VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT

TEMA: ULOGA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Mentor: Student:

Prof. dr Tihomir Tasić Nikola Ristić

Broj indeksa: 12508

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Uloga finansijskog menadžmenta .......................................................................................4

1. Pojam finansijskog menadžmenta .......................................................................4

2. Značaj finansijskog menadžmenta ......................................................................5

3. Predmet finansijskog menadžmenta ...................................................................5

4. Finansijski ciljevi preduzeća ...............................................................................6

4.1. Glavni finansijski cilj preduzeća ..........................................................6

4.2. Sporedni finansijski ciljevi preduzeća .................................................7

5. Finansijski sistem preduzeća ...............................................................................9

6. Klasifikacija odluka finansijskog menadžmenta ..............................................11

7. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima i gotovinom .................................12

Zaključak ...........................................................................................................................14

Literatura ...........................................................................................................................15

2

Uvod

Određivanje pojma finansijskog menadžmenta usko je povezano sa pojmom finansijskih

odnosa. Šire određivanje finansijskih odnosa obuhvata proces reprodukcije u celini i u

tom smislu finansijski menadžment se definiše kao komponenta finansijske  politike koja

je usmerena na postizanje postavljenih ciljeva uz korišćenje odabranih instrumenata. Uže

određivanje finansijskih odnosa kaže da oni ne obuhvataju ceo proces reprodukcije već

samo stadijum raspodele pa se finansijski menadžment definiše kao celokupnost, metoda

najbolje raspodele prihoda radi očuvanja i uvećanja privremeno slobodnih novčanih

sredstava.

Osim toga finansijski menadžment prema terminološkom određenju podrazumeva i

upravljački finansijski kadar koji je odgovoran za sprovođenje upravljačkih odluka.

3

Uloga finansijskog menadžmenta

1. Pojam finansijskog menadžmenta

Finansijski menadžment se može posmatrati dvojako, kao naučna disciplina i kao

funkcija u preduzeću. Kao naučna disciplina finansijski menadžment se  razvio iz nauke o

finansijama i proučava upravljanje finansijama u preduzeću. Tesno je povezan i sa

drugim naučnim disciplinama a naročito sa računovodstvom i ekonomijom.

Određivanje pojma finansijskog menadžmenta usko je povezano sa pojmom finansijskih

odnosa. Šire određivanje finansijskih odnosa obuhvata proces reprodukcije u celini i u

tom smislu finansijski menadžment se definiše kao komponenta finansijske  politike koja

je usmerena na postizanje postavljenih ciljeva uz korišćenje odabranih instrumenata. Uže

određivanje finansijskih odnosa kaže da oni ne obuhvataju ceo proces reprodukcije već

samo stadijum raspodele pa se finansijski menadžment definiše kao celokupnost, metoda

najbolje raspodele prihoda radi očuvanja i uvećanja privremeno slobodnih novčanih

sredstava.1

Kao naučna disciplina finansijski menadžment se bavi teorijom i metodama upravljanja

novčanim tokovima u preduzeću, a kao funkcija preduzeća obuhvata aktivnosti koje se

odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom. Upravljanjem finansijama vrši se

upravljanje novčanim tokovima preduzeća.2

Osim toga pojam finansijski menadžment prema našem terminološkom određenju

podrazumeva i upravljački finansijski kadar koji je odgovoran za sprovođenje

upravljačkih odluka.3

1 Dohčević, S., Malešević, Đ., Sistem analize poslovanja, Savremena administracija, Beograd, 2001, str.

20.2 Ibid.3 Ibid.

4

2. Značaj finansijskog menadžmenta

Značaj finansijskog menadžmenta se ogleda u dve oblasti i to operativnom menadžmetu

gde se izvršavaju finansijske odluke kao i u strateškom menadžmentu koji obuhvata

planiranje, organizaciju, upravljanje finansijskim poslovima.4

Greške  finansijskog menadžmenta mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti

upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr.

U zemljama u tranziciji finansijski menadžment tek sada dobija pravi značaj.5

3. Predmet finansijskog menadžmenta

Predmet interesovanja finansijskog menadžmenta bili su problemi finansiranja odnosno

pribavljanja kapitala iz različitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa

preduzeća i finansijskih institucija koje mu obezbeđuju kapital kao i finansijski

instrumenti kojima se kapital pribavlja. Znači predmet interesovanja tradicionalnog

pristupa bila je pasiva bilansa stanja preduzeća.6

Krajem 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja savremenog pristupa finansijskog

menadžmenta. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast

značaja odgovornosti menadžera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima,

prema dobavljačima, prema državi nastala je potreba za korišćenjem naučnih metoda u

donošenju finansijskih odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije

finansijskog menadžmenta kao naučne discipline.

4 Ibid, str. 21.5 Ibid, str. 21.6 Ibid, str. 22.

5

Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijskog menadžmenta čiji je predmet bio samo

pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja

kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja.7

Savremeni pristup finansijskog menadžmenta prema Solomonu treba da pruži naučnu

osnovu za odgovore na sledeća pitanja:8

Koju vrstu sredstva preduzeće treba da pribavi?

Koliki ukupan obim sredstva preduzeće treba da ima?

Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana?

4. Finansijski ciljevi preduzeća

4.1. Glavni finansijski cilj preduzeća

Postoji više finansijskih ciljeva preduzeća a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari

teže maksimiziranju njihove imovine kroz poslovanje preduzeća. U akcionarskom

društvu taj cilj se postiže stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje tržišnom

vrednošću akcija, a koja je rezultat tri glavne odluke:9

Odlukom o finansiranju se definiše struktura finansiranja preduzeća to jest

pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza preduzeća i to iz sopstvenih ili

tuđih izvora. Dugoročni izvori finansiranja doprinose većoj rentabilnosti ulaganja

i povećanju vrednosti akcija pod uslovom da su jeftini i da je obezbeđena

optimalna kombinacija finansiranja.

Odluka o dividendi i zadržanom dobitku doprinosi povećanju ili smanjenju

vrednosti akcija preduzeća. Isplata većih dividendi povećava potražnju za

akcijama pa se povećava i tržišna vrednost akcijama. Često se zagovara

7 Ibid, str. 22.8 Ibid, str. 22.9 Stojiljković, M., Krstić, J., Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš, 2000, str. 30.

6

maksimiziranje zarade po akciji, međutim kada bi to bio jedini cilj preduzeće ne

bi isplaćivalo dividendu a  može se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1

milion za 5 god. ili 150 hiljada svake god. u narednih 5 god. A odgovor zavisi od

vremenske vrednosti novca za preduzeće i investitore.

Odluka o investiranju u materijalno finansijsku ili drugu imovinu utiče na

strukturu imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna

iskorišćena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povećanja tržišne vrednosti

akcija a time i vrednosti preduzeća.

Tržišna cena akcija je procena vrednosti preduzeća od strane svih učesnika na

finansijskom trzištu a uzima se u obzir sadašnja i buduća zarada po akciji, vremenski

razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl. relevantne činjenice. Ona služi kao pokazatelj

koliko menadžment radi u korist akcionara.10

4.2. Sporedni finansijski ciljevi preduzeća

Maksimiziranje neto dobitka je jedan od bitnih sporednih ciljeva, a drugi jačanje

finansijske snage.

Neto dobitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzeću na

raspolaganje. U akcionarskom društvu neto dobitak deli se na:11

Dividendni dobitak iz kojih se vrši isplata dividendi

Zadržani dobitak koji povećava trajni kapital preduzeća, finansiranje razvoja,

pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slučaju nedostataka neto dobiti

Rezerve za pokriće poslovnog i finansijskog rizika.

10 Ibid.11 Ibid, str. 31.

7

Neto dobitak je uslov za opstanak preduzeća u konkurentnoj borbi na tržištu.

Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povećanje obima

prodaje, povećanje cena).12

Minimiziranje troškova (smanjenje stalnih i promenljivih troškova). Minimalizacija

poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa).13

Akcionarsko društvo može povećati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije

od vrednosti a da akcionari od toga nemaju finansijsku korist. Može se povećati i

izdavanjem novih akcija pri čemu će pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim

povećanjem akcija ne poveća i neto dobitak iz koga se vrši isplata dividendi.

Finansijsku snagu čine dve komponente:14

Kvantitativna finansijska snaga predstavlja obim i vrednost imovine i

podrazumeva usklađenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim

sredstvima. Neusklađenost može dovesti do zastoja i nedovoljnog korišćenja

kapaciteta.

Kvalitativna finansisjka snaga čini solventnost, trajna sposobnost kratkoročnog

finasiranja tekućeg poslovanja, poslovanje bez gubitka, ostvarivanje neto dobiti,

trajna sposobnost, zadovoljenje potreba radnika menadžera i države. Kvalitet

uslovljava mogućnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet.

12 Ibid, str. 32.13 Ibid, str. 32.14 Ibid, str. 32.

8

5. Finansijski sistem preduzeća

Preduzeće se može posmatrati kao određeni finansijski sistem. Da bi se preduzeće moglo

osnovati potreban je početni kapital kako bi se obezbedili neophodni činioci proizvodnje,

sredstva za rad, radna snaga, predmeti rada i sl. Po osnivanju preduzeća potrebno je

obezbediti finansiranje tekućih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva,

suverenost i rentabilnost.

Preduzeće treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na tržištu oštre

konkurencije.

Preduzeće je finansijski sistem čiji krvotok čine novčani i robni tokovi. Robni tokovi u

stvari predstavljaju novčane jer se svaki oblik imovine preduzeća prodajom može

pretvoriti u novac.15

Cene preko uzajamne veze ponuda potražnja utiču na obim finsisjkog izvora i tokova.

Ona predodređuje konkretan obim novčanih sredstava koji služi preduzeću, pa je jedan

od osnovnih faktora koji utiču na dalji proces raspodele.16

Cena utiče na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utiče na efikasnost

finansijskog menadžmenta. Taj uticaj se rezultira kroz mogućnost usporavanja ili

ubrzavanja perioda obrta kapitala i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. Da

bi se poslovni tokovi nesmetano odvijali preduzeće treba da organizuje optimalnu

organizaciju  finansijskih poslova.

Finansijska funkcija  po pravilu obezbeđuje i izvršava zadatke pribavljanja novčanih

sredstava, održavanje likvidnosti i solventnosti preduzeća i vrši kontrolu racionalne

upotrebe novčanih sredstava.

15 Ibid, str. 35.16 Ibid, str. 35.

9

Neki od osnovnih zadataka finansijske službe su:17

finansijsko planiranje,

izrada i dostavljanje zahteva bankama o kreditima,

brine o otplati kredita i plaćanju kamata i

vrši finansijske analize.

Izbor organizacione strukture finansijskog menadžmenta zavisi od velikog broja faktora,

između ostalog od:18

organizaciono pravne forme preduzeća

tržišta na kome radi preduzeće

veličine organizacije

sfere delatnosti

tehnologija koje se  koriste

tipova menadžmenta

informacionih procesa u preduzeću

planiranog vremena dobijanja proizvoda

vremena donošenja i realizacije odluka

organizacione kultura i klime

U malim i srednjim preduzećima finansijska delatnost organizovana je u odeljenja ili

referate kao što su:19

Finansije,

Knjigovodstvo ili

Informatika.

17 Ibid, str. 35.18 Ibid, str. 36.19 Ibid, str. 36.

10

U velikim preduzećima finansijska delatnost je organizovana u odgovarajuće sektore i

službe i to:20

Finansijsko-računovodstveni sektor

Informatika

Kontrola

Revizija

6. Klasifikacija odluka finansijskog menadžmenta

Finansijski menadžment donosi različite odluke i razlikujemo:21

Obične varijante sistema mogu biti:

neefikasna, ne omogućava da se problem reši

racionalna, omogućava rešenje problema

optimalna, omogućava rešenje na najbolji mogući način

Sinergijske varijante sistema se javljaju kod razrade novih tehnologija ili kompleksnih

elemenata sistema ili operacija. Ovakav efekat odlučivanja naziva se i efekat poluge. 3)

Asinergijske varijante sistema su one varijante koje dovode do neproporcijalnog

smanjenja efikasnosti sistema. Uzroci tih odluka su: kašnjenje u izvršavanju odluka,

nepostojanje resursa, odsustvo motivacije i sl.

Kod donošenje odluka o investiranju postoje prostorna i vremenska optimalizacija

raspodele investicija.

20 Ibid, str. 36.21 Ibid, str. 38.

11

Prostorna optimalizacija raspodele investicija je ona kod koje je ukupan iznos

finansijskih resursa za konkretan period ograničen.

Vremenska optimalizacija raspodele investicija je ona kod koje je ukupan iznos

finansijskih resursa koji je dostupan za finansiranje u planiranoj godini ograničen. Postoji

i portfeljna teorija u okviru koje se uz pomoć statističkih metoda ostvaruje najpovoljnija

raspodela rizika i procena dobiti.

Odluke finansijskog menadžmenta moraju da obuhvataju sledeće operacije:22

otkrivanje finansijskog problema

prikupljanje informacija

analiza informacija

određivanje ciljeva

razrada kriterijuma ocene efikasnosti

analiza mogućih upravljačkih uticaja

prognoziranje posledica

verifikacija odluka i

saopštavanje donošenih odluka izvršiocima

7. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima i gotovinom

Obrtna sredstva su ona sredstva koja se u kraćim rokovima obrću i koja se pretvaraju iz

jednog oblika u drugi, novčanog ili naturalnog. To su sredstva koja se stalno troše u

procesu proizvodnje. Samo kratkoročna potraživanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona

sa rokom dospeća do godinu dana. Ostala potraživanja čiji je rok duži od godinu dana

spadaju u srednjoročna i dugoročna. U obrtna sredstva spadaju svi oblici novca,

kratkoročne hartije od vrednosti, sva imovina koja se u toku godine preobrne u novac, sve

zalihe materijala, robe i sitnog materijala. Obrtna sredstva stalno menaju oblik, ona su u

jednom momentu sirovina, poluproizvod, proizvod, novac ili potraživanje. Ona se ne

22 Ibid, str. 40.

12

troše postepeno kao osnovna sredstva nego jednokratnom upotrebom. Obrtna sredstva

koja su potrebna za obavljanje redovnog poslovanja preduzeća su trajna obrtna sredstva.

Obrtna sredstva mogu biti i bruto obrtna sredstva i kada se ona umanje za kratkoročne

obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima ima

za cilj da se što manjim ulaganjem u ukupne i pojedinačne oblike obrtnih sredstava

ostvari što veći obim poslovne aktivnosti. Preduzeće treba da teži da utvrdi optimalan

obim neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između ukupnih

obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza, i oni su važan indikator solventnosti

preduzeća.23

Upravljanje gotovinom je stalno balansiranje između solventnosti i rentabilnosti. Suficit

gotovine ne smanjuje rentabilnost, ali deficit gotovine ugrožava solventnost preduzeća.

Deficit gotovine mora imati adekvatne izvore pokrića, dok suficit gotovine treba da ima

rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja. Koeficijent obrta gotovine pokazuje

koliko se gotovinskih ciklusa obavi u toku jedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je

broj dana u godini koji protekne od trenutka izdavanja gotovine za nabavku sirovina i

materijala do momenta primanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda. Koeficijent

se dobija kada se broj dana u godini podeli sa prosečnim trajanjem jednog obrta. 24

Zaključak

23 Ibid, str. 42.24 Ibid, str. 43.

13

Osnovni cilj finansijskog menadžera treba da bude stvaranje novih vrednosti, analiza

zadovoljstva klijenata, kretanje proizvoda na tržištu i slično.

Maksimiranje bogatstva akcionara nije jedini cilj koji finansijski menadžer treba da

ispuni. On ima i određenu društvenu odgovornost. Njegova obaveza je da brine o

interesima kako akcionara i zaposlenih, tako i dobavljača, lokalne zajednice... U taj

domen obaveza finansijskog menadžera spadaju i podržavanje prakse zapošljavanja,

zaštita čovekove okoline, isplata pravednih naknada radnicima...

Finansijski menadžer u uslovima neizvesnog i promenljivog okruženja mora biti

koordinator i kontrolor prilikom donošenja poslovnih odluka, uz punu saradnju sa

menadžerima iz ostalih sektora.

Finansijski menadžer treba da pronađe profitabilne projekte za ulaganje investicija, tako

da postoji bezbednost uloženog novca i regularan povraćaj istog.

U aktivnosti finansijskog menadžera spada i predviđanje budućnosti kompanije, u

finansijskom smislu. Ovaj zadatak je donekle sličan planiranju budžeta, s tim što se

budžet odnosi uglavnom na period od jedne godine, a prognoziranje budućnosti često

znači i predviđanje i procenu događanja u vremenskom rasponu koji može da iznosi po

10, 20 godina. Prognoze u ovom slučaju nisu tako precizno definisane kao budžet i

optimističnijeg su karaktera.

Literatura

14

Dohčević, S., Malešević, Đ., Sistem analize poslovanja, Savremena administracija,

Beograd, 2001.

Žarkić – Joksimović, N., Upravljanje finansijama, FON, Beograd, 2010.

Krasulja, D., Ivanišević, M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

Stevanović, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

Stojiljković, M., Krstić, J., Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš, 2000.

15