Intenzitet boje se moe definisati kao osobina vizuelnog oseaja prema kojoj se povrina koja se posmatra doivljava kao manje ili vie hromatina. Boja je optiki fenomen, ulni utisak saopten mozgu od strane oka. Boja predstavlja rezultat meusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog izvora, objekta i posmatraa odnosno sistema vida. Razlikujemo: 1. odnosne pripadajue boje (related color) boje objekta ili povrine koje se percipiraju u zavisnosti od drugih boja 2. neodnosne nepripadajue boje (unrelated color) boje objekta ili povrine koje se percipiraju neovisno od drugih boja SVETLOST je osnova vienja boja Svetlost moe biti monohromatska i polihromatska Monohromatska (mono- jedna, hroma- boja) je svetlost jedne, tano defnisane talasne duine. To je prosta svetlost, koja se ne moe razloiti. Polihromatska (poli-mnogo, vie) svetlost je sloena svetlost sastavljena iz vie prostih svetlosti. Svetlost predstavlja elektromagnetni talas karaterisan talasnom duinom odnosno frekvencijom. Frekvencija je fizika veliina kojom se izraava koliko se broj puta ponovio neki periodini dogaaj u odreenom vremenskom intervalu Talasna duina predstavlja duinu jednog ciklusa elektromagnetnog talasa. Sunce, uareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju belu svetlost -Svetlost emitovana od strane svetlosnog izvora moe se opisati preko relativne snage i talasne duine -Kriva relativne spektralne raspodele snage predstavlja zavisnost pomenutih veliina.

Boja, kod crnih tela, odnosno kriva spektralne distribucije snage zavisi iskljuivo od njihove temperature nikako od njihovog sastava. Primer crnog tela tungstenova lampa/sijalica sa uarenim vlaknom Krive spektralne raspodele snage crnih tela 2856 K (tungsten lampa), 5000 K (suneva svetlost), 10 000 K (svetlost monitora) Svetlosni izvori nekontinualnog i uskog spektra zraenja : - ivine lampe - Neonske lampe - Natrijumove lampe Iluminanti predstavljaju standardizovane tabelarne vrednosti koje reprezentuju spektralnu raspodelu snage karakterisitnu za neki izvor svetlosti Izvor (svetlosti) svetlost dostupna u fizikom obliku ija se kriva spektralne raspodele snage moe eksperimentalno odrediti. Postaje standardni izvor nakon egzaktnog definisanja krive spektralne raspodele snage Izvor predstavlja fiziki emiter vidljive svetlosne energije Bazirani ili na fizikom svetlosnom izvoru npr. crnim telima ili statistikoj prezentaciji (predstavi) merene svetlosti Razlikujemo: A,C, D (D65, D50) i F (F2, F8 i F11) iluminante Iluminanat A odgovara emisiji svetlosti od strane uarenog tela crnom telu temeperature boje od 2856 K Iluminan C modifikovani (izmenjeni iluminat A) odgovara svetlosnom izvoru dnevne svetlosti odnosne temperature boje od 6774 K Serija iluminanata D predstavljaju simulaciju dnevne svetlosti predstavljaju statistiku reprezentaciju velikog broja merenja dnevne svetlosti D65 ---- 6504 K primena u kolorimetrijskim merenjima D50 ---- 50o3 K primena u grafikim aplikacijama Iluminanti F (12 razliitih) fluorescentne lampe F2 --- 4230 K F8 --- 5000 K F11 --- 4000 K ...bilo je nesto od ovoga.

Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo energije upadne svjetlosti prelazi u drugu sredinu. Totalna refleksija nastaje kada svjetlosni zrak koji se iri iz optiki gue u optiki reu sredinu pada na granicu tih sredina pod uglom veim od graninog ugla . Talasna duina jednog svetlosnog talasa utoliko je vea ukoliko je manji indeks prelamanja sredine kroz koju se talas prostire Kratkovidnost, dalekovidnost i astagmatizam su direktna posledica oblika ronjae Osnovna uloga onog g g soiva jeste prilagoavanje (akomodacija) tapii su prenika oko 2 nm (nanometra), brojni su. Svaki epi ima zasebnu vezu sa optikim nervima. aktiviraju se na svetlosne signale male snage manje od 1 cd/m2 epii su iri su od tapia, prenik im je 5 nm i malobrojniji su. tapii nemaju zasebnu vezu sa optikim nervom, ve se vie tapia spaja u jednoj taki, a zatim povezuje sa optikim nervom.aktiviraju ih svetlosni signali vee snage npr. vei od 100 cd/m2 Najvea koncentracija epia je u utoj mrlji (u kojoj nema tapia) Razlikuju se 3 vrste epia L, M i S - L osetljivi su na duge talasne duine (long) - M osetljivi su na srednje talasne duine (middle) - S osetljivi su kratke talasne duine (short) Tamna adaptacija Nastaje prilikom nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog smanjenja osvetljenja (primer prelazak iz osvetljene prostorije u zamraenu) -Adaptacija podrazumeva poveanje osetljivosti , odnosno aktiviranje tapia umesto epia Svetla adaptacija Inverzan proces tamnoj adaptaciji promene u sistemu vida koje adaptaciju sistema ula vida promenama nastalim u koliini osvetljenja (primer prelazak iz tamne prostorije u osvetljenu) Hromatska adaptacija -Mogue je definisati kao promene koje nastaju u sistemu vida sa ciljem eliminisanja efekata koje izazivaju promene spektralnih karakteristika svetlosnog izvora na boju posmatranog objekta

Protanopija (PP) nedostatak L fotopigmenta, odnosno nedostatak receptora za crvenu svetlost. Ogleda se u nemogunosti razlikovanja crvenih i zelenih nijansi. Deuteranopija (DP) nedostatak M fotopigmenta tj. receptora za zelenu svetlost. Takoe se manifestuje kao nesposobnost razlikovanja crvenih i zelenih nijansi. Tritanopija (TP) nedostatak S fotopigmenta (receptora za plavu svetlost), tako da je nemogue razlikovati ute i plave nijanse. Protanomalija (PL) smanjena osetljivost receptora za crvenu svetlost ili pomerena absorpcija L epia ka kraim talasnim duinama Deuteranomalija (DL) smanjena osetljivost receptora za zelenu svetlost ili pomerena absorpcija M epia ka veim talasnim duinama Tritanomalija (TL) smanjena osetljivost receptora za plavu svetlost ili pomerena absorpcija S epia ka veim talasnim duinama Ton boje se moe definisati kao osobina vizuelnog oseaja prema kome se povrina koja se posmatra doivljava kao neka od opaenih boja: crvena, uta, zelena ili plava, ili kao kombinacija dve od njih. Prema tonu boje razlikujemo ahromatske i hromatske boje. - Hromatske boje definiu se kao one koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeleja). - Ahromatske boje su one koje nemaju ton. Kada je re o svetlini, razlikuje se pojam relativne svetline i pojam apsolutne svetline. - Apsolutna svetlina p se moe definisati kao osobina vizuelnog oseaja prema kojoj se povrina koja se posmatra doivljava kao da emituje vie ili manje svetla. - Relativna svetlina definie kao svetlina povrine ocenjena u odnosu na svetlinu slino osvetljenog objekta koji se doivljava kao beo ili visoko refleksan. Ukoliko raste jaina osvetljenja: ...apsolutna svetlina e se menjati, dok e relativna ostati konstantna. Sjaj je psiholoka interpretacija sjajnosti, odnosno njen subjektivni doivljaj Sjajnost se defnie za svaku elementarnu povrinu, bez obzira da li je ona deo primarnog,sekundarnog svetlosnog izvora ili imaginarne povrine . Intenzitet boje se moe definisati kao osobina vizuelnog oseaja prema kojoj se povrina koja se posmatra doivljava kao manje ili vie hromatina. - U domenu odnosnih (pripadajuih boja), za stimulus odreene hromatinosti i odreenog faktora svetline, intenzitet boje obino raste sa poveanjem sjaja

Hroma (hromatinost) se moe definisati kao intenzitet boje povrine posmatran u odnosu na svetlinu slino osvetljene povrine koja se doivljava kao bela ili visoko refleksna. Metamerizam se moe definisati kao efekat da dva spektralno razliita stimulusa izgledaju identino datom posmatrau, odnosno izazivaju identian vizuelni podraaj. Metameri Stimulusi razliitih spektralnih karakteristika, ali istih trisimulusnih vrednosti. Munsellov cilj je bio organizovati boje preko svetline, tona boje i hrome CIE je kasnije 1976. godine preporuila mnogo uniformniji prostor boja zasnovan na transformaciji tristimulusnog prostora (CIE L*a*b) DIN 6164 sistem Nemacki standard Ovaj sistem boja takoe definie karakteristike poreenjem sa bojama zamiljenog obojenog kruga. -Prema DIN-u boje su definisane tonom, zasienjem i zatamnjenjem umesto svetline. Huntov model moe biti primenjen na:... neodnosne boje i odnosne boje. CIE CAM02 Definise odnosne relacije za opisivanje nedostataka (anomalija) okruenja Osnovna razlika izmeu CIE Lab i CIE Luv sistema je u primenjenom modelu hromatske adaptacije. CIE 1976 L*a*b* predstavlja trodimenzionalni prostor boja sa tri ortogonalne koordinate definisane sledeim relacijama:

Razlika u boji j izmeu dva posmatrana stimulusa (obojena objekta) L1*a1*b1* i L2*a2*b2* predstavljena je sledeom relacijom: