Neuronauke i Biheviorizam danas

7232019 Neuronauke i Biheviorizam danas

httpslidepdfcomreaderfullneuronauke-i-biheviorizam-danas 111

AKTUELNOSTI IZ NEUROLOGIJE PSIHIJATRIJE I GRANIČNIH PODRUČJA god XVI br 1-2 2008

1 Institut za neurologiju Klinički centar Vojvodine2 Zavod za fiziologiju Medicinski akultet Univerzitet u

Novom Sadu3 Institut za psihijatriju Klinički centar Vojvodine Kontakyt osoba Zoran Todorovski specijalista

medicinske psihologije Klinika za neurologiju KCVojvodine Hajduk Veljkova 1-9 21000 Novi SadE-mail dositej021yahoocom

PREGLEDNI ČLANAKREVIEW ARTICLE

UDK 61681599230194

NEURONAUKE I BIHEIVIORIZAM DANAS

NEUROSCIENCE AND BEHAVIORISM TODAY

Zoran Todorovski1 Nada Naumović2 Aleksandar Kopitović1 Zoran Gajić3

Sažetak Iako se ne spori činjenica da psihologija ličnosti može da dobije mnogo od neuronauka njeni teo--rijski modeli se relativno retko proveravaju u ovom istraživačkom kontekstu Takođe se ne spori činjenicada neuronauke mogu mnogo da dobiju od psihologije ličnosti Neosporno je i da je korespodencija u ovomsmeru jednako oskudna te da je za obe oblasti karaterističan svojevrstan hermetizam Nakon kritičkog

pregleda šire oblasti autori ukazuju na mogućnosti povezivanja savremenih biheiviorističkih shvatanja lič--nosti i istraživačkih modela iz porodice neuronauka od kojih bi obe naučne oblasti mogle da imaju koristi

Ključne reči biheiviorizam neuronauke ličnost

Abstract Although the act that personality psychology can gain much rom neuroscience is not disputedits theoretical models are comparatively rarely examined in the research context o neuroscience Likewiseit is indisputable that neuroscience can benefit greatly rom personality psychology However there is evi--dent poor communication between these sciences and both are charactarized by specific hermetism Afera critical review o the relevant literature the authors point out the possibilities o associating the contem--

porary behavioral personality theories and the research models in neuroscience that may well serve both

Key words behaviorism neuroscience personality

1 PSIHOLOGIJA LIČNOSTI I NEURONAUKE

Iako se ne spori činjenica da psihologija ličnostimože da dobije mnogo od neuronauka njeni teo--rijski modeli se relativno retko proveravaju u ovom

istraživačkom kontekstu akođe se ne spori činje--nica da neuronauke mogu mnogo da dobiju odpsihologije ličnosti Neosporno je i da je korespo--dencija u ovom smeru jednako oskudna te da je zaobe oblasti karaterističan svojevrstan hermetizam

okom dugog niza godina pre Goldsteina paponovo od njega na ovamo psihologija ličnos--ti se nepokolebljivo držala stava da je mogućeormulisati stvarne modele bdquobez mozgaldquo onoli--ko koliko i neuropsihologija stava da je moguće

sagledavan je unkcionalnih ispada u radu nervnogsistema čoveka bez uvida u njegovu ličnost (12)Uprkos iznetom stavu da će sve misterije psihe ubudućnosti biti objašnjene terminima iz biologi-- je za Freuda i psihoanalitičare mozak kao da nepostoji (3) Watson a kasnije i ostali unkcionalnibiheivioristi odnosili su se prema mozgu kao pre--ma bdquocrnoj kutijildquo koja povezuje draži sa odgovori--ma čije se unkcionisanje naprosto ignorisalo (4)Izuzetak predstavljaju radovi Leshleya i Hebba kojisu imali znatno više odjeka u fiziologiji i koji nisuposlužili razvoju odgovarajuće teorije ličnosti nitisu uticali na vodeće teoretičare iz ove orijentacije

52




(56) Skinner1 je čak objavljivao da je mozak irele-- vantan za razumevanje ponašanja (78) Na manjeprimetan način klasična kognitivna psihologijasa učenjem o artificijelnoj inteligenciji takođe jezastupala istu doktrinu okusirajući se na analogiju

uma i sovera sa idejom da su procesi o kojima sugovorili mogući u okviru centralnog nervnog siste--ma jednako koliko u okviru računara teleonskihcentrala pa čak i starih radio aparata Za ove oblastinaprosto ne postoji pomena vredna razlika izmeđuneurona silikonskih čipova teleonskih kablova ilipak tranzistora (1011) Jezik Ruske refleksološkeškole učenje Bekhtereva i Pavlova kao da niko nijesasvim razumeo pa je od strane vodećih autora izoblasti teorije ličnosti uglavnom samo konstatova--no i ostavljeno bdquosa straneldquo (12-14) Izvan granica

Rusije Anohinova ideja o unkcionalnim sistemi--ma na kojoj počivaju dela Lurije i Vigotskog goto--

vo da nije imala odjeka (15-19)

Sa druge strane neuronauke se već decenijamarasprostiru između Gallovog Brocainog i Wernic--keovog lokalizacionističkog shvatanja o moždanomunkcionisanju i Fluransovog Jacksonovog i Hol--covog razumevanja mozga kao ekvipotentne celine(10 20-24) Negde po sredini zamišljenog kontinu--

uma su Bouillaudova zapažanja o kompleksnostiljudskog ponašanja koje može da bude determini--sano od strane različitih moždanih centara te neu--rofiziološki i neuropsihološki modeli inspirisaniAnohinovim radom nekada Bernsteina Vigotskogi Lurije a sada Sudakova Aleksandrova i Žuravljeva(10 25-31) Devedesete odnosno amozna bdquodekadamozgaldquo ponovo je aktuelizovala dihotomiju izmeđucerebralne i neuralne hipoteze i iznedrila novusinaptičku doktrinu Po prvoj psihička stvarnost sesmešta u moždani parenhim dok se po drugoj zasni--

va na elektrohemijskim procesima na nivou nervnećelije Po sredini ovog kontinuuma su zapažanja o

unkcionalnoj specifičnosti pojedinih grupa neuro--na Hebbov ldquocell-assembliesrdquo koje danas nazivamoneuralnim mrežama a koje još uvek u osnovi poči-- vaju na transmisiji signala putem električnih impul--sa ndash bazičnom principu umrežavanja neurona koji je

Hebb prvi postulirao (6) Sinaptička doktrina oslan-- ja se na ideju da je psihičke procese moguće objasni--ti na nivou biohemijskih zbivanja unutar neuralnihspojnica odnosno pravilima složene međuigre neu--rotransmitera neuromodulatora odgovarajućihreceptora i sistema glasnika

Hermetizam je evidentan u odnosu teoretiča--ra ličnosti i prema opštijoj klasi pojava koja se uliteraturi označava kao biološka osnova ličnostiili ponašanja Iako su mnogi naglašavali psihobi--

ološku prirodu čoveka čak i prožimali svoje teo--rije pojmovima iz biologije malo njih je pokazaloželju da se ozbiljnije posveti ovoj pretpostavci Kaotipični predstavnici ovakvog opredeljenja navodese Freud Jung Murrey i Allport Psihoanalitičarisu držali da je organizam doslovce bdquoparni kotaoldquorezervoar energije kojom se napajaju procesi svihostalih instanci ličnosti Posao popisivanja instikataFreud jednostavno prepušta fiziologiji dok se Jungsamo izjašnjava da svoje tipove i unkcije vidi kao

esencijalno genetičke (3233) Murrey se zadovol-- jio konstatacijom da је ličnost smeštena u mozgute da ako nema njega nema ni ličnosti (34) Pret--postavlja da u osnovi psihičkih procesa stoje dina--mičke bdquokonfiguracije u mozguldquo a potrebu ključnipojam svoje teorije vidi kao ishodište bdquosileldquo nastaleu odgovarajućem moždanom regionu Korak kaempiriji nije načinio ni Allport koji bez naročiterazrade crte ličnosti određuje kao bdquoneuropsihičkesklopoveldquo (35) Uz retke i uglavnom marginalizo--

vane izuzetke poput Sheldona i donekle Hebba i

Leshleya istorija psihologije ličnosti gotovo i da nebeleži ozbiljnije pokušaje objektivnog sagledavanjate amozne bdquobiološke osnoveldquo doživljavanja i pona--šanja (563637) Među retke koji nisu marginali--zovani ubraja se Catell čija je višegodišnja posveće--nost sagledavanju genetskih doprinosa razvoju crtaličnosti i sposobnosti praćena sa posebnom pozor--nošću i to ne samo od strane naučne i stručne

javnosti (383940) Istorijski možda najznačajni-- ji iskorak vezuje se uz ime Hansa Eysencka kojidokaze za svoju troaktorsku teoriju ličnosti empi--rijski traži i pronalazi u relativno jasno definisanimfiziološkim procesima centralnog nervnog siste--

1 Skinner kasnije ističe da bdquoneuralna kutijaldquo nije prazna alida nije sposobna da odvoji (disengage) životinju od njenogpre thodnog iskustva i već naučenih obrazaca ponašanja teda ne može da deluje nezavisno ili protivno sredinskiuobličenom autoritetu ponašanja izuzev u slučajevimanjenog lošeg unkcionisanja ili sloma 1976 po Graham (9)Kako su slučajevi ldquoslomardquo ili ldquopogrešnog unkcionisanjaneuralne kutijerdquo upravo predmet istraživanja kliničkeneuropsihologije na osnovu ove tvrdnje može da se

izvede pretpostavka o opravdanosti neuropsiholoških validacija osnovnih koncepata teorije učenja i pod okriljemradikalnog biheiviorizma

53




ma (ekstraverzijaretikulo-kortikalni aktivirajućisistem neuroticizamsimpatička reaktivnost psiho--ticizamtestosteron) (414243)

Unutar neuronauka razmatranja o ličnosti tradi--cionalno su ograničena na svedenu ormu u naj--

boljem slučaju na prilično nedefinisane odredniceo bdquovišoj nervnojldquo (Pavlov) ili bdquopsihičkojldquo delatnosti(Luria) bdquozamišljenoj organizaciji ponašanjaldquo (Mona--kov) ili bdquokategorijalnom ponašanjuldquo (Goldstein)(110131444) Poražavajuće je da se i danas od strane vodećih autoriteta iz oblasti neuropsihologije kakav je neosporno Lezakova pojam ličnosti banalizuje idoživljava kao deo odnosno podskup skupa bdquoemoci--onalnih i personalnih varijablildquo te da se o ponašanjugovori kao o bdquomultidimenzionalnom enomenuldquo bezikakve ozbiljne razrade (45) Izgleda da je neuspeh

Gallove i Spurzheimove renologije sa samih početa--ka razvoja neuropsihološke misli ostavio pogubnetragove u svesti čitavih pokoljenja budućih istraživa--ča koji su uz retke izuzetke odustali od nastojanjada se bave ličnošću a time i od mogućnosti kom--pleksnog razumevanja fiziološkog supstrata ljudskogdoživljavanja i ponašanja (2046)

Iza ideja o bdquopraznom organizmuldquo koliko i iza idejao bdquobezličnom organizmuldquo stoji jaz stvoren Dekar--

tovim dualizmom učenjem iz 17 veka o raščlanje--nosti pojedinca na dve zasebne celine na dušu i telokoje su doduše neprestano u sadejstvu Ovome sekroz istoriju psihologije suprotstavljaju manje više

neuspešni pokušaji monističkog objedinjavanja krozrazumevanje pojedinca kao jedinstvene i ustrojeneceline npr Dewey James Kofa Goldstein Wer--theimer i ostali predstavnici Geštalt pokreta Rogers(1 47-51) Kažemo neuspešni jer se dalje od pro--

testa protiv kartezijanskog dualizma i deklarativnogsmeštanja duše u telo nije odmaklo

Kako god literatura obiluje dobro argumentovanimkritikama svih pomenutih teorija ličnosti velikimdelom iz razloga neozbiljnog odnosa njihovih tvoracaprema rastućem korpusu znanja iz biologije čovekaDodamo li tome često slabu operacionalizovanostpojmova nekonzistentnost stavova iili nedostatakprediktivne vrednosti zauzetih pozicija postaje jasnozbog čega je sam konstrukt ličnosti izgubio akadem--

sko poštovanje Logičnu posledicu predstavljalo jenjegovo izostavljanje iz istraživačkih nacrta okomsedamdesetih usledila je pojava alternativnih pra-- vaca poput biheivioralnog (ponašanje bez ličnosti) ibiohemijskog (organizam bez ličnosti) dogmatizmaizmeđu kojih su tražene i uspostavljane veze ako je struktuirana oblast koja je nazvana biheivioralnaneuronauka Vremenom su se i ovi pokušaji pokazalibezuspešnim čak trivijalnim pa je koncept ličnostiponovo zaživeo ali u znatno revidiranom obliku (52)

Umesto teorija razvijaju se teorijski modeli hipo--tetički konstrukti lišeni pretencioznosti da objasnesveukupnost čovekovog ponašanja ali zato stvarnijibolje utemeljeni u empiriji koji deluju sposobno dapomire zahteve za praktičnom primenjivošću i nauč--nom probirljivošću

Izgleda da su sve vodeće teorijske misli preživele ovureviziju uz nužno odricanje od isključivosti mirenjestavova koje izražava preobražaj konzervativnih ško--la i pravaca u znatno liberalnije istraživačke tradicije

Ove se vremenom sve teže raspoznaju najviše po vrsti konstrukata koji se dokazuju sve manje po nači--nu na koji se dokazuju (metodologija) a gotovo nima--lo po mestu na kome se dokazi traže (neuronauke)Metodološke razlike odnose se na način pribavljanjapodataka još uvek primetnu suprotstavljenost upit--ničke i eksperimentalne istraživačke paradigme

2 NEURONAUKE I BIHEIVIORIZAM DANAS

Više kao stav a manje kao doktrina Biheiviorizamdanas deluje mnogo ozbiljnije životnije filozo--

Dobro je poznato da su filozoske osnove biheiviorizma uLockovom empirzimu koji je sredinim prve polovine XX veka u okviru tzv ldquoBečkog krugaldquo rekonceptualizovan ulogički pozitivizam kako su 1931 godine Blumberg i Fei--gl nazvali niz filozoskih ideja u kojima se prepliću empi--rizam i racionalizam Prema Carnapu Hahnu i Neurathulogički pozitivizam je inspirisan idejama utilitarnih mora--

lista od Epikura do Milla logičara od Leibniza do Russellapozitivista Humea i Macha metodologa Helmholtza Poin--carea Duhema i Einsteina sociologa Feuerbacha MarxaHerberta Spencera i Mengera (ldquoTe Scientific World ViewTe Vienna Circlerdquo 1929 po Passmore (54)) Rani radoviLudwiga Wittgensteina su od posebnog značaja (55) DelaHempela Morrisa Nagela Quinea Stebbingove WisdomaRylea i Ayera predstavljaju savremenu razradu ovih ideja(954) Manje je poznato da je i biheiviorizam je uticao nafilozofiju o čemu svedoče kasniji radovi Wittgensteina delaSellarsa Reya Placea i Dennetta (56-60) Dobre pregledeoblasti nude Smith i Melser (61 62)

Bandura se poziva na Wilsona i potrebu za ldquokonsilijativ--nimrdquo objedinjavanjem znanja dok Ellis za svoju filozoskuplatormu uzima Stoicizam (63-65)

2

3

54




ski bolje struktuiran983090983084983091 neurohemijski i genetskildquoevaluiranrdquo iako u osnovi i dalje počiva na podaci--ma ustanovljenim na animalnom modelu princi--pima učenja profilisanim od strane druge genera--cije biheiviorista sa Edvardom Čejsom olmanomi Clarkom Hallom na čelu (95384-86) Vremenom

je narastao broj dokaza o primenjivosti ovih princi--pa i na ljude na kompleksne orme njihovog pona--šanja izvan laboratorijskih uslova u prvom redu uoblasti socijalne kognitivne i razvojne psihologi--

je4 posebno savetovanja i psihoterapije5 Iako nekiod terapijskih modela uopšte nisu ili nisu u celo--sti razvijeni na eksperimentalnoj osnovi npr Bec--kov po Wolpeu terapijske promene koje izazivaju

vremenom su empirijski verifikovane prihvatljivofiziološki i biohemijski razjašnjene pa danas goto--

vo i da nema udžbenika iz neke od biheivioralnih

orijentacija koji ne sadrži i ovu vrstu dokaza o vero--dostojnosti intervencija koje preporučuju (7587)

Za prvu generaciju biheiviorista karakteristična surigidna bdquostimulus ndash reakcijaldquo tumačenja u kojimanema mesta razmatranju ličnosti kao mentalistič--kom pojmu (47) Watson ličnost opisuje kao ldquozbirdelatnosti koji može da se otkrije posmatranjemponašanja tokom perioda vremena koji je dovolj--no dug da bi se prikupile pouzdane inormacijerdquo

kao splet S-R konekcija skup dominantnih siste--ma navika ili bdquosloženu organsku mašinurdquo spre--mnu da se pokrene odnosno ispolji kroz navike

(reakcije) koje samo bivaju deklanširane određenimsituacijama (stimulusima) (88) Često je citirana iSkinnerova tvrdnja da ličnost i njoj srodni pojmovipredstavljaju rdquorudiment animizmardquo (89)

Doprinos druge generacije predstavlja početak

uvažavanja ldquointervenišućih varijablirdquo te odnos pre--ma ličnosti kao prema jednoj od njih (9091) Uosnovi Torndike Hall Spens i Guthrie određu--

ju učenje kao proces stvaranja asocijativne vezeizmeđu čulnih i motornih procesa a olman kaonapredak u organizaciji saznanja o skupovimačulnih događaja odnosno o dražima (92) Velikideo eksperimentalnog rada podstaknutog ovimteorijskim raspravama odnosio se na ispitivanje

jednostavnih oblika učenja kod životinja

reća generacija izrasta iz interesa za izučavanjesloženih mentalnih aktivnosti kod ljudi u prvomredu govora i pamćenja Istraživači su počeli da sezanimaju za sredinske uslove pod kojima se uči ne

više samo za načela učenja Ova generacija iznositeorije socijalnog učenja i kognitivno biheivioralnateorijska razmatranja čime se intervenišuće varij--able uvode u centar istraživačke pažnje Pokušajprimene Votsonovog i Skinerovog pristupa na lič--nost vezuje se uz ime Voltera Mischela koji kasnije

napušta tu poziciju dok se u Rotterovoj teoriji oče--kivanja ogleda olmanov donekle i Hallov pristupteorijskom objedinjavanju (93-95) Pojam lokusakontrole sa kojim nas je upoznao - da li verujemoda mi sami neko drugi ili slučajnosti određujunašu sudbinu - istraživan je na bezbroj načina i ubezbroj različitih okolnosti pa i u kontekstu neu--robioloških parametara

Najviše odjeka imala je socijalno kognitivna teo--rija Alberta Bandure6 koja izvire iz teorije učenja

i vremenom je sasvim nadilazi (78969798) Vrlomaštovitim i metodološki besprekorno osmišl--

jenim eksperimentima dokazuje se da su ljudi posvojoj prirodi intenciona proaktivna samoreflek--tivna i samoregulativna bića kako u mišljenju takoi delovanju a ne prost skup reakcija na socialnesredinske ili unutrašnje kognitivno-aektivne sileU udžbenicima se često citira nekada konkurentnaDollardova i Millerova7 teorija nagona (potkre--pljenja) dok se ostale poput Mowrerove8 i Sear--sove9 kasnije i Seligmanove pozitivne psihološketeorije10 spominju samo u širim pregledima oblas--ti (73 83100-102) Sa nestrpljenjem se očekuje

Bronson i Tyer Fantino Commons i Miller Strand Staats(66-70)Počev od Watsona preko Lindsleya Skinnera i SolomonaDollarda i Millera Wolpea i Eysencka do Bandure BeckaEllisa McNallya i Seligmana (65 71-83)Prema Haggbloomu Bandura je treći najčešće citiranipsiholog XX veka posle Frojda i Skinera ispred Pijažea iRogersa (99)

Navika asocijacija draži i odgovora je osnovni pojam kojimtumače dosledna i trajna svojstva osobeDoveo S-R teoriju do krajnjih granica definisao emocijekao sekundarne nagone uveo kognitivne konstrukte poputimaginacije i tzv ldquoservo-mehanizamardquoSmatrao da teorije ličnosti treba da sadrže opise akcija injihove dinamike Pored neposrednog ponašanja razmat--ranje dinamike akcija podrazumeva i razmatranje nameraodnosno potencijala za ponašanjePrevashodno poznat po konceptu naučene bespomoćnostinaučenom modelu depresije (103) Kasnije otac ldquopozitivnepsihologijerdquo koja se bavi empirijskim proučavanjem opti--

malnog ljudskog unkcionisanja Osnovno pitanje je kakoda ljudi naučepostignu stanje ldquoeudemonijerdquo najvišeg sta--dijuma ljudske sreće

4

10

9

8

7

6

5

55




najavljeno posthumno izdanje Ellisovog viđenjamodernih teorija sa prvim ormalnim prikazommodela ličnosti proisteklim iz racionalno emotiv--no biheivioralne terapije delo ldquoPersonality Teo--ries A Critical Perspectiverdquo koje je najavljeno odstrane izdavača ldquoSage Pressrdquo za jul ove godine

Literatura treće i prethodnih generacija biheivi--orista obiluje istraživanjima kojima se etablira--

ju univerzalni principi učenja U okviru teorijesocijalnog učenja kroz mnoštvo studija u koji--ma je prednjačio Bandura dokazuje se da decauče kroz proces imitacije ali su retke studije kojeukazuju na individualne razlike u tom procesu narazloge nastanka tih razlika ili kako se te razlikeispoljavaju u značajnim oblicima ponašanja poputučenja govora čitanja ili pisanja (969798) U okvi--

ru savremenog biheiviorizma proučavanje univer--zalnih principa učenja ustupa mesto sagledavanjuindividualnih razlika dolazi do pomeranja interesaistraživača sa teorijskih problema na same enome--ne

Pregledom aktuelne literature dolazi se do zaključ--ka da biheiviorizam današnjice može da se opišekao deo opštih psiholoških razmatranja skup prin--cipa i koncepata koji proističe iz istraživanja pro--

cesa učenja na više nivoa uključujući i biologijutog učenja Biheiviorizam više nije metodološkanormativna teorija u Wotsonovskom smislu nitiisključiv istraživački program u okviru psihologijeu smislu kakav mu je dat radovima Torndikea iSkinnera Posmatra se kao teorija o vrednosti men--talnih konstrukata koji ultimativno počivaju nabiheivioralnoj dispoziciji Za DeGrandprea bihei--

viorizam je teorija konstrukcije značenja poštopokazuje kako organizmi generišu značenja izsvojih prošlih iskustava (104) Stvoren je filozoski

okvir u kome se čoveku daje pravo na unutašnja(reprezentativna) stanja duha na uverenja (kojaoznačavaju šta bi neko mogao da uradi ili ne uradiu određenim interakcijama sa sredinom) i razli--čite nivoe svesnosti (kao stanja različitih nivoamentalnih reprezentacija) čiji su sadržaji korekt--no sagledivi metodom lsquoheteroenomenologijersquo(5960) Čoveku se priznaje mogućnost apstrakt--nog modelovanja vikarijskog učenja posmatran--

jem i bez neposrednog potkrepljenja za posmatrača(96105106) Socijalno kognitivna teorija uvažavaspecifičnost učenja kroz stvaralačko mišljenje sim--boličku komunikaciju samoregulaciju i refleksivnu

samosvest (63) Doduše iako je prošlo više od 40godina od ldquokognitivne revolucijerdquo još uvek je rela--tivno malo onih koji priznaju da mentalni diskursne može da bude prosto zamenjen biheivioralnimbarem ne po principu izraz za izraz odnosno zna--čenje za značenje

Kako god tumačenje ljudskog ponašanja više se ne vidi tradicionalno kao posao na dva nivoa gde sesa bazičnog teorijskog nivoa ili nivoa proučavanjaličnosti objašnjava nivo pojavnosti ili ponašanjaPsihologija se shvata kao nauka izdeljena na oblas--ti (polja) koje su hijerarhijski povezane eorija ipraksa iz oblasti učenja životinja važna su za razvoj--nu psihologiju pošto razvoj u mnogome zavisi odučenja Ova su opet važna za psihologiju ličnostipošto se značajni aspekti ličnosti razvijaju u detinj--

stvu Psihologija ličnosti nudi relevantna teorijska ipraktična znanja za mnoštvo drugih oblasti psiho--logije poput kliničke i pedagoške psihologije

Ličnost se definiše kao specifičan objektivanempirijski zasnovan koncept koji povezuje različi--te oblasti psihologije Dok su za Skinnera emocije(klasično uslovljavanje) i ponašanje (instrumental--no učenje) potpuno razdvojeni a eksperimental--no proučavanje ponašanja od isključivog značaja

biheivioristi današnjice se prema njima odnose kaoprema intimno povezanim procesima podjednake važnosti (107) Eksperimentalni dokazi se i daljepoštuju ali se prihvataju i nalazi koji proističu izdrugih istraživačkih nacrta Ljudsko biće se doži--

vljava kao kompleksno iskustvo učenja gigantskirepertoar naučenih reakcija na stimuluse Stimulu--si se uče zato što izazivaju emocionalne odgovorei tako stiču potencijal za instrumentalno učenjeIndividualne razlike više ne predstavljaju problempošto se shvataju kao razlike u iskustvu sa tim sti--

mulusima Biološke osnove usmeravaju procesučenja koji iz njih započinje i kasnije se sa njimaprožima

Principi učenja ustanovljeni na animalnom mode--lu shvataju se kao nužni ali ne i dovoljni da objasneljudsko ponašanje Postoje principi učenja specifič--ni za ljudsku vrstu koja za razliku od životinjskih

vrsta uči kumulativno i hijerarhijski (6870) Učenječoveka se uvek oslanja na prethodna znanja odnos--no učenja Ako ne naučimo da govorimo nećemobiti u stanju da naučimo čitavu paletu veština kojaiz te osnove nužno proističe ako na primer sti--

56




canje zvanja psihologa podrazumeva kumulativnoi hijerarhijsko učenje od najmanje 23 godine

Ličnost je sazdana od niza naučenih i kompleksnih veština koje se mogu grupisati u govorno-kognitiv--ne senzorno-motorne i emocionalno-motivacione

bazične biheivioralne repertoare čije su promeneuzrokovane učenjem suština razvoja ličnosti Napočetku osoba emocionalno reaguje na nadražaje izsvoje biološke strukture Uslovljavanje se pojavljujekad god se neki neutralni stimulus javi uz biološkii postane sposoban da pokrene istu vrstu emocio--nalnog odgovora okom života stičemo kompleks--no iskustvo i razvijamo kompleksne biheivioralnerepertoare Različita iskustva učenja proizvoderazličite repertoare Crte ličnosti se određuju kaoposebni obrasci ponašanja koji predstavljaju eno--

menološki izraz jednog ili više bazičnih biheivio--ralnih repertoara čija obeležja sadrže (70)

Savremeni biheiviorizam sebe vidi u harmoniji satradicionalnim biheiviorističkim shvatanjima poosnovu čvrstog stava koji ne dopušta odstupanjaod izvornog logičkog pozitivizma i empirizma alii kompatibilnim sa uobičajenim viđenjem ličnos--ti kao unutrašnjom strukturom ili procesom kojideterminiše ponašanje (86) Kao takav prihva--

ta saznanja tradicionalne psihologije kao vrednazapažanja o ljudskom ponašanju koja se preispi--tuju u kontekstu teorije učenja i tako unapređujuuopštavaju i lišavaju ideosinkretičnosti - biheivio--rizuju U okviru biheiviorizma socijalna psiholo--gija se bavi reakcijama pojedinca na grupe ljudi aproesionalna orijentacija reakcijama na setove sti--mulusa koji određuju pojedina zanimanja U tomprocesu se menja i sam biheviorizam prestaje dabude isključiv i restriktivan - postaje psihologizi--ran (70) Menjaju se definicije kako stimulusa tako

i reakcija na njih koji se sada mnogo šire shvataju- empirijski se analiziraju rdquodogađajildquo koji se doži--

vljavaju kao kontinuiran i potencijalno detektabi--lan segment bdquopertuberacijaldquo javnih (maniestnih)ili privatnih (intimnih) promena (poremećaja) uuniverzumu (68)

Biološkim osnovama se priznaje da igraju značaj--nu ulogu pri oblikovanju ljudskog ponašanja i

individualnih razlika u ponašanju Međutimklasična istraživanja u kojima se traga za biološkimmehanizmima koji proizvode crte ličnosti smat--raju se pogrešnim putem Pravi put predstavljajuistraživanja okrenuta iznalaženju bioloških meha--nizama koji obezbeđuju i oblikuju učenje bazičnih

biheivioralnih repertoara čije će iskustvene prome--ne rezultirati specifičnim crtežom ličnosti (70) Izsocijalno kognitivne perspektive kritikuje se eks--tenzivna genetizacija ljudskog ponašanja svođenjeljudske prakse na isključivo praistorijsko biološkoprogramiranje Ljudi nisu samo reaktivni produktievolutivnih procesa selekcije oni su glavni igrači uprocesu koevolucije Poseduju specijalizovane neu--ropsihološke strukture i sisteme koji obezbeđujuosnovu za izraziti plasticitet pri učenju koji nudiširok raspon mogućnosti za neposredno ili posred--

no sticanje iskustva na mnoštvo različitih načinakojima nadilaze svoja biološka ograničenja uklju--čujući vreme mesto i razdaljinu (63)

Napretkom neuronauka stvoreni su uslovi zaponovno razmatranje strukturalne definicijeprocesa učenja Nekada davno pokušaji njenoguspostavljanja bili su vezani uz marginalizovanepojedince (npr Cason Lashley Hebb) pošto se- deluje nezamislivo - tokom dugog niza godina

biheivioristički main stream osećao sasvim kon--ormno sa isključivo unkcionalnom definicijomsvog osnovnog teorijskog pojma (537108)11 Ova--kav stav obrazlagan je insuficijentnim dokazimanesposobnošću da se neuroanatomski i unkcio--nalno lokalizuju moždani centari za učenje Čak sei sumnjalo u njihovo postojanje pošto se raspola--galo dokazima da su životinje u stanju da uče i kadasu lišene eektora receptora periernih motornihili senzornih nerava moždane kore pa čak i čita--

vog mozga uključujući i gornje delove kičme--

ne moždine Smatralo se da tvrdnje o učenju kaoldquouspostavljanju ili osnaživanju neuralnih vezardquo neslede zakon persimonije da neposredno ne izviruiz opserviranih činjenica (110) Danas raspolažemoubedljivim korpusom radova koji ukazuju na učen--

jem uzrokovanu modulaciju moždane metaboličkeaktivnosti i neurohemijskog povezivanja izmeđudorzolateralne ventrolateralne i medijalne pre--rontalne kore zatim anteriorne i posteriorne (pre--cuneus) cingularne i insularne kore velikog mozgaodnosno bazično učešće limbičkog sistema (poseb--no hipokampus) i asocijativnih zona kore (poseb--no Wernickeove)(111)

Npr Prema Skinneru variable na kojima počiva ljudskoponašanje leže u sredini i ldquoKognitivni konstrukti navode napogrešan zaključakrdquo (109)

11

57




Neuronauke se prepoznaju kao mogući izlaz izkonfuzije koja vlada oko pojma potkrepljenja(112) U izvornom smislu stimulusi se definišukao potkrepljenje samo ako dovode do prome--na u ponašanju ako njihovo izlaganje podsti--če učestalost reakcija Međutim istraživanja su

pokazala da je često sposobnost reagovanja napotkrepljenje bolje povezana sa sposobnostimasubjekata da prepoznaju i da se prisete vremen--skih ili prostornih odnosa u okolnostima ranijegučenja nego li samih obeležja potkrepljenja (9)U nadi da će se potpuno rasvetliti celokupne tzvtrajektorije ponašanja sve se intenzivnije istražu-- je doprinos kognitivnih varijabli na efekte pot--krepljenja pre svega doprinosi opsega i kvalitetapažnje te neposrednog i kratkoročnog pamćenja(113)

Socijalno kognitivna teorija se poziva na nalazesve brojnijih neurofizioloških i neuropsihološkihistraživanja pa čak i na rezultate tek nedavnopokrenutih istraživanja sa neuromotornim pro--tezama koji govore u prilog hijerarhijske mož--dane regulacije kako kognitivnih procesa tako icilju usmerenog odnosno pravilima regulisanogponašanja (114) U okviru ovog teorijskog opre--deljenja um se određuje kao produkt hijerarhijski

organizovanog nervnog sistema a kognicija kojapodrazumeva namerne reflektivne referencijal--ne i evaluativne mentalne procese kao možda--no zbivanje koje izražava sadejstvo sofistikovanopovezanih moždanih sistema uvek podređenih višim centrima kontrole koji funkcionalnorazličito operišu sa istim materijalnim inputomPosebno se apostrofiraju nalazi neuropsihološkihstudija o kognitivnim aktivnostima povezanimsa samorefleksijom Pokazalo se da na prelazuizmeđu opažanja spoljašnjih događaja i obra--

zovanja događajima generisanih misli (u svrhusamoregulacije) dolazi do promene resursa pažn-- je i lokalizacije radne memorije koje se manifes--tuju u promenama aktivnosti čeonih i potiljačnihregiona kore velikog mozga (115) Smatra se daneurofiziološka literatura pruža snažno uporiš--te za stav da traganje za Jastvom ili ldquoSelfomrdquo usmislu anatomskog homunkulusa nema mnogosmisla pošto su definisane značajne individual--ne razlike u neuralnim krugovima koji opslužujunečiju intenciju što je jedna od osnovnih funk--cija ldquoSelfardquo (116) Ovo se tumači individualnimrazlikama u procesu socijalizacije odnosno pro--

cesu sticanja samo-reprezentujućih sistema (63)

Metodološke smernice koje proističu iz socijal--no kognitivne teorije tiču se potrebe razliko-- vanja nivoa subpersonalnog i personalnog neu--ropsihološkog funkcionisanja Personalni ili

biheivoralni nivo počinje sa intencijom odnos--no namernim delovanjem pojedinca ponašan-- jem koje je funkcionalno povezano sa ishodomUpražnjavajući takve aktivnosti uobličavamospecifične neuralne krugove tako da subperso--nalna neurofiziološka zbivanja počinju da služenašim personalnim izborima Prema Banduri alii drugima (npr Harreacute i Gillet) mora da se razli--kuje kreativna neuralna aktivacija od neuronskemehaničke produkcije akcija (98 117) Senzornimotorni i moždani sistemi su samo alati koje ljudi

koriste da ostvaruju zadatke i postižu ciljeve kojidaju smisao usmerenost i zadovoljstvo njihovimživotima (63)

Sa druge strane socijalno kognitivna teorija oče--kuje od neuronauka da ustanove neuralne meha--nizme kognitivne kontrole ponašanja a potom ikako ta kontrolisana ldquoagentnardquo akcija indirektnorazvija specifične funkcionalne neuralne struk--ture Takođe se nada definisanju načina na koji

kontrolisane akcije orkestriraju tačno određe--nom neurodinamikom za tačno određene i sves--no odabrane svrhe

Još uvek nedostaju odgovori na mnoga pitanja u vezi neurodinamike osnovnih psihičkih procesaa posebno procesa učenja kojim se zapravo i defi--niše biheiviorizam Nejasno je i kako um izrastaiz moždanih aktivnosti hijerarhijski nižeg nivoakako automatizovani procesi postaju svesniodnosno da li je svest samo epifenomen uzgredan

produkt tih istih nižih moždanih procesa Iznet je zahtev za istraživanjima koja će neuropsihološ--ki i neurofiziološki objasniti prelaz sa molekular--nog na molarno interaktivnost mentalnih proce--sa koja rađa nove mentalne fenomene odnosnoprocese transformacije konstitutivnih elementataopažanja u nove fizičke i funkcionalne posedecentralnog nervnog sistema koji nisu svodlji-- vi na konstituente Od strane pojedinih autoraposebno se naglašava potreba za istraživanjima ukojima se neće zanemarivati ldquoagentnardquo odnosnoaktivna uloga pojedinca (63)

58




LITERATURA

1 Goldstein K Te organism A holistic approach tobiology derived rom pathological data in man NewYork Zone Books 19342 Goldstein K Aer effects o brain injuries in war

New York Grune amp Stratton 19423 Freud S Various papers (1914) In J Strachey (Ed)Te standard edition o the complete psychologi--cal works o Sigmund Freud London Hogarth Press19574 Watson JB Psychology as the Behaviorist Views itFirst published in Psychological Review 1913 20 158-177 Available rom httppsychclassicsyorkuca (Clas--sics in the History o Psychology An internet resourcedeveloped by Green CD York University oronto On--tario)

5 Lashley KS Brain mechanisams and intelligenceChicago University press 19296 Hebb DO Organization o behavior New York Wi--ley 19497 Skinner BF Are theories o learning necessary Firstpublished in Psychological Review 1950 57 193-216Available rom httppsychclassicsyorkuca8 Skinner BF Science and Human Behavior New YorkMacmillan 19539 Graham G Behaviorism Stanord Encyclopedia o

Philosophy 2007 Available rom httpplatostanordeduentriesbehaviorism10 Luria AR Osnovi neuropsihologije Beograd Nolit197311 Gardner H Te mindrsquos new science A history othe cognitive revolution New York Basic Books 198512 Lerner V Witztum E Vladimir Bekhterev 1857-1927 Am J Psychiatry 2005162(8)150613 Pavlov IP Conditioned reflexes an investigation othe physiological activity o the cerebral cortex Lecture28 ranslated and Edited by Anrep G V London Ox--

ord University Press 1927 Available rom httppsy--chclassicsyorkuca14 Rokhin L Pavlov I Popov Y Psychopathology andPsychiatry Foreign Languages Publication House Mos--cow 196315 Anokhin PK Biology and Neurophysiology o Con--ditioned Reflex M Medicina 1968 p 54716 Anokhin PK Biology and neurophysiology o con--ditioned reflex and its role in adaptive behavior InCorson SA (Ed) Monographs on Cerebro-Visceral andBehavioral Physiology and Conditioned Reflexes Vol3 New York Pergamon Press 197417 Anokhin PK Philosophical Aspects o the Teory

o Functional Systems Moscow Science Press 197818 Luria AR Cognitive development Its cultural andsocial oundations Cambridge MA Harvard Univer--sity Press 197619 Vigotsky LS Mind in society Te development ohigher psychological processes Cambridge MA Har--

vard University Press 197820 Luria AR Osnovi neuropsihologije drugo izdanjeBeograd Nolit 1983 p 88-9121 Broca P Remarks on the Seat o the Faculty o Ar--ticulated Language Following an Observation o Aphe--mia (Loss o Speech) First published in Bulletin de laSocieacuteteacute Anatomique 1861 6 330-357 ranslation byChristopher D Green 2000 Available rom httppsy--chclassicsyorkuca22 Wernicke C Das aphasische simptomenkomplexBreslau Cohn and Weigart 1874

23 Flourance PJM Recherches experimentalles sur lespropriete et les onctions de systeme nerveuse dans lesanimaux vertebres Paris 182424 Jackson H On the nature o the duality o the brain(1874) Reprinted in aylor J (Ed) Selected Writingso John Hughlings Jackson Vol 2 London Hodder ampStoughton 1932 p 129-4525 Bernstein NA Te coordination and regulation omovements Oxord Pergament press 196726 Vigotski LS Mišljenje i govor Beograd Nolit197727 Vigotsky LS Te genesis o higher mental unctions(1960) In Wertsch JV (Ed) Te concept o activity inSoviet psychology Armonk NY M E Sharpe 1981 p144ndash18828 Sudakov KV General theory o unctional systemsM Medicina198429 Alexandrov YI Grinchenko YV Jarvilehto Isthere unctional reorganization o intact brain areas a--ter local brain damage Rep Fac Educ Vol 2 Univer--sity o Oulu 1989 p 1ndash 40

30 Alexandrov YI Mikko E Sams B Emotion andconsciousness Ends o a continuum Cognitive BrainResearch 2005 25 p 387ndash 40531 Žuravljev BV Useul adaptive effect as a physi--ological process in unctional systems o the organismZbornik Matice srpske za prirodne nauke Proc Nat SciMatica Srpska Novi Sad 2006110 5-1432 Freud S Tree esseys on sexuality (1905) rirasprave o seksualnoj teoriji Novi Sad Matica Srpska197233 Jung CG Te basic postulates o analytical psychol--

ogy Chapter IX o Modern man in search o a soul (TeValue o Knowledge) Routledge amp Kegan Paul 1933

59




Available rom httppsychclassicsyorkuca34 Murray HA Explorations in Personality New YorkOxord University Press 193835 Allport GW Pattern and growth in personality NewYork Holt Rinehart and Winston 196136 Sheldon WH Te varieties o human physique An

introduction to constitutional psychology New YorkHarper amp Brothers 1940 From Collections o the Na--tional Anthropological Archives37 Hebb DO Drives and the CNS (Conceptual nerv--ous system) First published in Psychological Review1955 62 243-254 Available rom httppsychclassicsyorkuca38 Cattell RB Personality A systematic theoreticaland actual study New York McGraw-Hill U Weiner IB (ur) Handbook o psychology Vol 5 Millon LernerMJ Personality and social psychology Ch 4 Zucker--

man M Biological Bases o Personality Hoboken NewJersey John Wiley amp Sons Inc 1950 p 8639 Cattell RB Te inheritance o personality and abil--ity Research methods and findings New York Aca--demic Press 198240 Cattell RB Advances in Cattellian personalitytheory In Pervin LA (ed) Handbook o personalityTeory and research New York Guilord Press 1990 p101-11041 Eysenck HJ Te biological basis o personalitySpringfield IL Charles C Tomas In Weiner IB (ed)Handbook o psychology Vol 5 (eds) Millon LernerMJ Personality and social psychology Ch 4 Zucker--man M Biological Bases o Personality Hoboken NewJersey John Wiley amp Sons Inc 1967 p 8642 Eysenck HJ Biological dimensions o personality UPervin LA (ed) Handbook o personality Teory andresearch New York Guilord Press 1990 p 66-9843 Eysenck HJ Eysenck S Psychoticism as a dimensiono personality London Hodder amp Stoughton 197644 Monakow C Mourgue R Introduction biologique

a l etude de neurologie et de la psychiatrie Paris Alca192845 Lezak MD Neuropsychological Assessment (3rded) New York Oxord University Press 199546 Gall FJ Spurzheim JG Recherches sur le Systemenerveux Paris Schoell 180947 Dewey J Te reflex arc concept in psychologyPsychological Review 18963 357-370 Available romhttppsychclassicsyorkuca48 James W Te principles o psychology (1890)Available rom httppsychclassicsyorkuca

49 Kofa K Perception An introduction to the Ge--stalt-theorie Psychological Bulletin 192219531-585

Available rom httppsychclassicsyorkuca50 Wertheimer M Laws o organization in perceptu--al orms In Ellis W (Ed amp rans) A source book oGestalt psychology London Routledge amp Kegan Paul1938 p 71-88 (Original work published as Untersuc--hungen zur Lehre von der Gestalt II in Psychologische

Forschung 1923 4 301-350) Available rom httppsy--chclassicsyorkuca51 Rogers CR oward a science o the person Journalo Humanistic Psychology 1963 379ndash9252 Millon oward a new personology An evolution--ary model New York Wiley-Interscience 199053 Moxley RA Pragmatic Selectionism Te Philoso--phy o Behavior Analysis Te Behavior analyst today20045 (1)108-12554 Passmore J Logical Positivism In P Edwards (Ed)Te Encyclopedia o Philosophy Vol 5 New York Mac--

millan 1967 p 52-5755 Wittgenstein L ractatus Logico-Philosophicus edby D F Pears Routledge192156 Wittgenstein L Philosophical Investigations transG E M Anscombe Oxord Basil Blackwell 195357 Sellars W Philosophy and the Scientic Image oMan In Science Perception and Reality New YorkRoutledge amp Kegan Paul 1963 p 1-4058 Rey G Contemporary Philosophy o Mind A Con--tentiously Classical Approach Oxord Blackwell 199759 Place U Te Causal Potency o Qualia Its Natureand Its Source Brain and Mind 2000 1 183-19260 Dennett D Sweet Dreams Philosophical Obstaclesto a Science o Consciousness Cambridge MA MIPress 200561 Smith L Behaviorism and Logical Positivism AReassessment o Teir Alliance Caliornia Stanord198662 Melser D Te Act o Tinking Cambridge MAMI Press 200463 Bandura A Reconstrual o ldquoFree Willrdquo rom the

Agentic Perspective o Social Cognitive Teory In BaerKKauman JC Baumeister RF (eds) Are we ree Psy--chology and ree will Oxord UK Oxord UniversityPress 2008 p 86-12764 Wilson EO Consilience Te unity o knowledgeNew York Vintage Books 199865 Ellis A A guide to rational living Wilshire Publica--tions 197566 Bronson DE Tyer BA Behavioral Social WorkWhere Has It Been and Where Is It Going BehaviorAnalyst oday 2002 2 (3) 192-195

67 Fantino E Behavior analysis and decision makingJournal o the Experimental Analysis o Behavior 1998

60




69 355-36468 Commons ML Miller PM A Quantitative Behav--ioral Model o Developmental Stage Based upon theModel o Hierarchical Complexity Te Behavior Ana--lyst oday 2001 2 (3) 222-24069 Strand PS Momentum Matching and Meaning

oward a Fuller Exploitation o Operant Principles TeBehavior Analyst oday 2001 2 (3) 275-27970 Staats AW A psychological behaviorism theory opersonality In Weiner IB (ed) Handbook o psychol--ogy v 5 (ur) Millon and Lerner MJ Personality andsocial psychology Hoboken New Jersey John Wiley ampSons Inc2003 p 135-15871 Watson JB Rayner R Conditioned emotional reac--tions First published in Journal o Experimental Psy--chology 1920 3(1) 1-14 Available rom httppsych--classicsyorkuca

72 Lindsley O Skinner BF Solomon HC Studies in be--havior therapy (Status Report 1) Walthama MA Met--ropolitan State Hospital 195273 Dollard J Miller NE Personality and psychothera--py New York McGraw-Hill 195074 Wolpe J Psychotherapy by reciprocal inhibitionStanord Stanord University Press 195875 Wolpe J Tirty years o behavior therapy BehaviorTerapy 1997 28 (4) 633-63576 Eysenck HJ Te effects o psychotherapy An evalu--ation Journal o Consulting Psychology 195216 319-32477 Eysenck HJ (Ed) Behavior therapy and the neuro--ses New York Pergamon Press 196078 Bandura A Psychotherapy as a learning processPsychological Bulletin 1961 58 (2) 143-15979 Beck A Depression Causes and reatment Uni--

versity o Pennsylvania Press 197280 Beck A Cognitive therapy and emotional disor--ders Penguin Books199181 Ellis A Bernhard ME Clinical applications o Ra--

tional Emotive Terapy Plenum Publishing 198582 McNally RJ Research on Eye Movement Desensi--tization and Reprocessing (EMDR) as a treatment orPSD PSD Research Quarterly 199910 183 Seligman MEP Rashid Parks AC Positive Psy--chotherapy American Psychologist 200661(8) 774-78884 Schechtman M Te brainbody problem Philo--sophical Psychology 199710 149ndash6485 Kolb B Whishaw I Brain plasticity and behaviorAnnual Review o Psychology 1998 49 43ndash64

86 Millon Lerner MJ Volume preace U Weiner IB(ed) Handbook o psychology Vol 5 Millon Lerner

MJ (eds) Personality and social psychology HobokenNew Jersey John Wiley amp Sons Inc 2003 p 8687 Roth A Fonagy P What Works or Whom A criti--cal review o psychotherapy research Second EditionLondon Te Guildord Press 200588 Watson JB Behaviorism University o Chicago

Press New Brunswick USA ransaction publishers1997 p 216-22189 Skinner BF About biheviorism New York Knop1974 p16790 olman EC A new ormula or behaviorism Psy--chological Review 1922 29 44-53 From Classics in theHistory o Psychology An internet resource developedby Green CD York University oronto Ontario91 Hull CL Principles o behavior New York Apple--ton-Century-Cros 194392 Hall CS Lindsey G Teories o personality Tird

edition New YorkJohn Waley and Sons197893 Mischel W Personality and assessment New YorkWiley 196894 Mischel W oward a cognitive social learningreconceptualization o personality Psychological Re--

view 1973 80 252ndash28395 Rotter J Social learning and clinical psychologyNew York Prentice Hall 195496 Bandura A Social learning theory EnglewoodCliffs NJ Prentice Hall 197797 Bandura A Social cognitive theory In Vasta R (Ed)Annals o Child Development Six theories o child de--

velopment Greenwich C JAI Press 1989 p 1-6098 Bandura A Sel-efficacy Te exercise o controlNew York Freeman 199799 Haggbloom S J Te 100 most eminent psycholo--gists o the 20th century Review o General Psychology20026 (2) 139-152100 Mowrer OH Learning theory and behavior NewYork Wiley 1960101 Sears RR A theoretical ramework or personality

and social behavior American Psychologist 1951 6(9)476-482102 Seligman MEP Learned Optimism New YorkKnop Paperback Edition Pocket Books Simon ampSchuster 1990103 Seligman MEP Maier SF Failure to escape trau--matic shock Journal o Experimental Psychology 196774 1-9104 DeGrandpre RJ A science o meaning Can behav--iorism bring meaning to psychological science Ameri--can Psychologist 2000 55 721-739

105 Bandura A Ross D Ross SA Vicarious reinorce--ment and imitative learning Journal o Abnormal and

61




Social Psychology 1963 67 (6) 601-607106 Bandura A Mischel W Modification o sel-im--posed delay o reward through exposure to live andsymbolic models Journal o Personality and Social Psy--chology 1965 2 698-705107 Skinner BF Contingencies o reinorcement A

theoretical analysis New York Appleton-Century-Cros 1969 p 77ndash78108 Cason H Te concepts o learning and memoryPsychological Review 1937 44 54-61109 Skinner BF Why I am not a cognitive psycholo--gist Behaviorism 1977 5 1-10110 Kellogg WN Britt SH Structure or unction in thedefinition o learning Psychological Review 1939 46(2) 186-198111 Frewen PA Dozois DJA Lanius RA Neuroimag--ing studies o psychological interventions or mood and

anxiety disorders Empirical and methodological re--

view Clinical Psychology Review 2008 28(2) 228-246112 Gallistel CR Te Organization o Learning Cam--bridge MA MI Press 1990113 Killeen P Mathematical Principles o Reinorce--ment Behavioral and Brain Sciences 199417 105-172114 Hochberg L Serruya M Friehs G Mukand J Saleh

M Caplan A et al Neuronal ensemble control o pros--thetic devices by a human with tetraplegia Nature 2006442 164ndash71115 Gusnard D Being a sel Considerations romunctional imaging Consciousness and Cognition200514 679ndash97116 Beccio C Adenzato M Bara B How the brain un--derstands intention Different neural circuits identiythe componential eatures o motor and prior inten--tions Consciousness and Cognition 2005 15 64ndash74117 Harreacute R Gillet G Te discoursive mind Tou--

sand Oaks CA Sage 1994

62




(56) Skinner1 je čak objavljivao da je mozak irele-- vantan za razumevanje ponašanja (78) Na manjeprimetan način klasična kognitivna psihologijasa učenjem o artificijelnoj inteligenciji takođe jezastupala istu doktrinu okusirajući se na analogiju

uma i sovera sa idejom da su procesi o kojima sugovorili mogući u okviru centralnog nervnog siste--ma jednako koliko u okviru računara teleonskihcentrala pa čak i starih radio aparata Za ove oblastinaprosto ne postoji pomena vredna razlika izmeđuneurona silikonskih čipova teleonskih kablova ilipak tranzistora (1011) Jezik Ruske refleksološkeškole učenje Bekhtereva i Pavlova kao da niko nijesasvim razumeo pa je od strane vodećih autora izoblasti teorije ličnosti uglavnom samo konstatova--no i ostavljeno bdquosa straneldquo (12-14) Izvan granica

Rusije Anohinova ideja o unkcionalnim sistemi--ma na kojoj počivaju dela Lurije i Vigotskog goto--

vo da nije imala odjeka (15-19)

Sa druge strane neuronauke se već decenijamarasprostiru između Gallovog Brocainog i Wernic--keovog lokalizacionističkog shvatanja o moždanomunkcionisanju i Fluransovog Jacksonovog i Hol--covog razumevanja mozga kao ekvipotentne celine(10 20-24) Negde po sredini zamišljenog kontinu--

uma su Bouillaudova zapažanja o kompleksnostiljudskog ponašanja koje može da bude determini--sano od strane različitih moždanih centara te neu--rofiziološki i neuropsihološki modeli inspirisaniAnohinovim radom nekada Bernsteina Vigotskogi Lurije a sada Sudakova Aleksandrova i Žuravljeva(10 25-31) Devedesete odnosno amozna bdquodekadamozgaldquo ponovo je aktuelizovala dihotomiju izmeđucerebralne i neuralne hipoteze i iznedrila novusinaptičku doktrinu Po prvoj psihička stvarnost sesmešta u moždani parenhim dok se po drugoj zasni--

va na elektrohemijskim procesima na nivou nervnećelije Po sredini ovog kontinuuma su zapažanja o

unkcionalnoj specifičnosti pojedinih grupa neuro--na Hebbov ldquocell-assembliesrdquo koje danas nazivamoneuralnim mrežama a koje još uvek u osnovi poči-- vaju na transmisiji signala putem električnih impul--sa ndash bazičnom principu umrežavanja neurona koji je

Hebb prvi postulirao (6) Sinaptička doktrina oslan-- ja se na ideju da je psihičke procese moguće objasni--ti na nivou biohemijskih zbivanja unutar neuralnihspojnica odnosno pravilima složene međuigre neu--rotransmitera neuromodulatora odgovarajućihreceptora i sistema glasnika

Hermetizam je evidentan u odnosu teoretiča--ra ličnosti i prema opštijoj klasi pojava koja se uliteraturi označava kao biološka osnova ličnostiili ponašanja Iako su mnogi naglašavali psihobi--

ološku prirodu čoveka čak i prožimali svoje teo--rije pojmovima iz biologije malo njih je pokazaloželju da se ozbiljnije posveti ovoj pretpostavci Kaotipični predstavnici ovakvog opredeljenja navodese Freud Jung Murrey i Allport Psihoanalitičarisu držali da je organizam doslovce bdquoparni kotaoldquorezervoar energije kojom se napajaju procesi svihostalih instanci ličnosti Posao popisivanja instikataFreud jednostavno prepušta fiziologiji dok se Jungsamo izjašnjava da svoje tipove i unkcije vidi kao

esencijalno genetičke (3233) Murrey se zadovol-- jio konstatacijom da је ličnost smeštena u mozgute da ako nema njega nema ni ličnosti (34) Pret--postavlja da u osnovi psihičkih procesa stoje dina--mičke bdquokonfiguracije u mozguldquo a potrebu ključnipojam svoje teorije vidi kao ishodište bdquosileldquo nastaleu odgovarajućem moždanom regionu Korak kaempiriji nije načinio ni Allport koji bez naročiterazrade crte ličnosti određuje kao bdquoneuropsihičkesklopoveldquo (35) Uz retke i uglavnom marginalizo--

vane izuzetke poput Sheldona i donekle Hebba i

Leshleya istorija psihologije ličnosti gotovo i da nebeleži ozbiljnije pokušaje objektivnog sagledavanjate amozne bdquobiološke osnoveldquo doživljavanja i pona--šanja (563637) Među retke koji nisu marginali--zovani ubraja se Catell čija je višegodišnja posveće--nost sagledavanju genetskih doprinosa razvoju crtaličnosti i sposobnosti praćena sa posebnom pozor--nošću i to ne samo od strane naučne i stručne

javnosti (383940) Istorijski možda najznačajni-- ji iskorak vezuje se uz ime Hansa Eysencka kojidokaze za svoju troaktorsku teoriju ličnosti empi--rijski traži i pronalazi u relativno jasno definisanimfiziološkim procesima centralnog nervnog siste--

1 Skinner kasnije ističe da bdquoneuralna kutijaldquo nije prazna alida nije sposobna da odvoji (disengage) životinju od njenogpre thodnog iskustva i već naučenih obrazaca ponašanja teda ne može da deluje nezavisno ili protivno sredinskiuobličenom autoritetu ponašanja izuzev u slučajevimanjenog lošeg unkcionisanja ili sloma 1976 po Graham (9)Kako su slučajevi ldquoslomardquo ili ldquopogrešnog unkcionisanjaneuralne kutijerdquo upravo predmet istraživanja kliničkeneuropsihologije na osnovu ove tvrdnje može da se

izvede pretpostavka o opravdanosti neuropsiholoških validacija osnovnih koncepata teorije učenja i pod okriljemradikalnog biheiviorizma

53






















2

3

54


























4

10

9

8

7

6

5

55






















56






















11

57

















58




LITERATURA











59














60

















61










62






















2

3

54


























4

10

9

8

7

6

5

55






















56






















11

57

















58




LITERATURA











59














60

















61










62


























4

10

9

8

7

6

5

55






















56






















11

57

















58




LITERATURA











59














60

















61










62






















56






















11

57

















58




LITERATURA











59














60

















61










62






















11

57

















58




LITERATURA











59














60

















61










62

















58




LITERATURA











59














60

















61










62




LITERATURA











59














60

















61










62














60

















61










62

















61










62










62

Documents

Neuronauke i Biheviorizam danas