Valter Fajt - Neverovatna Otkrica

Serija predavanja

NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt

Kulturni centar Politehnike akademije

Bulevar AVNOJ-a 152a, Novi Beograd

2-16. jul 2003. u 19.30h

Prof. dr Valter Fajt (Walter Veith) doktorirao zoologiju na univerzitetu Kejptaun u Junoj Africi.Doktorirao je iz oblasti nutricionistike fiziologije.

Prof. Fajt predavao je studentima teoriju evolucije sedamnaest godina. Posle iscrpnihistraivanja na univezitetu telenbo u radobolju od 1979-1987. uverio se da ova teorija ne dajeadekvatno objanjenje porekla ljudske vrste. Godine 1988. prof. Fajt gostovao je na Institutu zaistraivanje u oblasti geologije na univerzitetu Loma Linda u Sjedinjenim Dravama. Njegovistraivaki rad, ostvaren u saradnji sa vodeim svjetskim naunicima iz pomenute oblasti,razradio je sutinu naunog problema evolucija ili stvaranje.

Prof. Fajt sada predaje na univerzitetu Vestern Kejp u Junoj Africi na katedri zoologije i jedan jeod pet naunika u Junoj Africi kojima je Londonsko kraljevsko drutvo dodelilo poasnuDonaciju za realizaciju programa razvoja za poetak nauno-istraivakog rada u Junoj Africiu periodu posle Aparthejda.

Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA

2

ISHRANAivot u najboljem izdanju

U toku sledee dve sedmice krenuemo putem otkria, i nadam se da neete biti razoaranijer sam se pripremio da vam otkrijem mnotvo loih vesti. Nemojte se razoarati, jer na krajusvake loe vesti krije se i jedna dobra vest. Ne oekujem od vas da bilo ta menjate u ovomtrenutku. Samo sluajte i razmiljajte. ak se i naljutite, ali doite ponovo! Potrudiemo se daustanovimo sa kakvim problemima se suoava moderno drutvo. Nazvao ovo nae predavanjeivot na vrhuncu. Moda e ono o emu u govoriti biti ideal za vas. Meutim, to je samojedna suprotnost ivotu koji je pao na niske grane. Na osnovu ovih predavanja ustanoviete damnogo onoga to danas inimo spada u kategoriju ivota na niskim granama.

Na mom univerzitetu imamo mnogo studenata - negde oko 50-60 hiljada (u ovaj broj suukljueni i studenti koji ne stanuju na kampusu). Kad studenti dou na univerzitet, sve vrvi odstudenata. Znate li kako oni zovu ovo mesto? Crveni trg - to je zbog crvenih opeka od kojih jetrg nainjen.

Evo o emu emo govoriti veeras: govoriemo o nainu ivota i o zdravlju. Poetkom 60-tihgodina ljudi su verovali da su Japanci genetski drugaiji od naroda u drugim krajevima sveta.Razlog stoji u tome to Japanci nisu obolevali od istih bolesti od kojih su obolevali narodizapadnog sveta. Npr. ako uzmete rak debelog creva i mara, 60tih godina postojala je velikarazlika izmeu naroda u Japanu i naroda u Velikoj Britaniji. Naravno, Japanci su u mnogomanjem broju obolevali od ove bolesti. Ali samo u toku 20 godina Japanci su dostigli zapadnisvet. Dakle, ili su se u toku 20 godina njihovi geni promenili, ili se neto drugo promenilo. Istasituacija je i kod ena i kod mukaraca.

Vidite, nisu samo geni oni koji povezuju lanove porodice, ve i nain ishrane ini to isto.Postoje 10 osnovnih faktora koji izazivaju bolesti i smrt u Sjedinjenim Dravama (uzimam primerSjedinjenih Drava jer je tamo situacija najloija):

1. Bolesti srca i krvnih sudova. Skoro milion ljudi godinje umire od ovih bolesti.

2. Rak. Oko pola miliona ljudi godinje umire od raka;

3. Hronine bolesti plua. 105.000 ljudi godinje umire od ove bolesti.

4. Infektivne bolesti. 90.000 ljudi umire godinje od infektivnih bolesti, itd.

Broj onih koji umiru od ostalih bolesti je zanemarljiv. Mislite da je, moda, u drugim zemljamasituacija malo drugaija? ta nauka kae o tome koji je osnovni razlog za sve te bolesti?Napraviemo jednu listu:


3

1. Loa ishrana.

2. Lo nain ivota.

Ovo su dva najosnovnija razloga za bolesti koje smo malopre nabrojali. Svi uzroci smrti kojizauzimaju nia mesta na tabeli, doivljavaju najvei publicitet.

Hajde da vidimo ta to znai iveti due? Kako se to postie?

1. Puenje - oigledno je, na osnovu svih dosadanjih podataka, da puenje nije dobra i zdravanavika;

2. Nedostatak sna (7-8 sati dnevno);

3. Redovan doruak - ako neto treba promeniti danas, preporuio bih vam da imate redovandoruak. Mi se uvek urimo, a ljudi misle da e, ako preskoe doruak, izgubiti neto na teini.Ali, injenica je da je metabolizam na vrhuncu u toku jutra, i dobar doruak e, u stvari, dovestido gubitka teine jer ete tu energiju koju ste uzeli iskoristiti u toku dana. Osim toga, rizik zaoboljenje od srca e se time smanjiti i to je jo jedan dobar razlog da se uzima redovan i obilandoruak;

4. Nemojte jesti izmeu obroka;

5. Odrati odgovarajuu telesnu teinu;

6. Vebajte redovno;

7. Smanjite sve ostale nezdrave navike kao to je konzumiranje alkohola.

Sva ova pravila su vrlo poznata svima, i svi ih dobro znamo.

ta je sa lekovima? Evo interesantnog podatka: Postoji jedan nauni asopis koji namobjanjava koliko ljudi se razboleva od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lekovikoje ste dobili od svog linog lekara mogu da vam oduzmu ivot. U Velikoj Britaniju, izraunto jeda 70 000 ljudi umire godinje od lekova koje su dobili na osnovu recepta lekara. Lek je drugi povanosti ubica u Velikoj Britaniji. To je svakako ok!. Nisam ovim rekao da je sve to ste dobili odsvog lekara loe, ali, na svet je, definitivno, postao svet pilula, svet loe hrane. Na primer, akouzmete samo sredstva za ublaavanje bola, uzmete li 10 takvih tableta, vi ete umreti. Ali, miopet uzimamo te pilule. Vi moete iveti zdravije i izbegavati ono to vam kodi, i moete dodatigodine svom ivotu! Isto se to odnosi na ivotni stil. Kau vam da treba da ivite zdravimnainom ivota, a kao odgovor na takvu preporuku, vi jednostavno kaete da nematedovoljno vremena za to. Ili kaete: To kota isuvie! Isuvie sam zaposlen! Daj mi tabletu - za bilota! Daj mi vitaminsku tabletu!

Ali, imam jednu dobru vest za vas. Kako da se reimo slobodnih radikala koji su odgovorni zabolest kao to je rak? Mi smo mislili da se slobodnih radikala moemo osloboditi tako to emo


4

kupiti boicu sa sredstvom koje e ih unititi. Hajde da vidimo ta kau nauni asopisi o takvimtabletama:

Vitaminske pilule nisu uspele da potisnu rak!.

Dva su istraivanja napravljena na podruju upotrebe beta-karotina. Veoma je dobro poznatainjenica da su ljudi koji uzimaju velike koliine beta-karotina bolje zatieni od raka. Vaamama vam je jo govorila Uzmi jednu ili dve argarepe, bie ti bolje!. Ali, danas vam pruajupilule. Daju vam beta karotin u obliku tableta. A na boici pie: zatita protiv raka. U Americi,organizacija za borbu protiv droga napisala je jedan zakon koji kae: Ne sme da napie bilota na boici ako to nisi nauno dokazao. Nema problema.

I tako je poelo jedno istraivanje. U eksperiment su bili uljueni ljudi koji pue. Kazali su:Daemo beta-karotin grupi koja pui, a drugoj grupi puaa daemo placebo (lanjak) dabismo mogli dokazati da beta-karotin stvarno titi od raka. Bila su, u stvari, dva ovakvaistraivanja u svetu. Jedno je bilo finsko istraivanje, a drugo je bilo istraivanje pod naslovomkareti. Finsko istraivanje je trajalo malo due, ali pre nego to se navrilo 10 godina ovogistraivanja, ono je bilo zaustavljeno jer su ustanovili neto uasno. Oni koji su dobijali beta-karotin, imali su vie sluajeva raka nego oni koji su dobijali samo placebu - praznu materiju.Nakon etiri godine zavreno je i ovo drugo istraivanje. Analitiari su pronali istu injenicu.Dakle, uzimanjem beta-karotina se poveava broj obolelih od raka.

Nemogue!, kau ljudi, Svi znaju da je beta-karotin dobar kao zatita od raka. On nije nikdaizazivao rak, on je antikancerogen!. Medicinski asopisi po celom svetu su pisali o ovome.Jedna nemaki asopis je pisao o tome pod naslovom Opasan beta-karotin. Svet seizokrenuo. Danas su ustanovili da beta-karotin stvarno titi od raka, ali samo onda kada se dajesa svim ostalim sastojcima koji se nalaze u argerepi, sa svim onim to se nalazi u zelenom liu iu povru. Potrebni su vam flavenoidi. Sve ono to se nalazi u celini, 50 puta poveavadelotvornost flavonoida. Dakle, uzimajte vitamine, i sva druga sredstva, i ponakad ete doivetiizneneenje da e to biti kontraproduktivno. A nauka je ustanovila, da se sve to nalazi unamirnicama. Ako elite svoje vitamine, svoje minerale, svoje flavonoide, onda prvo to etejesti su jagode. Zatim dolaze ljive, narane, groe, kivi itd. Ako elite povre koje ima velikukoliinu antikancerogenih materija, najbolja namirnica je beli luk. U mom odeljenju istraivalismo uticaj belog luka i ustanovili smo da je on savreni antibiotik. Ali ako imate neki sastanak,onda moeti upotrebiti i druga antikancerogena sredstva kao to su spana, brokli i neetemorati da pokvarite svoje romantino vee mirisom belog luka.

Hajde da vam prikaem novi vitamin u vaem ivotu. Izgleda vrlo dobro. Te nove materije sufitohemijske materije. To je neto novo u nauci. Te fitohemijske materije se bore protiv bolesti. Apostoji posebna grupa fitohemikalija, to su fitoestrogeni. Neophodno je da sve ene uzimajuove fitoestrogene. Oni na neki nain zamenjuju one estrogene u telu. A ene imaju veomapromenjiv nivo estrogena u telu. Posle menopauze, dolazi do smanjivanja nivoa estrogena za40%. A estrogen je neophodan za normalno funkcionisanje vaeg mozga. Vi znate da su enesklonije nekoj vrsti bolesti. Zato je njima estrogen zaista neophodan za zdrave kosti, za zdravekrvne sudove. ene spadaju u veoma rizinu kategoriju kad postanu starije.


5

Mukarci nemaju taj problem. Kod njih je taj nivo estrogena konstantan. A ovi fitoestrogeni nisuisti kao estrogeni koji se stvaraju u telu. Oni ne feminizuju mukarca, oni samo zatiuju. Oni titeod raka dojke, zatim od raka prostate, od sranih bolesti, osteoporoze, od simptomamenopauze. Npr. ene u Koreji kao da ne prolaze kroz proces menopauze. Ali ako prihvatezapadnjaki nain ivota, prolaze kroz iste tekoe kao i zapadnjake ene. Zatim, tu su bolestimozga, bolesti kao to je artritis. Estrogeni su veoma vani kod bolesti mozga, zatim, zaprohodne i elastine krvne sudove.

Pitanje koje bih eleo da vam postavim veeras glasi: Da li ste vi kao narod zatieni od ovihbolesti? Evo da vidimo ta je esta pojava kod nas u zemlji: sva zapaljenja, sve vrste sranihboelsti, osteoporoza, simptomi menopauze, a osim toga radi se i o pamenju. Zdrav razum.Ono to je za mene najgore kod starenja je kada izgubite zdrav razum. Najtee bi mi bilo kadne bih mogao da komuniciram sa svojim unucima. Ali, da biste dobili sve te neopohodnekomponenente, morate da imate raznovrsnost u svojoj ishrani. Zato bih vas ohrabrio daekperimentiete. Mi smo navikli na meso, krompir, pirina i onda dodamo malo povra i to jesve. A imamo veliko obilje razliitih namirnica iz kojih moemo birati. A svaka pojedinanamirnica ima drugi nain zatite od bolesti. Ako elite da izbegnete, recimo rak, postoji mnogokorenja koje vas moe zatititi od te bolesti.

Postoji itava lista namirnica u kojima se ti sastojci pojavljuju: to je, recimo, porodica biljaka ukoju spada kupus. Te biljke imaju svu zatitu u sebi. Kada ne bi bilo kupusa (moda bi Nemci veizumrli - oni jedu puno kupusa), zatim mahunarki (u Africi, to je osnovna hrana), itarica,oraastih plodova i belog luka, porodica kupusa, zatim patlidani, paradajz, ak i tikva, zatimporodica argarepe. Sve je to hrana bogata antikancerogenim materijama. Ja sam ih na nekinain kategorizovao: beli luk i kupus spadaju u grupu koja prua najbolju zatitu zajedno sasojom i namirnicama iz porodice argarepa. Dakle, ako jedete argarepu, znajte da onaspreava rak. Ali, ako uzmete ovu argarepu i pripramite je u obliku tablete, imate samo joveu ansu da dobijete rak. Jedini vitamini koje bih preporuio je kada biste u jednu pilulumogli da stavite koncentrisano sve ono to se nalazi u celom plodu, recimo, jabuke. Ali, ondavam je mnogo lake da jednostavno, pojedete jednu jabuku.

emu ove namirnice pomau?. Dakle, tite vas od raka prostate. Uzmimo, recimo, uestalostraka prostate u Sjedinjenim Dravama, u Australiji i u Velikoj Britaniji. I uporedimo ih sa brojemobolelih u Kini, u Junoj Koreji i u Japanu. Danas se Japanci skoro isto tako loe hrane kao istanovnici Amerike, ali dobijaju mnogo vie fitoestrogena. Zatim imate rak beike. ak i rakkoe.

Amerikanci su izveli jedan eksperiment: dali su veliku koliinu rendgenskih zraka, pacovima.Polovina od tih pacova je hranjena hranom koja sadri fitoestrogene, a druga polovina nije. Svioni pacovi koji nisu dobijali fitoestrogene pomrli su od raka. A ni jedan od pacova koji su dobijalifitoestrogene nije umro od raka. Danas je rak koe veoma aktuelan. To je samo zato to naaishrana nije odgovrajua. Ako uzimate fitoestrogene imaete bolje kosti itd. Dakle, videli ste sveove zatitne materije.


6

Postaviu vam nekoliko pitanja. Vi ete mi dati odgovor kakva je vaa pozicija. Nemojte seobeshrabriti ako niste postigli neki dobar rezultat:

1. Koliko meu vama svaki dan uzima sojino mleko umesto kravljeg i ostalog mleka? Ako gauzimate svakog dana, dobijate 5 poena.

2. Koliko sojinih proizvoda najmanje tri puta sedmino uzimate u svojoj ishrani? Akoupotrebljavate i bilo koju drugu letirnjau (?), dobijate 2 poena.

3. Koliko od vas upotrebljava laneno seme u svojoj ishrani najmanje 3 puta sedmino? Lanenoseme je veoma bogato jednom vrstom fitoestrogena koji se zove linen. Dame, to vam jenajbolja zatita od smetnji koje se dogaaju u vreme menopauze. Veoma je jednostavno:dodate vrlo malu koliinu lanenog semena u ejk, ili u svoju hranu - stavite ga u ono to kuvateuobiajno. Ako to inite, dobiete 5 poena.

4. Ako uzimate sojine klice u svojoj salati ili u sendviima jedanput ili vie puta sedmino,dobijate 3 poena.

5. Koliko od vas najmanje dva puta dnevno jedu voe? Dobiete 3 poena.

6. Ako uzimate oraaste plodove, dobiete 2 poena.

7. Ako upotrebljavate i vone sokove, dobiete 1 poen.

8. Koliko meu vama upotrebljavaju biljne ajeve, svaki dan? Dobiete 1 poen.

9. Ako upotrebljavate maslinovo ulje umesto suncokretovog ili drugog ulja, onda ete dobiti 1poen.

10. Koliko meu vama naizmenino upotrebljava 30 razliitih namirnica u svojoj ishrani?Dobiete 1 poen.

Testirao sam svoje studente. U proseku, moji studenti su dobijali 1-6 poena. Ali za izvanrednuzatitiu od raka potrebno vam je 26-35 poena u ovoj anketi. Kad sam prvi put napravio ovoistraivanje, bio sam veoma razoaran, ali od tada sam se malo promenio. Zaboravio samlaneno seme. Prvi put imao sam 30 poena. Ali kad sam dodao i laneno seme, dobio sam 35poena. Znam da ovo zvui veoma obeshrabrujue, ali mi moemo da promenimo svoj nainivota.

Hajde da sumiramo: ve smo kazali da je ovo nae drutvo drutvo koje se slui praznomhranom. Ali, ima nekih sakrivenih pomagaa u veini namirnica koje uzimamo. Ako bismo mogliu na nain ivota uneti raznovrsnost svee hrane, onda se potrudite da u svoju hranu unesetesoju i proizvode od soje, mnogo voa i povra i na taj nain ete veoma poveativerovatnou da neete dobiti rak ili druge sline bolesti. Ujedno ete i utedeti novac jer sulekovi vrlo skupi.


7

Ono to nam izaziva najvie problema u ivotu jesu proteini. Ako bih telefonirao u stara vremenakui i da upitao ta emo dobiti za veeru, a moja supruga bi mi odgovorila: Peene krompirei brokoli, to bi bio razlog da se rastanemo jer nismo bili spremni da priznamo da namirnice kojesadre povre, krompir, brokoli i ostale stvari su prikladne za nas. Ono to smo mi hteli dasaznamo kad smo pitali ta e biti za veeru bilo je u stvari koje proteine emo dobiti. Ako bi misupruga odgovorila da emo imati peeno pile ili stejk za veeru, bio bih zadovoljan. Sveostalo nije vano. Mi smo bili indoktrinirani da razmiljamo o proteinima na takav nain.Meutim, Svetska zdravstvena organizacija se ovde umeala i kazala koliko nam proteina trebapo kilogramu telesne teine u skladu sa godinama ivota. Svakoj eni ne treba vie od 55 gproteina dnevno. A oveku treba 60 g proteina dnevno. Ali jedan proseni zapadnjak jede300-350 g proteina dnevno. Vi ne moete akumulirati proteine u svom telu, ali ono to moetenagomilati su masnoe. To znai da e pravilno upotrebiti svojih 50-60 grama koje si uzeo, aonaj ostatak e promeniti u ugljene hidrate. Moje se telo najveim delom sastoji od proteina,ali gorivo koje mi je potrebno jesu ugljeni hidrati. Bilo bi to isto kao da kaete da je va auto jenainjen od gvoa. Dakle, logino bi bilo da u va rezervoar stavite opiljke od gvoa ili netore. Da li biste vi to stavili u va automobil? Naravno da ne biste. Vi koristite drugu vrstu goriva naftu i benzin. Vae telo se hrani ugljenim hidratima. to se tie vaeg mozga, on ne bi prihvationita drugo. Zato sve dodatne proteine koje ste uzeli nae telo mora da pretvori u ugljenehidrate. To znai da telo mora da razradi svaki nitrogen u tim proteinima. To sad postaju veomatoksine materije. Ostim toga mediji vam govore da su vam potrebni ivotinjski proteini jer sesmatra da ivotinjski proteini sadre sve amino-kiseline koje su potrebne naem telu a da se tone odnosi na biljne proteine. I tako su vas uverili da su ivotinjski proteini daleko bolji od biljnihproteina. Ali, nauka je dokazala, i to van svake sumnje, da su biljni proteini daleko bolji odivotinjskih proteina uz uslov da se uzima velika koliina razliitih proteina.

ak i u ivotinjskom svetu, lav mujak, kad ubije neku ivotinju i pojede je, on pojede ono to jesadrina te druge ivotinje, a sadrina su biljke. Pokazao bih vam jednu publikaciju kojadokazuje da ako uzimate veliku koliinu ivotinjskih proteina u svojoj ishrani imate visok rizik odosteoporoze i od bolesti srca i krvnih sudova. ivotinjski proteini imaju veliku koliinu sumpora usvojim elijama dok biljni proteini imaju sasvim drugi sastav. Mineralne kiseline biljnog poreklaine proteine irim i zato su laki za varenje. Da vam dam primer: ako pojedem jedno jaje,kiselost u mom stomaku sputa se na 1,6. Stomak postaje tako kiseo da morate uzeti nekosredstvo za smanjivanje kiselosti. A ako uzmete biljni protein, kiselost se nikad ne sputa nie od1,5. Da li vi upotrebljavate sredstva za smanjivanje kiselosti vaeg eludca? Da, mnogi ihupotrebljavaju. Da li ste videli ivotinje da etaju okolo sa boicom sredstva za smanjivanjekiseline? Ako stavite ivotinjski protein u svoj stomak trebae est sati da se on svari, a za biljniprotein e trebati tri do etiri sati. Sir protein koji se sadri u siru zove se kasein. Siru je potrebno10-12 sati da se svari. To je teko za varenje. Hajde da sumiramo : ako uzimam proizvode odsoje, oni e dodati dosta arginina u moju krv, a ako uzimam sir, on e mojoj krvi dodati mnogomanje arginina. Naunici su pronali da je arginin neophodan da biste se oslobodili otrova. Akouzmemi recimo zeeve kao model (a isto se odnosi i na ljude) i hranim ih ivotinjskim proteinimakao to je riblje brano, oni se razboljevaju od arterioskleroze. Ako ih hranim biljim proteinima,


8

oni dobijaju nizak nivo holesterola. Ako im dajem ivotinjske proteine dobijaju visok nivoholesterola ak iako nema holesterola u njihovoj ishrani.

Hajde da vam pokaem neto vrlo zanimljivo: jedan proseni biljni protein dae vam 67 mgholesterola, jaje 107 mg, zatim svinjski protein 107 mg, protein iz pilia 18 mg, proteini izgovedine 152 mg, proteini iz ribe 160 mg, a celo jaje 176 mg, kazein iz mleka 203 mg, urka 215mg, a mleko 225 mg. Proteini iz obranog mleka enormno poveavaju nivo holesterola. A tavam kae televizija? Ako elite da izbegnete holesterol onda pijte obrano mleko sa niskimsadrajem masnoa. Ali obrano mleko poveava nivo holesterola do nevienih granica jerprotein koji je sadran u mleku poveava nivo holesterola. Moda emo o tome kasnije malovie govoriti. umance jajeta je bogat izvor holesterola. Svi biljni proteini vam daju odreenukoliinu holesterola, ali pasulj i graak vam daju izvanredno malu kolinu. Da li znate da jednakaika puna graka moe da bude skoro isto tako efikasna kao i neki lek za sniavnjeholesterola? Vi ete sigurno biti zabrinuti zbog kalcijuma. Znajte da sve to je zeleno davaevam kalcijum.

eleo bih da vam kaem neto o tome ta mi inimo za sebe kada upotrebljavamo ugljenehidrate. Mislim da ovde ima nekih studenata, jer ja sam nona mora za svoje studente.Pogledajmo dve grupe pacova. Na levoj strani su savreno zdravi pacovi, a na desnoj strani suoni koji izgledaju kao da su umrli. Oni su ili mrtvi ili na samrti. Obe grupe dobijale su potpuno istuhranu. Ali grupa na jednoj strani dobijala je dva puta manju koliinu hrane od one na drugojstrani. U emu je bila razlika? Grupa na desnoj hrani dobijala je da jede onoliko koliko je htela,a grupa na levoj strani dobijala je onoliko koliko im je bilo potrebno. Dakle, istina je kadakaemo da emo sami sebe izjesti do smrti.

Rafinisana hrana je jedna od najveih problema. Gde god da krenem, sve je rafinisano. Imamobeli hleb, ljuteni pirina. I to je logino, jer ako uzmem za primer itarice - moderni mlinovi sumlinovi na valjke, a stari mlinovi su bili mlinovi na kamenje koje se okretalo. To znai da modernimninovi drobe zrno, i zatim ga prihvataju valjci i suu ga na komade tako da belo brano izlazikao posebna kategorija. A mekinje stave u drugu posudu. I kada je iskustvo koje stiete uzatvorenoj prostoriji svoga stana postalo vrlo bolno, onda kupujete mekinje. A klicu u zrnustavljate na lice. Vidite, ovde imamo tri stvari umesto jedne. ta to znai? ta je to praznahrana? Kad jedete tu praznu hranu dobijate drugu vrstu bakterija u svoj stomak zajedno sa tomhranom. Tipina amerika ishrana proizvodie 60-600 g dnevno sulfata u urinu. To znai da,ukolikoliko sam uzimao velike koliine rafinisane hrane i ivotinjskih proizvoda, bakterije u mojimcrevima se menjaju i postaju bakterije koje smanjuju koliinu sulfata. Ali, ako uzimam drugu vrstuhrane, onda u imati bakterije koje su metanogene. Hajde da ovo pojednostavimo: gas koji seproizvode prilikom zdrave ishrane metan, on je bez mirisa. Gasovi koji se proizvodi na osnovudelovanja sulfatnih bakterija sadre sumpor. Ako elite zdrave bakterije, ako elite da nedobijete rak, smanjite koliinu prazne hrane koju ete uzeti. Izbagavajte rafiniranu hranu ismanjiete mogunost dobijanja raka na debelom crevu, sve vrste problema sa gasovima,varikulozne vene.


9

Pogledajte dve stvari koje su vane: jednoj grupi svojih studenata davao sam da popijurastopinu glukoze. Nekoliko minuta nakon toga, nivo eera se veoma podigao. Ali, telo se titipodiui nivo insulina. I sada imate toliko insulina u krvi da vrlo brzo opada nivo eera u krvi. Ina kraju je nivo glukoze mnogo nii nego kada ste se normalno hranili pre nego to ste uzeli ovukoliinu glukoze. I tako dobijamo neto to se zove hipoglikemija. Ako biste uzeli istu koliinuglukoze, recimo da stavite unutra malo jema ili zobi, nivo eera u krvi se ne podie takomnogo. Ni nivo insulina se ne podie mnogo, a krajnji rezultat je da nije dolo do hipoglikemije.

Probali smo ovaj isti eksperiment sa zeevima, jer mi moji studenti nisu verovali. Davali smozeevima glukozu, a davali smo im glukozu plus pektin (to su biljna vlakna u jabuci) i davali smoim kola-kolu. Mislite da je to bilo okrutno? Oni vole kola-kolu, ba kao ljudi! Posle samo jednog ipo sata, svi su zeevi imali hipoglikemiju. Ovde je nivo eera u krvi bio kada smo poeli, aposle jednog i po sata svi su imali hipoglikemiju.

Evo ta se deava kao posledica hipoglikemije: zbunjenost, tromost, nesigurnost, nedostatakkoncentracije, smetnje u vidu kao to su dupla slika, srce poe da lupa, anksioznost, drhtanje,itd. Onda sam upitao sam svoje studente ta uzimaju pre nego to dou na ispit. Kau da pijukoka-kolu. Posle prvog sata ispita poinjete da drhtite, zaboravjate sve to ste znali, ne moeteniega da se setite, i onda dolazite k meni i kaete da ste se unervozili i da nita vie ne znate. Aja kaem: Nije to istina nego si se napio koka-kole! Nema milosti. Nema drugog ispitnog roka.Zato ni jedan od mojih studenata ne pije koka-kolu. A ovo nam drutvo ini svakog dana. Akoje sadraj eera u krvi nii nego to treba, treba vam neto to e ga podii. Onda jedeteizmeu obroka i obino imate elju za neim slatkim. I onda imate elju za kofeinom. Mi sve toinimo sebi ne shvatajui ta nam se dogaa kad to inimo. Najbolji nain da zadovoljite svojupotrebu za sokom jeste da uzmete jednu jabuku. Visoki sadraj eera u vaoj krvi veoma je loza vae krvne sudove.

Sutra uvee u govoriti o masnoma i zato ne bih voleo da propustite to predavanje! Jer etebiti iznenaeni onim to inite sami sebi. Ali, imam jednu dobru vest za vas: vi moete dobiti istidoivljaj ukusa unosei nekoliko vrlo malih promena. Hou da vam pokaem da zemlje kojeimaju visok procenat masnoa u ishrani imaju veoma veliki broj sluajeva raka dojke. Od 40-tihgodina unoenje masnoe u ishrani se dramatino poveao u zapadnom svetu, a unoenjeugljenih hidrata se smanjila. Rezultat toga je da ljudi izgledaju onako kako izgledaju u Americi.Tano je da sa ovakvom konstitucijom moete da napravite dobru karijeru kao sumo-rva, aline moete da oekujete dug ivotni vek! Imati viak kilograma nije ni malo zdravo. Dame suzainteresovanije od mukaraca, jer one akumuliraju mnogo vie masnoa u sebi negomukarci. Nije to ba sve tako loe, jer upravo zloupotreba masnoa ini enski rod takoprivlanim. Ali, ako mukarci zloupotrebljavaju masnoe, nisu vie tako zgodni. Jedno je istina to vie masnoa imate, to je rizik za oboljevanje od raka vei. Bilo bi dobro da smanjim rizik, dapodignemo nivo energije i da izbegnemo bolesti. Voleli bismo da kaemo za sebe da ivimojednim zdravim nainom ivota.

Veeras bih eleo da vas pozovem da unesete raznovrsnost u svoj nain ivota, da iskusiteblagodati zdrave hrane, da osetite opasnost koja se krije u rafinisanju hrane i da unesete zdrave


10

meusobne odnose razliitih namirnica koje uzimate. Ali, ima neto to mi inimo a vrlo jeopasno za vas. Sutra uvee u govoriti o nekim od tih pojava. Smatram da e neke promenekoje moete uneti predstavljati znatno poboljanje. Pozvao bih vas da doete i sutra uvee. Aprekosutra e biti prava nona mora za svakog od vas. Ali, i uivaete! A onda emo doi odnajboljih reenja ovih problema.

Tvoje zdravlje tvoj izbor

Ljudski organizam je veoma sloen. udo je kako ga dugo moete zloupotrebljavati a da i daljeostane iv. Danas znamo da smo podloni mnogim iniocima rizika, a neke od tih inilacanazvaemo monstrumima u naem okruenju. U stara vremena ljudi nisu bili izloeni tolikombroju rizika. Jedan od onih kojima smo mi izloeni jeste smog u naim gradovima. Pronaeno je,recimo, da smog iz vazduha moe da nakodi plodu u majinoj utrobi. Meutim, ako seprobudim ujutru i vidim da ima smoga u gradu, ne mogu da kaem: Danas neu disati. Dakle,ne moete nita da izmenite ako ivite u gradu. Meutim, postoje neke druge pojedinosti kojemoete da izaberete da budu vai uvari. Mi ivimo tako kao da smo u najbroj saobraajnojtraci- svuda kasnite, premalo spavate, probudite se ujutru i oseate se kao da ste prebijeni. Ata je onda prvo za im poseete? Dajte mi oljicu kafe! ili Dajte mi cigaretu!. Potrebno vamje neto to bi vas stimulisalo, podstaklo. I onda se deava kao da ste na dejoj klackalici -stalno se stimuliete i oputate se. A onda dolazite uvee i hoete da zaspite, ali ste tolikoispunjeni tim podsticajima tako da vam je potreban neki depresant koji e vas smiriti. I onda, dabiste se smirili, kao depresant uzimate npr. alkohol. Kao da idemo ovako: podigni me, spustime; podigni me, spusti me.... Ove haluciogene droge izazivaju niz problema.

Neu da vam propovedam o alkoholu i njegovim opasnostima. Svi vi znate ta mediji kau. Alitreba promisliti. Dakle, prirodne elije odbrane koje mogu da ubiju elije raka u naemorganizmu, samo jedna sesija pia alkohola moe ih ubije. A ene su mnogo osetljivije odmukaraca. One imaju takav metabolizam. A svaka ena to zna, jer kad mu eli da jede, oneli da jede sad. A ene ne razumeju zato je on ba sad tako gladan. Ali zato to ene imajusporiji metabolizam, one su sklonije cirozi jetre od alkohola. Pie koje ene piju ne pogaa samonjih, ve i njihovo potomstvo. Smatralo se da trebate da budete teak pijanica da biste imalidete sa fetalnim akloholnim sindromom. Dva pia dnevno mogu to da urade.

A neu vam propovedati ni protiv puenja. Svi znamo da to vie puimo to je veaverovatnoa da dobijemo rak plua. Kakve su vam anse da ete doiveti 70. godinu? Akonikad niste puili, onda je verovatnoa 80%. Ali ta ako puite 25 cigareta dnevno?


11

Verovatnoa je samo 40%. Nije ba dobra zamisao puiti. ak i vlada i sudstvo znaju to. Vidite,nije naa zemlja tako loa. Nismo na elu grafikona, ve negde na sredini (misli se na Srbiju iCrnu Goru). Ali neki od naih bliskih suseda su na veoma visokom mestu kao, recimo,ehoslovaka. Vidite, ljudi su puili 50tih god. A enama je bilo potrebno jo 15 godina da bipostale puai kao i mukarci. I zato se pojavljuju tumor i rak plua.

Imam kolegu na univerzitetu koji je uven po svetu i koji se bavi nikotinom. Pokazau vam nekeod njegovih zanimljivih rezulatata. On radi sa oglednim pacovima. On, dakle, uzima majkepacova koji e imati potomstvo i ubrizgava im nikotin sve do 21-og dana kad mali pacoviprestaju da sisaju. Onda on prouava kakav je efekat to izazvalo kod malih beba. Kad su beberoene, i majka je puila, ona ima veoma ubrzani metabolzam i glukoza se strano poveava.Da majka nije puila, onda bi glukoza imala normalan nivo polovinu vrednosti koju ona sadima. I kad se nikotin sada isti iz sistema, metabolizam je u niim vrednostima i glukoza je jakoopala. To je razlog da se, ako puite i prestanete sa puenjem, ugojite jer se va metabolizamusporio. I zato dame poinju opet da pue jer smatraju da im je bolje da smraju nego da sejako ugoje. Ali mnogo bi bilo bolje da uopte ne poinjete da puite, da va metabolizam imaovu srednju vrednost od poetka. Ali, va izbor ne pogaa samo vas, nego i vae potomstvo.Evo tog 21. dana posle roenja. Dakle, majka je imala nikotin u sistemu. A druga grupa mievanije imala nikotin. To su bebe koje su roene. Kada su roene, obim alveole u pluima je bio istii kod jednih i kod drugih (alveola je najmanja estica u pluima, to je upljinica koja seispunjava vazduhom i pomou koje diemo i dobijamo kiseonik u krvotok). I gledajte ta sezbiva: 21 dan nakon roena, ako je majka imala nikotin, alveola kod beba je vea. A kadmajka nije imala nikotin u krvotoku, alveola kod beba je postajala manjom. A malo je ovde idobro, jer je to onda u dobroj srazmeri da bi se mogla izvriti razmena krvotoka i kiseonika u krvi.I ne samo to. Ako je majka imala nikotin ili ovde nije imala nikotin, onda dok se ti mali pacovirazvijaju, oni razvijaju sve vee alveole, ali kod onih kod kojih majka nije puila imaju vei brojalveola nego kod onih kod kojih je majka puila. I to vam onda ostaje kao broj alveola za ceoivot. Alveole beba kod kojih je majka puila, poveane su elektronskim mikroskopom. I moetevideti male suze kod alveole. To su posekotine na tim alveolama i one krvare. Isto uveanje,kod alveola beba kod kojih majka nije puila - prelepe alveole, zdrave i male. Ovo je veomazanimljivo: ako uzmete plua bebe i razloite sva tkiva iz njih, tako da ostane samo onoelastino tkivo koje ini da plua rade, moemo da vidimo kako to elastino tkivo u pluimaizgleda ako majka nikada nije puila. Ima mnogo tog tkiva koje vezuje i elastino je. To znai daove bebe imaju zdrave alveole, male, mnogo njih i vrlo elastino pluno tkivo. Isto uveanjeako je majka imala nikotin. Moemo videti vrlo malo tog elastinog tkiva. Skoro da izgledaju kaoplua sa enfizemom. Ne samo da nije elastino, ve ta osoba ima ovo loe naslee za ivot.Takoe, va izbor se ne tie samo vas, ve dotie i vae potomstvo, tako da je dobra zamisaoizbegavati ove loe navike.

Sino smo govorili o dobrim fitohemikalijama. Veeras emo govoriti o loim. Neke od tihhemikalija, poznate i kao proizvodi iz biljnog sveta, slue kao toksika odbrana. I vi znate dapostoji rat izmeu biljaka i ivotinja. Neke od biljaka smanjuju brzinu varenja, neke od njih su idobre po svojoj prirodi jer su antikancerogene bore se protiv raka, a loi su alkaolidi, pirotreini,tanini, kofein, teobromin, nikotin, i mnogi drugi. A zato se ove hemikalije nalaze u bilju? Neki e


12

naunici rei: Oni slue kao odbrana te biljke. Ali postoji i drugi razlog: Zato sve vrste ivotinjene jedu sve vrste bilja? Zato neke biljke imaju u sebi neke hemikalije kao to je npr. kofein?elim veeras da odgovorim na neka od ovih pitanja.

Kofein i taj biljni spoj teobromin koji se nalazi u biljci koka poveae koncentraciju vaihmasnih kiselina, povisie vam krvni pritisak, stvorie vam vie stomane kiseline, i poveae vanivo stresa. A kofein e takoe proizvesti kortizol. A kortizol e promeniti va metabolizam takoda ete onaj eer uskladiten u jetri promeniti i dobiete glukozu u krvotoku. Drugim reima,kada ste popili kafu zbog kofeina dobili ste priliv eera u krvi. To je isti onaj mehanizam kao kodstresa boriti se ili pobei. Normalno, kada to doivite, vi ete ili pobei glavom bez obzira iliete se boriti i iskoristiti tu energiju. Ali mi koji smo stalno pored kompjuterom i ne kreemo semoramo hemijski da obradimo ovu krizu u sebi. Kako u onda reiti taj priliv glukoze? Insulinom. Ionda se glukoza odmah smanjuje i ja se oseam oputeno. Zato mi je potrebna druga oljica. Ionda se opet oseam oputeno. I onda opet sve iz poetka. To su loe vesti! Takoe, kofein jetoksian i ima otrove. Da li ste znali da je 500 g aja u sebi uspelo da sakupi toliko kofeina da seubije 1000 mieva? Ako kafeinom hranimo ogledne pacove, oni imaju vikove udova prstiju unasleu, imaju vie potomstva sa zejom podeljenom usnom, zatim mnogo vie potomaka sarazorenim nepcem, i mnogo vie sluajeva u kojima mozak raste van lobanje. Ali, to je kodpacova, to nije kod ljudi!, kazaete vi. U redu. Ima mnogo beba roenih u Africi sa ovomboleu. Ove tri supstance, tiofilin, tiobromin i kofein su vrlo bliske u hemijskom spoju.

Uzmimo za primer tipinu plantau aja. Hajde da vidimo kako se proizvodi taj aj koji se pije.Za najbolji aj, runo se bere pupoljak i dva gornja lista. A sad da vam kaem neto oivotinjama. Rekao sam vam da su ivotinje privuene nekim spojevima u biljkama. Npr. koalesu privuene eukaliptusovim uljem i jedu samo eukaliptusovo lie. Oni imaju enzime u sebi kojedobro razlau eukaliptusovo ulje. A jedan rogati duvanski crv, ima jedan enzim koji smestadetoksifikuje nikotin, tako da je taj crv privuen duvanom. To je njegova hrana. Druge ivotinjenemaju taj enzim, i kada bi one jele duvan, razbolele bi se i zato ih ne jedu. Vidite, razliite biljkeimaju u sebi razliite hemikalije i onda ivotinje koje ih jedu imaju sredstva u svom organizmukojima razlau otrove iz tih biljaka. Uzmimo za primer najveu antilopu na svetu ilant. Ona jedebagrem. Kad se hrani, ona kida i lie. I kada se listovi prelome, oni proizvode jedan spoj koji sezove feromon. I dok ilant jede, nivo tanina se poveava. Svo mlado lie onda ima vii nivotanina tako da ova ivotinja ne jede mlado lie. I to je od nje vrlo mudro. I sada biljka moe darazvije celu kronju mladog lia koju ilan ne jede. A dok lomi lie, feromon upozorava tomhemikalijom da je neto jede tako da se nivo podie u celom drvetu. I onda ova ivotinja kae:Gadno mi je, i prestane da jede. I potrebno je da pree 100 km da bi ponovo jela, jer svedruge biljke koje se nalaze oko te biljke koje je ona jela su podigle svoj nivo otrova i ti otrovi su jeodbili. To je predivno jer tako u normalnim okolnostima jedna biljka nije sva popasena i moeda nastavi da raste zato to su oni mladi listovi ostali nedodirnuti. To je nain na koji se ivotinjeodnose prema toksinima.

Pogledajmo sada ljude. Oni beru aj. Oni uzimaju tapove i ibaju biljke - to je tradicionalninain da se bere polje aja. ta to ibanje u biljci proizvodi? To je imitiranje kako ivotinja jedebiljku. I kako ta biljka odgovara? Ona mnogo vie tanina i kofeina gura u svoje lie. Ali vi ste i


13

mlado lie iibali tako da novi izdanci imaju mnogo vii nivo tih materija nego ono prolo lieda bi obezbedili da biljka bude sigurna da je niko nee i dalje jesti. Svaka ivotinja sa bilokakvim oseanjem za dobro bi ostavila to lie. Ali ovek ne, on ba njih bere i onda ih sui. Nenormalno. Ne, on ide i see ume okolo i ono zeleno lie spaljuje. Tu je i mnogo dima ali takose dobija suv list - to je zeleni aj. Ima i tota drugog u tom liu. Ali, to ljudima jo nije dovoljno,onda to lie stavlja u ogromne posude i onda ono fermentie. I onda bakterije koriste sve tomogu da iskoriste na toj biljci. Zatim se opet pali uma i to se sui. I ta se onda dobija? istkoncentrovani toksin. Ni jedna ivotinja pri zdravoj pameti ne bi se ak ni pribliila tome. Ali,ovek sipa vruu vodu preko toga, i pravi jedan crni ekstrat i onda kae: Pij to!. Naravno da jegorko. Ali, to nije problem. Dodaje se eer. Jo malo eera da se jo popravi ukus. Jo uvek jeloe. Onda emo stviti u malu oljicu sa lepim ajnikom i onda emo nauiti ljude da piju i oniuivaju. U stvari, to je jako loeg ukusa. Nema ni jedne ivotinje na zemaljskoj kugli koja bi takoneto okusila. Predloio bih vam da promenite svoj ivotni stil. Da li ste probali da nekada datecrni aj bebi? Samo gledajte njeno lice posle toga? To vam onda kae da to nije hrana kojaodgovara ljudima. Imam jako dobre vesti za vas. Ako se niste privikli na taj uasni ukus aja,postoje na tritu biljne vrste ajeva koji su dobri za vas a isto su tako uasnog ukusa kao praviaj. Dakle, ne morate da promenite va ivotni stil, moete taj ukus da osetite sa nekim drugimbiljkama koje su neotrovne. Ali ima i vonih ajeva koji su izvrsni.

Setite se da ete kofein nai i u koka-kola piima i u ohlaenim piima. Uzgred da vas pitam,zato se kola zove kola? Zato to ima 12 kaiica eera. A zato se zove koka? Zato to jeekstrat koka biljke. To je uasno! Vidite, samo jedna vrlo ukusna okolada moe da ima oko120 mg teobromina. Vaoj deci moda ne dajete aj, moda im dajete limenke pia. To vam jeisto. A deci je teko da se oslobode tih otrova.

Sad bih eleo da vam govorim o jo jednom udovitu u vaem ivotnom stilu. Hou da vamispriam ta se dogaa sa masnoama. Otprilike znam kakav je ivotni stil u vaoj zemlji. Svimaje poznato da je bolest srca veliki ubica. Mukarci su podloniji ovoj bolesti nego ene. Akodame smatraju da su u prednosti, rei u vam da ako ena dobije srani udar, verovatnoa dae od njega umreti je 72% vea nego kod mukarca. Ovo je oboje veoma loe. U Americi,skoro 59 miliona ljudi ima u toku ivota bar neki problem sa kardiovaskularnom boleu. A skoropolovina njih ima povieni holesterol u krvi. A ak 19godinji Amerikanci imaju vrlo visok nivoholesterola. A masnoe su razlog, bez sumnje. Ako pogledamo gde se holesterol nalazi,videemo da ga ima samo u hrani ivotinjskog porekla: rakovi, jaja, i drugi proizvodi. I sirevi,naravno. Nema nimalo holesterola u avokadu ili u kokosovom orahu, nemojte verovati u te lai.Kokosov orah ima zasiene masne kiseline. Ali zato to je ukomponovan sa biljnim proteinima ibiljnim belanevinama, on nije opasan. Ljudi koji ive na ostrvima junih mora ne dobijajukardiovaskularne bolesti iako jedu kokos u izobilju. Zapremina krvnog suda koji proputa krv sesmanjuje zbog holesterola koji se nalazi u njemu, a bez sumnje holesterol igra odreenu ulogu iu kardiovaskularnim bolestima.

A sada da vam kaem neto o tome ta mediji tvrde. Ili recite vi meni, ta to mediji govore. tavam mediji kau, koju hranu da izbegavate? Zasiene masnoe. Zato to su one loe za srce,zar ne? I onda vam kau da koristite onu vrstu hrane koja ima polinezasiene masne kiseline.


14

One su dobre za srce, tako kau mediji, zar ne? 70 tih godina, organizacije koje se bave srcemgovorile su da se pree sa ishrane koja je bogata zasienim masnim kiselinama na ishranu kojaje bogata polinezasienim masnim kiselinama. A onda je u Sjedinjenim Dravama i u VelikojBritaniji poeo da opada broj kardiovaskularnih oboljenja i infarkta miokarda, dok je za tovreme broj ovih oboljenja u Japanu bio skoro neznatan. I to je delovalo. Ljudi su se prebacili sazasienih masnih kiselina na polinezasiene masne kiseline. Sa putera na margarin. I zaista sesmanjio broj obolelih. Ali postoji i druga strana medalje,koja je vezana za masnoe i rak. U istomperiodu, kada su se smanjili infarkti i oboljenja srca, rak je strahovito rastao. Pravi prelazak je biosa zasienih na polinezasiene masne kiseline. Moete da vidite da su se na vrhu lestvice nalezemlje sa najviim oboljevanjem od raka: Maarska, ekoslovaka, Belgija, Francuska itd. 90-tihsu poela da izlaze na povrinu saznanja da postoji direktna veza izmeu masnoa i raka. tovie uzetih masnoa, to je i srazmera oboljevanja od raka vea. Evo, na vrhu je Holandija, a nadnu je Tajland. I onda se pokazalo da ako pacovima date izazivae raka, i stavite ih na ishranubogatu masnoama oni razviju dvostruko vie tumora, nego ako su na ishrani koja je siromanamastima. Dakle, ovi oblici raka izazvani masnoama su rak dojke, debelog creva, pankreasa iprostate.

Hajde sada da vidimo kako se masti menjaju jedne u druge. Uzmimo prvo zasienu masnou.Svi molekuli ugljenika su zasieni. I molekuli su lepi i kompaktni. Tako da ova masnoa tei dabude u vrstom stanju. Zatim pogledajmo drugi molekul i videemo da je zbog dvostrukih vezaovo nezasiena masnoa. I gde god imate dvostruku hemijsku vezu, imate i jedno ulegnue.Tako da taj molekul nije tako kompaktan. Dakle, ovaj molekul sa ulegnuima tei da budetenost, a ovaj prvi tei da bude u vrstom stanju. Postoji problem. Ako hoete da napravitemargarin i elite da za to upotrebite polinezasiene masnoe treba da imate tenost, a neelite da polivate va hleb margarinom, ve hoete da ga maete. ta sada radite? Prvo,ako je to polinezasiena masnoa, poto je to otvoreni molekul on brzo oksidira tako da izazivamnogo slobodnih radikala. U biljkama postoji vitamin E koji spreava oksidaciju i onda jevazduh iskljuen. To je odlino. Ako izvuete masnou, a ue vazduh, onda kiseonik tako brzoprodire tako da nikad nije dovoljno kiseonika unutra. To ulje oksidie i formira se itav niz loihproizvoda. A kada zagrevate tu masnou, ona postaje jo gora. Tako da kad zagrevate ulje na180 stepeni, samo dva sata i date ih oglednim pacovima, on ima problema sa jetrom. I to jemasna kiselina nezasienija, to je gore. Trinezasiena masna kiselina e deset hiljada putabre da oksidie nego mononezasiena kiselina. Npr. kad iz suncokreta izvlae ulje, oni to inezagrevajui ga. Zagreva se na vie od 200 stepeni celzijusa. Ako biste to dali oglednompacovu, to bi ga uinilo bolesnim. Ali, to prodaju vama! I ako pravite pompfrit zagrevaete gana mnogo vie od 200 stepeni i onda ete dobiti jo vie toksina. Idite u kafe i kupite pomfrit.Kolko je ulje u kome se pri pomfrit dugo gorelo? Ono to kupujete je, ustvari, koncentrisanikancerogen. To su loe vesti. Tako, zasiene masnoe e vas uiniti bolesnima (srane bolesti),polinezasiene e vas uiniti bolesnima (rak). Ljudi me onda pitaju: ta je bolje jesti, puter ilimargarin? Ja im onda kaem: To zavisi od toga koji biste nain izabrali da umrete. Ako vam sesvia da odmah padnete mrtvi, onda uzmite puter. Ako hoete malo sporije da umrete, ondauzmite margarin.


15

A kako onda da izbegnemo ovaj problem? Evo odgovora: mononezasiena masna kiselina 10000 puta sporije oksidie. ta bih trebao da kupim: poli ili mono? Mono. Koja od ovih je prolatest kroz istoriju? Maslinovo ulje. Mediteranske zemlje nemaju takva oboljenja od raka kaodruge zemlje. I elim jo da kupim ono koje je hladno ceeno. A vi kaete: Pa, to je stranoskupo! Rei u vam ta ete da uradite. Kad ste, recimo, kupovali suncokretovo ulje da bisteprili pomfrit, onda vam je bila potrebna cela flaa. Ali za korienje maslinovog ulja pravilo jeda se uzima samo kaika. Sipajte ga preko vaeg krompira, stavite ga u rernu i peete. Kolikodugo je tamo u rerni? Samo dok porumeni. Nije prolo ni sat vremena i nije izvrena oksidacija. Iima dobar ukus! Polinezasiene masne kiseline koje treba da imate u svojoj ishrani su linoleinakiselina i linolenina kiselina. To su omega masne kiseline. U suncokretovom semenu ga imadosta. A hoemo da nam margarin bude vrst, a ne da bude tenost. Tako da ga mi ondahidrogeniziramo One nerastvorljive sastojke izvuete, onda neutraliete sa kaustinom sodom, ionda ga hidrogenizujete. ta to znai? Normalno je da sve masnoe budu u odreenom obliku(u cis-formi), zato to na svakoj strani ove dvostruke hemijske veze imate simetrine molekule. Akada hidrogenizujete, onda kao da zavrne ruku tom molekulu i on onda vie nije prav, veide i u suprotnom smeru. I onda ovo zovemo trans-formom. Razlika izmeu ova dva molekula jeu tome to je ovaj prvi tean, a ovaj drugi je vrst. Tako da mogu da ga iskoristim za margarin.Ali, moji enzimi ne znaju ta je to. To je strana materija u mom telu. A ta radite sa stranimmaterijama u svom organizmu? Pokuavate da je izmenite, ali ne znate ta je, i zato jeskladitite gde god stignete u vaim organima, stavljate je pod kou itd. Dame, gledajte uogledalu i videete gde se uskladitilo. I onda idite na dijetu, smrajte i onda ste mrave ali sacelulitom. Jedan engleski asopis o zdravlju kae: ene koje jedu etiri i vie kaika margarinadnevno, imaju 66% vei rizik od sranih oboljenja, a to su transmasne kiseline koje su problem. Azato se industriji te masnoe toliko sviaju?

1. mogu da vam prodaju margarin;

2. sadri masnou koju nita ne prepoznaje, ak ni bakterija.

Oni koji su stariji po godinama seaju se da su se ulja ranije obino uegla. Zato se margarin neuegne? Jer bakterije ne znaju ta je to. I dobro je onda da se pusti neka transmasnoa u tenostanje, i onda one i ostaju tene. Tako da je to vrlo dobro za industriju, ali, za vas je to propast. Izato vam predlaem da uzmete svoj margarin i da s njim oistite svoje cipele i da podmaetesvoju maineriju. Ali, jesti je, nije mudro. Vae suncokretovo ulje moete da koristite umesto dizel goriva. Rekao sam vam kako da se va organizam bori sa nekim od ovih otrova, i sino smogovorili o porodici argarepe, brokoliju i svim drugim lepim stvarima. Naravno da su vampotrebne alternative jer ja sad sigurno razaram va ivot. Ali, nisam jo zavrio. Postoji puno lepehrane koju moete jesti.

Veeras elim da doem do svoje poslednje take. Vidite da industrija voli neto samo zato toje to dobro za policu. Ali, ako je to dobro za policu i za uvanje, onda to obino nije dobro i zaljudsku upotrebu. A sad hou da vas upozorim na neke aditive. Potrebno bi bilo 100predavanja da bi se o ovome govorilo do kraja zato to svetska zdravstvena organizacija nasvojoj listi ima 8.000 aditiva. Dakle, postoje razni aditivi da bi se hrana ouvala. Mnoge od ovih


16

materija izazivaju imunoloke probleme ili su jednostavno, toksine. Neke deluju smesta, a nekesu sa odloenim dejstvom. Neke od njih deluju na va organizam psiholoki, a neke fizioloki.Evropska zajednica je izdala listu onoga to je dozvoljeno na podruju aditiva: boje,antioksidansi itd. Neki se koriste u proizvodnji, a neki u finalnom proizvodu. A sada da vidimo taoni ine za vas. Ovde su neke od poblukacija koje govore o nus pojavama: od migrene,preko hiperaktivnosti, do umora i letargije, nesposobnosti da se koncentriete i svim vrstamanervnih bolesti.

Jedan od velikih problema jesu zaslaivai. Ljudi ele da izgube suvine kilogreme, pa ondakoriste zaslaiva. Jedno vreme saharin je bio veoma popularan, ali znali su da on nije badobar jer izaziva probleme na srcu, povraanje, ireve, on je mutagen i poznat je kao izazivaraka tako da je u nekim zemljama zabranjen. Ali postoje novi zaslaivai kao npr. aspartan.Aspartan ete nai skoro u svemu a kriv je za 75% reakcija na aditive u hrani prema podacimau Sjedinjenim Dravama. Ima 90 simptoma koji se navode kao direktni produkt aspartana.Poevi od glavobolje, spazma miia, simptoma epilepsije, preko zabrinutosti, tekog disanja,znojenja; dovodi se u vezi i sa tumorom na mozgu. Dokazano je da kod eksperimentalnihpacova koji se hrane aspartanom ima povean broj tumora na mozgu. Svi simptomiparkinsonove i alcharmerove bolesti su poveani kad koristite aspartan. A sada da vamobjasnim zato su ovi zaslaivai tako loi. Mnogi od tih savremenih zaslaivaa suaminokiseline. Npr. aminokiselina koja se ovde koristi je aspartina kiselina i fenilanin. Takoe seproizvodi i metanol koji je otrovan. I onda se oni menjaju u aspartat i glutamat u krvi. A to sueksitotoksini (toksini koji vas uzbuuju). Ako je suvie visok nivo ovih eksitotoksina, vae nervneelije e biti ubijene. I va e mozak imati upljine, rupe.

Neemo previe govoriti o metanolu osim da je maksimalna doza za jedan dan 7,8 mg. Jedanlitar ohlaenog pia sa aspartamom u sebi ima 56 mg etanola, to je mnogo preko dozvoljenedoze. A sportisti mogu da koriste ak 250 mg metanola u svojim piima za energiju. Ovamaterija je zaista loa vest. Nita to ete pojesti kao kad uzmete prirodnu namirnicu nee vamdati aminokiseline ovakvog oblika. Dobiete belanevine, ali ove aminokiseline deluju kaoeer na vae elije za ukus i one su onda zaslaivai. Da vam samo kaem, vi ste predivnostvoreni. Kad jedete eer, vae elije za ukus vam kau: eer. I to se registruje u mozgu. Ionda mozak telefonira pankreasu i kae: Sluaj, stie eer, daj insulin koji e taj eerrazgraditi! Ali onda je vaa elija za ukus prevarena i to je sada aminokiselina. I nekoliko satikasnije pankreas alje poruku mozgu: Mnogo insulina, ta sad? Mozak kae: Znam da stie,ve sam to zapisao! I onda to inite svaki dan. Posle izvesog vremena, pankreas telefoniramozgu, i kae: Da li si rekao da je eer na putu? E, ja se onda bunim! I onda poinjete daimate problem sa insulinom. Vi jednostavno niste oblikovani da jedete aminokiseline. A oveaminokiseline na neurotransmiterima su posebno opasne. Sigurno je da se stvaraju kriminalcikad se ovo koristi u hrani. A to se nalazi u puno namirnica: u zaslaivaima, u cerealijama,bombonama za osveavanje daha, u vakama, u jogurtu itd. Predlaem da ponete da itatenatpise na namirnicama. Ovi poboljivai ukusa rade na istom principu glutaminata. Od ovogmonosaharinskog glutaminata bebe su imale greve. I ta se jo deava? Sniava se nivoserotonina u vaem umu. Kad razgovarate sa psihijatrom, npr. reie vam da u psihijatrijskimbolnicama ljudi koji imaju izofreniju imaju nizak nivo serotonina. Mi ovim pravimo naciju


17

izofrenika. A onda antioksidansi. Prirodni antioksidanti koji se nalaze u hrani su vitamin A, E i C.Ali kad izvuete ulja, to nije dovoljno jako. Hajde da dodamo neto drugo. Tako da kad kupitekesicu ipsa ili grickalica videete da na pakovanju pie da su antioksidansi. Ja vam predlaemda pozovete telefonom kompaniju koja vam je to prodala i da pitate: Koji od antioksidansi? Ioni vam sigurno nee rei. To je njihov metod. Jedan je od ova dva: BHT ili BHA. Znate ta onini? 50% kod eksperimentalnih pacova je smanjio holinesterazu.

A sad u da vam kaem ta to znai: Znate da nervni impuls nervnim putem putuje od jedneelije do druge. A na vezama on prelazi sa jednog neurona na drugi. A postoji enzim koji tozaustavlja. Ako smanjim procenat tog enzima, impuls obino ide tip zavreno. A sad ide tip -TRRRRR. I umesto da vae dete mirno sedi u razredu i slua uitelja on jede pomfrit ili ips dokuitelj govori. I dete ovo radi: TRRRRR. To je ta se zbiva u stvarnosti. I jo se zbiva 40% smanjenjiserotonina. Tako dete postaje kao izofreniar. I onda jedno dete ubije drugo dete. Kada ste touli u prolosti? Odakle to nasilje koje danas imamo u drutvu? U jednom zatvoru u SjedinjenimDravama sa najokorelijim kriminalcima koje ima jako dobro obezbeenje, oni su uklonili ovuhranu i uskoro su ovi ljudi mogli da se drue i bez nasilja razgovaraju. Dakle, vae dete e bitihiperaktivno sa ovim hemikalijama. Neki od prezervativa deluju kao i boje. Nema aditiva uvou i povru. Nema aditiva!

Mi ivimo u sasvim razliitom vremenu danas od onog u kom smo iveli u prolosti. Vai izboriodreuju kvalitet vaeg ivota. Izbor je na vama. Vi moete rei: Ne. A vae je zdravlje, i vimoete rei Da. Moda se pitate zato ja sve ovo vama iznosim? Zato to gotovo da nemadrugog naina da se to kae. A smatram da vi imate pravo da sve ovo znate. injenice su tu.Nema informacija, nema izbora. A informacije su tu. Vi moete da izaberete da ivite zdravo!

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jelineto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem dasam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam japroputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me srelipre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali,hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalnii rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnimkancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina.Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinjeda bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovajkolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. ZaNovozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom


18

vrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanogcreva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja kojase formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tuformiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materijanego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv rakakoji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U staravremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki punoradili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri nakauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima kojenisu tako zdrave.

Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg tesupstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaominteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je saistim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo sustudije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvenaorganizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojimajedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da etedobiti eernu bolest strahovito uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imateetiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso.Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka akojedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.

Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da sesuoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali dapozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje onekoje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vamrei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijajuivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad serazmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali uprolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ihbelanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinijebelanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene naklanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu,tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju sedrugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktorekoji sakupljaju ivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi uivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja,glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu zaishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepare za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo uishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i vanokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Ondase dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenje


19

zbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi utom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazadu one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinjedobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskogporekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to samrekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo zaprimer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hlebkoji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba takobezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost jekakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi,suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotinenaunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje eto belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice,nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost.

Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili danjihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo akoje u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivimnogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onimmrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. Aoni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to moglada podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda.Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimoonako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa jedobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad biovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina ovca. Uzeli smo tu istuovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskogporekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadrajabelanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzelidrugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim toete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35%belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina ito smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato toivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo ivotinju kojaje rasla samo na biljnim belanevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide natakmienje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako senoge poinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moe da hodakako treba. Postoji jo jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrae i fecesa svaki dan i jedininain da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa podaonda ete uzeti neto to e imati i mokrau preko toga. I znate ta je zanimljivo: onoj ovci kojaje hranjena biljnim belanevinama, mogli ste da se okrenete i da kaete: Ovice, okreni se!. Iuzeli ste joj uzorak. Otili ste drugoj koja je imala ivotinjsku belanevinu i ona vas je gledalastrogo. Ako ste pokuavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belanevina ivotinjskog


20

porekla nikad niste smeli sami da odete zato to bi vas ona napala. to su vie belanevinaivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, to vie belanevineivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kostkrivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas moda zanima ta je saonim uporeenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belanevina ivotinjskog porekla (tosu one grupe sa 20% prema 20% belanevina, samo to je prva grupa iz izvora ivotinjskogporekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one ivotinje na ivotinjskim belanevinama dvaputa vie kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belanevinama. Sledea injenicanas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti ivotinja koje su jele biljnebelanevine bile su tvre od ivotinja koje su jele belanevine ivotinjskog porekla. Naravno,ivotinje koje su uzimale belanevine ivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove ivotinje nisuimale ni kalcijuma u kostima. ta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispitujugustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vae kosti.Odgovor je sledei: lo odnos kalcijuma i fosfora potie od uzimanja belanevina ivotinjskogporekla. Onda ete rei: Ovo vai za ovce, a ne i za nas ljude. Ovce ne bi trebalo da uzimajubelanevine ivotinjskog porekla, ali na to u se vratiti.

Ovo je istorijska studija. Neu ii u tehnike detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon:ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tano daustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimalebelanevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, ba kako treba. Kod 3%ivotinjskih belanevina, stvar se pogorala. Kod 5% stvar je bila jo gora. A kod 8% jo gora. Akod 8% biljnih belanevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belanevina dobra,ivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna.

Ovde je jedna publikacija u amerikom asopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, neovcama. Belanevine iz mlenih proizvoda poveavaju gubitak kotane mase. ene koje sukoristile veu koliinu ivotinjskih belanevina na raun biljnih 3,8%, imale su etiri puta vei rizikpreloma kostiju. Dame, ako elite da izbegnete osteoporozu ne koristite ivotinjske belanevine.Osteoporoza kota puno novca (6 milijardi maraka u Nemakoj). Sigurno ne elite kosti koje supune rupa. Ako elite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vebanja. Samo malovebanja bolje je nego uopte ne vebati. to vie ivotinjskih belanevina koristite, to je gorepo vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju ivotinjama, i to su materije koje stimuliuhormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotikim materijama i svim vrstamahemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan straan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji iizazvao prilinu paniku.

I zbog savremenog naina gajenja ivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smoradili jedno istraivanje na piliima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene.Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilie. Pronali smomnogo izoblienih nogu zbog deklalsifikacije i kao to taj magazin tvrdi, ovi pilii su teki zavakanje. A takoe su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja modane opne. Lekovikoje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledeoj formuli:delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo


21

to pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast,tako da bi prvo poveali, ovo drugo treba da smanje. Lako! Pile, ne sme da se kree.Napraviemo ti temperaturu koja ti savreno odgovara. Boriemo se za tebe protiv bolesti: evoti antibiotici. Ovde emo tvoju hranu uini to jeftinijom, a onda emo uiniti da se tvojorganizam moe izboriti sa ubretom koje ti dajemo. Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da sekreu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije itav niz problema kod tih viotinja. Meu farmerimau Japanu irio se encefalitis zapaljenje modane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija jezbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. ak su poslali vojsku da to uradi.Medicinski svet kae da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. ak ni zalisci nasrcu ne smeju da budu presaeni, zato to mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga moeteumreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko poveanje infektivnih bolesti. Odakle to potie? Odantibiotika. Zato to bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povraala su i onda su im doktori jednostavno daliantibiotike i poslali ih kui. A onda, za nekoliko dana, dolo je na hiljade dece u bolnicu. Lealisu po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I poto je epidemija izbila pocelom svetu, farmeri su rekli da je to dolo iz medicinske brane. Oni daju te velike dozeantibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to dolo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludiborili jedni protiv drugih.

Mi smo, na naem univerzitetu odluili da reimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastaoda je asopis pigl objavio jaja koja su bila u mrtvakom sanduku. Od tada je potekao zakonu nekim zemljama da ne moete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobroskuvano. A evo ta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moe da se odredi da li bolest potieod farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda e ljudi imati tebakterije u sebi koje su otporne. A ako potie od farmera, onda e ivotinje na farmama imatirezistentne bakterije. Otili smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimaliuzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno uklanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su ibakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterijabilo visoko u klanici, onda je bolest dola sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterijavisoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I ta smo pronali? Pronalismo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jo kako. ta to znai, u stvari?Pogledajte, kod pilia ste pronali tri razliite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo kojiuzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronali smo da sadre16-20 puta vee koliine antibiotika nego to je internacionalnim propisima dozvoljeno.Proveravali smo literaturu i doli do zakljuka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Akojedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj ivotinja i sve ivotinje kojima sudavani antibiotici imale su uveano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepieantibiotik. I on ne deluje. Ali, vae bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tihantibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete au mleka, a loa je vest to oneloe bakterije preive pasterizaciju, i onda se te loe bakterije razmnoe u vem stolmaku i ondaste bolesni i imate dijareju. I ta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali poto ta bakterija potie


22

sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I ta e ona onda reiantibiotiku? Ne moe mi nita!. Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kau:

Poeu da jedem egzotina mesa, poeu da jedem nojeve i gemove. Ali u tim mesimaimate ebolu kao problem koji se pojavljuje.

Imam dobre vesti - govoriemo o ribi. uo sam ve: Nemojte rei da je riba loa! Hajde daponemo da razmatramo to pitanje koje se tie ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate daje danas voda zagaena tako da ne moete da plivata na nekim plaama. A onda, tu je nemali problem biolokog uveanja. to idete vie u lancu ishrane koncentracija toksina seuveava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kadadoete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uveana. Ptice kojejedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, poto nemaju dovoljno jakuljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekimmestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronaeno je da ove ivotinje, u stvari,umiru od zapaljenja plua. Ali, zato su dobile zapaljenje plua? Onda su analizirali celusituaciju i doli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju koritanaftnih tankera da koljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere kojiprevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se iste od tih koljki runo.Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moe da se izmeri. Ali je umasnoi ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dandva onine love ribu. I ovi morski lavovi tada troe svoju masnou iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. Iimuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje plua i oni tada umiru. Kada vi imate groznicuvi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zato mi dobijamo danas tako mnogo bolesti plua?Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono to jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoi u telu imateiste otrove. Ali, rei ete: Treba mi riba zato to je bogata omega trimasnim kiselinama koje sukorisne. I kau vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je ba tako? Prvo, dobijate visok sadrajholesterola. Vidite da haringino ulje ima vie holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininimuljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas,one pomau da se smanji lepljivost krvnih elija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvnipritisak, sve vrste poboljanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolestispree: kone, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno ba izribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoina kiselina. Ne mora da se neophodnodobije iz ribe. Ona naroito utie na zgruavanje krvi. Tako da elite da imate to, ali ako togaimate previe, onda ste u rizinoj grupi da dobijete modani udar, i trombrozu zaepljenjevena.

Zanimljivo je da ivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju log ili trombozu. U biljkamaete nai alfalinoleinu kiselinu. A neete nai ezopantenoinu kiselinu. Ali, ovde imate sveenzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz biljaproizveete pomou enzima dovoljno ove ezopantenoine kiseline koja vam je neophodna,ali je nikada neete imati previe. Dobijte omega tri iz bilja. Dobiete to iz krompira, repe, alinajbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite


23

laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodnoda to dobijete iz riba, moete to dobiti iz badema, oraha.

A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su iveli na na nezagaenom prostoru, ali naunicikau da su sada oni zagaeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, ato se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore inauka kae da se kod riba dramatino poveavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sakojima se do sada nikada nismo bavili.

Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolestiizazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Seate se kada smo bili suoeni saboleu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: Govedina je bezbedna! Hajde da vidimo ta jeprion. To je belanevina koja se useljava u mozak. Tako je vrsta da je ne moete unititi nikuvanjem ni niim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane nenormalnaonda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu eliju. Zatim, ta nervna elija umre i ostavlja rupu,tako da na kraju mozak postane kao suner. Tako se i zove spongifornost sunerasnost. Taspongiforna bolest se zove govea spuvasta masa u mozgu. ta je Britanija tvrdila kad se ovodogodilo? Don Mejdor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problemasa ovom boleu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problemreili tako to su ubijali te ivotinje, a onda su 1992. rekli: Ma, ne moe to nita da nam nakodi!Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995.godine utrostruio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naunici su tvrdili da se ne moedobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moe da pree sa jedne vrste na drugu. A ak ikad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A ve su 1994. god. imake su poele da dobijaju tu bolest. Zato? Jer su jele zaraenu hranu za kune ljubimce. Ionda je prvi mladi ovek umro. Oho, ona teorija da bolest eka da se razvije 80 god. je pala uvodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da ponu da ubijaju ta goveda.Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledee godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje supasle tu travu bile su ponovo zaraene boleu ludih krava. Morali su u posebnim rernama navisokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sadepidemija prestala? Kau da je danas bezbedno jesti meso zato to sada ima samo desetpriona na gramu. Ali, kotana sr ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu nagramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako sesee meso? Uzme se testera i du kime se presee cela ivotinja. Tako da ta testera ide krozcentralni nervni sistem i razlae te prione po celom mesu. Mislite li da to moe da doe i do vasili da ode u Ameriku? Ve 1989 god. pronali su u Americi sluajeve Krojcebjakovljevogsindroma to je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih sluajeva bilo hiljadu putavie nego to su oekivali. Mogao bih sada da vam pokaem mnogo populacije i mogao bihda vam ustvrdim da su sluajevi alchajmerove bolesti u stvari sluajevi bolesti ludih krava. I od90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas?U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, ve i bolet ludih ovaca, a u odgajalitima riba imamoak i lude ribe. Zato? Zato to su uginule ivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali ipiliima. Da li je baka morala da razmilja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila.Mislili smo da smo pobedili ovu bolest. Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i


24

ap su se vratili. Kad se slinavka i ap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione ivotinja suubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, tasu onda uradile Juna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A drugezemlje su pitale: Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale? Ne, oni su onda zatvorili oveivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ihjedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i ap ne pogaaju ljude. Da, pogaa:dobijate ireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi suse tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna ta e se dogoditi narednih godina. A sad,kad ih ubijete na ovaj nain, onda su sve ivotinje sa virusom unitene. Kad ih vakciniete, da liste onda ubili virus? Ne, samo ste tu ivotinju uinili imunom. Tako da svaka ta ivotinja bivanosilac. Ukoloko budete elili da to jedete prijatno vam bilo! Ne, ja nemam bolest ludih krava,ja imam slinavku i ap! Prava pitanja koje moemo da postavimo sebi jeste da li biljna hranamoe da zameni meso? Da li e u mom ivotu ostati neka rupa, neto to nedostaje? Odgovorna ovo pitanje e doi prekosutra. Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi! Sutrauvee imam najuzbudljivije vesti za sve vas!

Proizvodi ivotinjskog porekla novi rizici 2

Veeras u vam pokazati da vai pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato to su jelineto drugo, nego zato to se sama hrana promenila. Moram na poetku da vam kaem dasam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji u vam pokazati je onaj put kojim sam japroputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srean zbog promena. Da ste me srelipre 15 godina izgledao sam prilino razliito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali,hajde da svoju potragu zaponemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalnii rak prostate su glavni oblici raka kod mukaraca i poinju sa 40-45 godina sa kolorektalnimkancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod ena je slika slina.Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke poinjeda bude veliki problem. A onda je najei oblik kolorektalnog raka u starakom dobu. Ovajkolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. ZaNovozelanane je meso ivine kao povre. Oni su po broju oboljevanja od raka na samomvrhu, a na dnu lestvice su Afrike zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalanogcreva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga peete, onda imate odreena jedinjenja kojase formiraju heterocikline kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tuformiraju. Jedan peeni komad mesa moe u sebi sadrati mnogo vie kancerogenih materijanego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv rakakoji bi se izazvao. Ali to vie ovog jedete, vea je verovatnoa da ete dobiti rak. U staravremena, ljudi su jeli svee povre iz bate i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fiziki punoradili, trudili su se da svojom fizikom snagom to vie urade. A mi smo postali krompiri nakauu, uivamo sedelaki nain ivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima kojenisu tako zdrave.


25

Postoji jedinjenje koje se zove aalfac. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg tesupstance. Piletina ima 180 mg. A jo jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vaominteligencijom) se u velikim koliinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih lezda je saistim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drave i Novi Zeland. Ovo sustudije koje su vrene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Dravama i ak je Svetska zdravstvenaorganizacija izdala jedan obiman izvetaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojimajedete meso i ako imate meso vie od etiri puta sedmino, onda se verovatnoa da etedobiti eernu bolest strahovito uveava. Ako jedete meso est puta sedmino, onda imateetiri puta veu verovatnou da ete dobiti eernu bolest nego neko ko ne jede meso.Poveava se verovatnoi da ete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka akojedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.

Ovo to smo do sada govorili odnosilo se na ono sa ime su deka i baka morali da sesuoavaju. A ono sa im se sad suoavamo jeste ono sa im se oni nikada nisu morali dapozabave, a to je savremeni nain za gajenje ivotinja za ishranu. Vidite, danas su ivotinje onekoje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraivanje radio na mnogim mestima i mogu vamrei da zemlje treeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje ivotinja. Nain na koji se dobijajuivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokree profit. I kad serazmilja o tome ime e se hraniti ivotinje, to nije ni nalik niemu onom to smo imali uprolosti. Danas ovim ivotinjama dajemo ivotinjske belanevine, jer je teorija da ihbelanevine ivotinjskog porekla ine da bre rastu. Mi elimo da dobijemo najjeftinijebelanevine. ivotinjama se daju druge uginule ivotinje, to su one ivotinje koje su odbijene naklanici, zatim se one melju i sve ono to otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu,tako da sve one bolesne ivotinje koje nisu mogle da prou proces na klanici se melju i daju sedrugim ivotinjama kao hrana. I to je deo ivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktorekoji sakupljaju ivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi uivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vaan deo ivotinjske hrane je i riblje brano. Sva ona peraja,glava i ostali delovi od ribe, i sve one neeljene ribe koje su izvaene mreom a nisu zaishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa ivinarskih farmi sve ono to se inae isti. To je sad lepare za neto to i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste to se sigurno nikome ne bi dalo uishrani. To se sve osui, samelje i opet se daje piliima za ishranu. Jer istog je materijala kao i vanokat: ima kerotonina, belanevine. Naravno da pile sada ne moe da svari svoje pero. Ondase dodaje jedan enzim koji pomae da se to pero ipak svari. To to pile ima unutranje krvarenjezbog tog enzima, to i nije ba tako vano. Sve ono to bi se opralo sa ivinarske frme se nalazi utom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da e tu urinu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazadu one korisne kiseline. A takoe i petrohemijski nusprodukti su dodati ovoj ishrani. Sada ivotinjedobijaju mnogo proteina ivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belanevine ivotinjskogporekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moe neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao to samrekao, proizvodi ivotinjskog porekla e pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo zaprimer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hlebkoji je biljnog porekla proizvee samo pola. A im je brano rafinisano, ni ono nije ba takobezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvie izaziva kiselost jekakavalj. Dame, za vas je ovo loa vest! Osteoporoza je izazvana, kau nauni asopisi,


26

suvinim belanevinama ivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokaem na stotinenaunih asopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrili ovakva istraivanja. I koje eto belanevine izazvati: biljnog ili ivotinjskog porekla? ivotinjskog porekla. To su injenice,nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono to je stvarnost.

Pre nekoliko godina bili smo ukljueni u jedan istraivaki projekat gde su se farmeri alili danjihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo akoje u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izae iz tora sa krivimnogama, nee postii dobru cenu. Hranili su ih na uobiajan nain: ribljim branom i svim onimmrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: To su belanevine ivotinjskog porekla. Aoni su rekli: Vi ste ludi!. Hajde da to ispitamo, rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to moglada podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda.Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poeli da ih hranimoonako kako bi trebalo da se te ivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa jedobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadraj belanevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad biovce same ile na pau i pronale detelinu. To je ona prava dedina ovca. Uzeli smo tu istuovcu i dali joj 3% belanevine ivotinjskog porekla. Sledeoj grupi 5% belanevina ivotinjskogporekla. Sledeoj grupi 8% belanevina ivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadrajabelanevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belanevina ivotinjskog porekla. Onda smo uzelidrugu grupu i dodali joj 8% biljnih belanevina. Moda ete neki od vas biti rastueni onim toete videti. To su bile ivotinje koje bi bile hranjene na drugi nain. Industrija daje 35%belanevina ivotinjskog porekla. Mi smo doli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belanevina ito smo vie belanevina ivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zato? Zato toivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajm

Documents

Valter Fajt - Neverovatna Otkrica