbivanja mora biti preobraZen u nekiporedak. Taj poredak moZe biti ,,prirodni sistem" zasnovan na su5tin-skim unutra5njim karakteristikama istorijskih zbivanja, ili ,,veS-tadki" rezultat konstruktivistidkog nasilja zasnovanog na predrasu-dama, a ne na ,,prirodi same stvari". Upravo je uobidajeni pristupistoriji koji dogaclaje grupi5e na periode starog, srednjeg i novogveka kao delove jedinstvenog kontinuiranog procesa, po Danilev-skom, primer konstruktivistidkog nasilja nad dinjenicama u dijojpozadini su dve pogre5ne polazne pretpostavke. Prva je ,,perspe-ktivna obmana" usled koje nam bliZi dogaclaji (bliZi u vremenskomi kulturnom smislu), izgledaju znadajnijim i utidu na na5u peri-odizaciju istorije tako Sto nam sluZe kao arbitrarno izabrani gra-nidnici istorijskih epohao. Posledica ovakvog prisSlpa je ve5tadkapodela svetske istorije kojom se raznovrsni dogaclaji svrstavaju uiste velike vremenske periode stare, srednjovekovne i novovekovneistorije. Ali, sama ,,perspektivna obrhana" je izvedena iz jednefundamentalnije pogre5ne pretpostavke koja karakteri5e uobidajenipristup istoriji. Ta druga, vaZnija predrasuda je shvatanje istorijekao jedinstvenog, kontinuiranog toka koji se odvija po stupnjevima

ga je ,,spaslo" dru5tvenog angaZovanja i usmerilo na prirodnjadke studje (klima-tologija, botanika, ihtiologija) i ude56e u velikim naudnim ekspedicijama posvedenimistraZivanjima voda Rusije. Pored niza prirodnjadkih radova (vid. obimnu bib-liografiju u: MacMaster, R., 1967; 313-319), napisao jeknjigl/lapeuxuau. Kpu-fru4ecxoe uccnedoeanue, /-/| u kojoj je izloiio kritiku Darvinovog shvatanja ev-olucije i koja je, nedovr5ena, Stampana nakon autorove smrti (Cn6, 1885). O njegovojkritici darvinizma videti u: AsAeesa, n.,0992) i Kline, G., (1955).

4 Pri-", kojim Danilevski ilustruje udinak ,,perspektivne obmane" je

iinjenica da se pad Zapadnog rimskog carstva (475. g.) uzima kao dogatlaj kojideli ditavu svetstz istoriju na stari i srednji vek, samo zato Stoje znadajan dogatlajza evropsku istoriju i istoriografiju (Danilevski, 1994,98).

u progresivnom sledu. Ona se odituje u,,nejasnoj, maglovitoj pred-stavi o istorijskoj pojavi koju nazivamo progresom" (Danilevski,1994,95). Po toj predstavi, progres, kao ,,istorijski dogmat", im-plicira linearnost istorijskog procesa, stepenovanje svih istorijskihdogatlaja najedinstvenoj osi koja zavr5ava u sada5njosti. Obe ovepredrasude ujedinjene su u dominantnom, evropocentristidkom pri-stupu istoriji po kome je ,,sudbina Evrope, ili germansko-roman-skog plemena, bila identifikovana sa sudbinom celog bovedan-stva" i po kome je politidki, kulturni i ekonomski razvitak Evrope,kao obavezuju6i model, stavljen u srediSte istorije celokupnogdovedanstva.,,Glavnim ciljem svojih kulturolo5kih i istoriosofskihistraZivanja Danilevski je smatrao detronizaciju evropocentristi-dkih teorija koje se zasnivaju na ideji politidkog, ekonomskog ikulturnog primata evropskih naroda nad drugim narodima sveta"(Angeena, JI., 1992,73).

Kritiku evropocentristidkog shvatanja istorije Danilevski iz-vodi iz ideje naudnog,,,prirodnog sistema" svetske istorije kojimse koncepcija jednosmernog i univerzalnog progresa zamenjujerazlikovanjem razliditih ,,tipova razvoja" koji su nesvodivi najedanzajednidki imenitelj. Prema Danilevskom,,,progr€S nije u tome dase ide stalno istim pravcem, ved u tome da se celo polje, kojepredstavlja popri5te istorijske delatnosti dovedanstva, prokrstari uraznim pravcima" (Danilevski, 1994,103). Drugim redima, ne pos-toji jedan (pa, samim tim, obavezujuii) pravac istorijskog razvitkakojim ide dovedanstvo, ve6 se njegovi delovi razvijaju u divergent-nim pravcima koji se ne mogu medusobno porediti kao stepenirazvitkajedinstvenog procesa. Svi zajedno, ovi pravci dine bogat-stvo istorije i inaLav aju razlilite mogu6nosti razvitka dovedanstva.Ove razlidite pravce, tj. njihove materijalizacije, Danilevski naziva,,kulturno-istorijskim tipovima" ili,,civilizacijama". Stvaraoci tih,,kultumo-istorijskih tipova", te prema tome, istinski subjekti istorijesu veliki narodi ili grupe jezidki srodnih naroda, a ne univerzalni iapstraktni pojam ,,dovedanstva". Otuda, ne postoji ,,op5tedovedan-ska" (o6u4eveno6eqecnan) civilizacija koja bi bila obavezujuii mod-el i ideal za sve narode, ve6 posebne, samobitne civilizacije dijiidealno zami5ljen zbir konstitui5e,,svedovedansku" (acevenoeevec-rcaa) civilizaciju kao skup svih varijeteta ispoljavanja razliditih ernidkih grupa. Kao 5to ,,slikarstvo" obuhvata Eitav niz razliditih imedusobno nesamerljivih stilova koji nisu svrstani po nekoj pro-gresivistidkoj shemi u kojoj jedan od stilova predstavlja ovaplo6enje

F0D

N

Jl!

176 t7T

(.)F

h

z

od koga Danilevski polazi u svom pristupu istoriji je pojam ,,pri-rodnog sistema" koji je razvijen u okviru botanike i zoologije.Metodologija uspe5no primenjena u biologiji (klasifikacija svihZivih bi6a prema njihovim prirodnim karakteristikama u rodove ivrste) treba, po mi5ljenju Danilevskog, da bude primenjena i udrugim oblastima znanja. Jer, ,,ako je pojam o prirodnom sistemu ibio stvoren u botanici i zoologiji, on, bez sumnje, nije nikakvanjihova iskljudiva svojina, ve6 je op5te dobro svih nauka, nuZanuslov njihovog usavr5avanja' (Danilevski, 1994, 96-97). Analognopostupku kojim se haos raznovrsnih oblika Livota pretvara u sistemkojim se ti oblici grupi5u prema njihovim prirodnim, unutra5njimsvojstvima, haos istorijskih zbivanja mora biti preobraZen u nekiporedak. Taj poredak moZe biti ,,prirodni sistem" zasnovan na su5tin-skim unutra5njim karakteristikama istorijskih zbivanja, ili ,,veS-tadki" rezultat konstruktivistidkog nasilja zasnovanog na predrasu-dama, a ne na ,,prirodi same stvari". Upravo je uobidajeni pristupistoriji koji dogaclaje grupi5e na periode starog, srednjeg i novogveka kao delove jedinstvenog kontinuiranog procesa, po Danilev-skom, primer konstruktivistidkog nasilja nad dinjenicama u dijojpozadini su dve pogre5ne polazne pretpostavke. Prva je ,,perspe-ktivna obmana" usled koje nam bliZi dogaclaji (bliZi u vremenskomi kulturnom smislu), izgledaju znadajnijim i utidu na na5u peri-odizaciju istorije tako Sto nam sluZe kao arbitrarno izabrani gra-nidnici istorijskih epohao. Posledica ovakvog prisSlpa je ve5tadkapodela svetske istorije kojom se raznovrsni dogaclaji svrstavaju uiste velike vremenske periode stare, srednjovekovne i novovekovneistorije. Ali, sama ,,perspektivna obrhana" je izvedena iz jednefundamentalnije pogre5ne pretpostavke koja karakteri5e uobidajenipristup istoriji. Ta druga, vaZnija predrasuda je shvatanje istorijekao jedinstvenog, kontinuiranog toka koji se odvija po stupnjevima

ga je ,,spaslo" dru5tvenog angaZovanja i usmerilo na prirodnjadke studje (klima-tologija, botanika, ihtiologija) i ude56e u velikim naudnim ekspedicijama posvedenimistraZivanjima voda Rusije. Pored niza prirodnjadkih radova (vid. obimnu bib-liografiju u: MacMaster, R., 1967; 313-319), napisao jeknjigl/lapeuxuau. Kpu-fru4ecxoe uccnedoeanue, /-/| u kojoj je izloiio kritiku Darvinovog shvatanja ev-olucije i koja je, nedovr5ena, Stampana nakon autorove smrti (Cn6, 1885). O njegovojkritici darvinizma videti u: AsAeesa, n.,0992) i Kline, G., (1955).

4 Pri-", kojim Danilevski ilustruje udinak ,,perspektivne obmane" je

iinjenica da se pad Zapadnog rimskog carstva (475. g.) uzima kao dogatlaj kojideli ditavu svetstz istoriju na stari i srednji vek, samo zato Stoje znadajan dogatlajza evropsku istoriju i istoriografiju (Danilevski, 1994,98).

u progresivnom sledu. Ona se odituje u,,nejasnoj, maglovitoj pred-stavi o istorijskoj pojavi koju nazivamo progresom" (Danilevski,1994,95). Po toj predstavi, progres, kao ,,istorijski dogmat", im-plicira linearnost istorijskog procesa, stepenovanje svih istorijskihdogatlaja najedinstvenoj osi koja zavr5ava u sada5njosti. Obe ovepredrasude ujedinjene su u dominantnom, evropocentristidkom pri-stupu istoriji po kome je ,,sudbina Evrope, ili germansko-roman-skog plemena, bila identifikovana sa sudbinom celog bovedan-stva" i po kome je politidki, kulturni i ekonomski razvitak Evrope,kao obavezuju6i model, stavljen u srediSte istorije celokupnogdovedanstva.,,Glavnim ciljem svojih kulturolo5kih i istoriosofskihistraZivanja Danilevski je smatrao detronizaciju evropocentristi-dkih teorija koje se zasnivaju na ideji politidkog, ekonomskog ikulturnog primata evropskih naroda nad drugim narodima sveta"(Angeena, JI., 1992,73).

Kritiku evropocentristidkog shvatanja istorije Danilevski iz-vodi iz ideje naudnog,,,prirodnog sistema" svetske istorije kojimse koncepcija jednosmernog i univerzalnog progresa zamenjujerazlikovanjem razliditih ,,tipova razvoja" koji su nesvodivi najedanzajednidki imenitelj. Prema Danilevskom,,,progr€S nije u tome dase ide stalno istim pravcem, ved u tome da se celo polje, kojepredstavlja popri5te istorijske delatnosti dovedanstva, prokrstari uraznim pravcima" (Danilevski, 1994,103). Drugim redima, ne pos-toji jedan (pa, samim tim, obavezujuii) pravac istorijskog razvitkakojim ide dovedanstvo, ve6 se njegovi delovi razvijaju u divergent-nim pravcima koji se ne mogu medusobno porediti kao stepenirazvitkajedinstvenog procesa. Svi zajedno, ovi pravci dine bogat-stvo istorije i inaLav aju razlilite mogu6nosti razvitka dovedanstva.Ove razlidite pravce, tj. njihove materijalizacije, Danilevski naziva,,kulturno-istorijskim tipovima" ili,,civilizacijama". Stvaraoci tih,,kultumo-istorijskih tipova", te prema tome, istinski subjekti istorijesu veliki narodi ili grupe jezidki srodnih naroda, a ne univerzalni iapstraktni pojam ,,dovedanstva". Otuda, ne postoji ,,op5tedovedan-ska" (o6u4eveno6eqecnan) civilizacija koja bi bila obavezujuii mod-el i ideal za sve narode, ve6 posebne, samobitne civilizacije dijiidealno zami5ljen zbir konstitui5e,,svedovedansku" (acevenoeevec-rcaa) civilizaciju kao skup svih varijeteta ispoljavanja razliditih ernidkih grupa. Kao 5to ,,slikarstvo" obuhvata Eitav niz razliditih imedusobno nesamerljivih stilova koji nisu svrstani po nekoj pro-gresivistidkoj shemi u kojoj jedan od stilova predstavlja ovaplo6enje

F0D

N

Jl!

176 t7T

llri

liil

samog,,slikarstva", ved to dine svi stilovi zajedno, tako i,,sve-dovedanska istorija" predstavlja skup svih posebnih kulturno-isto-istorijskih tipova od kojih ni jedan ne ovaploiuje ,,op5teljudsku"istoriju ili civilizaciju.'

U dosada5njoj istoriji Danilevski identifikuje deset kulturno-istorijskih tipova: egipatski, kineski, drevno-semitski, indijski, iran-ski, jevrejski, grdki, rimski, arapski i evropski. Narodi, tvorci ovihtipova su istinski stvaraoci u istoriji dovedanstva jer su uspeli dastvore samobitne civilizacije. Pored njih, ostali narodi su u istorijiimali ili ru5iladku funkciju kao dinioci raspada civilizacija (,,bidBoLji" - Huni, Mongoli, Turci), ili su, neuspev5i da dostignu isto-rijsku individualnost, posluZili kao etnidki materijal za izgradnjusamobitnih kultumo-istorijskih tipova. Na taj nadin, svi narodi kaoakteri istorije mogu biti podeljeni u ove tri grupe -,,to su tri ulogekoje mogu zapasti sudbinu naroda" (Danilevski, 1994,105). Cen-tralno pitanje na koje Danilevski odgovara svojom knjigom je:koja od ovih uloga je namenjena Slovenima? Ali, pre nego Storazmotrimo njegov odgovor na ovo pitanje, pozabaviiemo se za-konima koji odrecluju stvaranje, razvitak i nestanak kulturno-istorijskih tipova jer se pomoiu njih moZe potvrditi podetni stav onaturalistiEkoj osnovi filozofije istorije N. Danilevskog .

Uprkos svojoj sadrZinskoj razliditosti, svi kulturno-istorij skitipovi ili civilizacije imaju odredene zajednidke crte, na osnovukojih Danilevski formuli5e pet zakona njihovog kretgrja i razvitka.Za ilustraciju naturalistidkog stanoviSta Danilev skog, najznadajnij ije peti zakon kojim je tok razvitka.svakog kulturno-istorijskog tipaopisan analogij om sa,,dugogodi5nj im jednoplodnim biljkama, kodkojih je period rasta neodredeno dug, ali period cvetanja i dono5enjaplodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu Zivobrusnagu" (Danilevski, 1994,1O7). Kulturno-istorijski tipovi su jednavrsta Zivih organizama koji se radaju, rastu, cvetaju, donose plodove,stare i umiru. Dug period razvitka jedne civilizacije dostiZe jednogtrenutka vrhunac nakon koga nastupa neminovno iscrpljivanje iopadanje Zivofirih snaga, starenje, raspad i smrt. Otuda, periodizacijaistorije na staru, srednju i novu ima smisla samo ako je primenjenana dinamiku Livotaunutar jednog kulturno-istorijskog tipa, a pojam,,progresa" oznalava samo period rasta neke civilizacije. Na tajnabin, osnovne istorijske kategorije postaju biolo5ke kategorije mla-

dosti, zrelosti i starosti kultumo-istorijskog tipa. Takotle, ova ana-logija kulturno-istorijskih tipova sa Zivim organizmom opominjena prolaznost i smrbrosto: pored toga Sto ova analogija sluZi kaoobja5njenje nestanka pro5lih civilizacija, ona podriva naivni optimizam i pretenzije na vedno rajanje i univerzalno vaZenje evropskogkulturno-istorij skog tipa. Time stari slovenofilski motiv,,truljenjaZapada" dobija svoje naudno (biolo5ko) obrazloZenje: Evropaje,kao i svi drugi kulturno-istorijski tipovi, podvrgnuta zakonu rasta ipropadanja, ireverzibilnom procesu starenja. Obilje ,,plodova" ev-ropske kulture, bogatstvo ,,romansko-germanske" civilizacije je u-pravo dokaz njene silazne Zivotne putanje jer, kako kaZe Danilevski,,,plod je pre svega dar podetka jeseni", a ,,Sunce pod kojim su rasliti plodovi, pre5lo je ved meridijan i ve6 se kloni svom zapada".

Slaganje Danilevskog sa slovenofilskom dijagnozom,,tru-ljenja Evrope", ne umanjuje njegovo razilaienje sa njihovom isto-riosofijom. Sam Danilevski je svestan togmzilaienja i svoju teorijukulturno-istorij skih tipova smatra naudnim,,revizijom" slovenofil-skog filozofskog ,,zanosa op5tedoveEanskim", zanosa diji je izvorHegel i nemadka filozofija. Slovenofili su, naime, poput Hegela,polazili od ideje jedinsfvenog svetsko-istorijskog pocesa u okvirukoga se realizuju univerzalne (op5teljudske) vrednosti. Njihova kri-tika Evrope je bila plod uvida u neostvarivost upravo tih vrednostiu okviru evropske socijalne i kulturne stvarnosti opteredene vla-davinom racionalizma, nereSivo56u socijalnog pitanja na temeljuindividualistidki shvaienog vlasni5tva i gubitkom prave vere.Za-datak ostvarenj a,,op5telj udskih" vrednosti, po mi5ljenju slovenofi-la, pripada Slovenima - ,,smatralo se da je, navodno, Slovenimasudeno da razre5e op5tedovedanski zadatak, Sto nisu mogli ubinitinjihovi prethodnici" (Danilevski, 1994,123). Po svom univerza-lizmu; slovenofili se ne razlikuju od zapadnjaka: predmet njihovogspora je razlidito vittenje nosioca_univerzalne, op5teljudske istori-jske misije (Sloveni ili Evropa).' Nasuprot njima, Danilevski je

6 ,,Zanarcde,kao i za posebnog doveka, nema ni Zive vode, ni izvora

mladosti" (Danilevski, 1994, 184).

,,Svemu Zivome, kako nedeljivim individuama, tako i celim vrstama, rodovi-ma, klasama Zivotinja ili biljaka, daje se samo izvesna suma Zivota s dijim utroSkomsva Ziva bi6a treba da umru...Istorija govori to isto o narodima: i oni nastaju,dostiZu razne stepene razvitka, stare, propadaju, umiru - i ne umiru samo iz spoljnihrazloga" (Danilevski, 1994, 94)

7 ,,Gre5ka koju su nadinili slovenofili, prema Danilevskom, je bila u

pridavanju apsolutne i, time, univerzalne vrednosti 'ruskim' ili 'slovenskim' prin-

F'a

IL

: N

J7

{J-

q

zJ

178

294).5 Analogiju sa istorijom slikarstva i arhitekture koristi A. Walicki (1980,

179

llri

liil

samog,,slikarstva", ved to dine svi stilovi zajedno, tako i,,sve-dovedanska istorija" predstavlja skup svih posebnih kulturno-isto-istorijskih tipova od kojih ni jedan ne ovaploiuje ,,op5teljudsku"istoriju ili civilizaciju.'

U dosada5njoj istoriji Danilevski identifikuje deset kulturno-istorijskih tipova: egipatski, kineski, drevno-semitski, indijski, iran-ski, jevrejski, grdki, rimski, arapski i evropski. Narodi, tvorci ovihtipova su istinski stvaraoci u istoriji dovedanstva jer su uspeli dastvore samobitne civilizacije. Pored njih, ostali narodi su u istorijiimali ili ru5iladku funkciju kao dinioci raspada civilizacija (,,bidBoLji" - Huni, Mongoli, Turci), ili su, neuspev5i da dostignu isto-rijsku individualnost, posluZili kao etnidki materijal za izgradnjusamobitnih kultumo-istorijskih tipova. Na taj nadin, svi narodi kaoakteri istorije mogu biti podeljeni u ove tri grupe -,,to su tri ulogekoje mogu zapasti sudbinu naroda" (Danilevski, 1994,105). Cen-tralno pitanje na koje Danilevski odgovara svojom knjigom je:koja od ovih uloga je namenjena Slovenima? Ali, pre nego Storazmotrimo njegov odgovor na ovo pitanje, pozabaviiemo se za-konima koji odrecluju stvaranje, razvitak i nestanak kulturno-istorijskih tipova jer se pomoiu njih moZe potvrditi podetni stav onaturalistiEkoj osnovi filozofije istorije N. Danilevskog .

Uprkos svojoj sadrZinskoj razliditosti, svi kulturno-istorij skitipovi ili civilizacije imaju odredene zajednidke crte, na osnovukojih Danilevski formuli5e pet zakona njihovog kretgrja i razvitka.Za ilustraciju naturalistidkog stanoviSta Danilev skog, najznadajnij ije peti zakon kojim je tok razvitka.svakog kulturno-istorijskog tipaopisan analogij om sa,,dugogodi5nj im jednoplodnim biljkama, kodkojih je period rasta neodredeno dug, ali period cvetanja i dono5enjaplodova veoma kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu Zivobrusnagu" (Danilevski, 1994,1O7). Kulturno-istorijski tipovi su jednavrsta Zivih organizama koji se radaju, rastu, cvetaju, donose plodove,stare i umiru. Dug period razvitka jedne civilizacije dostiZe jednogtrenutka vrhunac nakon koga nastupa neminovno iscrpljivanje iopadanje Zivofirih snaga, starenje, raspad i smrt. Otuda, periodizacijaistorije na staru, srednju i novu ima smisla samo ako je primenjenana dinamiku Livotaunutar jednog kulturno-istorijskog tipa, a pojam,,progresa" oznalava samo period rasta neke civilizacije. Na tajnabin, osnovne istorijske kategorije postaju biolo5ke kategorije mla-

dosti, zrelosti i starosti kultumo-istorijskog tipa. Takotle, ova ana-logija kulturno-istorijskih tipova sa Zivim organizmom opominjena prolaznost i smrbrosto: pored toga Sto ova analogija sluZi kaoobja5njenje nestanka pro5lih civilizacija, ona podriva naivni optimizam i pretenzije na vedno rajanje i univerzalno vaZenje evropskogkulturno-istorij skog tipa. Time stari slovenofilski motiv,,truljenjaZapada" dobija svoje naudno (biolo5ko) obrazloZenje: Evropaje,kao i svi drugi kulturno-istorijski tipovi, podvrgnuta zakonu rasta ipropadanja, ireverzibilnom procesu starenja. Obilje ,,plodova" ev-ropske kulture, bogatstvo ,,romansko-germanske" civilizacije je u-pravo dokaz njene silazne Zivotne putanje jer, kako kaZe Danilevski,,,plod je pre svega dar podetka jeseni", a ,,Sunce pod kojim su rasliti plodovi, pre5lo je ved meridijan i ve6 se kloni svom zapada".

Slaganje Danilevskog sa slovenofilskom dijagnozom,,tru-ljenja Evrope", ne umanjuje njegovo razilaienje sa njihovom isto-riosofijom. Sam Danilevski je svestan togmzilaienja i svoju teorijukulturno-istorij skih tipova smatra naudnim,,revizijom" slovenofil-skog filozofskog ,,zanosa op5tedoveEanskim", zanosa diji je izvorHegel i nemadka filozofija. Slovenofili su, naime, poput Hegela,polazili od ideje jedinsfvenog svetsko-istorijskog pocesa u okvirukoga se realizuju univerzalne (op5teljudske) vrednosti. Njihova kri-tika Evrope je bila plod uvida u neostvarivost upravo tih vrednostiu okviru evropske socijalne i kulturne stvarnosti opteredene vla-davinom racionalizma, nereSivo56u socijalnog pitanja na temeljuindividualistidki shvaienog vlasni5tva i gubitkom prave vere.Za-datak ostvarenj a,,op5telj udskih" vrednosti, po mi5ljenju slovenofi-la, pripada Slovenima - ,,smatralo se da je, navodno, Slovenimasudeno da razre5e op5tedovedanski zadatak, Sto nisu mogli ubinitinjihovi prethodnici" (Danilevski, 1994,123). Po svom univerza-lizmu; slovenofili se ne razlikuju od zapadnjaka: predmet njihovogspora je razlidito vittenje nosioca_univerzalne, op5teljudske istori-jske misije (Sloveni ili Evropa).' Nasuprot njima, Danilevski je

6 ,,Zanarcde,kao i za posebnog doveka, nema ni Zive vode, ni izvora

mladosti" (Danilevski, 1994, 184).

,,Svemu Zivome, kako nedeljivim individuama, tako i celim vrstama, rodovi-ma, klasama Zivotinja ili biljaka, daje se samo izvesna suma Zivota s dijim utroSkomsva Ziva bi6a treba da umru...Istorija govori to isto o narodima: i oni nastaju,dostiZu razne stepene razvitka, stare, propadaju, umiru - i ne umiru samo iz spoljnihrazloga" (Danilevski, 1994, 94)

7 ,,Gre5ka koju su nadinili slovenofili, prema Danilevskom, je bila u

pridavanju apsolutne i, time, univerzalne vrednosti 'ruskim' ili 'slovenskim' prin-

F'a

IL

: N

J7

{J-

q

zJ

178

294).5 Analogiju sa istorijom slikarstva i arhitekture koristi A. Walicki (1980,

179

F'q)

N

Ji7

F

26

z-]=

radikalni partikularista: ne postoji nikakav,,op5tedovedanski" za-datak; istorija je zbir razliditih kulturno-istorijskih tipova, a nejedinstven proces; ,,dovebanstvo" je apstrakcija koja kao rodni po-jam obuhvata jedino stvarne vrsne pojmove nacija ili plemena. Utom, filozofsko-istorijskom pogledu, on nije slovenofil, jer je,,anti-hegelijanac kome je tuda ideja jedinstva i sukcesivnosti svetskogistorijskog procesa" (I{ur'.r6aen, H., 1 986, 90).

2.

Ako se sada vratimo problemu mesta i uloge Slovena usvetskoj istoriji kao skupu kulturno-istorijskih tipova, jasno je daoni, po Danilevskom, ne pripadaju nijednom od deset navedenihtipova. Istina, moguie je zastupati tezu da Rusija i Sloveni pripadajuEvropi, te da, sledstveno tome, dele sudbinu evropskog kulturno-istorijskog tipa. Ovu programsku tezu ruskih ,,zapadnjaka", Dani-levski odbacuje ukazujudi na duboko istorijsko neprijateljstvo Rusi-je i Evrope koje je nespojivo sa odnosom dela i celine. SamaEvropa, po njemu, "u Rusiji i slovenstvu vidi ne5to sebi tude, i nesamo tude, ve6 i neprijateljsko" (Danilevski, 1994,79). Ovo nepri-irteljstvo o kome svedodi istorija nije samo plod sukoba politidkihi ekonomskih interesa Evrope i Rusije, vei je usadeno mnogo dublje,u sam,,istorijski instinkt naroda", u ,,nesvesno oseisje" razliditostii nespojivosti kulturno-istorij skih tipova. Proces evropeizacij e Rusi-je koji zagovaraju zapadnjaci, doveo bi Ruse (i, Sire, Slovene) ustatus etnidkog materijala osudenog na sluZenje tudim (evropskim)ciljevima i interesima. Ovaj proces, snaZno ispoljen nakon reformiPefta Velikog, predstavlja ugroZavanje ruske samobitnosti, odusta-janje od stvaranja sopstvene civilizacije koje se moZe objasnitijednom vrstom bolesti koja napada ruski Zivot i koju Danilevskioznatav a redj u,,evropej Stina"o. Nj ene manife stacij e obuhv ataj u

cipima. U stvari, oni su napravili istu gre5ku kao i zapadnjaci koji su identifikovalievropsku civilizaciju sa univerzalnom kulturom" (A. Walicki, 1980;292).

8 ,,Tu bolest, od koje je vei vek i po zarai.ena Rusija, bolest koja se sve

vi5e Siri i ukorenjuje i koja tek u poslednje vreme pokazuje neke znake olak5anja,najprikladnije je, dini mi se, nazvati evropejitinom, i korenito pitanje, od dijegre5enja zavisi sva buduinost, sva sudbina ne samo Rusije, vei i celog Slovenstva,je u tome da li 6e ta bolest imati bezopasan karakter . . . ne ostavljajuii za sobomStetne neizbrisive tragove koji rastadu samu osnovu narodnog Zivota" (Danilevski,1944.218\.

deformaciju narodnog nadina Livota, preno5enje inostranih insti-tucija i pogleda na svet, a njeno Sirenje je fatalno za samobitnost inezavisnost Rusije. Zato, Rusija mora zadobiti svest o sopstvenomzadatku - stvaranju samobitnog slovenskog kulturno-istorijskogtipa. Time bi Rusi i njima srodni slovenski narodi postali,,pozitivnistvaraoci u istoriji dovedanstva" i formirali jedanaesti kulturno-istorijski tip - samobitnu slovensku civilizaciju.

NuZan uslov formiranja svake, pa i slovenske civilizacijeje, prema drugom zakonu kretanja i razvitka kulturno-istorijskihtipova Danilevskog, politidka nezavisnost naroda ili grupe srod-nih naroda kao stvaraladkih subjekata istorije. ,,Nema nijedne ci-vilizacije koja bi nastala rrazvijala se bez politidke samostalno-sti, mada, ako je ve6 dostigla izvesnu snagu, civllizacija moZe jo5izvesno vreme da se nastavi i posle gubitka samostalnosti, kao Stose vidi na primeru Grka" (Danilevski, 1994,107). Otuda, u istorio-sofiji N. Danilevskog , drlava kao forma politidke nezavisnosti iconditio sine qua non stxaranja samobitnog kulturno-istorijskogtipa,zauzima centralno mesto. Time se on udaljava od ranog slo-venofilstva koje drZavu tematizuje kao ,,nuZno zlo", svetovni omo-tad koji je drugorazredan u odnosu na konstitutivni znadaj pra-voslavne duhovnosti za civilizacijsku originalnost i sudbinu Ru-sijee. Ova, u odnosu na rano slovenofilstvo, nagla5ena ,,rehabi-litacija" vrednosti drLave i njenog zna(aja za sudbinu naroda imadve posledice koje se odituju u delu Danilevskog. Prva se tiderevalorizacije mesta i uloge Petra Velikog u ruskoj istoriji. Negati-vni odnos ranih slovenofila prema Petrovim reformama koje suotvorile put evropskim uticajima je kod Danilevskog zamenjenocenom kojom se, pored negativnih u6inaka Petrove delatnosti,naglabavaju njene pozitivne strane. Naime, Danilevski u snaZenjuruske drZave pod Petrom Velikim vidi razlog zbog koga Petar,,zasluZuje vedno priznanje,zahvalnost seianja i blagoslov poto-maka". (Danilevski, 1994,211). Po mi5ljenju Danilevskog, PetarVeliki je shvatio nuZnost oslanjanja na rezultate razvoja zapadnenauke i tehnologije radi izgradnje vojnidki i politidki snaZne ruskedrLave. U pogledu ostvarenja tog cilja, kao i izbora sredstava zanjegovo postizanje, Danilevski, za razlikn od ranih slovenofila,

e P."*u tumadenju Berdajeva, ,,...slovenofilska ideologija je sadrZavalau sebi jak anarhistidki elemenat. Slovenofili nisu voleli drZavu i vlast, oni su usvakoj vlasti videli z1o" (Berctajev, 1987,141). Pajps politibku filozofiju ranihslovenofila naziva,,anarho-konzervativnom" (Vid. flaftnc, P., 1980, 356).

180 181

F'q)

N

Ji7

F

26

z-]=

radikalni partikularista: ne postoji nikakav,,op5tedovedanski" za-datak; istorija je zbir razliditih kulturno-istorijskih tipova, a nejedinstven proces; ,,dovebanstvo" je apstrakcija koja kao rodni po-jam obuhvata jedino stvarne vrsne pojmove nacija ili plemena. Utom, filozofsko-istorijskom pogledu, on nije slovenofil, jer je,,anti-hegelijanac kome je tuda ideja jedinstva i sukcesivnosti svetskogistorijskog procesa" (I{ur'.r6aen, H., 1 986, 90).

2.

Ako se sada vratimo problemu mesta i uloge Slovena usvetskoj istoriji kao skupu kulturno-istorijskih tipova, jasno je daoni, po Danilevskom, ne pripadaju nijednom od deset navedenihtipova. Istina, moguie je zastupati tezu da Rusija i Sloveni pripadajuEvropi, te da, sledstveno tome, dele sudbinu evropskog kulturno-istorijskog tipa. Ovu programsku tezu ruskih ,,zapadnjaka", Dani-levski odbacuje ukazujudi na duboko istorijsko neprijateljstvo Rusi-je i Evrope koje je nespojivo sa odnosom dela i celine. SamaEvropa, po njemu, "u Rusiji i slovenstvu vidi ne5to sebi tude, i nesamo tude, ve6 i neprijateljsko" (Danilevski, 1994,79). Ovo nepri-irteljstvo o kome svedodi istorija nije samo plod sukoba politidkihi ekonomskih interesa Evrope i Rusije, vei je usadeno mnogo dublje,u sam,,istorijski instinkt naroda", u ,,nesvesno oseisje" razliditostii nespojivosti kulturno-istorij skih tipova. Proces evropeizacij e Rusi-je koji zagovaraju zapadnjaci, doveo bi Ruse (i, Sire, Slovene) ustatus etnidkog materijala osudenog na sluZenje tudim (evropskim)ciljevima i interesima. Ovaj proces, snaZno ispoljen nakon reformiPefta Velikog, predstavlja ugroZavanje ruske samobitnosti, odusta-janje od stvaranja sopstvene civilizacije koje se moZe objasnitijednom vrstom bolesti koja napada ruski Zivot i koju Danilevskioznatav a redj u,,evropej Stina"o. Nj ene manife stacij e obuhv ataj u

cipima. U stvari, oni su napravili istu gre5ku kao i zapadnjaci koji su identifikovalievropsku civilizaciju sa univerzalnom kulturom" (A. Walicki, 1980;292).

8 ,,Tu bolest, od koje je vei vek i po zarai.ena Rusija, bolest koja se sve

vi5e Siri i ukorenjuje i koja tek u poslednje vreme pokazuje neke znake olak5anja,najprikladnije je, dini mi se, nazvati evropejitinom, i korenito pitanje, od dijegre5enja zavisi sva buduinost, sva sudbina ne samo Rusije, vei i celog Slovenstva,je u tome da li 6e ta bolest imati bezopasan karakter . . . ne ostavljajuii za sobomStetne neizbrisive tragove koji rastadu samu osnovu narodnog Zivota" (Danilevski,1944.218\.

deformaciju narodnog nadina Livota, preno5enje inostranih insti-tucija i pogleda na svet, a njeno Sirenje je fatalno za samobitnost inezavisnost Rusije. Zato, Rusija mora zadobiti svest o sopstvenomzadatku - stvaranju samobitnog slovenskog kulturno-istorijskogtipa. Time bi Rusi i njima srodni slovenski narodi postali,,pozitivnistvaraoci u istoriji dovedanstva" i formirali jedanaesti kulturno-istorijski tip - samobitnu slovensku civilizaciju.

NuZan uslov formiranja svake, pa i slovenske civilizacijeje, prema drugom zakonu kretanja i razvitka kulturno-istorijskihtipova Danilevskog, politidka nezavisnost naroda ili grupe srod-nih naroda kao stvaraladkih subjekata istorije. ,,Nema nijedne ci-vilizacije koja bi nastala rrazvijala se bez politidke samostalno-sti, mada, ako je ve6 dostigla izvesnu snagu, civllizacija moZe jo5izvesno vreme da se nastavi i posle gubitka samostalnosti, kao Stose vidi na primeru Grka" (Danilevski, 1994,107). Otuda, u istorio-sofiji N. Danilevskog , drlava kao forma politidke nezavisnosti iconditio sine qua non stxaranja samobitnog kulturno-istorijskogtipa,zauzima centralno mesto. Time se on udaljava od ranog slo-venofilstva koje drZavu tematizuje kao ,,nuZno zlo", svetovni omo-tad koji je drugorazredan u odnosu na konstitutivni znadaj pra-voslavne duhovnosti za civilizacijsku originalnost i sudbinu Ru-sijee. Ova, u odnosu na rano slovenofilstvo, nagla5ena ,,rehabi-litacija" vrednosti drLave i njenog zna(aja za sudbinu naroda imadve posledice koje se odituju u delu Danilevskog. Prva se tiderevalorizacije mesta i uloge Petra Velikog u ruskoj istoriji. Negati-vni odnos ranih slovenofila prema Petrovim reformama koje suotvorile put evropskim uticajima je kod Danilevskog zamenjenocenom kojom se, pored negativnih u6inaka Petrove delatnosti,naglabavaju njene pozitivne strane. Naime, Danilevski u snaZenjuruske drZave pod Petrom Velikim vidi razlog zbog koga Petar,,zasluZuje vedno priznanje,zahvalnost seianja i blagoslov poto-maka". (Danilevski, 1994,211). Po mi5ljenju Danilevskog, PetarVeliki je shvatio nuZnost oslanjanja na rezultate razvoja zapadnenauke i tehnologije radi izgradnje vojnidki i politidki snaZne ruskedrLave. U pogledu ostvarenja tog cilja, kao i izbora sredstava zanjegovo postizanje, Danilevski, za razlikn od ranih slovenofila,

e P."*u tumadenju Berdajeva, ,,...slovenofilska ideologija je sadrZavalau sebi jak anarhistidki elemenat. Slovenofili nisu voleli drZavu i vlast, oni su usvakoj vlasti videli z1o" (Berctajev, 1987,141). Pajps politibku filozofiju ranihslovenofila naziva,,anarho-konzervativnom" (Vid. flaftnc, P., 1980, 356).

180 181

Fv)

&

N

J

()F<7r

pU)zJ

nema negativan stavru. Ali, u neosrni5ljenom,,,strasnom i ponetom"Petrovom reformatorskom delovanju koje se nije zaustavilo na po-zajmljivanju i kori56enju evropskog nauinog znanja i tehnike, ve6je teZilo da celokupni Zivot Rusije preokrene na,,inostrani nadin",Danilevski vidi negativnu sffanu Petrove istorijske uloge. Imitiranjeevropskog nadina Zivota i obidaja, preulimanje evropskih instituci-ja i ideja, nanelo je veliku Stetu budu6nosti Rusije ometajuii ost-varenje i samog primarnog Petrovog cilja - stvaranje snaZne ruskedrZave. Zato je borba protiv ,,evropej5tine" primami zadatakprobu-dene ruske nacionalne svesti koja ne treba da preza ni od ,,iskljudivo-sti" i ,,patriotskog fanatizma", jer oni deluju ,,blagotvorno i is-celjujuie" nakon dugog perioda bolesnog stanja ruskog druSwa.rl

Ali, nezavisno od ocene Petra Velikog, povodom njegovihreformi postavlja se op5tije pitanje medusobnog odnosa kulturno-istorijskih tipova, tj. mogu6nosti uticaja i preno5enja dostignuiajedne civilizacije na drugu. Danilevski razlikuje tri tipa uticaja iSirenja neke civilizacije ili kulturno-istorijskog tipa. Prvi i najjed-nostavniji je proces kolonizacije kojim se jedna civilizacija Siri nanjoj tuclem tlu, direktnim, najdeSde nasilnim, nametanjem. Drugioblik Sirenja civilizacije je proces ,,kalemljenja" ili transplantacijeu kojem se vrednosti, institucije i oblici jednog kulturno-istorijskogtipa prenose na drugi, u nadi da 6e on biti oplemenjen i obogaien.Primer za proces ,,kalemljenja" je upravo delatnostPetra Velikogkoji je, ,,vide6i plodove koje je davalo evropsko dwo ... zakljuEioda je to drvo bolje od jo5 neplodne ruske divljake (ne uzev5i uobzir razliku u uzrastu, ne promisliv5i o tome da za divljaku moZdajo5 nije do5lo weme plodono5enja)", vedinom svojih reformi nasilnopretvorio Rusiju u,,sredstvo zatudi cilj", oteZavajudi da Rusijapoput samostalnog organizma,,donosi cvetove i plodove sui gene-ris" (Danilevski, 1994, 218; ll2). Stetnost i uzaludnost kalemljenjai u fizioloikom i u kulturno-istorijskom smislu je za Danilevskogodigledna. Ali, to ne znadi da su kulturno-istorijski tipovi, poput

l0,,Mu kuko "u

savrcmenike bila te5ka njegova (Petrova - M.S.) regrutskaprikupljanja ftojimajc on ne samo popunjavao svoju vojsku, vedje i gradio gradovei naseljavao zemlju), nemilosrdan finansijski sistem koji je uveo, monopoli, po-jadavanje kreposnog prava,jednom reIju, uprezanje celog naroda u drZavni jaram- svim tim on je zasluZio sebi ime Veliki - ime osnivada ruske drZavne veliline"(Danilevski, 1994,217).

ll,,Tako, da bi se ispravilo drvo kojeje vetar savijao najednu stranu,treba ga nasilno savijati na drugu" (Danilevski, 1994,333).

monada, zatvoreni entiteti nesposobni za komunikaciju i meduso-bni uticaj. Postoji tre6e, jedino plodno dejstvo jedne civilizacije nadrugu, koje Danilevski opisuje poredenjem sa uticajem ,,dubrenjazemlji5ta" na rast i razvoj biljaka ili delovanjem ,,poboljSanjaishrane" na organizam Zivotinja. Naime, kao Sto se u biljnom svetudubrenjem nekoj biljci dostavlja dodatni materijal kojim se, bezzadiranja u njenu sopstvenu formativnu delatnost, podstiEe njenrast i razvoj, tako i odredeni elementi neke civilizacije (rezultatitudeg iskustva) mogu biti preuzeti i korisno posluZiti za razvojdrugog kulturno-istorijskog tipa. Bitno ogranidenje onoga Sto seprihvata iz tudeg kultumo-istorijskog tipa je sadrZano u stavu dato ne moZe biti ne5to Sto zadire u samobitnost primaoca, tj. ne5toSto se tiEe dru5wenog i politiikog uredenja, nadina Zivota i obidajnos-ti, ustrojstva misli i religioznih oseianja. Time Danilevski suZavaobim recepcije na ono ,,Sto stoji izvan sfere narodnosti, tj. rezultatei metode pozitivnih nauka, tehnidke postupke i usavr5avanje u umet-nosti i industriji" (Danilevski, 1994,113). Ako se sada vratimooceni reformi Pefta Velikog, videiemo da je njegovo preuzimanjeevropske nauke i tehnologije radi jalanja ruske drZave, dakle, preu-zimanje,,neideololkih" rezultata evropske civilizacije, bilo pozi-tivno ocenjeno od strane Danilevskog. Govore6i na nadin Dani-levskog, moZemo re6i da je Petar bio ,,veliki" u ,dubrenju" ruskogtla elementima evropske nauke i tehnologije, a da je, u svom nestr-pljenju, pogre5io ,,kaleme6i" zapadne institucije, obidaje i naEinmi5ljenja na rusku civilizaciju u Eiju samobitnost nije verovao.Ali, akb je svaki kulturno-istorijski tip organizarn sa sopstvenimformativnim nadelima koji odretluju njegovo funkcionisanje kaosamobitne celine i determiniSu unutra5nji sklad svih delova, pos-tavlja se pitanje moguinosti selektivnog preuzimanja izdvojenih,,pozitivnih" crta nekog kultumo-istorijskog tipa, nezavisno od ,,or-ganizma" u kome su te crte razvijene. Danilevski, s jedne strane,nagla5ava usku, organsku povezanost svih elemenata jednogkulturno-istorijskog iipa u samobiuru celinu (organizam)tt, dok, sdruge strane, veruje u mogu6nost selektivnog preuzimanja takvihsuStinskih svojstava (naudnog znania i tehnidkih dostignuda) jedne(evropske) civilizacije od strane druge, kao da su upravo ta svojswa

12 Danilevski je insistirao na tesnoj meduzavisnosti svih delova, kako

socijalnog, tako i bioloikog organizma: ,,Nijedan deo u organizmu ne moZe biti

izmenjen, a da ne izazove promene u drugim delovima" (Nav. prema: Asgeesa,

i l . ,1992,70).

182 183

Fv)

&

N

J

()F<7r

pU)zJ

nema negativan stavru. Ali, u neosrni5ljenom,,,strasnom i ponetom"Petrovom reformatorskom delovanju koje se nije zaustavilo na po-zajmljivanju i kori56enju evropskog nauinog znanja i tehnike, ve6je teZilo da celokupni Zivot Rusije preokrene na,,inostrani nadin",Danilevski vidi negativnu sffanu Petrove istorijske uloge. Imitiranjeevropskog nadina Zivota i obidaja, preulimanje evropskih instituci-ja i ideja, nanelo je veliku Stetu budu6nosti Rusije ometajuii ost-varenje i samog primarnog Petrovog cilja - stvaranje snaZne ruskedrZave. Zato je borba protiv ,,evropej5tine" primami zadatakprobu-dene ruske nacionalne svesti koja ne treba da preza ni od ,,iskljudivo-sti" i ,,patriotskog fanatizma", jer oni deluju ,,blagotvorno i is-celjujuie" nakon dugog perioda bolesnog stanja ruskog druSwa.rl

Ali, nezavisno od ocene Petra Velikog, povodom njegovihreformi postavlja se op5tije pitanje medusobnog odnosa kulturno-istorijskih tipova, tj. mogu6nosti uticaja i preno5enja dostignuiajedne civilizacije na drugu. Danilevski razlikuje tri tipa uticaja iSirenja neke civilizacije ili kulturno-istorijskog tipa. Prvi i najjed-nostavniji je proces kolonizacije kojim se jedna civilizacija Siri nanjoj tuclem tlu, direktnim, najdeSde nasilnim, nametanjem. Drugioblik Sirenja civilizacije je proces ,,kalemljenja" ili transplantacijeu kojem se vrednosti, institucije i oblici jednog kulturno-istorijskogtipa prenose na drugi, u nadi da 6e on biti oplemenjen i obogaien.Primer za proces ,,kalemljenja" je upravo delatnostPetra Velikogkoji je, ,,vide6i plodove koje je davalo evropsko dwo ... zakljuEioda je to drvo bolje od jo5 neplodne ruske divljake (ne uzev5i uobzir razliku u uzrastu, ne promisliv5i o tome da za divljaku moZdajo5 nije do5lo weme plodono5enja)", vedinom svojih reformi nasilnopretvorio Rusiju u,,sredstvo zatudi cilj", oteZavajudi da Rusijapoput samostalnog organizma,,donosi cvetove i plodove sui gene-ris" (Danilevski, 1994, 218; ll2). Stetnost i uzaludnost kalemljenjai u fizioloikom i u kulturno-istorijskom smislu je za Danilevskogodigledna. Ali, to ne znadi da su kulturno-istorijski tipovi, poput

l0,,Mu kuko "u

savrcmenike bila te5ka njegova (Petrova - M.S.) regrutskaprikupljanja ftojimajc on ne samo popunjavao svoju vojsku, vedje i gradio gradovei naseljavao zemlju), nemilosrdan finansijski sistem koji je uveo, monopoli, po-jadavanje kreposnog prava,jednom reIju, uprezanje celog naroda u drZavni jaram- svim tim on je zasluZio sebi ime Veliki - ime osnivada ruske drZavne veliline"(Danilevski, 1994,217).

ll,,Tako, da bi se ispravilo drvo kojeje vetar savijao najednu stranu,treba ga nasilno savijati na drugu" (Danilevski, 1994,333).

monada, zatvoreni entiteti nesposobni za komunikaciju i meduso-bni uticaj. Postoji tre6e, jedino plodno dejstvo jedne civilizacije nadrugu, koje Danilevski opisuje poredenjem sa uticajem ,,dubrenjazemlji5ta" na rast i razvoj biljaka ili delovanjem ,,poboljSanjaishrane" na organizam Zivotinja. Naime, kao Sto se u biljnom svetudubrenjem nekoj biljci dostavlja dodatni materijal kojim se, bezzadiranja u njenu sopstvenu formativnu delatnost, podstiEe njenrast i razvoj, tako i odredeni elementi neke civilizacije (rezultatitudeg iskustva) mogu biti preuzeti i korisno posluZiti za razvojdrugog kulturno-istorijskog tipa. Bitno ogranidenje onoga Sto seprihvata iz tudeg kultumo-istorijskog tipa je sadrZano u stavu dato ne moZe biti ne5to Sto zadire u samobitnost primaoca, tj. ne5toSto se tiEe dru5wenog i politiikog uredenja, nadina Zivota i obidajnos-ti, ustrojstva misli i religioznih oseianja. Time Danilevski suZavaobim recepcije na ono ,,Sto stoji izvan sfere narodnosti, tj. rezultatei metode pozitivnih nauka, tehnidke postupke i usavr5avanje u umet-nosti i industriji" (Danilevski, 1994,113). Ako se sada vratimooceni reformi Pefta Velikog, videiemo da je njegovo preuzimanjeevropske nauke i tehnologije radi jalanja ruske drZave, dakle, preu-zimanje,,neideololkih" rezultata evropske civilizacije, bilo pozi-tivno ocenjeno od strane Danilevskog. Govore6i na nadin Dani-levskog, moZemo re6i da je Petar bio ,,veliki" u ,dubrenju" ruskogtla elementima evropske nauke i tehnologije, a da je, u svom nestr-pljenju, pogre5io ,,kaleme6i" zapadne institucije, obidaje i naEinmi5ljenja na rusku civilizaciju u Eiju samobitnost nije verovao.Ali, akb je svaki kulturno-istorijski tip organizarn sa sopstvenimformativnim nadelima koji odretluju njegovo funkcionisanje kaosamobitne celine i determiniSu unutra5nji sklad svih delova, pos-tavlja se pitanje moguinosti selektivnog preuzimanja izdvojenih,,pozitivnih" crta nekog kultumo-istorijskog tipa, nezavisno od ,,or-ganizma" u kome su te crte razvijene. Danilevski, s jedne strane,nagla5ava usku, organsku povezanost svih elemenata jednogkulturno-istorijskog iipa u samobiuru celinu (organizam)tt, dok, sdruge strane, veruje u mogu6nost selektivnog preuzimanja takvihsuStinskih svojstava (naudnog znania i tehnidkih dostignuda) jedne(evropske) civilizacije od strane druge, kao da su upravo ta svojswa

12 Danilevski je insistirao na tesnoj meduzavisnosti svih delova, kako

socijalnog, tako i bioloikog organizma: ,,Nijedan deo u organizmu ne moZe biti

izmenjen, a da ne izazove promene u drugim delovima" (Nav. prema: Asgeesa,

i l . ,1992,70).

182 183

F,U)

N

J

()F

v)

zJ

nezavisna od kulturno-istorijskog tipa u kojem su razvijena! Ve-rovanje da je razvitak evropske nauke i tehnike nezavisan od poli-tidkih, ekonomskih i svetonazorskih karakteristika evropske civili-zaclje, te da je mogu6e iz tog jedinstvenog socijalnog sklopa preuzetisamo ,,dobre" strane i preneti ih kao ne5to spolja5nje u drugi tip,bez njima pripadajuiih duhovnih, politidkih i ekonomskih pret-postavki, nespojivo je sa organicistidkim polaziStem koje druStvaili kultumo-is.tgrijske tipove shvata pomo6u analogije sa biolo5kimorganizmom."

Druga posledica nagla5enog znabaja dtZave u teoriji kul-turno-istorijskih tipova Danilevskog sadrZana je u dinjenici da je,za razliku od radova ranih slovenofila u kojima dominirajufilozofsko-teolo5ke i knjiZevne teme, najvedi deo Rusije i Evropeposveden razmatranju mesta ruske drZave u medunarodnoj politicii njenoj ulozi u stvaranju,,Sveslovenskog saveza". Po5toje teorijomkulturno-istorijskih tipova naudno utemeljio tezu o samobitnostiRusije, te istakao znalaj politidke nezavisnosti (drZave) za ost-varenje originalne civilizacije, Danilevski je sudbinu slovenskogkulturno-istorijskog tipa tematizovao u politidkoj ravni u kojoj jecentralno mesto zauzimalo onda5nje ,,fstodno pitanje", tj. pitanjeoslobodenja balkanskih Slovena od turske vladavine. Polaze6i odstava da je ,,glavni cilj ruske dfiavne politike... oslobodenje Slovenaod turskog iga, ru5enje,otomanske modi i same turske drlave",Danilevski je glavnog neprijatelja Slovena ipak vi{oo.u Evropi, tj.u ,,sistemu evropske politidke ravnoteZe" kojim se, u strahu odekspanzije Rusije, odrZava i Stiti turska vladavina na Balkanu. Pose-bno vaZna uloga u Istodnom pitanju pripada Austriji koja, kao,,nemogu6a drtava" bez unutra5nje nacionalne ideje, preti da fede-ralizacijom zadrti deo slovenskih naroda pod svojom vla56u. ZatoDanilevski, smatrajuii da su ,,i Turska i Austrija izgubile svakismisao", te da su ,,kao i svaki leS, higijenski opasne jer mogudoneti bolesti i zarMe" , u nestanku ove dve drZave i stvaranjusveslovenske federacije na delu sa Rusijom, vidi jedino relenje

13 T"r o,,preuzimanju" pozitivnih dostignuda evropskog razvitka,beznjegovog ponavljanja, predstavlja jedan od najde5dih motiva ruske intelektualnetradicije, kako ,,slovenofilskog", tako i velikog dela ,,zapadnjadkog" usmerenja. Poredima L. Perovi6, ,,Ni Danilevski, kao ni drugi druStveni konzervativci, sve dodanalnjeg dana, nisu nikada pomiSljali da su ti rezultati (evropskog razvoja -

M.S.) neodvojivi od duha Evrope, od njenog principa slobodne lidnosti" (L. Perovii,1994.6\

Istodnog pitanja. ,,Sveslovenski savez je jedino dvrsto tle na komemoZe da izraste samobitna slovenska kultura, uslov slne qua nonnjenog razvitka. To je op5ti smisao, glavni zakljudak celog na5egistraZivanj a" (Danilevski, 199 4, 3 1 0). Stvaranjem sveslovenskogsaveza, a ne prostim teritorijalnim prosirenjem Rusije, stvorili bise svi uslovi za razvitak samobitne slovenske civilizacije, jer podetvrtom zakonu kultumo-istorij skih tipova Danilevskog,,,civiliza-cija svojstvena svakom kultumo-istorijskom tipu postiZe pun pro-cvat, raznovrsnost i bogatstvo samo onda kada raznovrsni etnidkielementi, koji ulaze u sastav tog tipa, nisu apsorbovani jednompolitidkom celinom, vei imaju svoju nezavisnost i dine federacijuili politidki sistem dfi,ava" (Danilevski, 1994,106). U tu federacijuu5le bi sve slovenske zemlje i narodi - od Jadranskog mora doTihog okeana, od Ledenog mora do Arhipelaga, a njeno sredi3te bibio Carigrad.* Vodedu ulogu u toj federaciji bi imala Rusija, istin-sko ,,slovensko sunce" oko koga se, kao oko svog cenfta, okupljajui kruZe druge slovenske zemlje. Radi neophodnog jedinstva te fe-deracije, vremenom bi se usvojio zajednidki jezik svih Slovenakoji, po Danilevskom,,,ne moZe biti drugi osim ruskog". Uprkostome, odnos Rusije prema ostalim dlanovima federacije ne bi bioasimilatorski: ,,cela pro5lost Rusije, sami poroci ruskih i uopiteslovenskih dobrota bili bi garancija pravednog i bezazlenog kara-ktera uzajamnih odnosa koji bi se razvili izmedu vode6e drZavesaveza i njegovih dlanova" (Danilevski, 1994,320). Sveslovenskisavez kao ,,hegemonistidki tip federacije", po planu Danilevskog,obuhvatao bi, pored Ruske imperije, Sest kraljevina (eebko-moravsko-slovadku, Srpsko-hrvatsko-slovenadku, Bugarsku, Ru-munsku, Helensku i Mailarsku kraljevinu) i Carigradski okrug. Onbi bio ekonomski, vojno i politidki snaZna driava" koja bi Stitila

la Carigrad, po Danilevskom, predstavlja, pored Jerusalima kao duhovnogcentra, najvaZnije mesto naZemlji. Njegov geopolitidki poloZaj, kao i simbolidkavrednost (ovaploienje ideje Istodne rimske imperije), dine ga mestom od presudnevaZnosti za Rusiju. Ipak, po zamisli Danilevskog, Carigrad treba da bude sveslo-venska prestonica, a ne deo Rusije. Ovaj stav Danilevskog je izazvao protivljenjeDostojevskog, po kome: ,,Konstantinopolj mora biti na,f, moramo ga osvojiti mi,Rusi, mi ga moramo osvojiti od Turaka i on mora ostati zauvek naS. On morapripadati jedino nama i samo mi moZemo dozvoliti ude5Ce u upravi i drugim Slo-venima, svima kojima mi to budemo hteli... ali i to neie biti neka federalna upravazajedno sa drugim Slovenima, nad ovim gradom" (Dostojevski, 1982,3'lO).

.. 15 Rani slovenofili su ,,slovenskojedinstvo" videli kao srodnost i,,uzajam-nost" u sferi kulturne saradnje, utemeljene na pravoslavlju i odbacivanju evropskih

184 185

F,U)

N

J

()F

v)

zJ

nezavisna od kulturno-istorijskog tipa u kojem su razvijena! Ve-rovanje da je razvitak evropske nauke i tehnike nezavisan od poli-tidkih, ekonomskih i svetonazorskih karakteristika evropske civili-zaclje, te da je mogu6e iz tog jedinstvenog socijalnog sklopa preuzetisamo ,,dobre" strane i preneti ih kao ne5to spolja5nje u drugi tip,bez njima pripadajuiih duhovnih, politidkih i ekonomskih pret-postavki, nespojivo je sa organicistidkim polaziStem koje druStvaili kultumo-is.tgrijske tipove shvata pomo6u analogije sa biolo5kimorganizmom."

Druga posledica nagla5enog znabaja dtZave u teoriji kul-turno-istorijskih tipova Danilevskog sadrZana je u dinjenici da je,za razliku od radova ranih slovenofila u kojima dominirajufilozofsko-teolo5ke i knjiZevne teme, najvedi deo Rusije i Evropeposveden razmatranju mesta ruske drZave u medunarodnoj politicii njenoj ulozi u stvaranju,,Sveslovenskog saveza". Po5toje teorijomkulturno-istorijskih tipova naudno utemeljio tezu o samobitnostiRusije, te istakao znalaj politidke nezavisnosti (drZave) za ost-varenje originalne civilizacije, Danilevski je sudbinu slovenskogkulturno-istorijskog tipa tematizovao u politidkoj ravni u kojoj jecentralno mesto zauzimalo onda5nje ,,fstodno pitanje", tj. pitanjeoslobodenja balkanskih Slovena od turske vladavine. Polaze6i odstava da je ,,glavni cilj ruske dfiavne politike... oslobodenje Slovenaod turskog iga, ru5enje,otomanske modi i same turske drlave",Danilevski je glavnog neprijatelja Slovena ipak vi{oo.u Evropi, tj.u ,,sistemu evropske politidke ravnoteZe" kojim se, u strahu odekspanzije Rusije, odrZava i Stiti turska vladavina na Balkanu. Pose-bno vaZna uloga u Istodnom pitanju pripada Austriji koja, kao,,nemogu6a drtava" bez unutra5nje nacionalne ideje, preti da fede-ralizacijom zadrti deo slovenskih naroda pod svojom vla56u. ZatoDanilevski, smatrajuii da su ,,i Turska i Austrija izgubile svakismisao", te da su ,,kao i svaki leS, higijenski opasne jer mogudoneti bolesti i zarMe" , u nestanku ove dve drZave i stvaranjusveslovenske federacije na delu sa Rusijom, vidi jedino relenje

13 T"r o,,preuzimanju" pozitivnih dostignuda evropskog razvitka,beznjegovog ponavljanja, predstavlja jedan od najde5dih motiva ruske intelektualnetradicije, kako ,,slovenofilskog", tako i velikog dela ,,zapadnjadkog" usmerenja. Poredima L. Perovi6, ,,Ni Danilevski, kao ni drugi druStveni konzervativci, sve dodanalnjeg dana, nisu nikada pomiSljali da su ti rezultati (evropskog razvoja -

M.S.) neodvojivi od duha Evrope, od njenog principa slobodne lidnosti" (L. Perovii,1994.6\

Istodnog pitanja. ,,Sveslovenski savez je jedino dvrsto tle na komemoZe da izraste samobitna slovenska kultura, uslov slne qua nonnjenog razvitka. To je op5ti smisao, glavni zakljudak celog na5egistraZivanj a" (Danilevski, 199 4, 3 1 0). Stvaranjem sveslovenskogsaveza, a ne prostim teritorijalnim prosirenjem Rusije, stvorili bise svi uslovi za razvitak samobitne slovenske civilizacije, jer podetvrtom zakonu kultumo-istorij skih tipova Danilevskog,,,civiliza-cija svojstvena svakom kultumo-istorijskom tipu postiZe pun pro-cvat, raznovrsnost i bogatstvo samo onda kada raznovrsni etnidkielementi, koji ulaze u sastav tog tipa, nisu apsorbovani jednompolitidkom celinom, vei imaju svoju nezavisnost i dine federacijuili politidki sistem dfi,ava" (Danilevski, 1994,106). U tu federacijuu5le bi sve slovenske zemlje i narodi - od Jadranskog mora doTihog okeana, od Ledenog mora do Arhipelaga, a njeno sredi3te bibio Carigrad.* Vodedu ulogu u toj federaciji bi imala Rusija, istin-sko ,,slovensko sunce" oko koga se, kao oko svog cenfta, okupljajui kruZe druge slovenske zemlje. Radi neophodnog jedinstva te fe-deracije, vremenom bi se usvojio zajednidki jezik svih Slovenakoji, po Danilevskom,,,ne moZe biti drugi osim ruskog". Uprkostome, odnos Rusije prema ostalim dlanovima federacije ne bi bioasimilatorski: ,,cela pro5lost Rusije, sami poroci ruskih i uopiteslovenskih dobrota bili bi garancija pravednog i bezazlenog kara-ktera uzajamnih odnosa koji bi se razvili izmedu vode6e drZavesaveza i njegovih dlanova" (Danilevski, 1994,320). Sveslovenskisavez kao ,,hegemonistidki tip federacije", po planu Danilevskog,obuhvatao bi, pored Ruske imperije, Sest kraljevina (eebko-moravsko-slovadku, Srpsko-hrvatsko-slovenadku, Bugarsku, Ru-munsku, Helensku i Mailarsku kraljevinu) i Carigradski okrug. Onbi bio ekonomski, vojno i politidki snaZna driava" koja bi Stitila

la Carigrad, po Danilevskom, predstavlja, pored Jerusalima kao duhovnogcentra, najvaZnije mesto naZemlji. Njegov geopolitidki poloZaj, kao i simbolidkavrednost (ovaploienje ideje Istodne rimske imperije), dine ga mestom od presudnevaZnosti za Rusiju. Ipak, po zamisli Danilevskog, Carigrad treba da bude sveslo-venska prestonica, a ne deo Rusije. Ovaj stav Danilevskog je izazvao protivljenjeDostojevskog, po kome: ,,Konstantinopolj mora biti na,f, moramo ga osvojiti mi,Rusi, mi ga moramo osvojiti od Turaka i on mora ostati zauvek naS. On morapripadati jedino nama i samo mi moZemo dozvoliti ude5Ce u upravi i drugim Slo-venima, svima kojima mi to budemo hteli... ali i to neie biti neka federalna upravazajedno sa drugim Slovenima, nad ovim gradom" (Dostojevski, 1982,3'lO).

.. 15 Rani slovenofili su ,,slovenskojedinstvo" videli kao srodnost i,,uzajam-nost" u sferi kulturne saradnje, utemeljene na pravoslavlju i odbacivanju evropskih

184 185

Slovene od imperijalistidkih ambicija ujedinjene Evrope. Ali, veina prvi pogled, pokazuje se da po projektu Danilevskog ,,Sveslo-venska federacija" u svom sastavu sadrZi dak detiri konstitutivnejedinice dije stanovni5tvo nije slovensko, kao i da u njenom okvirunema samostalne Poljske. Mada nacionalnost uzima za konstitutivniprincip drLave, a srodnost vi5e naroda za osnov stvaranja fede-racije'o i kulturno-istorijskog.tipa, Danilevski tvrdi da,,u sveslove-nsku federacijl,voljno ili ne" , treba da udu i te neslovenske naro-dnosti (Grci, Rumuni, Madari), koje je neodvojivo, na tugu iliradost, povezala sa nama istorijska sudbina, utisnuv5i ih u slovenskotelo" (Danilevski. 1994, 286). Odigledno, geopolitidki razlozi,,zaokruZivanja" i, kompaktnosti" teritorije Sveslovenskog saveza,diktiraju Danilevskom odstupanje od proklamovanog principa et-nidke srodnosti koji on, u sludaju Grka i Rumuna, dopunjava isti-canjem njihovog ,,duhovnog srodstva" sa Slovenima (preko pra-voslavlja), a u sludaju Madara, pozivanjem na princip istorijskepravde po kome oni svoj dugotrajno povla5ien i vladaju6i poloZaju odnosu na Slovene treba da zamene potdinjenim i drugostepenimpoloZajem u slovenskoj federaciji. U sludaju Poljske dija je inteli-gencija pod uticajem ,,imitatorske evropej5tine", a politidka elitaneprijateljski instrument Evrope okrenut protiv Rusije, jedinoSveslovenska federacija bi omogudila da vremenom poljski narod,,postane, poput svih Slovena, drug, prijatelj i pomoinik ruskomnarodu u velikom op5teslovenskom delu, dobijaiuci za sebe sveve6i i veii deo samostalnosti" (Danilevski, 1994,307). Na taj nadin,stvaranje Sveslovenske federacije je, u krajnjoj liniji, korisno iblagotvorno za svakog njenog pojedinog dlana jer je alternativa,

institucija i ideja. DrZavno jedinstvo svih Slovena Homjakov nije pominjao ni usvojoj ,,Poslanici Srbima iz Moskve" (1860) u kojoj su sadrZani ,,saveti" Srbima i,,opomena" da se ,,ne podaju sablazni da budu Evropljani". (O ,,Poslanici", videti umojoj knjizi Sr icanje slobode, Ni!, 1992., s. I I 5- 1 3 l)

lu Nu ornouu toga Danilevski odride mogudnost federalizacije Austrije:,,...samo narodni, etnidki princip ...driavi daje istinski smisao i znadenje. Ali gde jeetnidka osnova austrijskog agregata naroda?" (Danilevski, 1994,280)

l7,,Nevoljni", tj. nasilni ulazak u Sveslovensku federaciju neslovenskihnaroda protivreii stavu Danilevskog da su ,,Slovenski narodi samom prirodom iz-bavljeni od te nasilnosti karaktera, koju romano-germanski narodi, uz vekovni radcivilizacije, uspevaju samo da premeste iz jednog oblika delatnosti u drugi", kao itezi po kojoj je ,,sudbina Rusije sreina sudbina: radi uVeianja svoje moii ona nemora ni da pokorava, ni da ugnjetava kao svi predstavnici moii koji su do sada Zi-veli na na5oj zemlji...vei samo da oslobada i obnavlja." (Danilevski, 1994,162;J I J } .

koju ocrtava Danilevski, zastra5ujuia: vladavina Evrope bi ovenarode pretvorila u ,,etnidki rnaterijal" bez moguinosti oduvanjaidentiteta i samobitnosti. U odnosu posledice prihvatanja zapadnepolitiEke i kulturne dominacije, turska vekovna vladavina nad Slo-venima se moZe, dak, sagledati u pozitivnom svetlu: islam je ,,ne-hotidno i nesvesno" dinio uslugu pravoslavlju, Stitedi ga od pogubnihpretenzija,,latinstva" romano-germanskog sveta! Nestankom Tur-ske kao svetovnog neprijatelja, Evropa kao iskonski neprijateljSlovena predstavlja najjadi element homogenizacije dlanica budu6efederacije.

Po zamisli Danilevskog, sveslovenski savez bi, u odnosu naEvropu, imao defanzivnu ulogu - on bi, bez pretenzija na ekspanzijui ,,svetsku vladavinu", predstavljao faktor politidke ravnoteze kojaje nuZna, ne samo radi ostvarenja i odbrane samobitne slovenskecivilizacije, vei i radi interesa dovedanstva kome preti opasnostvladavine jednog, evropskog kulturno-istorijskog tiparS. Univerza-lizacija, tj.,,svetska vladavina" jednog kulturno-istorijskog tipabila bi ,,najvede prokletstvo", jer bi ostvarenje ,jedinstveneop5tedovedanske civilizacije" li5ilo ljudski rod elementa razno-vrsnosti koji je neophodan uslov razvitka. Takva vladavina bi znalila,,kraj istorije"te koii ie, u trenutku kada nastupi nuZan i ireverzibilanproces starenja i smrti tog univerzalnog kulturno-istorijskog tipa,jednak,,smrti dovedanstava". Kao prepreka univerzalizaciji vlada-vine evropskog kulturno-istorijskog tipa, slovenska civilizacija iSveslovenski savez kao njen preduslov, imaju presudnu vaZnostkoja, stoga, nadilazi sudbinu Slovena i tide se celokupnog dovedan-stva. Na taj nadin, politidka misija Rusije (osloboclenje Slovena istvaranje Sveslovenske federacije) dobija mesijansko znadenje. Is-tina, mesijanizam Danilevskog je posredan: Rusija samo slede6isvoje sopstvene, a ne ,,op5teljudske" svrhe, istovremeno ,,radi" i u

lE Slovenski savez ,,...predstavlja nuZnu i u isto vreme jedino moguiugaranciju za oduvanje svetske ravnoteZe, jedini bedem protiv svetske vladavineEvrope. Taj savez ne bi bio pretnja bilo kome, vei disto odbrambena mera, nesamo posebnih interesa Slovenstva, vei i celog sveta. Sveslovenski savez bi kaorezultat imao ne svetsku vladavinu, ve6jednaku i pravednu podelu vlasti i uticajaizmetlu onih naroda i grupa naroda koji se u ovom periodu svetske istorije mogusmatrati aktivnim njenim nosiocima: Evrope, Slovenstva i Amerike, koji se i saminalaze u razlibitim uzrastima razvitka" (Danilevski, 1994,329).

19 Hegelijanski zakljudak koji i danas, Fukujaminom tezom o univerzali-zacljizapdnog liberalnog politidkog i ekonomskog sistema, polazi od pretpostavkejedinstva svetsko-istorijskog procesa.

in*{t

7v)

r

N

J

(Jv

m

zI

186 187

Slovene od imperijalistidkih ambicija ujedinjene Evrope. Ali, veina prvi pogled, pokazuje se da po projektu Danilevskog ,,Sveslo-venska federacija" u svom sastavu sadrZi dak detiri konstitutivnejedinice dije stanovni5tvo nije slovensko, kao i da u njenom okvirunema samostalne Poljske. Mada nacionalnost uzima za konstitutivniprincip drLave, a srodnost vi5e naroda za osnov stvaranja fede-racije'o i kulturno-istorijskog.tipa, Danilevski tvrdi da,,u sveslove-nsku federacijl,voljno ili ne" , treba da udu i te neslovenske naro-dnosti (Grci, Rumuni, Madari), koje je neodvojivo, na tugu iliradost, povezala sa nama istorijska sudbina, utisnuv5i ih u slovenskotelo" (Danilevski. 1994, 286). Odigledno, geopolitidki razlozi,,zaokruZivanja" i, kompaktnosti" teritorije Sveslovenskog saveza,diktiraju Danilevskom odstupanje od proklamovanog principa et-nidke srodnosti koji on, u sludaju Grka i Rumuna, dopunjava isti-canjem njihovog ,,duhovnog srodstva" sa Slovenima (preko pra-voslavlja), a u sludaju Madara, pozivanjem na princip istorijskepravde po kome oni svoj dugotrajno povla5ien i vladaju6i poloZaju odnosu na Slovene treba da zamene potdinjenim i drugostepenimpoloZajem u slovenskoj federaciji. U sludaju Poljske dija je inteli-gencija pod uticajem ,,imitatorske evropej5tine", a politidka elitaneprijateljski instrument Evrope okrenut protiv Rusije, jedinoSveslovenska federacija bi omogudila da vremenom poljski narod,,postane, poput svih Slovena, drug, prijatelj i pomoinik ruskomnarodu u velikom op5teslovenskom delu, dobijaiuci za sebe sveve6i i veii deo samostalnosti" (Danilevski, 1994,307). Na taj nadin,stvaranje Sveslovenske federacije je, u krajnjoj liniji, korisno iblagotvorno za svakog njenog pojedinog dlana jer je alternativa,

institucija i ideja. DrZavno jedinstvo svih Slovena Homjakov nije pominjao ni usvojoj ,,Poslanici Srbima iz Moskve" (1860) u kojoj su sadrZani ,,saveti" Srbima i,,opomena" da se ,,ne podaju sablazni da budu Evropljani". (O ,,Poslanici", videti umojoj knjizi Sr icanje slobode, Ni!, 1992., s. I I 5- 1 3 l)

lu Nu ornouu toga Danilevski odride mogudnost federalizacije Austrije:,,...samo narodni, etnidki princip ...driavi daje istinski smisao i znadenje. Ali gde jeetnidka osnova austrijskog agregata naroda?" (Danilevski, 1994,280)

l7,,Nevoljni", tj. nasilni ulazak u Sveslovensku federaciju neslovenskihnaroda protivreii stavu Danilevskog da su ,,Slovenski narodi samom prirodom iz-bavljeni od te nasilnosti karaktera, koju romano-germanski narodi, uz vekovni radcivilizacije, uspevaju samo da premeste iz jednog oblika delatnosti u drugi", kao itezi po kojoj je ,,sudbina Rusije sreina sudbina: radi uVeianja svoje moii ona nemora ni da pokorava, ni da ugnjetava kao svi predstavnici moii koji su do sada Zi-veli na na5oj zemlji...vei samo da oslobada i obnavlja." (Danilevski, 1994,162;J I J } .

koju ocrtava Danilevski, zastra5ujuia: vladavina Evrope bi ovenarode pretvorila u ,,etnidki rnaterijal" bez moguinosti oduvanjaidentiteta i samobitnosti. U odnosu posledice prihvatanja zapadnepolitiEke i kulturne dominacije, turska vekovna vladavina nad Slo-venima se moZe, dak, sagledati u pozitivnom svetlu: islam je ,,ne-hotidno i nesvesno" dinio uslugu pravoslavlju, Stitedi ga od pogubnihpretenzija,,latinstva" romano-germanskog sveta! Nestankom Tur-ske kao svetovnog neprijatelja, Evropa kao iskonski neprijateljSlovena predstavlja najjadi element homogenizacije dlanica budu6efederacije.

Po zamisli Danilevskog, sveslovenski savez bi, u odnosu naEvropu, imao defanzivnu ulogu - on bi, bez pretenzija na ekspanzijui ,,svetsku vladavinu", predstavljao faktor politidke ravnoteze kojaje nuZna, ne samo radi ostvarenja i odbrane samobitne slovenskecivilizacije, vei i radi interesa dovedanstva kome preti opasnostvladavine jednog, evropskog kulturno-istorijskog tiparS. Univerza-lizacija, tj.,,svetska vladavina" jednog kulturno-istorijskog tipabila bi ,,najvede prokletstvo", jer bi ostvarenje ,jedinstveneop5tedovedanske civilizacije" li5ilo ljudski rod elementa razno-vrsnosti koji je neophodan uslov razvitka. Takva vladavina bi znalila,,kraj istorije"te koii ie, u trenutku kada nastupi nuZan i ireverzibilanproces starenja i smrti tog univerzalnog kulturno-istorijskog tipa,jednak,,smrti dovedanstava". Kao prepreka univerzalizaciji vlada-vine evropskog kulturno-istorijskog tipa, slovenska civilizacija iSveslovenski savez kao njen preduslov, imaju presudnu vaZnostkoja, stoga, nadilazi sudbinu Slovena i tide se celokupnog dovedan-stva. Na taj nadin, politidka misija Rusije (osloboclenje Slovena istvaranje Sveslovenske federacije) dobija mesijansko znadenje. Is-tina, mesijanizam Danilevskog je posredan: Rusija samo slede6isvoje sopstvene, a ne ,,op5teljudske" svrhe, istovremeno ,,radi" i u

lE Slovenski savez ,,...predstavlja nuZnu i u isto vreme jedino moguiugaranciju za oduvanje svetske ravnoteZe, jedini bedem protiv svetske vladavineEvrope. Taj savez ne bi bio pretnja bilo kome, vei disto odbrambena mera, nesamo posebnih interesa Slovenstva, vei i celog sveta. Sveslovenski savez bi kaorezultat imao ne svetsku vladavinu, ve6jednaku i pravednu podelu vlasti i uticajaizmetlu onih naroda i grupa naroda koji se u ovom periodu svetske istorije mogusmatrati aktivnim njenim nosiocima: Evrope, Slovenstva i Amerike, koji se i saminalaze u razlibitim uzrastima razvitka" (Danilevski, 1994,329).

19 Hegelijanski zakljudak koji i danas, Fukujaminom tezom o univerzali-zacljizapdnog liberalnog politidkog i ekonomskog sistema, polazi od pretpostavkejedinstva svetsko-istorijskog procesa.

in*{t

7v)

r

N

J

(Jv

m

zI

186 187

fl'II

.O

F

q

z..1

interesu dovedanstva, j er ogranid av a v aLenje evropskog kulturno-istorijskog tipa koji ima univerzalistidke pretenzije. Za nzliku odranih slovenofila koji istoriju (hegelijanski) interpretiraju kao,,svetsku ekonomiju spasa" u kojoj Rusija ima centralno mestonosioca i garanta ispunjenja istorijskog telosa, Danilevski, napu-Staju6i koncepciju jedinstva toka svetske istorije kao stupnjevitograzvitka koji ima svoj kraj, napu5ta i koncept direktne mesijanskeuloge Rusije i Slovena.2o To sledi i iz njegovih eksplicitnih izjavaprotiv ,,svetske vladavine" jednog, ukljuduju6i i slovenskog,kulturno-istorijskog tipa, kao i iz njegove koncepcije ,,svedovedan-ske" civilizacije koja sadrZi mno5tvo kulturno-istorijskih tipova.Svoje stavove Da'-ilevski bi morao izvoditi iz jasno formulisanogrelativistidkog stanovrsta po kome mno5tvo kultumo-istorijskih ti-pova nije rangirano po stepenima njihove vrednosti jer, ako je nekiod ovih tipova u aksiolo5kom smislu superioran, onda bi on, sadobrim razlozima,mogao teZiti univerzalizaciji.2l U tom sludaju,evropocentrizam koji Danilevski kritikuje u svojoj knjizi, bi mogaobiti zamenjen ,,slovenocentrizmom" po kome bi slovenski kultumo-istorijski tip bio vrhunac istorijskog razvitka, a ne samo jedan odmnogih evolutivnih,,planova" ljudskog kulturno-istorijskog raz-vitka. Za koju od'dve ponudene opcije se odluduje Danilevski,moZemo zakljuditi nakon analize njegovog shvatanja slovenskogkulturno-istorij skog tipa.

t , ,

Centralno mesto Rusije i Evrope zauzima nastojanje Dani-levskog da, suprotstavljaju6i se ,,zapadnjacima" i ,,evropejStini"ruskog javnog mnjenja, dokaZe da Rusija nijeEvropa. Zato je kodDanilevskog slovenski (ruski) kulturno-istorijski tip odreclen, presvega, negativno, isticanjem njegovog razlikovanja od romano-

20 Data interpretacija mesijanskog motiva u misli Danilevskog se razlikujeod one koju daje H. Kon (Kohn, H., 1955,500-515). Naime, Kon smatra da kodDostojevskog i Danilevskog ,,nacija, kao izabrani prenosnik BoZjih planova, usvom politidkom trijumfu vidi napredovanje Boga u istoriji", te da je ,,ruski narod,ne samo istorijskim nasledem, vei i svojim pravim karakterom... istinski slugaBoga. nosilac ispunjenja lstorije, ispunjenja dijije dolazak predstavljen u apokalip-tidkoj borbi Svetla i Mraka" (p 503).

21 Uprauo.le ta vera u sopstvenu superiornost izvor univerzalistidkih teZnjiEvrope koje Danilevski kritikuje.

germanskog (evropskog) tipa koji je iscrpeo svoje stvaraladke snage.AIi, za potkrepljenje teze o samobitnosti i blistavoj budu6nostislovenskog kulturno-istorijskog tipa, neophodno je i njegovo pozi-tivno odredenje, jer, po redima Solovjova, ,,ako mi, vide6i slomromano-germanskog sveta, verujemo u spasenje i veliku bududnostslovenskog sveta, onda za opravdanje te vere moramo pokazati tespasavajuie i Zivotvorne principe kojih je li5en Zapad a koji senalaze kod nas" (Coronren, 1965,60). Odbacujuii zahtev za de-taljnom pozitivnom karakterizacijom budu6eg slovenskog kultumo-istorijskog tipa kao besmislen zahtev koji je,^sam po sebi, znaknepoverenja u samobitnost slovenske kulture," Danilevski, ipak,,,u najopStijim crtama", skicira sadrZinske karakteristike bududeslovenske civilizacije. Osnov za ovu skicu predstavlja njegovo raz-likovanje ietiri sfere ili vrste delatnosti u kojima se ispoljava istorij-ski Zivot svakog, pa i budu6eg slovenskog, kulturno-istorijskogtipa. U okviru svake civilizacije Danilevski razlikuje: (a) religioznudelatnost; (b) kulturnu delatnost u uZem znadenju te redi (nauka,umetnost, tehnika); (c) politidku i (d) dru5tveno-ekonomsku dela-tnost. Ove detiri kategorije obuhvataju celokupnu raznovrsnost is-torijskog Zivota svake civilizacije. Ali, svi dosada5nji kulturno-istorijski tipovi se medusobno razlikuju u pogledu razvijenosti nekeod ovih vrsta delatnosti - u nekim civilizacijama ove delatnostinisu diferencirane, u drugim je posebno razvijena jedna ili dvevrste. Egipatsku, kinesku, vavilonsku, indijsku i iransku civilizacijuDanilevski smatra,,prvobitnim ili autohtonim" kultumo-istorijskimtipovima u kojima je ,,sve joS bilo pome5ano: religija, politika, ku-Itura, dru5tveno-ekonomske organizacije se (u njima - M.S.) jo5nisu izdvojile u posebne kategorije delatnosti" (Danilevski, 1994,363).Za razliku od ovih civilizacija koje se odlikuju svojevrsnimkulturnim ,,sinkretizmom",za jewejski, helenski i rimski kulturno-istorijski tip je karakteristidno izdvajanje i razvijanje jedne sferedelatnosti koja odrecluje prirodu svakog od ova tri tipa. Jevrejskacivilizacija je, pre svega, definisana religijskom, helenska umet-nidkom, a rimska politidkom delatno5du i dostignu6ima. Ove fricivilizacije su ,jednostrani tipovi" jer posebno razvijaju samo jednustranu kulturne delatnosti. Sa evropskim kultumo-istorijskim tipom

Fop

N

J" ,,...Oni koji ne veruju u samobitnost slovenske civilizacije izralatajusvoj prigovor pitanjem: ,Sta ie, upravo biti ta nova civilizacija, kakva 6e biti njenanauka, njena umetnost, njen graclanski i dru5tveni poredak?"' (Danilevski, 1994,362\

188 189

fl'II

.O

F

q

z..1

interesu dovedanstva, j er ogranid av a v aLenje evropskog kulturno-istorijskog tipa koji ima univerzalistidke pretenzije. Za nzliku odranih slovenofila koji istoriju (hegelijanski) interpretiraju kao,,svetsku ekonomiju spasa" u kojoj Rusija ima centralno mestonosioca i garanta ispunjenja istorijskog telosa, Danilevski, napu-Staju6i koncepciju jedinstva toka svetske istorije kao stupnjevitograzvitka koji ima svoj kraj, napu5ta i koncept direktne mesijanskeuloge Rusije i Slovena.2o To sledi i iz njegovih eksplicitnih izjavaprotiv ,,svetske vladavine" jednog, ukljuduju6i i slovenskog,kulturno-istorijskog tipa, kao i iz njegove koncepcije ,,svedovedan-ske" civilizacije koja sadrZi mno5tvo kulturno-istorijskih tipova.Svoje stavove Da'-ilevski bi morao izvoditi iz jasno formulisanogrelativistidkog stanovrsta po kome mno5tvo kultumo-istorijskih ti-pova nije rangirano po stepenima njihove vrednosti jer, ako je nekiod ovih tipova u aksiolo5kom smislu superioran, onda bi on, sadobrim razlozima,mogao teZiti univerzalizaciji.2l U tom sludaju,evropocentrizam koji Danilevski kritikuje u svojoj knjizi, bi mogaobiti zamenjen ,,slovenocentrizmom" po kome bi slovenski kultumo-istorijski tip bio vrhunac istorijskog razvitka, a ne samo jedan odmnogih evolutivnih,,planova" ljudskog kulturno-istorijskog raz-vitka. Za koju od'dve ponudene opcije se odluduje Danilevski,moZemo zakljuditi nakon analize njegovog shvatanja slovenskogkulturno-istorij skog tipa.

t , ,

Centralno mesto Rusije i Evrope zauzima nastojanje Dani-levskog da, suprotstavljaju6i se ,,zapadnjacima" i ,,evropejStini"ruskog javnog mnjenja, dokaZe da Rusija nijeEvropa. Zato je kodDanilevskog slovenski (ruski) kulturno-istorijski tip odreclen, presvega, negativno, isticanjem njegovog razlikovanja od romano-

20 Data interpretacija mesijanskog motiva u misli Danilevskog se razlikujeod one koju daje H. Kon (Kohn, H., 1955,500-515). Naime, Kon smatra da kodDostojevskog i Danilevskog ,,nacija, kao izabrani prenosnik BoZjih planova, usvom politidkom trijumfu vidi napredovanje Boga u istoriji", te da je ,,ruski narod,ne samo istorijskim nasledem, vei i svojim pravim karakterom... istinski slugaBoga. nosilac ispunjenja lstorije, ispunjenja dijije dolazak predstavljen u apokalip-tidkoj borbi Svetla i Mraka" (p 503).

21 Uprauo.le ta vera u sopstvenu superiornost izvor univerzalistidkih teZnjiEvrope koje Danilevski kritikuje.

germanskog (evropskog) tipa koji je iscrpeo svoje stvaraladke snage.AIi, za potkrepljenje teze o samobitnosti i blistavoj budu6nostislovenskog kulturno-istorijskog tipa, neophodno je i njegovo pozi-tivno odredenje, jer, po redima Solovjova, ,,ako mi, vide6i slomromano-germanskog sveta, verujemo u spasenje i veliku bududnostslovenskog sveta, onda za opravdanje te vere moramo pokazati tespasavajuie i Zivotvorne principe kojih je li5en Zapad a koji senalaze kod nas" (Coronren, 1965,60). Odbacujuii zahtev za de-taljnom pozitivnom karakterizacijom budu6eg slovenskog kultumo-istorijskog tipa kao besmislen zahtev koji je,^sam po sebi, znaknepoverenja u samobitnost slovenske kulture," Danilevski, ipak,,,u najopStijim crtama", skicira sadrZinske karakteristike bududeslovenske civilizacije. Osnov za ovu skicu predstavlja njegovo raz-likovanje ietiri sfere ili vrste delatnosti u kojima se ispoljava istorij-ski Zivot svakog, pa i budu6eg slovenskog, kulturno-istorijskogtipa. U okviru svake civilizacije Danilevski razlikuje: (a) religioznudelatnost; (b) kulturnu delatnost u uZem znadenju te redi (nauka,umetnost, tehnika); (c) politidku i (d) dru5tveno-ekonomsku dela-tnost. Ove detiri kategorije obuhvataju celokupnu raznovrsnost is-torijskog Zivota svake civilizacije. Ali, svi dosada5nji kulturno-istorijski tipovi se medusobno razlikuju u pogledu razvijenosti nekeod ovih vrsta delatnosti - u nekim civilizacijama ove delatnostinisu diferencirane, u drugim je posebno razvijena jedna ili dvevrste. Egipatsku, kinesku, vavilonsku, indijsku i iransku civilizacijuDanilevski smatra,,prvobitnim ili autohtonim" kultumo-istorijskimtipovima u kojima je ,,sve joS bilo pome5ano: religija, politika, ku-Itura, dru5tveno-ekonomske organizacije se (u njima - M.S.) jo5nisu izdvojile u posebne kategorije delatnosti" (Danilevski, 1994,363).Za razliku od ovih civilizacija koje se odlikuju svojevrsnimkulturnim ,,sinkretizmom",za jewejski, helenski i rimski kulturno-istorijski tip je karakteristidno izdvajanje i razvijanje jedne sferedelatnosti koja odrecluje prirodu svakog od ova tri tipa. Jevrejskacivilizacija je, pre svega, definisana religijskom, helenska umet-nidkom, a rimska politidkom delatno5du i dostignu6ima. Ove fricivilizacije su ,jednostrani tipovi" jer posebno razvijaju samo jednustranu kulturne delatnosti. Sa evropskim kultumo-istorijskim tipom

Fop

N

J" ,,...Oni koji ne veruju u samobitnost slovenske civilizacije izralatajusvoj prigovor pitanjem: ,Sta ie, upravo biti ta nova civilizacija, kakva 6e biti njenanauka, njena umetnost, njen graclanski i dru5tveni poredak?"' (Danilevski, 1994,362\

188 189

5l.l ,

*ilr

I

Fq

ii

N

J

F

6

zJ

dobijamo sloZeni tip diji istorijski nzvoj ne moZe biti redukovannajednu sferu delatnosti po5to ga karakteri5e, pored razvitka poli-tidke delatnosti koja dovodi do stvaranja stabilnih nacionalnihdrlava,posebno upedatljiv razvitak kultume (naudne i tehnolo5ke)delatnosti. Zarazliku od ove dve sfere, u religijskoj sferi evropskacivilizacija se pokazala neuspe5nom jer je ,,despotski katolicizam"doveo do protestanske ,,religiozne anarhije" i ,,materijalizma" kojitei-i da zameni religiozno ubedenje. U polju dru5tveno-ekonomskihodnosa, evropska civilizacija je, po Danilevskom, pretrpela neuspehjer nije mogla da spoji politidku demokratiju (plod razvitka politidkesfere) sa,,ekonomskim feudalizmom", tj. privatnim vlasni5tvom.,,Iz svih tih razloga, za germansko-romanski kultumo-istorijski tiptreba da usvojimo saziv dvoosnovnog politidko-kulturnog tipa, spreteZno naudnim i industrijskim tipom kulture u uZem smislu teredi" (Danilevski, 1994, 368). Dakle, svi dosada5nji kulturno-istorijski tipovi, osim evropskog, su ili kulnrrno nediferencirani ilijednostrani. Evropski kulturno-istorijski tip je,,dvoosnovan", alinjegov razvitak je okondan i u okviru njega se ne moZe ftagati zareSenjem duhovne i socijalne krize. Ostaje jedanaesti, slovenskikulturno-istorijski tip za koji Danilevski smatra da 6e ,,po prvi putu istoriji biti sinteza svih strana kultume delatnosti u Sirem znadenjute redi, te da se ,,moZemo nadati da 6e on biti prvi potpuni ietvo-roosnovni kulturno-istorijski tip" (Danilevski, 1994, 388). Svojunadu Danilevski obrazlaZe pozivajuii se na dve, njElnu odigledne,dinjenice. Prva se odnosi na osobine mlade ruske civilizacije kojesu ve6 ispoljene u religijskoj i socijalno-ekonomskoj sferi u kojimasu nedostaci evropskog kulturno-istorij skog tipa najizr aLeniji. PoDanilevskom, Rusi i drugi slovenski narodi su, zajedno sa Grcima,,,glavni duvari Zivog predanja religiozne istine - pravoslavlja", tesu, kao ,,izabrani narodi", nastavljadi velikog dela Izraela i Vizantije.Razvijena religiozna strana kulturne delatnosti je, nasuprot evrop-skoj civilizaciji, suStinska odlika slovenskog kulturno-istorijskogtipa. Takotle , za razlikl od Evrope, u Rusiji ,,nema protivrednostiizmedu politidkih i ekonomskih ideala": ekonomsko-socijalnouredenje Rusije i slovenskol sveta, zahvaljujudi seoskom posedu iop5tinskom vlasniStvu nad zenrljom, nije izvor dru5tvenih sukobakoji potresaju evropske drZave. DruStveno-ekonomsko uredenjeRusije je garant da ie slovenski kulturno-istorijski tip, prvi u istoriji,uspostaviti pravedno i stabilno druStvo. Polazeii od pravoslavlja iop5tinskog vlasni5tva kao postoje6ih suStinskih odredaba sloven-

skog kulturno-istonjskog tipa u dve sfere ispoljavanja istorijskogLivota, moZemo zakljuditi da je slovenska civilizacija, poputevropske, ,,dvoosnovna". Ali, Danilevski je mi5ljenja da ie sloven-ska civilizacja u buduinosti i u druge dve sfere delatnosti, kultumoj(u uZem smislu) i politidkoj, pokazati svoju vrednost, te, na tajnadin, opravdati njegov stav o ,,detvoroosnovnom slovenskomkulturno-istorijskom tipu". Osnov za ovo tvrdenje Danilevski jevideo u dinjenici da su Sloveni, uprkos mladosti i nepovoljnimistorijskim okolnostima, veC pokazali sposobnost ozbiljnog kul-turnog stvarala5tva (u umetnosti, pre svega), kao i razvijen politidkismisao za drLavni Zivot koji se odituje na primeru Rusije. Knji-Zevnost i slikarstvo slovenskih naroda, u prvom redu Rusa kaonajmo6nije slovenske grane, su sjajan pokazatelj stvaraladkih spo-sobnosti koje 6e, u uslovima politidke nezavisnosti slovenskih na-roda, doZiveti svoj puni procvat praien razvojem nauke kao ,,posled-njim plodom" svake civilizacije. S druge strane, predrasuda o poli-tidkoj nesposobnosti slovenskih naroda mora biti odbadena s obzi-rom na dinjenicu postojanja ruske drZave koja se ne odlikuje samovelidinom i snagom vei i stabilnoliu zasnovanom na politiEkimvrlinama ruskog narodnog karaktera. Osnov tih vrlina je smisao zazajednicu i nevlastoljubivost ruskog doveka, nasuprot evropskomindividualizmu u kome je pojedinadni interes osnovni motiv soci-jalnog pona5anja. Zato je Rusija, po Danilevskom,,,...gotovo jedinadrLava koja nikad nije imala (a po svoj verovatno6i, nikad ne6e niimati) politidku revoluciju, d. revoluciju diji bi cilj bio ogranidenjevlasti, osvajanje celokupne vlasti ili njenog dela od strane nekogstaleZa ili cele mase gradana, izgnanstvo zakonito vladajuie dinas-tije i njena zamena drugom" (Danilevski, 1994,374).

Nezavisno od valjanosti ovog predviclanja politidke budu6-nosti Rusije, moZemo zakljuditi da je, po Danilevskom, razvojslovenske civilizacije su5tinski odreden posedovanjem prave vere,re5enim socijalno-ekonomsko pitanjem, organskom vezom i har-monijom naroda i vlasti, te visokim sposobnostima Slovena u sferinaudno-umetnidkog stvaralaltva. Drugim redima, zatazliku od svihdrugih kulturno-istorijskih tipova, slovenski tip se odlikuje mo-gu6no56u nzvitka u sve detiri sfere istorijskog Zivota. S obziromna tu karakteristiku slovenske civilizacije, jasne su njene kompara-tivne prednosti u odnosu na sve dosada5nje kulturno-istorijske ti-pove. U vrednosnom smislu, s obzirom na navedene kriterijumesamog Danilevskog, mogu6e je tvrditi da je slovenski kulturno-

190 l9 t

5l.l ,

*ilr

I

Fq

ii

N

J

F

6

zJ

dobijamo sloZeni tip diji istorijski nzvoj ne moZe biti redukovannajednu sferu delatnosti po5to ga karakteri5e, pored razvitka poli-tidke delatnosti koja dovodi do stvaranja stabilnih nacionalnihdrlava,posebno upedatljiv razvitak kultume (naudne i tehnolo5ke)delatnosti. Zarazliku od ove dve sfere, u religijskoj sferi evropskacivilizacija se pokazala neuspe5nom jer je ,,despotski katolicizam"doveo do protestanske ,,religiozne anarhije" i ,,materijalizma" kojitei-i da zameni religiozno ubedenje. U polju dru5tveno-ekonomskihodnosa, evropska civilizacija je, po Danilevskom, pretrpela neuspehjer nije mogla da spoji politidku demokratiju (plod razvitka politidkesfere) sa,,ekonomskim feudalizmom", tj. privatnim vlasni5tvom.,,Iz svih tih razloga, za germansko-romanski kultumo-istorijski tiptreba da usvojimo saziv dvoosnovnog politidko-kulturnog tipa, spreteZno naudnim i industrijskim tipom kulture u uZem smislu teredi" (Danilevski, 1994, 368). Dakle, svi dosada5nji kulturno-istorijski tipovi, osim evropskog, su ili kulnrrno nediferencirani ilijednostrani. Evropski kulturno-istorijski tip je,,dvoosnovan", alinjegov razvitak je okondan i u okviru njega se ne moZe ftagati zareSenjem duhovne i socijalne krize. Ostaje jedanaesti, slovenskikulturno-istorijski tip za koji Danilevski smatra da 6e ,,po prvi putu istoriji biti sinteza svih strana kultume delatnosti u Sirem znadenjute redi, te da se ,,moZemo nadati da 6e on biti prvi potpuni ietvo-roosnovni kulturno-istorijski tip" (Danilevski, 1994, 388). Svojunadu Danilevski obrazlaZe pozivajuii se na dve, njElnu odigledne,dinjenice. Prva se odnosi na osobine mlade ruske civilizacije kojesu ve6 ispoljene u religijskoj i socijalno-ekonomskoj sferi u kojimasu nedostaci evropskog kulturno-istorij skog tipa najizr aLeniji. PoDanilevskom, Rusi i drugi slovenski narodi su, zajedno sa Grcima,,,glavni duvari Zivog predanja religiozne istine - pravoslavlja", tesu, kao ,,izabrani narodi", nastavljadi velikog dela Izraela i Vizantije.Razvijena religiozna strana kulturne delatnosti je, nasuprot evrop-skoj civilizaciji, suStinska odlika slovenskog kulturno-istorijskogtipa. Takotle , za razlikl od Evrope, u Rusiji ,,nema protivrednostiizmedu politidkih i ekonomskih ideala": ekonomsko-socijalnouredenje Rusije i slovenskol sveta, zahvaljujudi seoskom posedu iop5tinskom vlasniStvu nad zenrljom, nije izvor dru5tvenih sukobakoji potresaju evropske drZave. DruStveno-ekonomsko uredenjeRusije je garant da ie slovenski kulturno-istorijski tip, prvi u istoriji,uspostaviti pravedno i stabilno druStvo. Polazeii od pravoslavlja iop5tinskog vlasni5tva kao postoje6ih suStinskih odredaba sloven-

skog kulturno-istonjskog tipa u dve sfere ispoljavanja istorijskogLivota, moZemo zakljuditi da je slovenska civilizacija, poputevropske, ,,dvoosnovna". Ali, Danilevski je mi5ljenja da ie sloven-ska civilizacja u buduinosti i u druge dve sfere delatnosti, kultumoj(u uZem smislu) i politidkoj, pokazati svoju vrednost, te, na tajnadin, opravdati njegov stav o ,,detvoroosnovnom slovenskomkulturno-istorijskom tipu". Osnov za ovo tvrdenje Danilevski jevideo u dinjenici da su Sloveni, uprkos mladosti i nepovoljnimistorijskim okolnostima, veC pokazali sposobnost ozbiljnog kul-turnog stvarala5tva (u umetnosti, pre svega), kao i razvijen politidkismisao za drLavni Zivot koji se odituje na primeru Rusije. Knji-Zevnost i slikarstvo slovenskih naroda, u prvom redu Rusa kaonajmo6nije slovenske grane, su sjajan pokazatelj stvaraladkih spo-sobnosti koje 6e, u uslovima politidke nezavisnosti slovenskih na-roda, doZiveti svoj puni procvat praien razvojem nauke kao ,,posled-njim plodom" svake civilizacije. S druge strane, predrasuda o poli-tidkoj nesposobnosti slovenskih naroda mora biti odbadena s obzi-rom na dinjenicu postojanja ruske drZave koja se ne odlikuje samovelidinom i snagom vei i stabilnoliu zasnovanom na politiEkimvrlinama ruskog narodnog karaktera. Osnov tih vrlina je smisao zazajednicu i nevlastoljubivost ruskog doveka, nasuprot evropskomindividualizmu u kome je pojedinadni interes osnovni motiv soci-jalnog pona5anja. Zato je Rusija, po Danilevskom,,,...gotovo jedinadrLava koja nikad nije imala (a po svoj verovatno6i, nikad ne6e niimati) politidku revoluciju, d. revoluciju diji bi cilj bio ogranidenjevlasti, osvajanje celokupne vlasti ili njenog dela od strane nekogstaleZa ili cele mase gradana, izgnanstvo zakonito vladajuie dinas-tije i njena zamena drugom" (Danilevski, 1994,374).

Nezavisno od valjanosti ovog predviclanja politidke budu6-nosti Rusije, moZemo zakljuditi da je, po Danilevskom, razvojslovenske civilizacije su5tinski odreden posedovanjem prave vere,re5enim socijalno-ekonomsko pitanjem, organskom vezom i har-monijom naroda i vlasti, te visokim sposobnostima Slovena u sferinaudno-umetnidkog stvaralaltva. Drugim redima, zatazliku od svihdrugih kulturno-istorijskih tipova, slovenski tip se odlikuje mo-gu6no56u nzvitka u sve detiri sfere istorijskog Zivota. S obziromna tu karakteristiku slovenske civilizacije, jasne su njene kompara-tivne prednosti u odnosu na sve dosada5nje kulturno-istorijske ti-pove. U vrednosnom smislu, s obzirom na navedene kriterijumesamog Danilevskog, mogu6e je tvrditi da je slovenski kulturno-

190 l9 t

F

v)

zJ

istorijski tip - ako ne aktualno, onda bar potencijalno, u buduinosti- najsavrieniji kulturno-istorijski tip.lz ove vrednosne superior-nosti slovenske civilizacije nije nuZno izvesti zakljudak o njenomuniverzalnom vaZenju, tj. o potrebi njene dominacije (svetske vla-davine) nad svim ostalim kulturno-istorijskim tipovima. Taj za-kljudak, kako smo videli, sam Danilevski i ne izvodi: granice slo-venskih naroda (ukljudujuii i neslovenske narode koji su izmesanisa Slovenima) granice su i samobitne slovenske civilizacije. Uodnosu na manje vrednu (,,dvoosnovnu") romano-germansku civi-lizaciju slovenski kultumo-istorij ski tip, po tumadenju Danilevskog,nema i ne treba da ima ekspanzionistidke pretel?ije. U tom pogledu,nema protivrednosti u stanovi5tu Danilevskog". Ali, shvatanje slo-venskog kulturno-istorijskog tipa kao sinteze razvitka svih onihsfera kulturne aktivnosti koje su u dosada5njim civilizacijama samoparcijalno razvijene, protivredi istoriosofskom konceptu samog Da-nilevskog po kome nema progresivistidki shva6ene istorijske evo-lucije diji bi vrhunac bila jedan ,,op5tevredan" kulturno-istorijskitip'". Kulturno-istorijski tipovi, od onih u lojima su sfere kulturnedelatnosti nediferencirane, preko,jednoosnovnih" civilizacija ievropskog,,dvoosnovnog" kulturno-istorijskog tipa, do,,detvoro-osnovne" slovenske civilizacije, upravo predstavljaju kontinuumkoji je vrednosno hijerarhijski uretlen po pravilima progresivistidkesheme25. Zavrsne redenice Rusije i Evrope u kojimJDanilevski

2' Ako bi aksiolo5ka superiornost slovenskog kulturnolistorijskog tipabila osnova zalaganja za njegovu univerzalizaciju, tj. ,,svetsku vladavinu", onda bito zalaganje protivredilo stavu Danilevskog da je najveia opasnost ljudske istorije,,vladavinajednog kulturno-istorijskog tipa, ma kakvo bilo njegovo unutra5nje poli-tidko ureclenje" (Danilevski, 1994, 330).

2a Danilevski, na podetku svoje knjige, postavlja pitanje: ,,Sta bi znadilacivilizacija koja bi u sebi objedinila (dak ako bi to bilo moguCe i spojivo) sveodlike koje su se do sada odvojenojavljale kod raznih kulturno-istorijskih tipova,koja bi objedinjavala savr5enstvo pozitivne nauke koju je dostigla civilizacijaEvrope; potpuni razvitak i ostvarenje ideje lepog kao u vreme Grka; Zivo religioznoosedanje i svest Jevreja i prvih vekova hriSianstva. . .drZavnu velidinu Rima itd, isve to dovela do najviSeg stepena razvi&a, dodatkom idealnog druSwenog uretlenja?'Iako odbacuje mogudnost postojanja takve civilizacije, Danilevski opisom slovens-kog kulturno-istorijskog tipa upravo tvrdi da 6e taj tip, kao ,,letvoroosnovni",oZivotvoriti sve one vrednosti koje su kod Grka, Jevreja, Rimljana i u Evropi bilejednostrano ostvarene !

25 Ova shema moZe biti tumaEena u terminima hegelijanski shvaienogtrijadnog, dijalektidkog razvitka: prve civilizacije koje sadrZe nediferencirane detirisfere kulturne delatnosti bi imale ulogu ,,teze" (koja sadrZi sve bogatstvo razvitka

svetsku istoriju poredi sa rekom koja, granajudi se u vi5e tokova,treba na ,,prostranim ravnicama Slovenstva" da se ,,slije u jedanprostrani bazen", pojaEavaju utisak o njegovom napu5tanju relati-vistidkog stanovi Sta i partikularistidkog r azbijanja j edinstv a, ;sve-tske istorije" u ime raznorodnih kulturno-istorijskih tipova.Izvorove protivrednosti u istoriosofskoj konstrukciji Danilevskog2u, ve-rovatno treba traZiti u politidko-psiholo5koj ravni. RelativistidkostanoviSte po kome je slovenski kultumo-istorijski tip samo jedanod mno5tva drugih, jednakovrednih tipova dije pravo na samobitnopostojanje ne moze biti dovedeno u pitanje nikakvim univerza-listidki tumadenim vrednostima, nije dovoljna motivacijska snagaza veliko (politidko) delo stvaranja Slovenske federacije i razvojnjene originalne kulture. U tom pogledu, teza o superiornosti buduieslovenske civilizacije u odnosu na sve dosada5nje, izgleda mnogoprivladnije. Kao, uostalom, i iutanje o nuZnosti starenja i smrti,kada je u pitanju buduinost slovenskog kulturno-istorijskog tipa.27

Na osnovu izloi,ene analize Rusije i Evrope moZemo iden-tifikovati dva toka u okviru teorije kulturno-istorijskih tipova N.Danilevskog. Prvi, glavni tok, sadrZi kritiku evropocentridne filo-zofije istorije sa partikularistidkog i relativistiEkog stanovi5ta. Te-orijom kulturno-istorijskih tipova Danilevski napu5ta ideju jedin-stvene svetske istorije, ideju linearno shvadenog progresa, univer-zalnovaietih vrednosti i modela istorijskog 1ivota.Drugi, sporedni

in potentia); jednoosnovne i dvoosnovne civilizacije bi predstavljale ,,antitezu"(sadrZavajuii parcijalni razvitak); dok bi slovenski kulturno-istorijski tip kao,,detvo-roosnovni" bio ,,sinteza", tj. potpuni razvitak sve detiri sfere kulturne delatnosti.Ogranidenja ovakve interpretacije su sadrZana u dinjenici da ,,kulturne delatnostil'Danilevskog nemaju status ,,Svetskog duha", hegelovskog subjekta istorije.

. 26

,Tavrhnim redima svoga dela Danilevski protivredi sebi. Ako slovenskikulturno-istorijski tip sintetizuje glavne principe prethodnih, onda ljudska istorija '

nije niz kulturno-istorijskih tipova, koji se medusobno ne dodiruju i iscrpljuju samiza sebe, vei kretanje u pravcu jednog sveobuhvatnog kulturno-istorijskog tipa,samim tim i definitivnog" (Perovii, L., 1994,7).

2t Ako bioloski zakon starenja i smrti vlada Zivotom svake civilizacije,onda je njemu potdinjena i slovenska civilizacija. Danilevski, porlinjuii samo ,,mla-dost" Slovena, ne govori o njihovoj budu6oj ,,starosti" i ne formuli5e ovaj ,,melan-holilni" zakljudak.

F<a

N

J

192 193

F

v)

zJ

istorijski tip - ako ne aktualno, onda bar potencijalno, u buduinosti- najsavrieniji kulturno-istorijski tip.lz ove vrednosne superior-nosti slovenske civilizacije nije nuZno izvesti zakljudak o njenomuniverzalnom vaZenju, tj. o potrebi njene dominacije (svetske vla-davine) nad svim ostalim kulturno-istorijskim tipovima. Taj za-kljudak, kako smo videli, sam Danilevski i ne izvodi: granice slo-venskih naroda (ukljudujuii i neslovenske narode koji su izmesanisa Slovenima) granice su i samobitne slovenske civilizacije. Uodnosu na manje vrednu (,,dvoosnovnu") romano-germansku civi-lizaciju slovenski kultumo-istorij ski tip, po tumadenju Danilevskog,nema i ne treba da ima ekspanzionistidke pretel?ije. U tom pogledu,nema protivrednosti u stanovi5tu Danilevskog". Ali, shvatanje slo-venskog kulturno-istorijskog tipa kao sinteze razvitka svih onihsfera kulturne aktivnosti koje su u dosada5njim civilizacijama samoparcijalno razvijene, protivredi istoriosofskom konceptu samog Da-nilevskog po kome nema progresivistidki shva6ene istorijske evo-lucije diji bi vrhunac bila jedan ,,op5tevredan" kulturno-istorijskitip'". Kulturno-istorijski tipovi, od onih u lojima su sfere kulturnedelatnosti nediferencirane, preko,jednoosnovnih" civilizacija ievropskog,,dvoosnovnog" kulturno-istorijskog tipa, do,,detvoro-osnovne" slovenske civilizacije, upravo predstavljaju kontinuumkoji je vrednosno hijerarhijski uretlen po pravilima progresivistidkesheme25. Zavrsne redenice Rusije i Evrope u kojimJDanilevski

2' Ako bi aksiolo5ka superiornost slovenskog kulturnolistorijskog tipabila osnova zalaganja za njegovu univerzalizaciju, tj. ,,svetsku vladavinu", onda bito zalaganje protivredilo stavu Danilevskog da je najveia opasnost ljudske istorije,,vladavinajednog kulturno-istorijskog tipa, ma kakvo bilo njegovo unutra5nje poli-tidko ureclenje" (Danilevski, 1994, 330).

2a Danilevski, na podetku svoje knjige, postavlja pitanje: ,,Sta bi znadilacivilizacija koja bi u sebi objedinila (dak ako bi to bilo moguCe i spojivo) sveodlike koje su se do sada odvojenojavljale kod raznih kulturno-istorijskih tipova,koja bi objedinjavala savr5enstvo pozitivne nauke koju je dostigla civilizacijaEvrope; potpuni razvitak i ostvarenje ideje lepog kao u vreme Grka; Zivo religioznoosedanje i svest Jevreja i prvih vekova hriSianstva. . .drZavnu velidinu Rima itd, isve to dovela do najviSeg stepena razvi&a, dodatkom idealnog druSwenog uretlenja?'Iako odbacuje mogudnost postojanja takve civilizacije, Danilevski opisom slovens-kog kulturno-istorijskog tipa upravo tvrdi da 6e taj tip, kao ,,letvoroosnovni",oZivotvoriti sve one vrednosti koje su kod Grka, Jevreja, Rimljana i u Evropi bilejednostrano ostvarene !

25 Ova shema moZe biti tumaEena u terminima hegelijanski shvaienogtrijadnog, dijalektidkog razvitka: prve civilizacije koje sadrZe nediferencirane detirisfere kulturne delatnosti bi imale ulogu ,,teze" (koja sadrZi sve bogatstvo razvitka

svetsku istoriju poredi sa rekom koja, granajudi se u vi5e tokova,treba na ,,prostranim ravnicama Slovenstva" da se ,,slije u jedanprostrani bazen", pojaEavaju utisak o njegovom napu5tanju relati-vistidkog stanovi Sta i partikularistidkog r azbijanja j edinstv a, ;sve-tske istorije" u ime raznorodnih kulturno-istorijskih tipova.Izvorove protivrednosti u istoriosofskoj konstrukciji Danilevskog2u, ve-rovatno treba traZiti u politidko-psiholo5koj ravni. RelativistidkostanoviSte po kome je slovenski kultumo-istorijski tip samo jedanod mno5tva drugih, jednakovrednih tipova dije pravo na samobitnopostojanje ne moze biti dovedeno u pitanje nikakvim univerza-listidki tumadenim vrednostima, nije dovoljna motivacijska snagaza veliko (politidko) delo stvaranja Slovenske federacije i razvojnjene originalne kulture. U tom pogledu, teza o superiornosti buduieslovenske civilizacije u odnosu na sve dosada5nje, izgleda mnogoprivladnije. Kao, uostalom, i iutanje o nuZnosti starenja i smrti,kada je u pitanju buduinost slovenskog kulturno-istorijskog tipa.27

Na osnovu izloi,ene analize Rusije i Evrope moZemo iden-tifikovati dva toka u okviru teorije kulturno-istorijskih tipova N.Danilevskog. Prvi, glavni tok, sadrZi kritiku evropocentridne filo-zofije istorije sa partikularistidkog i relativistiEkog stanovi5ta. Te-orijom kulturno-istorijskih tipova Danilevski napu5ta ideju jedin-stvene svetske istorije, ideju linearno shvadenog progresa, univer-zalnovaietih vrednosti i modela istorijskog 1ivota.Drugi, sporedni

in potentia); jednoosnovne i dvoosnovne civilizacije bi predstavljale ,,antitezu"(sadrZavajuii parcijalni razvitak); dok bi slovenski kulturno-istorijski tip kao,,detvo-roosnovni" bio ,,sinteza", tj. potpuni razvitak sve detiri sfere kulturne delatnosti.Ogranidenja ovakve interpretacije su sadrZana u dinjenici da ,,kulturne delatnostil'Danilevskog nemaju status ,,Svetskog duha", hegelovskog subjekta istorije.

. 26

,Tavrhnim redima svoga dela Danilevski protivredi sebi. Ako slovenskikulturno-istorijski tip sintetizuje glavne principe prethodnih, onda ljudska istorija '

nije niz kulturno-istorijskih tipova, koji se medusobno ne dodiruju i iscrpljuju samiza sebe, vei kretanje u pravcu jednog sveobuhvatnog kulturno-istorijskog tipa,samim tim i definitivnog" (Perovii, L., 1994,7).

2t Ako bioloski zakon starenja i smrti vlada Zivotom svake civilizacije,onda je njemu potdinjena i slovenska civilizacija. Danilevski, porlinjuii samo ,,mla-dost" Slovena, ne govori o njihovoj budu6oj ,,starosti" i ne formuli5e ovaj ,,melan-holilni" zakljudak.

F<a

N

J

192 193

.v

tn,f.r1

QF

q

z.l

tok, obuhvata opis slovenskog kulturno-istorijskog tipa - na osnovuditanja samo zavr5nog poglavlja Rusije i Evrope, Danilevski semoZe tumaditi u ,,univerzalistidkom kljudu" po kome su Rusija iSloveni pozvani da razre5e dramu svetske istorije jer je slovenskitip, po svojim karakteristikama, najbliZi svedovedanskom idealu.Ova dva toka nemaju isti status u delu Danilevskog: prvi je domi-nantan i predstavlja originalan doprinos Danilevskog ruskoj inte-lektualnoj tradiciji,28 njime se Danilevski udaljuje od ranog slo-venofilstva, dok je drugi nerazvijen i u suprotnosti sa prvim. Urecepciji dela Danilevskog, isticana je vaZnost i primat prvog toka,kako od strane njegovih poStovalaca, tako i od strane kritidara. N.Strahov je tvrdio da,,ako bismo i potpuno izbacili poslednju glavuRusije i Evrope, knjiga bi zadrLala svoju celovitost i svu svojuteZinu" (Danilevski, 1994,406). S druge strane, V. Solovjov je,kao najZe5di kritidar Danilevskog, sa stanovi5ta luiS6anskog uni-verzalizma i misije Rusije u ostvarenju sinteze Istoka i Zapada,odbacivao teoriju kultumo-istorijskih tipova kao partikularistidkorazbijanje jedinstva svetske istorije2e. U svom enciklopedij skomprikazu ideja Danilevskog, Solovjov je, nagla5avaju6i da se ,,os-novna misao autora Rusije i Evrope koju on, ipak, ne ruzvija dosled-no do kraja, jako razlikuje od nadina mi5ljenja ranijih slovenofila",Dsnovno teorijsko ograniEenje Danilevskog video u njegovom,,po-ricanju svakog op5teljudskogzadatka u istoriji", i svodenju,,Rusi-je i slovenstva samo na poseban kulturno-istorijski tig, istina, naj5irii najpuniji"(Cononren, 1966b,499). Nasuprot njeriiu, Strahov jeupravo u ovoj razlici spram ranog slovenofilstva video osnovnikvalitet Rusije i Evrope koji ,,danilev5tinu" dini op5tijom i superi-ornijom teorijom u odnosu na,,slovenofilstvo" kao njen posebansludaj. Ali, u dinjenici da Danilevski svojom teorijom artikuli5eantievropsko politidko raspoloZenje ruskog javnog mnjenja for-mirano nakon Krimskog rata, ujedinjenja Nemadke i zao5travanja

28 Originalnost Danilevskog istidem s obzirom na glavne tokove ruskemisli - slovenofilstvo i zapadnja5tvo - ne razmatrajudi ovde problem eventualnoguticaja nemadkog istoridara H. Rikerta (H. Rtckert, Lehrbuch der Weltgeschichtein organischer Darstellung,1857) na formulisanje teorije kulturno-istorijskih tipova,o iemu je pisao Solovjov u svojoj kritici Rusije i Evrope. (Vid. Coaouen, 1966,320-35r)

2e Oude se ne razmatra Solovjovljeva kritika Danilevskog,jerje izloZenau posebnom tekstu o shvatanju ,,ruske ideje" Vl. Solovjova, tekstu koji je deo veieceline u okviru koje je nastao i ovaj rad o Danilevskom.

Istodnog pitanja, slagali su se i Strahov i Solovjov. Samo, njihovodnos prema manifestacijama ovog raspoloZenja i njegovoj teorij-skoj artikulaciji je bio dijameftalno suprotan. Za Strahova, Dani-levski pruZa konadan dokaz razdvojenosti Rusije i Evrope inauinuosnovu za formulisanje i ostvarenje onih politidkih ciljeva kojipolaze od ideje samodovoljnosti i samobitnosti slovenskog sveta.Solovjovu je, pak, Danilevski zna(ajan kao autor koji ,,naudno",,,spokojno i trezveno",opravdava i utemeljuje nacionalizam kojise ,,valja" ulicama i trgovima Rusije. Nasuprot,,krilatim" dru5tve-nim teorijama koje imaju moi anticipacije budu6nosti, Solovjov udelu Danilevskog vidi primer ,,ptJzele" teorije koja, ,,snaZno sedrileli za postojeie osnove dru5tva", ne uspeva da se uzdigne nadsavremeno5iu i sluZi da, ovekovedujuii postoje6e, u ,,tesne sheme"sabije buduii hod istorije (CoroBrer, 1966,83-84).

Ali, nezavisno od rekonstrukcije spora o Danilevskom kojisu krajem pro5log vekavodili Stahov i Solovjov, istorijsko iskustvonam omoguiuje da ditav spor, kao i njegov povod, danas vidimo udrugom svetlu. Praktidno-politidka utemeljenost i moi anticipacijeteorije kulturno-istorijskih tipova Danilevskog nam, u tom svetlu,izgleda mnogo ve6a nego Sto se to dinilo Solovjovu. Imaju6i uvidu SSSR i Istodnu Evropu, ditav jedan svet dije se granice gotovopoklapaju sa vizij om,,Sveslovenske federacije" Nikolaj a Danilev-skog, njihov pokuSaj konstituisanja originalnog i samobitnog,,kulturno- istorij skog tipa", nove civilizacij e suprotstavlj e ne Za-padu, moZemo zakljuditi da je, u mnogo (,emu,Rusija i Evropa, usvom dominantnom, politidkom aspektu, imala potencijal ,,krilatih"dru5tvenih teorija. Nije li Danilevski smatrao da ie ,,slovenski tip",pre svega, reSiti ,dru5weno-ekonomsko" pitanje koje je i bilo osnovai vodeii moto ruskog komunizma? U pogledu rusko-evropskihodnosa, te5ko je, po redima P. Sorokina, zamisliti dudniju bliskostod one koja se moZe nadi u idejama najkonzervativnijeg slovenofila =i ruskog komunistidkog vodstva (Sorokin, 1951,71)l Sve to, ako 6teZimoizbegavanju powsnih analogija, ukazuje, pre svega, na traj- ,,nost problema odnosa Rusije i Evrope, na ,,otvorenost" pitanja ?nesinhronosti njihovog istorijskog razvitka i ogranideni brojodgo- 3vora dije strukturne rlidnorti posloje nezavisno od vrste jlzika u fikome se formuli5u. Zato danas, posle sloma,,komunistidkog odgo- Rvora", sa neuspehom izgadnje samobitne civilizacije na tlu Rusije, Eproblem ruskog identiteta i njegove bududnosti iziskuje re5enjakoja se, izmedu ostalog, fraZe i u knjizi N. Danilevskog.

194

.v

tn,f.r1

QF

q

z.l

tok, obuhvata opis slovenskog kulturno-istorijskog tipa - na osnovuditanja samo zavr5nog poglavlja Rusije i Evrope, Danilevski semoZe tumaditi u ,,univerzalistidkom kljudu" po kome su Rusija iSloveni pozvani da razre5e dramu svetske istorije jer je slovenskitip, po svojim karakteristikama, najbliZi svedovedanskom idealu.Ova dva toka nemaju isti status u delu Danilevskog: prvi je domi-nantan i predstavlja originalan doprinos Danilevskog ruskoj inte-lektualnoj tradiciji,28 njime se Danilevski udaljuje od ranog slo-venofilstva, dok je drugi nerazvijen i u suprotnosti sa prvim. Urecepciji dela Danilevskog, isticana je vaZnost i primat prvog toka,kako od strane njegovih poStovalaca, tako i od strane kritidara. N.Strahov je tvrdio da,,ako bismo i potpuno izbacili poslednju glavuRusije i Evrope, knjiga bi zadrLala svoju celovitost i svu svojuteZinu" (Danilevski, 1994,406). S druge strane, V. Solovjov je,kao najZe5di kritidar Danilevskog, sa stanovi5ta luiS6anskog uni-verzalizma i misije Rusije u ostvarenju sinteze Istoka i Zapada,odbacivao teoriju kultumo-istorijskih tipova kao partikularistidkorazbijanje jedinstva svetske istorije2e. U svom enciklopedij skomprikazu ideja Danilevskog, Solovjov je, nagla5avaju6i da se ,,os-novna misao autora Rusije i Evrope koju on, ipak, ne ruzvija dosled-no do kraja, jako razlikuje od nadina mi5ljenja ranijih slovenofila",Dsnovno teorijsko ograniEenje Danilevskog video u njegovom,,po-ricanju svakog op5teljudskogzadatka u istoriji", i svodenju,,Rusi-je i slovenstva samo na poseban kulturno-istorijski tig, istina, naj5irii najpuniji"(Cononren, 1966b,499). Nasuprot njeriiu, Strahov jeupravo u ovoj razlici spram ranog slovenofilstva video osnovnikvalitet Rusije i Evrope koji ,,danilev5tinu" dini op5tijom i superi-ornijom teorijom u odnosu na,,slovenofilstvo" kao njen posebansludaj. Ali, u dinjenici da Danilevski svojom teorijom artikuli5eantievropsko politidko raspoloZenje ruskog javnog mnjenja for-mirano nakon Krimskog rata, ujedinjenja Nemadke i zao5travanja

28 Originalnost Danilevskog istidem s obzirom na glavne tokove ruskemisli - slovenofilstvo i zapadnja5tvo - ne razmatrajudi ovde problem eventualnoguticaja nemadkog istoridara H. Rikerta (H. Rtckert, Lehrbuch der Weltgeschichtein organischer Darstellung,1857) na formulisanje teorije kulturno-istorijskih tipova,o iemu je pisao Solovjov u svojoj kritici Rusije i Evrope. (Vid. Coaouen, 1966,320-35r)

2e Oude se ne razmatra Solovjovljeva kritika Danilevskog,jerje izloZenau posebnom tekstu o shvatanju ,,ruske ideje" Vl. Solovjova, tekstu koji je deo veieceline u okviru koje je nastao i ovaj rad o Danilevskom.

Istodnog pitanja, slagali su se i Strahov i Solovjov. Samo, njihovodnos prema manifestacijama ovog raspoloZenja i njegovoj teorij-skoj artikulaciji je bio dijameftalno suprotan. Za Strahova, Dani-levski pruZa konadan dokaz razdvojenosti Rusije i Evrope inauinuosnovu za formulisanje i ostvarenje onih politidkih ciljeva kojipolaze od ideje samodovoljnosti i samobitnosti slovenskog sveta.Solovjovu je, pak, Danilevski zna(ajan kao autor koji ,,naudno",,,spokojno i trezveno",opravdava i utemeljuje nacionalizam kojise ,,valja" ulicama i trgovima Rusije. Nasuprot,,krilatim" dru5tve-nim teorijama koje imaju moi anticipacije budu6nosti, Solovjov udelu Danilevskog vidi primer ,,ptJzele" teorije koja, ,,snaZno sedrileli za postojeie osnove dru5tva", ne uspeva da se uzdigne nadsavremeno5iu i sluZi da, ovekovedujuii postoje6e, u ,,tesne sheme"sabije buduii hod istorije (CoroBrer, 1966,83-84).

Ali, nezavisno od rekonstrukcije spora o Danilevskom kojisu krajem pro5log vekavodili Stahov i Solovjov, istorijsko iskustvonam omoguiuje da ditav spor, kao i njegov povod, danas vidimo udrugom svetlu. Praktidno-politidka utemeljenost i moi anticipacijeteorije kulturno-istorijskih tipova Danilevskog nam, u tom svetlu,izgleda mnogo ve6a nego Sto se to dinilo Solovjovu. Imaju6i uvidu SSSR i Istodnu Evropu, ditav jedan svet dije se granice gotovopoklapaju sa vizij om,,Sveslovenske federacije" Nikolaj a Danilev-skog, njihov pokuSaj konstituisanja originalnog i samobitnog,,kulturno- istorij skog tipa", nove civilizacij e suprotstavlj e ne Za-padu, moZemo zakljuditi da je, u mnogo (,emu,Rusija i Evropa, usvom dominantnom, politidkom aspektu, imala potencijal ,,krilatih"dru5tvenih teorija. Nije li Danilevski smatrao da ie ,,slovenski tip",pre svega, reSiti ,dru5weno-ekonomsko" pitanje koje je i bilo osnovai vodeii moto ruskog komunizma? U pogledu rusko-evropskihodnosa, te5ko je, po redima P. Sorokina, zamisliti dudniju bliskostod one koja se moZe nadi u idejama najkonzervativnijeg slovenofila =i ruskog komunistidkog vodstva (Sorokin, 1951,71)l Sve to, ako 6teZimoizbegavanju powsnih analogija, ukazuje, pre svega, na traj- ,,nost problema odnosa Rusije i Evrope, na ,,otvorenost" pitanja ?nesinhronosti njihovog istorijskog razvitka i ogranideni brojodgo- 3vora dije strukturne rlidnorti posloje nezavisno od vrste jlzika u fikome se formuli5u. Zato danas, posle sloma,,komunistidkog odgo- Rvora", sa neuspehom izgadnje samobitne civilizacije na tlu Rusije, Eproblem ruskog identiteta i njegove bududnosti iziskuje re5enjakoja se, izmedu ostalog, fraZe i u knjizi N. Danilevskog.

194

LITERATURA

Angeeaa, II. P. (1,992), Pyccrcue uarcnutuenu: Afi, A. fpulopaee,H. fl. fianwteecrcltil, H, H. Ctupaxoe, MocKBa

Berdajev, N. (1987), Ruska ideja,BeogradI{r,rrrr6aen, H. (1986), CnaaanoQwtbcfr*o, MocxnaDanilevski, N. (1994), Rusija i Evropa,Beograd, SluZbeni list SRJDostojevski, F. M. (1982), Dnevnik pisca 1877-l88I,BeogradIvii, P. (1.994),,,Slovenofili i N. J. Danilevski u svom vremenu i

danas", u: Danilevski, N. (1994), s. 7-40.Kline, G. (1955),,,Darvinism and the Russian Orthodoks Church",

in: Continuity and Change in Russian and Soviet Thought , (ed.E. J. Simmons), Cambridge, pp. 307-328.

Kohn, H. (1955), "Dostoyevsky and Danilevsky: Nationalist Mes-sianism", in: Continaity and Change in Russian and SovietThought, (ed. E. J. Simmons), Cambridge, pp. 500-515.

Jleoutsen, K. (1993), ,,Bnaquullp Cononren flporlrB ,{anulencro-ro", y: Jleonrren, Haa6paunoe, MocKBa, c.199-261.

MacMasJer, R. (1967), Danilevsky - A Russian Totalitarian Phi-losopher, Cambridge

Ilarluc, P. (1980), Poccua upu cruapon percur'te, Ker'l6pugxPerovii, L. (1994), ,,R.usija i Evropa N. J. Danilevskog'i njeni

odjeci u Srbiji", Republika,Beograd, Tematski b'roj 8 -,,SloveniiZapad"

' 'v' '

CoroBren, Bn. (1966), Co6pauue couuueuuit, r. V, @ororrnr4qec-Koe r,r3gaHr,re, Eprocelr

Coronren, Bl. (1966b), Codpanue covuueuuit, r.XSorokin,P. (1950), Social Philosophies of anAge of Crisis,Boston,

pp 49-71;205-243.Sftahov, N. (1994),,,Prilog I", u: Danilevski, N. (1994),s.391-407 .Tartalja, S. (1977), Skriveni krug. Obnova ciklizma ufilozffii isto-'rije,Beograd

Vajgadov, S. (1994), ,,Pogovor", u: Danilevski, N. (1994), s.437-449.

Walicki, A. (1980), A History of RussianThought, Oxford

Milan Suboti6

N. DANILEVSKY: Tffi, THEORY OFCULTURAL-HISTORICAL TYMS AND SLAVOPHILISM

Summary

This article is a part of a broader whole which examines the critique of

Western rationality within Russian social ttought. The present paper analyzes the

relation of N. Danilevsky's theory of cultun[-historical types to the early, classical

Slawophilism of A. Khomyakov and I. Kimevsky. Highlighting the differences

betqpeen the two approaches, the author athmpts lo substantiate N. Danilevsky's

originality, as well as the shift from SlavopNism to Panslavism which occuned in

Russian thought in the last third of the lfth entury.Analyzing Rus sia and Europe, the urthor singles out three features of the

theory of cultural-historical types which dimnguish it from the classical Slavophi-

lism. The first is its scientific-positivist, natralist claim: Danilevsky constructs hrs

theory of cultural-historical types as a scientific, ,Jratural system", as opposed to

the early Slavophilism, which is rcligiouslland philosophically grounded. In his

theory of cultural-historical types Danilevsty rcjecs the idea of the unity of global

history (the idea taken by Slavophiles fronHegel) as an Eurocentric prejudice.

The second characteristic distinction refers torthe different places and roles accorded

the principle of statehood by Danilevsky ardLby Slavophiles. Unlike Slavophilism,

which considers the state the ,,necessary eviil', Danilevsky places it at the focus of

his theoretical and practical interest. His chef task is to argue for the necessity of

crcrting a strong state - the Panslav Union.fire third feature refers to the differcnt

interpretations of Russia's role in world hi$Dry: contrary to the early Slavophiles'

philosophy of history, in which Russia has a uiversal, all-human mission, Danilevski

iimiits Russia's task to the creation of a disinctive Slavic cultural-historical type.

Newertheless, when describing the future Shvic civilization, Danilevsky abandons

his particularist historiosophy and, contradcting his own theoretical standpoint,

corn€s close to the Slavophilist understandhrg of the Messianic role of Slavs in

world history.In the final chapter of the paper, Dailevsky's political attitude is identified

as tEre source of the inconsistency of his theory of cultural-historical types, as well

as ilre reasons for its revival in the cuneilcrisis of the Russian identity brought

aboart by the breakdown of Soviet communisn.

F'q

NJ

()tr

a

zI

196 197

LITERATURA

Angeeaa, II. P. (1,992), Pyccrcue uarcnutuenu: Afi, A. fpulopaee,H. fl. fianwteecrcltil, H, H. Ctupaxoe, MocKBa

Berdajev, N. (1987), Ruska ideja,BeogradI{r,rrrr6aen, H. (1986), CnaaanoQwtbcfr*o, MocxnaDanilevski, N. (1994), Rusija i Evropa,Beograd, SluZbeni list SRJDostojevski, F. M. (1982), Dnevnik pisca 1877-l88I,BeogradIvii, P. (1.994),,,Slovenofili i N. J. Danilevski u svom vremenu i

danas", u: Danilevski, N. (1994), s. 7-40.Kline, G. (1955),,,Darvinism and the Russian Orthodoks Church",

in: Continuity and Change in Russian and Soviet Thought , (ed.E. J. Simmons), Cambridge, pp. 307-328.

Kohn, H. (1955), "Dostoyevsky and Danilevsky: Nationalist Mes-sianism", in: Continaity and Change in Russian and SovietThought, (ed. E. J. Simmons), Cambridge, pp. 500-515.

Jleoutsen, K. (1993), ,,Bnaquullp Cononren flporlrB ,{anulencro-ro", y: Jleonrren, Haa6paunoe, MocKBa, c.199-261.

MacMasJer, R. (1967), Danilevsky - A Russian Totalitarian Phi-losopher, Cambridge

Ilarluc, P. (1980), Poccua upu cruapon percur'te, Ker'l6pugxPerovii, L. (1994), ,,R.usija i Evropa N. J. Danilevskog'i njeni

odjeci u Srbiji", Republika,Beograd, Tematski b'roj 8 -,,SloveniiZapad"

' 'v' '

CoroBren, Bn. (1966), Co6pauue couuueuuit, r. V, @ororrnr4qec-Koe r,r3gaHr,re, Eprocelr

Coronren, Bl. (1966b), Codpanue covuueuuit, r.XSorokin,P. (1950), Social Philosophies of anAge of Crisis,Boston,

pp 49-71;205-243.Sftahov, N. (1994),,,Prilog I", u: Danilevski, N. (1994),s.391-407 .Tartalja, S. (1977), Skriveni krug. Obnova ciklizma ufilozffii isto-'rije,Beograd

Vajgadov, S. (1994), ,,Pogovor", u: Danilevski, N. (1994), s.437-449.

Walicki, A. (1980), A History of RussianThought, Oxford

Milan Suboti6

N. DANILEVSKY: Tffi, THEORY OFCULTURAL-HISTORICAL TYMS AND SLAVOPHILISM

Summary

This article is a part of a broader whole which examines the critique of

Western rationality within Russian social ttought. The present paper analyzes the

relation of N. Danilevsky's theory of cultun[-historical types to the early, classical

Slawophilism of A. Khomyakov and I. Kimevsky. Highlighting the differences

betqpeen the two approaches, the author athmpts lo substantiate N. Danilevsky's

originality, as well as the shift from SlavopNism to Panslavism which occuned in

Russian thought in the last third of the lfth entury.Analyzing Rus sia and Europe, the urthor singles out three features of the

theory of cultural-historical types which dimnguish it from the classical Slavophi-

lism. The first is its scientific-positivist, natralist claim: Danilevsky constructs hrs

theory of cultural-historical types as a scientific, ,Jratural system", as opposed to

the early Slavophilism, which is rcligiouslland philosophically grounded. In his

theory of cultural-historical types Danilevsty rcjecs the idea of the unity of global

history (the idea taken by Slavophiles fronHegel) as an Eurocentric prejudice.

The second characteristic distinction refers torthe different places and roles accorded

the principle of statehood by Danilevsky ardLby Slavophiles. Unlike Slavophilism,

which considers the state the ,,necessary eviil', Danilevsky places it at the focus of

his theoretical and practical interest. His chef task is to argue for the necessity of

crcrting a strong state - the Panslav Union.fire third feature refers to the differcnt

interpretations of Russia's role in world hi$Dry: contrary to the early Slavophiles'

philosophy of history, in which Russia has a uiversal, all-human mission, Danilevski

iimiits Russia's task to the creation of a disinctive Slavic cultural-historical type.

Newertheless, when describing the future Shvic civilization, Danilevsky abandons

his particularist historiosophy and, contradcting his own theoretical standpoint,

corn€s close to the Slavophilist understandhrg of the Messianic role of Slavs in

world history.In the final chapter of the paper, Dailevsky's political attitude is identified

as tEre source of the inconsistency of his theory of cultural-historical types, as well

as ilre reasons for its revival in the cuneilcrisis of the Russian identity brought

aboart by the breakdown of Soviet communisn.

F'q

NJ

()tr

a

zI

196 197