Neverovatna otkrica [ishrana] - Fajt

Serija predavanja

NEVEROVATNA OTKRIA Prof. dr Valter Fajt

Kulturni centar Politehnike akademije Bulevar AVNOJ-a 152a, Novi Beograd 2-16. jul 2003. u 19.30h

Prof. dr Valter Fajt (Walter Veith) doktorirao zoologiju na univerzitetu Kejptaun u Junoj Africi. Doktorirao je iz oblasti nutricionistike fiziologije. Prof. Fajt predavao je studentima teoriju evolucije sedamnaest godina. Posle iscrpnih istraivanja na univezitetu telenbo u radobolju od 1979-1987. uverio se da ova teorija ne daje adekvatno objanjenje porekla ljudske vrste. Godine 1988. prof. Fajt gostovao je na Institutu za istraivanje u oblasti geologije na univerzitetu Loma Linda u Sjedinjenim Dravama. Njegov istraivaki rad, ostvaren u saradnji sa vodeim svjetskim naunicima iz pomenute oblasti, razradio je sutinu naunog problema evolucija ili stvaranje. Prof. Fajt sada predaje na univerzitetu Vestern Kejp u Junoj Africi na katedri zoologije i jedan je od pet naunika u Junoj Africi kojima je Londonsko kraljevsko drutvo dodelilo poasnu Donaciju za realizaciju programa razvoja za poetak nauno-istraivakog rada u Junoj Africi u periodu posle Aparthejda.

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA

ISHRANA

ISHRANAivot u najboljem izdanju

U toku sledee dve sedmice krenuemo putem otkria, i nadam se da neete biti razoarani jer sam se pripremio da vam otkrijem mnotvo loih vesti. Nemojte se razoarati, jer na kraju svake loe vesti krije se i jedna dobra vest. Ne oekujem od vas da bilo ta menjate u ovom trenutku. Samo sluajte i razmiljajte. ak se i naljutite, ali doite ponovo! Potrudiemo se da ustanovimo sa kakvim problemima se suoava moderno drutvo. Nazvao ovo nae predavanje ivot na vrhuncu. Moda e ono o emu u govoriti biti ideal za vas. Meutim, to je samo jedna suprotnost ivotu koji je pao na niske grane. Na osnovu ovih predavanja ustanoviete da mnogo onoga to danas inimo spada u kategoriju ivota na niskim granama. Na mom univerzitetu imamo mnogo studenata - negde oko 50-60 hiljada (u ovaj broj su ukljueni i studenti koji ne stanuju na kampusu). Kad studenti dou na univerzitet, sve vrvi od studenata. Znate li kako oni zovu ovo mesto? Crveni trg - to je zbog crvenih opeka od kojih je trg nainjen. Evo o emu emo govoriti veeras: govoriemo o nainu ivota i o zdravlju. Poetkom 60-tih godina ljudi su verovali da su Japanci genetski drugaiji od naroda u drugim krajevima sveta. Razlog stoji u tome to Japanci nisu obolevali od istih bolesti od kojih su obolevali narodi zapadnog sveta. Npr. ako uzmete rak debelog creva i mara, 60tih godina postojala je velika razlika izmeu naroda u Japanu i naroda u Velikoj Britaniji. Naravno, Japanci su u mnogo manjem broju obolevali od ove bolesti. Ali samo u toku 20 godina Japanci su dostigli zapadni svet. Dakle, ili su se u toku 20 godina njihovi geni promenili, ili se neto drugo promenilo. Ista situacija je i kod ena i kod mukaraca. Vidite, nisu samo geni oni koji povezuju lanove porodice, ve i nain ishrane ini to isto. Postoje 10 osnovnih faktora koji izazivaju bolesti i smrt u Sjedinjenim Dravama (uzimam primer Sjedinjenih Drava jer je tamo situacija najloija): 1. Bolesti srca i krvnih sudova. Skoro milion ljudi godinje umire od ovih bolesti. 2. Rak. Oko pola miliona ljudi godinje umire od raka; 3. Hronine bolesti plua. 105.000 ljudi godinje umire od ove bolesti. 4. Infektivne bolesti. 90.000 ljudi umire godinje od infektivnih bolesti, itd. Broj onih koji umiru od ostalih bolesti je zanemarljiv. Mislite da je, moda, u drugim zemljama situacija malo drugaija? ta nauka kae o tome koji je osnovni razlog za sve te bolesti? Napraviemo jednu listu: 1. Loa ishrana. 2. Lo nain ivota. Ovo su dva najosnovnija razloga za bolesti koje smo malopre nabrojali. Svi uzroci smrti koji zauzimaju nia mesta na tabeli, doivljavaju najvei publicitet.2

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA Hajde da vidimo ta to znai iveti due? Kako se to postie?

ISHRANA

1. Puenje - oigledno je, na osnovu svih dosadanjih podataka, da puenje nije dobra i zdrava navika; 2. Nedostatak sna (7-8 sati dnevno); 3. Redovan doruak - ako neto treba promeniti danas, preporuio bih vam da imate redovan doruak. Mi se uvek urimo, a ljudi misle da e, ako preskoe doruak, izgubiti neto na teini. Ali, injenica je da je metabolizam na vrhuncu u toku jutra, i dobar doruak e, u stvari, dovesti do gubitka teine jer ete tu energiju koju ste uzeli iskoristiti u toku dana. Osim toga, rizik za oboljenje od srca e se time smanjiti i to je jo jedan dobar razlog da se uzima redovan i obilan doruak; 4. Nemojte jesti izmeu obroka; 5. Odrati odgovarajuu telesnu teinu; 6. Vebajte redovno; 7. Smanjite sve ostale nezdrave navike kao to je konzumiranje alkohola. Sva ova pravila su vrlo poznata svima, i svi ih dobro znamo. ta je sa lekovima? Evo interesantnog podatka: Postoji jedan nauni asopis koji nam objanjava koliko ljudi se razboleva od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lekovi koje ste dobili od svog linog lekara mogu da vam oduzmu ivot. U Velikoj Britaniju, izraunto je da 70 000 ljudi umire godinje od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lek je drugi po vanosti ubica u Velikoj Britaniji. To je svakako ok!. Nisam ovim rekao da je sve to ste dobili od svog lekara loe, ali, na svet je, definitivno, postao svet pilula, svet loe hrane. Na primer, ako uzmete samo sredstva za ublaavanje bola, uzmete li 10 takvih tableta, vi ete umreti. Ali, mi opet uzimamo te pilule. Vi moete iveti zdravije i izbegavati ono to vam kodi, i moete dodati godine svom ivotu! Isto se to odnosi na ivotni stil. Kau vam da treba da ivite zdravim nainom ivota, a kao odgovor na takvu preporuku, vi jednostavno kaete da nemate dovoljno vremena za to. Ili kaete: To kota isuvie! Isuvie sam zaposlen! Daj mi tabletu - za bilo ta! Daj mi vitaminsku tabletu! Ali, imam jednu dobru vest za vas. Kako da se reimo slobodnih radikala koji su odgovorni za bolest kao to je rak? Mi smo mislili da se slobodnih radikala moemo osloboditi tako to emo kupiti boicu sa sredstvom koje e ih unititi. Hajde da vidimo ta kau nauni asopisi o takvim tabletama: Vitaminske pilule nisu uspele da potisnu rak!. Dva su istraivanja napravljena na podruju upotrebe beta-karotina. Veoma je dobro poznata injenica da su ljudi koji uzimaju velike koliine beta-karotina bolje zatieni od raka. Vaa mama vam je jo govorila Uzmi jednu ili dve argarepe, bie ti bolje!. Ali, danas vam pruaju pilule. Daju vam beta karotin u obliku tableta. A na boici pie: zatita protiv raka. U Americi, organizacija za borbu protiv droga napisala je jedan zakon koji kae: Ne sme da napie bilo ta na boici ako to nisi nauno dokazao. Nema problema. I tako je poelo jedno istraivanje. U eksperiment su bili uljueni ljudi koji pue. Kazali su: Daemo beta-karotin grupi koja pui, a drugoj grupi puaa daemo placebo (lanjak) da bismo mogli dokazati da beta-karotin stvarno titi od raka. Bila su, u stvari, dva ovakva istraivanja u svetu. Jedno je bilo finsko istraivanje, a drugo je bilo3


ISHRANA

istraivanje pod naslovom kareti. Finsko istraivanje je trajalo malo due, ali pre nego to se navrilo 10 godina ovog istraivanja, ono je bilo zaustavljeno jer su ustanovili neto uasno. Oni koji su dobijali beta-karotin, imali su vie sluajeva raka nego oni koji su dobijali samo placebu - praznu materiju. Nakon etiri godine zavreno je i ovo drugo istraivanje. Analitiari su pronali istu injenicu. Dakle, uzimanjem beta-karotina se poveava broj obolelih od raka. Nemogue!, kau ljudi, Svi znaju da je beta-karotin dobar kao zatita od raka. On nije nikda izazivao rak, on je antikancerogen!. Medicinski asopisi po celom svetu su pisali o ovome. Jedna nemaki asopis je pisao o tome pod naslovom Opasan beta-karotin. Svet se izokrenuo. Danas su ustanovili da beta-karotin stvarno titi od raka, ali samo onda kada se daje sa svim ostalim sastojcima koji se nalaze u argerepi, sa svim onim to se nalazi u zelenom liu i u povru. Potrebni su vam flavenoidi. Sve ono to se nalazi u celini, 50 puta poveava delotvornost flavonoida. Dakle, uzimajte vitamine, i sva druga sredstva, i ponakad ete doiveti izneneenje da e to biti kontraproduktivno. A nauka je ustanovila, da se sve to nalazi u namirnicama. Ako elite svoje vitamine, svoje minerale, svoje flavonoide, onda prvo to ete jesti su jagode. Zatim dolaze ljive, narane, groe, kivi itd. Ako elite povre koje ima veliku koliinu antikancerogenih materija, najbolja namirnica je beli luk. U mom odeljenju istraivali smo uticaj belog luka i ustanovili smo da je on savreni antibiotik. Ali ako imate neki sastanak, onda moeti upotrebiti i druga antikancerogena sredstva kao to su spana, brokli i neete morati da pokvarite svoje romantino vee mirisom belog luka. Hajde da vam prikaem novi vitamin u vaem ivotu. Izgleda vrlo dobro. Te nove materije su fitohemijske materije. To je neto novo u nauci. Te fitohemijske materije se bore protiv bolesti. A postoji posebna grupa fitohemikalija, to su fitoestrogeni. Neophodno je da sve ene uzimaju ove fitoestrogene. Oni na neki nain zamenjuju one estrogene u telu. A ene imaju veoma promenjiv nivo estrogena u telu. Posle menopauze, dolazi do smanjivanja nivoa estrogena za 40%. A estrogen je neophodan za normalno funkcionisanje vaeg mozga. Vi znate da su ene sklonije nekoj vrsti bolesti. Zato je njima estrogen zaista neophodan za zdrave kosti, za zdrave krvne sudove. ene spadaju u veoma rizinu kategoriju kad postanu starije. Mukarci nemaju taj problem. Kod njih je taj nivo estrogena konstantan. A ovi fitoestrogeni nisu isti kao estrogeni koji se stvaraju u telu. Oni ne feminizuju mukarca, oni samo zatiuju. Oni tite od raka dojke, zatim od raka prostate, od sranih bolesti, osteoporoze, od simptoma menopauze. Npr. ene u Koreji kao da ne prolaze kroz proces menopauze. Ali ako prihvate zapadnjaki nain ivota, prolaze kroz iste tekoe kao i zapadnjake ene. Zatim, tu su bolesti mozga, bolesti kao to je artritis. Estrogeni su veoma vani kod bolesti mozga, zatim, za prohodne i elastine krvne sudove. Pitanje koje bih eleo da vam postavim veeras glasi: Da li ste vi kao narod zatieni od ovih bolesti? Evo da vidimo ta je esta pojava kod nas u zemlji: sva zapaljenja, sve vrste sranih boelsti, osteoporoza, simptomi menopauze, a osim toga radi se i o pamenju. Zdrav razum. Ono to je za mene najgore kod starenja je kada izgubite zdrav razum. Najtee bi mi bilo kad ne bih mogao da komuniciram sa svojim unucima. Ali, da biste dobili sve te neopohodne komponenente, morate da imate raznovrsnost u svojoj ishrani. Zato bih vas ohrabrio da ekperimentiete. Mi smo navikli na meso, krompir, pirina i onda dodamo malo povra i to je sve. A imamo veliko obilje razliitih namirnica iz kojih moemo birati. A svaka pojedina namirnica ima drugi nain zatite od bolesti. Ako elite da izbegnete, recimo rak, postoji mnogo korenja koje vas moe zatititi od te bolesti. Postoji itava lista namirnica u kojima se ti sastojci pojavljuju: to je, recimo, porodica biljaka u koju spada kupus. Te biljke imaju svu zatitu u sebi. Kada ne bi bilo kupusa (moda bi Nemci ve izumrli - oni jedu puno kupusa),

4


ISHRANA

zatim mahunarki (u Africi, to je osnovna hrana), itarica, oraastih plodova i belog luka, porodica kupusa, zatim patlidani, paradajz, ak i tikva, zatim porodica argarepe. Sve je to hrana bogata antikancerogenim materijama. Ja sam ih na neki nain kategorizovao: beli luk i kupus spadaju u grupu koja prua najbolju zatitu zajedno sa sojom i namirnicama iz porodice argarepa. Dakle, ako jedete argarepu, znajte da ona spreava rak. Ali, ako uzmete ovu argarepu i pripramite je u obliku tablete, imate samo jo veu ansu da dobijete rak. Jedini vitamini koje bih preporuio je kada biste u jednu pilulu mogli da stavite koncentrisano sve ono to se nalazi u celom plodu, recimo, jabuke. Ali, onda vam je mnogo lake da jednostavno, pojedete jednu jabuku. emu ove namirnice pomau?. Dakle, tite vas od raka prostate. Uzmimo, recimo, uestalost raka prostate u Sjedinjenim Dravama, u Australiji i u Velikoj Britaniji. I uporedimo ih sa brojem obolelih u Kini, u Junoj Koreji i u Japanu. Danas se Japanci skoro isto tako loe hrane kao i stanovnici Amerike, ali dobijaju mnogo vie fitoestrogena. Zatim imate rak beike. ak i rak koe. Amerikanci su izveli jedan eksperiment: dali su veliku koliinu rendgenskih zraka, pacovima. Polovina od tih pacova je hranjena hranom koja sadri fitoestrogene, a druga polovina nije. Svi oni pacovi koji nisu dobijali fitoestrogene pomrli su od raka. A ni jedan od pacova koji su dobijali fitoestrogene nije umro od raka. Danas je rak koe veoma aktuelan. To je samo zato to naa ishrana nije odgovrajua. Ako uzimate fitoestrogene imaete bolje kosti itd. Dakle, videli ste sve ove zatitne materije. Postaviu vam nekoliko pitanja. Vi ete mi dati odgovor kakva je vaa pozicija. Nemojte se obeshrabriti ako niste postigli neki dobar rezultat: 1. Koliko meu vama svaki dan uzima sojino mleko umesto kravljeg i ostalog mleka? Ako ga uzimate svakog dana, dobijate 5 poena. 2. Koliko sojinih proizvoda najmanje tri puta sedmino uzimate u svojoj ishrani? Ako upotrebljavate i bilo koju drugu letirnjau (?), dobijate 2 poena. 3. Koliko od vas upotrebljava laneno seme u svojoj ishrani najmanje 3 puta sedmino? Laneno seme je veoma bogato jednom vrstom fitoestrogena koji se zove linen. Dame, to vam je najbolja zatita od smetnji koje se dogaaju u vreme menopauze. Veoma je jednostavno: dodate vrlo malu koliinu lanenog semena u ejk, ili u svoju hranu - stavite ga u ono to kuvate uobiajno. Ako to inite, dobiete 5 poena. 4. Ako uzimate sojine klice u svojoj salati ili u sendviima jedanput ili vie puta sedmino, dobijate 3 poena. 5. Koliko od vas najmanje dva puta dnevno jedu voe? Dobiete 3 poena. 6. Ako uzimate oraaste plodove, dobiete 2 poena. 7. Ako upotrebljavate i vone sokove, dobiete 1 poen. 8. Koliko meu vama upotrebljavaju biljne ajeve, svaki dan? Dobiete 1 poen. 9. Ako upotrebljavate maslinovo ulje umesto suncokretovog ili drugog ulja, onda ete dobiti 1 poen. 10. Koliko meu vama naizmenino upotrebljava 30 razliitih namirnica u svojoj ishrani? Dobiete 1 poen.

5


ISHRANA

Testirao sam svoje studente. U proseku, moji studenti su dobijali 1-6 poena. Ali za izvanrednu zatitiu od raka potrebno vam je 26-35 poena u ovoj anketi. Kad sam prvi put napravio ovo istraivanje, bio sam veoma razoaran, ali od tada sam se malo promenio. Zaboravio sam laneno seme. Prvi put imao sam 30 poena. Ali kad sam dodao i laneno seme, dobio sam 35 poena. Znam da ovo zvui veoma obeshrabrujue, ali mi moemo da promenimo svoj nain ivota. Hajde da sumiramo: ve smo kazali da je ovo nae drutvo drutvo koje se slui praznom hranom. Ali, ima nekih sakrivenih pomagaa u veini namirnica koje uzimamo. Ako bismo mogli u na nain ivota uneti raznovrsnost svee hrane, onda se potrudite da u svoju hranu unesete soju i proizvode od soje, mnogo voa i povra i na taj nain ete veoma poveati verovatnou da neete dobiti rak ili druge sline bolesti. Ujedno ete i utedeti novac jer su lekovi vrlo skupi. Ono to nam izaziva najvie problema u ivotu jesu proteini. Ako bih telefonirao u stara vremena kui i da upitao ta emo dobiti za veeru, a moja supruga bi mi odgovorila: Peene krompire i brokoli, to bi bio razlog da se rastanemo jer nismo bili spremni da priznamo da namirnice koje sadre povre, krompir, brokoli i ostale stvari su prikladne za nas. Ono to smo mi hteli da saznamo kad smo pitali ta e biti za veeru bilo je u stvari koje proteine emo dobiti. Ako bi mi supruga odgovorila da emo imati peeno pile ili stejk za veeru, bio bih zadovoljan. Sve ostalo nije vano. Mi smo bili indoktrinirani da razmiljamo o proteinima na takav nain. Meutim, Svetska zdravstvena organizacija se ovde umeala i kazala koliko nam proteina treba po kilogramu telesne teine u skladu sa godinama ivota. Svakoj eni ne treba vie od 55 g proteina dnevno. A oveku treba 60 g proteina dnevno. Ali jedan proseni zapadnjak jede 300-350 g proteina dnevno. Vi ne moete akumulirati proteine u svom telu, ali ono to moete nagomilati su masnoe. To znai da e pravilno upotrebiti svojih 50-60 grama koje si uzeo, a onaj ostatak e promeniti u ugljene hidrate. Moje se telo najveim delom sastoji od proteina, ali gorivo koje mi je potrebno jesu ugljeni hidrati. Bilo bi to isto kao da kaete da je va auto je nainjen od gvoa. Dakle, logino bi bilo da u va rezervoar stavite opiljke od gvoa ili neto re. Da li biste vi to stavili u va automobil? Naravno da ne biste. Vi koristite drugu vrstu goriva naftu i benzin. Vae telo se hrani ugljenim hidratima. to se tie vaeg mozga, on ne bi prihvatio nita drugo. Zato sve dodatne proteine koje ste uzeli nae telo mora da pretvori u ugljene hidrate. To znai da telo mora da razradi svaki nitrogen u tim proteinima. To sad postaju veoma toksine materije. Ostim toga mediji vam govore da su vam potrebni ivotinjski proteini jer se smatra da ivotinjski proteini sadre sve amino-kiseline koje su potrebne naem telu a da se to ne odnosi na biljne proteine. I tako su vas uverili da su ivotinjski proteini daleko bolji od biljnih proteina. Ali, nauka je dokazala, i to van svake sumnje, da su biljni proteini daleko bolji od ivotinjskih proteina uz uslov da se uzima velika koliina razliitih proteina. ak i u ivotinjskom svetu, lav mujak, kad ubije neku ivotinju i pojede je, on pojede ono to je sadrina te druge ivotinje, a sadrina su biljke. Pokazao bih vam jednu publikaciju koja dokazuje da ako uzimate veliku koliinu ivotinjskih proteina u svojoj ishrani imate visok rizik od osteoporoze i od bolesti srca i krvnih sudova. ivotinjski proteini imaju veliku koliinu sumpora u svojim elijama dok biljni proteini imaju sasvim drugi sastav. Mineralne kiseline biljnog porekla ine proteine irim i zato su laki za varenje. Da vam dam primer: ako pojedem jedno jaje, kiselost u mom stomaku sputa se na 1,6. Stomak postaje tako kiseo da morate uzeti neko sredstvo za smanjivanje kiselosti. A ako uzmete biljni protein, kiselost se nikad ne sputa nie od 1,5. Da li vi upotrebljavate sredstva za smanjivanje kiselosti vaeg eludca? Da, mnogi ih upotrebljavaju. Da li ste videli ivotinje da etaju okolo sa boicom sredstva za smanjivanje kiseline? Ako stavite ivotinjski protein u svoj stomak trebae est sati da se on svari, a za biljni protein e trebati tri do etiri sati. Sir protein koji se sadri u siru zove se kasein. Siru je potrebno 10-12 sati da se svari. To je teko za varenje. Hajde da sumiramo : ako uzimam proizvode od soje, oni e

6


ISHRANA

dodati dosta arginina u moju krv, a ako uzimam sir, on e mojoj krvi dodati mnogo manje arginina. Naunici su pronali da je arginin neophodan da biste se oslobodili otrova. Ako uzmemi recimo zeeve kao model (a isto se odnosi i na ljude) i hranim ih ivotinjskim proteinima kao to je riblje brano, oni se razboljevaju od arterioskleroze. Ako ih hranim biljim proteinima, oni dobijaju nizak nivo holesterola. Ako im dajem ivotinjske proteine dobijaju visok nivo holesterola ak iako nema holesterola u njihovoj ishrani. Hajde da vam pokaem neto vrlo zanimljivo: jedan proseni biljni protein dae vam 67 mg holesterola, jaje 107 mg, zatim svinjski protein 107 mg, protein iz pilia 18 mg, proteini iz govedine 152 mg, proteini iz ribe 160 mg, a celo jaje 176 mg, kazein iz mleka 203 mg, urka 215 mg, a mleko 225 mg. Proteini iz obranog mleka enormno poveavaju nivo holesterola. A ta vam kae televizija? Ako elite da izbegnete holesterol onda pijte obrano mleko sa niskim sadrajem masnoa. Ali obrano mleko poveava nivo holesterola do nevienih granica jer protein koji je sadran u mleku poveava nivo holesterola. Moda emo o tome kasnije malo vie govoriti. umance jajeta je bogat izvor holesterola. Svi biljni proteini vam daju odreenu koliinu holesterola, ali pasulj i graak vam daju izvanredno malu kolinu. Da li znate da jedna kaika puna graka moe da bude skoro isto tako efikasna kao i neki lek za sniavnje holesterola? Vi ete sigurno biti zabrinuti zbog kalcijuma. Znajte da sve to je zeleno davae vam kalcijum. eleo bih da vam kaem neto o tome ta mi inimo za sebe kada upotrebljavamo ugljene hidrate. Mislim da ovde ima nekih studenata, jer ja sam nona mora za svoje studente. Pogledajmo dve grupe pacova. Na levoj strani su savreno zdravi pacovi, a na desnoj strani su oni koji izgledaju kao da su umrli. Oni su ili mrtvi ili na samrti. Obe grupe dobijale su potpuno istu hranu. Ali grupa na jednoj strani dobijala je dva puta manju koliinu hrane od one na drugoj strani. U emu je bila razlika? Grupa na desnoj hrani dobijala je da jede onoliko koliko je htela, a grupa na levoj strani dobijala je onoliko koliko im je bilo potrebno. Dakle, istina je kada kaemo da emo sami sebe izjesti do smrti. Rafinisana hrana je jedna od najveih problema. Gde god da krenem, sve je rafinisano. Imamo beli hleb, ljuteni pirina. I to je logino, jer ako uzmem za primer itarice - moderni mlinovi su mlinovi na valjke, a stari mlinovi su bili mlinovi na kamenje koje se okretalo. To znai da moderni mninovi drobe zrno, i zatim ga prihvataju valjci i suu ga na komade tako da belo brano izlazi kao posebna kategorija. A mekinje stave u drugu posudu. I kada je iskustvo koje stiete u zatvorenoj prostoriji svoga stana postalo vrlo bolno, onda kupujete mekinje. A klicu u zrnu stavljate na lice. Vidite, ovde imamo tri stvari umesto jedne. ta to znai? ta je to prazna hrana? Kad jedete tu praznu hranu dobijate drugu vrstu bakterija u svoj stomak zajedno sa tom hranom. Tipina amerika ishrana proizvodie 60-600 g dnevno sulfata u urinu. To znai da, ukolikoliko sam uzimao velike koliine rafinisane hrane i ivotinjskih proizvoda, bakterije u mojim crevima se menjaju i postaju bakterije koje smanjuju koliinu sulfata. Ali, ako uzimam drugu vrstu hrane, onda u imati bakterije koje su metanogene. Hajde da ovo pojednostavimo: gas koji se proizvode prilikom zdrave ishrane metan, on je bez mirisa. Gasovi koji se proizvodi na osnovu delovanja sulfatnih bakterija sadre sumpor. Ako elite zdrave bakterije, ako elite da ne dobijete rak, smanjite koliinu prazne hrane koju ete uzeti. Izbagavajte rafiniranu hranu i smanjiete mogunost dobijanja raka na debelom crevu, sve vrste problema sa gasovima, varikulozne vene. Pogledajte dve stvari koje su vane: jednoj grupi svojih studenata davao sam da popiju rastopinu glukoze. Nekoliko minuta nakon toga, nivo eera se veoma podigao. Ali, telo se titi podiui nivo insulina. I sada imate toliko insulina u krvi da vrlo brzo opada nivo eera u krvi. I na kraju je nivo glukoze mnogo nii nego kada ste se normalno hranili pre nego to ste uzeli ovu koliinu glukoze. I tako dobijamo neto to se zove hipoglikemija. Ako

7


ISHRANA

biste uzeli istu koliinu glukoze, recimo da stavite unutra malo jema ili zobi, nivo eera u krvi se ne podie tako mnogo. Ni nivo insulina se ne podie mnogo, a krajnji rezultat je da nije dolo do hipoglikemije. Probali smo ovaj isti eksperiment sa zeevima, jer mi moji studenti nisu verovali. Davali smo zeevima glukozu, a davali smo im glukozu plus pektin (to su biljna vlakna u jabuci) i davali smo im kola-kolu. Mislite da je to bilo okrutno? Oni vole kola-kolu, ba kao ljudi! Posle samo jednog i po sata, svi su zeevi imali hipoglikemiju. Ovde je nivo eera u krvi bio kada smo poeli, a posle jednog i po sata svi su imali hipoglikemiju. Evo ta se deava kao posledica hipoglikemije: zbunjenost, tromost, nesigurnost, nedostatak koncentracije, smetnje u vidu kao to su dupla slika, srce poe da lupa, anksioznost, drhtanje, itd. Onda sam upitao sam svoje studente ta uzimaju pre nego to dou na ispit. Kau da piju koka-kolu. Posle prvog sata ispita poinjete da drhtite, zaboravjate sve to ste znali, ne moete niega da se setite, i onda dolazite k meni i kaete da ste se unervozili i da nita vie ne znate. A ja kaem: Nije to istina nego si se napio koka-kole! Nema milosti. Nema drugog ispitnog roka. Zato ni jedan od mojih studenata ne pije koka-kolu. A ovo nam drutvo ini svakog dana. Ako je sadraj eera u krvi nii nego to treba, treba vam neto to e ga podii. Onda jedete izmeu obroka i obino imate elju za neim slatkim. I onda imate elju za kofeinom. Mi sve to inimo sebi ne shvatajui ta nam se dogaa kad to inimo. Najbolji nain da zadovoljite svoju potrebu za sokom jeste da uzmete jednu jabuku. Visoki sadraj eera u vaoj krvi veoma je lo za vae krvne sudove. Sutra uvee u govoriti o masnoma i zato ne bih voleo da propustite to predavanje! Jer ete biti iznenaeni onim to inite sami sebi. Ali, imam jednu dobru vest za vas: vi moete dobiti isti doivljaj ukusa unosei nekoliko vrlo malih promena. Hou da vam pokaem da zemlje koje imaju visok procenat masnoa u ishrani imaju veoma veliki broj sluajeva raka dojke. Od 40-tih godina unoenje masnoe u ishrani se dramatino poveao u zapadnom svetu, a unoenje ugljenih hidrata se smanjila. Rezultat toga je da ljudi izgledaju onako kako izgledaju u Americi. Tano je da sa ovakvom konstitucijom moete da napravite dobru karijeru kao sumo-rva, ali ne moete da oekujete dug ivotni vek! Imati viak kilograma nije ni malo zdravo. Dame su zainteresovanije od mukaraca, jer one akumuliraju mnogo vie masnoa u sebi nego mukarci. Nije to ba sve tako loe, jer upravo zloupotreba masnoa ini enski rod tako privlanim. Ali, ako mukarci zloupotrebljavaju masnoe, nisu vie tako zgodni. Jedno je istina to vie masnoa imate, to je rizik za oboljevanje od raka vei. Bilo bi dobro da smanjim rizik, da podignemo nivo energije i da izbegnemo bolesti. Voleli bismo da kaemo za sebe da ivimo jednim zdravim nainom ivota. Veeras bih eleo da vas pozovem da unesete raznovrsnost u svoj nain ivota, da iskusite blagodati zdrave hrane, da osetite opasnost koja se krije u rafinisanju hrane i da unesete zdrave meusobne odnose razliitih namirnica koje uzimate. Ali, ima neto to mi inimo a vrlo je opasno za vas. Sutra uvee u govoriti o nekim od tih pojava. Smatram da e neke promene koje moete uneti predstavljati znatno poboljanje. Pozvao bih vas da doete i sutra uvee. A prekosutra e biti prava nona mora za svakog od vas. Ali, i uivaete! A onda emo doi od najboljih reenja ovih problema.

8


ISHRANA

Tvoje zdravlje tvoj izbor

Ljudski organizam je veoma sloen. udo je kako ga dugo moete zloupotrebljavati a da i dalje ostane iv. Danas znamo da smo podloni mnogim iniocima rizika, a neke od tih inilaca nazvaemo monstrumima u naem okruenju. U stara vremena ljudi nisu bili izloeni tolikom broju rizika. Jedan od onih kojima smo mi izloeni jeste smog u naim gradovima. Pronaeno je, recimo, da smog iz vazduha moe da nakodi plodu u majinoj utrobi. Meutim, ako se probudim ujutru i vidim da ima smoga u gradu, ne mogu da kaem: Danas neu disati. Dakle, ne moete nita da izmenite ako ivite u gradu. Meutim, postoje neke druge pojedinosti koje moete da izaberete da budu vai uvari. Mi ivimo tako kao da smo u najbroj saobraajnoj traci- svuda kasnite, premalo spavate, probudite se ujutru i oseate se kao da ste prebijeni. A ta je onda prvo za im poseete? Dajte mi oljicu kafe! ili Dajte mi cigaretu!. Potrebno vam je neto to bi vas stimulisalo, podstaklo. I onda se deava kao da ste na dejoj klackalici - stalno se stimuliete i oputate se. A onda dolazite uvee i hoete da zaspite, ali ste toliko ispunjeni tim podsticajima tako da vam je potreban neki depresant koji e vas smiriti. I onda, da biste se smirili, kao depresant uzimate npr. alkohol. Kao da idemo ovako: podigni me, spusti me; podigni me, spusti me.... Ove haluciogene droge izazivaju niz problema. Neu da vam propovedam o alkoholu i njegovim opasnostima. Svi vi znate ta mediji kau. Ali treba promisliti. Dakle, prirodne elije odbrane koje mogu da ubiju elije raka u naem organizmu, samo jedna sesija pia alkohola moe ih ubije. A ene su mnogo osetljivije od mukaraca. One imaju takav metabolizam. A svaka ena to zna, jer kad mu eli da jede, on eli da jede sad. A ene ne razumeju zato je on ba sad tako gladan. Ali zato to ene imaju sporiji metabolizam, one su sklonije cirozi jetre od alkohola. Pie koje ene piju ne pogaa samo njih, ve i njihovo potomstvo. Smatralo se da trebate da budete teak pijanica da biste imali dete sa fetalnim akloholnim sindromom. Dva pia dnevno mogu to da urade. A neu vam propovedati ni protiv puenja. Svi znamo da to vie puimo to je vea verovatnoa da dobijemo rak plua. Kakve su vam anse da ete doiveti 70. godinu? Ako nikad niste puili, onda je verovatnoa 80%. Ali ta ako puite 25 cigareta dnevno? Verovatnoa je samo 40%. Nije ba dobra zamisao puiti. ak i vlada i sudstvo znaju to. Vidite, nije naa zemlja tako loa. Nismo na elu grafikona, ve negde na sredini (misli se na Srbiju i Crnu Goru). Ali neki od naih bliskih suseda su na veoma visokom mestu kao, recimo, ehoslovaka. Vidite, ljudi su puili 50tih god. A enama je bilo potrebno jo 15 godina da bi postale puai kao i mukarci. I zato se pojavljuju tumor i rak plua. Imam kolegu na univerzitetu koji je uven po svetu i koji se bavi nikotinom. Pokazau vam neke od njegovih zanimljivih rezulatata. On radi sa oglednim pacovima. On, dakle, uzima majke pacova koji e imati potomstvo i ubrizgava im nikotin sve do 21-og dana kad mali pacovi prestaju da sisaju. Onda on prouava kakav je efekat to izazvalo kod malih beba. Kad su bebe roene, i majka je puila, ona ima veoma ubrzani metabolzam i glukoza se strano poveava. Da majka nije puila, onda bi glukoza imala normalan nivo polovinu vrednosti koju ona sad ima. I kad se nikotin sada isti iz sistema, metabolizam je u niim vrednostima i glukoza je jako opala. To je razlog da se, ako puite i prestanete sa puenjem, ugojite jer se va metabolizam usporio. I zato dame poinju opet da pue jer smatraju da im je bolje da smraju nego da se jako ugoje. Ali mnogo bi bilo bolje da uopte ne poinjete da puite, da va metabolizam ima ovu srednju vrednost od poetka. Ali, va izbor ne pogaa samo vas, nego i vae potomstvo. Evo tog 21. dana posle roenja. Dakle, majka je imala nikotin u sistemu. A druga grupa mieva

9


ISHRANA

nije imala nikotin. To su bebe koje su roene. Kada su roene, obim alveole u pluima je bio isti i kod jednih i kod drugih (alveola je najmanja estica u pluima, to je upljinica koja se ispunjava vazduhom i pomou koje diemo i dobijamo kiseonik u krvotok). I gledajte ta se zbiva: 21 dan nakon roena, ako je majka imala nikotin, alveola kod beba je vea. A kad majka nije imala nikotin u krvotoku, alveola kod beba je postajala manjom. A malo je ovde i dobro, jer je to onda u dobroj srazmeri da bi se mogla izvriti razmena krvotoka i kiseonika u krvi. I ne samo to. Ako je majka imala nikotin ili ovde nije imala nikotin, onda dok se ti mali pacovi razvijaju, oni razvijaju sve vee alveole, ali kod onih kod kojih majka nije puila imaju vei broj alveola nego kod onih kod kojih je majka puila. I to vam onda ostaje kao broj alveola za ceo ivot. Alveole beba kod kojih je majka puila, poveane su elektronskim mikroskopom. I moete videti male suze kod alveole. To su posekotine na tim alveolama i one krvare. Isto uveanje, kod alveola beba kod kojih majka nije puila - prelepe alveole, zdrave i male. Ovo je veoma zanimljivo: ako uzmete plua bebe i razloite sva tkiva iz njih, tako da ostane samo ono elastino tkivo koje ini da plua rade, moemo da vidimo kako to elastino tkivo u pluima izgleda ako majka nikada nije puila. Ima mnogo tog tkiva koje vezuje i elastino je. To znai da ove bebe imaju zdrave alveole, male, mnogo njih i vrlo elastino pluno tkivo. Isto uveanje ako je majka imala nikotin. Moemo videti vrlo malo tog elastinog tkiva. Skoro da izgledaju kao plua sa enfizemom. Ne samo da nije elastino, ve ta osoba ima ovo loe naslee za ivot. Takoe, va izbor se ne tie samo vas, ve dotie i vae potomstvo, tako da je dobra zamisao izbegavati ove loe navike. Sino smo govorili o dobrim fitohemikalijama. Veeras emo govoriti o loim. Neke od tih hemikalija, poznate i kao proizvodi iz biljnog sveta, slue kao toksika odbrana. I vi znate da postoji rat izmeu biljaka i ivotinja. Neke od biljaka smanjuju brzinu varenja, neke od njih su i dobre po svojoj prirodi jer su antikancerogene bore se protiv raka, a loi su alkaolidi, pirotreini, tanini, kofein, teobromin, nikotin, i mnogi drugi. A zato se ove hemikalije nalaze u bilju? Neki e naunici rei: Oni slue kao odbrana te biljke. Ali postoji i drugi razlog: Zato sve vrste ivotinje ne jedu sve vrste bilja? Zato neke biljke imaju u sebi neke hemikalije kao to je npr. kofein? elim veeras da odgovorim na neka od ovih pitanja. Kofein i taj biljni spoj teobromin koji se nalazi u biljci koka poveae koncentraciju vaih masnih kiselina, povisie vam krvni pritisak, stvorie vam vie stomane kiseline, i poveae va nivo stresa. A kofein e takoe proizvesti kortizol. A kortizol e promeniti va metabolizam tako da ete onaj eer uskladiten u jetri promeniti i dobiete glukozu u krvotoku. Drugim reima, kada ste popili kafu zbog kofeina dobili ste priliv eera u krvi. To je isti onaj mehanizam kao kod stresa boriti se ili pobei. Normalno, kada to doivite, vi ete ili pobei glavom bez obzira ili ete se boriti i iskoristiti tu energiju. Ali mi koji smo stalno pored kompjuterom i ne kreemo se moramo hemijski da obradimo ovu krizu u sebi. Kako u onda reiti taj priliv glukoze? Insulinom. I onda se glukoza odmah smanjuje i ja se oseam oputeno. Zato mi je potrebna druga oljica. I onda se opet oseam oputeno. I onda opet sve iz poetka. To su loe vesti! Takoe, kofein je toksian i ima otrove. Da li ste znali da je 500 g aja u sebi uspelo da sakupi toliko kofeina da se ubije 1000 mieva? Ako kafeinom hranimo ogledne pacove, oni imaju vikove udova prstiju u nasleu, imaju vie potomstva sa zejom podeljenom usnom, zatim mnogo vie potomaka sa razorenim nepcem, i mnogo vie sluajeva u kojima mozak raste van lobanje. Ali, to je kod pacova, to nije kod ljudi!, kazaete vi. U redu. Ima mnogo beba roenih u Africi sa ovom boleu. Ove tri supstance, tiofilin, tiobromin i kofein su vrlo bliske u hemijskom spoju. Uzmimo za primer tipinu plantau aja. Hajde da vidimo kako se proizvodi taj aj koji se pije. Za najbolji aj, runo se bere pupoljak i dva gornja lista. A sad da vam kaem neto o ivotinjama. Rekao sam vam da su ivotinje privuene nekim spojevima u biljkama. Npr. koale su privuene eukaliptusovim uljem i jedu samo eukaliptusovo lie. Oni imaju enzime u sebi koje dobro razlau eukaliptusovo ulje. A jedan rogati duvanski crv, ima jedan enzim

10


ISHRANA

koji smesta detoksifikuje nikotin, tako da je taj crv privuen duvanom. To je njegova hrana. Druge ivotinje nemaju taj enzim, i kada bi one jele duvan, razbolele bi se i zato ih ne jedu. Vidite, razliite biljke imaju u sebi razliite hemikalije i onda ivotinje koje ih jedu imaju sredstva u svom organizmu kojima razlau otrove iz tih biljaka. Uzmimo za primer najveu antilopu na svetu ilant. Ona jede bagrem. Kad se hrani, ona kida i lie. I kada se listovi prelome, oni proizvode jedan spoj koji se zove feromon. I dok ilant jede, nivo tanina se poveava. Svo mlado lie onda ima vii nivo tanina tako da ova ivotinja ne jede mlado lie. I to je od nje vrlo mudro. I sada biljka moe da razvije celu kronju mladog lia koju ilan ne jede. A dok lomi lie, feromon upozorava tom hemikalijom da je neto jede tako da se nivo podie u celom drvetu. I onda ova ivotinja kae: Gadno mi je, i prestane da jede. I potrebno je da pree 100 km da bi ponovo jela, jer sve druge biljke koje se nalaze oko te biljke koje je ona jela su podigle svoj nivo otrova i ti otrovi su je odbili. To je predivno jer tako u normalnim okolnostima jedna biljka nije sva popasena i moe da nastavi da raste zato to su oni mladi listovi ostali nedodirnuti. To je nain na koji se ivotinje odnose prema toksinima. Pogledajmo sada ljude. Oni beru aj. Oni uzimaju tapove i ibaju biljke - to je tradicionalni nain da se bere polje aja. ta to ibanje u biljci proizvodi? To je imitiranje kako ivotinja jede biljku. I kako ta biljka odgovara? Ona mnogo vie tanina i kofeina gura u svoje lie. Ali vi ste i mlado lie iibali tako da novi izdanci imaju mnogo vii nivo tih materija nego ono prolo lie da bi obezbedili da biljka bude sigurna da je niko nee i dalje jesti. Svaka ivotinja sa bilo kakvim oseanjem za dobro bi ostavila to lie. Ali ovek ne, on ba njih bere i onda ih sui. Ne normalno. Ne, on ide i see ume okolo i ono zeleno lie spaljuje. Tu je i mnogo dima ali tako se dobija suv list to je zeleni aj. Ima i tota drugog u tom liu. Ali, to ljudima jo nije dovoljno, onda to lie stavlja u ogromne posude i onda ono fermentie. I onda bakterije koriste sve to mogu da iskoriste na toj biljci. Zatim se opet pali uma i to se sui. I ta se onda dobija? ist koncentrovani toksin. Ni jedna ivotinja pri zdravoj pameti ne bi se ak ni pribliila tome. Ali, ovek sipa vruu vodu preko toga, i pravi jedan crni ekstrat i onda kae: Pij to!. Naravno da je gorko. Ali, to nije problem. Dodaje se eer. Jo malo eera da se jo popravi ukus. Jo uvek je loe. Onda emo stviti u malu oljicu sa lepim ajnikom i onda emo nauiti ljude da piju i oni uivaju. U stvari, to je jako loeg ukusa. Nema ni jedne ivotinje na zemaljskoj kugli koja bi tako neto okusila. Predloio bih vam da promenite svoj ivotni stil. Da li ste probali da nekada date crni aj bebi? Samo gledajte njeno lice posle toga? To vam onda kae da to nije hrana koja odgovara ljudima. Imam jako dobre vesti za vas. Ako se niste privikli na taj uasni ukus aja, postoje na tritu biljne vrste ajeva koji su dobri za vas a isto su tako uasnog ukusa kao pravi aj. Dakle, ne morate da promenite va ivotni stil, moete taj ukus da osetite sa nekim drugim biljkama koje su neotrovne. Ali ima i vonih ajeva koji su izvrsni. Setite se da ete kofein nai i u koka-kola piima i u ohlaenim piima. Uzgred da vas pitam, zato se kola zove kola? Zato to ima 12 kaiica eera. A zato se zove koka? Zato to je ekstrat koka biljke. To je uasno! Vidite, samo jedna vrlo ukusna okolada moe da ima oko 120 mg teobromina. Vaoj deci moda ne dajete aj, moda im dajete limenke pia. To vam je isto. A deci je teko da se oslobode tih otrova. Sad bih eleo da vam govorim o jo jednom udovitu u vaem ivotnom stilu. Hou da vam ispriam ta se dogaa sa masnoama. Otprilike znam kakav je ivotni stil u vaoj zemlji. Svima je poznato da je bolest srca veliki ubica. Mukarci su podloniji ovoj bolesti nego ene. Ako dame smatraju da su u prednosti, rei u vam da ako ena dobije srani udar, verovatnoa da e od njega umreti je 72% vea nego kod mukarca. Ovo je oboje veoma loe. U Americi, skoro 59 miliona ljudi ima u toku ivota bar neki problem sa kardiovaskularnom boleu. A skoro polovina njih ima povieni holesterol u krvi. A ak 19godinji Amerikanci imaju vrlo visok nivo holesterola. A masnoe su razlog, bez sumnje. Ako pogledamo gde se holesterol nalazi, videemo da ga ima samo u hrani

11


ISHRANA

ivotinjskog porekla: rakovi, jaja, i drugi proizvodi. I sirevi, naravno. Nema nimalo holesterola u avokadu ili u kokosovom orahu, nemojte verovati u te lai. Kokosov orah ima zasiene masne kiseline. Ali zato to je ukomponovan sa biljnim proteinima i biljnim belanevinama, on nije opasan. Ljudi koji ive na ostrvima junih mora ne dobijaju kardiovaskularne bolesti iako jedu kokos u izobilju. Zapremina krvnog suda koji proputa krv se smanjuje zbog holesterola koji se nalazi u njemu, a bez sumnje holesterol igra odreenu ulogu i u kardiovaskularnim bolestima. A sada da vam kaem neto o tome ta mediji tvrde. Ili recite vi meni, ta to mediji govore. ta vam mediji kau, koju hranu da izbegavate? Zasiene masnoe. Zato to su one loe za srce, zar ne? I onda vam kau da koristite onu vrstu hrane koja ima polinezasiene masne kiseline. One su dobre za srce, tako kau mediji, zar ne? 70 tih godina, organizacije koje se bave srcem govorile su da se pree sa ishrane koja je bogata zasienim masnim kiselinama na ishranu koja je bogata polinezasienim masnim kiselinama. A onda je u Sjedinjenim Dravama i u Velikoj Britaniji poeo da opada broj kardiovaskularnih oboljenja i infarkta miokarda, dok je za to vreme broj ovih oboljenja u Japanu bio skoro neznatan. I to je delovalo. Ljudi su se prebacili sa zasienih masnih kiselina na polinezasiene masne kiseline. Sa putera na margarin. I zaista se smanjio broj obolelih. Ali postoji i druga strana medalje,koja je vezana za masnoe i rak. U istom periodu, kada su se smanjili infarkti i oboljenja srca, rak je strahovito rastao. Pravi prelazak je bio sa zasienih na polinezasiene masne kiseline. Moete da vidite da su se na vrhu lestvice nale zemlje sa najviim oboljevanjem od raka: Maarska, ekoslovaka, Belgija, Francuska itd. 90tih su poela da izlaze na povrinu saznanja da postoji direktna veza izmeu masnoa i raka. to vie uzetih masnoa, to je i srazmera oboljevanja od raka vea. Evo, na vrhu je Holandija, a na dnu je Tajland. I onda se pokazalo da ako pacovima date izazivae raka, i stavite ih na ishranu bogatu masnoama oni razviju dvostruko vie tumora, nego ako su na ishrani koja je siromana mastima. Dakle, ovi oblici raka izazvani masnoama su rak dojke, debelog creva, pankreasa i prostate. Hajde sada da vidimo kako se masti menjaju jedne u druge. Uzmimo prvo zasienu masnou. Svi molekuli ugljenika su zasieni. I molekuli su lepi i kompaktni. Tako da ova masnoa tei da bude u vrstom stanju. Zatim pogledajmo drugi molekul i videemo da je zbog dvostrukih veza ovo nezasiena masnoa. I gde god imate dvostruku hemijsku vezu, imate i jedno ulegnue. Tako da taj molekul nije tako kompaktan. Dakle, ovaj molekul sa ulegnuima tei da bude tenost, a ovaj prvi tei da bude u vrstom stanju. Postoji problem. Ako hoete da napravite margarin i elite da za to upotrebite polinezasiene masnoe treba da imate tenost, a ne elite da polivate va hleb margarinom, ve hoete da ga maete. ta sada radite? Prvo, ako je to polinezasiena masnoa, poto je to otvoreni molekul on brzo oksidira tako da izaziva mnogo slobodnih radikala. U biljkama postoji vitamin E koji spreava oksidaciju i onda je vazduh iskljuen. To je odlino. Ako izvuete masnou, a ue vazduh, onda kiseonik tako brzo prodire tako da nikad nije dovoljno kiseonika unutra. To ulje oksidie i formira se itav niz loih proizvoda. A kada zagrevate tu masnou, ona postaje jo gora. Tako da kad zagrevate ulje na 180 stepeni, samo dva sata i date ih oglednim pacovima, on ima problema sa jetrom. I to je masna kiselina nezasienija, to je gore. Trinezasiena masna kiselina e deset hiljada puta bre da oksidie nego mononezasiena kiselina. Npr. kad iz suncokreta izvlae ulje, oni to ine zagrevajui ga. Zagreva se na vie od 200 stepeni celzijusa. Ako biste to dali oglednom pacovu, to bi ga uinilo bolesnim. Ali, to prodaju vama! I ako pravite pompfrit zagrevaete ga na mnogo vie od 200 stepeni i onda ete dobiti jo vie toksina. Idite u kafe i kupite pomfrit. Kolko je ulje u kome se pri pomfrit dugo gorelo? Ono to kupujete je, ustvari, koncentrisani kancerogen. To su loe vesti. Tako, zasiene masnoe e vas uiniti bolesnima (srane bolesti), polinezasiene e vas uiniti bolesnima (rak). Ljudi me onda pitaju: ta je bolje jesti, puter ili margarin? Ja im onda kaem: To zavisi od toga

12


ISHRANA

koji biste nain izabrali da umrete. Ako vam se svia da odmah padnete mrtvi, onda uzmite puter. Ako hoete malo sporije da umrete, onda uzmite margarin. A kako onda da izbegnemo ovaj problem? Evo odgovora: mononezasiena masna kiselina 10 000 puta sporije oksidie. ta bih trebao da kupim: poli ili mono? Mono. Koja od ovih je prola test kroz istoriju? Maslinovo ulje. Mediteranske zemlje nemaju takva oboljenja od raka kao druge zemlje. I elim jo da kupim ono koje je hladno ceeno. A vi kaete: Pa, to je strano skupo! Rei u vam ta ete da uradite. Kad ste, recimo, kupovali suncokretovo ulje da biste prili pomfrit, onda vam je bila potrebna cela flaa. Ali za korienje maslinovog ulja pravilo je da se uzima samo kaika. Sipajte ga preko vaeg krompira, stavite ga u rernu i peete. Koliko dugo je tamo u rerni? Samo dok porumeni. Nije prolo ni sat vremena i nije izvrena oksidacija. I ima dobar ukus! Polinezasiene masne kiseline koje treba da imate u svojoj ishrani su linoleina kiselina i linolenina kiselina. To su omega masne kiseline. U suncokretovom semenu ga ima dosta. A hoemo da nam margarin bude vrst, a ne da bude tenost. Tako da ga mi onda hidrogeniziramo One nerastvorljive sastojke izvuete, onda neutraliete sa kaustinom sodom, i onda ga hidrogenizujete. ta to znai? Normalno je da sve masnoe budu u odreenom obliku (u cis-formi), zato to na svakoj strani ove dvostruke hemijske veze imate simetrine molekule. A kada hidrogenizujete, onda kao da zavrne ruku tom molekulu i on onda vie nije prav, ve ide i u suprotnom smeru. I onda ovo zovemo trans-formom. Razlika izmeu ova dva molekula je u tome to je ovaj prvi tean, a ovaj drugi je vrst. Tako da mogu da ga iskoristim za margarin. Ali, moji enzimi ne znaju ta je to. To je strana materija u mom telu. A ta radite sa stranim materijama u svom organizmu? Pokuavate da je izmenite, ali ne znate ta je, i zato je skladitite gde god stignete u vaim organima, stavljate je pod kou itd. Dame, gledajte u ogledalu i videete gde se uskladitilo. I onda idite na dijetu, smrajte i onda ste mrave ali sa celulitom. Jedan engleski asopis o zdravlju kae: ene koje jedu etiri i vie kaika margarina dnevno, imaju 66% vei rizik od sranih oboljenja, a to su transmasne kiseline koje su problem. A zato se industriji te masnoe toliko sviaju? 1. mogu da vam prodaju margarin; 2. sadri masnou koju nita ne prepoznaje, ak ni bakterija. Oni koji su stariji po godinama seaju se da su se ulja ranije obino uegla. Zato se margarin ne uegne? Jer bakterije ne znaju ta je to. I dobro je onda da se pusti neka transmasnoa u teno stanje, i onda one i ostaju tene. Tako da je to vrlo dobro za industriju, ali, za vas je to propast. I zato vam predlaem da uzmete svoj margarin i da s njim oistite svoje cipele i da podmaete svoju maineriju. Ali, jesti je, nije mudro. Vae suncokretovo ulje moete da koristite umesto dizel goriva. Rekao sam vam kako da se va organizam bori sa nekim od ovih otrova, i sino smo govorili o porodici argarepe, brokoliju i svim drugim lepim stvarima. Naravno da su vam potrebne alternative jer ja sad sigurno razaram va ivot. Ali, nisam jo zavrio. Postoji puno lepe hrane koju moete jesti. Veeras elim da doem do svoje poslednje take. Vidite da industrija voli neto samo zato to je to dobro za policu. Ali, ako je to dobro za policu i za uvanje, onda to obino nije dobro i za ljudsku upotrebu. A sad hou da vas upozorim na neke aditive. Potrebno bi bilo 100 predavanja da bi se o ovome govorilo do kraja zato to svetska zdravstvena organizacija na svojoj listi ima 8.000 aditiva. Dakle, postoje razni aditivi da bi se hrana ouvala. Mnoge od ovih materija izazivaju imunoloke probleme ili su jednostavno, toksine. Neke deluju smesta, a neke su sa odloenim dejstvom. Neke od njih deluju na va organizam psiholoki, a neke fizioloki. Evropska zajednica je izdala listu onoga to je dozvoljeno na podruju aditiva: boje, antioksidansi itd. Neki se koriste u proizvodnji, a neki u finalnom proizvodu. A sada da vidimo ta oni ine za vas. Ovde su neke od poblukacija koje govore o nus

13


ISHRANA

pojavama: od migrene, preko hiperaktivnosti, do umora i letargije, nesposobnosti da se koncentriete i svim vrstama nervnih bolesti. Jedan od velikih problema jesu zaslaivai. Ljudi ele da izgube suvine kilogreme, pa onda koriste zaslaiva. Jedno vreme saharin je bio veoma popularan, ali znali su da on nije ba dobar jer izaziva probleme na srcu, povraanje, ireve, on je mutagen i poznat je kao izaziva raka tako da je u nekim zemljama zabranjen. Ali postoje novi zaslaivai kao npr. aspartan. Aspartan ete nai skoro u svemu a kriv je za 75% reakcija na aditive u hrani prema podacima u Sjedinjenim Dravama. Ima 90 simptoma koji se navode kao direktni produkt aspartana. Poevi od glavobolje, spazma miia, simptoma epilepsije, preko zabrinutosti, tekog disanja, znojenja; dovodi se u vezi i sa tumorom na mozgu. Dokazano je da kod eksperimentalnih pacova koji se hrane aspartanom ima povean broj tumora na mozgu. Svi simptomi parkinsonove i alcharmerove bolesti su poveani kad koristite aspartan. A sada da vam objasnim zato su ovi zaslaivai tako loi. Mnogi od tih savremenih zaslaivaa su aminokiseline. Npr. aminokiselina koja se ovde koristi je aspartina kiselina i fenilanin. Takoe se proizvodi i metanol koji je otrovan. I onda se oni menjaju u aspartat i glutamat u krvi. A to su eksitotoksini (toksini koji vas uzbuuju). Ako je suvie visok nivo ovih eksitotoksina, vae nervne elije e biti ubijene. I va e mozak imati upljine, rupe. Neemo previe govoriti o metanolu osim da je maksimalna doza za jedan dan 7,8 mg. Jedan litar ohlaenog pia sa aspartamom u sebi ima 56 mg etanola, to je mnogo preko dozvoljene doze. A sportisti mogu da koriste ak 250 mg metanola u svojim piima za energiju. Ova materija je zaista loa vest. Nita to ete pojesti kao kad uzmete prirodnu namirnicu nee vam dati aminokiseline ovakvog oblika. Dobiete belanevine, ali ove aminokiseline deluju kao eer na vae elije za ukus i one su onda zaslaivai. Da vam samo kaem, vi ste predivno stvoreni. Kad jedete eer, vae elije za ukus vam kau: eer. I to se registruje u mozgu. I onda mozak telefonira pankreasu i kae: Sluaj, stie eer, daj insulin koji e taj eer razgraditi! Ali onda je vaa elija za ukus prevarena i to je sada aminokiselina. I nekoliko sati kasnije pankreas alje poruku mozgu: Mnogo insulina, ta sad? Mozak kae: Znam da stie, ve sam to zapisao! I onda to inite svaki dan. Posle izvesog vremena, pankreas telefonira mozgu, i kae: Da li si rekao da je eer na putu? E, ja se onda bunim! I onda poinjete da imate problem sa insulinom. Vi jednostavno niste oblikovani da jedete aminokiseline. A ove aminokiseline na neurotransmiterima su posebno opasne. Sigurno je da se stvaraju kriminalci kad se ovo koristi u hrani. A to se nalazi u puno namirnica: u zaslaivaima, u cerealijama, bombonama za osveavanje daha, u vakama, u jogurtu itd. Predlaem da ponete da itate natpise na namirnicama. Ovi poboljivai ukusa rade na istom principu glutaminata. Od ovog monosaharinskog glutaminata bebe su imale greve. I ta se jo deava? Sniava se nivo serotonina u vaem umu. Kad razgovarate sa psihijatrom, npr. reie vam da u psihijatrijskim bolnicama ljudi koji imaju izofreniju imaju nizak nivo serotonina. Mi ovim pravimo naciju izofrenika. A onda antioksidansi. Prirodni antioksidanti koji se nalaze u hrani su vitamin A, E i C. Ali kad izvuete ulja, to nije dovoljno jako. Hajde da dodamo neto drugo. Tako da kad kupite kesicu ipsa ili grickalica videete da na pakovanju pie da su antioksidansi. Ja vam predlaem da pozovete telefonom kompaniju koja vam je to prodala i da pitate: Koji od antioksidansi? I oni vam sigurno nee rei. To je njihov metod. Jedan je od ova dva: BHT ili BHA. Znate ta on ini? 50% kod eksperimentalnih pacova je smanjio holinesterazu. A sad u da vam kaem ta to znai: Znate da nervni impuls nervnim putem putuje od jedne elije do druge. A na vezama on prelazi sa jednog neurona na drugi. A postoji enzim koji to zaustavlja. Ako smanjim procenat tog enzima, impuls obino ide tip zavreno. A sad ide tip - TRRRRR. I umesto da vae dete mirno sedi u razredu i slua uitelja on jede pomfrit ili ips dok uitelj govori. I dete ovo radi: TRRRRR. To je ta se zbiva u stvarnosti. I jo

14


ISHRANA

se zbiva 40% smanjenji serotonina. Tako dete postaje kao izofreniar. I onda jedno dete ubije drugo dete. Kada ste to uli u prolosti? Odakle to nasilje koje danas imamo u drutvu? U jednom zatvoru u Sjedinjenim Dravama sa najokorelijim kriminalcima koje ima jako dobro obezbeenje, oni su uklonili ovu hranu i uskoro su ovi ljudi mogli da se drue i bez nasilja razgovaraju. Dakle, vae dete e biti hiperaktivno sa ovim hemikalijama. Neki od prezervativa deluju kao i boje. Nema aditiva u vou i povru. Nema aditiva! Mi ivimo u sasvim razliitom vremenu danas od onog u kom smo iveli u prolosti. Vai izbori odreuju kvalitet vaeg ivota. Izbor je na vama. Vi moete rei: Ne. A vae je zdravlje, i vi moete rei Da. Moda se pitate zato ja sve ovo vama iznosim? Zato to gotovo da nema drugog naina da se to kae. A smatram da vi imate pravo da sve ovo znate. injenice su tu. Nema informacija, nema izbora. A informacije su tu. Vi moete da izaberete da ivite zdravo!

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jeli neto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinje da bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja koja se formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki puno radili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri na kauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave. Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaom inteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da ete dobiti eernu bolest strahovito

15


ISHRANA

uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imate etiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso. Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno. Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da se suoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vam rei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijaju ivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad se razmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali u prolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ih belanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinije belanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju se drugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju ivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u ivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepa re za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i va nokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenje zbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinje dobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to sam rekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost je kakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi, suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotine naunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje e to belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost. Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivim nogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. A oni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina

16


ISHRANA

ovca. Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadraja belanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim to ete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35% belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina i to smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato to ivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo ivotinju koja je rasla samo na biljnim belanevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmienje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se noge poinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moe da hoda kako treba. Postoji jo jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrae i fecesa svaki dan i jedini nain da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda ete uzeti neto to e imati i mokrau preko toga. I znate ta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belanevinama, mogli ste da se okrenete i da kaete: Ovice, okreni se!. I uzeli ste joj uzorak. Otili ste drugoj koja je imala ivotinjsku belanevinu i ona vas je gledala strogo. Ako ste pokuavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belanevina ivotinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato to bi vas ona napala. to su vie belanevina ivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, to vie belanevine ivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas moda zanima ta je sa onim uporeenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belanevina ivotinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belanevina, samo to je prva grupa iz izvora ivotinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one ivotinje na ivotinjskim belanevinama dva puta vie kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belanevinama. Sledea injenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti ivotinja koje su jele biljne belanevine bile su tvre od ivotinja koje su jele belanevine ivotinjskog porekla. Naravno, ivotinje koje su uzimale belanevine ivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove ivotinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vae kosti. Odgovor je sledei: lo odnos kalcijuma i fosfora potie od uzimanja belanevina ivotinjskog porekla. Onda ete rei: Ovo vai za ovce, a ne i za nas ljude. Ovce ne bi trebalo da uzimaju belanevine ivotinjskog porekla, ali na to u se vratiti. Ovo je istorijska studija. Neu ii u tehnike detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tano da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belanevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba kako treba. Kod 3% ivotinjskih belanevina, stvar se pogorala. Kod 5% stvar je bila jo gora. A kod 8% jo gora. A kod 8% biljnih belanevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belanevina dobra, ivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna. Ovde je jedna publikacija u amerikom asopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne ovcama. Belanevine iz mlenih proizvoda poveavaju gubitak kotane mase. ene koje su koristile veu koliinu ivotinjskih belanevina na raun biljnih 3,8%, imale su etiri puta vei rizik preloma kostiju. Dame, ako elite da izbegnete osteoporozu ne koristite ivotinjske belanevine. Osteoporoza kota puno novca (6 milijardi maraka u Nemakoj). Sigurno ne elite kosti koje su pune rupa. Ako elite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vebanja. Samo malo vebanja bolje je nego uopte ne vebati. to vie ivotinjskih belanevina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju ivotinjama, i to su materije koje stimuliu hormone za rast

17


ISHRANA

tako da ih hrane antibioticima, probiotikim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan straan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao prilinu paniku. I zbog savremenog naina gajenja ivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istraivanje na piliima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilie. Pronali smo mnogo izoblienih nogu zbog deklalsifikacije i kao to taj magazin tvrdi, ovi pilii su teki za vakanje. A takoe su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja modane opne. Lekovi koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledeoj formuli: delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo to pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast, tako da bi prvo poveali, ovo drugo treba da smanje. Lako! Pile, ne sme da se kree. Napraviemo ti temperaturu koja ti savreno odgovara. Boriemo se za tebe protiv bolesti: evo ti antibiotici. Ovde emo tvoju hranu uini to jeftinijom, a onda emo uiniti da se tvoj organizam moe izboriti sa ubretom koje ti dajemo. Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se kreu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije itav niz problema kod tih viotinja. Meu farmerima u Japanu irio se encefalitis zapaljenje modane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. ak su poslali vojsku da to uradi. Medicinski svet kae da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. ak ni zalisci na srcu ne smeju da budu presaeni, zato to mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga moete umreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko poveanje infektivnih bolesti. Odakle to potie? Od antibiotika. Zato to bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povraala su i onda su im doktori jednostavno dali antibiotike i poslali ih kui. A onda, za nekoliko dana, dolo je na hiljade dece u bolnicu. Leali su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I poto je epidemija izbila po celom svetu, farmeri su rekli da je to dolo iz medicinske brane. Oni daju te velike doze antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to dolo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi borili jedni protiv drugih. Mi smo, na naem univerzitetu odluili da reimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao da je asopis pigl objavio jaja koja su bila u mrtvakom sanduku. Od tada je potekao zakon u nekim zemljama da ne moete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro skuvano. A evo ta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moe da se odredi da li bolest potie od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda e ljudi imati te bakterije u sebi koje su otporne. A ako potie od farmera, onda e ivotinje na farmama imati rezistentne bakterije. Otili smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija bilo visoko u klanici, onda je bolest dola sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I ta smo pronali? Pronali smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jo kako. ta to znai, u stvari? Pogledajte, kod pilia ste pronali tri razliite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronali smo da sadre 16-20 puta vee koliine antibiotika nego to je internacionalnim propisima dozvoljeno. Proveravali smo literaturu i doli do zakljuka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako jedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj ivotinja i sve ivotinje kojima su davani antibiotici imale su uveano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepie antibiotik. I on ne deluje. Ali, vae bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete au mleka, a loa je vest to one loe bakterije preive pasterizaciju, i onda se te loe bakterije razmnoe u vem stolmaku i onda ste bolesni i imate dijareju. I ta vam doktor daje?

18


ISHRANA

Opet antibiotik. Ali poto ta bakterija potie sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I ta e ona onda rei antibiotiku? Ne moe mi nita!. Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kau: Poeu da jedem egzotina mesa, poeu da jedem nojeve i gemove. Ali u tim mesima imate ebolu kao problem koji se pojavljuje. Imam dobre vesti - govoriemo o ribi. uo sam ve: Nemojte rei da je riba loa! Hajde da ponemo da razmatramo to pitanje koje se tie ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da je danas voda zagaena tako da ne moete da plivata na nekim plaama. A onda, tu je ne mali problem biolokog uveanja. to idete vie u lancu ishrane koncentracija toksina se uveava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada doete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uveana. Ptice koje jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, poto nemaju dovoljno jaku ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronaeno je da ove ivotinje, u stvari, umiru od zapaljenja plua. Ali, zato su dobile zapaljenje plua? Onda su analizirali celu situaciju i doli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita naftnih tankera da koljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se iste od tih koljki runo. Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moe da se izmeri. Ali je u masnoi ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dandva oni ne love ribu. I ovi morski lavovi tada troe svoju masnou iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje plua i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zato mi dobijamo danas tako mnogo bolesti plua? Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono to jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoi u telu imate iste otrove. Ali, rei ete: Treba mi riba zato to je bogata omega trimasnim kiselinama koje su korisne. I kau vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je ba tako? Prvo, dobijate visok sadraj holesterola. Vidite da haringino ulje ima vie holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas, one pomau da se smanji lepljivost krvnih elija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni pritisak, sve vrste poboljanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti spree: kone, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno ba iz ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoina kiselina. Ne mora da se neophodno dobije iz ribe. Ona naroito utie na zgruavanje krvi. Tako da elite da imate to, ali ako toga imate previe, onda ste u rizinoj grupi da dobijete modani udar, i trombrozu zaepljenje vena. Zanimljivo je da ivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju log ili trombozu. U biljkama ete nai alfalinoleinu kiselinu. A neete nai ezopantenoinu kiselinu. Ali, ovde imate sve enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja proizveete pomou enzima dovoljno ove ezopantenoine kiseline koja vam je neophodna, ali je nikada neete imati previe. Dobijte omega tri iz bilja. Dobiete to iz krompira, repe, ali najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno da to dobijete iz riba, moete to dobiti iz badema, oraha. A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su iveli na na nezagaenom prostoru, ali naunici kau da su sada oni zagaeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i nauka kae da se kod riba dramatino poveavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa kojima se do sada nikada nismo bavili.

19


ISHRANA

Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolesti izazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Seate se kada smo bili suoeni sa boleu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: Govedina je bezbedna! Hajde da vidimo ta je prion. To je belanevina koja se useljava u mozak. Tako je vrsta da je ne moete unititi ni kuvanjem ni niim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane nenormalna onda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu eliju. Zatim, ta nervna elija umre i ostavlja rupu, tako da na kraju mozak postane kao suner. Tako se i zove spongifornost sunerasnost. Ta spongiforna bolest se zove govea spuvasta masa u mozgu. ta je Britanija tvrdila kad se ovo dogodilo? Don Mejdor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problema sa ovom boleu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problem reili tako to su ubijali te ivotinje, a onda su 1992. rekli: Ma, ne moe to nita da nam nakodi! Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995. godine utrostruio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naunici su tvrdili da se ne moe dobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moe da pree sa jedne vrste na drugu. A ak i kad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A ve su 1994. god. i make su poele da dobijaju tu bolest. Zato? Jer su jele zaraenu hranu za kune ljubimce. I onda je prvi mladi ovek umro. Oho, ona teorija da bolest eka da se razvije 80 god. je pala u vodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da ponu da ubijaju ta goveda. Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledee godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje su pasle tu travu bile su ponovo zaraene boleu ludih krava. Morali su u posebnim rernama na visokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sad epidemija prestala? Kau da je danas bezbedno jesti meso zato to sada ima samo deset priona na gramu. Ali, kotana sr ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu na gramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako se see meso? Uzme se testera i du kime se presee cela ivotinja. Tako da ta testera ide kroz centralni nervni sistem i razlae te prione po celom mesu. Mislite li da to moe da doe i do vas ili da ode u Ameriku? Ve 1989 god. pronali su u Americi sluajeve Krojcebjakovljevog sindroma to je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih sluajeva bilo hiljadu puta vie nego to su oekivali. Mogao bih sada da vam pokaem mnogo populacije i mogao bih da vam ustvrdim da su sluajevi alchajmerove bolesti u stvari sluajevi bolesti ludih krava. I od 90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas? U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, ve i bolet ludih ovaca, a u odgajalitima riba imamo ak i lude ribe. Zato? Zato to su uginule ivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali i piliima. Da li je baka morala da razmilja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila. Mislili smo da smo pobedili ovu bolest. Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i ap su se vratili. Kad se slinavka i ap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione ivotinja su ubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, ta su onda uradile Juna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A druge zemlje su pitale: Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale? Ne, oni su onda zatvorili ove ivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ih jedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i ap ne pogaaju ljude. Da, pogaa: dobijate ireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi su se tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna ta e se dogoditi narednih godina. A sad, kad ih ubijete na ovaj nain, onda su sve ivotinje sa virusom unitene. Kad ih vakciniete, da li ste onda ubili virus? Ne, samo ste tu ivotinju uinili imunom. Tako da svaka ta ivotinja biva nosilac. Ukoloko budete elili da to jedete prijatno vam bilo! Ne, ja nemam bolest ludih krava, ja imam slinavku i ap! Prava pitanja koje moemo da postavimo sebi jeste da li biljna hrana moe da zameni meso? Da li e u mom ivotu ostati neka rupa, neto to nedostaje? Odgovor na ovo pitanje e doi prekosutra. Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi! Sutra uvee imam najuzbudljivije vesti za sve vas!

20


ISHRANA

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici 2

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jeli neto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinje da bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja koja se formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki puno radili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri na kauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave. Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaom inteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da ete dobiti eernu bolest strahovito uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imate etiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso. Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno. Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da se suoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vam rei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijaju ivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad se razmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali u prolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ih belanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinije belanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju se drugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju ivotinje koje su

21


ISHRANA

ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u ivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepa re za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i va nokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenje zbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinje dobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to sam rekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost je kakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi, suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotine naunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje e to belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost. Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivim nogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. A oni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina ovca. Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadraja belanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim to ete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35% belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina i to smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato to ivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo ivotinju koja je rasla samo na biljnim belanevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmienje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se noge poinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moe da hoda kako treba. Postoji jo jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrae i fecesa svaki dan i jedini nain da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda ete uzeti neto to e imati i mokrau preko toga. I znate ta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belanevinama, mogli ste da se okrenete i da kaete: Ovice, okreni se!. I uzeli ste joj uzorak. Otili ste drugoj koja je imala ivotinjsku belanevinu i ona vas je gledala strogo. Ako ste pokuavali da uzmete uzorak od one

22


ISHRANA

koja je imala 8% belanevina ivotinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato to bi vas ona napala. to su vie belanevina ivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, to vie belanevine ivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas moda zanima ta je sa onim uporeenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belanevina ivotinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belanevina, samo to je prva grupa iz izvora ivotinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one ivotinje na ivotinjskim belanevinama dva puta vie kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belanevinama. Sledea injenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti ivotinja koje su jele biljne belanevine bile su tvre od ivotinja koje su jele belanevine ivotinjskog porekla. Naravno, ivotinje koje su uzimale belanevine ivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove ivotinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vae kosti. Odgovor je sledei: lo odnos kalcijuma i fosfora potie od uzimanja belanevina ivotinjskog porekla. Onda ete rei: Ovo vai za ovce, a ne i za nas ljude. Ovce ne bi trebalo da uzimaju belanevine ivotinjskog porekla, ali na to u se vratiti. Ovo je istorijska studija. Neu ii u tehnike detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tano da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belanevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba kako treba. Kod 3% ivotinjskih belanevina, stvar se pogorala. Kod 5% stvar je bila jo gora. A kod 8% jo gora. A kod 8% biljnih belanevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belanevina dobra, ivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna. Ovde je jedna publikacija u amerikom asopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne ovcama. Belanevine iz mlenih proizvoda poveavaju gubitak kotane mase. ene koje su koristile veu koliinu ivotinjskih belanevina na raun biljnih 3,8%, imale su etiri puta vei rizik preloma kostiju. Dame, ako elite da izbegnete osteoporozu ne koristite ivotinjske belanevine. Osteoporoza kota puno novca (6 milijardi maraka u Nemakoj). Sigurno ne elite kosti koje su pune rupa. Ako elite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vebanja. Samo malo vebanja bolje je nego uopte ne vebati. to vie ivotinjskih belanevina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju ivotinjama, i to su materije koje stimuliu hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotikim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan straan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao prilinu paniku. I zbog savremenog naina gajenja ivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istraivanje na piliima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilie. Pronali smo mnogo izoblienih nogu zbog deklalsifikacije i kao to taj magazin tvrdi,

Documents

Neverovatna otkrica [ishrana] - Fajt