Nenad Ž. Petrović~Kuća razvrata

7/24/2019 Nenad Ž. Petrović~Kuća razvrata

http://slidepdf.com/reader/full/nenad-z-petrovickuca-razvrata 1/35

Nenad @. Petrovi}

KU]A RAZVRATA



200 Nenad @. Petrovi}

NENAD @. PETROVI] ro|en je 1961. godine u Vrawu.

Diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Doktorirao na istom fakultetu na tezi “Cenzura {tampe uSrbiji 1870–1903”.

Pi{e putopise, drame, eseje, politi~ke i dru{tvene komentare,kratke pri~e i romane. Objavqivao u doma}oj periodici.

Do sada su iza{le iz {tampe wegove kwige: romani ôvek koga

je trebalo ubiti (“Vreme kwige” 1996) i Arijadnino klupko (“Na-rodna kwiga” 2001), kao i zbirke pri~a Rane, oìqci, melemi(samostalno izdawe autora, Beograd 1997) i Ugriz rajske zmije(Nolit 2003).

Autor je vi{e radio-drama od kojih je nekoliko izvedeno naPrvom i Drugom programu Radio Beograda.

Autor je vi{e originalnih pozori{nih komada kao i dra-matizacija dela Kafke, Krleè, B. Stankovi}a.

@ivotari, stvara i radi u Beogradu.



LICA

VELIKI INKVIZITOR

VIKTOR JEGOROVI^ IVANOV,savetnik u Ministarstvu

GALINA VLADIMIROVNA IVANOVNA,supruga savetnika Ivanova

FJODOR MIHAJLOVI^ (DOSTOJEVSKI),islednik

VOLO\A,levo smetalo islednika Fjodora

ON i ONA,qubiteqi nesputanog druèwa

NOVINAR

PIMEN,preosve}eni koji previ{e voli kola~e

PRVA GOSPO\A

DRUGA GOSPO\A

NB: Kao muzi~ka podloga koristi se orkestarska varijanta delaModesta Musorgskog: Slike sa izlo`be i No} na mra~nom brdu.

Ku}a razvrata 201

Nenad @. PETROVI]

KU]A RAZVRATA



Na desnoj strani scene nalazi se sto~i} na visokom nogarama sa ma-stionicom i gu{~ijim perom. Pored leì svitak pergamenta. Iza se napostoqu nalazi alhemijska retorta u kojoj se ne{to destili{e ikloko}e. Na levoj strani na postoqu sme{teni su kancelarijski sto,ispred i iza po jedna stolica. Na stolu su pisa}a ma{ina i telefon. U dnu scene je platno za video projekcije. Na proscenijumu su sto~i} i~etiri ba{tenske stolice od bambusa sa jastu~i}ima. Na sto~i}u susme{teni samovar i servis za ~aj. Scena ostaje ista tokom cele pred-stave.

PRVA SLIKA

Desna strana: Veliki inkvizitor u crnoj mantiji, lica skrivenog kuku- qicom, stoji iza sto~i}a i perom pi{e po pergamentu.

VELIKIINKVIZITOR: (Snimak)

Marija, ve{tica iz Kordobe, sama se prijaviv{i Veli-kom sudu Svete Inkvizicije izjavi jo{ na prvom ispitubez mu~ewa da se kaje zbog zlodela po~iwenih protivistinite Hristove nauke i bezbrojnih pogan{tina {toih u~ini sa nepoznatim ènama i mu{karcima svakesubote u pono} na najudaqenijem mestu u {umi ponadtvr|ave gde su se sastajali da satanski orgijaju. Detaqnoopisav{i sva bezbrojna zlodela a najposle ve{ti~iji{abat na kojem su blud sprovodili sa demonskim in-kubima i sukubima, imaju}i odnos onako kako to ~ineìvotiwe, podaruju}i Satani poqubac zaveti u stra-`wicu, pade na kolena i ridaju}i zatraì pokajawe ioprost Svete Crkve. Pretresom ku}e u kojoj je nare~enave{tica ìvela prona|eni su brojni predmeti za ba-cawe ~ini i spravqawe ~arolija i od kojih smrt uzedesetine beba, uni{ti useve i razdvoji od bra~ne lo-`nice tolike ~asne supru`nike. No, ne primaju}i ni-{ta zdravo za gotovo, Sveta Inkvizicija pristupi sa-

slu{awu pod torturom najpre na to~ku za rastezawe...Kod zadwih re~i ~uje se krckawe to~ka za rastezawe. Mrak. Nevreme,grmqavina.




Video projekcija: Satanisti~ki ritual. U prostoriji sa crnim dra-perijama lelujaju plamenovi sve}a. Na sred prostorije na podu leì na

le|ima naga plavu{a o~iju skrivenih crnim povezom.

Ton koji prati sliku je uzbu|eno disawe i ubrzano lupawe srca.

Neko ulazi u prostoriju, pribliàva se èni koja leì u krugu for- miranom od zapaqenih crnih vo{tanica...

DRUGA SLIKA

Leva strana. Dok traje rasvetqavawe ~uje se kucawe pisa}e ma{ine.Zvoni telefon. Islednik Fjodor je za stolom, on podiè slu{alicu.

FJODOR: Da... Kako?... Opet! êkajte da zabeleìm.(Zapisuje)U {umici iznad tvr|ave, tri i po kilometra od skretawasa severozapadnog puta... Dobro, zapisano... Ma u redu je kadVam kaèm, posla}u ve} nekog, ~im pre mogu. Od no}as je uvaro{i nastao pravi haos, uostalom... Vide}emo se.(Spusti slu{alicu)Volo|a!... Volo|a!!!

VOLO\A: Zapovedajte {efe!

FJODOR: Slu{aj, ne znam ni gde mi je glava od jutros!

VOLO\A: Ako je nisu proneli na {tapu, eto Vam je na ramenima.

FJODOR: Jo{ poku{ava{ da bude{ duhovit, je li, magar~ino jednaza{to li te ~uvam ovde u prokletoj zabiti, ajde {to su menemorali da maknu odozgo nego sam morao i tebe na grba~i dadovu~em, kowu jedan, veoma duhoviti kowu!

VOLO\A: Zapovedajte sire!

FJODOR: Puca mi glavuya, trista stvari najednom. Kao da su po-mahnitali. No}as dve provale, tri tu~e, jedan u bolnicizbog saobra}ajke, a danas nam povrh svega stiè jo{ isavetnik Ivanov!... Dobro zna{ kojim poslom.

VOLO\A: Na àlost...

FJODOR: Slu{aj, izvidi ti taj slu~aj, uzmi kola i dva policajca,

obavezno povedi i kriminalisti~kog tehni~ara pa kreniteu tu {umsku crkvicu.

VOLO\A: Zar opet?!

Ku}a razvrata 203



FJODOR: Ponovo je poharana prethodne no}i. Upravo je javio pre-osve}eni, kaè da su porazbijeni prozori, raspe}a po-bodena naopako, odnete crkvene sasude i zamisli(îta)“vr{ena nu`da a mo`da i jo{ ne{to...”

VOLO\A: Upravo to jo{ ne{to me zanima.

FJODOR: Ivanova moramo do~ekati spremni. Jo{ {est dana. Ne za-boravi: jo{ {est presudnih dana!

Svetlo se ugasi. Muzika.

TRE]A SLIKA

Sredi{wi deo – proscenijum. Iz dubine ulaze Ona, On i Novinar. Ona iOn su u trenerkama, u rukama nose plasti~ne male tegove i rade ve`be.

NOVINAR: Sjajno. “U zdravom telu zdrav duh!”

ONA: Smestite se, samo se smestite, ne bojte se ni{ta...

NOVINAR: Hvala, hvala.

Svi sednu u ba{tenske stolice.

Novinar stavqa na sto~i} vokmen i ukqu~uje ga.

NOVINAR: Paaaa, ovako za po~etak kaìte kako ste do{li na ideju danapi{ete kwigu o svojim, ovaj... nesputanim doìvqajuma?Za to je trebalo podosta li~ne hrabrosti, ~ini mi se, zarne?

ON: Vidite, mi, supruga i ja, ve} punih petnaest godina upra-`wavamo razmenu pozitivnih vibracija. Za proteklo vre-me ostvarili smo vi{e od stotinu razli~itih susreta {to je sve jako obogatilo na{a iskustva.

ONA: I daznate,napi{ite velikimslovima:sa svima smoostaliu najsrda~nijim odnosima.

NOVINAR: No, hmmm,. ipak...

ON: Dozlogrdi igrawe `murki, skrivalica, a pravo da ti ka-èm èleli smo da opalimo {amar~inu ovom u~malom

svetu...ONA: Da im jebemo majku maj~inu! Ka i dragi, ka i ~oveku

kakvi su to skotovi.




ON: Pravi majmunoliki kreteni! Prosto da ~ovek poèli daim ne{to padne na glavu! I poremeti wihove “sre|eneìvote”, razbuca im glavurde!

NOVINAR: Sjaj-no! Dakle: dru{tveni protest, èqa za promenom!Super, ovo }e se dopasti na{im ~itaocima... Mogu vam re}ida vi rapidno sti~ete sledbenike, ve} ste na internetu.

ONA: Kwiga je stvorila bum! Prvo izdawe rasprodato je za maweod mesec dana i u pripremi je novo.

NOVINAR: Oprosti}ete na jednom li~nom pitawu: nemate decu?

ONA i ON: Neeee.NOVINAR: Jeste li imali neprijatnosti zbog publikovawa svojih

avantura?

ONA: @ivimo u takvoj sredini, tranzicija znate, meni su uru-~ili otkaz u vrti}u, ne mogu da gre{im du{u direktor tone bi u~inio ali su do{le èntura~e koje vek provode uz{poret i ajvar...

ON: “Od testo gi se o~i ne vidiv!”

ONA: Do{le su vampiru{e, frigidu{e, bogomoqke, furije kojemi zavide na jeba~kom ìvotu jer imam {to sa muèm {tosa raznim partnerima i partnerkama i do deset orgazamadnevno, svakodnevno! A one?(Kiko}e se)

Daj boè jedan subotom uve~e!ON: “Groznica subotwe ve~eri!”

ONA: I tako, po~eh da ti pri~am, zamisli tu sliku: ~itavadeputacija kao da idu u Narodnu skup{tinu. Traìle su da ja deci, de~ici jadnoj, ne mogu vi{e biti vaspita~ica!Direktor me suspendovao do daqweg. @ali}u se Ustavnomsudu zbog seksualne diskriminacije!

NOVINAR: Gospodin suprug nije imao sli~nih problema na poslu?

ON: A, ne, ja sam zna{ privatnik, farmer, uzgoj pili}a i zdrava jaja. Do sada nisam primetio da me stalni kupci izbegavaju.Za{to bi: moja jaja su sjajna!

NOVINAR: Ovo bi ~ak mogla postati prava reklama za Va{a jaja, ho}ure}i koko{ja. Na primer... ne{to ubojito na tu temu...

ONA: “Do|ite nam na na{a jaja!”

ON: “Na{a jaja su po{tena!” Tako se kaè za ona obilata.

Ku}a razvrata 205



NOVINAR: Vi ste sa svojim aktivnostima pored popularnosti i raz-nih ponuda za snimawe spotova za afrodizijake i raznaseksualna pomagala, ipak stekli i dosta protivnika. Re-cite za na{e ~itaoce ne{to o tome...

ONA: Pa videli ste sami kad ste dolazili. Ovih dana od kako jestvar na~isto pukla, ~itava bulumenta defiluje od jutra domraka ispred ku}e koja je udaqena od mesta...

ON: Kad smo se doseqavali odabrali smo ti{inu i povu~enostzbog susreta.

ONA: Defiluju brate ovi skotovi iz ~ar{ije vazdan, pokazujuprstom a neki i snimaju. Iza{la sam na balkon, zadiglasukwu i pokazala im guzicu – eto neka snimaju!

NOVINAR: Da li vas je neko, mo`da, napao, imate li pretwi?

ON: Draga i ja nikud ne mrdamo bez Volfa, na{eg o{trog psa.Nau~en je da grize na mig. Kad pro|emo ulicom svi umuknu,samo netremice posmatraju. Govna! Ostaci mra~nog sred-weg veka!

ONA: Ne usu|uju se da budu slobodni kao mi, zavide nam nakuraì. Bilo je takvih koji su se javqali telefonom – alikad mu odbrusim!

NOVINAR: Spremate li nove akcije, {okove za javnost?

ONA: Za sajam kwiga pojavi}e se moja romansirana biografija omojim qubavnicama. Da, dobro ste ~uli qubavnicama. Uprvoj kwizi bili smo... kako se ono kaè, dragi, ona stranare~...

ON: Koautori, draga, koautori.

ONA: Da, koautori. Svako je opisao doìvqaj iz sopstvenog ugla:moj dragi sa svojim partnerkama a ja sa partnerima. Ali!!!Tu jo{ nismo rekli celu celcatu golu istinu! Dra` je,znate, u neprestanom razotkrivawu.

ON: Kao kad sedam neprozirnih velova spada sa tajne: jedan po jedan, lagano.

Novinar iskqu~i vokmen.

NOVINAR: Mislim da }e biti dosta. Mi smo, znate, bulevarski list,

nas pojave zanimaju onako – “na prvu loptu”. [to reklicinici: ozbiqni listovi laù na{iroko, gwavatorski, miiz “ùte {tampe” laèmo u instant izdawu.




ON: Sadrìnu sipati u vrelu vodu, zbr~kati pet minuta natihoj vatri pa servirati za ~etiri osobe.

ONA: Ma ajde, molim te, ko danas ima vreme da ~ita kojekakvebiblije od dnevnih novina? Kojekakve glupave politi~ke idru{tvene komentare!

NOVINAR: Slu{ajte, ve} imam viziju naslova, krupna crvena slova:DA SU @IVELI U SREDWEM VEKU SVR[ILI BINA LOMAÎ!

ON i ON: Sjajno! Suuuuuper!

NOVINAR: Ali pre nego {to se rastanemo, hteo bi vas zamoliti za parilustrativnih fotki. Zajedni~ki snimak, akcija, poza.

ONA: “Roze poze”.

ON: Stvarno draga, mogli bismo ne{to malo erotizovano-na-draùju}e za pospano popodne.

NOVINAR: E, ba{ ste {ereti, mogu vam re}i dopali ste mi se!

Novinar name{ta foto-aparat dok se Ona i On svla~e u dubini scene.Ostanu u tanga-ga}icama. Poziraju.

NOVINAR: E, ba{ vam se divim, volim odva`ne i neobi~ne... Taaako.Pti~ica!

Nagli mrak u kome bqesne fle{. Muzika.

ÊTVRTA SLIKA

Leva strana: za kancelarijskim stolom sedi isednik Fjodor i kuca na ma{ini. Na scenu ulaze bu~no Prva i Druga gospo|a.

PRVAGOSPO\A: To vam je takav skandal, draga moja, skandal da nemam re~i!

DRUGAGOSPO\A: Ona, ona to meni da kaè! Ah, droca jedna!

PRVAGOSPO\A: Fjodore Mihajlovi~u, kaìte Vi lepo: ima li pravde? Ako

je ima za{to onda ne hapsite, {to ne {aqete u tundru, usinyire, gde su Vam paragrafi, kamyije i korba~i?!

FJODOR: Ali, madam, ja ni{ta ne razumem.

Ku}a razvrata 207



DRUGAGOSPO\A: Pa to je ono, vlast nikad ni{ta nije razumela... Hajde,

objasnite mu Vi.

PRVAGOSPO\A: Isledni~e Fjodore Mihajlovi~u, do{le smo kao deputa-

cija varo{kih èna da zatraìmo o{tre mere protivuKu}e razvrata.

FJODOR: “Ku}a razvrata”?!

PRVAGOSPO\A: Da, to su ono dvoje poganaca koji su javno obelodanili svoj

blud. Ne èlimo da ih vi{e trpimo u na{oj varo{i. To jezajedni~ki stav. Do{le smo da traìmo od Vas da ihnajurite!

DRUGAGOSPO\A: Ona meni da kaè na sred ~ar{ije samo zato {to sam je

prezrivo pogledala preko sladoleda: “Gospo|o, za kolko galiète?”

PRVAGOSPO\A: A meni tek {ta je rekao onaj wen! Jaaaaoooo, sestro slatka,

ja to ne mogu ni da ponovim!

FJODOR: Sad razumem. Vi govorite o onom bra~nom paru, gore iz{umice... Slu{ajte, da Vam kaèm, glava mi puca od ranog jutra, ne znam kud }u i {ta }u sa sobom: provale, tu~ehuligana, pretwe, poku{aj silovawa, pohara crkve... samo

stiù novi slu~ajevi, a sad jo{ i vi...(Zvoni telefon)Ali... [ta?! Ruqa! Ovo je previ{e! Po{aqite odmah pa-trolna kola i neka ra{~iste to i uspostave saobra}aj.(Spu{ta slu{alicu)Nakupila se svetina ispred te... Ku}e razvrata, zakr~iliput, stigle televizijske ekipe, ~uda... Da izludi{ poredsvih briga.

DRUGAGOSPO\A: Eto, vidite. Uzro~nici haosa u zemqi!

Fjodor ustane, umorno navla~i sako i sprema se da iza|e.

FJODOR: Ni{ta ne mogu u~initi. Ni o kakvom proterivawu ne moèbiti ni govora. Najpre, za to nema zakonskih mogu}nosti,razumete li: nije legalno. Ne mogu da hapsim nekoga zato

{to je preko interneta ili malih oglasa u novinamanalazio sebi dru{tvo za orgije. To prosto nije intere-santno za nas, drage moje.




DRUGAGOSPO\A: I to se zove vlast. Idemo!

PRVAGOSPO\A: Vi{e nemamo {ta da o~ekujemo ovde.

Prva i Druga gospo|a izlaze.

FJODOR: Savetnik Ivanov, savetnik Ivanov nam stiè a ja se tuzamajavam...

Fjodor izlazi na drugu stranu. Mrak.

PETA SLIKA

Proscenijum: ba{ta kod Ivanovih. Sede Ivanov i inspektor Fjodor.Piju ~aj.

IVANOV: Te ak dan po svim odlikama, Fjodore. Ova zapara, pro-menqivost klime, svaki ~as sunce pa ki{a, dva dana trop-ska vru}ina pa tri dana ki{a i hladno}a. Kaèm Vam, sve jeto od ovih nuklearnih proba.

FJODOR: Ne{to sigurno jeste... Nego, ne vidim uvaènu suprugu?

IVANOV: Ho}ete da kaète: do sada smo uvek dolazili zajedno? Paniste se prevarili – eno je gore na mansardi, spava. U

poverewu, proveli smo burnu no}.

FJODOR: Bogami i ja, ali svakako na druga~iji na~in.

IVANOV: U svakom slu~aju, Vi znate za{to sam ovde...

FJODOR: Naslu}ujem... Jo{ {est dana.

IVANOV: Da, {est dana do novih istorijskih izbora... Pa slu{ajte,kod nas u posledwe vreme nema ni~eg {to ne bi biloistorijsko.

FJODOR: Kao i pro{le godine, preduzete su mere.

IVANOV: Li~no mislim da ne}e biti problema.

FJODOR: Pa, kad Vi tako kaète...

IVANOV: Vidite, nije to cinizam, za ~ove~anstvo je danas najva`nije

pitawe stabilnost. Moramo misliti globalno. [ta }edanas bilo kojoj naciji sloboda u eri tehnologije i ro-botike?! Mislite da su qudi mnogo zasluìli da ponesu na

Ku}a razvrata 209



svojim ple}ima slobodu?! Odmah bi najgori buka~i zadobi-li vlast i... {ta onda? Zato su tu odgovorni qudi koji znajukako treba i kako se moè. “Politika je umetnost mogu}eg” – kazao je debeli ~ika êr~il i bio je debelo u pravu.

FJODOR: Pa, sad, ja nisam kao Vi studirao humanisti~ke nauke ve}kriminologiju... Stvarno, majku mu, ponekad se upitam, kadbi izistinski bila uspostavqena sloboda na {ta bi sveiza{lo?

IVANOV: Skoro sam bio u Americi. Znate li za{to su oni uspeli a

mi nismo? Odmah }u Vam re}i: tamo se zna hijerarhija iporedak vrednosti. Ovde u na{oj uma{}enoj kr~mi svakiprostak se petqa u stvari koje mu ne prili~e i o kojimani{ta ne zna. Prose~an Amer grba~i od jutra do mraka, jedeinstant klopu i ìvi u svojoj doseqeni~koj mahali. [tataj zna do|avola o demokratiji! I koji }e mu?... Tako smotrebali i mi... mislim ranije.

FJODOR: @alite za pro{lim, Ivanove?

IVANOV: Eto za ~im àlim: {to nismo umeli da se jo{ onda pode-limo u dve-tri partije pa da se siti nadme}emo i ko god dadobije na bingu }ar ostaje u krugu obiteqi, zar ne? Ovako,glumili smo prave nakaze. Ideolo{ka stra{ila za slo-bodni svet. Trebalo je qudima pruìti privide, jer sve je

privid, {ta je zaboga stvarnost? Neka ih, neka ~itaju idruga~ije novine, neka gledaju porno filmove, neka sedrogiraju – sve to treba pustiti... A mi }emo ipak svetanu{ne kon~i}e dràti u svojim ru~icama. Kad se dobroizbesne opet }e do}i da od nas mole par~e suva hleba – {toreko ~ika Dostojevski.

FJODOR: Kriminala i olo{a se namnoìlo, ustostru~ilo. Eto, zaposledwih dvadeset ~etiri sata u jednom gradu od tridesethiqada du{a takve provale besa.

IVANOV: Pa i to je na izvestan na~in od koristi... Dobro, dobro,znam – gledate me sad popreko jer to je kona~no Va{ prob-lem, ne moj. Lako je razmi{qati sa bezbedne udaqenosti.

FJODOR: Dok vi izdelite hlebove... moè da bude kasno... Zavidim

Vam Ivanove na ìvotu u prestonici. Dok sam radio gore,kako je to bilo... Dràvni automobil, kabinet, {oqicakafe na radnom stolu ta~no u osam... Eh, be{e mu i to.




IVANOV: De, de, de... nije ba{ ni provincijski ivot toliko lo{,samo treba umeti. Eto, ja nalazim da su ovde vazduh iti{ina ne{to najlep{e. Breze, trava, gqive, ~arolija kadase posle kilometara pe{a~ewa iznebuha nabasa na {umskucrkvicu-brvnaru...

FJODOR: Nisam Vam rekao. Po tre}i put u godinu dana neko je pro-valio u hram Isusa Pantokratora gore iznad potoka.

IVANOV: Ne{to kao da se prise}am. Zar nisu i novine ne{to o tomepisale?

FJODOR: Znate, ja jesam oduvek ateista – Partija, {kola, dru{tvo...

svi su nas tako vaspitavali i kona~no kako bi mogao iolerazuman ~ovek, kome nauka pruà obja{wewe za mnogepojave, da veruje u sve to, ali ipak... Ne{to je grozno usvemu. êkam izve{taj onog blesavka Volo|e, nema ga da se javi.

IVANOV: Budite uvereni, to nisu obi~ni pqa~ka{i. Jer {ta mogu daodnesu: par mesinganih putira!? Bezvredni predmeti saumetni~kog i bilo kog drugog stanovi{ta.

FJODOR: Pro{li put, na|eni su tragovi qudske sperme u oltarskomprostoru.

IVANOV: Hm. Zanimqivo: “pollutio templi”. Obesve}ewe hrama! [tamislite, {ta je tome uzrok?

FJODOR: Obest?... Nisam jo{ pametan.

Ulazi Ivanovna u ku}nom ogrta~u, umorna.

IVANOVNA: Oh, dobar dan Fjodore, kako ste?

Fjodor ustane i poqubi ruku Ivanovnoj. Ivanovna seda.

FJODOR: Zahvaqujem, osredwe.

IVANOV: Upravo smo razmatrali pitawe nepobedivosti zla u qud-skoj prirodi.

FJODOR: Pa, ba{ i nisam stekao utisak...

IVANOVNA: Fjodore, ~uvajte ga se.

IVANOV: Zlo je neuni{tivo zato {to ono nije prosto jedan dru-{tveni fenomen kako smo mislili, pa kad ukloni{ uzroke – naravno “klasne razlike”, siroma{tvo, bolesti i glad,

tada }e i zla nestati. Ne, zlo je biolo{ki i psiholo{kiduboko utelovqeno u rasi. Jer, gledajte, Fjodore, Vi stepolicajac...

Ku}a razvrata 211



IVANOVNA: (Fjodoru)Pun je teorija.

IVANOV: Gaqa, molim te! Ka em, Vi kao policajac iz iskustva znateda su po~inioci krivi~nih dela nesrazmerno zastupqeni.Gledano prema u~e{}u u populaciji mawe ih ima iz onihniìh, najsiroma{nijih slojeva dok bi po socijalnoj teo-riji trebalo da ih otuda bude najvi{e! Fjodore, sirotiwate{ko ~ini te{ke zlo~ine. To je za wu vi{a matematika,apstraktna poezija, futuristi~ko slikarstvo. Oni kojigladuju – kradu na sitno, prose ili skapavaju od gladi. Oni

se nikada ne uzdiù do poezije smrti i ubijawa radiubijawa kada sâm zlo~in prerasta u strast, ~isto zado-voqstvo, umetnost.

IVANOVNA: O, bravo. Opet teorije.

FJODOR: Pravo da Vam kaèm, ima u tome ne~ega. Ne}e niko dauni{ti tu|i ìvot tek tako {to je gladan. Ubija se izhiqadu razloga, najpre iz strasti a tu onda nema pravila:od muìka do najobrazovanijih.

IVANOV: Eto draga, vidi{ i ~ovek je to shvatio, samo se ti duri{.Znate, od jutros je sva ne{to...

FJODOR: Parekli ste sami: “burna no}”– ja sve pamtim savetni~e.

IVANOVNA: Mnogo toga.

Neprijatna ti{ina.

FJODOR: (Ustaju}i)Pa dobro, videli smo se, ~uo sam Vas savetni~e, rekao {taimam, pa da se krene.

Odlaze svi u dubinu scene.

IVANOVNA: Svratite nam jo{ koji put na ~aj. Donesite najnovijekriminalisti~ke vesti, ~ujemo da je i kod Vas postalovru}e.

FJODOR: Pozdrav.(Rukuju se)A vi ste, kaète, putovali svu no}? Jutros ste stigli, zarne?

Mrak. Nevreme. Gromovi.




[ESTA SLIKA

Desna strana: Veliki inkvizitor pi{e na pergamentu.

VELIKIINKVIZITOR: (Glas)

… Sveti istra`ni sud pristupio je saslu{awu podtorturom na to~ku za rastezawe. Kao i ranije, dràlismo se proverenih uputstava bra}e u Hristu, pre~asnihInstitorisa i [prengera koji su nas u~ili kako treba

postupati sa ne~istim silama. Marija, ve{tica iz Kor-dobe ponovi pod mukama svoj prvobitni iskaz oboga-tiv{i ga imenovawem osoba sa kojima je provodilasatanski blud i ~inila ma|ije. Upitana za{to nijeodmah sve priznala, izjavila je da je èlela ostaleza{tititi od progona...

Mrak. Muzika.

Video projekcija se nastavqa: Satanisti~ki ritual. Neko se pribli- àva nagoj èni opkoqenoj upaqenim crnim sve}ama. ûje se uznemirenodahtawe i lupawe srca. Podiè se ruka koja drì zlatni putir...

SEDMA SLIKA

Leva strana: za pisa}im stolom sedi Volo|a i nabada slova na ma{ini.Mrmqa ne{to. Ulazi Fjodor i prekida ga.

FJODOR: Ima li novih poziva? Da nisu otkrili krokodila u ka-nalizaciji?

VOLO\A: Razi{la se ruqa ispred Ku}e razvrata, nema vi{e novi-narskih hijena, od jutros ni jedan novi slu~aj. Zado-voqni?

FJODOR: êkaj, a crkva, {ta si tamo na{ao?

VOLO\A: Sveisto kao i pro{ladva puta, sem jedne novine. Imamosvedoka. ûvar kamenoloma primetio je posle pono}iluksuzni lendrover kako je projurio u pravcu crkvice. U

neosvetqenoj kabini bilo je dva putnika. Toliko jestigao da zapazi pre no {to su ga zaslepili farovi.

FJODOR: Pa?

Ku}a razvrata 213



VOLO\A: Pa ni{ta naro~ito. U okolini ima bar desetak lendro-vera... Ukoliko su po~inioci iz okoline... Jo{ ne{to, zvao je preosve}eni Pimen, insistira da se sretnete.

FJODOR: Idem najpre ku}i da se ispavam., od sino} nemam mira. Imolim te, uplati mi bingo, zna{ da je zadwi dan.

Fjodor krene ka izlazu.

VOLO\A: [efe, znate li da i ono dvoje voze lendrover?

FJODOR: (Stane)[to mi to odmah nisi rekao, magar~ino jedna!

Mrak. Muzika.

OSMA SLIKA

Proscenijum. Ku}a razvrata. Sede Ona, On, Volo|a i Fjodor.

ON: Sme{no! Dakle, ispitujete nas?

ONA: Po{tovani isledni~e Fjodore Mihailovi~u, na{e su no}iburne. Kroz ovaj salon prohujali su mnogi. O tome se mogunapisati tomovi: pravi Rat i mir.

FJODOR: Pitao sam: Kako ste proveli prethodnu no}?VOLO\A: [ef ho}e da ka e: Kako ste proveli prethodnu no}?

ON: Ba{ ho}ete da znate?

FJODOR: Gra|anine, ovo je informativni razgovor, nismo do{li na~aj.

VOLO\A: Tako se to stru~no kaè, znate: “informativni razgovor”.Ranije se to zvalo druga~ije, ali je su{tinski isto srawe.

FJODOR: Ne drobi!... Dakle?

ONA: Par, jedan par je bio sa nama.

ON: [armantni, osredwih godina, oboje onako lepu{kasti...

ONA: On malo prosed, otmenih manira, videla sam da je yentl-

men.ON: Ona hladwikava, ali uprkos svemu brzo smo se raspalili

na taburetu.




VOLO\A: Na taburetu?!

FJODOR: Nastavite, samo nastavite.

ONA: Treba li ulaziti u detaqe?

FJODOR iVOLO\A: Neeeee!

ON: Pa {ta onda jo{ ho}ete?!

FJODOR: Na primer, imena. Bilo kakve podatke.

ON: Ne znamo ni{ta o wima.

FJODOR: Kako, ne znate ni{ta?!

ONA: Prvi put su do{li. De{ava se, ne}e qudi da se predstavepravim imenima. Sino} su se koristili o~igledno pseudo-nimima.

ON: Gri{ewka i Mi{ewka.

VOLO\A: Kako ste stupili u vezu?

ON: Kao i obi~no, po{tom, preko malih oglasa.

FJODOR: Pokaìte pismo!

ONA: Sino} su zatraìli da im ga vratimo. Uostalom, bilo je

od{tampano na ra~unaru.FJODOR: Vi ste vlasnici motornog vozila marke lendrover?

ON: Da, tako je.

VOLO\A: I niko vam osim sino}nih gostiju, ako ih je uop{te bilo,ne bi mogao potvrditi alibi?

ONA: Alibi! O ~emu vi to?!

FJODOR: Ni{ta, ni{ta, samo proveravamo... A kako su stigli...gosti?

ON: Zvonili su na kapiji sino} oko pola devet, u dogovorenovreme. Pre toga smo se ~uli telefonom. Ona se javila...Bili su tako zakop~ani, kruti.

FJODOR: Do koliko ste ostali zajedno?

ON: êkajte, mislim da su oti{li ne{to pre pono}i.

Ku}a razvrata 215



FJODOR: Mislim da smo za sada zavr{ili. Ukoliko bude potrebnovide}emo se.

Fjodor i Volo|a ustanu, krenu ka izlazu.

VOLO\A: Mo`da kod nas, u prijatnoj ku}ici od betona i ~elika, doleu gradu, {to vam ipak ne bih poèleo od sveg srca.

FJODOR: On je uvek takav, ne zamerite mu... Do vi|ewa, do skorog vi|ewa...

Mrak. Muzika.

DEVETA SLIKA

Dok se scena rasvetqava dopiru zvuci mase, policijskih sirena, meteà. Leva strana: Islednik je za stolom, telefonira.

FJODOR: Hitno nam treba poja~awe iz prestonice! Specijalci,oklopna vozila, cisterne... sve treba baciti u igru.(Spusti slu{alicu)O Boè, Boè, ima li te?!(Nakon premi{qawa)Volo|a! Volo|a!... Gde li se deo?... VOLO\A!!!

VOLO\A: Zvali ste. Na usluzi.

FJODOR: More, ne pretvaraj mi se tu! Dobro se mi znamo! Gde se sadmuva{ kad si mi najpotrebniji! Treba poterati one ma-garce, prave r{um u centru. Sad mi javi{e da su kame-nicama napali sedi{te Liberalno-demokratsko-socijalnekoalicije. Zna{ li {ta to zna~i? Zatraìo sam pomo} izprestonice, stiè za sat i po.

VOLO\A: Da sam ne{to na Va{em mestu ne bih se uzbu|ivao. Istut-wa}e se, istutwa}e, pa }e lep{e spavati. Kao engleskinavija~i. To je potreba mase, dru{tvena potreba za de-strukcijom.

FJODOR: Ti }e{ da me u~i{! Samo, ovo nije fudbal. Tri dana predizbore! Skupilo se sa kolca i konopca: eno ih poslemitinga kamenuju zgrade u centru. A lepo sam govorio onim

glavowama gore da treba na vreme dovesti poja~awe.VOLO\A: Ba{ nemate sre}e, {efe, a tako ste se ponadali pre-

me{taju...




FJODOR: Umukni! ûmo jedna!(Zvoni telefon)Halo... Da, na usluzi. Razumem. Ali gospodine ministre, uzsvo uvaàvawe moram Vam re}i da sam ja obi~ni starijiinspektor kriminalisti~ke policije – ne Slu`be za za-{titu poretka... Da, shvatam... obezbe|ujete zavr{ne pred-izborne mitinge u prestonici, razumem... Imam trojicupovre|enih, ostali su se povukli sa ulica... U redu go-spodine ministre.(Spu{ta slu{alicu)Ne}e mo}i da nam po{aqu onoliko qudstva koliko sam

traìo ali ipak bi}e dovoqno. Razbi}emo ih do tri.Taman do ru~ka.

VOLO\A: Otac Pimen hteo bi da Vas poseti.

FJODOR: Ve} tri dana ne da mi mira.

VOLO\A: Jutros je stigao iz manastira. Eno ga u vladi~anskom dvoru.Zvao je u vezi slu~aja obesve}ewa crkve.

FJODOR: Jo{ tri dana do izbora a kakav haos. U pono} ve} nastupa}utawe, a ovde uàs... Da li je sve spremno za nedequ?

VOLO\A: (Podiè palac uvis)Jes!

Mrak. Muzika.

DESETA SLIKA

Proscenijum: vrt kod Ivanovnih. Sede Ivanovna i Ivanov i piju ~aj.

IVANOVNA: Rekla sam ti toliko puta da tog trbu{astog debila neèlim da vidim.

IVANOV: Gaqa, on je ipak episkop. Moè biti nesimpati~an aliipak on predstavqa faktor ovog dru{tva.

IVANOVNA: Nije re~ o tome da li je faktor ili nije, prosto ne volim

ograni~ene qude!IVANOV: Ma neeee, nije on uop{te ograni~en. On ima samo pogled iz

sopstvenog ugla a ugao mu nije ba{ izo{tren.

Ku}a razvrata 217



IVANOVNA: Dràli su propovedi... U vezi ono dvoje...

IVANOV: [to ~ak mo e biti veoma dobro...(Zvono na vratima)To mora da su oni. Sedi Gaqa, sam }u.(Izlazi)

Ivanov uvodi Fjodora i Pimena. Pimen je u mona{koj mantiji i sakamilavkom na glavi.

IVANOV: Izvolite o~e, sedite. âj i kola~i su spremni.

Dvojica se sme{taju. Dok traje scena Pimen neprestano trpa kola~e u

usta.

PIMEN: Hriste-apostole, kakvo nevreme posle onakve ège!

FJODOR: Ba{ neki dan, o tome smo razgovarali savetnik i ja.

IVANOVNA: I mi }emo uskoro postati kao Englezi: svaki ozbiqnijirazgovor u dru{tvu smatra}e se znakom lo{eg vaspitawa.Dakle, razgovarajmo o vremenu...

IVANOV: “Divan dan, zar ne, kao neko} na Cejlonu, gde sluì{ekraqicu Viktoriju stric Oliver”... [alu na stranu, ipaknismo u poziciji kolonijalnih Engleza a nisu vi{e ni onisami. Pa kako ste preosve}eni, kaìte nam ne{to lepo,odavno ni{ta lepo da ~ujemo u ìvotu.

PIMEN: Najpre, blagodarim u ime vernih cele eparhije na ra-

zumevawu i podr{ci gubernije i vlade, a time i Vamali~no, jer Vi ste najvi{e u~inili da cela stvar krene.Gradwa novog sabornog hrama u varo{i izvrsno napreduje.

IVANOV: Ruku na srce, svi smo mi ro|eni u komunizmu, {to se kaè:“odrasli i vaspitavani u jeresi”, ali prou~iv{i pro{lostsveta uo~avate va`nu stvar: qudski rod nikada nije mogaobez nekakvog Boga... Budite uvereni da vlada ima razu-mevawa i da }e ga i ubudu}e imati. Svakako, ova vlada.

PIMEN: Pa boqe i tako nego nikako. Pre je sve bilo zapu{teno,prepu{teno pogancima i stenicama, a sad slava Bogu ob-navqamo hramove, podièmo nove.

FJODOR: Hmmmm, pravo da vam ka em, smatram da postoje pre~epotrebe u koje bi trebalo uloìti pare.

IVANOVNA: Na primer?

FJODOR: Toliko je sirotih, bezumnih, besprizornih...




PIMEN: (Ubrzano sa`va}e i proguta kola~i})Ne prisiqavajte me da navodim Jevan|eqe, {ta je Hristosodgovorio Judi kada mu je ovaj licemerno prebacio zato{to je prihvatio da mu bludnica Marija skupocenim mi-risnim uqem opere noge! Juda je demago{ki kazao: Zar nijeboqe da se miro proda a novac utro{i na sirotiwu – premda mu nije bilo do sirotiwe ve} je u srcu gajio zavistprema Spasitequ. Novac }e se uvek potro{iti na ne-potrebno, isledni~e.

IVANOV: “Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate”.

PIMEN: Bravo! Vi, vidim, poznajete Jevan|eqe.

FJODOR: Ponekad se pitam, otkud sve mogu}e marifetluke znate,savetni~e... Kao da nismo zajedno poha|ali Vi{i partijskikurs pre toliko godina!

IVANOVNA: Kad vam je rekao da je dete komunizma, zaboravio je da dodakako se rodio pod wegove stare dane. On vam je “istre{~e”komunizma, a takvi su vragolasti po prirodi. Ne znate gavi jo{, Fjodore.

IVANOV: Nego, kako ste sredili to poslepodnevno bestijawe u gra-du? Slu{ao sam ne{to na radiju...

FJODOR: Visokoprofesionalno. Kowi, specijalci, suzavac, metar-ske palice i... razjuri{e sve za tili ~as!

IVANOVNA: êkajte, to nije bio predizborni miting?!

FJODOR: Ma ne, znate pre {est meseci nestalo je jedno dete izokoline. Kalmici, sirotiwa, neko je od tada sistematskiproturao glasine da policija navodno zna po~inioca ali gakrije! Znate one gluposti koje svaka raja protura: zlo~inac je uticajna li~nost, pa mu ni zakon ne sme ni{ta!

PIMEN: Sujeverje, sujeverje. I mi se ne borimo istrajno protivtoga.

IVANOV: I {ta se dogodilo, ba{ sam znatièqan?

FJODOR: Nakon protestnog okupqawa predvo|eni nekolicinom bu-ka~a napali su sedi{te Koalicije, potom opqa~kali su-permarket, robnu ku}u... Znate kakvi su Kalmici.

Ku}a razvrata 219



PIMEN: Hriste-apostole!(Prekrsti se)Stvarno {ta li to moè biti?

IVANOVNA: Mu{ko ili... ènsko dete?

FJODOR: Devoj~ica, ali onako, razvijena. Kalimiwe se rano razviju.

IVANOV: Mislim da postoje u biti dve mogu}nosti: otmica za nekiorijentalni harem, javnu ku}u ili... ritualno `rtvovawe.

PIMEN: Hriste-apostole!

(Prekrsti se)

FJODOR: Vidite, meni to nije palo na um. Sumwao sa da je re~ onajobi~nijoj pobeguqi. êst slu~aj kod wih.

IVANOVNA: Moj mu` je pun fantasti~nih teorija. [teta {to ne pi{ehoror-romane ili drame, postao bi slavan.

IVANOV: Pisac?! Pih! Ne patim od te bolesti.

FJODOR: Moj klasni drug. Klasi}!

IVANOV: Stalno si prepisivao od mene. Se}a{ li se svih onihmarksisti~kih temata?

PIMEN: Re}i }u vam {ta o tome mislim: komunizam je najdivnijazabluda ~ove~anstva.

IVANOV: Sasvim. Hteli smo da poboq{amo ~ove~anstvo! Qudi jesuprvobitno bili stvoreni za Raj i to ovde dole na zemqi,ali su ga slobodnom voqom odbacili zarad tragala{tva inemira spoznaje. Prema tome komunizam je propao, a pro-pa{}e i sve ovo sad {to èli da ure|uje qudske odnosenaglavce: Raj je zanavek izgubqen! On nije mogu}! Qudi sevi{e nikada u wega ne}e vratiti.

PIMEN: Samo do drugog silaska Spasiteqevog. Oni koji zasluèpro}i }e kroz Rajske dveri.

IVANOV: Nikada! Niko! nema drugog silaska, ne}e ga biti.

PIMEN: Kako?! Ne razumem, oprosti}ete to su dogmatska pitawa,Vi to, uprkos Va{em svestranom obrazovawu koje ne do-vodim u pitawe, dovoqno ne razumete!

IVANOV: Gospodari Sveta to ne}e dopustiti.




PIMEN: Gospodari a i Svet mora}e da kleknu na kolena pred Wim!(Prekrsti se)

IVANOV: To je va{a verzija, preosve}eni. Postoje i druga~ije.

PIMEN: Kad ste ve} toliko na~itani trebalo bi da znate {ta pi{eu Apokalipsi svetog Jovana Bogoslova.

IVANOV: Osvrnimo se. Svet ìvi u Apokalipsi a da toga nijesvestan. [ta mislite, da Svet nije ovako ure|en, da ga nepredvode mudri, prosvetqeni, {ta bi se dogodilo?... Raspu-

kao bi se u milijardu parampar~adi! Svet ima da zahvalinama.

FJODOR: Aha! Kona~no: “nama”!... Ivanove, smirite se, suvi{e sterazdra eni ovih dana, ja to razumem, izbori...

IVANOV: Izbori?... Sve je re{eno u alhemijskoj retorti iz kojekuqa gust sumporni zadah. Izbori su dobre reklame, mar-keting, ko boqe ume da upakuje i proda robu. Uglavnom jednu te istu u raznim {arenim paketi}ima. @ivimo u dobasveop{te trgovine, sve je izneto na pijacu a krilaticaepohe je LIKVIDIRATI! Da, dragi moji, iz ~isto trgo-va~ko-bankarskog re~nika likvidacija je za{la u ìvot,politiku. To je duh epohe: likvidirati ra~un, likvidira-ti protivnika, cele narode, sve!

FJODOR: Pa dobro, recimo da u tome ima istine. Ipak, pored svihzastrawivawa ukoliko ~ove~anstvo jednoga dana bude odlu-~ivalo o novom sistemu to }e biti neka kombinacijademokratije i socijalizma. Vi me moète smatrati glupimali ja sam prosto uveren u to. Naravno, ne}e to ni li~itina ono pre, ali moram priznati gospodo, stavimo ruku nasrce, pa kad osmotrimo ovo sad onda ono iza nas i nije bilotako lo{e.

IVANOVNA: Na takav na~in razmi{qa sve vi{e qudi, Fjodore. Suvi{ebrzo zasitili su se nove ideologije. Previ{e igara – premalo hleba.

IVANOV: Grdno se varate!(Ustaje. [eta)

Pojednostavqujete duh epohe. Pri~a po~iwe sa novim ide- jama koje osvajaju qudske du{e, opijaju. “Humanizam”, “qud-ska prava”, “povratak duhu antike”...

Ku}a razvrata 221



IVANOVNA: Viktore, opet po~iwe{! Prekini!

PIMEN: Hm, renesansa: kipovi golih mu{karaca i èna?!

IVANOVNA: Kako Vi prosto gledate na stvari.

IVANOV: Zar sve ne zvu~i poznato? “Popravimo qude, poboq{ajmosvet!”... Stvarno, zapitajmo se {ta je tu bilo novo i na-predno? NI[TA! Otkopavali su ruine starih Helena iRimqana i to prodavali kao napredak. Vra}aju}i se upro{lost – tragali za budu}no{}u?!

FJODOR: Ali o ~emu Vi to?

IVANOVNA: Baqezgari! Eto {ta je.

IVANOV: Pozivamo se na nasle|e starog doba. Mi nismo dostojnivisokih helenskih uzora. Mi smo izdali sve {to je bilolepo i vredno u tom svetu i wegovom na~inu mi{qewa.Ostala je sirova pagan{tina.

IVANOVNA: Daqe Viktore, daqe, reci sad ne{to o Francuskoj re-voluciji, reci kad si ve} po~eo!

IVANOV: Znate li koliko je zaista qudi u~estvovalo u napadu naBastiqu? Par hiqada fukare unajmqene od pariskih ban-kara i dovu~eno za tu priliku iz Marseja u sumwivapredgra|a. Na koliko miliona Pariàna koji toga dananisu ni saznali da se de{ava “revolucija”! Ha, ha, ha! Sve jebilo pla}eno, planirano, organizovano, sve je...(Trgne se. Nakon pauze)Izvinite, do|e to ponekad, suvi{e je sve to...(Seda)

PIMEN: Ni{ta, ni{ta! Svi se ponekad zapitamo {ta smo vrednonau~ili na ovom svetu. Ne kaù uzalud mudri: Rodio sam sekao majmun – umre}u kao majmun i po.

IVANOVNA: E, tu ste debelo u pravu.

FJODOR: êkajte, to me jako zanima... Dakle, sve ~emu su nas u~ili,ukoliko sam dobro razumeo, bilo je pogre{no?! Su{tin-ski, sve revolucije bile su uperene protiv interesa na-

roda, nije bilo napretka, humanizam i renesansa su podvala – to je obnova paganstva, ono {to uobi~ajeno nazivamo na-predak predstavqa zapravo zaveru grupe koja grabi vlast...




IVANOV: Ha, nije to jednostavno objasniti. Vidite, u antici Dràva je imala plemeniti ciq da bude ostvarewe idealne za- jednice. To {to masi u takvoj Dràvi nije priznato pravona slobodu – onako kako je mi danas doìvqavamo, bilo jeprosto odraz i priznawe realiteta. Znate, slobodu nikadasvi ne zasluùju.

PIMEN: Hriste-apostole!(Krsti se)

IVANOV: Danas su svi toboè slobodni a opet su robovi. Platon je

za takvo ure|ewe na{ao dobar naziv: OLIGARHIJA. Vla-davina grupe milionera ne moè biti demokratija! To jepre DE-MO-NO-KRATIJA!

IVANOVNA: Viktore, ti gwavi{ na{e goste! Ovakve pri~e, zaista...

PIMEN: Ho}ete re}i to je kao kod Dostojevskog: Velikiinkvizitorstrpao bi i samog Isusa u tamnicu? Kako bi ina~e vladaonego tako {to “deli hlebove”?!

IVANOV: A, ne, prestalo se sa time. Sad se deli narkoza. Znate li da~uvene re~i Marije Antoanete kojima su nas u~ili u {kolikao primeru politi~kog cinizma mo}nih – niti su bilecinizam niti mo} ve} stvarna nemo} da se spozna psi-hologija mase. Plemstvo nije moglo da razabere niskostpu~anstva. Setite se onog detaqa kada je masa iza{la naulice traè}i hleba a vladarka se zapitala u ~udu: “[ta }eim hleb, {to ne jedu kola~e?!” U sredwem veku u Parizu, atako je bilo i po drugim prestonicama, siromah je mogaodobiti besplatan hleb. Kada je {pekulacijom burùja smi-{qeno izazvana nesta{ica obi~nog bra{na kako bi po-bunili narod, tada je vlast naredila da se sirotiwi otro{ku dràve deli pecivo od finog bra{na iz dràvnihrezervi. Ali raja nije htela kola~e, shvatate li? Hteli sucrni lebac, onaj kiselkasti od koga se podriguje! Zato su sepodigli, ne zbog slobode! Recite mi ko danas deli kola~e?Ko deli slobodu?

FJODOR: Hm, poku{avam da razumem.

PIMEN: U svakom slu~aju Va{i su kola~i predivni, madam.

IVANOVNA: Ne trudite se previ{e da mi laskate, kupqeni su u po-slasti~ari.

Ku}a razvrata 223



FJODOR: No, vaqa krenuti.(Ustaje)

PIMEN: Pa i ja bih ve} morao.(Ustaje)

Ustaju Ivanov i Ivanovna.

PIMEN: Gospo|o, bilo mi je drago.

FJODOR: Do skorog vi|ewa.

Svi krenu ka izlazu.

IVANOV: (Fjodoru)Imate neka neodlo`na posla?

FJODOR: O poslu obi~no ne govorim. Ali toliko }u Vam otkriti:malo no}no hap{ewe.

IVANOV: (Trqa ruke)Ne{to romanti~no, kao Mocart: “Mala no}na muzika”.

PIMEN: Do vi|ewa, ba{ su kola~i bili divni, a tek ~aj...

FJODOR: Kada ste kupili lendrover-turbo?

IVANOV: Pro{log meseca... Nego o~e Pimene, samo ~asak. Imamne{to za Vas. Samo da potpi{em.(Vadi iz yepa ~ek i potpisuje ga)Taaaako.( Daje Pimenu ~ek)Skromna sumica – prilog za novi hram. Naplativo u svakojbanci i po{ti. Moji ~ekovi svuda imaju pro|u, samo daznate.... Do vi|ewa, do vi|ewa.

Izlaze. Mrak. Muzika.

JEDANAESTA SLIKA

Leva strana: Kancelarija. Za stolom sedi Fjodor a na stolici ispredstola je On.

FJODOR: Gra|anine, pona{ajte se ozbiqno! Privedeni ste zbog

osnovane sumwe za teàk zlo~in!ON: To {to o~ekujete od mene ja nikada, nikada, nikada ne}u

u~initi svojom voqom! To je ispod... sva~ije ~asti!




FJODOR: Ma nemojte?! A nije ispod ~asti biti sumwiv zbog ubistvadeteta i skrnavqewa verskih objekata?!

ON: NE! Nikada to ne bih u~inio!

FJODOR: Volo|a!

Ulazi Volo|a nose}i epruvetu.

VOLO\A: [efe, zar ba{ ja moram?

FJODOR: Ne}u vaqda ja?!

VOLO\A: Pa nisam zavr{io... veterinu!

FJODOR: Ja sam imao crnu slu`benu limuzinu i kabinet...

VOLO\A: Sa crnom kafom ta~no u osam. Znam, sve mi je jasno.

ON: Ne}ete vaqda da mi...

Volo|a i Fjodor mu lisicama vezuju ruke na le|ima i tako ga prikuju zastolicu. Volo|a mu raskop~ava {lic. On se opire, {utira. Fjodorklekne pa mu obavije rukama kolena i tako ga primiri.

FJODOR: Ajde, po~ni!

ON: Ne}u aliti para, unajmi}u najboqeg advokata... tuì}uvas za nasiqe!!!

Volo|a mu prilepi izolir-traku preko usta i u}utka ga.

VOLO\A: [efe, znate onaj vic. Studenti ve`baju posmatrawe

pquva~ke pod mikroskopom. Neki {eret poturi kole-ginici staklenu plo~icu sa kapqicom sperme. Kad do-ti~na vidi da ne{to nije u redu obrati se za pomo}uvaènom sedom profesoru. A ovaj baci pogled krozmikroskop pa kaè: Kolegice, trebali ste jutros opratzube, ne!

FJODOR: E {to ti je {tos! Ajde, bre po~iwi!

VOLO\A: (Vezanome)Znam da bi vi{e voleo da ti ga drka neka lepotica alimudrac je zadovoqan onim {to ima.

FJODOR: Kre}i bre, budalo!!!. Ako nije on, onda smo nastradali,ali ako jeste...

Volo|a vezanome kona~no raskop~a {lic.

VOLO\A: Pa sad, kako vam drago!

Mrak. Muzika.

Ku}a razvrata 225



DVANAESTA SLIKA

Desna strana: Veliki inkvizitor pi{e.

VELIKIINKVIZITOR: (Snimak)

Upitana za{to nije sve odmah rekla, izjavila je da jeèlela ostale za{tititi od progona. Nakon mukotrpnogispitivawa na to~ku za rastezawe i upotrebom “{pan-ske ~izme” Sveti Sud zadobio je potrebna saznawa.

Pristupilo se hap{ewima i saslu{awima uz suo~avawa.Posle temeqno sprovedenog postupka krivci, kojima suu potpunosti dokazani zlo~ini protiv Boga i qudskogroda, predati su svetovnim vlastima da ih osude naloma~u. Presuda }e se izvr{iti na glavnom trgu ispredVe}nice ta~no u podne. Anno Domini hiqadu petstosedamdeset tre}e, Kordoba...

Mrak. Prolamawe gromova. Muzika.

Video projekcija: Satanisti~ki ritual. Ruke sa zlatnim putirom sepodiù. Prinose posudu usnama vezane ène. Ona pije, niz obraze joj curikrv. U rukama nevidqivog bqesne bode`. Prekid filma.

TRINAESTA SLIKA

Mrak. ~uje se samo glas Spikera.

SPIKER: (Gong. Fanfare)Udarac o gong ozna~io je pono}. Prvi program Jedinstvenedràvne radiotelevizije. Posledwe vesti. Ta~no u dva-deset ~asova zatvorena su birali{ta u Republici. Zbogteroristi~kih aktivnosti izbori u ju`nim gubernijamaokon~ani su ranije, ali je prebrojavawe glasova u za-pe~a}enim kutijama zapo~elo istovremeno. Prema posled-wim podacima iz Sredi{we izborne komisije, a na osnovuobra|enih dvadeset tri zarez ~etrdeset {est posto odukupnog broja listi}a uverqivo vodi lista vladaju}e Li-

beralno-demokratsko-socijalne koalicije sa ~etrdeset se-dam zarez pedeset dva posto osvojenih glasova ispred...(Glas se uti{a)




Sinhrono sa slabqewem glasa Spikera rasvetqava se proscenijum: vrtkod Ivanovnih. Fjodor i Ivanov sede.

IVANOV: Znam, znam! Trebalo bi da otvorim {ampawac! Ali, to-liko sam iznuren.

FJODOR: Skinusmo i tu brigu do daqweg. Mir i stabilnost supobedili.

IVANOV: Umoran sam od svega, mira, stabilnosti, od svih sviwarija... Smu~ilo mi se.

FJODOR: Ah, pa nemojte tako, narod eli proveru svoje voqe.IVANOV: Narod po pravilu ne èli ni{ta ili èli ono {to mu

do{apnu na uho. Kaèm Vam – sve je to sviwarija!

FJODOR: Ve~eras sam vi{estruko zadovoqan. Kona~no sam re{ioonaj zapetqani slu~aj. Stiglo je ve{ta~ewe iz Centralnelaboratorije. Upore|ivawem tragova sperme na|ene u crk-vi sa uzetim uzorkom potvrdile su se na{e sumwe. On je!

IVANOV: I {ta ste preduzeli?

FJODOR: Normalno, u pritvoru su. Oboje. Da samo znate kako su seotimali. Tigar i tigrica! Morali smo da upotrebimo silu,{to ina~e nerado ~inimo.

IVANOV: Priznajte, uzbu|uje Vas mu~ewe, onako samo po sebi?

FJODOR: Nikada!... Pla{im se ponekad za onog mog asistenta, znada padne u vatru.

IVANOV: Pa to dvoje ispado{e ve{tac i ve{tica.

FJODOR: Prevrnuli smo Ku}u razvrata od podruma do tavana. Svesmo okrenuli ali nikakvih materijalnih dokaza za otmicui ubistvo devoj~ice nema. Preorali smo i dvori{te, alini{ta...Eto, to je ono {to baca senku na uspeh. Razumete,ne{to se ne uklapa u psiholo{kom mozaiku zlo~ina. Re-cimo to ovako: za{to su wih dvoje iz ~ista mira obznanilisvoje sklonosti ka grupnom seksu u vreme kada se de{avajutakve grozote kao nestanak deteta ili pqa~ka i oskrnav-qewe crkve?! Zar nisu mogli pretpostaviti da bi ih neko

mogao dovesti u vezu?... Kako stvari stoje mogu biti optu-èni samo za pqa~ku i skrnavqewe verskog objekta. Mada...

IVANOV: [ta, mada?

Ku}a razvrata 227



FJODOR: (Nakon pauze u kojij netremice posmatra Ivanova)Mada... niti jedan opqa~kani predmet nije prona|en u ku}ii dvori{tu. Otkrili smo masu pornografskih snimakakoje su uradili sa svojim dru{tvom – eno ga Volo|a izbu-qio o~i, gleda li gleda pod uveli~avaju}im staklom. Kaè:“Volim krupne kadrove”.

IVANOV: Prepoznaju li se neki likovi na tim mutnim portretima?

FJODOR: Ne. Svi su zakrabuqeni. Karneval.

Pauza.

IVANOV: Znate li {ta mene fascinira kod pitawa magije? To {tosu odre|ene osobe, znaju}i dobro da je to najstroìjezabraweno, uporno godinama radile na tome. Vraybine.Alhemija.

FJODOR: Nemojte re}i da verujete u sve te zablude?!

IVANOV: Grdno se varate! Razmislite: za{to bi neko nastojao dado|e u posed delova ode}e ili upotrebnih predmeta odre-|ene osobe i ~inio onda sa wima izvesne stvari nepojmqi-ve razumu?!

FJODOR: Obest? Ludilo?

IVANOV: O~ito da taj ima uverewe da se time ne{to postiè! âk iako ne do|e do prièqkivanog rezultata, u svakom slu~aju

postojala je namera da se izvr{i zlodelo. Svi su znali daCrkva takve stvari progoni a dràva ih ka`wava loma~om,pa se onda upitajmo kakav nagon, kakva strast je, uprkossvemu, mogla navesti na bavqewe magijom?! Ili, jo{ lep-{e: za{to su se obrazovani qudi, zagovornici progresa iracionalizma potajno bavili magijom? Zbog ~ega su se samikraqevi, kao prosve}ena ~eda “novog doba”, upu{tali uprizivawe duhova?!...

FJODOR: Zapawen sam svojim neznawem, savetni~e.

IVANOV: Re}i }u Vam {ta je najpotresnije u svemu: obi~no bistradale “sitne ribe” – ène i mu{karci sa taloga dru-{tva, dok su protomajstori “Velike umetnosti” ostajaliza{ti}eni cvetaju}i uz skute vladara, ~esto kardinala,episkopa, patrijarha i papa! Pojmite cinizam: inkvizi-

tori se bave magijom. Rovariti iznutra izigravaju}i ~i-stunca! Zar to nije pakleno?(Cereka se)




FJODOR: (Nakon pauze)Znate li {ta me najvi{e ~udi?

IVANOV: Pretpostavqam: pitate se kako osoba na takvom poloàju ustrukturama moè razmi{qati na ovakav na~in?! Pri-znajte, to Vas mu~i?... Najpre, ja ovo nikada ne bih javnoponovio. Moje zvani~no uverewe je:(Naka{qa se, uzme pozu)“Vladavina naroda izraèna kroz demokratski izabrane ismewive institucije obezbe|uje najboqu mogu}u i najodgo-vorniju vlast! – Zavr{en citat”.

FJODOR: A ranije, {ta ste onda govorili, {ta smo onda govorili?!(Zacereka se)

IVANOV: (Pozerski)“Radni~ka klasa ostvaruje svoje vitalne interese krozdiktaturu proletarijata koju predvodi wena avangardaPartija! Moli}u: sa velikim P!”

FJODOR: ( Aplaudira)Bravo! Bravo!

IVANOV: Qudi su skloni zaboravu. Ni{ta ~udno, Fjodore. Tako sufeudalni gospodari preko no}i promenili ko{uqe i na-vukli umesto nepodesnog teokratskog novo parlamentarnoruho. Naravno tamo gde su im oblaporni burùju dozvolilida opstanu. Tamo gde nisu – izum doktora Gijotena otfi-

kario bi im nadobudne tintare! Fike!FJODOR: (Sumwi~avo)

I {ta je daqe bilo sa alhemi~arima i magima?!

IVANOV: Oni su potom napisali nove uybenike istorije, biologije,fizike, hemije... ponegde ~ak i nove Biblije. Prema novimteorijama nema Boga – nema ni \avola, nema ni magije,demona, ni~ega. Sve je puka slu~ajnost i zabluda mra~nihvekova koje smo spakovali na |ubri{te povesti. A sve zatoda od sada mogu neometani da se bave zlom! ZLO U NOVOMVEKU STIÊ PRAVO GRA\ANSTVA!.... Znate li za{tosu negirali Boga “moderni mislioci”?

FJODOR: Ulazim u Va{u logiku, Ivanove. Zato da bi “gurnuli podtepih” Sotonu.

IVANOV: Ta~no. Oni jedan bez drugog ne postoje. Nema Boga – nemani \avola! Nema \avola – nema okultnih ve{tina. Dakle:slobodni smo da ih upra`wavamo... Eno ga, Fjodore, pred

Ku}a razvrata 229



o~ima ~itavog slepa~kog ~ove~anstva: Lucifer sa visokouzdignutom bakqom razuma, oli~ewe Novog doba prosve-}enosti i racionalizma! Ili je to mo`da onaj “plamenima~” kojim je naoruàn An|eo da spre~i povratak qudima uizgubqeni raj. Sagraditi gigantski spomenik Satani, zarto nije dovno?!

FJODOR: Opila Vas izborna pobeda? Ili ne{to drugo, klasni dru-è.

IVANOV: Da ne mislite da sam...

Ulazi Ivanovna u ku}nom ogrta~u. Pe{kirom bri{e kosu. U prvi ~as neprimeti Fjodora.

IVANOVNA: Prokleti fen se pokvario, a rekla sam ti da treba poneti jo{ jedan... Oh, otkud vi?

FJODOR: Ba{ dobro {to sam Vas video. Ve} je vreme da se krene ahteo sam ne{to da vas prupitam.

IVANOV: Wu da pitate?

FJODOR: Mo`da i oboje...(Vadi iz yepa svilenu maramu sa }irili}nim monogramomG. I. i pomiri{e je)Ova e{arpa je Va{a, zar ne?...

IVANOV: Ni{ta ne odgovaraj. Samo spokojno.

Ivanov ustane.

FJODOR: Video sam je na Vama jednom. A i parfem je Va{.

IVANOV: Gde ste to na{li, ka ete?

FJODOR: Zar ne, ledi Ivanovna?(Ma{e maramom)

IVANOV: To {to se monogram sla e, ~ak i parfem...Draga, koji onoparfem koristi{? Ah, “crna ma~ka”, koristi ga u ovom~asu bar deset hiqada èna samo u na{oj slavnoj dràvi.

FJODOR: Zaboravili ste re}i i – sre}noj dràvi, nemojte ja da Vasu~im.

IVANOV: Radije: pravnoj dràvi. Inspektore, ne pravite spletke!Prona{li ste tu maramu prilikom pretresa, zar ne? Pa{ta?! [ta?! Fjodore, policajci su skloni paranoji.




FJODOR: Ivanove, mi smo prijateqi i ja to razumem. Vi ste napoloàju, ali {to vi{e brbqate uveravam Vas sve se vi{eupetqavate. Znajte, primoravate me da pomi{qam na ne-{to jo{ gore od onog {to sam sloìo u glavi pre nego samdo{ao.

IVANOVNA: Kaìte ve} jednom!

IVANOV: Ni{ta ne izjavquj! Blefira.

FJODOR: Ono dvoje se naknadno u pritvoru setilo da je tajanstvenipar koji je kriti~ne no}i bio kod wih pod maskama, za-

pravo gospo|a kojoj je, uzgred budu re~eno, {al ispao izakau~a... hm, “uzela” u bo~ici ne{to sperme od onog uzga- jiva~a po{tenih jaja. Tako da je ta sperma na|ena u oskr-navqenoj crkvi.

Ivanovna se ugrize za usnu.

FJODOR: Govorite, govorite, bi}e Vam lak{e!

IVANOV: Slu{aj me, vi{e ni{ta da nisi rekla. Ni{ta!!!

FJODOR: @ao mi je, ali posle svega, mora}u da vas oboje privedem nasuo~ewe. Na fotografijama su vas prepoznali. Na foto-grafijama bez maski!

IVANOV: Ne verujem Vam Fjodore Mihajlovi~u! Nemate Vi nikakvolegalno pokri}e. Gde Vam je pismeno re{ewe o privo|e-

wu?! Znate li da sam ja osoba pod imunitetom? Priznajte,do{li ste da blefovima i policijskim {tosovima ispi-pate puls? U svakom slu~aju ovo {to smo ve~eras razgo-varali ne moè se uzeti kao slu`beno saslu{awe... @elimda telefoniram. âk i da nismo prijateqi to pravo mi poUstavu pripada, zar ne?

FJODOR: Ovde, predamnom... Umem ja da ~ekam i do~ekam.

Ivanovna zagwuri glavu u {ake i rida.

IVANOV: (Utipka broj u mobilni telefon)Da, mogu li da razgovaram sa deùrnim?... Savetnik mini-starstva. Da, ja sam vam bio u inspekciji, poznajete miglas... Recite mi da li je islednik Fjodor ostavio nekuporuku za mene, o~ekujem ga... Slu`benim kolima, zar ne?

Pogledajte spisak slu`benih obilazaka, da nije upisano?...Sam. Prijatno.(Prekida vezu)

Ku}a razvrata 231



Fjodor ga zabezeknuto gleda i kad shvati sko~i. Ivanov ga obara na pod jednim karate udarcem. Nastaje rvawe na podu u koje se posle kra}eg kolebawa pra}enog histeri~nim vri{tawem ukqu~i Ivanovna na stra-nu muà. Savladaju Islednika i vezuju ga za stolicu wegovim lisicama.Ivanov mu izvu~e iz sakoa revolver.

FJODOR: Nastrada}e{ Ivanove! Plati}e{ mi!

Ivanov ga udari dr{kom revolvera po glavi. Ivanovna istr~i sa scene.

IVANOV: Kola su negde u blizini ali si sam. Potcenio si me. Ne biti nikome rekao na {ta si natr~ao, ~ak ni tvom omiqenomdebilu Volo|i. Znam te ja.

FJODOR: Kretenu! Zav{i}e{ na robiji!!!

Ivanovna utr~i nose}i kotur izolacione trake.

FJODOR: Gadovi!!! Vampiri!!!

Ivanov mu prilepi traku preko usta.

IVANOV: Mobilni.

Ivanovna mu dodaje mobilni.

IVANOV: (Utipka broj )Halo, Volo|a. Ja sam, savetnik Ivanov. Znate, pre petminuta nazvao sam deùrnog i rekao mu da o~ekujem inspek-tora ve} vi{e od sat vremena. ûdi me, on je pedantan~ovek, to ne li~i na wega. Mislio sam da nije kod Vas?...Ha, {ta ja znam, mo`da proslavqate izbornu pobedu?!...

Tako, nije se javio. Onda, oprostite na uznemiravawu u ovesate. Laku no}.(Prekine vezu)Hladne alge i korali bi}e tebi grob.

IVANOVNA: ( Histeri~na, promewena)U jezero!!! U jezero!!!

IVANOV: Zna{ kad mi se sve smu~ilo?... Davno, jo{ sam bio o~arani~lan Gubernijskog komiteta: GU-KA. Onda, desio se slu~aj.

Ivanov seda u stolicu. Dok Ivanovna histeri{e i rida on pripaqujetompus i pri~a.

IVANOV: Romeo i Julija na na{ seqa~ki na~in. Ko zna koji put istapri~a. Ja – mladi krelac mozga napumpanog u partijskoj{koli. Uostalom, se}a{ se i sam tih dana... Wih dvoje,

razli~itog etni~kog porekla doìveli su osudu ne samoporodica ve} i ~itave usmrdele varo{i! A {ta smo mi – “avangarda proletarijata” – radili? Da ih mo`da nismo




uzeli u za{titu? Bratstvo proletera, ukidawe razika,planetarna qubav potla~enih klasa! Umesto da ih za-{titimo, pomognemo, mi smo gledali svoja birokratskaposla. A wih je progutalo jezero. Iste ve~eri kada je drugGeneralni sekretar pohodio na{u varo{ i kada smo muponosito govorili kako su me|uetni~ki odnosi kod nas nanajvi{em nivou – zaboga nije vi{e onaj stari, truli po-

redak... Vidi{, onda sam shvatio da mi zapravo ne èlimoni{ta osim da preìvamo na punim jaslama i da stogamoramo propasti! Imali smo apsolutnu vlast a nismo sepotrudili da podrìmo pojedince koji su svojim ìvotima

dokazivali da je ideja ìva! Draè nam je bilo malogra|an-sko mrtvilo, lak{e je bilo korumpirati narod poboq-{awem ìvotnog standarda inostranim kreditima kojesmo tajili kao zmija noge... Zna{ {ta, kad ve} nema vrline,nema pravde, nema plemenitosti – o ~emu sam ti stalnogovorio vole jedan – onda postanimo Fausti, pretvorimo seu sluge demona. Oni imaju jednu veliku prednost: nisulicemeri, iskreno preziru lepotu i pravdu. Tako sadaimamo novi poredak. Vrlina je u demonokratiji koju iz-gra|ujemo opravdano u zape}ku, tamo ~isti cipele veli-ka{ima. Tako i treba, jer svet, ovi qudi, èle obmane – padajmo im onda! To }e biti kazna, to jeste kazna, pokora! MISMO KAZNA SVETU!!!

Ustaje, prilazi Fjodoru i strgne mu traku sa usta. Fjodor je nem da

bilo {ta kaè, gleda o~ima punim straha. Ivanov ga {~epa za gu{u i nasilu mu otvori usta u koja ugura cev revolvera. Ivanovna se baca na pod i

rukama obujmi kolena Fjodoru ne daju}i mu da mrda.

IVANOV: MI GOSPODARIMO SVETOM!!!

Pucaw. Mrak. Gromovi. Huk vetra. Iz alhemijske retorte na scenu kuqasumpor. Muzika.

Desna strana: Veliki inkvizitor obasjan “topom” lagano svla~i kuku- qicu. Jeziv smeh. Ivanov pokazuje lice.

Zavesa.

Ku}a razvrata 233

Documents

Nenad Ž. Petrović~Kuća razvrata