ivotinje nai duhovni uitelji

Nadahnjujue lekcije od divljih i

pripitomljenih bia

Kad je svet stvoren, mudrost i znanje su

posedovale ivotinje, jer Tirava, Vinji, nije

neposredno razgovarao s ljudima. On je slao

pojedine ivotinje da objasne ljudima da se on

pokazuje kroz zveri i da ovek treba da ui od

njih, od zvezda i sunca i meseca .

Poglavica Letakots-Lesa iz

plemena Poni

Nataliji Kertis u Knjizi o

Indijancima

Primedba autora

Poreenje ljudi i ivotinja je, istorijski

gledano, obezbeivalo izvore za moralna

uputstva i primere. Sva bia pokazuju iroki

spektar "dobrih" i "loih" osobina. U nekim

krugovima antropomorfni pristup se smatra

jeretikim, ali ljudi pamte basne. Zato sam

uzela slobodu da ih opiem iz ljudske

perspektive. U ovom radu, sve prie, ljudi i

ivotinje su stvarni. Osim nekoliko izuzetaka,

imena su promenjena, a neke prie su

kombinovane ili prilagoene da bi se sauvala

anonimnost.

Sadraj

Predgovor: Postati duhovna ivotinja

Uvod: Tragom ivotinja do duhovnosti

Glava prva: Odanost psa Pokazivanje naboljih osobina

Izabrati ivot sa integritetom

Vlasnitvo nije dominacija

iveti u sadanjosti

Prevazilaenje straha

Reakcija iz straha

Meusobno pomaganje

Glava druga: Razigranost vidre Isceljivanje kroz ivotno iskustvo

Meusobno potovanje

Pratiti tok

Prilagoavanje okolini

Usvajanje ispravnog delovanja

Od straha do potovanja

Glava trea: Mo belog medveda Prilagoavanje okolini

Usvajanje ispravnog delovanja

Od straha do potovanja

Glava etvrta: Srce lava

Iz svake nevolje nastaje neto dobro, iste ili

vee vrednosti

esti problemi, este vezanosti

ivot usklaen s primerom

Nai sredite ravnotee klatna

Glava peta: Poziv vuka

Ukljuivanje umesto iskljuivanja

Preputanje boanskoj energiji

Pozitivno prihvatanje promene

Sluanje nereenog

Proienje kroz ispovest

Bezuslovno prihvatanje

Usaglaavanje s prirodom

Glava esta: Vid orla

Korienje intuicije

Usredsreivanje na unutranji vid

Stupanje u univerzalni tok

Vana je pozornost

Glava sedma: Um delfina Kretanje u harmoniji

Nai vremena za igru

Ne zaboravite na disanje

Glava osma: Mudrost sove

Promena i irenje vae perspektive

Stvaranja novih obiaja

Dublje razumevanje kroz svesnost

Drutveni stilovi ivotinja

ivotinjska etikecija 101

Gledanje i sluanje

Posvetite panju ivotinjama

Nekad shvati, nekad ne

Otvorenost i prijemivost za drugu vrstu

informacija

Pomeranje ivotinje iz grupne svesnosti u

individualnu

Prihvatiti svoje slutnje, preduzeti akciju i

probati nove tehnike

Korienje imaginacije i kreativnosti

Pogovor: Boanska bia Zahvaljujem

Predgovor

Postati duhovna ivotinja

"Riba". Moj deda i ja smo se neobuzdano

kikotali, naizmenino pokuavajui da

izgovorimo re jasno. On je bio meksiki

doseljenik i govorio je s tekim akcentom, a ja

sam kao dete uila svoje prve rei. Na kraju

smo bili sasvim zadovoljni sobom. Oevici su

odmahivali glavom, pritajeno se smejuljei

mom osobitom izgovaranju prvih rei, za koje

se ispostavilo da e biti proroanstvo moje

budunosti.

Dok sam rasla, u Kaliforniji, ivotinje su

ivele oko moje kue, ali je moja astma u

detinjstvu spreila moje roditelje da ih dre.

Umesto toga, imala sam itavu menaeriju

plianih ivotinja. Zbog opasnosti od praine, i

one su mi, kasnije, bile oduzete.

Uprkos ranim nevoljama, ivotinjski

prijatelji su uvek nalazili put u moj ivot.

Divlje ivotinje su poseivale nae dvorite,

gledala sam ptice grabljivice kako visoko lete

na nebu iznad okolnih njiva, komijski kuni

ljubimci su me pratili u etnjama i ja sam se

tajno brinula o ivotinjama koje su neredovno,

ali uspeno pronalazile put do nae kapije.

Nekako se deavalo da su ivotinje uvek oko

mene.

Moje dve ljubavi su ivotinje i okean, pa

kad je dolo vreme da izaberem zanimanje,

posao u marini je bio logian. Svoju prvu

zakletvu univerzumu dala sam sa svojih

petnaest godina kada sam poela da radim

volonterski u marini i da vodim ture obilaska

kitova.

Da kaem da sam bila privuena tom poslu

bila bi potcenjivaka izjava. Ako ujutru nisam

ila na serfovanje bila sam na dokovima,

ekajui da se ukrcam na brod za obilazak

kitova, s gomilom kolske dece, ili sam se

verala na stenovite vrhove plimnih bazena. Ni

veeri se nisu razlikovale. Volela sam da

budem na moru, ispod zvezdanog neba, da

plovim na ostrvo Katalina, ili sam na obali

predvodila posmatrae srebrnastih morskih

bia koja su svetlucala na meseini.

Kao dodatak praktinom iskustvu, usput

sam obezbedila akademsku obuku i posebne

diplome. Moja putanja je krivudala od

prirodnog okruenja do morskih parkova, a

potom u svet kopnenih ivotinja. Rad s

kopnenim ivotinjama me je odveo meu

divlje ivotinje koje su bile uhvaene i

uvebavane za industriju zabave. Neki od

mojih najboljih uitelja bile su one ivotinje

koje veina ljudi zove ivotinjama

glumcima.

Lavovi, tigrovi, medvedi, slonovi, zmije i

impanze ispunjavali su moje dane i odvukli

me od ivota na brdima u vlanu i toplu

okolinu. Uprkos glamuru koji veina ljudi

zamilja kada misli o filmskoj i televizijskoj

industriji, meni su dani bili dugi i dosadni.

Moji najsreniji trenuci su bili kada sam radila

sa ivotinjama na ranu, pripremajui ih za

nastup pred kamerama. Opinjena

posebnou svake ivotinje i razliitou meu

vrstama, udela sam za znanjem i to me je

motivisalo da teim iroj perspektivi. Uskoro

sam ula u carstvo ivotinja.

U to vreme su postojala samo dva koleda

za obuku ivotinja. Jedan je bio fokusiran na

obuku ivotinja za glumu u Holivudu, a drugi

je ukljuivao zooloke institucije i morske

parkove. Suoena s otrom konkurencijom,

nadmetala sam se sa ostalim kandidatima za

jedno od eljenih mesta. Uskoro sam se nala

u kampu za obuku uvara u zoolokim

vrtovima, gde sam morala da odrim

prihvatljivi proseni nivo ocena, dok sam

dirinila na poslovima brige o ivotinjama.

Ove obaveze su ukljuivale uvanje zoolokog

vrta, obuku ivotinja, uestvovanje u obuci na

drugim lokacijama, patroliranje kampom

tokom noi i razne druge stvari, kao, na

primer, izvoenje predstava sa ivotinjama za

auditorijum od nekoliko ljudi do stotine njih.

Kao da mi ovo nije bilo dovoljno, odlazila

sam i u druge institucije gde sam prouavala

svaki detalj u vezi s uvanjem i brigom o

ivotinjama i izgledom ustanove. Dosaivala

sam svakom ko je bio ukljuen u taj posao i

ispitivala ih da napabirim skrivene uvide

njihovog linog iskustva i znanja. Posetila sam

male i velike institucije za ivotinje irom

Severne Amerike, odlazila na profesionalne

konferencije i ispitala sve to je vezano za

ivotinje. Ponekad su moja iskustva bila

zadivljujua.

Na primer, kada sam srela prvog kita

ubicu, zamolio me je da mu istrljam jezik, tako

to je doao na platformu i otvorio eljust s

velikim, koninim zubima. Dok se brzo kretao

gore-dole ispred mene, duboko sam udahnula

vazduh i gurnula ruku pored ovih bodea da

mu protrljam jezik. Trebalo je imati jako puno

poverenja da bi se odgovorilo na ovakav

zahtev.

Ila sam i u Veliku Britaniju i Evropu da se

obuavam i radim na ouvanju ivotinjskih

vrsta. Tamo sam nauila o zamrenim

izazovima u vezi s ovim zadacima, a radila

sam s ljudima iz celog sveta i sa ivotinjama

koje su do te mere bile ugroene da je

postojalo i manje od desetak njih u divljini.

Veina ovih bia bila je poreklom s malih

egzotinih mesta koja su se teko locirala,

osim ako ste imali posebnu mapu. Srela sam i

nekoliko vrlo opskurnih bia kao to je

vulkanski zec, ruiasti golub i okrugli ostrvski

guter.

Zbog moje netradicionalne karijere koja je

ukljuivala razliita iskustva i uloge, teko je

dati rezime. Radila sam na zatiti ivotinja, u

prihvatilitima za ivotinje, u ligama za spas

ivotinja, u prvim redovima odbrane ivotinja

koje su doivele katastrofu, na veterinarskim

klinikama, s veterinarima u zoolokim

vrtovima, u radnjama za prodaju ivotinja i

ivotinjske hrane, na ranevima, u privatnim i

javnim zoolokim vrtovima i u gradskim

agencijama za zatitu ivotinja. Drala sam

seminare o ivotinjama i njihovom ponaanju,

uila vlasnike kunih ljubimaca da se izbore sa

neposlunim ivotinjama, pomagala uvarima

u zoolokim vrtovima da prevaziu probleme

ivotinja, pojavljivala se na televiziji, radiju i

u drugim medijima.

U pisanje sam, doslovce, "upala" kad sam

pala s vrha plasta sena u zoolokom vrtu,

zbog ega sam bila nesposobna da obavljam

redovna zaduenja. Nisam imala pojma kuda

e me taj put odvesti. Samo sam njime ila.

Pad me je, takoe, uveo u razmatranje

alternativnih modela leenja i spiritualnu

praksu, pa sam postala saradnik jedne

progresivne ivotinjske klinike. Najzad, serija

sinhronih doivljaja me je dovela do pisanja

ove knjige.

Ila sam putem ije su staze vodile do

zanimljivih uvida i saznanja. Put me je najzad

doveo do prilike da podelim svoje uvide

prikupljene tokom ivota sa ivotinjama.

Volela bih da poveem ljude sa ivotinjama da

bi ih razumeli i brinuli o njima, ali i vie od

toga.

ivotinje su ostale povezane s Duhom i ne

pripadaju nijednoj religiji ili duhovnoj praksi.

Zbog te direktne veze, koja mnogima od nas

nedostaje, ivotinje nas mogu povezati s

Boanskim na nove naine. U sutini, ivotinje

nam mogu pomoi u naem linom i duhovnom

rastu, i naterati nas da teimo vezi s Duhom

bez potrebe za religioznim ili bilo kojim

drugim pristupom. Neki ljudi ceo svoj ivot

provedu traei takvu vezu. Kad nauite kako

da se odnosite prema ivotinjama uinili ste

prvi korak u uenju kako da se ujedinite sa

Duhom. Ova knjiga e pomoi.

Uvod

Tragom ivotinja do duhovnosti

ivotinje su karika do intuitivnog i

boanskog. Ne moete biti u drutvu ivotinja,

makar i sasvim kratko vreme, a da neto ne

nauite. Ja tako uim skrivene lekcije koje su

vie od pragmatikog treninga i bihejvioralnih

teorija.

U ovoj knjizi u vam predoiti metode i

primere smiljene da prue bolje razumevanje

ivotinja, znanje neophodno da postignete

jasnu komunikaciju i uspostavite meusobno

potovanje, i ilustracije kako nam ivotinje

pomau da se ukljuimo u nau spiritualnu

prirodu, tako to kataliu na duhovni rast.

Svaki nivo rasta je uvezan sa svim ostalima

jer smo mi kompletna jedinica, a ne zbir

segmenata.

Duhovno sazrevanje tokom ivota moe

liiti na penjanje spiritualnom lestvicom.

Svaka preka nosi posebnu lekciju i kad

savladate jedan element uenja, penjete se

na sledei nivo. Nekad ete ii gore-dole

nekoliko puta ponekad moramo da

ponovimo lekcije dok ih sasvim ne savladamo.

Smiljajui ovu knjigu, odluila sam da

prvih sedam poglavlja predstave sedam

arhetipskih preki. Prva od njih ukljuuje

temelje preivljavanja, pa se dalje uzdiemo

do vere, molitve i meditativnih misaonih

obrazaca koji ine sedmu preku.

Poglavlja vas upoznaju s biima s perima,

perajama, krljuti i krznom, koje su bile moji

aci i uitelji. Svaki deo sadri vie ivotinja

od one jedne ije ime krasi naslov.

"Privrenost psa" nas upoznaje, ne samo s

psima, nego i sa slonovima, morskim lavom,

mousnim goveetom i nekim neverovatnim

makama. U razmatranju odnosa oslanjala

sam se na prie koje odslikavaju teme

odgovornosti, ravnotee, potenja, moi,

odanosti, asti i pravde.

"Razigranost vidre" ilustruje vanost

tekog rada, oputanja i igre. Kao dodatak

boljem pogledu na na odnos sa drugima, ovo

poglavlje ispituje dete u nama, telesne elje i

upornost. Videemo kontrolu, osuivanje,

emocije, kreativnost i energiju iza izbora,

upoznavajui se s menaerijom pasa, morskih

sisara, konja i maki.

"Mo belog medveda" zavodi nas svetom

telesne moi i emotivne snage i tera nas da

istraimo intuiciju, sposobnosti

samoprihvatanja i samopoverenja. Medvedi,

make, insekti i kojoti nas prate na tom putu.

"Srce lava" nam pomae da se udubimo u

saoseanje i ljubav, dok nas podsea da se

usredsredimo na odnose s drugima i opominje

nas da se suoimo s naim neprijateljima.

Upoznaete Ti Dej, kuju-skitnicu i nakratko

videti svet spasavanja ivotinja i treniranja

pasa.

"Zov vuka" je skretanje u svet pasa, u

kome nas vukovi i domai psi predvode na

putu kroz predaju, priznanje, prihvatanje,

sluanje i ukljuivanje u prirodu.

"Vid orla" nam pomae u dalekovidosti,

unutranjem vidu, nepristrasnosti,

razaznavanju, umnosti i preputanju.

"Um delfina" nas ohrabruje da upoznamo

teme kao to su harmonija, sinhronost i

vanost disanja. Nai vodii ukljuuju i

domae i divlje ivotinje.

Osmo poglavlje se zabavlja razliitim

ulogama od dosadanjih sedam. "Mudrost

sove" ukljuuje praktina uputstva kako

razviti sposobnosti povezivanja sa ivotinjama

i, najzad, s Boanskim.

Na kraju, Pogovor je zamiljen da

stimulie vaa razmiljanja o ivotinjama u

ivotu posle. "Boanska bia" kratko ispituju

pitanje due ivotinja. Pridruite mi se u ovoj

potrazi i otkrite ta nas ivotinje mogu nauiti

o duhovnosti.

Glava prva

Odanost psa

Rejnini tenci su bili svuda. Mlai od dvadeset i etiri sata jedino su brinuli o tome da se ugreju, nahrane i obnove snagu spavanjem. Rejnina briga je bila da im obezbedi sigurnost, hranu i istou. Odgovarala je brzo na njihove zahteve privijajui ih blie svom telu i svojim sisama. tenci su pomalo gunali i cvileli gurajui se da pronau bliskost. Kad su je jednom uspostavili postajali su tihi i oputeni. Ovako jednostavno i mi zapoinjemo nae putovanje na duhovnoj lestvici. Traimo bliskost.

Poput tenaca, i mi se guramo traei

zadovoljenje naih osnovnih i neodlonih

potreba. Sledei korak je upolje, uz podrku

najbliih roaka i prijatelja, da bismo, najzad,

krenuli u svet nezavisnih bia. Fizika i

socijalna udnja ustupa mesto spiritualnim

enjama i ispitivanju.

Neki svoje udnje zadovoljavaju u samoi

prirode, neki u crkvama, katedralama,

sinagogama, damijama i hramovima. Ovu

potragu neki doivljavaju kao svesno

putovanje i idu kao voljni uesnici; drugi se

opiru i bacakaju sve dok ih neki dogaaj, tzv.

katalizator, ne gurne u duhovnu krizu.

Duhovna kriza nas esto smeta na dno

spiritualne lestvice. Kada zakoraimo na prvu

preku, elja nam je samo da se uklopimo.

Mnogi pojedinci, ivotinje i ljudi, tee

grupnom priznanju ili razvoju moi i

autoriteta. Na ovom nivou, brinemo samo o

osnovnim potrebama za preivljavanje: hrana,

voda, telesno dobrostanje i sigurnost. U

odnosu na ivotinje ove potrebe od nas ine

uvare, uitelje i odgajivae.

Tokom hiljada godina, psi su bili drugari-lovci, privreni uvari, voljeni porodini lanovi i sveprisutni ljudski saputnici. Kao i veina ivotinja, psi nose idealne osobine, slue kao dobri primeri za ispravne akcije i ue nas mnogo emu. Privrenost je jedna od ovih idealnih osobina.

Otkrivanje najboljih osobina

Vilijem, beskunik, dolazio je svakodnevno

u Mek Donalds radi svog jutarnjeg obroka.

Napolju, na ebetu kraj bicikla, leao je

njegov pas, meanac amerikog staforda. Pas

je bio u dobrom telesnom stanju i prikladne

teine. Kada se Vilijem vraao da podeli

doruak sa svojim drugom, njihova

meusobna odanost je bila vidljiva, a

zajednika ljubav jasno sijala u njihovim

oima. Pitala sam Vilijema o njegovom ivotu i

trenutnom neprijatnom poloaju. Susret je

ostavio duboki utisak na mene jer je odnos sa

psom pomogao Vilijemu da bude bolji ovek

uprkos situaciji.

Vilijem se bavio svakojakim poslovima za

hranu ili novac. Ovaj konkretni Mek Donaldsov

restoran mu je davao hranu u zamenu za

pomo u odravanju spoljanjeg dela

restorana. Vilijem i njegov pas su spavali

napolju, pod zvezdama, svake noi, jer je on

mrzeo stav osoblja u prihvatilitima za

beskunike. Plaio se krae i prezirao politiku

koja je zabranjivala ljubimce. Pas je

zadravao lutalice u zalivu. Nerazdvojni,

oseali su se kao kod kue s kojotima u polju i

zvezdama na nebu koji su bili njihovi

saputnici.

Vilijem se drao ispravno jer je pas reao i

lajao u znak protesta im bi se ponaao

neprikladno. Da bi to pokazao, Vilijem je ustao

i poao na mene, a pas je brzo skoio izmeu

nas i zalajao na njega. Dok je umirivao psa,

nasmeio mi se. Vilijem je odan i prua

najbolje od sebe svom psu. Pas, s druge

strane, skree panju Vilijemu na to koje je

ponaanje prihvatljivo, a koje ne.

ivotinje ine da elimo da budemo bolji

ljudi. Ljudi su spremni na velike stvari da bi

pomogli ivotinjama i deci. Pitam se koliko

njih se otvara Vilijemu zbog njegove odanosti

i ljubavi prema pseem drugaru. Ovaj par je

primer meuzavisnosti kako se dva bia

meusobno podravaju da bi postigli

ravnoteu bez obzira na to kakvi su spoljanji

uslovi. Psea zatita je motivisana ljubavlju i

brigom, a pokazivanje odanosti je dobar

primer koji bi ljudi trebalo da uoe.

Kod ljudi motivisanost odanou i ljubavlju

moe voditi promenama, i rezultirati

zauzimanjem ispravnog stava u pogledu brige

za dobrobit drugog. Briga o ivotinjama je

vana odgovornost. Dok kopamo zemlju i

gradimo ljudske zajednice, unitavamo mnoga

ivotinjska stanita. Rezultat je da ivotinjska

populacija iezava. Sudbina mnogih bia je u

naim rukama preko zoolokih institucija i

slinih organizacija.

Pretnje ljudskom i ivotinjskom ivotu

pokreu lekcije vezane za lini uticaj,

integritet, odgovornost, a ponekad i za borbu

protiv plemenskog statusa quo. Plemensko

ponaanje zahteva da se lanovi vrsto dre

meu sobom. U prolosti se odnosilo na

preivljavanje. Danas nije takav sluaj. Ipak,

lanovi bande, sportskog tima i drugih

zajednica pokazuju savremene oblike

ponaanja klanova. ovek koji se

suprotstavlja veini preuzima rizik.

Ii protiv vetra dovodi do konfrontacije,

agresije i nepopularnosti. Kao roditeljski

surogat ja sam veoma zatitniki raspoloena

prema ivotinjama koje su moja briga. U

jednom sluaju to je testiralo moja uverenja i

moju izdrljivost.

Izabrati ivot sa integritetom

Dok sam koraala kroz iblje s mojim psom

pitala sam nebo: "Zato ja? Zato uvek ja

moram da budem odgovorna?" Odgovor je

odzvanjao u mojoj glavi: "Kome je mnogo

dato, mnogo mu se i trai." Dreknula sam: "To

nije odgovor koji sam traila!". Duboko u dui

znala sam da je to istina.

Ovaj posebni dogaaj ukljuivao je veliku

grupu slonova u zoolokom vrtu. uvari su

mrzeli upravu, a uprava nije verovala

uvarima atmosfera je bila neprijateljska.

Javna galama povodom incidenta s opasnim

slonom saterala je sve u oak. U svetu

obuavanja ivotinja frustracije, strah ili

nepoverenje obino stvaraju agresiju. U ovom

sluaju, agresija je eskalirala i u ivotinjama i

u ljudima.

Posmatrala sam oseku i plimu u borbi za

mo, nepotenje i pasivno-agresivno

ponaanje ljudi ukljuenih u priu, a moja

briga je rasla. Iako divlje ivotinje reaguju

agresivno kad je to neophodno, nije

uobiajeno da im to bude prvi izbor. Dok je

agresija slonova rasla, meni se krv ledila. Bila

sam svedok jednog dogaaja kada je slonica

proganjala svoje uvare. Vrlo je lo znak kada

biljojed, ivotinja koja ne lovi, proganja

oveka. Ne razmiljajui, pronala sam veliku

konzervu sa crvima i uskoila u kavez.

Izabrala sam da preduzemem akciju jer e

to, u krajnjem sluaju, uiniti da moji

saradnici budu slobodni, a popravie uslove za

ivotinje. To je bio dobar postupak.

Nameravala sam da delujem kao katalizator

promena iznutra, ali nije uspelo. Jesam

krenula ispravnim putem, ali bez uspeha.

Nastavila sam sa ivotom uverena da sam

izgubila bitku, ali nisam bila u pravu.

Poto sam otila nastupila je promena u

delu za slonove. Prezreni upravnici i nadzornik

su premeteni na drugo mesto, zooloki vrt je

kupio novu opremu i otvorio diskusiju bez

straha od kazni tokom sastanka. Kada sam se

vratila u posetu, dve i po godine kasnije, rekli

su mi: "Nema pojma koliko si promena

izazvala." Kada sam videla slonove moj duh se

ponovo povezao s njima.

Ula sam u unutranji deo iza prostora za

prikazivanje i devojke su pritrale da me

pozdrave. Trupkale su i prilazile, dodirujui

me telima, udiui moj miris i traei da diem

uz njihove trupove. Sidra se okrenula i nagla,

blokirajui Dirdr. Pruajui se preko barijere

Didr je otvorila eljust. Obe slonice su elele

da im protrljam jezik, to je intimni pozdrav

slonova. Ui su im leprale od uzbuenja, a

tela su pokretale iznad mojih usta i mog tela

da budu sigurne da sam to ja. Nastavila sam

da trljam njihovu grubu kou, udisala njihov

miris i duvala u njihove trupove. Trljala sam

Sidrin jezik, a ona je trupkala i trubila.

Pritiskale su me svojim telima kao dva

nestaka. Nita nije tako kao neobuzdani izliv

ljubavi debelokoaca.

Slonovi su me motivisali da definiem

svoje prioritete i zauzmem stav. Mogla sam ili

"da prodam duu" ili da se "zareknem

univerzumu". I tako sam odluila da uradim

ispravnu stvar bez obzira na cenu. ivotinje

su bile katalizatori za moju motivaciju i moje

postupke.

Moja lekcija je ukljuivala proveru linog

integriteta, preuzimanja odgovornosti i

korienje linog uticaja da bi se napravile

promene. To je zahtevalo da postanem svesna

teme vanosti na dubljem nivou i teme mog

odnosa prema iroj ravni sveta.

Kratko vreme posle moje pozitivne posete

slonovima, jedna od mojih omiljenih paroha,

Vendi Krejg-Persel, izazvala je svoje

parohijane da ispitaju svoje ponaanje kada

su sami. Vendi ih je pitala: "Kako se ponaate

kad vas niko ne vidi? Ako je na semaforu

crveno svetlo da li produite ako nema nikog u

blizini? Da li zadravate netaan kusur, ako je

on u vau korist? Ako na bankomatu dobijete

nekoliko stotina dolara vie nego to pokazuje

slip, ta radite? Da li ste spremni da slaete da

biste spasli obraz, da biste neto izbegli? Da li

parkirate kola na mestu zabranjenom za

parkiranje? Vaa prava linost se otkriva u

onome to radite kad vas niko ne gleda.

ivotinje prolaze ovaj test s najboljim

ocenama."

ivotinje su uvek iste, bez obzira na sve.

Pas vam jasno pokazuje da li mu se dopadate

ili ne. Recimo da ste se vratili kui, a pas je

uradio neto loe. Da li se krije od vas? Obino

je odgovor ne. Pas pogne svoje telo i preputa

se vaoj volji. On preuzima odgovornost za

svoje nedelo. Kako vi reagujete? Ako ste nalik

meni, traite ta je to uradio to priznaje.

Vaa reakcija je vana. Potenje ne treba da

bude kanjeno.

Odgovornost koja se dobija zajedno s

pravom na uvanje, moi ili pozicijom je

velika. Ona zahteva integritet da se bude

istinit i da se uradi prava stvar, bez obzira na

to ko gleda ili koja je cena. Kada se posvetite

duhovnoj stazi morate raditi ono ta se od vas

zahteva da biste iveli shodno svojoj

odgovornosti. Put moe biti teak. Gubitak

ravnotee na ovoj preki, moe dovesti do

velike tuge i jada, a tada obino pate

ivotinje. U mnogim sluajevima neravnotea

se ispoljava kao pokuaj kontrole i

dominacije.

Vlasnitvo nije dominacija

Kada smo policajac za kontrolu ivotinja i

ja stigli u inspekciju, moje srce je zamrlo od

tuge zbog stanja u kome smo zatekli lava.

Privezan za kratak lanac, u malom dvoritu

kue na obodu Los Anelesa, lav je bio

neuhranjen i bolovao je od rahitisa. Skelet

nije mogao da dri njegovu teinu, te nije

mogao da stoji ni nakratko, niti da se kree

bez opasnosti da polomi kosti. Umesto da

izgleda kao robustan mujak sa

prepoznatljivom grivom, vie je liio na lavicu.

Neuhranjenost i neprikladna briga su spreili

njegov ispravan razvoj.

Potresen, policajac je odmahivao glavom,

objanjavajui mi da je vlasnik smatrao da

ova velika maka moe bude vegetarijanac.

Zbog vlasnikove ideje lav nije imao ispravnu

ishranu, jer se ovek doslovce ravnao prema

pasusu iz Knjige o Isaiji (11:7) koji kae: "I

lav e jesti slamu kao i vo". Vlasnik je verovao

da lav moe da preivi jedui biljke. I vie od

toga, oekivao je da miroljubivo lei uz

ivotinje koje ova zver u normalnim uslovima

jede. Jadno bie se jedva kretalo. ovek je

nameravao da istera svoj stav po svaku cenu.

Sreom, ja nisam smatrala da je ovek

odgovoran. Da li je bio poremeen, naivan ili

gladan moi? Pokazivao je iskrivljenu ideju

dominacije, po kojoj kontrola nad drugim

ivim biem simbolie veliku snagu. Nije

uspeo da odgovori svojim obavezama kao

uvar ivotinje. ivotinje, posebno divlje,

imaju jedinstvene potrebe, daleko vee od

potreba pripitomljenih ivotinja. Fizika mo i

kontrola nisu unutranja snaga. Prava mo

potie iz spiritualnog centra, ne iz fizikog.

Ova pria pokazuje potrebu za rastom. U

ivotinjskom svetu postaje vidljivo kad ljudi

ne obezbeuju osnovnu brigu za iva bia, kad

naputaju svoje tienike, odustaju od njih ili

su, pojednostavljeno reeno, zlostavljai. Na

grupnim kursevima za treniranje ivotinja,

neuravnoteenost se pokazuje kad vlasnici

neprekidno urlaju svoje naredbe ili komande,

fiziki pokuavaju da prisile ivotinje da

ispune njihovu volju, ili primenjuju neasne

radnje, kao guranje lica tenaca u njihov

izmet (uobiajen nain treniranja u staroj

koli), mislei da e takve radnje spreiti

budue nevolje. Ovaj metod ne funkcionie, a

postoje drugi naini uenja.

ivotinje prihvataju svoje ljude i sve to

ide uz njih. U uravnoteenom odnosu mirnoa

pretee, a ivotinja u potpunosti zavisi od

oveka za veinu, ako ne i za sve svoje

potrebe. Oni koji stvarno imaju mo ne

dokazuju je. Samo posmatrajte ivotinje kako

se takmie za panju ili izmeu sebe. Oni se

oslanjaju na tanane pokrete da iskau svoje

misli i oseanja.

Dominantni psi se ne dokazuju uvek.

Postoji prihvaen red i etikecija u svetu pasa.

Na primer, Sem, ovar, bio je ivotinja koja se

dokazuje. Svoje telo i rep je drao vrlo

uspravno. Kada bi sreo druge pse stajao je

uspravno u svoj svojoj veliini. Prvi je prolazio

kroz vrata, prvi je jeo i prvi pozdravljao svoje

vlasnike. Kada je doao psi Rasti, inilo se da

ne radi nita drugo osim to nervira Sema.

Vlasnici nisu voleli kad je Sem lajao i gnjavio

Rastija. Meutim, Sem, ga je nauio

granicama i etikeciji. Poto su ovi vlasnici

dovoljno znali i pustili pse da sami srede

odnose, nita strano se nije desilo. Cela

porodica sada provodi vreme zajedno, bilo u

kui, bilo u javnosti, u potpuno skladu.

Nevolje poinju kada ljudi dou na

pogrenu ideju i pokuavaju da se umeaju.

Kada vlasnici pasa pokuavaju da uvedu red u

igru, izazivaju probleme. Kao dominantan

mujak, Sem treba da bude prvi pozdravljen.

Ignorisanje Sema, a davanje prvenstva

Rastiju, ili odgurkivanje Sema da bi Rasti prvi

pozdravio vlasnike, dovelo bi do vrlo ozbiljnih

poremeaja. Ljudi misle da nije fer da jedan

pas dobije vie panje od drugog. Oni ele

jednakost meu ivotinjama. U stvarnosti,

ivotinje funkcioniu u okviru tano

odreenog reda. Biti fer je jedna stvar; biti

mudar i svestan reda je neto sasvim drugo.

Neki ljudi teko prihvataju prirodnu

hijerarhiju ivotinjskog sveta, kao to mnogi

ljudi imaju probleme prihvatajui stvari u

sopstvenom ivotu.

Kada pojedinci prisustvuju nepravdi,

uzburkane emocije mogu da ukljue osvetu,

da stvore mentalitet rtve, ogorenost i

razoaranje. No, jedina pravda je boanska

pravda. Dosezanje pravog stava po tom

pitanju zahteva promenu oekivanja kako

stvari "treba da budu". Prihvatanje dogaaja i

njihovih konsekvenci su dodatne anse za

razvoj.

iveti u sadanjosti

ivotinje prihvataju stvari kakve jesu. One

ive u trenutku i njemu se prilagoavaju. Tako

nas ue da budemo prisutni u sadanjosti i

skreu nam panju kad se izgubimo u

nevanim detaljima. Postoji izreka: prolost je

prola, budunost tek treba da doe, a vreme

u kome smo je dragoceno i traje vrlo kratko.

Sutina je u tome da je ovaj trenutak jedini

trenutak, da je poklon i zato se zove

sadanjost.[1] ivotinje sve vreme ive u

sadanjosti. Njihova panja je posveena

vama, situaciji ili oaravajuem predmetu

elje, i to u potpunosti. Ljudi kau: "Budi sada

i ovde", "ivi razumno", ili neto slino.

ivotinje pokuavaju da nam prenesu tu istu

poruku ve eonima.

Kloi je arena maka koja ivi s psom

Frimontom, a njihov vlasnik je Liza. Kloi je

izabrala Lizu kada je posetila prihvatilite za

ivotinje. Liza pria: "Ispruila se i zgrabila

me kandom, odbijajui da ostane

neprimeena. Provela sam neko vreme s

njom, a posle dovela svog psa, Frimonta, da je

upozna, da bismo bili sigurni kako e se

slagati. U trenu je sve prihvatila i vratila se

kui s nama. Sada je ve pet godina ovde."

Liza je vrlo zauzeta poslom, ali svako vee

uri kui da bi bila sa svojim dragocenim

ljubimcima. Veito je zauzeta izmeu Kloinih

igara i Frimontovih etnji. Objanjava: "Zaista

mi mnogo znae. Kad se vratim kui prirede

mi zabavu dobrodolice. Frimont pomamno

mae repom donosei mi svoje igrake da bih

se igrala s njim, a Kloi se obmota oko mojih

lanaka na nogama. Bez obzira ta rade ili u

koje doba se vraam, puni su oduevljenja, a

ja sam u centru njihove panje. Ako sam

rasejana i jurcam naokolo, oni me prate i

ekaju da se priberem da bih se pozdravila s

njima."

Pokazivanje koliko im je Liza vana u

ivotu i koliko je vredna njihove potpune

panje, nije jedina uloga koju imaju u njenom

ivotu. Kada se Liza previe zanese svojim

poslom Kloi je terorie. "Umem da radim

satima i da potpuno izgubim pojam o

vremenu. Frimont doe i gurka me apom, ili

donese loptu kad smisli da je vreme za pauzu,

ali Kloi je pravi mali tiranin. Ume da proeta ili

legne na tastaturu ili papire na kojima radim.

Ako itam, jednostavno skoi na knjigu.

Zahvaljujui tome to me podseaju uvek

znam kad sam preterala s poslom."

Liza priznaje da ih nekad ostavlja da

ekaju, a oni je nekad teraju da besposlii kad

joj je to stvarno potrebno. Oni rade na tome

da joj pokau ta je vano. Koliko esto

budemo razapeti mehaniki ivei ivot,

umesto da se ukljuimo u komunikaciju s

biima oko nas? Lizine ivotinje se delom

dokazuju, ali, takoe, prihvataju da smesta ne

popusti njihovim zahtevima. Jo je znaajnije

to pokazuju da svaki odnos zahteva davanje i

uzimanje, ukljuujui i prihvatanje postupaka

i zahteva dragih osoba.

Kad pitate ljude o njihovim ljubimcima, oni

napominju oseanje da su prihvaeni takvi

kakvi jesu i ta rade, sa svim manama.

Uopteno reeno, mnogi ljudi ne oseaju da su

prihvaeni i da negde pripadaju. Nekada su

prijatelji i roaci iveli u blizini i imali

vremena da gaje decu cele zajednice, ali ove

korisne veze vie nisu dostupne veini od nas.

Ljudi vie ne odrastaju u istoj kui u kojoj

su iveli njihovi preci. U mom rodnom gradu,

ila sam u kolu s decom iji su roditelji ili u

tu istu kolu s mojim roditeljima. Cela moja

porodica je ivela u jednom gradu i stalno smo

se viali. Ne tako davno, porodice su se uselile

u Sjedinjene Drave i napustile svoje korene.

itave porodice su odrastale znajui svoje

dedove i bake, tetke, ujne, ujake, strieve i

dalje roake jer su ih redovno viali. Komije

su se meusobno poznavale, a poznavali su i

one koji su stanovali u blizini. Ljudi su se

oseali prihvaenima i delom ire zajednice. U

takvoj situaciji veina ljudi je poznavala i

komijske kune ljubimce.

Zato svi poznaju komijske ljubimce?

ivotinje ilustruju bezuslovno prihvatanje.

Ako sumnjate u to idite na neko javno mesto i

osmotrite pse koji tre naokolo. Ako zaete u

oblast opora meanaca, oni e, makar

nakratko, dotrati da vas pozdrave. Ako grupa

pasa igra, a neki strani pas prie, svi psi e

dotrati da ga pozdrave. Posle ritualnog

"zdravo", to ukljuuje njukanje i

nakostreenost, novi pas moe da se pridrui

igri. Dobro socijalizovani pas je dobroudna

ivotinja i zato je svaki pridolica prihvaen

bez rezerve. Ako novodoli pas nije

prijateljski raspoloen, situacija se brzo

menja i on ostaje sam sa sobom. Kako god to

nazvali poteno je, neposredno i

prihvatljivo.

ivotinje ne pozdravljaju samo druge

ivotinje nego i ljude. U elji za javnom

interakcijom svojih ljubimaca, ljudi izvode

svoje pse radi drutvenog deavanja.

ivotinje zainju zajednice dovodei ljude u

meuodnos i motiviui ih da se upoznaju.

Prevazilaenje straha

ivotinje se izraavaju s potenjem i

integritetom. Na primer, ako je ivotinja

uplaena ili agresivna ona jasno to pokazuje

svojim ponaanjem, stavom ili glasom.

Vujak Sejdi je bila krotka. Iako su mnogi

ljudi automatski pretpostavljali da je bila

zlostavljana kao tenac, to nije bilo tano.

Jednostavno se rodila s poslunim

temperamentom.

Postoji kratak vremenski period tokom

ranog ivota tenaca kada se oni moraju

nauiti ispravnom drutvenom ponaanju. Ako

se to ne desi, nedostatak socijalizacije ih ini

predisponiranim za odreene probleme u

ponaanju, kao to je agresija iz straha. Sejdi

nije ispravno socijalizovana tokom kritinog

ivotnog perioda. Sledstvene komplikacije su

ukljuivale neuspenu integraciju u novi dom i

grube metode obuke koji su doprineli njenom

strahu. Kada bi joj se pretilo ili se oseala

ugroenom, napadala je.

Napad nikad nije bio njen prvi izbor. Kad

se oseala ugroenom najpre bi reala,

povijala rep meu zadnjim nogama i sputala

ui. Poslednji izbor odbrane bio je da se

povue od vlasnika ili se sakrije na zatieno

mesto. Ista osoba je mogla da joj prie, a da

ona ne odgovori negativno, ali u drugo vreme

i pod drugim uslovima. Sejdi je reagovala na

trenutnu situaciju.

Isto vai i za druge oblike ponaanja. Ako

je ivotinja agresivna, ona najpre upozorava.

Ako se to upozorenje ignorie, slede

posledice. Mi, ljudi, ne obraamo uvek panju

na komunikaciju glasom, govorom tela i

drugim tananim signalima.

ivotinje kao Sejdi mogu popraviti

ponaanje ako vlasnik radi marljivo i prilagodi

svoj ivot obezbeivanju sigurne okoline

ivotinji. esto su potrebne dodatne

intervencije pored obinog treniranja.

Modifikacija ponaanja, alternativne terapije,

ak i davanje lekova mogu da pomognu u vrlo

tekim sluajevima. Sejdini vlasnici su

verovali da je njena psiha vrlo delikatna, da je

vreme koje bi bilo potrebno posvetiti joj

predugo, a da je rizik za druge isuvie veliki.

Odluili su se za eutanaziju. Neki put je to

najhumanije to se moe uraditi.

Reakcija iz straha

Divlje ivotinje imaju strahove koji se

odnose na preivljavanje. Grabljivac, ili bie

koje nije blisko, izazivaju ili intenzivno

posmatranje ili beanje. Preivljavanje

obezbeuju instinkti. Ponekad ivotinje samo

netremice gledaju grabljivca, bez ikakvog

komeanja. Razlog je u tome to su u takvoj

vezi s drugima da mogu da osete kada preti

opasnost, a kad ne. Ljudi su skloni da

gomilaju strahove u jednu kategoriju koja

zahteva emocionalni odgovor, bilo da su ti

strahovi stvarni ili iracionalni. Etapa naeg

puta ka duhovnoj zrelosti je uenje da

razlikujemo ove strahove i da izaberemo

prikladan odgovor.

Svest o porukama poslatim bilo intuitivno

bilo telesno jeste ono to je uinilo ivotinje

sigurnim tokom godina. Ja sam, u nekim

prilikama, odbila da radim s nekim

ivotinjama na osnovu intuitivnog oseanja, a

u nekim drugim, na osnovu signala koje sam

primila od ivotinja. Jedna takva prilika je

ukljuivala pumu.

Kada sam se pribliila oblasti puma u

malom zoolokom vrtu, ivotinja je stajala na

vrhu jazbine, blizu vrata, sva nakostreena.

Poto sam bila nova u toj instituciji sa mnom

je bio nadzornik. On je od mene traio da

uem u kavez, ali kada sam sagledala

situaciju shvatila sam da bi bilo problema. Da

sam ula u kavez, maka bi bila iznad mene i

lako bi skoila na moju glavu, vrat i ramena.

Zenice puminih oiju su bile potpuno rairene,

a ui nadignute i povuene to je jasno

pokazivalo da je razdraena. Ova informacija

mi je pokazala da bi bilo sasvim budalasto da

uem unutra sve dok se situacija ne promeni.

Izbor je bio da je nekako nateramo da

promeni mesto ili da posao odloimo za neko

drugo vreme.

Razmotrili smo problem i najzad odluili da

namamimo maku u drugi deo kaveza. Mogli

smo da je prisilimo, ali je uvek bolje ostaviti

ivotinji izbor. Naa jednostavna radnja da

je pozovemo u drugi kraj nudei joj nagradu,

promenila je njeno raspoloenje i pomela je.

Kada se osetila ugodno u drugom kraju

jazbine, lako smo zavrili zadatak.

Ponekad ne primetimo signale koje nam

alju ljudi ili ivotinje. Nepanja nas moe

dovesti u neugodne situacije. Ako je osoba

koja uestvuje u prepirci uplaena ili

neprijateljski raspoloena, najbolje je povui

se. Ako sebi damo vremena da procenimo

situaciju otkriemo kad je najbolje da

reavamo probleme odmah, a kad je bolje da

ih ostavimo za kasnije. Sila ili svaa samo

dovode do stvaranja odbrambenog stava,

neprijateljstva i ljutnje. Promena situacije ili

dozvoljavanje sigurnog povlaenja drugoj

osobi je bolja strategija. Iste strategije se

koriste i za ivotinje.

Veina ivotinja izbegava sukob kad god

je to mogue. Ako dve domae make treba da

se sukobe, one se najpre nakostree i alju

glasovna upozorenja. Potom se dogovore ili da

se povuku jedna od druge ili da se bore.

Posledice borbe su vrlo ozbiljne tako da su

okraji prilino retki. I posledice za ljude su

prilino jadne, jer retko kada neto dobro

bude ishod sukoba.

Svaka ivotinjska vrsta na svetu ima svoju

specifinu funkciju. One su jedinstveno

prilagoene ivotu u svojoj okolini i imaju

poslove kojima odravaju ravnoteu u prirodi.

Kada ih niko ne dira one ive u harmoniji koja

odrava ekvilibrijum u toj sredini. Naa vrsta

tei da sve poremeti, pokuavajui da

pobolja ono to ve dobro funkcionie. Mi

pripitomljujemo ivotinje i modeliramo ih za

ivot s ljudima. Neke od tih ivotinja mogu da

razviju fobije. Retko je da zarobljene divlje

ivotinje imaju iracionalne strahove, ali i to se

deava.

Kelpaj je bila morski lav s fobijom od ljudi

koji su nosili kaubojski eir i naoare za

sunce. Kad bismo izale na pozornicu bila je u

stanju da uoi oveka sa zastraujuom

garderobom meu stotinu prisutnih. Njen

strah je mogao da ima poreklo u seanju na

prethodna iskustva s trenerom koji je voleo da

nosi ove dodatke garderobi, ili je bio samo

idiosinkrazija[2]. Kad ne bih na vreme spazila

"napadaa" i prilagodila situaciju, ona je

beala s podijuma. Neki put je pomonik molio

oveka da ukloni izazovne predmete, a neki

put sam ja skretala njenu panju zamrenim

postupcima. Ako ne bih uspela da je zamajem

i uinim joj situaciju ugodnom, a pretei

objekti su i dalje bili tu, beala je.

I ljudi pokazuju sline idiosinkrazije, a

ivotinje izazivaju mnoge ljudske strahove.

Kada sam poela da radim ivotinjske

predstave moje najvee zadovoljstvo je bilo

da preobratim uzdahe uasa i ciku straha u

divljenje i potovanje. ivotinje koje

proizvode ove intenzivne rekacije su uvek

reptili, posebno zmije i tarantule, kao i

nesvakidanje ivotinje poput leinara.

Pauci i zmije su ivotinje kojih se ljudi

najee plae. Postoji primalna reakcija na

ova stvorenja koja se granii s panikom. A,

zapravo, ove ivotinje su oaravajue i nisu

opasne kao tigrovi ili impanze. Iako

nebrojeni ljudi izraavaju elju da pomaze

tigra ili da se igraju sa impanzama i

majmunima, istina je da je vea verovatnoa

da one osakate ili povrede oveka. Mali

neotrovni pauci ili glatke zmije ne mogu da

povrede veinu ljudi jer im je eljust premala.

Pa ipak, ove fobije su tako este da imaju i

svoja imena: arahnofobija za pauke i

ofidiofobija za zmije.

Meusobno pomaganje

Mousno govee je ivotinja upavog

krzna, s rogovima koji prave tit i slue kao

kaciga. Rogovi prate krivinu lobanje do bonih

strana gde se uvijaju kao udice. Ove ivotinje

imaju strategiju koja im omoguava da zatite

ranjive lanove krda i da se ispree

grabljivcima, kao to su vuk i medved.

Koristei svoja tela odrasli prave tvravu, a

mladi su u njenom centru. enke i mujaci su

okrenuti zadnjim delom prema unutra, a

prednjim prema neprijatelju. Ako je potrebno,

odrasli mujaci pojure i napadnu neprijatelja.

esto grabljivca bacaju u vazduh kratkim

udarcem rogovima ili ih drobe udarcima

kopita. Mousno govee je dobar primer kako

se suoiti sa svojim strahovima ili ta

preduzeti da se oni smanje. Saberite se,

suoite sa onim to treba da reite, iskoristite

talente i sposobnosti koje imate i preduzmite

akciju.

Ponekad problem izgleda vei nego to

jeste i kad se suoimo s njim naa perspektiva

se menja. Ako svesno hodamo stazom ivota,

naa miljenje i opaanje se menjaju. Jedna

od mojih omiljenih ivotinjskih ilustracija je

promena drutvenog vienja vukova. U neko

vreme, u Sjedinjenim Dravama i Evropi je

bilo mnogo vukova. Iako su Indijanci oduvek

potovali divlje ivotinje, doseljenici nisu.

Folklor i bajke su prikazivali vukove kao

divlje, lukave i krvoedne ivotinje. Ovakvo

vienje je stvaralo strah i mrnju kod ljudi u

selima i drugim naseobinama. Naalost,

vukove su progonili kao divlje ivotinje i lovili

ih zbog njihovog krzna, do granice

istrebljenja.

Danas je pria sasvim drukija. Razliitim

postupcima u cilju zatite ovih ivotinja, kroz

posmatranje i prouavanje otkrivena je

sasvim drukija slika od one u prolosti. Iako

je poznato da vukovi imaju snane eljusti i

jake zube, poznati su i po svojoj sranosti,

porodinoj odanosti, nenosti prema

mladuncima, sloenoj drutvenoj zajednici i

strpljenju prema drugim lanovima opora.

Vukovi su sada potovana bia koja mogu da

nas podue porodinom ivotu i harmoninom

ivljenju s prirodom. Vukovi se nisu promenili

promenila se naa perspektiva.

Prouavanje ivota ovih ivotinja upuuje

nas na stvari koje moemo uiniti da odrimo

zdrav porodini ambijent. Vukovi nam

pokazuju da treba naporno da radimo da

bismo reili probleme u svojoj porodici:

potrebna je neprekidna komunikacija;

potena, ali vrsta pravila koja treba da

potujemo; nenost i vrstina sa decom;

strpljenje i razumevanje u odnosima s drugim

lanovima ue i ire zajednice. Sreni smo to

u divljini imamo vukove, a u kui pse.

Psei rod u naem domainstvu nam prua

jedinstvenu priliku da uimo na njihovom

primeru i borbi. tenci su u poetku posluni i

plae se da se mnogo odmaknu da se ne bi

izgubili. Mi pratimo ove poetke kada tenci

trae komunikaciju i vidimo da to ne traje

dugo. Uskoro poinju da lutaju i istrauju.

Polako rastu i stiu nezavisnost. Naue da

prepoznaju srodnike, odgajivae i svoju

okolinu.

Zatim poinju buno da se igraju,

primenjuju nove vetine i razvijaju se u

nezavisna bia. I taman kad se uini da su

nauili kako da ive, odvajaju ih od primarne

porodice pasa u porodicu ljudi. Ponovo su

uplaeni. Zavijaju, cvile i trae udobnost.

Kako bi tenac mogao da zna da je to ista

lekcija, samo se ponavlja? Ovog puta promena

ukljuuje i prilagoavanje novoj sredini.

Razvijaju se novi odnosi sa strancima; neki od

njih su ljudi, neki druge ivotinje. Postoje

nova pravila kojih se moraju pridravati i novi

jezik koji moraju da naue. Ako bi bili

preputeni sami sebi pravili bi razne

nestaluke. Sreom, ljudski dom obezbeuje

vostvo i ljubav. tenci ponovo trae bliskost.

I ta potraga ih vodi na novo putovanje koje

ukljuuje pobunu, sazrevanje i postignue.

Kada tenac postigne oseaj sigurnosti,

poinje da testira granice. Ove granice ga ue

ta sme, a ta ne sme. On troi silnu energiju i

postaje izvor smeha, frustracije i ljubavi. Ova

faza unosi radost i srdanost u kuu. Kao i

tenci i mi, takoe, prolazimo kroz lekcije do

druge preke spiritualne lestvice.

(...)

[1] Neprevodivo da bi zvualo kao u originalu jer se i sadanjost i poklon na engleskom kau isto: present. Prim. prev. [2] Medicinski, idiosinkrazija je alergijski odgovor koji je genski odreen i nastaje bez kontakta s alergenom. Ovaj izraz se moe primeniti i za neuobiajeno ponaanje ili strahove koji se ne mogu objasniti prethodnim iskustvom. Prim. prev.