narkomanija2

8/3/2019 narkomanija2

1/18

S A D R A J

1. UVOD .................................................................................................................................... 1

2. POJAM I VREME NASTANKA .........................................................................................2

3. VRSTE DROGE ................................................................................................................... 3

4. NAJEI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGE ............................................... 44.1. SREDINA ............................................................................................................................ . 54.2. LINOST ............................................................................................................................. 54.3. DROGA ................................................................................................................................ 6

5. RAZVOJ I DIMENZIJE ..................................................................................................... 7

6. ODNOS OVEK - DROGA ............................................................................................... 7

7. NARKOMANSKA GRUPA ................................................................................................. 8

8. SOCIJALNA IZOLACIJA .................................................................................................. 9

9. PORODICA I NARKOMANIJA ....................................................................................... 99.1. PRVA REAKCIJA DECE NA SAZNANJE RODITELJA DA IM DETE UZIMADROGU .. 99.2. REAKCIJA RODITELJA NA SAZNANJE DA IM DECA UZIMAJU DROGU ....................10

10. PROBLEMI SA KOLOM ............................................................................................. 1110.1. ODNOS KOLE PREMA NARKOMANIMA ......................................................................... 11

11. STAVOVI ADOLESCENATA PREMA DROGI ......................................................... 11

12. RAZLIKE IZMEU DELINKVENATA I NARKOMANA ....................................... 12

13. PROBLEMI NA POSLU ................................................................................................ 13

14. DROGE I ROK MUZIKA .............................................................................................. 13

15. NARKOMANIJA I VOJNI KOLEKTIV ......................................................................1416. DROGA I ZAKON ...........................................................................................................15

17. PREVENCIJA ..................................................................................................................15

18. ZAKLJUAK ................................................................................................................. 17

LITERATURA ................................................................................................................. 18


2/18

Seminarski rad iz Sociologije : NARKOMANIJA

1. UVOD

Narkomanija je re grkog porekla i oznava po definiciji strast za uivanjem u opojnimdrogama, a narkoman je samim tim onaj ko drogu uiva. Meutim, definicija narkomanije kao

"strasti za uivanjem" u drogama je davno prevaziena, jer je narkomanija evoluirajui poprimilamnogo ire dimenzije i prerasla opseg obine strasti, i razvijajui se, na negativnu stranu po ljudepostala obeleje jedne cele kulture i jednog novog principa i naina ivota, postala bolest!!!

Postala je trend, odgovor na svakodnevnu monotonost ili disfunkcionalnost drutva ukome ivimo, inat prema svemu to je normalno i razumno, ulaznica u drutvo, nain da seprekrati vreme ili neistraeno prostranstvo bez kojeg se ivot ne smatra kompletnim.

Nekada je "kontrolisana" narkomanija tj. ona koja se kretala u obimu odreenih kulturakao sastavni deo njihovih rituala, bila normalna pojava i nije imala pogrdni prizvuk niti u nazivuni u samoj svojoj biti. Meutim ovek je, kao najinteligentnije bie na planeti, naao nain dazarad sopstvene koristi i stalne potrebe za brzim i efikasnim zadovoljenjem ula razvije pojamnarkomanije do ogromnih razmera, pritom unitavajui ivote miliona zarad svog jo veeg

bogaenja. Prodaja, tj. dilovanje droge je u dananje vreme biznis na kome se zgru bogatstva,razvijaju drave i podiu mala kraljevstva na privatnim posedima irom sveta, a uivanje istih jepojava koja od normalnih ljudi pravi sloj na samoj donjoj margini drutva, rastura porodice iubija naalost stotine hiljada, pa moda ak i milione godinje.

Danas se droga, osim na nekim mestima gde se zadrala kao neizbean deo kulture ilipaganskih rituala (Bolivija, Peru, Kamboda, Meksiko, Turska, pojedine afrike zemlje itd.)uzima iz mnogo razloga. Najosnovniji od njih su, kao sto je ve navedeno: trend, potreba zapronalaenjem sebe unutar sebe sto je posebno izraeno kod adolescenata kao jedna od faza ukrizi identiteta, potreba za lakim pronalaenjem sebe unutar sredine, to je opet karakteristinoza adolescente ije je psihiko stanje u tom periodu ivota veoma krhko i komplikovano, i kojitee ka tome da se po svaku cenu uklope u neku veu i samim time stabilniju sredinu; inat i buntprotiv sveta, poistoveivanje sa lanim idolima i onaj najopasniji faktor od svih ovekovihnajprevrtljivijih osobina koja je kroz istoriju bila izvor najveeg uspeha i najgorih propasti radoznalost.

Gotovo je nemogue dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom nainjenicu da ju je masovna proizvodnja uinila neverovatnom jeftinom, droga i samim timenarkomanija je postala globalna pojava. Ona nije vie razonoda najbogatijih, ve i "bogatstvosiromanih".

2


3/18


2. POJAM I VREME NASTANKA

Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultatmnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma meu strunjacima u dugim i upornim pokuajimada nauno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U razliitim

delovima sveta i iskustva su bila razliita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiekao prekomerno, redovno uivanje droge, zbog ega nastupa zavisnost.1

Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za oputanje i brzo postizanjezadovoljstva, droga se najee nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim ukojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile domae kulture i uzgajale se kao kod nas ljivaili penica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdrali naporan rad na poljima ili kadabi izvodili religiozne rituale. Takoe su znali da koriste droge i u samoubilake svrhe kada biskrhani boleu i neizdrivim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari takoposmatraju onda bi teko mogli rei da je droga isto urbani ili moderni fenomen naprotiv,ona postoji vekovima.

Re droga, u izvornom obliku oznaava nepreraeni lek ili svaku materiju (biljnu,

ivotinjsku ili mineralnu) koja moe sluiti za pravljenje lekova. Re droga u svakodnevnomgovoru najee vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svakasupstanca ili materija koja svojim unoenjem u organizam menja jednu ili vie njegovih funkcija(fizioloke rad unutranjih organa ili sistema; psihike svest, miljenje, opaanje,ponaanje).

Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i vetake. Stari Grci su znalipreko 500 biljnih, mineralnih i ivotinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, drogase koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo mistino iskustvo, vrhunski doivljaji i uvidi, proroke vizije najee kod Indijanaca, Tibetanaca, amana i Jogina. U nekim zemljamaDalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti nain kao to se u Evropikoristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti za

koje se verovalo da pribliavaju boanstvima.Teko je odrediti tano vreme nastanka droga. Jo u sumerskim tablicama postoje zapisi o

odreenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicamafaraona, u peinama Perua, bive civilizacije Inka, naene su kuglice opijuma, a na kamenimzidovima pronaena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.

Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je etiri- pet uenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge iuglavnom ih je vezivala zajednika ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili sline ideje oivotu. Zajedniki su itali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muzikuili da, podstakniti Heseom, razmiljaju o putu na istok. Jednom reju, to je bila grupa mladihintelektualaca sa irokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u

ivotu, jedino to su eleli bila je neka udnja za promenom u jednolinom ivotu. U to vremevraa se nekoliko mladia iz inostranstva koji priaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je nedonose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove prie ne ostaju bez odjeka uduama onih koji ih sluaju. Prva droga u Beogradu, sa kojom je zapoeta epidemijanarkomanije, zapravo i nije bila droga u klasinom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom popsihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, uleenju gojaznosti. Poto u to vreme preludin nije bio oznaen kao droga, mogao je da seslobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma

1http://www.zcbor.org.yu3
http://www.zcbor.org.yu/narkomanija5.htmlhttp://www.zcbor.org.yu/narkomanija5.htmlhttp://www.zcbor.org.yu/narkomanija5.html


4/18


popularan meu beogradskim narkomanima. Korisnici ove droge imali su utisak da lebde, bili suslobodniji u ophoenju sa drugima, bili su stalno u pokretu,... Ovaj doivljaj je bio krajnjeprimamljiv za osobe koje su do tada ispoljavale pasivnost i odsustvo bilo kakvih inicijativa, a iuzimanje preludina nije bilo pod udarom vlasti, pa nije bilo bojazni od zakonskih kazni. Izgodine u godinu su se pojavljivale novije droge i sve vei broj korisnika istih.2

3. VRSTE DROGA

AMFETAMINI

Ubrzavaju fizike i duevne procese i izazivaju oseaj uzbuenja i vika energije.Kao spoljni znakovi javljaju se mravljenje, irenje zenica, nesanica, drhtavicaPosledica dugotrajnog konzumiranja su paranoja i nasilnitvo.

BARBITURATI

Izazivaju jaku letargiju i pospanost. Spoljni simptomi su nejasan i smeten govor,nedostatak fizike koordinacije i ravnotee. Dugotrajno konzumiranje barbiturataima posledicu poremeaja spavanja tzv. dvostruki vid.U kombinaciji sa alkoholom konzumiranje moe biti smrtonosno.

MARIHUANA I HAI

Izazivaju fiziko i psihiko oputanje ali i promene raspoloenja. Spoljni znakovisu crvenilo oiju, rairene zenice, nekoordiniranost pokreta, letargiju i povremene munine. Dugotrajno korienje vodi ka fizikim i psihikimoteenjima.

KOKAIN

Stimulie ivani sistem, pojaava ula i ponekad dovodi do halucinacija. Spoljnisimptomi su rairene zenice, drhtavica, halucinacije i nesanica. Kao posledicedugog konzumiranja javljaju se oteenja sluzokoe nosa, svraba i pojavaotvorenih rana.

OPIJATI (opijum, morfijum, heroin, metadon i petidin)

Smanjuju fiziki i psihiki bol, izazivaju privremenu euforiju. Spoljni simpto misu mravljenje, letargija, promena raspoloenja, znojenje, nejasan govor, bol u

oima i bledilo. Javlja se gubitak apetita, neuhranjenost i osetljivost na infekcije.Prevelika doza izaziva smrt.

PSIHODELINE DROGE (LSD, meskalin)

Deluju nepredvidljivo. Izazivaju halucinacije koje mogu biti ugodne ali izastraujue. Vidljivi znakovi su rairene zenice, znojenje, drhtanje, groznica, promene ponaanja. Uzimanje LSD-a i meskalina za posledicu moe imati

2 DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003

4


5/18


neodgovorno ponaanje. Iako sporije izazivaju zavisnost jedna doza moe izazvati ozbiljnepsihike poremeaje.

LEPKOVI, SREDSTVA ZA IENJE I SREDSTVA SA ISPARENJIMAIzazivaju halucinacije, vrtoglavicu, euforiju, a ponekada i nesvesticu. Spoljnisimptomi su crvenilo u licu, irenje zenica. Konzumiranje moe biti izuzetno

tetno po mozak, jetru i bubrege a postoji opasnost od guenja.3

4. NAJEI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGE

Najei razlozi uzimanja droge, naroito kada su mladi u pitanju, su radoznalost,

dokolica, nain da se bude "in", da se odraste, da se pripada i bude prihvaen, da se izbegnuproblemi ... To je donekle i u skladu sa uzrastom ovih maloletnih osoba, bogatih matom ali ne iivotnim iskustvom. Oni nekritino i bez ikakvih prethodnih znanja, uleu u ovu avanturu,punim srcem ali praznom glavom. Dakle, postoji ljudska tenja da se nadie stvarnost, da senestane u "nita" ili da se doivi svemo spajanja sa Bogom i prirodom, sve u cilju beanja odstvarnosti.4

3 " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije4 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006

5


6/18


Nakon prvih uzimanja, osoba vie dana nakon toga sabira utiske, procenjuje da li joj"doivljaj" odgovara ili ne. Najee poinje lepo i sa bezbroj divnih oseanja, zavodljivo iopinjavajue, i gotovo uvek se loe zavri. Droga vremenom podmuklo pokriva duevno ifiziko zdravlje, tako da osoba ulazi u stanje psihike, fizike ili i psihike i fizike zavisnosti.Poto mnogi hronini uivaoci droga donekle znaju ta ih oekuje u blioj ili daljoj budunosti,na osnovu tuih i delimino svojih iskustava, mogu da zaele da ponovo probaju drogu ili da

donesu odluku da to vie nikada ne ine. Meutim, ar zabranjenog je neodoljivo privlana, inakon izvesnog vremena osoba dobija elju da ponovo proba drogu, "ali ovog puta zaistaposlednji put i nikad vie".

Interesantne su neke studije koje se odnose na pokuaj objanjavanja razloga dolaenja ustanje zavisnosti od droga kod jedne vee grupe ispitanika: najvei broj je izjavio da to ini izradoznalosti (61,33%), zatim "pod uticajem drugih" (33,33%) i da bi pobegli u manje traumatske"realnosti" (2%).

Pogreno je razloge nalaziti iskljuivo u linosti ili, sa druge strane drutva, razloge uvekposmatramo u trouglu: SREDINA - LINOST - DROGA.5

4.1. SREDINA

Sredina u kojoj je linost odrastala, razvija se i u kojoj ivi, je snaan faktor koji utie nauzimanje droge. Porodica ima veoma vanu ulogu, odnosi i komunikacija u porodici koji se estoprekidaju, konfliktni su, manipulativni, lani. Roditelji esto nemaju vremena za svoju decu,ime su deca nezadovoljna.

Blum i saradnici opisuju neka negativna svojstva porodica ija se deca drogiraju:odsustvo autoriteta, neproduktivne komunikacije i isticanje linih ciljeva. Shodno tome, decautehu trae van svojih porodica.

Veoma veliki uticaj na drogu ima i kola. Predavanja koja se odravaju u onim kolamagde je droga uveliko uzela maha su od velike koristi. kola se zalae za to da se najpre informiunastavnici, roditelji, pa zatim uenici. Na taj nain kola je postala aktivan uesnik u lancu

preventivnih aktivnosti, a ne samo pasivni receptor. U krugu vrnjaka razvijaju se odnosi privrenosti, prihvatanja, solidarnosti, ali se tiodnosi stvaraju samo oko jednog motiva - droge. Zimberg je pokazao da mladi prema vrnjacimaostvaruju odnos poverenja, razumevanja i poputanja. Sa tema o drogama spontano se prelazi nasutinske probleme mladih, kao oseaj otuenosti u bezoseajnom i neprijateljskom svetu."Normalni" vrnjaci ne odbacuju uvek narkomane. Oni mogu sa mnogo upornosti, snage, ljubavii strpljenja i pomoi drugovima da se izlee od te opake bolesti zavisnosti. U grupu "normalnih"vrnjaka spadaju zdravi vrnjaci koji imaju veoma snaan uticaj na motivaciju za leenjeobolelih pacijenata. Naroito u fazi rehabilitacije, njihova pomo je veoma dragocena.6

4.2. LINOST

Niko nije zatien od toga da postane narkoman. Ne postaje zavisnik ko to hoe. Tupostoje neke duboke i primarne promene u organizaciji linosti koje utiu da linost droguotkrije kao sredstvo da smanji ili potpuno eliminie napetost, strepnju, nezadovoljstvo, depresiju,koji su sastavni deo ivota. One druge promene nastaju zbog uticaja droge na nervni sistem i oniremete socijalno funkcionisanje - odnose sa porodicom, vrnjacima, partnerima, ciljevima. No,kako u ivotu ne uspevaju da ree sve te probleme, bar ne na nain koji bi ih zadovoljio, trae

5 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 20066 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006

6


7/18


alternativne puteve, tj. trae lek. "Pogreno izabran lek" postaje za tu linost droga ili opojnosredstvo koje putem navike vodi do stalnog uzimanja droge.

Ve na samom poetku narkomanije, upadljive promene se zapaaju u sferi raspoloenja.Osnovno raspoloenje karakteriu oscilacije, koje mogu ii od stanja ushienosti do dubokodepresivnih epizoda. Dolazi do odsustva samokontrole, naglih skokova i padova raspoloenja.Osoba se esto povlai u osamu svojih soba, a izbegava bilo kakav kontakt sa drutvom, a

naroito roditeljima.Za narkomane je karakteristina i inverzija sna i budnog stanja. Oni obino danju

spavaju, a nou su aktivni. "Idu u ivot" pred pono, kada ostali ljudi idu na poinak. Vremeizlaska najee provode u kafiima ili privatnim stanovima. Oni tada, izolovani od ostalog svetaimaju potpunu slobodu za svoje aktivnosti. Iskoriavaju je tako to pue "travu", dogovaraju seoko nabavke droge, pripremaju drogu za konzumiranje, i za sam in konzumiranja. Najee"uraeni" vraaju se kui u rane jutarnje asove i leu u krevet. Bude se kasno, oko podneva,obino mrzovoljni, esto nenaspavani i nezainteresovani za bilo kakvu aktivnost.

Prvi znak karakteristian za izmenjenost linosti je sklonost ka laganju. Narkoman poinje da lae u svim prilikama i situacijama, sa razlozma i bez razloga. Lae roditelje,prijatelje, nastavnike, lekare, predstavnike zakona,... Posle izvesnog vremena narkoman i sam

poinje da veruje u svoje lai.Narkomani sedamdesetih godina u naoj sredini pokuavali su da oponaaju hipike i hipi

stil ivota, u emu su uspevali i zbog ega su bili upadljivi. Mukarci su nosili dugu kosu, esto ibradu. Bili su posebno neuredni i zaputeni. Kosa im je bila sa tipinim masnim pramenovima,oputena ili vezana u perin, a nokti dugi i neisti. Samo mali broj je vodio rauna oelementarnim higijenskim navikama. Nosili su vezane trake oko glave. Bili su odeveni u arenekoulje bizarnih krojeva. Devojke su pored ve navedenih detalja neurednosti i zaputenosti,nosile duge arene haljine. I devojke i mukarci bili su ukraeni perlama, minuama, arenimerdanima i brojnim narukvicama.

Poslednjih 10 - 15 godina narkomani se odevaju tako to se ne razlikuju od "normalnog"oveka i ne upadaju u oi obinom prolazniku. Prihvatili su modu ugraivanja metalnog nakita u

kou tela (pirsing). Prihvatili su i modu tetovaa.Narkomanija dovodi do formiranja "negativnog" identiteta linosti. Deca koja su dotle bila posluna, lepo vaspitana, potovala starije i osobe od autoriteta, bila odgovorna premakunim i drugim obavezama, koja su vodila rauna o odevanju i higijenskim navikama,pokazivala razliite zdrave afinitete interesovanja, bila drueljubiva, zainteresovana za igru isport, razne oblike zdravog fizikog nadmetanja, ili intelektualnog nadigravanja, imala dobarapetit i zdrav san i napredovala u svom psihofizikom razvoju, pridravala se porodinih pravilaigre, sa prvim svojim kontaktom sa drogom, poinju da postepeno zakazuju na gotovo svimnapred navedenim planovima, nekim bre, nekim sporije, ali sa razvojem zavisnosti, promena uponaanju poinju da bivaju sve uoljivije. Istovremeno, sa promenama u ponaanju poinju dase uoavaju i prvi znaci fizikog propadanja usled gubitka apetita i toksikih efekata droge: pad

telesne teine, bledo lice, upali obrazi, promene na koi lica, mutan pogled i tamni podonjaci,pad fizike kondicije, pojaana fizika zamorljivost,...7

4.3. DROGA

Bilo da vodi poreklo od francuske reci drogue - lek, arija, ili engleske rei drug- opojnosredstvo, droga kao kolokvijalan pojam, koristi se da oznai hemijsku supstancu, koja uneta uorganizam menja jednu ili vie njegovih funkcija. (Fizioloke - rad unutranjih organa i sistema, i

7 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 20067


8/18


psihike - svest, miljenje, opaanje, ponaanje...). Svi lekovi su droge koje se koriste da biublaili smetnje razliitih vrsta, da bi otklonili simptome razliitih oboljenja (bolovi, poremeajspavanja, preterana napetost i sl.) ali nisu sve droge lekovi, tako da ne znai da svi moraju dapostanu narkomani. Nakon ponavljanja upotrebe, droga dovodi do psihike i fizike zavisnosti.8

5. RAZVOJ I DIMENZIJE

Prema podacima Ujedinjenih Nacija, oko 180 miliona ljudi na svetu konzumira droge,Kanabis - oko 144 miliona ljudi, amfetaminske stimulanse - oko 20 miliona, Kokain - oko 14miliona i opijate - oko 13,5 miliona od kojih 9 miliona konzumira najraspostranjeniju inajopasniju drogu Heroin.

Iako se u svetu drogira oko 180 miliona ljudi, broj zemalja u kojima se proizvode ovesupstance nikada nije bio manji nego u ovom veku, a glavne zemlje su i dalje Avganistan,Mianmar i Kolumbija. Samo Avganistan i Mianmar ostvaruju oko 90 % ukupne ilegalneproizvodnje opijuma dok je Kolumbija sama odgovorna za dve treine proizvodnje listova koke.

U Sjedinjenim Amerikim Drzavama skoro 15 miliona ljudi starijih od 12 godinakonzumira opojne droge a 2004. godine je uhapeno oko 1,5 miliona ljudi zbog neovlaenogkonzumiranja, prodaje i stavljanja u promet opojnih droga.

U Srbiji i Crnoj Gori ima oko 100.000 narkomana, to nije mali broj obzirom na brojstanovnika.9

Evolucija zloupotrebe psihoaktivnih droga imala je karakteristicne faze:1. faza 1951 do 1980 brojala je 20.000.000 zavisnika (100%)2. faza 1981 do 1990. brojala je 58.000.000 zavisnika (290%) i3. faza 1991 do 2005. brojala je 200.000.000 zavisnika (1000%)10

6. ODNOS OVEK - DROGA

Proces navikavanja na drogu i drugaiji nain ivota odvija se postepeno u toku vienedelja, meseci, pa ak i godina, zato je teko postaviti neke preciznije granice prilikomdefinisanja kada je neko postao narkoman. Bez obzira na poetak uzimanja droge, onoga danakada se uspostavi zavisnost, narkoman iz osnova menja svoj dotadanji nain ivota. Drogapostaje jedina stvar na svetu koja moe da mu prui zadovoljstvo kada on to zaeli. Porodica,prijatelji, posao, intelektualne i duhovne preokupacije, seksualne elje, hrana i zdravlje - sve je tou drugom planu. Svi narkomani - bez obzira gde rade, gde ive, koliko imaju novca ili koliko suinteligentni, ive na indentian nain. Prva pomisao pri buenju odnosi se na drogu - gde i kakoje nabaviti. Nema te rtve koja se ne bi podnela, samo da se do droge doe. Narkomani tokomvremena postaju neosetljivi na druge vrste zadovoljstava. Svi dani jednog narkomana su isti. Zahroninog opiomana (heroinomana) dan je obeleen intravenskim ubodima ili brojemumrkavanja droge. Ukoliko je u stanju da se nabavi kvalitetan heroin i napravi dobar rastvor zaubrizgavanje, dan mu je sadrajan i krae traje. Kada nema heroina ili na njega dugo eka, dan emu se oduiti kao nedelja ili mesec. Ako nema heroina, iz straha od krize progutae ili ubrizgati

8 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 20069 " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije10 http://www.svedok.co.yu

8


9/18


u venu sve do ega doe. Najee su to trodon, bensedin, kodein ili neko sredstvo zauspavljivanje (vee doze bensedina, flormidala, flurazepama). Neki ublauju simptome krizepuenjem haia ili pijui veu koliinu estokog pia pomeanog sa raznim sedativima. Kada nenau nita od svega toga, spremni su da se bodu praznim pricevima, ili da vade krv iz jednevene i da je ubrizgavaju u drugu venu. Ovakav varijetet narkomanije, gde se odreenozadovoljstvo postie kroz bol izazvan iglom, meu uivaocima droge naziva se iglomanija i uvek

govori za tei poremeaj linosti.11

7. NARKOMANSKA GRUPA

Veze jednog hroninog i zavisnog narkomana sa drutvenom zajednicom uglavnom sesvode na kontakte sa osobama koje se nalaze u istom problemu. Po svojoj psihikoj strukturinarkoman spada u linosti koje pokazuju vrlo nisku toleranciju na bol i emocionalni stres. Kadanije u bliem kontaktu sa istomiljenicima i prijateljima, gubi oseanje prividne sigurnosti, aspoljna fasada se lako rui. Zbog svog defektnog socijalnog razvoja najee pokuava daizbegne bilo koju vrstu socijalne odgovornosti, zbog ega postaje neprijateljski raspoloen inepoverljiv prema onima koje smatra za deo legitimnog sveta, a koji doivljava kaougroavajui. Zato je udruivanje narkomana sa grupom istomiljenika jedna od njegovih realnihsocijalnih potreba. Iz tih razloga savremeni narkomani retko uivaju drogu izolovani, izuzevshizoidno strukturisanih linosti. Najvei broj narkomana ivi svoj ivot u okviru manjihneformalnih grupa, veernjih skupova po stanovima ili se povremeno sreu u veem broju na rokkoncertima ili rejv hepeninzima, tako da je narkomanska grupa u sutini jedno od najznaajnijihobeleja moderne narkomanije. Narkomani su u veem broju sluajeva ve premorbidnoobeleeni i nesigurni kao pojedinci, prinueni da se sakupljaju i sigurnost stiu kroz grupniidentitet. Nije iskljueno da narkomanska grupa nosi u sebi zaista i elemente jednog neuspelogpokuaja socijalno nesigurnih i emocionalno nezrelih linosti da nau svoje mesto pod suncem.Motivi sakupljanja oigledno nisu zdravi, veze unutar grupe su labave, ali uprkos svemu tomenarkomanska grupa egzistira, pogotovu kada se oseti ugroena spolja.

lanovi narkomanske grupe povezani su delom zbog snabdevanja drogama, a delomzbog zajednikog naina ivota, kolektivnog uzimanja droga, lenarenja, ispraznihkvaziintelektualnih nadmetanja i beskorisnog traenja vremena. Narkomanska grupa nijehijerarhijski slojevita i u njoj svi lanovi imaju ista prava i istovremeno svi su bez obaveza.Potuju pojam slobode. Ponekad grupi moe da se nametne snagom svoje linosti jedna osoba,koju tada svi doivljavaju kao duhovnog i idejnog vou i bezrezervno je sluaju, verujui da jeona inkarnacija svih njihovih potreba. U takvim sluajevima grupa dela po uputstvima lidera islepo se pokorava njegovim nareenjima, ak i kada nisu u saglasnosti sa njihovim ranijimmoralnim i etikim normama ( arls Menson i njegova porodica ). U grupi trae nesputanesenzualne doivljaje. No, kako ih izazivaju pomou droge, senzualnost se iskrivljuje i najeejavlja u izopaenoj formi.

Narkomanska grupa ne mora uvek da bude miroljubiva. Adolescentna narkomanskagrupa umesto da prizna otvoreno svoju tenju za slobodom, ljubavlju i odbacivanjemkompromisa prema obavezama, moe da reaguje u vidu iskazivanja mrnje, gneva ili otvorenoagresivnog ponaanja. Svoju agresivnost ne ispoljavaju uvek otvoreno, ve maskiranim ilisimbolinim oblikom ponaanja, kao, na primer, kroz odevanje koje je krajnje

11 " DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003.

9


10/18


nekonvencionalno, upadljivo i izazovno. Ovakvo ponaanje samo je nastavak nerazumevanja idaljeg zaotravanja odnosa izmeu narkomana i njihovih porodica, koje je zapoelo jo preuzimanja droge.

Stav drutva prema drogi jo vie produbljuje jaz izmeu zajednice i adolescentnihnarkomana, jer je zasnovan na predrasudama, strahu, tradicije i moi, a ne na naunim i logikiopravdanim razlozima. Branei sebe, drutvo zapravo odbacuje jedan svoj segment koji je

oboleo, a u ijem obolevanju i samo ima znaajan udeo. Ne elei da prizna krivicu, odluuje seza laku i jednostavniju soluciju - odbacivanje. Tu negde lei osnovni uzrok za nastanaknarkomanije i njeno teko leenje.

8. SOCIJALNA IZOLACIJA

Proces socijalizacije zaustavljen je, ili usporen onoga trenutka kada se uspostavizavisnost. Slaba i povrna socijalizacija onemoguava stvaranje prisnijih kontakata sa linostimaizvan narkomanske subkulture. Narkoman ima poverenja samo u narkomane, pa ak i onda kadase ovaj ogrei o njega, to govori o oteanom korienju socijalnih iskustava. Prema svimostalim osobama, koje narkomani u svom argonu nazivaju "the straight persons" (eng. ispravneosobe), imaju podozriv stav koji ponekad moe da ide ak do paranoidne odbojnosti. Na ovajnain narkomani ive u socijalnoj izolaciji, u okviru svoje subkulture, ili kao izolovani pojedinci.Svoju socijalnu neprilagoenost mogu da ispoljavaju kroz defanzivne oblike ponaanja, ili krozimpulsivnost i otvorenu agresuju.

U narkomanskoj subkulturi gotovo da ne postoji potreba za odravanjem zajednice iivljenjem u njoj, kao ni oseanje dunosti i elja za prestiem. Oseanje pripadnostinarkomanskoj subkulturi proizilazi iz potrebe da se pripada nekom bez obaveza, saneogranienom slobodom ponaanja u okviru grupe, kao i iz potrebe da se uz neformalnolanstvo nabavlja droga kad god to postane neophodno. vrsta povezanost unutar grupe ne

postoji. Jasne ideoloke koncepcije, takoe, ne postoje. Grupa se ponaa u skladu sa trenutnomsituacijom i potrebama. Razmiljanja i zakljuivanja zavise od aktuelnih raspoloenja i vrstedroge.12

9. PORODICA I NARKOMANIJA

9.1. PRVA REAKCIJA DECE NA SAZNANJE RODITELJA DA IM DETEUZIMA DROGU

Ukoliko roditelji otkriju neki karakteristian kompromitujui materijal u kui, kao, naprimer, pric, iglu, smotuljak vate, limuntus, mrki prah u staniolskoj foliji, iskrivljenu nagorelukaiku, papir za cigarete sa natpisom Rizla, izmrvljeno zeleno lie zamotano u providan papirod kutije za cigarete i sl., ili otkriju u kupatilu na pekiru ili na podu krvave mrlje, decaiznenaeno odgovaraju, u poetku, da nemaju pojma kako se to nalo u kui. Ponekad kau da jeto pribor iz nekog biveg vremena, na koji su odavno zaboravili, ili da pripada nekom njihovomdrugu koji ih je zamolio da pric ili paketi droge za neko vreme ostavi kod njih na uvanje.Ipak, vrlo esto, pritenjeni neoborivim dokazima, priznaju da to pripada njima ali u poetku jo12 " DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003.

10


11/18


uvek su oni ti koji se oseaju povreeni i napadaju roditelje, sa gotovo tipinom zamenom teza -s kojim pravom oni upadaju u njihove sobe i preturaju po njihovim krevetima i linim stvarima.Pritom ispoljavaju u znaajnoj meri izraenu nekritinost. Kao da ne umeju da razlue ta jeopravdanje - uzimanje droge sa svim rizicima po ivot i zdravlje, ili preturanje zabrinutihroditelja po njihovim stvarima, za koje su, pre svega, oni sami krivi...Ovo otkrie esto predstavlja prelomnu taku u razvoju narkomanije deteta i njegovo prvo, istina nevoljno,

priznanje da je u nevolji i posredan vapaj za pomo. Ovo predstavlja najtei trenutak, kako zaroditelje tako i za samog narkomana.13

9.2. REAKCIJA RODITELJA NA SAZNANJE DA IM DECA UZIMAJU DROGU

Saznanje roditelja i priznanje deteta veoma su bolni ali istovremeno imaju i svoju dobrustranu , jer vie nema neizvesnosti. Dete se oslobodilo svoje tajne i munih trenutaka pretvaranjai laganja a roditelji sa priznanjem svog deteta, ma koliko im ono teko palo, sada bez veihdilema znaju na emu su i ta treba dalje da ine. Bez obzira na njihov stepen poznavanja ilinepoznavanja sutine ove bolesti, prvi put zauzimaju aktivniji stav, koji moe biti pogrean iliispravan. Neki, ne shvatajui pravu prirodu bolesti svog deteta, gledaju na njihovo ponaanje kao

na porok, bezobrazluk ili izdaju porodice, i preferiraju razliite represivne mere u svojoj reiji,koje gotovo uvek imaju suprotan efekat od oekivanog. Dete odgovara kontraagresijom ilibekstvom iz kue i jo veim vezivanjem za drogu i narkomansku grupu. Postoji tip roditelja,posebni meu oevima, koji odbacuju dete ili zauzimaju stav da ono mora samo da rei svojproblem, jer ga je samo i napravilo.

Ima i roditelja koji pokazuju veliko razumevanje za bolest svog deteta i ne samo da ga neodbacuju, ve se trude da pokau puno razumevanja za nevolje u koje je upalo i da mu ponudesvaku vrstu pomoi, pre svega, u vidu moralne podrke, a zatim da potrae pomo od stranelekara i da se aktivno ukljue u dugotrajni proces leenja i rehabilitacije. Od stava roditelja ipoznavanja svoga deteta kao i pravilnog shvatanja problema narkomanije, zavisi krajnji ishod pai sudbina deteta koje se nalazi u problemu narkomanije. Roditelji koji na narkomaniju ne gledaju

kao na porok ve kao na ozbiljnu bolest, imaju vee anse da pomognu svome detetu.Nakon to se istina otkrije i doe do priznanja, vei deo narkomana se deklarativno

opredeljuje za leenje, sa nejasnom motivacijom i jo nejasnijim idejama na koji nain se trebaleiti, dok manji deo prua otpor leenju, pogotovu kada se radi o marihuani, uz tvrdnju da je tolaka i bezopasna droga, bezopasnija od duvana ili alkohola. Kada je u pitanju prva grupa,roditelji moraju biti krajnje oprezni u odnosu na verbalno ponaanje svoje dece i stepen njihovestvarne motivacije i snage volje da izdre leenje do kraja. Isto tako, kao to roditelji ne smejunekritino da prihvataju krae prekide uzimanja droga, kao ve zavrenu priu o drogi inarkomaniji svoga deteta i da se prerano raduju, tako ne treba ni da oajavaju u sluaju recidiva,jer su upravo recidivi jedna od tipinih karakteristika svih bolesti zavisnosti, pa i narkomanije.

U tom smislu, moraju biti oprezni tokom kompletnog procesa leenja svoje dece, moraju

diskretno pratiti njihovo oigledno ponaanje ali ne i ispoljavati preteranu sumnjiavost iliparanoidnost. Pogotovu, ne u razgovorima sa svojom decom, prilikom njihovih povrataka kui,naravno, ukoliko za to ne postoje stvarni i evidentni razlozi. Poverenje treba graditi ne nasumnjama i podozrivosti ve na pokuajima da se detetu da ansa da kroz svoje ponaanjepovrati izgubljeno poverenje.14

13 " DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003.14 http://www.psihologijanis.org

11
http://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdfhttp://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdf


12/18


10. PROBLEMI SA KOLOM

Veoma je karakteristino da najvei broj narkomana koji pohaaju kolu, pogotovuposlednjih desetak godina od kako se masovno pui marihuana i meu najmlaim uenicimakola osnovnog obrazovanja, naglo poputa u uenju. Ranije solidni uenici, sada poinju dareaju, bez nekog vidnijeg razloga za roditelje pa i same nastavnike, slabe ocene. Nekadaambiciozni uenici sada se sve manje uzbuuju kada dobiju slabu ocenu. Sve ee poinju daizostaju sa nastave, a na asovima deluju odsutno i nezainteresovano. Na prozivku nastavnikaiznenada se trzaju kao iz nekog sna ili dremea. Kritike nastavnika ne prihvataju. Ponekad suspremni da polemiu sa nastavnicima tvrdei da ih nastavnici mrze, da su neobjektivni, da imajusvoje ljubimce i da je njihov jedini hendikep to i oni nisu ljubimci pojedinih predmetnihnastavnika. Sa teih asova sve ee izostaju. Broj neopravdanih asova raste. U prvo vremedok je jo ouvano oseanje obaveze prema koli, ovi izostanci se opravdavaju lekarskimuverenjima, koja su neretko falsifikovana. Neki od njih bivaju odstranjeni iz kole zbog slabihocena i neopravdanih asova, ili kolu sami naputaju. Jedan manji broj narkomana, da bi umirilisopstvenu savest i roditelje, upisuju se vanredno u razliite kole, ali po pravilu neredovno dajuispite ili ih uopte ne daju i ostaju veiti uenici ili studenti.15

10.1. ODNOS KOLE PREMA NARKOMANIMA

Neke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sauenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa problemima koje nosi narkomanija ikako bi spreili decu da posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.

- Paradoks naeg vremena -

Profesor IV Beogradske gimnazije Veljko obanski, koji u toj koli radi ve 28 godina,

otputen je posle godinu dana suspenzije zato to se usudio da na roditeljskom sastanku kae kosu aci koji se drogiraju. Kada ga je suspendovala, direktorka kole je to objasnila "neetikimponaanjem" (zato to je rekao imena dece na roditeljskom sastanku) i, vanije, zbog povredeugleda kole".

Valjda je kolski ugled bitniji od dobrobiti njihovih aka.16

11. STAVOVI ADOLESCENATA PREMA DROGI

Adolescentna populacija iz koje kasnije mogu da se regrutuju narkomani, nije homogena

u pogledu stavova i interesovanja u odnosu na drogu. ak bi se moglo rei da je vrlodiferencirana i da su stavovi mladih prema drogi prilino aroliki i neujednaeni. Zato se,uglavnom, svi adolescenti, iz praktinih razloga, dele na pet grupa.

1. Veliki broj savremenih adolescenata ne pokazuje nikakvo interesovanje za drogu u bilokom vidu, niti odobrava njihovo uivanje.

2. Jedan deo savremenih adolescenata pokazuje interesovanje za mlade narkomane injihovo ponaanje, ali bez elje da prihvati drogu i njihov nain ivota.

15 http://www.psihologijanis.org16 http://blog.b92.net

12
http://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdfhttp://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdf


13/18


3. Treu grupu ine oni koji se emocionalno poistoveuju sa narkomanima, a i samiuzimaju drogu. Za veinu od njih, uivanje droge je vie vid javnog demonstriranja svojeopredeljenosti, nego li znak neodoljive unutranje potrebe za drogom.

4. etvrtu grupu ine mladi ljudi koji su se identifikovali sa narkomanima u pogledustavova, obiaja, ponaanja i odnosa prema drogi. Ipak, predstavnici ove grupe, bilo zbogkratkog staa, ili faktora linosti, zadravaju izvesnu distancu prema drogi, ne podleui joj

nikada potpuno.5. Jo uvek se relativno najmanje brojni oni koji su potpuno osiromaili svoje relacije i

uobiajene socijalne odnose, a psihiki i fiziki su zavisni od droge i tako poprimili potpunonarkomansko ponaanje i obeleja.

Daleko vei broj adolescenata pripada prvoj, i delimino, drugoj grupi. Pripadnici etvrtei pete grupe su dugo predstavljali ekstrmnu manjinu ali poslednjih desetak godina njihov broj serapidno uveao.17

12. RAZLIKE IZMEU DELINKVENATA I NARKOMANA

Meu strunjacima postoje neujednaeni stavovi da li narkomani pripadaju jedinstvenompsiholokom entitetu, ili se registruju iz razliitih psiholokih struktura. Koristei metoduparalelnih grupa, Stevan Petrovi i M. Jana, uporeivali su narkomane i delikvente, dakle, dvegrupe ispitanika sa razliitim oblicima devijantnog ponaanja. Rezultati istraivanja su ukazali nasignifikantne razlike izmeu ove dve grupe linosti sa socijalno devijantnim oblicima ponaanja.

Osobe predisponirane za delinkvenciju i delinkventne oblike ponaanja esto se upsiholokom smislu razvijaju iz jednog oblika rane zaputenosti. Delinkventi su imali uspenijirazvoj i povoljnije uslove u adaptivnom smislu. Linost delinkventa je ouvanija, aprilagoavanje realnosti zdravija nego u narkomana. Pod veim optereenjem delinkvent bira

drugaije obrasce ponaanja, koji su po svome karakteru manje morbidni od onih koje biranarkoman. Rei konflikti roditelja u populaciji delinkvenata omoguuje im, na izvestan nain,mirniji razvoj. U odreenoj meri izraeno oseanje dunosti i obaveza, omoguuje im da uveem procentu zavre strune kole i obezbede sebi egzistenciju i prema radu uglavnom imajukorektan odnos.

Kod narkomana, razvoj linosti ne odvija se ujednaeno i ravnomerno, ve je estoprekidan sa povremenim regresijama na stepen razvoja iz ranog detinjstva. Istoriju razvojanarkomana karakteriu konflikti u porodici i neujednaeni vaspitni stavovi roditelja, prisustvoveeg broja veoma heterogenih figura u najranijem periodu razvoja i formiranja objektnihodnosa, stalno izraeno i prisutno oseanje otuenosti i ugroenosti, bogatstvo neurotskih oblikaispoljavanja, sa veoma estim meditacijama o smrti i samoubistvu kao alternativi, intolerancija

prema napetostima i pritiscima, nesposobnost prihvatanja socijalno pozitivne uloge,nezaposlenost, skitnienje, itd. Oigledno slab razvoj linosti narkomana usporava processazrevanja i socijalizacicje. Slab ego podbacuje u spoznaji realnosti i prilagoavanju na nju.Nezrelu linost narkomana nadvladavaju nagonske pulzije, koje ovaj nije u stanju da prilagodispoljnom svetu. Postepeno naputajui objektne odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu nibili naroito vrsti, narkoman je uvek na ivici psihike dezintegracije i gubitka veze sa realnou,


13


14/18


to nije sluaj kod delinkventa. Sva interesovanja i sve elje narkoman postepeno zamenjuje"farmakolokom eljom".

Na osnovu ovih istraivanja, moe se zakljuiti da narkomani imaju u linosti dostaneurotskih pa i shizoidnih crta, to nam daje za pravo da na narkomane gledamo kao na grupudevijantnih linosti, kojima je, pre svega, potrebna psiholoka pomo. U odnosu na delinkvente,narkomani predstavljaju ozbiljnije poremeene i u psiholokom smislu tee oteene linosti.

13. PROBLEMI NA POSLU

Oni koji su zaposleni poinju da poputaju na poslu, brzo se zamaraju i esto pravegreke usled oteane koncentracije i gubitka motivacije za rad. Obavezno zakanjavaju na posao,ili izostaju sa radnog mesta po vie dana. Svoje izostanke pravdaju na najrazliitije naine. Ipak,ree se javljaju lekaru radi lekarskih opravdanja iz straha da se pri pregledu ne otkrije pravapriroda njihove bolesti. Jedan broj uspeva da dugo skriva svoju bolest i da se koliko - tolikonormalno ponaa na poslu, dok drogu uzima u veernjim asovima; oni koji su jae zavisni,uzimaju drogu ujutru pred posao, kako bi na poslu delovali "sreeno". Za svoje ukuane mogudugo da budu uzorni radnici, koji svakodnevno idu na posao i obavljaju svoje redovne dunosti.Svoj lo izgled najee opravdavaju zamorom i loim uslovima rada. Tek kada se razvije jaafizika i psihika zavisnost i doe do pojave prvih znakova telesnog i duevnog propadanja,ukuani prvi put uoavaju da se neto deava sa narkomanom, preporuuju mu da se javi lekaru,ali ne znajui o emu se radi.18

14. DROGE I ROK MUZIKA

Narkomane poetkom sedamdesetih godina u naoj zemlji fascinirale su perle, praporci,zaslepljujua svetlost vatrometa i buna muzika, kako na javnim mestima u disko klubovima,koncertima pod otvorenim nebom tako i u ambijentu svojih stanova. Voleli su posebno rokmuziku i dobro su je poznavali. Najee su se preputali pasivnom sluanju muzike ili igrali uznjen ritam, ali i sami svirali mnoge instrumente. Ipak, moglo bi se rei da im je glavni instrumentbila gitara, koja se lako nosi o ramenu i simbolie pokretljivost, romantiku i tradiciju.

Ritam i zvuk roka, rege i soula, u to vreme, najee su pratnja narkomanskih sedeljki, nakojima se uz dim haia slua muzika i raspravlja o junacima svetske i domae rok i pop scene.Svi su odlino poznavali biografije gotovo svih vodeih muziara i voleli da prepriavaju razneanegdote iz njihovih ivota, naroito one koje se odnose na njihove veze sa drogom. Nimalo imnije smetalo to su njihovi idoli Dimi Hendriks, Denis Doplin, gitarista Roling StounsaBrajan Dons, voa sastava "The Doors" Dim Morison i mnogi drugi, prerano zavrili svojeivote, jer su na vrhuncu svoje slave stradali od droge. tavie, narkomani pokuavaju da ihimitiraju. esto su se mogli videti mladi narkomani odeveni kao rok pevai u kone jakne,farmerke sa raznim aplikacijama, izme sa visokim potpeticama, narukvice i lance. Meunarkomanima u to vreme nisu bili retki nadimci. Deeger, Hendriks, Bouvi, itd. Danas postojeautentini podaci da se rok muzika stvarala ve na samim svojim poecima, a stvara se i danas iizvodi u najveem broju sluajeva pod delovanjem razliitih droga, pre svega, haia, pa je i to


14


15/18


moda jedan od razloga to se najradije slua uz dim ove droge. Za vreme koncerata rok muzike,naroito kada su se ovi izvodili na otvorenom prostoru, obavezno se puio hai ili su se gutalitripovi. Isto tako, privatne narkomanske sedeljke na kojima se kolektivno puio hai, nisu semogle ni zamisliti bez rok muzike i stereo ozvuenja, koje je grmelo do maksimuma.

U sadanjem vremenu, mnogo ta od prvobitne scenografije i kostimografije, pa i vrstemuzike, postepeno se povuklo sa narkomanske scene. Sada se pored roka, slua rep, etno dez ili

tehno muzika. Masovna okupljanja na rok koncertima, pod vedrim nebom ili u zatvorenimprostorima koji mogu da prime veliki broj publike, za razliku od prolih vremena, izuzetno suretka, ako izuzme rejv hepeninge uz zvuke tehno muzike, energizirane masovnom upotrebomekstazija, tripova i marihuane, koji su sada u modi. Savremeni narkomani, za razliku od svojih prethodnika iz prethodne dve decenije su sve izolovaniji, uzimaju drogu u parovima ili pojedinano u osami svojih stanova, tek izuzetno na urkama ili drugim vrstama urbanihposela.19

15. NARKOMANIJA I VOJNI KOLEKTIV

Sve one osobe koje pate od akutnih ili hroninih mentalnih poremeaja, ili supredstavnici takvih sklopova linosti koji se ne mogu uklopiti u kolektivni nain ivota u jednojvisokoorganizovanoj radnoj i socijalnoj sredini kakav je vojniki kolektiv, ne mogu biti vojnici.Pored ve ranije poznatih duevnih oboljenja i poremeaja, u odnosu na koje su izgraeni jasnistavovi u pogledu sposobnosti za vojsku, poslednjih godina javlja se narkomanija kao problemije reavanje jo u toku.

Ako postavimo visoke tehnoloke i organizacione zahteve savremenog modernog vojnogkolektiva, s jedne strane i svojstva linosti narkomana, sa druge strane, nedvosmisleno senameu pitanja i zakljuci u odnosu na sposobnosti ovih linosti da se prilagode zahtevimaivota u vojnikom kolektivu. Sigurno je da linost, koja sebe dovodi u stanje izmenjene svesti ,

ili se, pak, nalazi u stanju apstinencijalne krize, ne moe odgovarati kolektivnim zahtevimasavremene armije, drugim reima: ne moe biti vojnik. Znaajno je istai da narkoman, u vojnojsredini, moe biti opasan po okolinu kao arite mentalne infekcije.

Narkoman u fazi razvijene bolesti nepouzdan je kao linost, sklon je da slae i daobmane, nema razvijeno oseanje dunosti, odbija nareenja i uopte esto ini disciplinskeprekraje. Spreman je da u krizi oda ak i najstrou vojnu tajnu ili da proda oruje u bescenje.Nije u stanju da shvati ciljeve borbe, a svaki otpor prema neprijatelju smatra apsurdnim. Prisvemu tome, nedostaje mu hrabrost i borbenost, odnosno aktivan stav u reavanju problema.

Meutim, to ne znai da su svi narkomani bez izuzetka nespremni za vojsku. U ciljudetaljnog razvrstavanja unutar grupe narkomana, ija sklonost ka drogama ide od obineradoznalosti do ozbiljne psihike i fizike vezanosti za nju, sa aspekta sposobnosti za slubu u

armiji ve su razraeni neki kriterijumi, koji jo uvek nisu definitivni, ali se nalaze na proveri. Sobzirom na veoma raznovrsne sklonosti ka drogama, kao i razliitost klinikih slika narkomanije,danas se osobe kod kojih postoji osnovana sumnja da uzimaju droge, nakon komplesnih pregledana regrutnim komisijama, ocenjuju jednom od sledeih ocena:

SPOSOBAN - ovde spadaju narkofili i izleeni narkomani kod kojih ne postoje psihikei telesne posledice usled zloupotrebe droge, niti znakovi psihike zavisnosti.


15


16/18


PRIVREMENO NESPOSOBAN - narkoman koji pokazuje sklonost ka periodinomuzimanju droge i kod koga postoji odreeni stepen psihike zavisnosti. U ovu grupu, takoe,spadaju narkomani sa izraenom psihikom i fizikom zavisnou, ali kod kojih nije dolo doneizleivih telesnih ili teih psihikih oteenja. Kod njih se nakon leenje moe oekivatipotpuni psihosomatski oporavak.

TRAJNO NESPOSOBAN - narkoman kod koga je, usled neprekidne zloupotrebe droga,

dolo do teih psihikih i definitivnih fizikih oteenja. Takva oteenja ozbiljno ugroavajuovakve linosti u socijalnim komunikacijama i ine ih profesionalno neuspenim.

Na ovaj nain, vojni kolektiv je zatien od primanja narkomana u svoju sredinu, anarkomanima je data ansa da se izlee i postanu vojnici. Postoji osnovana nada da znatan brojprivremeno onesposobljenih narkomana, moe biti izleen i rehabilitovan u intervalu od 2 - 4godine, naravno pod pretpostavkom da se obezbede adekvatni uslovi za njihovo izleenje.

Vojni kolektiv moe da predstavlja povoljnu socijalnu sredinu za izleenje i rehabilitacijunarkofila i narkomana, pruajui im, pre svega, neophodnu izolaciju iznad komandske sredine iidentifikaciju sa novom, zdravom sredinom. Na taj nain, vojni kolektiv moe biti u funkciji tzv.tercijalne prevencije, odnosno rehabilitacije i resocijalizacije.

Iskustva Instituta za mentalno zdravlje i zdravstveno vaspitanje Vojno medicinskeakademije, idu u prilog ove pretpostavke. Mnogi narkomani su uspeli da se definitivno otrgnu oddroge i njenih privrenika ba za vreme boravka u vojnoj sredini. U tom smislu, neophodno je dase ostvari tesna saradnja izmeu vojnih i civilnih institucija, radi svestranijeg reavanja problemanarkomanije. To je, istovremeno, nain da i vojska preciznije odredi svoje mesto u lancu merakoje drutvo primenjuje u suzbijanju ove pojave koja, izmeu ostalog, moe negativno da utie ina borbenu spremnost oruanih snaga i ukupnu odbrambenu mo zemlje, poto su najeizatoenici droge tek stasali mladii.20

16. DROGA I ZAKON

Posedovanje i uivanje opojnih droga nije kanjivo delo. Meutim, to one koji je poseduju i uivaju ne amnestira od saradnje sa policijom. Jer policija je duna da prikupljapodatke od uivalaca droge ili narkomana. Zabluda je da policija nee zakucati na vrata osobekoja samo uiva drogu. On je duan da prui informacije gde je i kod koga kupio drogu, jerposao policije je da hvataju one koji je prodaju. Onog trenutka kada se drogu da ili prodadrugom, to je krivino delo. Posredovanje u kupovini je takoe krivino delo. Kontakt sa drogomse lako pretvori u krivino delo.

17. PREVENCIJA

Okosnica savremenog programa prevencija narkomanije je u sintezi usko strunih i drutvenih aktivnosti i njihovommeusobnom proimanju. Naroito su odgovorni roditelji kakoza sebe tako i za svoju decu. Roditelji su duni da unapreuju


16


17/18


sebe tj. kvalitet svog ivota i ivota svoje dece, a samim tim da preveniraju nastajanje ponaanjakoji e dovesti do zavisnosti od droge. Najefikasnije i jedino specifine mere primarneprevencije se ogledaju u sveobuhvatnoj edukaciji i informisanju pojedinaca i cele drutvenezajednice. Ovome treba dodati i izgraivanje sistema vrednosti i stavova, koji mogu pomoipojedincima da samostalno i kritiki donose odluke i reavaju probleme svakodnevnog ivljenja. Naravno, efikasne su i represivne mere kao i mere sprovodljive u uoj i iroj drutvenoj

zajednici. Naroito veliku ulogu i odgovornost imaju mediji - informativne kue i sredstava

masovnog komuniciranja (tampa, radio i TV). Represivne - zakonske i policijske mere takoesu vrlo efikasne i deo su multidisciplinarnog pristupa. Takoe, veoma efikasni su i savetodavnicentri u optinama i mesnim zajednicama, kao informativni centri za davanje informacija ipodrke putem telefona.21

U Australiji, u Sidneju 2005. godine otvoren je prvi centar gde se moe legalnokonzumirati Heroin. Lokal je dobio urednu dozvolu za rad od strane okrunog suda u Sidneju.Centar bi trebalo da prima oko 150 do 200 narkomana dnevno koji e moi da injektiraju heroinpod nadzorom strunih lica dok e moi i da se posavetuju sa njima po svim pitanjima. Premaovome se vidi da u svetu postoje razni pokuaji da se smanji broj narkomana sa ovom neobinom

metodom, dok je bilo estokih protivljenja u svetu od strane UN i Vatikana. 22

18. ZAKLJUAK21 http://www.hhdn.org22" NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije

17


18/18


Uivanje droge tetno deluje na uivaoca, a mogue je i na njihovu okolinu - nevinertve. Zbog toga svako drutvo treba da regulie i suzbija upotrebu droga i svaki pojedinac morada shvati da je droga neto to mu nee doneti nita, a odnee mu sve.

Jedino izvesno i nesumnjivo je da je droga, nebitno kojoj grupi pripadala, i iza kog se

imena krila najvee zlo savremenog drutva. Narkoman je ozbiljan bolesnik, u pravom smislu terei, tako ga treba i tretirati, jer je to ujedno i jedini nain da mu se pomogne.

Mudrost ivota minulih vekova i mudrosti plejade mudraca nude mladima poruku da netragaju za iracionalnom lepotom, ve da iznalaze lepotu realnosti. Jer nema traginije stvarnosti,od svakodnevnog begstva od stvarnosti.

LITERATURA

" DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan;Partenon; Beograd, 2003.

" DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006.

" NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije

INTERNET:- http://www.hhdn.org- http://blog.b92.net- http://www.zcbor.org.yu- http://www.svedok.co.yu- http://www.psihologijanis.org- http://www.narkomanija.org.yu

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

18
http://www.zcbor.org.yu/narkomanija5.htmlhttp://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdfhttp://www.narkomanija.org.yu/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.zcbor.org.yu/narkomanija5.htmlhttp://www.psihologijanis.org/clanci/25.pdfhttp://www.narkomanija.org.yu/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/

Documents

narkomanija2