NLB BANKA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI … izvestaji za... · Konačna verzija MSFI 9 Finansijski instrumenti odražava sve faze finansijskih instrumenata i zamenjuje MRS

NLB BANKA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2015. GODINE

NLB BANKA A.D., BEOGRAD SADRŽAJ

STRANA IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2 BILANS STANJA 3 BILANS USPEHA 4 IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 5 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7 - 8 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 9 - 78 GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

NLB BANKA A.D., BEOGRAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE31. decembar 2015. godine

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banka je registrovana kao akcionarsko društvo. Registrovana je za obavljanje kreditnih, depozitnih igarancijskih poslova u zemlji i inostranstvu, kao i poslova platnog prometa u zemlji i inostranstvu, uskladu sa zakonom.

Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama, Zakonom o privrednim društvima i drugimrelevantnim zakonima, na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Banka poslovanje obavlja preko 4 filijale na teritoriji Republike Srbije (Beograd, Novi Sad,Kragujevac i Sremska Mitrovica), odnosno 31 organizacione jedinice.

Na dan 31.12.2015. godine NLB banka a.d., Beograd ima 459 zaposlenih (31. decembra 2014.godine: 421 zaposlenih).

Matični broj Banke je 08250499, a poreski identifikacioni broj je 101700234.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2015. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijskoizveštavanje banaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicijau obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje. Banka ne sastavlja i neprikazuje konsolidovane finansijske izveštaje s obzirom da ispunjava uslove navedene u MSFI 10 –Konsolidovani finansijski izveštaji vezane za izuzimanje od obaveze pripremanja konsolidovanihfinansijskih izveštaja. Konačni vlasnik Banke, Nova Ljubljanska Banka dd, Ljubljana pripremakonsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MSFI koji su dostupni za javnosti na web strani:www.nlbskupina.si. Metod priznavanja ulaganja u kapital zavisnih društava je prikazan u napomeni3.7, a detalji o ulaganjima u zavisna društva su prikazani u napomeni 18.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev zasledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju,derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenjena trgovanju, finansijska sredstva i obavezepo fer vrednosti preko bilansa uspeha i obaveze za plaćanje akcijama zasnovane na gotovini.Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara (RSD ’000,) osim ukoliko nije drugačijenaznačeno.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da ćeBanka nastaviti sa poslovanjem u predvidlivoj budućnosti.



10

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju

Usvojene računovodstvene politike su u skladu s prethodnom finansijskom godinom osim narednihdopunjenih MSFI, koji su usvojeni od strane Banke 1. januara 2015. godine.

Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI2011 – 2013, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za godišnji period počev od ili nakon 1.janura 2015. godine. Uprava Banke je napravila procenu uticaja ovih poboljšanja i zaključila da nemauticaja na finansijske izveštaje Društva na 31. decembar 2015. i godinu koja se tada završava.

Dopunjeni standardi su:

· MSFI 3 Poslovne kombinacije

Poboljšanje se odnosi na to da MSFI 13 isključuje iz svog delokruga računovodstvozajedničkih poduhvata u okviru finansijskih izveštaja samog zajedničkog poduhvata.

· MSFI 13 Merenje fer vrednosti

Poboljšanja se odnose na delokrug izuzetka portfolija definisan u paragrafu 52 MSFI 13uključujući sve ugovore koji su u okviru MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje ivrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti bez obzira da li su u skladu sa definicijomfinansijske imovine ili finansijskih obaveza definisanih u okviru MRS 32 Finansijskiinstrumenti: Prezentacija.

· MRS 40 Investicione nekretnine

Poboljšanje se odnosi na određivanje da li neka transakcija zadovoljava definiciju kakobiznis kombinacije definisane u MSFI 3, tako i investicione nekretnine kao što jedefinisano u MRS 40, i zahteva razdvojenu primenu oba standarda nezavisno jedan oddrugog.

2.3. Usvojeni standardi koji još nisu primenjivi i ranije usvojeni standardi

· MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina (Dopuna):Prihvaćene metode amortizacije

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine.Dopuna predstavlja dodatna pojašnjenja i smernice kako obračunavati amortizacijunekretnina, postrojenja, opreme ili nematerijalne imovine. Dopuna pojašnjava princip uMRS 16 i MRS 38 da prihod više predstavlja ekonomsku korist koja nastaje vođenjembiznisa (čiji je aktiva deo), nego ekonomsku korist koja nastaje upotrebom nekretnina,postrojenja, opreme i nematerijalne aktive. Kao rezultat toga, odnos između ostvarenogprihoda i prihoda koji je bio planiran da bude ostvaren ne može biti uzet u obzir prilikomobračuna amortizacije, odnosno može biti korišćen u retkim slučajevima kod amortizacijenematerijalne imovine.



11


2.3. Usvojeni standardi koji još nisu primenjivi i ranije usvojeni standardi (nastavak)

· MRS 19 Primanja zaposlenih (Dopuna): Doprinosi zaposlenih

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. februara 2015. godine.Dopuna se odnosi na doprinose zaposlenih ili trećih lica u skladu sa planom penzijskihprimanja. Cilj dopune je da pojednostavi obračun doprinosa nezavisno od broja godina kojije zaposleni proveo u službi, na primer, doprinosi zaposlenog se obračunavaju kao fiksniprocenat na platu.

· MSFI 9 Finansijski Instrumenti: Priznavanje i odmeravanje

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenoranije usvajanje. Konačna verzija MSFI 9 Finansijski instrumenti odražava sve fazefinansijskih instrumenata i zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje iodmeravanje, kao i sve pređašnje verzije MSFI 9. Standard uvodi nove zahteve zapriznavanje i odmeravanje, ispravku vrednosti i računovodstvo hedžinga (hedgeaccounting).

· MSFI 11 Zajednički poduhvati (Dopuna): Računovodstvo u zajedničkom poduhvatu

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine.Bazira se na računovodstu koje je u zajedničkom interesu u okviru joint vanture i jointoperation aranžmana. Daje smernice i objašnjava sticanje interesa u okviru zajedničkihpoduhvata koji konstituišu biznis u skladu sa MSFI i preciriza odgovarajućiračunovodstveni tretman ovakvih akvizicija.

· MSFI 15 Prihodi po ugovoru s kupcima

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2018. godine. MSFI 15uspostavlja model od pet koraka koji će se primenjivati na prihode po ugovoru s kupcima(uz ograničen broj izuzetaka), nezavisno od vrste prihoda ili industrije. Zahtevi standardaće se takođe primenjivati na priznavanje i merenje dobitaka i gubitaka od prodaje nekenefinansijske imovine, koja nije posledica uobičajenih aktivnosti Društva (npr. prodajastalne materijalne ili nematerijalne imovine). Standard zahteva detaljna obelodanjivanja,uključujući razvrstavanje ukupnih prihoda, informacije o obavezama rezultata; promene ustanju imovine i obaveza po osnovu ugovora između perioda, kao i ključne procene.

· MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji (Dopuna)

Dopuna standarda je primenjiva za period počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Ovadopuna omogućava entitetima da koriste metod učešća za obračun investicija u njihovapredstavništva, zajedničke poduhvate sa drugim licima iako imaju različite finansijskeizveštaje i da će omogućiti prelazak na MSFI za posebne finansijske izveštaje, smanjujućitroškove bez uticaja na podatke koji su dostupni investitorima.



12



· MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete:Prodaja aktive između investitora i zavisnog preduzeća (Dopuna)

Dopuna ukazuje na poznato neslaganje između zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28,vezanih za prodaju ili unošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih preduzeća izajedničkih poduhvata. Rezultat dopuna odnosi se na to da je gubitak ili dobitak priznatkada transakcija tangira biznis, bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne. Delimičandobitak ili gubitak je priznat kada transakcija tangira aktivu koja nije ključna za obavljanjebiznisa, čak i kada je ova aktiva deo zavisnog preduzeća. U decembru 2015. godine,Odbor za međunarodne računovodstvene standarde odložio je datum primene ovogstandarda čekajući ishod istraživanja vezano za metod učešća.

· MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 Investicioni entiteti: Primena izuzetaka konsolidacije(dopuna)

Dopuna se odnosi na tri problema koja se sve češće pojavljuju u praksi u okviruinvesticionih entiteta sa izuzetkom konsolidacije. Dopuna standarda je primenjiva zaperiod počev od ili posle 1. januara 2016. godine. Dopune pojašnjavaju da je nepostojanjekonsolidovanog finansijskog izveštaja primenljivo na matično lice koje je ogranakinvesticionog entiteta, kada investicioni entitet vrednuje sve svoje podružnice po ferfrednosti. Takođe, standard pojašnjava da jedino zavisni entitet koji nije investicioni, sampo sebi, ali istovremeno pruža podršku investicionom entitetu može biti uključen ukonsolidaciju. Sve ostale podružnice investicionog entiteta se procenjuju po fer vrednosti.Na kraju, dopuna MRS 28 Investicije u podružnice i zajedničke poduhvate omogućavainvestitoru, kada primenjuje metod učešća, da zadrži vrednovanje po fer vrednostiprimenjeno od strane investicionog entiteta u skladu sa interesom prema ostalimzavisnim entitetima.

· MRS 1: Inicijativa obelodanjivanja (Dopuna)

Dopuna MRS 1 'Prezentacija finansijskih izveštaja' dodatno podstiče Društva na primenuprofesionalne procene u odluci koje informacije treba obelodaniti, te kako strukturiratisvoje finansijske izveštaje. Dopune su primenjive za period počev od ili posle 1. januara2016. godine. Dopune uskog fokusa MRS razjašnjavaju, a ne menjaju značajno postojećezahteve MRS 1. Dopune se odnose na materijalnost, redosled napomena, podzbirova irazvrstavanja, računovodstvene politike i predstavljanje stavki ostale sveobuhvatnedobiti proizašle iz ulaganja po metodi udela.



13



Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI2010 – 2012, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za period počev od ili nakon 1.februara 2015. godine.


· MSFI 2 Plaćanje akcijama

Ovo poboljšanje menja definicije „uslova sticanja“ i „tržišnog stanja“ i dodaje definicije za„stanje učinka“ i „stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije „uslovi sticanja“).

· MSFI 3 Poslovne kombinacije

Ovo poboljšanje odnosi se na razmatranje da sticanja koja se ne klasifikuju kao kapital senaknadno vrednuju po fer vrednosti kroz gubitak ili dobitak bez obzira da li to spada uokvir MSFI 9 Finansijski instrumenti.

· MSFI 8 Poslovni segmenti

Poboljšanje podrazumeva da entitet obelodani procene napravljene od stranemenadžmenta u primeni kriterijuma agregacije na operativne segmente i pojašnjava da bientitet trebalo da obezbedi usaglašavanje svih segmenata imovine prema imovinientiteta, ukoliko su izveštaji o segmetnima imovine podnošeni redovno.

· MSFI 13 Merenje fer frednosti

Ovo poboljšanje odnosi se na to da objava MSFI 14 i dopuna MSFI 9 i MRS 19 nijeonemogućila merenje kratkoročnih potraživanja i dugovanja, gde nije navedena kamatnastopa, bez diskontovanja, ukoliko su efekti nediskontovanja nematerijalni.

· MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema

Dopuna pojašnjava da kada je nekretnina, postrojenje, ili oprema revalorizovana, brutoknjigovodstvena vrednost prilagođava se na način da bude konzistentna sarevalorizacijom sadašnje vrednosti.

· MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana

Dopuna se odnosi na to da entitet koji pruža ključne menadžment usluge matičnompreduzeću predstavlja povezano lice izveštavajućeg preduzeća.

· MRS 38 Nematerijalna imovina

Dopuna pojašnjava da kada je nematerijalna imovina revalorizovana, brutoknjigovodstvena vrednost prilagođava se na način da bude konzistentna sarevalorizacijom sadašnje vrednosti.



14



Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI2012 – 2014, koji je skup dopuna MSFI. Dopune su primenjive za godišnji period počev od ili nakon 1.januara 2016. godine.


· MSFI 5 Stalna imovina koja se drži radi prodaje i prestanak poslovanja

Dopuna se odnosi na to da promena sa jedne metode rashodovanja na drugu (kroz prodajuili distribuciju vlasnicima) ne treba biti razmotrena kao novi plan rashodovanja, već kaonastavak originalog plana. Stoga, ne postoji prekid primene uslova MSFI 5. Takođe,promena metode ne menja datum klasifikacije.

· MSFI 7 Finansijski instrumenti – Obelodanjivanje

Dopuna se odnosi na ugovor o uslugama koji uključuje nadoknadu može konstituisatiulaganje u finansijsku aktivu. Takođe, dopuna pojašnjava da prebijanje finansijskihobaveza i finansijske imovine nije potrebno uključiti u periodični finansijski izveštaj.

· MRS 19 Primanja zaposlenih

Dopuna se odnosi na to da se korporativne obveznice procenjuju na osnovu valute u kojojsu denominirane, a ne na osnovu toga iz koje zemlje dolaze. Kada nema tržišta na kom bise mogle ove obveznice vrednovati u valuti u kojoj su denominirane, uzima se stopadržavnih hartija od vrednosti.

· MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje

Dopuna pojašnjava da zahtevane privremene objave moraju biti sadržane u periodičnimfinansijskim izveštajima ili uključene u napomene između privremenih finansijskihizveštaja ili biti uključene u složenije finansijske izveštaje (npr. Izveštaj menadžmenta iliIzveštaj o riziku). Odbor ukazuje da i ostale informacije moraju biti dostupne u okviruperiodičnog finansijskog izveštaja svim korisnicima pod istim uslovima kao što su im samiizveštaji dostupni i u isto vreme. Ukoliko korisnici nemaju mogućnost pristupainformacijama pod ovim uslovima onda je periodični finansijski izveštaj nekompletan.

· MSFI 16: Lizing

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2019. MSFI 16 postavljanačela za prepoznavanje, merenje, prikazivanje i objavu lizinga za obe strane ugovora,npr. kupca („zajmoprimac“) i dobavljača („zajmodavac“). Novi standard zahteva odzajmoprimca da navede većinu zajmova u finansijskim izveštajima. Zajmoprimci će imatijedan računovodstveni model za sve zajmove, uz određene izmene. Računovodstvozajmodavca je suštinski nepromenjeno.



15



· MRS 12 Porez na dobit (Dopuna): Priznavanje odloženih poreskih sredstava zanerealizovane gubitke

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošćuranijeg početka primene. Cilj ovih izmena je da pojasni obračun za odložena poreskasredstva za nerealizovane gubitke po osnovu dužničkih instrumenata vrednovanih po fervrednosti. Na primer, dopuna daje pojašnjenje za odložena poreska sredstva kada entitetunije dozvoljeno da odbije nerealizovane gubitke u poreske svrhe ili kad enititet imamogućnost i nameru da drži dužničke instrumente dok ne dođe do poništenjanerealizovanog gubitka.

· MRS 7 Izveštaj o novčanim tokovima (Dopuna): Inicijativa

Standard je primenjiv za period počev od ili posle 1. januara 2017. godine, sa mogućnošćuranijeg početka primene. Cilj ove dopune je da omogući korisnicima finansijskih izveštajada procene promene u obavezama koje su proizašle iz aktivnosti finansiranja. Dopuna ćezahtevati od entiteta da obelodane informacije kako bi omogućili investitorima procenupromena obaveza koje proizilaze iz aktivnosti finansiranja, uključujući promene kojeproizilaze kako iz novčanih, tako i nenovčanih promena.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su udaljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačijenaznačeno.

3.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamata

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha,prihodi ili rashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontujeprocenjena buduća novčana plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumentaili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednostfinansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimajuse u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta, uključujući i naknade ili dodatne troškove kojisu direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo efektivne kamatne stope, izuzevbudućih kreditnih gubitaka.

Prihod od kamate se priznaje kada je priliv budućih ekonomskih koristi verovatan, a te koristi semogu pouzdano izmeriti, odnosno samo za deo potraživanja za koji se očekuje da će biti naplaćen.

3.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se kada je usluga pružena. Naknade i provizijeprevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade po datim garancijama se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od naknada naproporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja garancije (Napomena 7).



16

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.3. Preračunavanje stranih valuta

a) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednogokruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Funkcionalna valuta Banke je dinar (RSD).

b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kursevavažećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcijai iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine,priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenomzvaničnog srednjeg deviznog kursa dinara u odnosu na valute koji objavljuje Narodna banka Srbije nadatum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema, nematerijalna ulaganja, investicione nekretnine i stalnasredstva namenjena prodaji

Nekretnine i oprema

Nabavke nekretnina i opreme evidentirane su po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost činivrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškovedovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.

Naknadni izdaci (dodatna ulaganja na nekretninama i opremi) priznaju se kao sredstva kada jeverovatno da će buduće ekonomske koristi vezane za tu stavku priticati Banci, a vrednost svakestavke može pouzdano da se izmeri. Izdaci za servisiranje, razne popravke i redovno održavanjeknjiže se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem su nastali.

Nakon inicijalnog priznavanja, oprema se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranuamortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost činivrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškovedovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.

Nakon inicijalnog priznavanja, građevinski objekti se iskazuju po fer vrednosti umanjenoj zaakumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.Revalorizacione rezerve se priznaju kroz ostali rezultat i u kapitalu kao revalorizacione rezerve.Međutim, uvećanje vrednosti se priznaje u bilansu uspeha do iznosa umanjenja vrednosti istogsredstva koje je prethodno priznato u bilansu uspeha. Umanjenje vrednosti se priznaje u bilansuuspeha izuzev u delu kojim se umanjuje iznos postojeće revalorizacione rezerve formirane za tosredstvo.

Revalorizacione rezerve se realizuju dok se sredstvo koristi, u toku veka upotrebe sredstva. Iznosrealizovane rezerve predstavlja razliku između godišnje amortizacije bazirane na revalorizovanojknjigovodstvenoj vrednosti sredstava i godišnje amortizacije bazirane na prethodnoj nabavnojvrednosti sredstava i sprovodi se na kraju poslovne godine. Prenošenje revalorizacionih rezervi uneraspoređenu dobit ne vrši se preko bilansa uspeha, nego direktno na neraspoređenu dobit.

Ukoliko dođe do povlačenja sredstva iz upotrebe ili njegovog otuđenja preostali iznosrevalorizacionih rezervi direktno se prenosi na neraspoređenu dobit.



17


3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema, nematerijalna ulaganja, investicione nekretnine i stalnasredstva namenjena prodaji (nastavak)

Nekretnine i oprema (nastavak)

Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom tokom korisnog veka trajanja sredstava, kaošto sledi:

Građevinski objekti 60-80 godinaKompjuterska oprema 2-7 godinaNameštaj i druga oprema 3-10 godinaNematerijalna ulaganja do 5 godina

Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja počinje kada jesredstvo raspoloživo za korišćenje.

Obračunati trošak amortizacije se priznaje kao rashod perioda u kojem je nastao.

Preostala vrednost osnovnih sredstava i koristan vek trajanja se revidiraju i koriguju, ako jepotrebno, na dan svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku ili preostalojvrednosti tretira se kao promena računovodstvene procene.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva iknjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

Vrednost ulaganja izvršenih u poslovni prostor uzet u zakup ima procenjeni korisni vek trajanjadefinisan ugovorom. Ukoliko ugovorom nije preciziran rok, procenjeni vek trajanja je 5 godina.

Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja obuhvataju ulaganja u licence, softvere i ostala nematerijalna ulaganja odkojih se očekuje priliv ekonomske koristi u budućem periodu.

Nematerijalno ulaganje početno se priznaje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja uvećanoj zazavisne troškove i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Nakon početnogpriznavanja, nematerijalno ulaganje se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnuamortizaciju prema procenjenom korisnom veku trajanja koja je definisana ugovorom i eventualnegubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Amortizacija se obračunava primenomproporcionalne metode kako bi se troškovi nabavke raspodelili u toku njihovog procenjenog vekaupotrebe (5 godina).

Kupljene licence za kompjuterski softver se kapitalizuju na osnovu troškova nastalih prilikomkupovine i puštanja u rad specifičnog softvera. Ti troškovi se amortizuju na osnovu korisnog vekatrajanja ili perioda na koji su licence date. Troškovi vezani za razvoj i održavanje programakompjuterskog softvera se priznaju kao rashod u trenutku nastanka.

Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvoobezvređeno. Ukoliko indikacije postoje, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, kojapredstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva umanjenu za troškove prodaje, uzavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva niži od njegoveknjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost togsredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Nadoknadiva vrednost se računa za svako pojedinačno sredstvo.



18


3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema , investicione nekretnine i stalna sredstva namenjenaprodaji (nastavak)

Investicione nekretnine

Investicione nekretnine predstavljaju građevinske objekte koje Banka koristi u svrhu ostvarivanjaprihoda od izdavanja navedenih objekata i iskazane su po fer vrednosti.

Investiciona nekretnina je nekretnina koju vlasnik drži radi ostvarivanja zarade od izdavanjanekretnine ili porasta vrednosti kapitala ili i jednog i drugog. Investiciona nekretnina se priznaje kaosredstvo samo onda kada je verovatno da će banka u budućnosti ostvariti ekonomske koristi poosnovu investicione nekretnine i da se nabavna vrednost iste može pouzdano odmeriti.

Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kadase ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se od njenog otuđenja ne očekujenikakva ekonomska korist u budućem periodu.

Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kaorazlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansuuspeha u periodu povlačenja ili otuđenja.

Investiciona nekretnina se iskazuje po fer vrednosti koja oslikava tržišne uslove na dan izveštavanja.Promene u fer vrednostima se evidentiraju u bilansu uspeha u periodu u kom se jave.

Stalna sredstva namenjena prodaji

Banka klasifikuje stalna sredstva kao imovinu koja se drži za prodaju ako će se njenaknjigovodstvena vrednost povratiti prevashodno prodajom, a ne daljim korišćenjem. Ova sredstva sevrednuju po nižoj vrednosti od knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškoveprodaje. Ispunjenost kriterijuma za klasifikaciju stalnih sredstava kao imovine koja se drži zaprodaju, podrazumeva: (1) preduzimanje aktivnosti pronalaženja kupaca, (2) verovatnoća da će seprodati u roku od godinu dana, (3) dostupnost za prodaju u trenutnom stanju.

Događaji ili okolnosti mogu produžiti period okončanja prodaje i na više od godinu dana. Produžetakperioda potrebnog za okončanje prodaje ne sprečava da se imovina ili grupa za otuđenje klasifikujekao imovina koja se drži za prodaju ako je odlaganje posledica događaja ili okolnosti koje su vankontrole banke i ako postoji dovoljno dokaza da je banka i dalje posvećena planu da proda imovinu iligrupu za otuđenje.

Reklasifikacija stalne imovine namenjene prodaji vrši se pri promeni plana prodaje, što podrazumevada od nekog momenta rukovodstvo više nema nameru da proda imovinu, već da je ponovo koristi zaobavljanje delatnosti.

Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju su kategorije koje seposebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. Za ovasredstva se ne vrši obračun amortizacije, ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobitpreduzeća).



19


3.5. Lizing

Banka je korisnik finansijskog i operativnog lizinga.

Finansijski lizing je lizing kojim se suštinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom nadpredmetom lizinga. Početno priznavanje se vrši po nižoj od sledeće dve vrednosti: fer vrednostpredmeta lizinga ili sadašnja vrednost minimalnih plaćanja za lizing. Ukupna plaćanja koja se vršeprema finansijskom lizingu se dele na otplatu rate i kamatu. Kamata se priznaje kao rashod uperiodu na koji se odnosi.

Kao korisnik finansijskog lizinga, Banka imovinu iskazuje u aktivi, a obavezu u pasivi dok troškoviamortizacije ove imovine, zajedno sa troškovima finansiranja, predstavljaju pozicije bilansa uspeha ievidentiraju se na rashodima Banke.

Amortizacija sredstava po osnovu finansijskog lizinga obračunava se kroz vremenski period koji jedefinisan kao kraći između korisnog veka trajanja sredstva i ugovorenog perioda trajanja lizinga.

Operativni lizing ima karakteristike klasičnog zakupa kod kojeg se ugovorom ne prenose sve koristi irizici u vezi sa vlasništvom predmeta zakupa, već zakupodavac zadržava pravo vlasništva, odnosnoostaje vlasnik predmeta lizinga i nakon isteka ugovora.

Plaćene zakupnine po ugovorima o operativnom lizingu priznaju se kao rashod proporcionalno tokomperioda trajanja ugovora o lizingu.

3.6. Finansijski instrumenti

Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednuugovornu stranu, a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu.

Finansijski instrumenti proističu iz obavljanja kreditinih, depo, efektivnih i deviznih poslova, poslovaplatnog prometa, posredovanja u trgovini sa hartijama od vrednosti, kupovinom i naplatompotraživanja i pružanjem drugih finansijskih usluga.

Banka priznaje finansijsko sredstvo u svom bilansu stanja samo kada ona postane jedna od strana uugovornim odredbama instrumenata. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava koja zahteva prenossredstava, u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, priznaje se na datumtrgovanja, tj. na datum kada se Banka obaveže da će kupiti ili prodati sredstvo.

Vrste finansijskih instrumenata su:

§ Bazični (primarni) finansijski instrumenti: potraživanja po kreditima i druga potraživanja,finansijske obaveze, hartije od vrednosti i zajmovi;

§ Derivatni (izvedeni) finansijski instrumenti: forvardi, fjučersi, opcije i svopovi.

Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom inicijalnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje sufinansijski instrumenti stečeni i njihovih karakterisitika. Finansijski instrumenti se prilikom inicijalnogpriznavanja vrednuju po fer vrednosti korigovanoj za nastale zavisne troškove kupovine ili njihovogemitovanja, izuzev u slučaju hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje.

Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: krediti i potraživanja, finansijskasredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ifinansijska sredstva koja se drže do dospeća.

Banka nema finansijskih obaveza koje se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Svi instrumentifinansijskih obaveza posle inicijalnog priznavanja vrednuju se po amortizovanoj vrednostikorišćenjem metode efektivne kamatne stope.



20

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)3.6.1. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva koja imaju fiksna ili odrediva plaćanja idatume dospeća i koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Ova sredstva nisu stečena sa namerom dase odmah ili u kratkom roku ponovo prodaju, niti je za njih dozvoljena naknadna reklasifikacija.

Svi krediti i plasmani se početno vrednuju po fer vrednosti na dan plaćanja i priznaju kada segotovina plasira zajmoprimcima. Naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednostikorišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući uobzir sve troškove odobravanja i sve diskonte i premije kod poravnanja.

Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu naEUR, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Efekti ove revalorizacije suknjiženi u korist prihoda ili na teret rashoda u bilansu uspeha.

3.6.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja sevode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje iliponovne kupovine u kratkom roku.

Derivati se takođe kategorizuju kao da se drže za trgovinu osim ako se ne odrede da su zaštitniinstrumenti (hedžing). Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju.

Kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha se priznaje po fervrednosti na datum trgovine (prodaje), tj. na dan kada se Banka obaveže da će kupiti ili prodatisredstva. Naknadno odmeravanje ovih sredstava se vrši po fer vrednosti bez bilo kakvog umanjenjaza troškove transakcije koji mogu nastati prilikom prodaje ili drugog otuđenja.

Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promena u fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednostikroz bilans uspeha se priznaju kao prihod ili rashod u periodu u kom su nastali.

3.6.3. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Plasmani koji se drže do dospeća su finansijska imovina koja podrazumeva fiksna ili odredivaplaćanja i fiksni rok dospeća, a za koje Banka ima nameru i mogućnost da ih drži do roka dospeća.

Namera i mogućnost držanja se obavezno procenjuje za svaki izveštajni period. Ukoliko se ovajfinansijski instrument otuđi pre njegovog dospeća, posledično svi instrumenti iz ove grupe se ponovovrednuju po poštenoj vrednosti i reklasifikuju u grupu finansijskih sredstava koja su raspoloživa zaprodaju u periodu od najmanje dve godine.

Inicijalno priznavanje ove vrste finansijskih sredstava vrši se po fer vrednosti na dan trgovanja, anaknadno odmeravanje se vrši po amortizovanoj ceni koristeći metod efektivne kamate.Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene prikupovini.



21


3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)

3.6.4. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja se ne klasifikuje u neku druguod navedenih kategorija.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drženeodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbogpromena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

Reklasifikacija sredstava sa kategorije raspoloživih za prodaju na kategoriju sredstava koje se držedo dospeća dozvoljeno je samo:

§ Ukoliko se radi o sredstvu koje je ranije bilo klasifikovano kao sredstvo koje se drži dodospeća, pa je usled prodaje drugog sredstva moralo da bude reklasifikovano na kategorijuraspoloživih za prodaju

§ Ukoliko postoji promena u nameri i sposobnosti Banke da se sredstvo može držati dodospeća

§ Ukoliko pouzdane mere fer vrednosti prestanu da budu raspoložive

Inicijalno priznavanje ove vrste finansijskih sredstava vrši se po fer vrednosti na dan trgovanja.Naknadno odmeravanje ovih sredstava se vrši po fer vrednosti bez bilo kakvog umanjenja zatroškove transakcije koji mogu nastati prilikom prodaje ili drugog otuđenja.

Nerealizovani dobitak ili gubitak koji se javlja usled promena u fer vrednosti finansijskih sredstavaraspoloživih za prodaju se priznaje u ostalom rezultatu i u kapitalu (u okviru revalorizacionerezerve), dok se finansijsko sredstvo ne proda, kada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodnopriznat u kapitalu biti priznat u bilansu uspeha ili dok se ne utvrdi da je sredstvo obezvređeno kadase akumulirani gubitak prenosi u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda odkamata, metodom efektivne kamatne stope.

Dividende od finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se uključuju u prihode od dividendi pouspostavljenom pravu na priliv po osnovu dividendi.

Kursne razlike po osnovu sredstava raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u periodukada su nastale.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju uključuju učešća u kapitalu banaka, finansijskihinstitucija i drugih pravnih lica za koje ne postoji aktivno tržište i tržišne vrednosti. Učešća ukapitalu vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.



22


3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)

3.6.5. Derivatni finansijski instrumenti

Derivati se prvobitno klasifikuju kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha ipriznaju se po fer vrednosti na datum kada je ugovor za derivat sklopljen. Nakon inicijalnogpriznavanja derivati se odmeravaju po fer vrednosti.

Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih tržišnih cena na aktivnim tržištima, a ukoliko ih nemana osnovu drugih metoda vrednovanja.

Svi derivati se knjiže kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna i kao obaveze kada je fer vrednostnegativna.

3.6.6. Obezvređenje finansijskih sredstava

Finansijskom sredstvu je umanjena vrednost ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi o umanjenjuvrednosti kao rezultat jednog ili više događaja koji su se dogodili nakon inicijalnog priznavanjasredstva („događaj gubitka“) i taj događaj gubitka (ili događaji) ima uticaj na procenjene budućenovčane tokove za kredit ili grupu kredita koji mogu pouzdano da se procene. Isti princip važi i zadruga finansijska sredstva. Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju dapostoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovoginicijalnog priznavanja. Banka procenjuje na datum svakog bilansa stanja da li postoje objektivnidokazi da je umanjena vrednost finansijskih sredstava.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

· Značajne finansijske teškoće emitenta ili dužnika,· Kršenje ugovora kao što je neizvršenje obaveza ili neplaćanje kamate ili glavnice,· Zbog ekonomskih ili pravnih razloga, Banka odobrava zajmoprimcu ustupak koji Banka kao

zajmodavac inače ne bi razmatrala,· Postaje verovatno da će zajmoprimac bankrotirati ili će pretrpeti neku drugu finansijsku

reorganizaciju,· Nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo,· Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja,· Uočljivi podaci koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih novčanih tokova iz

grupe finansijskih sredstava posle početnog priznavanja tih sredstava, mada smanjenje nemože da bude još identifikovano kod pojedinačnih sredstava u grupi, uključujući:

o Nepovoljne promene statusa plaćanja zajmoprimaca u grupi ilio Nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su povezani sa neizvršavanjem obaveza po

osnovu sredstava u grupi.

U procesu procene obezvređenja Banka prvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi za umanjenjevrednosti pojedinačno za kredite koji su pojedinačno značajni i kolektivno za kredite koji nisupojedinačno značajni. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi za umanjenje vrednostipojedinačno procenjenih kredita, bez obzira da li je ili nije značajno, taj kredit se uključuje u grupukredita sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i kolektivno se procenjuje umanjenje vrednosti.Krediti koji su pojedinačno procenjeni zbog umanjenja vrednosti i zbog kojih se rashod indirektnogotpisa priznaje ili nastavlja da se priznaje ne uključuju se u kolektivnu procenu umanjenja vrednosti.



23


3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)3.6.6. Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak)

Ukoliko postoji objektivan dokaz da je nastao gubitak po osnovu obezvređenja kredita i potraživanja,iznos gubitka se meri kao razlika između knjigovodstvene vrednosti iskazanog iznosa sredstava isadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke kojijoš nisu nastali) koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva.Iskazani iznos sredstva se umanjuje kroz račun ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje ubilansu uspeha.

Izračunavanje sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskog sredstvaobezbeđenog kolateralom odražava i novčane tokove koji mogu da budu rezultat naplatepotraživanja manje troškovi pribavljanja i prodaje kolaterala bez obzira da li je ili nije naplatapotraživanja verovatna.

Za potrebe kolektivnog vrednovanja umanjenja vrednosti, krediti se grupišu prema sličnimkarakteristikama kreditnog rizika. Te karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanihtokova za grupe takvih sredstava jer su indikativne za sposobnost dužnika da plate sve dospeleiznose prema uslovima ugovora za sredstva koja se vrednuju.

Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se kolektivno procenjuju zbog umanjenjavrednosti se vrednujuna osnovu ranijeg iskustva sa gubicima po osnovu sredstava sakarakteristikama kreditnog rizika koja su slična onima u grupi. Ranije iskustvo sa gubicima sekoriguje na osnovu tekućih uočljivih podataka tako da odražava efekte tekućih uslova koji nisu uticalina period u kojem se ranije iskustvo sa gubicima zasniva i uklanjanja efekata uslova u ranijemperiodu koji trenutno ne postoje.

Kada je neki kredit nenaplativ, otpisuje se na teret s tim u vezi formiranih rezervisanja zapotencijalne gubitke. Takvi krediti se otpisuju nakon što se svi neophodni postupci završe i utvrdiiznos gubitka. Kasnija naplata potraživanja koja su prethodno otpisana priznaju se u bilansu uspeha.

Ukoliko se u kasnijem periodu smanji procenjeni iznos obezvređenja i to smanjenje se objektivnomože povezati sa događajem koji se dogodio nakon priznavanja obezvređenja (kao što je poboljšanjekreditnog rejtinga dužnika), ranije priznato obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha kao prihodod smanjenja rezervisanja.

Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i tajminga budućih novčanih tokova seredovno revidiraju kako bi se smanjile razlike između procenjenog gubitka i stvarnog gubitka naosnovu iskustva.

Dodatno umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih instrumenata, u odnosu na prethodniperiod preispitivanja teretiće rashode u bilansu uspeha Banke. Ukidanje umanjenja vrednostifinansijskih instrumenata u odnosu na prethodno preispitivanje evidentiraće se u korist prihoda ubilansu uspeha Banke.

Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ilina bazi odluka Izvršnog odbora, odnosno Upravnog odbora.



24


3.6.7. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive ivanbilansnih stavki

Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (na osnovučlana 28. stav 6 i člana 31. stav 3. Zakona o bankama , Sl. glasnik RS, broj 107/2005 ,129/2007,63/2008 i 91/2010) utvrduju se uslovi pod kojima je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu izdobiti za procenjene gubitke koja se obračunava kao zbir :

· 0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A· 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B· 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V· 30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G· 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu saprocenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rokdospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstavaobezbeđenja.

Banka je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke koji predstavlja zbirpozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom oklasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, koju je propisala NBS i utvrđenog iznosaispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilnsnim stavkama na nivoudužnika.

3.6.8. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da sepriznaje ukoliko je:

§ došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva§ Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da

izvrši isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalnoznačajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu

§ Banka izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije prenela ni zadržala sverizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko jeobaveza ukinuta ili je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obavezazamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima iliukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretirase kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dokse razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

3.7. Učešća u kapitalu zavisnih pravnh lica

Učešća u kapitalu zavisnih društava evidentiraju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravkuvrednosti, koja se vrši na teret bilansa uspeha, na osnovu procene rukovodstva da bi seknjigovodstvena vrednost ulaganja svela na njihovu nadoknadivu vrednost.



25


3.8. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina ublagajni, sredstva na tekućim računima kod Narodne banke Srbije kojima se može slobodnoraspolagati i sredstva kod drugih banaka raspoloživa po viđenju ili sa originalnim rokom dospećakraćim od tri meseca.

3.9. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se ufinansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ilimogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje seu iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru oponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao opozivi krediti i depoziti. Razlika izmeđuprodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanjaugovora primenom metoda efektivne kamatne stope

3.10. Sredstva stečena naplatom potraživanja

Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenihkredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Početnoodmeravanje vrši se po nabavnoj vrednosti koja obuhvata sve troškove nabavke, troškove konverzijei druge troškove koji se mogu direktno pripisati sticanju ovih sredstava.

U svakom narednom periodu vrši se nova procena neto ostvarive vrednosti, tako da je novaknjigovodstvena vrednost jednaka nabavnoj vrednosti ili promenjenoj neto knjigovodstvenojvrednosti u zavisnosti od toga koja je niža. Pri proceni neto ostvarive vrednosti polazi se odnajpouzdanijih dokaza rasploživih u vreme procene o iznosima po kojima se zalihe mogu namenitiprodaji i realizovati. Ove procene uzimaju u obzir fluktuacije cena ili troškova direktno povezanih sadogađajima nakon završetka perioda u meri u kojoj takvi događaji potvrđuju okolnosti koje postoje nakraju izveštajnog perioda.

Priznavanje rashoda od obezvređenja sredstava se knjiži kao rashod perioda u kom se vršipriznavanje uz umanjenje vrednosti sredstava koje se obezvređuje, odnosno svodi na neto ostvarivuvrednost. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“ ili„Ostale rashode“.

3.11. Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu, nisu uključenau bilans stanja Banke. Primljena naknada po ovom osnovu se prikazuje kao prihod.

3.12. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcionetroškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravoda odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.



26


3.13. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobitak

Tekući porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava primenom propisane poreske stope od15% na osnovicu utvrđenu poreskim bilansom, koju predstavlja iznos dobitka pre oporezivanja poodbitku efekata usklađivanja prihoda i rashoda, u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije, uzumanjenje za propisane poreske kredite.

Zakon o porezu na dobitak Republike Srbije ne predviđa da se poreski gubici iz tekućeg periodamogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim, gubici iztekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovicebudućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Odloženi porez na dobitak

Odloženi porez na dobitak se obračunava korišćenjem metode utvrđivanja obaveza prema bilansustanja, za privremene razlike proizašle iz razlike između poreske osnove sredstava i obaveza injihove knjigovodstve vrednosti. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporeziveprivremene razlike. Odložena poreska sredstva se priznaju za sve odbitne privremene razlike iefekte poreskih gubitaka i poreskih kredita, koji se mogu prenositi u naredne fiskalne periode, dostepena do kojeg će verovatno postojati oporeziva dobit od koje se odložena poreska sredstva moguumanjiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope koja će biti efektivnau godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazizvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih na datum bilansa stanja.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teretkapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.

3.14. Rezervisanja

Rezervisanja mogu da se formiraju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu:

§ Kao rezultat nekog prošlog događaja postoji sadašnja obaveza (zakonska ili izvedena)§ Kada postoji verovatnoća da će za namirenje date obaveze biti zahtevan odliv sredstava

koja stvaraju ekonomske koristi i§ Kada se može pouzdano proceniti iznos date obaveze.

Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze,primenom diskontne stope koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca.

Rezervisanja za obaveze i troškove u računovodstvenim izveštajima iskazuju se na stavciRezervisanja.

Rezervisanja se razmatraju na datum svakog Bilansa stanja i prilagođavaju tako da odražavajunajbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv sredstava koji predstavlja ekonomskekoristi biti potreban za namirenje date obaveze, rezervisanje se ukida preko Bilansa uspeha.



27


3.14. Rezervisanja (nastavak)

Obaveze za penzije

Definisani plan doprinosa predstavlja penzioni plan po kom Banka izdvaja fiksne doprinose u posebnifond. Banka nema nikakvu zakonsku niti izvedenu obavezu budućeg plaćanja doprinosa ukoliko fondnema dovoljno sredstava da isplati sve beneficije zaposlenima koje se odnose na usluge zaposlenihpružane tokom tekućeg i prethodnog perioda.

Kod definisanog plana doprinosa Banka plaća doprinose državnim fondovima za penzijskoosiguranje, na obaveznoj osnovi. Kada su doprinosi uplaćeni, Banka nema nikakvih daljih obaveza upogledu plaćanja.

Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Banka imaobavezu isplate naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosupropisanom zakonom.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknadai sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskihtokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Banka priznaje trošakprethodnih usluga kao trošak u bilansu uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ilikada Banka prizna povezane troškove restrukturiranja ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak prenastupi.

Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se nasadašnju vrednost. Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznosobaveze za otpremnine. Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, atroškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

3.15. Računovodstvene procene i prosuđivanja kod primene računovodstvenih politika

Priprema finansijskih izveštaja zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena ipretpostavki koje utiču na knjigovodstvene iznose sredstava i obaveza i obelodanjivanjepotencijalnih sredstava i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i na knjigovodstveneiznose prihoda i rashoda nastalih tokom izveštajnog perioda. Iako su ove procene bazirane naosnovu najboljeg saznanja rukovodstva Banke o tekućim događajima i aktivnostima, stvarni rezultatise mogu značajno razlikovati od ovih procena. Računovodstvene procene i sa njima povezanepretpostavke su predmet kontinuiranog pregleda. Promene u računovodstvenim procenama seprimenjuju od perioda u kojem je došlo do njihovih korekcija.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku narednefinansijske godine.



28


3.15. Računovodstvene procene i prosuđivanja kod primene računovodstvenih politika(nastavak)

(a) Priprema finansijskih izveštaja na bazi koncepta nastavka poslovanja pozicija Banke

Tokom 2014. godine započet je proces restrukturiranja Banke, koji obuhvata aktivnosti promene ipoboljšanje organizacione strukture Banke, racionalizaciju poslovanja poslovne mreže, programdobrovoljnog tehnološkog viška zaposlenih, smanjenje NPL prenosom potraživanja na povezanodruštvo NLB Srbija, prenos nepokretnosti na povezano društvo NLB Srbija i otpis potraživanja saformiranom ispravkom vrednosti u visini 100% izloženosti i prenos u vanbilansnu evidenciju.Akcionar Banke NLB d.d. Ljubljana je obezbedio dodatni kapital tokom 2014. godine u iznosu od1.214.520 hiljada RSD, ili 10 mil EUR po osnovu dokapitalizacije Banke, kako bi Banka nastavila daispunjava regulatorne zahteve NBS. Na dan 31. decembar 2015. godine, Banka je bila usklađena sazahtevima Narodne banke Srbije sa kapitalnom adekvatnošću koja je iznosila 27,99% (napomena 6).Pored toga, pokazatelj likvidnosti Banke na dan 31. decembar 2015. godine je iznosio 2,20obračunat u skladu sa članom 34 Odluke o upravljanju rizicima propisane od strane NBS, što je iznadpropisanog minimuma od 1.

Rukovodstvo Banke nije svesno bilo koje materijalne neizvesnosti koja može uzrokovati sumnju umogućnosti kontinuiteta poslovanja Banke. S obzirom na navedeno, finansijski izveštaji supripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja.

(b) Obezvređenja kredita i ostalih finansijskih plasmana

Banka revidira kreditni portfolio radi procene umanjenja vrednosti jednom mesečno. Prilikomutvrđivanja da li gubitak po osnovu obezvređenja treba da se evidentira u bilansu uspeha, Bankaprosuđuje da li postoje bilo kakvi uočljivi podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenjeprocenjenih budućih novčanih tokova od portfolia kredita pre nego što smanjenje može da seidentifikuje kod pojedinačnog kredita u tom portfoliu. Taj dokaz može da obuhvata uočljive podatkekoji ukazuju na to da je došlo do nepovoljne promene u statusu plaćanja zajmoprimaca u Banci ilinacionalnim ili lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršavanjem obaveza poosnovu sredstva u Banci.

Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu kako iznosa, tako i tajminga budućihnovčanih tokova se redovno revidiraju kako bi se smanjile razlike između procenjenog gubitka istvarnog gubitka na osnovu iskustva.

Sektor za upravljanje rizicima doneo je opšti interni akt, koji je baziran na internim politikama NLBGrupe, kojim je detaljno regulisana primena MRS 39 i njegovo evidentiranje preko ispravki vrednostiu Bilansu stanja Banke, kao i promene vrednovanja po MRS 39 na Bilans uspeha Banke. Dodatnoumanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih instrumenata, u odnosu na prethodni periodpreispitivanja teretiće rashode u Bilansu uspeha Banke.

(c) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenuodređenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreskeobaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.



29


3.15. Računovodstvene procene i prosuđivanja kod primene računovodstvenih politika(nastavak)

(d) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja zaprenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja.Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na pretpostavci da se transakcija održala na primarnom tržištusredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za sredstvo iliobavezu.

U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tomtržištu.

Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici natržištu kada utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju usvom najboljem ekonomskom interesu.

Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generišenajveće i najbolje ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku natržištu koji bi najviše i najbolje iskoristio sredstvo.

Banka koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podacikorišćeni za utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivihulaznih podataka i minimizira korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja serevidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje ufinansijskim izveštajima klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti:

Nivo 1 - Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze,

Nivo 2 – Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog zautvrđivanje fer vrednosti direktno ili indirektno uočljiv,

Nivo 3 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog zautvrđivanje fer vrednosti nije uočljiv.

Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u finansijskim izveštajima,Banka utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum da li su se desili prelaziizmeđu nivoa hijerarhije.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja iodnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja serešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoćunegativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija kojeuključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice,identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao iprethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos možepouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbognovih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili nezadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursakoji sadrže ekonomske koristi veoma mala.



30

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika sciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke.

Najznačajniji poslovni rizici kojima je Banka izložena jesu kreditni rizik i tržišni rizik (rizik odpromene kamatnih stopa, rizik likvidnosti i rizik od promene kurseva valuta).

Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko Službe za upravljanje rizicima, na osnovu internihpolitika i procedura za identifikovanje, merenje, procenu i upravljanje rizicima.

Banka koristi finansijske instrumente u obliku derivata kao sredstvo upravljanja deviznim i kamatnimrizikom koji proističu iz njenih poslovnih aktivnosti.

4.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapitalbanke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci.

Primarna izloženost Banke kreditnom riziku nastaje putem kredita i plasmana. Banka odobravakredite u saglasnosti sa poslovnom politikom, usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita ipolitiku kamatnih stopa sa namenom kredita i kreditnom sposobnošću svojih dužnika.

Banka je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika injegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci, kao i prema kvalitetu instrumenataobezbeđenja potraživanja Banke.

Banka kontinuirano prati kreditni rizik putem standardizovanih pristupa kao što su: sagledavanjeboniteta klijenata, analiza profitabilnosti posla i stope prinosa na plasirana sredstva, diverzifikovanjekreditnog portfelja, kao i unapređenjem mehanizma odobrenja i naplate potraživanja.

Banka u skladu sa MSFI 7 obelodanjuje:

§ Iznos maksimalne izloženosti kreditnom riziku bez uzimanja u obzir primljenih kolaterala(bruto iznos plasmana umanjen za ispravku vrednosti)

§ Opis kolaterala koji su u posedu Banke (procena hipoteka od strane ovlašćenog proceniteljai sl.)

§ Informacija o kreditnom kvalitetu nedospelih i neobezvređenih potraživanja§ Sadašnju vrednost finansijskih sredstava koja bi se smatrala dospelim ili umanjenim da nije

došlo do reprograma.

U slučaju kada dođe do smanjenja vrednosti plasmana, Banka evidentira ispravku vrednosti (zapojedinačne i grupne ispravke vrednosti).

Banka za svaku grupu finansijskih instrumenata obelodanjuje sledeće:

§ Za dospela, a neispravljena potraživanja: analiza ročnosti do tri meseca, do šest meseci, dogodinu i preko godinu dana

§ Za individualno ispravljena potraživanja: analiza strukture i obelodanjivanje faktora koji sukorišćeni prilikom odlučivanja o postojanju sumnjivosti;

§ Opis kolaterala i njihova fer vrednost.



31

4. POLITIKA UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak)

4.1. Kreditni rizik (nastavak)u 000 RSD

Pozicije bilansa stanja izložene kreditnom riziku Maksimalna izloženost31.12.2015 31.12.2014

Izloženost prema Centralnoj banci 3.706.663 4.405.199Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 8.922.295 9.671.484Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 121Krediti i potraživanja 13.052.387 12.513.304Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1.709.455 1.607.573Krediti i potraživanja od komitenata 11.342.932 10.905.731

KrKrediti i potraživanja od stanovništva 5.990.755 4.725.563Prekoračenja po tekućem računu 200.879 208.820Kreditne kartice 304.787 397.969Stambeni krediti 1.359.119 1.423.942Ostali krediti i potraživanja od stanovništva 4.125.970 2.694.832Krediti i potraživanja od pravnih lica i preduzetnika 5.195.575 5.698.927Krediti i potraživanja od države 156.602 481.241Ostala rizična aktiva 149.792 82.348

Ukupna bilansna aktiva izložena kreditnom riziku 25.831.137 26.672.456

Vanbilansna sredstva izložena kreditnom riziku 3.287.030 2.040.019

Garancije, avali i akreditivi 881.540 1.061.520Preuzete neopozive obaveze po osnovu kredita 2.405.490 978.499

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 29.118.167 28.712.475

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskihsredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženostijeste iznos obaveze.

Gore prikazana tabela predstavlja najgori mogući scenario izloženosti kreditnom riziku Banke nadan 31. decembar 2015. i 2014. godine, bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala. Za stavke bilansastanja, izloženost kreditnom riziku je zasnovana na neto sadašnjoj vrednosti.

Plasmani u 000 RSD31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti ipotraživanja od

komitenata


banaka i drugih FO


komitenata


banaka i drugih FO

Nedospeli i neobezvređeni plasmani 212.375 1.411.466 498.619 1.536.650Dospeli i neobezvređeni plasmani 1.609 277.373 11.285 65.218Obezvređeni plasmani 14.430.549 51.881 16.735.743 35.376

Bruto 14.644.533 1.740.721 17.245.647 1.637.244

Manje: Ispravka vrednosti 3.301.602 31.266 6.339.916 29.671

Neto 11.342.932 1.709.455 10.905.731 1.607.573

Plasmani sa ispravkom vrednosti uključuju sve plasmane koji imaju ispravku vrednosti kao rezultatindividualne ili grupne procene, bez obzira da li su utvrđeni objektivni dokazi za umanjenje vrednostina individualnom nivou.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju nisu obezvređena i nemaju formiranu ispravkuvrednosti.


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE31.decembar 2015. godine

32


4.1. Kreditni rizik (nastavak)

Nedospeli i neobezvređeni plasmaniu 000 RSD

Krediti i potraživanja od komitenata Totalpotraživanja od stanovništva potraživanja od

pravnih lica ipreduzetnika

potraživanjaod države


komitenata


banaka i drugih FO31/12/2015Prekoračenjapo tek.računu

Kreditnekartice

Stambenikrediti

Ostali kreditistanovništvu

RejtingPrvoklasni - 35 - 308 55.015 156.602 211.960 1.400.745Standardno nadgledani - 3 - - 130 - 133 11Posebno nadgledani - 282 - - - - 282 10.706Nestandardni - - - - - - - 4

Total - 320 - 308 55.145 156.602 212.375 1.411.466

u 000 RSDKrediti i potraživanja od komitenata Total

potraživanja od stanovništva potraživanja odpravnih lica ipreduzetnika



komitenata


banaka i drugih FO31/12/2014Prekoračenja po

tek.računuKreditne

karticeStambeni

kreditiOstali kreditistanovništvu

RejtingPrvoklasni - 773 3.725 356 12.524 481.241 498.619 1.532.260Standardno nadgledani - - - - - - - 10Posebno nadgledani - - - - - - - 53Nestandardni - - - - - - - 4.327

Total - 773 3.725 356 12.524 481.241 498.619 1.536.650



33



Dospeli neobezvređeni plasmani





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


do 30 dana - 1.153 - - 408 - 1.561 2.549od 31 do 90 dana - - - - - - - 274.824više od 90 dana - 23 - - 25 - 48 -

Total - 1.176 - - 433 - 1.609 277.373

Fer vrednost kolaterala - 2.202 - - 1.719 - 3.921 -





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


do 30 dana - 8.665 1.770 - 705 - 11.140 1.644od 31 do 90 dana - 92 - - - - 92 63.574više od 90 dana - 28 - - 25 - 53 -

Total - 8.785 1.770 - 730 - 11.285 65.218

Fer vrednost kolaterala - 9.636 1.761 - 2.318 - 13.715 -



34



Plasmani individualno procenjeni





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


individualno procenjeni - - 49.650 4.010 1.273.028 - 1.326.688 5.047Fer vrednost kolaterala - - 98.815 32.750 3.083.015 - 3.214.580 9.779





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


individualno procenjeni - - - - 1.519.927 - 1.519.927 5.257Fer vrednost kolaterala - - - - 6.144.013 - 6.144.013 11.876

Obelodanjena fer vrednost kolaterala je utvrđena od strane lokalnog procenitelja i predstavlja vrednost koju vlasnik kolaterala može da realizuje. Ispravkavrednosti odražava verovatnoću da Banka neće moći da ostvari svoja prava i realizuje kolaterale nad ovakvim plasmanima.



35



Plasmani grupno procenjeni





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


grupno procenjeni 200.879 303.292 1.309.469 4.121.653 3.866.966 - 9.802.259 15.568

Fer vrednost kolaterala - 6.470 3.387.156 738.993 3.497.122 - 7.629.741 -





komitenata



Kreditnekartice

Stambenikrediti


grupno procenjeni 208.820 388.411 1.418.447 2.694.476 4.165.746 - 8.875.900 448

Fer vrednost kolaterala - 8.972 3.004.049 737.638 5.094.217 - 8.844.876 -



36



Restrukturirani plasmani

Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, akojima se menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno.To obuhvata promenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosarate i sl.

U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restrukturiranje takvog potraživanja moguće jevršiti samo pod uslovima i na način opisan u kreditnim standardima banke. Restrukturiranjepotraživanja u ovom slučaju moguće je samo ako će novo – restrukturirano potraživanje omogućitida klijent redovno servisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje, bez obzirana pogoršanje svoje finansijske pozicije, ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućitinormalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ilipravno lice u slučaju pre donošenja odluke o restrukturiranju neophodna je poseta komitentu uzizradu izveštaja o finansijskom monitoringu njegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restrukturiranje potraživanja podleže prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika.

U tabelama ispod su prezentovani ukupna reprogramirana i restrukturirana potraživanja Banke nadan 31. decembar 2015. godine i 31. decembar 2014. godine, kao i procenjeni iznos adekvatnihsredstava obezbeđenja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana:

31.12.2015Fizička lica Pravna lica

Bruto iznos uRSD

Ispravkevrednosti u RSD

Neto iznos uRSD

Bruto iznos uRSD


Neto iznos uRSD

Refinansiranje kredita 184.931.182 10.938.575 173.992.607 534.726.240 332.411.885 202.314.355Reorganizacija (stečaj) - - - 222.589.869 153.417.718 69.172.151Reprogram kredita 15.815.952 2.757.995 13.057.957 277.207.000 140.063.744 137.143.256Restrukturiranje prvogreda 14.807.207 9.691.835 5.115.373 368.615.356 165.617.663 202.997.693

Ukupno 215.554.341 23.388.405 192.165.936 1.403.138.465 791.511.009 611.627.455

31.12.2014Fizička lica Pravna lica

Bruto iznos uRSD


Neto iznos uRSD

Bruto iznos uRSD


Neto iznos uRSD

Refinansiranje kredita 185.538.646 6.052.873 179.485.773 629.946.935 483.714.057 146.232.878Reorganizacija (stečaj) - - - 483.955.715 401.437.837 82.517.878Reprogram kredita 29.305.290 2.695.623 26.609.667 358.799.410 144.297.329 214.502.081Restrukturiranje prvogreda 15.534.969 6.158.329 9.376.640 726.811.352 401.383.140 325.428.212

Ukupno 230.378.905 14.906.825 215.472.080 2.199.513.412 1.430.832.363 768.681.049



37



Geografska analizau 000 RSD

31.12.2015 Srbija SlovenijaCrnaGora

Bosna iHercegovina Hrvatska

Evropskaunija Ostalo Ukupno

Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 838.512 274.824 10.677 7.425 - 528.998 49.018 1.709.455Krediti i potraživanja odkomitenata 11.341.390 32 136 69 1 161 1.144 11.342.933Krediti i potraživanja odstanovništva 5.990.440 5 136 69 1 104 - 5.990.756Prekoračenja po tekućemračunu 200.751 5 - 16 1 104 - 200.879Kreditne kartice 304.633 - 136 18 - - - 304.787Stambeni krediti 1.359.119 - - - - - - 1.359.119Ostali krediti stanovništvu 4.125.936 - - 34 - - - 4.125.970Krediti i potraživanja od pravnihlica i preduzetnika 5.194.348 27 - - - 57 1.143 5.195.575Krediti i potraživanja od države 156.602 - - - - - - 156.602

Ukupno 12.179.902 274.857 10.813 7.494 1 529.159 50.162 13.052.388

u 000 RSD

31.12.2014 Srbija SlovenijaCrnaGora

Bosna iHercegovina Hrvatska

Evropskaunija Ostalo Ukupno

Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 50.538 63.585 4.224 12.997 - 1.228.626 247.603 1.607.573Krediti i potraživanja odkomitenata 10.904.079 534 66 102 - 116 834 10.905.731Krediti i potraživanja odstanovništva 4.724.933 375 66 102 - 59 28 4.725.563Prekoračenja po tekućemračunu 208.768 1 - 30 - 21 - 208.820Kreditne kartice 397.436 374 66 27 - 38 28 397.969Stambeni krediti 1.423.942 - - - - - - 1.423.942Ostali krediti stanovništvu 2.694.787 - - 45 - - - 2.694.832Krediti i potraživanja od pravnihlica i preduzetnika 5.697.905 159 - - - 57 806 5.698.927Krediti i potraživanja od države 481.241 - - - - - - 481.241

Ukupno 10.954.617 64.119 4.290 13.099 - 1.228.742 248.437 12.513.304



38



Sektorska analiza

Koncentracija ukupno plasiranih kredita komitentima od strane Banke nakon umanjenja za ispravkevrednosti, značajna je kod sledećih delatnosti:

31.12.2015 31.12.2014

Finansijska delatnost 1.709.455 1.607.573Poljoprivreda 352.487 420.865Hotelijerstvo, saobraćaj, skladištenje i veze 931.257 823.861Građevinarstvo 588.753 619.762Trgovina 1.274.857 1.251.415Obrazovanje, zdravstvo i socijalni rad 11.504 69.798Rudarstvo i prerađivačka industrija 1.210.937 1.362.213Proizv. i snabd. el.energijom, gasom i vodom 125.508 9.189Ostale delatnosti 447.978 820.473Preduzetnici 252.293 321.351Stanovništvo 5.990.755 4.725.563Država i lokalna samouprava 156.602 481.241

13.052.387 12.513.304

Primljeni kolaterali

Iznos i vrsta zahtevanih kolaterala zavise od procene kreditnog rizika dužnika. Banka svojominternom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.

Glavne vrste kolaterala koje se uzimaju su sledeće:

Ø Za ulaganje u HOV: gotovina ili HOV;Ø Za kredite pravnim licima: depoziti, hipoteke, garancije;Ø Za kredite fizičkim licima: depoziti, hipoteke na stambenim objektima.

Banka takođe koristi garancije date od strane matične kompanije.

Menadžment Banke prati kretanje tržišne vrednosti kolaterala, zahteva dopunske kolaterale uskladu sa odnosnim ugovorima, i kontroliše tržišnu vrednost kolaterala dobijenu tokom sagledavanjaadekvatnosti ispravke vrednosti.

Banka ima metodologiju prodaje preuzetih sredstava obezbeđenja poštujući redosled preuzimanja.Prilivi po osnovu prodaje se koriste za smanjenje ili otplatu postojećih potraživanja. Politika Banke jeda ne preuzima sredstva obezbeđenja radi korišćenja u poslovne svrhe.

U toku 2015. godine aktivirani kolaterali iznose 74.346 hiljada dinara (materijalne vrednosti stečenenaplatom potraživanja kao i naplatu iz depozita),2014. godine aktivirani kolaterali iznose 60.305hiljada dinara.



39


4.2. Tržišni rizici

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke poosnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanjacena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i poosnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik – u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitalabanke.

Banka je dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućuje efikasnoupravljanje tržišnim rizicima.

4.2.1. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usledpromene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i uknjizi trgovanja.

Pod deviznom imovinom i deviznim obavezama, podrazumevaju se, pored imovine i obavezaiskazanih u stranoj valuti – i imovina i obaveze iskazani u dinarima i indeksirani deviznom klauzulom,pri čemu se pod deviznom klauzulom podrazumeva odredba u ugovoru kojom se ugovoreni iznos udinarima vezuje za vrednost neke druge valute.

Dinarska protivvrednost imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnomsrednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.

Osnova za utvrđivanje izloženosti deviznom riziku su otvorene devizne pozicije u pojedinačnimvalutama.

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku aktive i pasive nominirane u istoj stranoj valuti,odnosno u zlatu i drugim plemenitim metalima.

Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisano je da je maksimalna vrednost pokazateljadeviznog rizika 20% kapitala Banke.

Banka je u cilju aktivnog upravljanja deviznim rizikom uspostavila 3 sistema limita otvorenihdeviznih pozicija. Prvi nivo limita je zakonski propisan limit pokazatelja deviznog rizika od 20%kapitala Banke (iz obrasca KAP), drugi nivo jesu limiti po svim valutama za otvorenu dugu, odnosnokratku deviznu poziciju izračunatu primenom tzv. neto principa, treći nivo jeste limit otvorenepozicije izračunat primenom tzv. kombinovanog principa u odnosu na kapital Banke (bilans stanja) posvim valutama. Banka je definisala Politiku upravljanja deviznim rizikom kojom su precizno definisanipostupci vezani za merenje, praćenje i upravljanje deviznim rizikom, kao i ovlašćenja i odgovornostiu ovom procesu i to tako da se izbegava sukob interesa.



40


4.2. Tržišni rizici (nastavak)

4.2.1. Devizni rizik (nastavak)

Naredna tabela prikazuje pokazatelj devizne pozicije Banke:31.12.2015 31.12.2014

Kraj godine 0,74% 2,39%Maksimalni 11,79% 14,64%Minimalni 0,22% 0,30%Prosečni pokazatelj 2,79% 2,13%

Valutna struktura bilansa Banke na dan 31.12.2015. godine

u 000 RSD

AKTIVA EUR USD CHF Ost.Valute RSD Ukupno

1. Gotovina i sredstva kod Centralne banke 2.446.407 54.774 52.509 66.688 2.040.259 4.660.6372. Založena finansijska sredstva - - - - - -3. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 5.946.849 - - - 2.975.446 8.922.2954. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - -

5. Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih institucija 349.897 416.660 27.596 86.483 828.819 1.709.455

6. Krediti i potraživanja od komitenata 5.829.718 87 226.290 30 5.286.807 11.342.9327. Investicije u zavisna društva - - - - -8. Nematerijalna ulaganja - - - - 113.239 113.2399. Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 934.509 934.509

10. Investicione nekretnine - - - - 83.722 83.72211. Odložena poreska sredstva - - - - 76.461 76.461

12. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstvaposlovanja koja se obustavlja - - - - 345.862 345.862

13. Ostala sredstva 133.845 31 614 - 381.532 516.02214. Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - -

UKUPNA AKTIVA 14.706.716 471.552 307.009 153.201 13.066.656 28.705.134PASIVA

1.Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i Centralnojbanci

664.943 251 531 304 696.006 1.362.035

2. Depoziti i ostale obaveze prema drugimkomitentima 14.005.392 465.653 261.856 126.458 6.280.891 21.140.250

3. Tekuće poreske obaveze - - - - - -4. Odložene poreske obaveze - - - - 46.964 46.9645. Ostale obaveze 134.212 1.272 711 2 582.726 718.923

UKUPNO OBAVEZE 14.804.547 467.176 263.098 126.764 7.606.587 23.268.1726. Kapital - - - - 5.436.962 5.436.962

UKUPNO PASIVA 14.804.547 467.176 263.098 126.764 13.043.549 28.705.134NETO VANBILANS 72.473 (4.450 (46.134) (18.402) - -OTVORENA POZICIJA (25.358) (74) (2.223) 8.035 23.107 -



41



4.2.2. Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Bankepo osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

Banka prati, meri i upravlja različitim oblicima kamatnog rizika:

- Rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk),- Rizikom krive prinosa (yield curve risk), kojem je izložena usled promene oblika krive

prinosa,- Baznim rizikom (basis risk), kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa

kod kamatno osetljivih pozicija sa različitim karakteristikama što se tiče dospeća iliponovnog određivanja cena,

- Rizikom opcija (optionality risk), kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi skamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogućnošću prevremene otplate, depoziti smogućnošću prevremenog povlačenja i dr.).

U cilju efikasnijeg upravljanja izloženosti kamatnom riziku Banka je uspostavila sistem limita porazličitim valutama i vremenskim intervalima, a u skladu sa dospećem, odnosno vremenomponovnog određivanja cena. Banka mesečno procenjuje negativne efekte promene kamatnih stopana finansijski rezultat Banke (bilans uspeha), kao i na ekonomsku vrednost Banke.

Banka je definisala Politiku upravljanja kamatnim rizikom kojom su precizno definisani postupcivezano za merenje, praćenje i upravljanje kamatnim rizikom, kao i ovlašćenja i odgovornosti u ovomprocesu i to tako da se izbegava sukob interesa.

Nekamatonosne stavke u aktivi obuhvataju iznos preko obračunate dinarske obavezne rezerve,deviznu obaveznu rezervu, gotovinu, stanja na računima kod banaka kod kojih se ne dobija kamataza prekonoćna oročenja, potraživanja po osnovu kamata, naknada, provizija, date kredite i depozitena koje se ne obračunava kamata i kredite date klijentima koji su u bonitetnim kategorijama „D“ i„E“, akcije i ostale vidove učešća u kapitalu, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i investicionenekretnine, stalna sredstva namenjena prodaji, odložena poreska sredstva, ostala sredstva i gubitakiznad iznosa kapitala. Nekamatonosne stavke u pasivi su obaveze po osnovu kamata, naknada,rezervisanja, obaveze za poreze, obaveze iz dobitka, odložene poreske obaveze, ostale obaveze nakoje se ne obračunava kamata i kapital.



42



4.2.2. Kamatni rizik (nastavak)

Sledeće tabele analiziraju izloženost Banke kamatnom riziku na dan 31. decembar 2015. i na 31. decembar 2014. Knjigovodstvena vrednost sredstava iobaveza Banke je prikazana prema ranijem od dana promene kamatne stope ili datuma dospeća.

u 000 RSDKamatno

neosetljivo Po viđenju Do 1 m 1 - 2 m 2 - 3 m 3 - 6 m 6 - 12 m 1 - 2 g 2 - 5 g 5 - 10 g iznad 10 g UKUPNO

AKTIVA 7.549.740 1.550.807 3.570.962 1.035.895 1.293.499 3.680.275 2.179.603 4.320.966 2.839.192 593.426 90.769 28.705.134

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 3.109.830 1.550.807 - - - - - - - - - 4.660.637Založena finansijska sredstva - - - - - - - - - - - -Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1.980 - 824.786 498.255 656.388 1.273.117 735.266 3.324.179 1.509.538 98.785 - 8.922.295Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih institucija 909.455 - 800.000 - - - - - - - - 1.709.455Krediti i potraživanja od komitenata 1.458.660 - 1.946.176 537.639 637.110 2.407.158 1.444.337 996.787 1.329.654 494.641 90.769 11.342.932Investicije u zavisna društva - - - - - - - - - - - -Nematerijalna ulaganja 113.239 - - - - - - - - - - 113.239Nekretnine, postrojenja i oprema 934.509 - - - - - - - - - - 934.509Investicione nekretnine 83.722 - - - - - - - - - - 83.722Odložena poreska sredstva 76.461 - - - - - - - - - - 76.461Stalna sredstva namenjena prodaji isredstva poslovanja koja se obustavlja 345.862 - - - - - - - - - - 345.862Ostala sredstva 516.022 - - - - - - - - - - 516.022Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - - - - - - - -

PASIVA 6.561.877 12.399.795 1.434.686 583.845 851.274 3.802.059 2.351.272 691.732 106 4.472 24.016 28.705.134Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama iCentralnoj banci 4 659.140 171.177 25.095 227.912 197.847 80.860 - - - - 1.362.035Depoziti i ostale obaveze prema drugimkomitentima 359.024 11.740.655 1.263.510 558.751 623.361 3.604.211 2.270.411 691.732 106 4.472 24.016 21.140.250Rezervisanja 463.889 - - - - - - - - - - 463.889Tekuće poreske obaveze - - - - - - - - - - - -Odložene poreske obaveze 46.964 - - - - - - - - - - 46.964Ostale obaveze 255.034 - - - - - - - - - - 255.034Kapital 5.436.962 - - - - - - - - - - 5.436.962

GAP 987.863 (10.848.988) 2.136.275 452.050 442.225 (121.783) (171.668) 3.629.234 2.839.086 588.954 66.753 -



43



4.2.2. Kamatni rizik (nastavak)

Naredna tabela prikazuje uporedne podatke za 31.12.2014. godine:u 000 RSD

Nekamatonosno

Po viđenju Do 1 m 1 - 2 m 2 - 3 m 3 - 6 m 6 - 12 m 1 - 2 g 2 - 5 g 5 - 10 g iznad 10 g UKUPNO

AKTIVA 8.865.407 1.849.489 5.506.261 843.137 1.701.365 3.757.677 2.640.528 2.557.365 1.469.290 200.219 140.510 29.531.248Gotovina i sredstva kod centralne banke 3.500.712 1.849.489 5.350.201Založena f inansijska sredstva 0Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 2.950.245 295.574 1.065.157 1.808.285 1.176.739 1.636.996 731.437 7.051 9.671.484Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 121 121Krediti i potraživanja od banaka i drugih f inansijskihinstitucija

1.607.573 1.607.573

Krediti i potraživanja od komitenata 1.760.863 2.556.016 547.563 636.208 1.949.392 1.463.789 920.369 737.853 200.219 133.459 10.905.731Investicije u zavisna društva 16.575 16.575Nematerijalna ulaganja 102.347 102.347Nekretnine, postrojenja i oprema 932.749 932.749Investicione nekretnine 75.765 75.765Odlozena poreska sredstva 83.752 83.752Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanjakoja se obustavlja

361.137 361.137

Ostala sredstva 423.813 423.813Gubitak iznad iznosa kapitala 0PASIVA 6.683.052 10.238.001 2.492.656 460.971 3.781.135 2.761.151 2.210.127 821.775 57.281 1.739 23.360 29.531.248Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugimfinansijskim organizacijama i centralnoj banci

7.566 609.150 297.641 1.447 118.309 198.628 248.074 309.619 53.667 1.844.102

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 470.159 9.628.851 2.195.015 459.524 3.662.826 2.562.523 1.962.053 512.156 3.614 1.739 23.360 21.481.819Rezervisanja 545.019 545.019Tekuće poreske obaveze 3.153 3.153Odlozene poreske obaveze 36.507 36.507Ostale obaveze 403.996 403.996Kapital 5.216.652 5.216.652GAP 2.182.355 -8.388.512 3.013.605 382.166 -2.079.770 996.526 430.401 1.735.590 1.412.009 198.480 117.150



44



4.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje kamatnim rizikom i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspehaBanke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansauspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na netoprihode Banke u toku jedne godine.

Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima uzavisnosti od otvorenih kamatno i devizno osetljivih pozicija je prikazana u sledećoj tabeli:

Osetljivost bilansa uspehaOsetljivost na promenu kamatnih stopa 2015 2014Povećanje u procentnim poenima+ 1 procentni poen 18.325 20.036+ 2 procentna poena 36.650 40.072

Promena kurseva valuta25% povećanje kursa (4.905) (17.261)

2015 2014

GUBITAK - 2.095.617DOBITAK 144.009 -Osetljivost na promenu kamatnih stopa +1 procentni poen:GUBITAK - 2.075.581DOBITAK 162.334 -Osetljivost na promenu kamatnih stopa +2 procentna poena:GUBITAK - 2.055.545DOBITAK 180.659 -Promena kurseva valuta 25% povećanje kursa:GUBITAK - 2.112.878DOBITAK 139.104 -



45


4.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapitalBanke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

- Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvorafinansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava) ili

- Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti).

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne usklađenosti/neusklađenostipotraživanja i obaveza i analizom očekivanih novčanih tokova, kako bi se obezbedilo da Banka usvakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima

Kako bi se ograničio ovaj rizik, Sektor za upravljanje rizicima je doneo Politiku upravljanjalikvidnošću, a Sektor za trezor i ALM Proceduru za upravljanje likvidnošću. Rukovodstvo je osimprimarnih depozita obezbedilo različite izvore finansiranja i upravlja sredstvima uzimajući u obzirsvoje obaveze, kao i time što sagledava buduće tokove gotovine i likvidnosti na dnevnom nivou.

Ova analiza uzima u obzir i procenu očekivanih tokova gotovine i raspoloživost visoko kvalitetnihkolaterala koji se mogu koristiti kao obezbeđenje za pribavljanje dodatne likvidnosti.

Banka je izložena dnevnim zahtevima za povlačenje sredstava od strane komitenata, koji utiču naraspoloživa novčana sredstava iz tekućih računa, depozita, povlačenja kredita. Kratkoročnaneusklađenost odliva i priliva rešava se korišćenjem kratkoročnih instrumenata nameđubankarskom tržištu, kao i instrumenata Narodne banke Srbije, dok se problem dugoročneneusklađenosti prevazilazi adekvatnim upravljanjem aktivom i pasivom, uzimajući u obzir i potrebeklijenata.

Usaglašenost i kontrolisana neusaglašenost dospeća i kamatnih stopa aktive i obaveza sufundamentalne za rukovodstvo Banke. Nije uobičajeno za banke da se ikada u potpunosti usaglaseplasmani i izvori, obzirom da se poslovne transakcije različitog tipa vrše na neodređen period.Neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik odgubitka.

Dospeće sredstava i obaveza i mogućnost zamene, po prihvatljivim troškovima, kamatonosneobaveze po dospeću, predstavljaju važan faktor u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženostipromenama kamatnih stopa i deviznog podbilansa.

Upravljanje rizikom likvidnosti Banka ostvaruje kroz redovna praćenja dinamike dospeća depozita iplasmana. Upravljanje likvidnošću u domaćoj valuti se razlikuje od upravljanja likvidnošću u stranimvalutama. Rukovodstvo veruje da raznovrsnost depozita po broju i vrsti deponenata, kao iprethodno iskustvo Banke, pružaju dobar razlog da se veruje da depoziti predstavljaju dugoročan istabilan izvor finansiranja Banke.

Nivo likvidnosti banke iskazuje se pokazateljem njene likvidnosti, kao i užim pokazateljem likvidnostiBanke. Pokazatelj likvidnosti Banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i drugogreda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza saugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazateljalikvidnosti, s druge strane. Uži pokazatelj likvidnosti Banke predstavlja odnos likvidnih potraživanjaprvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza saugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazateljalikvidnosti, s druge strane.



46


4.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da:

1) pokazatelj likvidnosti:

– iznosi najmanje 1,0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu,

– ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,– iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan;

2) uži pokazatelj likvidnosti:

– iznosi najmanje 0,7 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu,

– ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,– iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Kritično nizak nivo likvidnosti banke predstavlja nivo likvidnosti čiji je pokazatelj, odnosno užipokazatelj niži od jednog od limita utvrđenog u stavu 1. ove tačke.

U niže navedenoj tabeli prikazana su sredstva i obaveze Banke na dan 31. decembra 2015. godinepo grupisanim pozicijama u skladu sa rokovima dospeća od datuma bilansa stanja do ugovorenogroka dospeća. Iznosi prikazani u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane novčane tokove.

31.12.2015 do 30 danaod 31 do90 dana

od 91 do365 dana

od 1 do 5godina

preko 5godina ukupno

1 2 3 4 5 6AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralnebanke 4.660.637 - - - - 4.660.637Finansijska sredstva raspoloživaza prodaju 321.269 1.305.405 2.310.644 4.886.175 98.802 8.922.295Finansijska sredstva koja se držedo dospeća - - - - - -Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih institucija 1.740.721 - - - - 1.740.721Krediti i potraživanja odkomitenata 2.702.231 1.032.613 4.002.267 6.515.180 2.393.232 16.645.523Ostala sredstva - - - - 2.069.815 2.069.815

UKUPNA AKTIVA 9.424.857 2.338.018 6.312.911 11.401.355 4.561.849 34.038.990PASIVADepoziti i ostale obaveze premabankama, drugim finansijskimorganizacijama i Centralnoj banci 830.321 25.095 425.760 80.860 - 1.362.036Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima 12.625.103 1.669.410 5.888.974 745.802 234.099 21.163.388Rezervisanja 463.889 - - - - 463.889Obaveze za poreze 46.964 - - - - 46.964Ostale obaveze 255.034 - - - - 255.034KAPITAL - - - - 5.436.962 5.436.962

UKUPNA BILANSNA PASIVA 14.221.311 1.694.505 6.314.733 826.662 5.671.061 28.728.273

VANBILANS 2.490.670 200.878 564.568 30.914 - -

Ročna neusklađenost na dan31.12.2015. (2.305.783) 844.391 562.746 10.605.606 (1.109.212) -



47


4.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

U niže navedenoj tabeli prikazana su sredstva i obaveze Banke na dan 31. decembra 2014. godine:

u 000 dinara

31.12.2014 do 30 dana od 31 do 90dana

od 91 do365 dana

od 1 do 5godina

preko 5godina ukupno

1 2 3 4 5 6AKTIVAGotovina i s redstva kod centralne banke 5.350.201 0 0 0 0 5.350.201Finans ijs ka sredstva ras položiva zaprodaju 1.708.299 1.509.791 3.024.045 3.409.483 0 9.651.618

Finans ijs ka sreds tva koja se drže dodospeća 0 0 0 121 121

Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinans ijs kih ins titucija 1.607.573 0 0 0 0 1.607.573

Krediti i potraživanja od kom itenata 5.088.728 889.704 4.302.216 6.094.063 3.144.074 19.518.785Ostala s reds tva , 1.996.138 1.996.138UKUPNA AKTIVA 13.754.801 2.399.496 7.326.261 9.503.546 5.140.333 38.124.436PASIVADepoziti i os tale obaveze premabankam a, drugim finans ijskimorganizacijam a i centralnoj banci

868.528 120.491 449.322 405.761 0 1.844.102

Depoziti i os tale obaveze prema drugimkom itentim a 11.610.057 4.549.369 4.450.499 1.116.886 138.823 21.865.634

Rezervis anja 545.019 0 0 0 0 545.019Obaveze za poreze 39.660 0 0 0 0 39.660Ostale obaveze 403.996 0 0 0 0 403.996KAPITAL 0 0 0 0 5.216.652 5.216.652UKUPNA BILANSNA PASIVA 13.467.261 4.669.860 4.899.821 1.522.647 5.355.475 29.915.063VANBILANS 958.529 277.380 779.197 42.813 0Ročna neusklađenost na dan31.12.2014. 287.541 -2.270.364 2.426.440 7.980.899 -215.143

Prikaz kretanja pokazatelja likvidnosti je dat u sledećoj tabeli:

31.12.2015 31.12.2014Širi pokazatelj Uži pokazatelj Širi pokazatelj Uži pokazatelj

Kraj godine 2,20 1,87 2,67 2,03Maksimalni 2,73 2,36 4,07 3,74Minimalni 1,35 1,06 1,60 1,37Prosečni pokazatelj 2,12 1,78 2,71 2,30

Pokazatelj dnevne likvidnosti i uži pokazatelj dnevne likvidnosti u toku 2015. godine kretali su se uokvirima zakonski propisanih limita.



48


4.4. Odmeravanje fer vrednosti

MSFI 13 definiše fer vrednosti kao cenu koja bi se dobila za prodaju imovine, ili platila za prenosobaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja.

Ovaj standard ne predstavlja značajnu promenu načina utvrđivanja fer vrednosti, već objašnjavaproces utvrđivanja fer vrednosti kao i opšta pravila. Doslednost i uporedivost utvrđivanja fervrednosti i obelodanjivanja u vezi sa fer vrednošću postižu se uvođenjem tzv. „hijerarhije fervrednosti“. Ona kategorizuje inpute koji se koriste u proceni fer vrednosti u III nivoa. Najviši prioritetdaje se cenama sa aktivnog tržišta za identična sredstva ili obaveze, a najmanji neopservabilniminputima (inputima koji se ne mogu neposredno uočiti na tržištima).

Primeri širokog delokruga MSFI 13

MSFI 5 • Stalna sredstva i/ili grupe za otuđenje mere se po knjigovodstvenoj vrednosti ilifer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, u zavisnosti od toga koja je niža

MRS 16• Stavke koje se odmeravaju prema modelu revalorizacije (tj. po fer vrednosti na

datum revalorizacije umanjenoj za naknadnu ispravku vrednosti po osnovuamortizacije i obezvređenja)

MRS 32 • Fer vrednost složenog instrumenta kao celine

MRS 39

• Finansijska sredstva i obaveze mere se po fer vrednosti prilikom početnogpriznavanja

• Finansijska sredstva i obaveze koji se mere po fer vrednosti na naredne datumeizveštavanja

• Finansijska sredstva i obaveze koji se ne mere po fer vrednosti na narednedatume izveštavanja, ali se zahteva obelodanjivanje njihove fer vrednosti uskladu sa MSFI 7

MRS 40

• Investicione nekretnine koje se mere primenom modela fer vrednosti• Investicione nekretnine koje se mere primenom modela nabavne vrednosti –

takođe je neophodna primena MSFI 13 jer MRS 40 zahteva obelodanjivanje fervrednosti

Tumačenja

• IFRIC 13 Program lojalnosti klijenata• IFRIC 17 Raspodela nemonetarne imovine vlasnicima• IFRIC 18 Prenos sredstava sa kupaca• IFRIC 19 Namirivanje finansijskih obaveza instrumentima kapitala

Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prodaju obaveze u redovnojtransakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja.

Pri utvrđivanju fer vrednosti razmatraju se:

- računovodstvena jedinica mere: da li je pojedinačno sredstvo ili obaveza, grupa sredstava,grupa obaveza

- tržište: merenje fer vrednosti na glavnom tržištu ili na najpovoljnijem tržištu- pretpostavke: utvrđivanje elemenata za korekciju cene zavisno od tržišta – glavno /

najpovoljnije- ulazni podaci i tehnike vrednovanja: utvrđivanje podataka i najprikladnijih tehnika

vrednovanja pri utvrđivanju fer vrednosti.



49


4.4. Odmeravanje fer vrednosti (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje sredstva i obaveze za 2015. godinu koje se, nakon početnog priznavanja,mere po fer vrednosti kao i fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koje se ne vode po fervrednosti:

u 000 RSDKNJ.

VREDNOSTPOŠTENA VREDNOST

Aktiva Nivo I Nivo II Nivo IIIFINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SEOBELODANJUJU U VEZI SA FERVREDNOŠĆUUKUPNO KREDITI 13.052.387 - - 12.412.381

Krediti i plasmani državi 61.891 - - 61.968Krediti i plasmani bankama 1.704.590 - - 1.704.590Krediti i plasmani finansijskim organizacijama 4.865 - - 4.934

Krediti i plasmani fizičkim licima 5.446.026 - - 5.417.378

Overdraft krediti 198.950 - - 203.310Stambeni krediti 1.357.920 - - 1.368.305Potrošački krediti 3.584.059 - - 3.540.616Ostali krediti 305.097 - - 305.147

Krediti drugim klijentima 5.835.015 - - 5.760.829

Krediti velikim preduzećima 749.032 - - 760.610Krediti malim i srednjim preduzećima 5.085.983 - - 5.147.450FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE MEREPO FER VREDNOSTI 9.351.879 283.000 9.068.879 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 8.922.295 283.000 8.639.295 -Investicione nekretnine 83.722 - 83.722 -Stalna sredstva namenjena prodaji 345.862 - 345.862 -Ostala sredstva - - - -Obaveze - - - -FINANSIJSKE OBAVEZE KOJE SEOBELODANJUJU U VEZI SA FERVREDNOŠĆUDepoziti banaka 295.633 - - 295.633Uzeti krediti od banaka 390.817 - - 390.574Depoziti klijenata 21.813.353 - - 22.011.579Uzeti krediti od drugih klijenata 2.482 - - 2.482

UKUPNO DEPOZITI I UZETI KREDITI 22.502.285 - - 22.700.268



50


4.4. Odmeravanje fer vrednosti (nastavak)

Uporedni podaci za 2014. godinu:

KNJ. VREDNOST

Nivo I Nivo II Nivo III

12.513.304 - - 12.409.483

481.241 - - 493.263

1.601.685 - - 1.503.398

5.888 - - 5.962

4.725.563 - - 4.646.030

208.820 - - 213.607

1.423.942 - - 1.394.215

2.600.610 - - 2.552.845

492.191 - - 485.364

5.698.927 - - 5.760.829

1.095.627 - - 1.073.7124.603.300 - - 4.687.117

10.109.122 564.665 9.536.670 7.787

9.671.484 564.665 9.099.768 7.051

75.765 - 75.765 -361.137 - 361.137 -

736 - - 736

153.126 - - 152.655

693.666 - - 693.666

22.476.894 - - 22.227.593

2.235 - - 2.235

23.325.921 - - 23.076.149

Stambeni krediti

u 000 dinara

POŠTENA VREDNOST

Aktiva

FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SEOBELODANJUJU U VEZI SA FER VREDNOŠĆU

UKUPNO KREDITI

Krediti i plasmani državi

Krediti i plasmani bankama

Krediti i plasmani finansijskim organizacijama

Krediti i plasmani fizičkim licima

Overdraft krediti

FINANSIJSKE OBAVEZE KOJE SEOBELODANJUJU U VEZI SA FER VREDNOŠĆU

Potrošački krediti

Ostali krediti

Krediti drugim klijentima

Krediti velikim preduzećima

Krediti malim i srednjim preduzećima

FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE MERE POFER VREDNOSTIFinansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicione nekretnine

Stalna sredstva namenjena prodaji

Ostala sredstva

Obaveze

Depoziti banaka

Uzeti krediti od banaka

Depoziti klijenata

Uzeti krediti od drugih klijenata

UKUPNO DEPOZITI I UZETI KREDITI



51


4.5. Operativni rizici

Operativni rizik je rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke,usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura iprocesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanjanepredvidivih eksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

U Banci je formiran Odbor za operativne rizike kao savetodavno telo.

Vezano za upravljanje operativnim rizikom, u Banci se paralelno sprovode aktivnosti evidentiranjadogađaja po osnovu operativnih rizika, sa jedne strane, i identifikacije i ocene operativnih rizika, sadruge strane. Cilj ove aktivnosti je smanjenje izloženosti Banke operativnom riziku, kroz podizanjesvesti zaposlenih o potrebi aktivnog učešća u procesu upravljanja operativnim rizikom, pojačavanjukontrolnih aktivnosti i slično.

Banka je definisala Politiku upravljanja operativnim rizikom kojom su precizno definisani postupcivezano za merenje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, kao i ovlašćenja i odgovornosti uovom procesu i to tako da se izbegava sukob interesa.

Banka je u cilju efikasnijeg upravljanja operativnim rizicima usvojila Planove kontinuiteta poslovanja,zajedno sa pripadajućim dokumentima.

Banka u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, izračunava kapitalni zahtev za operativnirizik primenom pristupa osnovnog indikatora.

5. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Banka je usvojila Politiku upravljanja kapitalom, u skladu sa Politikom upravljanja Grupe NLB ikontinuirano upravlja kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, saciljem da:

§ Obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koji su definisani od straneNarodne banke Srbije,

§ Da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja,§ Da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstvaBanke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

§ Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona§ Koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%



52

5. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak)

Kapital Banke se sastoji od osnovnog kapitala, dopunskog kapitala I i dopunskog kapitala II,umanjenih za zbir odbitnih stavki.

§ Osnovni kapital čine: uplaćeni deo akcijskog kapitala po osnovu izdatih običnih ipreferencijalnih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija, emisiona premija,rezerve iz dobiti, neraspoređena dobit iz ranijih godina i tekuće godine umanjene zaobračunati porez na dobit i druge obaveze iz dobiti, pod uslovom da je iznos dobitipotvrdio spoljni revizor i da je skupština Banke donela odluku o raspoređivanju dobiti uosnovni kapital.

§ Odbitne stavke osnovnog kapitala su: gubici iz prethodnih godina, gubitak tekuće godine,nematerijalna ulaganja, stečene sopstvene obične i preferencijalne akcije, osimpreferencijalnih kumulativnih akcija, u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti(nominalne vrednosti uvećane za emisionu premiju), obične i preferencijalne akcije banke,koje je uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom akcija,regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosu na međunarodne standarde finansijskogizveštavanja koja čine: nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih zaprodaju, ostale neto negativne revalorizacione rezerve koje se ne odnose na odbitnestavke osnovnog kapitala ili elemente koji se uključuju u dopunski kapital banke, dobit poosnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promenekreditnog rejtinga banke i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivii vanbilansnim stavkama.

§ Dopunski kapital čine: nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija,stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije, emisiona premija po osnovupreferencijalnih kumulativnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovnasredstva i hartije od vrednosti u skladu sa MSFI i MRS, a koje su umanjene za efekteporeskih obaveza, hibridni instrumenti i subordinirane obaveze, umanjeno za stečenesopstvene prioritetne kumulativne akcije i iznos subordiniranih obaveza koje prelaze 50%osnovnog kapitala banke. Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunskikapital se u poslednjih pet godina pre roka dospeća te obaveze umanjuje za 20% godišnje,pa se u poslednjoj godini pre tog roka subordinirane obaveze ne uključuju u dopunskikapital.

§ Odbitne stavke kapitala čine: direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica ufinansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica,direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u fin. sektoru u iznosu koji prelazi 10%kapitala banke, iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu ufinansijskom sektoru potraživanja i potencijalne obaveze lica povezanih s bankom koji supovoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom, iznosposebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje.

Aktiva banke ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive ivanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima rizika (0%, 20%, 50%, 100% i 150%).Vrednost pozicija aktive jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih pozicija umanjene zaispravke vrednosti i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala banke i rizične aktive ponderisanekreditnim rizikom, kapitalnih zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativni rizik,pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.



53


U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembar 2015. i 2014.godine kao i na 1. januar 2014. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:

31.12.2015 31.12.2014Osnovni kapitalAkcijski kapital 5.008.128 7.074.905Emisiona premija 1.344 3173Rezerve iz dobiti - -Gubitak tekuće godine - (2.095.617)Nematerijalna ulaganja (113.239) (102.347)Regulatorna usklađivanja vrednosti (1.430.324) (1.619.600)

Ukupno osnovni kapital 3.465.909 3.260.514Dopunski kapitalDeo revalorizacionih rezervi banke 286.786 218.842Subordinirane obaveze - -

Ukupno dopunski kapital 286.786 218.842Odbitne stavke kapitalaDirektna ili indirektna ulaganja u banke ili druga lica u finansijskomsektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno lica - 16.575Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu licau finansijskom sektoru - -Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi ivanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odlukekojom se uređuje adekvatnost kapitala - -

Ukupne odbitne stavke - 16.575

Ukupno kapital 3.752.695 3.462.781Kapitalni zahteviKapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizikizmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka 1.339.683 1.282.102Kapitalni zahtev za tržišne rizike - 9.946Kapitalni zahtev za operativni rizik 269.401 324.457

Ukupno kapitalni zahtevi 1.609.084 1.616.505

Adekvatnost kapitala 27,99% 25,71%



54


U 2015. godini je pokazatelj adekvatnosti kapitala dodatno uvećan, tako da je krajem godine iznosio27,99%. Regulatorni kapital Banke je povećan za 289,9 miliona RSD na šta je najveći uticaj imalosmanjenje potrebne rezerve za 169,4 miliona RSD (posledica formiranja dodatnih ispravki vrednostii naplate NPL-a) i rast dopunskog kapitala za 67,9 miliona RSD po osnovu vrednovanja HOV uportfoliu Banke.

Pozitivan uticaj na pokazatelj adekvatnosti kapitala imalo je i smanjenje kapitalnih zahteva u odnosuna stanje krajem prethodne godine.

Kapitalni zahtev po osnovu operativnih rizika je manji za 55,0 miliona RSD, dok Banka krajem godinenije iskazala kapitalni zahtev za devizni rizik s obzirom na to da je otvorena devizna pozicija bilamanja od 2% kapitala.

Kao posledica rasta kreditnog portfolia kapitalni zahtev po osnovu kreditnog rizika uvećan je za 57,6miliona RSD.

NLB banka ad Beograd je u 2015. godini ostvarila pozitivan rezultat pre troškova ispravki vrednosti irezervisanja u iznosu od 205,0 miliona RSD. U istom periodu formirane su dodatne ispravkevrednosti i rezervisanja u iznosu od 59,0 miliona RSD, tako da je konačan rezultat posle porezaiznosio 144,0 miliona RSD.

Banka je u 2015. godini iskazala dobit tekućeg perioda i iz ranijih godina u ukupnom iznosu od 161,4miliona RSD. Ova dobit nije uključena u kapital sa 31.12.2015. godine već će biti nakon odlukeSkupštine banke o raspodeli dobiti.

Bilansna suma NLB banke ad Beograd na dan 31.12.2015. iznosila je 28.705,1 miliona RSD. Tokomizveštajnog perioda zaustavljen je pad bilansne sume, čak je u drugoj polovini godine počeo njenpostepen rast, što se naročito odnosilo na kamatonosni deo bilansa.

U julu 2015. godine je nakon odluke Skupštine banke izvršeno pokriće gubitka iz 2014. godine.Pokriće je delimično sprovedeno na teret akcijskog kapitala.



55

6. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

a) Prihodi od kamatau 000 RSD

2015. 2014.

Depoziti kod Narodne banke Srbije 61.046 65.211HOV Narodne banke Srbije - repo prodaja 6.774 74.099Plasmani bankama 247 183Plasmani klijentima 628.638 510.066Plasmani javnim preduzećima i državi 56.564 59.396Plasmani preduzetnicima 33.631 39.372Plasmani stanovništvu 804.067 688.739HOV RS raspoloživih za prodaju 449.278 566.560HOV R. Slovenije raspoloživih za prodaju - 18.271HOV koje se drže do dospeća - 371

UKUPNO PRIHODI OD KAMATA: 2.040.245 2.022.268

b) Rashodi od kamatau 000 RSD

2015. 2014.

Obaveze prema bankama 5.298 14.997Obaveze prema povezanim pravnim licima 26.130 149.524Obaveze prema klijentima 94.985 210.097Obaveze prema javnim preduzećima i državi 12.880 75.948Obaveze prema preduzetnicima 5.326 8.931Obaveze prema stanovništvu 190.545 372.929Rashodi kamata po osnovu aktuarskog izračuna 3.425 4.005Odnosi sa Narodnom bankom Srbije 51 2.039

UKUPNO RASHODI OD KAMATA: 338.640 838.470

NETO PRIHODI OD KAMATA: 1.701.605 1.183.798

Tokom 2015. godine Banka nije priznala prihode od kamata na bruto iznose obezvređenih plasmanaod RSD 513.722 hiljada (2014: RSD 596.722 hiljada), a na osnovu procene da priliv ekonomskihkoristi po ovim kamatama nije verovatan.



56

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA

a) Prihodi od naknada i provizijau 000 RSD

2015. 2014.

Naknade za bankarske usluge 537.078 564.343Naknade za izdate garancije i ostala jemstva 21.606 34.832Naknade za custody poslove 1.574 2.349Ostale naknade i provizije 4.255 4.214

UKUPNO PRIHODI OD NAKNADA: 564.513 605.738

b) Rashodi od naknada i provizijau 000 RSD

2015. 2014.

Naknade i provizije sa povezanim pravnim licima 5.058 27.966Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 24.316 27.534Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 9.298 4.642Ostale naknade i provizije 45.340 42.848

UKUPNO RASHODI OD NAKNADA: 84.012 102.990

NETO PRIHODI OD NAKNADA: 480.501 502.748

8. NETO DOBITAK / GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIHTRGOVANJU

u 000 RSD2015. 2014.

Negativni efekti finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (94.116) (24.049)Pozitivni efekti finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 51.965 34.526

(42.151) 10.477

Banka je tokom 2015. godine prodala zavisno društvo Convest i po tom osnovu ostvarila gubitak uiznosu od 1.075 hiljada dinara.



57

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODIu 000 RSD

2015. 2014.

Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana 30.076 11.147Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - 8.061Dobici od prodaje materijalnih vrednosti stečenih naplatompotraživanja 2.946 32.573Dobici po osnovu prodaje materijalnih vrednosti stečenihkupovinom na aukciji - 713Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove 8.535 1.892Prihodi od ukidanja rezervisanja za ostala kratkoročna primanjazaposlenih 3.988 -Ostali prihodi iz prethodnih obračunskih perioda 5.516 7.875Prihodi od zakupnina 15.053 43.686Prihodi po osnovu regresa, donacija i subvencija 4.583 -Naplaćene naknade, štete i penali 5.797 3.188Prihodi od drugih preduzeća po osnovu ugovornih odnosa 63.225 38.903Viškovi 3.018 3.592Ostali prihodi 9.376 5.807

UKUPNO OSTALI POSLOVNI PRIHODI: 152.113 157.437

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNORIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

u 000 RSD2015. 2014.

Rashodi po osnovu obezvređenja bilansnih pozicija 2.503.922 4.172.604Rashodi rezervisanja za vanbilanse pozicije 6.460 51.405Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja 720 3.399RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIHSREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI 2.511.102 4.227.408

u 000 RSD2015. 2014.

Prihodi po osnovu umanjenja obezvređenja bilansnih pozicija 2.326.892 3.577.357Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilanse pozicije 65.177 167.090Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 60.060 10.597PRIHODI PO OSNOVU UMANJENJA OBEZVREĐENJAFINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIHVANBILANSNIH STAVKI 2.452.129 3.755.044UKUPNO NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJAFINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIHVANBILANSNIH STAVKI 58.973 472.364



58

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNORIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (nastavak)

10.A KRETANJE NA RAČUNIMA ISPRAVKE VREDNOSTI I REZERVISANJA

Za godinu koja se završila 31. decembra 2015:

Finansijskasredstva

raspoloživa zaprodaju

Finansijskasredstva koja

se drže dodospeća

Krediti ipotraživanja odbanaka i drugih

finansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanja

odkomitenata

Investicije uzavisnadruštva

Ostalasredstva

Ukupnonapomena 15 napomena 15.a napomena 16 napomena 17 napomena 18 napomena 22Stanje napočetku godine 6.699 40.886 29.671 6.339.916 39.265 237.035 6.693.472Ispravke u tokugodine 80 207 15.768 2.380.687 - 107.180 2.503.922Ukidanje ispravki(prih) (34) (177) (15.533) (2.180.841) - (130.307) (2.326.892)Prodajapotraživanja - - - (412.563) - - (412.563)Kursne razlike - - 1.360 27.258 - 69 28.687Otpisi (6.534) (40.727) - (2.852.913) (39.265) (81.308) (3.020.747)Prenosi - (189) - - - - (189)Ostalo (211) - - - - (13.463) (13.674)Stanje na krajugodine - - 31.266 3.301.544 - 119.206 3.452.016

Za godinu koja se završila 31. decembra 2014.:

u 000 dinara

Finansijskasredstvaraspoloživaza prodaju

Finansijskasredstvakoja sedrže dodospeća

Krediti ipotraživanjaod banaka idrugihfinansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanjaodkomitenata

Investicije uzavisnadruštva

Ostalasredstva Ukupno

napomena 16 napomena 17 napomena 18 napomena 19 napomena 20 napomena 24Stanje na početku godine 6.640 480.825 18.166 14.001.953 39.265 452.340 14.999.189Ispravke u toku godine 76 93 0 3.935.657 0 236.778 4.172.604Ukidanje ispravki (prih) -17 -102 -18.143 -3.391.311 0 -167.784 -3.577.357Prodaja potraživanja 0 0 0 -3.154.368 0 -38.558 -3.192.926Kursne razlike 0 0 29.648 338.739 0 13.760 382.147Otpisi 0 -439.930 0 -5.390.754 0 -259.501 -6.090.185Prenosi 0 0 0 0 0 0 0Ostalo 0 0 0 0 0 0 0Stanje na kraju godine 6.699 40.886 29.671 6.339.916 39.265 237.035 6.693.472

Iznos ispravki vrednosti u Napomeni 22 od 217.835 hiljada dinara obuhvata 98.629 hiljada dinara(2014: 88.116 hiljada dinara) ispravki vrednosti zaliha.



59

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODIu 000 RSD

2015. 2014.

Troškovi zarada 474.179 501.558Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 72.446 65.366Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 230.609 249.422Ostali lični rashodi 89.471 24.485Neto prihodi rezervisanja za zaposlene (19.748) -Neto rashodi rezervisanja za zaposlene - 159.471

UKUPNO: 846.957 1.000.302

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Od ukupnog iznosa troškova amortizacije za 2015. godinu u iznosu od 110.524 hiljada dinara (2014:124.613 hiljada dinara) veći deo se odnosi na amortizaciju osnovnih sredstava u iznosu od 73.828hiljada dinara (2014: 87.384 hiljada dinara). Ostatak u iznosu od 36.696 hiljada dinara se odnosi naamortizaciju nematerijalnih ulaganja (2014: 37.229 hiljada dinara).

13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODIu 000 RSD

2015. 2014.Troškovi materijala i energije 100.548 107.288Troškovi tekućeg i investicionog održavanja 129.826 149.968Troškovi reklame i propagande 70.063 70.158Troškovi zakupnina 156.599 193.497Poštanski i troškovi elektronskih komunikacija 35.905 38.493Izdaci za prevoz radnika 22.160 24.487Sudske i administrativne takse 32.841 28.638Troškovi reprezentacije 11.602 7.540Troškovi premija osiguranja 135.176 154.092Troškovi premija osiguranja za odobrene kredite 37.169 18.053Troškovi servisnih usluga 55.937 55.712Troškovi sponzorstva i donatorstva 4.346 2.781Indirektni porezi i doprinosi 32.008 60.175Rashodi po osnovu prodaje materijalnih vrednosti stečenihnaplatom potraživanja i stalnih sredstava namenjenih prodaji - 136.328Rashodi po osnovu obezvređenja materijalnih vrednosti stečenihnaplatom potraživanja - usklađivanje sa tržišnom vrednošću 22.603 122.003Rashodi po osnovu obezvređenja stalnih sredstava namenjenihprodaji - usklađivanje sa tržišnom vrednošću 14.648 133.987Rashodi po osnovu obezvređenja materijalnih vrednosti stečenihnaplatom potraživanja - procenjeni troškovi prodaje 5.419 -Neproizvodne usluge i ostali nematerijalni troškovi (angažovanjedrugih lica) 211.166 289.201Drugi rashodi i troškovi poslovanja 81.866 98.064Rashodi po popisu 1.266 2.540Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana - 6.361Rashodi rezervisanja za sudske sporove 43.097 363.069Rashodi ostalih dugoročnih rezervisanja za zaposlene 21.406 -Rashodi po osnovu promene vrednosti 485 415.491

UKUPNO: 1.226.136 2.477.926

Troškovi operativnog poslovanja su značajno niži u 2015. godini usled racionalizacije poslovanja.



60

14. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTIu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.Žiro računa) u dinarima 1.550.807 1.849.489Gotovina u blagajnia) u dinarima 489.005 435.089b) u stranoj valuti 464.969 509.912Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 2.154.556 2.553.716Razgraničena obračunata kamata od NBS za izdvojenu obaveznurezervua) u dinarima 1.300 1.995

GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI: 4.660.637 5.350.201

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije predstavlja minimalnu rezervu dinarskih i deviznihsredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod NBS.

Na osnovu Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije dinarsku osnovicu zaobračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza uprethodnom kalendarskom mesecu (uz izuzetke prema Odluci), osim dinarskih obaveza indeksiranihdeviznom klauzulom.

Obračunatu dinarsku obaveznu rezervu čini zbir obračunate obavezne rezerve u dinarima po stopiod 5% na sredstva sa ročnošću do 2 godine i izdvajanje dela devizne obavezne rezerve u dinarima, ito 38% na izvore ročnosti do 2 godine i 30% na izvore ročnosti preko 2 godine. Na dinarska sredstvasa ročnošću preko 2 godine ne izdvaja se obavezna rezerva, odnosno stopa izdvajanja je 0%.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Obavezna rezerva se obračunava i dostavlja Narodnoj banci Srbije 17. u mesecu i važi za obračunskiperiod od 18. u mesecu do 17. u narednom mesecu. Dinarsku obaveznu rezervu banke izdvajaju nasvoj žiro-račun.

Prosečna kamatna stopa na dinarska sredstva na računu banke u visini prosečno obračunateobavezne rezerve za 2015. godinu je iznosila 2,50% na godišnjem nivou.



61

15. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

u 000 RSD31.12.2015. 31.12.2014.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u RSD- državni zapisi 845.629 1.263.493- državne obveznice 2.129.818 1.541.953- HOV lica koje se pretežno bave finansijskom delatnošću - 7.216- HOV drugih preduzeća - 6.533- HOV NBS - repo - -- HOV stranih pravnih lica - -Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u stranoj valuti- državni zapisi 969.459 2.026.239- državne obveznice 4.665.618 4.268.084- obveznice stare devizne štednje 311.771 564.665- državni zapisi Republike Slovenije - -

BRUTO HARTIJE OD VREDNOSTI: 8.922.295 9.678.183

Minus: Ispravka vrednosti hartija od vrednosti - 6.699

NETO HARTIJE OD VREDNOSTI: 8.922.295 9.671.484



62

16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

Banka je sprovela usaglašavanje sa bankama i drugim finansijskim organizacijama i usaglasila se upotpunosti po svim poslatim zahtevima.

u 000 RSD31.12.2015. 31.12.2014.

Devizni računi i opozivi depoziti 881.487 1.595.244

Centralna banka 10.544 38.128Strane banke 870.943 1.557.116Opozivi depoziti - -Centralna banka - -Krediti po repo transakcijama 799.863 -Centralna banka 799.863 -

Ostali krediti 53.899 36.801

Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 1.818 1.556Društva za osiguranje 16.984 340Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju –društva za upravljanje penzijskim fondovima, društva za upravljanjeinvesticionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar, depo ikliring hartija od vrednosti, menjači, brokersko-dilerska društva,Udruženje banaka Srbije i sl. 35.097 34.905Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskihfondova - -

Ostali plasmani 5.472 5.199Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju –društva za upravljanje penzijskim fondovima, društva za upravljanjeinvesticionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar, depo ikliring hartija od vrednosti, menjači, brokersko-dilerska društva,Udruženje banaka Srbije i sl. 4.865 4.838Potraživanja za obračunatu kamatu po kreditima, depozitima i ostalimplasmanima - -U dinarima 35 1Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po kreditima,depozitima i ostalim plasmanima - -U dinarima 818 326U stranoj valuti 4 34Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanojvrednosti primenom efektivne kamatne stope (250) -BRUTO KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIHFINANSIJSKIH ORGANIZACIJA: 1.740.721 1.637.244

Minus: Ispravka vrednosti: 31.266 29.671NETO KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIHFINANSIJSKIH ORGANIZACIJA: 1.709.455 1.607.573



63

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATAu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti 13.815.608 15.542.841

Gotovinski kreditiFizička lica 3.761.953 2.660.061Potrošački krediti - -Fizička lica 43.719 64.072Stambeni krediti - -Fizička lica 1.585.496 1.641.242Investicioni krediti - -Druga preduzeća 797.855 1.826.004Javna preduzeća - 1.239Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 106.867 135.871Poljoprivrednici 431.066 79.385Preduzetnici 11.345 20.391Izvozni krediti - -Druga preduzeća 2 2Preduzetnici - -Krediti po transakcionim računima - -Druga preduzeća 30.055 70.901Fizička lica 374.078 345.970Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta - 93Poljoprivrednici 3.675 2.282Preduzetnici 27.796 40.200Strana fizička lica 411 110Krediti za kupovinu nepokretnosti - -Fizička lica 8.799 9.157Krediti za likvidnost - -Druga preduzeća 3.398.625 3.428.768Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 41 52Poljoprivrednici 204.545 86.044Preduzetnici 193.292 182.598Ostali krediti - -Druga preduzeća 1.521.435 3.040.638Fizička lica 396.793 485.979Javna preduzeća 3.500 10.110Poljoprivrednici 92.132 167.890Ostali krediti u stranoj valuti - -Druga preduzeća 20.403 389.112Javna preduzeća 801.725 854.670

Ostali plasmani i potraživanja 828.868 1.702.806

Ostali namenski depoziti - -Druga preduzeća 2.285 2.285Fizička lica - 290Ostali plasmani - -Fizička lica 290.768 292.516Poljoprivrednici 9.630 11.101Preduzetnici - 875Ostali plasmani u stranoj valuti - -Druga preduzeća - 1.023Fizička lica 608 605Preduzetnici 8.514 8.467Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama - -Druga preduzeća 117.124 359.123Fizička lica 614 1.771Preduzetnici 3.131 9.478Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama u stranoj valuti - -Druga preduzeća 38.294 5.592Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana – forfeting u stranoj valuti - -Republički organi i organizacije - 324.150Potraživanja za obračunatu kamatu po kreditima, depozitima i ostalim plasmanima - -U dinarima 163.479 469.132U stranoj valuti 1.799 31.454Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po kreditima, depozitima i ostalim plasmanima - -U dinarima 38.473 47.587U stranoj valuti 508 1.113Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana - -U dinarima 135.449 101.469U stranoj valuti 66.352 90.752Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (48.160) (55.977)

BRUTO KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA: 14.644.476 17.245.647

Minus: Ispravka vrednosti: 3.301.544 6.339.916

NETO KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA: 11.342.932 10.905.731



64

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

Banka je sprovela usaglašavanje sa komitentima i usaglasila se u potpunosti u 85% poslatih zahteva.

Banka je tokom novembra izvršila otpis dela potraživanja od pravnih lica sa 100% formiranomispravkom vrednosti i izvršila prenos u vanbilansnu evidenciju, u iznosu od 6.003.289 hiljadadinara. Banka i dalje nastavlja sa aktivnostima na naplati otpisanih potraživanja.

18. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Na dan 31. decembar 2015. Banka ima vlasništvo u društvu Conet d.o.o, Novi Sad koje je ulikvidaciji i čija vrednost u potpunosti ispravljena. Banka je tokom 2015. godine prodala zavisnodruštvo Convest i po tom osnovu ostvarila gubitak u iznosu od 1.075 hiljada dinara.



65

19. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA IINVESTICIONE NEKRETNINE

Nematerijalnaulaganja

Zemljište igrađevinski

objekti

Oprema iostala

sredstvaInvesticione

nekretnineInvesticije

u toku UKUPNONabavna ili revalorizovanavrednostStanje na dan 01.januara2015. 447.375 718.917 937.905 320.577 276.551 2.701.325

Korekcija po osnovu procene - - - (484) - (484)Svođenje nabavne na sadašnjuvrednost - - - - - -Povećanja 46.444 - - - 87.556 134.000Prenos sa investicija u toku 838 - 56.770 - (57.608) -Otuđenje i rashodovanje - - (30.316 - (3.934 (34.250)Sa sredstava stečenihnaplatom potraživanja - - - 1.245 - 1.245Prenos na investicionenekretnine - (7.196) - 7.196 - -Stanje na dan 31.decembra2015. 494.657 711.721 964.359 328.534 302.565 2.801.836Ispravka vrednostiStanje na dan 01.januara2015. 345.028 631 766.670 244.812 233.323 1.590.464Svođenje nabavne na sadašnjuvrednost - - - - - -Amortizacija 36.696 11.987 55.942 - 5.899 110.524Prenos - - - - - -Otuđenje i rashodovanje (306) - (30.316) - - (30.622)Stanje na dan 31.decembra2015. 381.418 12.618 792.296 244.812 239.222 1.670.366Sadašnja vrednost na dan31.decembra 2015. 113.239 699.103 172.063 83.722 63.343 1.131.470Sadašnja vrednost na dan31.decembra 2014. 102.347 718.286 171.235 75.765 43.228 1.110.861Sadašnja vrednost na dan01.januar 2014. 129.369 1.075.010 225.622 80.005 42.273 1.552.279

Na dan 31. decembra 2015. godine Banka nema osnovna sredstva pod hipotekom.

Neotpisana vrednost opreme uzete na finansijski lizing na dan 31.12.2015. godine iznosi 1.471hiljada dinara (31.12.2014: 2.135 hiljada dinara).

Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili objekat-ili deo objekta ili oboje) koju vlasnik drži ucilju ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta vrednosti kapitala ili i jednog i drugog, a ne za:

- korišćenje u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili u administrativne svrhe ili- prodaju u redovnom toku poslovanja.

Ugovor o zakupu koje je Banka zaključila sa klijentima je namenjen kratkoročnom ostvarenjudodatnih prihoda, i ne utiče na Odluku Izvršnog i Upravnog odbora Banke o prodaji objekata.

Banka je tokom 2015. godine vršila redovne procene investicionih nekretnina u skladu saračunovodstvenom politikom Banke.

Na dan 31.12.2015. stanje investicionih nekretnina u poslovnim knjigama Banke iznosi 83.722hiljada dinara, a na dan 31.12.2014. iznosi 75.765 hiljada dinara.



66

20. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA, TEKUĆE PORESKE OBAVEZE I ODLOŽENE PORESKEOBAVEZE

u 000 RSDTEKUĆI POREZ NA DOBITAK 31.12.2015 31.12.2014

Dobitak/Gubitak pre oporezivanja 145.988 (2.170.258)

Porez na dobit - 3.153Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženihporeskih obaveza 8.518 82.504Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženihporeskih obaveza 10.497 4.708

Dobitak/Gubitak 144.009 (2.095.615)

ODLOŽENI POREZ NA DOBITAK

31.12.2015 31.12.2014Odložena poreska sredstvaPočetno stanje 83.752 29.735Povećanja u toku godinea) po osnovu privremene oporezive razlike između knjigovodstvene i poreskevrednosti opreme i objekata - 50.647b)po osnovu vrednovanja HOV - 2.765c) po osnovu rezervisanja za zaposlene 339 1.359Smanjenja u toku godinea)po osnovu rezervisanja za zaposlene 1.898 576b)po osnovu privremene oporezive razlike između knjigovodstvene i poreskevrednosti opreme i objekata 2.755 -c)po osnovu neiskorišćenih poreskih gubitaka - -d)po osnovu vrednovanja HOV 2.977 178

UKUPNO ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA: 76.461 83.752Odložene poreske obavezePočetno stanje 36.507 50.224Povećanja u toku godinea)po osnovu privremene oporezive razlike između knjigovodstvene i poreskevrednosti građevinskih objekata - -b)po osnovu privremene oporezive razlike između knjigovodstvene i poreskevrednosti opreme - 20.961c)po osnovu vrednovanja HOV 21.753 -Smanjenja u toku godinea)po osnovu privremene oporezive razlike između knjigovodstvene i poreskevrednosti građevinskih objekata - 25.578c) po osnovu vrednovanja HOV 11.296 9.100

UKUPNO ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE: 46.964 36.507

NETO ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA/OBAVEZE: 29.497 47.245

Stopa poreza na dobit za 2015. godinu iznosi 15%.

Ukidanje odloženih poreskih sredstava je posledica procene mogućnosti iskorišćenja prenosivihporeskih gubitaka na teret dobiti budućih obračunskih perioda.

Povećanje odloženih poreskih obaveza uslovljeno je razlikama između amortizacije opreme ufinansijskim izveštajima i iznosa koji se priznaju u poreske svrhe, kao i usled usklađivanja savrednovanjem HOV, dok je smanjenje uslovljeno privremenom oporezivom razlikom izmeđuknjigovodstvene i poreske vrednosti građevinskih objekata.



67

21. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SEOBUSTAVLJA

Banka klasifikuje stalna sredstva kao imovinu koja se drži za prodaju ako će se njenaknjigovodstvena vrednost povratiti prevashodno prodajom, a ne daljim korišćenjem.

Sredstva stečena naplatom potraživanja i sredstva namenjena prodaji su u poslovnim knjigamaBanke evidentirana u skladu sa Odlukama IO i Upravnog Odbora Banke.

Na dan 31.12.2015. godine iznos sredstava namenjenih prodaji iznosi 345.862 hiljade RSD ismanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 15.275 hiljada RSD, po osnovu procene nezavisnihovlašćenih procenitelja.

22. OSTALA SREDSTVAu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplatepotraživanja 316.694 272.797Potraživanja po osnovu prodaje u RSD 62.046 115.873Ostala sredstva – zalihe 124.835 116.481Potraživanja iz kreditnog poslovanja od republičkihorgana i organizacija 75.911 46.928Dati avansi u dinarima 22.568 21.402Zakupnine 8.004 22.483Ostala potraživanja u dinarima 9.766 25.833Prolazni i privremeni računi 57.306 34.110Ostala potraživanja u stranoj valuti 19.645 20.439Potraživanja od zaposlenih u dinarima 3.784 12.056Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 360 456Potraživanja u obračunu u RSD 3.272 4.785Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 5.029 13.512Razgraničeni rashodi kamata 6.701 21.337Razgraničeni ostali troškovi 13.597 15.367Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 3.032 3.005Ostale investicije u stranoj valuti - ućešća u kapitalu 498 755Porez na dodatu vrednost - 110Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju poosnovu ostalih sredstava u RSD 564 332Ostala aktivna vremenska razgraničenja 245 903Unapred plaćene akontacije poreza na dobitak - -

BRUTO OSTALA SREDSTVA: 733.857 748.964

Minus: Ispravka vrednosti ostalih sredstava 217.835

### 325.151

NETO OSTALA SREDSTVA: 516.022 423.813

Banka je tokom 2015. godine putem naplate potraživanja stekla sredstva u iznosu od 74.546hiljada RSD. Prodato je 4.387 hiljada RSD, takođe smanjenje po osnovu procene vrednosti od stranenezavisnih ovlašćenih procenitelja iznosi 26.063 hiljade RSD.



68

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

u 000 RSD31.12.2015. 31.12.2014.

Transakcioni depoziti u RSD:Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 48.633 22.879Društva za osiguranje 36.882 21.241Finansijski lizing 104.151 9.659Ostale usluge kreditiranja i finansiranja osim osiguranja i penzijskih fondova 153.427 394.052Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju - društva za upravljanjepenziskim i investicionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar , depo i kliring HOV,menjači, brokersko-dilerska društva, Udruženje banaka Srbije i sl. 7.485 9.976Poverenički, investicioni i slični fondovi, osim novčanih fondova 10 10Strane banke 30.521 7.886Transakcioni depoziti u stranoj valuti:Društva za osiguranje 12.334 28.052Finansijski lizing 417 3.050Ostale usluge kreditiranja i finansiranja osim osiguranja i penzijskih fondova 4.722 4.687Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju - društva za upravljanjepenziskim i investicionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar , depo i kliring HOV,menjači, brokersko-dilerska društva, Udruženje banaka Srbije i sl. 757 1.439Strane banke 158.635 51.606Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje - -Namenski depoziti u RSD:Centralna banka - -Društva za osiguranje - 60Penzijski fondovi 3 3Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju - društva za upravljanjepenziskim i investicionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar , depo i kliring HOV,menjači, brokersko-dilerska društva, Udruženje banaka Srbije i sl. - 1.280Namenski depoziti u stranoj valuti:Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje - 839Finansijski lizing 48.650 -Ostali depoziti u RSD:Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 22 22Društva za osiguranje 70.000 27.500Finansijski lizing 40.000 297.026Ostale usluge kreditiranja i finansiranja osim osiguranja i penzijskih fondova 80.000 -Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju - društva za upravljanjepenziskim i investicionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar , depo i kliring HOV,menjači, brokersko-dilerska društva, Udruženje banaka Srbije i sl. 27.711 67.285Penzijski fondovi - -Ostali depoziti u stranoj valuti:Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 21.185 20.412Društva za osiguranje 67.198 84.550Finansijski lizing 51.935 51.080Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju - društva za upravljanjepenziskim i investicionim fondovima, Beogradska berza, Centralni registar , depo i kliring HOV,menjači, brokersko-dilerska društva, Udruženje banaka Srbije i sl. 775 771Primljeni krediti u stranoj valuti:Strane banke 347.503 691.190Ostale finansijske obaveze:U dinarima 1.901 26.375U stranoj valuti 41.929 14.357Obaveze po osnovu kamata na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze:U dinarima 311 251U stranoj valuti 108 5Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze: - -U dinarima 361 673U stranoj valuti 4.469 5.868Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivnekamatne stope - (1.727)DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI: 1.362.035 1.842.357

Depoziti po viđenju u dinarima, najvećim delom, predstavljaju stanja tekućih računa preduzeća,javnog sektora, drugih organizacija i stanovništva. Obračun i plaćanje kamate, kao i visina kamatnihstopa na ove depozite je regulisana Odlukom o kamatnim stopama za nebankarski sektor NLBBanke.



69

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMAu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.Transakcioni depoziti u RSD:Javna preduzeća 77.208 32.903Fizička lica 971.432 851.079Druga preduzeća 3.047.878 2.376.457Jedinice lokalne samouprave 352 311Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 219.778 226.474Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta 998 1.065Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se ne finansiraju iz republičkog budžeta 10.658 -Preduzetnici 640.684 585.661Poljoprivrednici 229.717 259.579Strana fizička lica 9.997 7.438Strana pravna lica (osim banaka) 11.677 11.382Transakcioni depoziti u stranoj valuti:Javna preduzeća 273 141Fizička lica 2.274.608 1.599.037Druga preduzeća 1.587.744 1.278.445Jedinice lokalne samouprave - -Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 35.001 39.818Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta 7 7Preduzetnici 105.717 80.322Poljoprivrednici - -Strana fizička lica 209.210 247.884Strana pravna lica (osim banaka) 172.776 189.459Depoziti po osnovu datih kredita u dinarimaFizička lica 1.463 2.084Druga preduzeća 1.837 2.057Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta - 2.000Preduzetnici - -Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valutiFizička lica 20.727 26.676Druga preduzeća 31.802 11.252Preduzetnici 1.338 -Poljoprivrednici - -Namenski depoziti u RSD:Fizička lica 5.173 6.562Druga preduzeća 33.941 37.913Republički organi i organizacije 505 505Strana fizička lica 879 3.304Namenski depoziti u stranoj valuti:Fizička lica 21.741 23.386Druga preduzeća 191.145 240.210Javna preduzeća - -Strana fizička lica 168 166Strana pravna lica (osim banaka) 231 221Štedni depoziti u dinarimaFizička lica 261.721 298.654Strana fizička lica 487 969Štedni depoziti u stranoj valutiFizička lica 9.365.041 11.416.367Ostali depoziti u dinarima:Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje - -Fizička lica 4.388 3.806Druga preduzeća 192.423 474.649Javna preduzeća 79.000 78.647Jedinice lokalne samouprave – organi i javne službe jedinica lokalne samouprave 1.491 104.430Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 92.315 110.160Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta 110.000 30.095Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz pokrajinskog budžeta 150.000 -Preduzetnici 83.196 68.548Strana fizička lica 27 27Strana pravna lica (osim banaka) - -Ostali depoziti u stranoj valuti:Fizička lica 144.227 133.510Druga preduzeća 560.862 486.867Javna preduzeća - -Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budžeta 9.903 9.820Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta - -Preduzetnici 558 551Strana fizička lica - 6.208Ostale finansijske obavezeU dinarima 15.682 25.803U stranoj valuti 110.081 9.961Primljeni kreditiU dinarima 42.183 80.694Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze:U dinarima - -U stranoj valuti - -Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope - -

DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA: 21.140.250 21.483.564



70

25. REZERVISANJAu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.

Početno stanje rezervisanja za zaposlene 59.814 54.595Smanjenje rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade (14.942) (22.851)Povećanje rezervisanja za zaposlene u toku godine 25.951 28.070

UKUPNO REZERVISANJA ZA ZAPOSLENE: 70.823 59.814

31.12.2015. 31.12.2014.

Početno stanje rezervisanja za sudske sporove 325.834 244.813Povećanje rezervisanja u toku godine 56.488 363.069Smanjenje rezervisanja u toku godine (89.387) (282.048)

UKUPNO REZERVISANJA ZA SUDSKE SPOROVE: 292.935 325.834

31.12.2015. 31.12.2014.Početno stanje rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim ipotencijalnim obavezama 156.898 263.648Smanjenje rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim ipotencijalnim obavezama (65.177) (177.333)Povećanje rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim ipotencijalnim obavezama 6.461 61.648Kursne razlike 584 8.935UKUPNO REZERVISANJA ZA POTENCIJALNE GUBITKE POPREUZETIM I POTENCIJALNIM OBAVEZAMA: 98.766 156.898

31.12.2015. 31.12.2014.

Početno stanje ostalih rezervisanja 2.473 281Povećanje rezervisanja u toku godine 700 273.231Smanjenje rezervisanja u toku godine (1.808) (271.039)

UKUPNO OSTALA REZERVISANJA: 1.365 2.473

UKUPNO REZERVISANJA: 463.889 545.019

Banka je u toku 2015. godine izvršila usklađenje rezervisanja za otpremnine sa novim aktuarskimizračunom.

Obračun potrebnih rezervisanja izvršen je od strane ovlašćenog aktuara. Pretpostavke koje sukorišćene prilikom izračuna bile su sledeće:

§ Rast plata od 7%§ Očekivane fluktuacije zaposlenih u zavisnosti od godina starosti, kako sledi:

Godine starosti Fluktuacija

Do 30 godina 9,0%30-40 godina 5,0%40-50 godina 2,0%50-60 godina 1,0%Preko 60 godina 0,0%

§ Diskontna stopa 9% godišnje§ Očekivana inflacija u Republici Srbiji iznosi između 10% i 11% godišnje

Obračun rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade je izvršen uvažavajući poreske i drugepropise Republike Srbije.



71

26. OSTALE OBAVEZEu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.

Obaveze po osnovu avansa u dinarima 15.765 15.771Obaveze po osnovu avansa primljenih u stranoj valuti 15.608 13.649Obaveze po osnovu primljenih avansa u RSD 3.574 2.821Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 1.471 2.135Obaveze prema dobavljačima 79.960 53.879Kratkoročne obaveze u obračunu u RSD 53.564 55.806Obaveze u obračunu u stranoj valuti 11.863 3.567Obaveze za druge poreze i doprinose 1.510 18.703Obaveze za porez na dodatu vrednost 5.409 10.581Ostala pasivna vremenska razgraničenja u RSD 29.235 39.549Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u RSD 11.041 2.176Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 6 139Ostale obaveze prema zaposlenima 24 571Ostale obaveze u RSD 76 -Prolazni i privremeni računi 21.015 180.555Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 1.379 23Razgraničeni ostali prihodi 3.533 4.036Razgraničeni prihodi kamata 1 37

255.034 403.998

Na dan 31. decembra 2015. godine ostale obaveze i obaveze u obračunu u dinarima predstavljajukratkoročne obaveze iz operativnog poslovanja. Najveći deo ovih stavki predstavlja avansne uplate.

27. KAPITAL

Većinski vlasnik NLB banke a.d. Beograd na dan 31.12.2015. godine je NLB d.d. Ljubljana, saučešćem od 99,99% (31.12.2014: 99,99%).

Skupština NLB banke a.d. Beograd je na svojoj 20-oj vanrednoj sednici koja je održana 18.12.2014.godine donela odluke o izdavanju običnih akcija XVI emisije, bez obaveze objavljivanja Prospektaradi povećanja osnovnog kapitala NLB banke a.d. Beograd. Banka je izdala XVI emisiju akcija uukupnom obimu i iznosu od 1.249.998 hiljada RSD.

Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 4.351.110 akcija nominalne vrednosti od 1.151 dinara.

Vlasnička struktura akcionarskog kapitala Banke na dan 31. decembra 2015. godine, 31. decembra2014. i 01. januara 2014. godine je prikazana u sledećoj tabeli:

31. decembar 2015. 31. decembar 2014.u 000 dinara % učešća u 000 dinara % učešća

NLB Ljubljanja 5.007.974 99,99 7.074.687 99,99Ostali 154 0,01 218 0,01

5.008.128 100 7.074.905 100



72

27. KAPITAL (nastavak)

Struktura rezervi je data u sledećoj tabeli:u 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.Po osnovu promene vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnihsredstava 157.375 172.489

Po osnovu promene vrednosti HOV raspoloživih za prodaju 129.411 54.533

Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju 10.356 19.844Aktuarski dobici/gubici po osnovu planova definisanih primanja uskladu sa MRS19 10.304 -

266.126 207.178

Adekvatnost kapitala i pokazatelji poslovanja

Banka je dužna da iznos kapitala (pokazatelj adekvatnosti kapitala) održava na propisanom nivou,radi stabilnog i sigurnog poslovanja u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Odlukom oupravljanju rizicima utvrđeni su kriterijumi za identifikovanje, merenje i procenu rizika kojima jeBanka izložena u svom poslovanju.

U skladu sa navedenim, u narednom prikazu dati su propisani i ostvareni pokazatelji poslovanjaBanke na dan 31.12.2015. godine.

Pokazatelji poslovanjaPropisanavrednost

Ostvarenavrednost

1. Pokazatelj adekvatnosti kapitala min. 12% 27,99%2. Ulaganja banke maks. 60% 27,15%3. Izloženost prema licima povezanim sa bankom maks. 20% 1,10%4. Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 44,11%5. Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

- u mesecu oktobru min. 1,00 2,48- u mesecu novembru min. 1,00 2,18- u mesecu decembru min. 1,00 2,11

6. Pokazatelj deviznog rizika maks. 20% 0,74%

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka ispunjava sve zakonom propisane pokazateljeposlovanja.



73

28. VANBILANSNE POZICIJE, PREUZETE I POTENCIJALNE OBAVEZE

u 000 RSD31.12.2015. 31.12.2014.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 1.265.195 1.356.763Preuzete buduće obaveze 3.287.030 2.040.019Derivati 138.321 217.251

UKUPNO VANBILANSNE POZICIJE: 4.690.546 3.614.033

Sredstva obezbeđenja predstavljaju primljene kolaterale po kreditnim poslovima, za koje je Bankaformirala evidenciju u okviru ostale vanbilansne aktive.

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica Banka obavlja uz odgovarajuću naknadu i pokojima se ne snosi bankarski ili drugi rizik.

a) Preuzete buduće obavezeu 000 RSD

31.12.2015. 31.12.2014.Plative garancijea)u dinarima 211.307 269.009b)u stranoj valuti 34.306 52.762Činidbene garancijea)u dinarima 540.570 616.142b)u stranoj valuti 95.357 123.607Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti - -Avali i akcepti menica - -Ostale preuzete neopozive obaveze 2.405.490 978.499BRUTO GARANCIJE, JEMSTVA, IMOVINA ZA OBEZBEĐENJEOBAVEZA I PREUZETE NEOPOZIVE OBAVEZE: 3.287.030 2.040.019

Na dan 31. decembra 2015. godine, za garancije i ostale preuzete i potencijalne obaveze Banka imaizdvojena rezervisanja opisana u okviru Napomene 30.

Sudski sporovi

Banka je tokom 2014. godine izvršila otpis potraživanja od pravnih lica sa 100% formiranomispravkom vrednosti, pri čemu nije izvršila otpust duga. Banka je evidenciju ovih potraživanjaprenela u drugu vanbilansnu evidenciju.



74

29. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM STRANAMA

Povezana lica Banke uključuju matičnu banku, druga pravna lica koja su članovi NLB grupe, kao iključno rukovodstvo Banke. Banka je imala sledeća potraživanja, obaveze, prihode i rashode sapovezanim licima.

31.12.2015 31.12.2014BILANS STANJAAKTIVAKrediti i potraživanja:NLB dd Ljubljana 273.974 62.986NLB Leasing doo, Beograd 3 16NLB Montenegrobanka Podgorica 10.688 4.224NLB Razvojna banka Banja Luka 7.425 12.997NLB Srbija doo Beograd - 15NLB Tutunska banka Skoplje 16.272 35.656Prvi faktor - Faktoring doo Beograd - 73Ostala sredstva:NLB dd Ljubljana 753 997NLB Srbija doo Beograd 17.900 17.792Prvi faktor - Faktoring doo Beograd - -LHB Internationale Handelsbank AG, Frankfurt - -

327.015 134.756PASIVADepoziti i ostale obaveze:NLB dd Ljubljana 473.299 725.385NLB Interfinanz Cirih A.G. - 13NLB Interfinanz doo, Beograd 1.820 682NLB Leasing doo, Beograd 98.692 306.490NLB Montenegrobanka Podgorica 20.097 13.500NLB Razvojna banka Banja Luka 4.582 187NLB Srbija doo Beograd 278.975 145.821NLB Tutunska banka Skoplje 29.615 9.150NLB Tuzlanska banka Tuzla 11.208 6.425Prvi faktor - Faktoring doo Beograd 238.389 398.751SR-RE d.o.o. Beograd-Novi Beograd 456 -REAM d.o.o. Beograd-Novi Beograd 9.500 -Ostale obaveze:NLB dd Ljubljana 108 109NLB Leasing doo, Beograd 1.471 2.135NLB Srbija doo Beograd 1.833 -

1.170.045 1.608.648



75

29. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

BILANS USPEHA 31.12.2015. 31.12.2014.PRIHODIPrihodi od kamata:NLB Srbija doo Beograd - 15Prihodi od naknada:NLB dd Ljubljana 1.853 4.101NLB Srbija doo Beograd 211 252NLB Leasing doo, Beograd 108 263NLB Interfinanz doo, Beograd 24 29Prvi faktor - Faktoring doo Beograd 2.385 3.814NLB Razvojna banka Banja Luka - 77NLB Tutunska banka Skoplje 1.232 2.141NLB Interfinanz Cirih A.G. - -NLB Tuzlanska banka 141NLB Montenegrobanka Podgorica 2.110 3.481SR-RE d.o.o. Beograd-Novi Beograd 2 -REAM d.o.o. Beograd-Novi Beograd 31 -Ostali poslovni prihodi:NLB Srbija doo Beograd 259 3.715Prvi faktor - Faktoring doo Beograd 1.292 928NLB Interfinanz doo, Beograd 72 68NLB Interfinanz Cirih A.G. - 289NLB Leasing doo, Beograd 782 1.312NLB Leasing doo, Ljubljana - 5NLB dd Ljubljana 42.268 28.913REAM d.o.o. Beograd-Novi Beograd 1 -

52.630 49.544RASHODIRashodi kamataNLB dd Ljubljana 15.145 111.552NLB Leasing doo, Beograd 5.120 26.297NLB Leasing doo, Ljubljana - -NLB Srbija doo Beograd 716 1.131NLB Interfinanz doo, Beograd 2Prvi faktor - Faktoring doo Beograd 16.496 10.368SR-RE d.o.o. Beograd-Novi Beograd 1 -REAM d.o.o. Beograd-Novi Beograd 28 -Rashodi naknada:NLB dd Ljubljana 5.659 28.320NLB Razvojna banka Banja Luka 1.573 1.783NLB Tutunska banka Skoplje - 5NLB Montenegrobanka Podgorica - 14Ostali rashodi:NLB Leasing doo, Ljubljana - -NLB Leasing doo, Beograd 282 152Prvi faktor - Faktoring doo Beograd - -NLB Srbija doo Beograd 74.009 91.409NLB dd Ljubljana 64.601 17.160

183.630 288.193

Izveštaj o poslovanju NLB banke ad Beograd

za period 1.1. - 31.12.2015

1

Najznačajniji finansijski pokazatelji:

2

1 Uvod

Tokom 2015. godine srpska privreda je ostvarila relativno nizak ali održiv rast, zasnovan pre svega na oporavku sektora rudarstva i energetike ali i bržem rastu proizvodnje, privatnih investicija kao i blagom oporavku finalne potrošnje.

Izveštajni period karakterističan je i po boljem od očekivanog fiskalnom rezultatu, što je postignuto s jedne strane kroz bolju naplatu potraživanja ali i kroz smanjenje penzija i plata u javnom sektoru.

Kao posledica niskih inflatornih pritisaka, NBS je tokom godine oborila referentnu kamatnu stopu za ukupno 350 baznih poena što se odrazilo i na smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite.

Kreditni rejting Srbije se u 2015 godini nije menjao. Međutim, krajem godine rejting agencija Fitch je popravila sa „stabilnog“ na „pozitivan“ izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti.

U 2015 godini bankarsko tržište Srbije karakterisali su visoka likvidnost, snižavanje kamatnih stopa, jaka konkurencija i ulazak konkurenata koji nisu deo bankarskog sektora u pružanju usluga platnog prometa. Dve nove banke su ušle na tržište (Mirabank kao grinfild investicija i Halkbank koja je stekla većinsko učešće u Čačankoj banci).

Krajem trećeg kvartal 19 od 30 banaka je ostvarilo pozitivan rezultat dok je 11 banaka poslovalo sa gubitkom. Ipak, relativni rast profita bankarskog sektora je bio veći u odnosu na rast bilansne sume što se odrazilo i na pokazatelje profitabilnosti ROA i ROE koji su porasli sa 0,97% na 4,63% odnosno sa 1,19% na 5,64% respektivno.

Nakon sprovedenog procesa restrukturiranja u 2014. godini, NLB banka Beograd je u 2015. godini poslovala sa dobitkom u iznosu od 144 miliona RSD, što je prvi pozitivan rezultat nakon 2008. godine.

Uprkos značajnom padu kamatnih stopa, kamatni prihodi su se zadržali na prošlogodišnjem nivou, dok su kamatni rashodi smanjeni za čak 60% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, postignuta veća efikasnost u poslovanju rezultirala je u smanjenju troškova (OPEX).

Odobravanje novih plasmana gotovo isključivo klijentima boniteta A i B kao i aktivnosti na naplati NPL-a uticali su da troškovi ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015 godini budu značajno niži u odnosu na prethodnu godinu.

Navedene rezultate Banka je ostvarila uz zadržavanje visokog nivoa likvidnosti (Treasury pozicija činila je preko 50% bilansne sume) kao i kapitalske adekvatnosti koja je krajem godine iznosila 28% što je znatno iznad propisanog zakonskog minimuma od 12%.

Takođe, tokom 2015 godine zaustavljen je pad bilansne sume i u drugoj polovini godine je počeo njen postepen rast.

Ostvarenim rezultatima stvorena je osnova za realizaciju ambicioznog petogodišnjeg plana, kojim je predviđeno udvostručavanje bilansne sume do kraja 2020 godine kao i kontinuirani rast profitabilnosti.

3

2 Kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture

NLB banka ad Beograd je osnovana kao akcionarsko društvo. Registrovana je za obavljanje kreditnih, depozitnih i garancijskih poslova u zemlji i inostranstvu, kao i poslova platnog prometa u zemlji i inostranstvu, u skladu sa zakonom. Deo je najveće finansijske grupacije sa sedištem u ovom regionu, NLB Grupe, za koju je Srbija strateško tržište.

Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama, Zakonom o privrednim društvima i drugim relevantnim zakonima, na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Banka je svoje poslovanje obavljala preko 4 filijale na teritoriji Republike Srbije (Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica i Kragujevac), odnosno 31 organizacione jedinice.

Banka u okviru svog poslovanja vodi računa o strukturi i optimalnosti troškova, kao i o zaštiti na radu i zaštiti i unapređenju životne sredine.

Na dan 31.12.2015. godine NLB banka ad Beograd imala je 459 zaposlenih (31. decembra 2014. godine: 421 zaposlenih).

Organizaciona struktura NLB banke ad Beograd koja je bila na snazi 31.12.2015 godine prikazana je na sledećoj slici:

IZVRŠNI ODBOR

UPRAVNI ODBOR

Služba Interne revizije

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanjaZamenik direktora

Sektor za poslovnu tehnologiju i organizaciju

Odeljenje za informacionu tehnologiju.

Odeljenje za upravljanje podacima

Sektor trezora i ALM

Odeljenje ALM

Odeljenje za trezor

Sektor za finansije i kontroling

Odeljenje za finansijsko

računovodstvo i operativu

Odeljenje za kontroling

Služba upravljanja projektima

Sektor za operativnu podršku

Odeljenje za poslovnu podršku

- fizička lica

Služba za poslovnu podršku

Sektor za marketing i razvoj proizvoda

Odeljenje za alternatovne kanale,

platne kartice i kontakt centar

Odeljenje za razvoj proizvoda

Odeljenje za domaći platni

promet i račune pravnih lica i preduzetnika

Odeljenje za devizni platni

promet

Odeljenje za dokumentarno

poslovanje

Sektor za naplatu potraživanja

Odeljenje za intenzivno praćenje

Odeljenje za naplatu

potraživanja od pravnih lica

Odeljenje za naplatu

potraživanja od fizičkih lica

Član izvršnog odbora

Sektor za upravljanje rizicima

Odeljenj za upravljanje rizicima

i izveštavanje

Odeljenje za kreditnu analizu


Sektor za upravljanje prodajom FL i MB

Sektor za upravljanje prodajom privredi


- pravna lica


– trezorsko poslovanje

Služba za platni promet

Odeljenje za upravljanje gotovinom

Generalni Sekretarijat...

Služba za korporativno upravljanje

Služba pravnih poslova

Služba za nabavke i opšte poslove

Služba za Ljudske resurse

( Poslovna mreža )

Filijala-regionaSremska Mitrovica

Filijala-regionKragujevac

Filijala-RegionNovi Sad

Filijala-RegionBeograd

Datum primene: Avgust, 2014

4

Od 01. januara 2016 godine na snazi je nova organizaciona struktura, koja je prikazana na sledećoj slici:

IZVRŠNI ODBOR

UPRAVNI ODBOR

Služba Interne revizije Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja

Sektor za poslovnu tehnologiju i organizaciju

Odeljenje za IT infrastrukturu i

operacije

Odeljenje za razvoj IS-a i

upravljanje podacima

Sektor trezora i ALM

Odeljenje ALM

Odeljenje za trezor

Sektor za finansije i kontroling

Odeljenje za računovodstvo i

poreze

Odeljenje za kontroling

Sektor za operativnu podršku


Sektor za marketing i razvoj proizvoda

Odeljenje za alternativne kanale,

platne kartice i kontakt centar

Odeljenje za razvoj proizvoda

Sektor za problematične

plasmane

Odeljenje za intenzivno praćenje

Odeljenje za problematične

plasmane pravnih lica

Odeljenje za problematične

plasmane fizičkih lica


Sektor za upravljanje rizicima

Odeljenje za upravljanje rizicima

i izveštavanje

Odeljenje za kreditnu analizu

Sektor za upravljanje prodajom

Odeljenje za platni promet

Generalni Sekretarijat (Služba)

Služba pravnih poslova

Sektor za opšte poslove

Služba za Ljudske resurse

( Poslovna mreža )

Regioni

Odeljenje za podršku prodaji (Middle Office) i

upravljanje prodajom fizičkim

licima

ORGANIZACIONA STRUKTURA NLB BANKE A.D. BEOGRAD


Odeljenje za upravljanje

prodajom privredi

Odeljenje za upravljanje

prodajom agro biznisu

Odeljenje za nabavke i opšte

poslove

Odeljenje za upravljanje gotovinom

Ekspoziture

Datum primene: 01.01.2016

5

3 Makroekonomski pokazatelji i bankarski sektor

3.1 Makroekonomski pokazatelji

Međugodišnja inflacija merena kroz indeks potrošačkih cena je u decembru 2015. godine iznosila 1,5%. Prema centralnoj projekciji NBS, međugodišnja inflacija će se vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u drugoj polovini ove godine.

Rezultati decembarske ankete o inflacionim očekivanjima govore u prilog tome da finansijski sektor i privreda očekuju da će stabilnost cena biti očuvana kako u narednih godinu dana, tako i u srednjem roku. Srednjoročna inflaciona očekivanja (za dve godine unapred, tj za decembar 2017) finansijskog sektora i privrede usidrena su na nivou od 3,5% kod finansijskog sektora i 3,0% kod privrede.

Prema poslednjim procenama Narodne banke Srbije u 2015 godini se očekuje rast BDP-a od 0,8% (prethodna procena je predviđala rast od 0,5%) dok je za 2016 godinu projektovan rast od 1,8%. Ovakve prognoze su u skladu sa prognozom Svetske banke za isti period.

Javni dug je krajem novembra 2015 godine iznosio 24,7 mlrd EUR ili 75,5% BDP-a. Procena Fiskalnog saveta je da će Srbija ovu godinu završiti sa javnim dugom od nešto preko 25 mlrd EUR (oko 77% BDP-a).

Tokom prvih jedanaest meseci 2015 godine ostvaren je deficit opšte države od 65,2 mlrd dinara. Prema proceni Fiskalnog saveta deficit opšte države će na kraju 2015 godine iznositi 3,5% BDP-a.

Srbija je u 2015 godini ostvarila značajan oporavak industrijske proizvodnje, uz povećanje spoljnotrgovinske razmene posebno kod izvoza. U okviru rasta industrijske proizvodnje od 8,2%, najbrži rast beleži se u sektorima rudarstva i snabdevanja električnom energijom. Istovremeno, vrednost izvoza u evrima je povećana za 7,8% a uvoza za 5,8% uz pojačane nabavke investicionih dobara.

Stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je krajem III kvartala 2015. godine 16,7% i manja je u odnosu na prethodni kvartal za 1,2 p.p.

Referentna kamatna stopa NBS je tokom godine smanjena za 350 bps, sa 8% na 4,5%.

Rejting agencija Fitch Ratings popravila je sa „stabilnog“ na „pozitivan“ izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti i potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou „B+“.

Rejting agencija Standard and Poor’s popravila je s „negativnog“ na „stabilne“ izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti i potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou „BB-“. Istovremeno, potvrđen je i kreditni rejting Srbije za kratkoročno zaduživanje na nivou „B“.

Od početka godine dinar je u odnosu na evro nominalno depresirao za 0,55%. Tokom poslednjeg kvartala dinar je u odnosu na evro depresirao za oko 1,5%.

6

Tabela 3-1: Kretanje tržišnog u češća NLB banke po najzna čajnijim bilansnim pozicijama

7

3.2 Pregled bankarskog sektora

Na kraju trećeg kvartala 2015 godine na bankarskom tržištu Srbije poslovalo je 30 banaka sa organizacionom mrežom od 1.742 poslovnih jedinica (21 manje nego u prethodnom tromesečju) i 24.387 zaposlenih (204 lica manje nego u prethodnom tromesečju). U poslednjih nekoliko godina prisutan je trend smanjenja broja zaposlenih kao i smanjenje poslovne mreže banaka. U poslednjem tromesečju 12 banaka je povećalo broj zaposlenih za 77 lica dok je 17 banaka imalo ukupno smanjenje od 281 lica. Što se poslovne mreže tiče, samo 4 banke su povećale svoju poslovnu mrežu i to za po jednu poslovnu jedinicu, dok je njih devet imalo ukupno smanjenje od 25 poslovnih jedinica.

Ukupna bilansna suma bankarskog sektora Srbije iznosila je 3.008 mlrd RSD što je povećanje od 0,8% u odnosu na prethodni period dok je kapital povećan za 1,6% i sada iznosi 643 mlrd RSD. Glavni razlog povećanja bilansne sume čini povećanje kod banaka u vlasništvu Republike Srbije koje su u odnosu na prethodno tromesečje povećale svoje tržišno učešće za 0,2 procentna poena, tako da njihovo učešće sada iznosi 17,8%. I dalje najveće učešće u ukupnoj bilansnoj sumi imaju banke iz Italije, Austrije i Grčke (9 banaka) i ono iznosi 51,4%.

Prvih 5 banaka je imalo učešće od preko 50% u većini glavnih bilansnih kategorija. Najveće učešće sa 56,7% odnosno 56,6% prvih pet banaka ostvarilo je na depozitima stanovništva i prihodima od naknada. Prvih 10 banaka imaju učešće od 76,7% u ukupnoj bilansnoj sumi dok sa preko 80% učestvuju u depozitima stanovništva i u ukupnim prihodima od naknada. Kao i u prethodnom kvartalu Banca Intesa je vodeća banka po prikazanim kriterijumima ali sa blagim padom na ukupnoj bilansnoj sumi od 0,2 procentna poena i njeno učešće sada iznosi 16,0% i povećanjem na ukupnim kreditima za 0,5 procentnih poena (15,6%).

Ukupan bruto NPL bankarskog sektora Srbije u trećem tromesečju iznosio je 425 mlrd RSD sa ukupnim učešćem u bruto plasmanima od 22% što je za 0,8 procentnih poena manje nego u prethodnom tromesečju. NLB banka je imala ukupno 3.349,6 mln RSD NPL plasmana sa učešćem od 23,9%. Po strukturi plasmana, privreda ima ukupno 2.164,8 mln RSD (29,9%) NPL plasmana dok je kod stanovništva NPL iznosio 1.184,8 mln RSD (16,7%).

Profitabilnost bankarskog sektora Srbije u trećem tromesečju 2015 godine je znatno veća u odnosu na isti period prošle godine sa ostvarenim rezultatom pre oporezivanja od 26,6 mlrd RSD što je za 27% bolji rezultat nego u istom periodu prethodne godine.

Sa pozitivnim rezultatom je poslovalo 19 banaka sa ukupnim iznosom od 32,8 mlrd RSD dok je 11 banaka poslovalo sa gubitkom. Kao i tokom prethodnih perioda, pozicije dobitka i gubitka bankarskog sektora su izuzetno koncentrisane – pet banaka sa najvećim gubitkom učestvovalo je sa 89,3% u ukupnim gubicima sektora, dok je pet banaka sa najvećim neto dobitkom ostvarilo 76,2% ukupnog dobitka bankarskog sektora Srbije.

Visoka stopa rasta neto rezultata bankarskog sektora Srbije u odnosu na rast aktive i kapitala, doprinela je rastu pokazatelja profitabilnosti ROA i ROE od 1,19% odnosno 5,64% u poređenju sa 0,97% odnosno 4,63% iz istog perioda prethodne godine.

Najveći efekat na rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije imali su neto prihodi od kamata sa rastom od 8,1% (97,7 mlrd RSD). Najveći negativan efekat na profitabilnost bankarskog sektora Srbije imalo je povećanje operativnih rashoda sa 81,9 mlrd RSD (8,6%).

Tržišno učešće NLB banke Beograd po najznačajnijim bilansnim pozicijama prikazano je u narednoj tabeli:

Izvor: Narodna banka Srbije

Tržišna pozicija

Tržišni udeoTržišna pozicija

Tržišni udeoTržišna pozicija

Tržišni udeo

31.12.2012 17. 1,6% 23. 1,1% 17. 1,5%31.12.2013 17. 1,5% 21. 0,6% 17. 1,5%30.9.2014 19. 1,1% 21. 0,6% 17. 1,4%

31.12.2014 19. 1,0% 21. 0,7% 19. 1,1%31.3.2015 19. 1,0% 21. 0,7% 19. 1,1%30.6.2015 19. 0,9% 20. 0,7% 19. 1,1%30.9.2015 19. 1,0% 20. 0,7% 19. 1,1%

NLB Banka a.d., Beograd

Bilansna sumaPlasmani nebankarskom

sektoruDepoziti nebankarskog

sektora

8

4 Pregled rezultata

4.1 Rezime poslovanja u 2015. godini

� U periodu januar-decembar 2015. godine, Banka je iz redovnog poslovanja ostvarila pozitivan rezultat pre troškova ispravki vrednosti i rezervisanja u iznosu od 205,0 miliona RSD. Konačan rezultat nakon poreza je bio pozitivan i iznosio je 144,0 miliona RSD.

� Nakon sprovedenog procesa restrukturiranja, Banka je u 2015 godini poslovala sa dobitkom prvi put nakon 2008. godine.

� Bilansna suma je na dan 31.12.2015. godine iznosila 28.705,1 miliona RSD. U izveštajnom periodu bilansna suma je smanjena za 826,1 miliona RSD ili 2,8%.

� Sa stanjem na dan 31.12.2015. godine Banka ispunjava sve zakonom propisane pokazatelje poslovanja. Pokazatelj adekvatnosti kapitala je iznosio 28,0%.

4.2 Objašnjenje promena u bilansu uspeha

NLB banka ad Beograd je u 2015 godini ostvarila pozitivan rezultat pre troškova ispravki vrednosti i rezervisanja u iznosu od 205,0 miliona RSD. U istom periodu formirane su dodatne ispravke vrednosti i rezervisanja u iznosu od 59,0 miliona RSD, tako da je konačan rezultat posle poreza iznosio 144,0 miliona RSD.

Ostvareni rezultat u 2015 godini je bio na nivou odobrenog Budžeta za 2015 godinu. Bolji od plana bili su kamatni rashodi, efekti naplate NPL-a kao i efekti ispravki vrednosti, na nivou plana bili su prihodi iz treasury pozicije dok su ispod plana završili kamatni prihodi iz PL plasmana i troškovi poslovanja (pre svega u segmentu troškova zarada i otpreminina isplaćenih u poslednjem kvartalu 2015 godine).

Prihodi od kamata iznosili su 2.040,2 miliona RSD. U poređenju sa prošlom godinom kamatni prihodi su bili viši za 18,0 miliona RSD. Prihodi po osnovu naplaćene suspendovane kamate su znatno viši u odnosu na planirane. Kamatni prihodi iz treasury pozicije su na nivou planiranih dok su prihodi iz PL portfolia niži u odnosu na plan zbog nešto nizeg prosecnog stanja PL-a od planiranog kao i zbog značajnog pada kamatnih stopa na tržištu.

Kamatni rashodi su u izveštajnom periodu iznosili 338,6 miliona RSD i niži su za 500 miliona RSD ili čak za 60% u odnosu na isti period prošle godine. Značajno smanjenje kamatnih rashoda rezultat je aktivnog upravljanja cenovnom politikom depozita (pasivne kamatne stope su u potpunosti usklađene sa tržišnim kamatnim stopama) i strukturom finansiranja Banke.

Neto prihodi od naknada su iznosili 480,5 miliona RSD, što je za 22,2 miliona RSD manje u odnosu na prethodnu godinu. Kretanje ovih prihoda na mesečnom nivou imalo je pozitivan trend tokom godine tako da su u drugoj polovini godine neto prihodi od naknada bili za skoro 15% viši u odnosu na prvu polovinu godine.

Ostali neto nekamatni prihodi iznosili su 206,5 miliona RSD. Neto prihodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule iznosili su 97,6 miliona RSD, dok su prihodi iz menjačkih poslova iznosili 76,4 miliona RSD.

Ukupni troškovi poslovanja i ostali rashodi iznosili su 2.183,6 miliona RSD, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 1.419,2 miliona RSD. Znatno niži rashodi u odnosu na prošlu godinu posledica su ostvarenih ušteda ali i sprovođenja odgovarajućih mera restrukturiranja i jednokratnih troškova tokom 2014. godine.

Troškovi zarada u 2015. godini iznosili su 846,9 miliona RSD što je u odnosu na prošlu godinu smanjenje od 153,3 miliona RSD ili 15,3%. Ušteda bi bila još veća da Banka po osnovu isplate otpremnina za zaposlene tokom decembra nije isplatila oko 78 miliona RSD.

Troškovi amortizacije iznosili su 110,5 miliona RSD i niži su u odnosu na prošlu godinu za 14,1 miliona RSD.

9

Opšti i administrativni troškovi i ostali rashodi iznosili su 1.226,1 miliona RSD i znatno su manji u odnosu na prethodnu godinu. Sve grupe troškova su u 2015 godini bile niže u odnosu na 2014 godinu a najveća ušteda je ostvarena u delu ostalih rashoda koji su prošle godine bili znatno viši kao posledica sprovođenja restrukturiranja.

U 2015 godini u okviru ostalih rashoda najveći deo se odnosio na rashode ispravki nastale po osnovu novih procena, odnosno obezvređenja vrednosti nekretnina u vlasništvu Banke, koji su iznosili 42,7 miliona RSD. Na ovaj iznos pored nešto nižih procena uticala je i nova metodologija po kojoj se formira dodatni haircut na osnovu očekivanog vremena prodaje nekretnine. Takođe, tokom godine formirana su i dodatna rezervisanja za sudske sporove u iznosu od 34,6 miliona RSD.

Tokom 2015. godine formirane su dodatne ispravke vrednosti i rezervisanja po osnovu kreditnog rizika u iznosu od 59,0 miliona RSD. I pored striktne kreditne politike u 2015 godini koja je podrazumevala odobravanje plasmana samo klijentima boniteta A i B, po osnovu grupnih ispravki vrednosti formirani su rashodi, veći od očekivanih u iznosu od 222,7 miliona RSD. Na veće grupne ispravke uticali su: 1) primena novih PD i LGD koji su doveli do povećanja procenta grupnih ispravki, 2) nešto lošiji finansijski pokazatelji kod pravnih lica i 3) migracija, odnosno kašnjenja kod fizičkih lica što je dovelo do nešto većih grupnih ispravki od očekivanih. Ipak, naplata NPa bolja od očekivane oslobodila je individualne ispravke u iznosu od 163,7 miliona RSD i time doprinela da ukupan (neto) rezultat ispravki vrednosti i rezervisanja za kreditne rizike bude bolji od planiranog.

Tabela 4-1: Bilans uspeha NLB banke ad Beograd

Izvor: NLB Banka

10

4.3 Objašnjenje promena u bilansu stanja

Bilansna suma NLB banke ad Beograd na dan 31.12.2015 iznosila je 28.705,1 miliona RSD. Tokom izveštajnog perioda zaustavljen je pad bilansne sume, čak je u drugoj polovini godine počeo njen postepen rast, što se naročito odnosilo na kamatonosni deo bilansa.

Rezerve likvidnosti (Treasury pozicija) iznosile su krajem godine 15.420,4 miliona RSD. U odnosu na kraj prethodne godine, rezerve likvidnosti (primarne i sekundarne) su se smanjile za 1.353,1 miliona RSD kao posledica pada depozita u izveštajnom periodu ali i prelivanja dela ovih rezervi u plasmane nebankarskom sektoru. I pored smanjenja, reezrve likvidnosti su krajem izveštajnog perioda i dalje činile preko 50% bilansne sume.

Neto plasmani nebankarskom sektoru na dan 31.12.2015 iznosili su 11.342,9 miliona RSD i tokom 2015. godine su uvećani za 437,2 miliona RSD.

U strukturi plasmana, PL portfolio je uvećan za gotovo 700 miliona RSD u odnosu na kraj prošle godine. Tokom 2015 godine uvećani su plasmani fizičkim licima za oko 735 miliona RSD i plasmani agro segmentu za oko 450 miliona RSD. Paralelno sa rastom aktivnosti posebna pažnja je posvećena unapređenju poslovnih procesa u segmentu fizičkih lica pri čemu su najznačajnija poboljšanja ostvarena u domenu kreditnog procesa. Agro je bio posebno bitan segment poslovanja u 2015 godini tokom koje je postavljena osnova za ispunjenje vrlo ambicioznih ciljeva u narednoj godini.

I pored značajnog nivoa kreditne aktivnosti u segmentu pravnih lica, kratka ročnost ovih plasmana i brza dinamika otplate uticali su da stanje plasmana krajem 2015 godine bude manje u odnosu na kraj prethodne godine. Istovremeno u izveštajnom periodu je došlo do promene valutne strukture plasmana u korist plasmana indeksiranih valutnom klauzulom i do posledičnog pada prinosa.

Tokom 2015 godine su vršene intenzivne aktivnosti na naplati problematičnih plasmana što je uticalo na pad neto NPL-a u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, tokom poslednjeg kvartala na vanbilansnu evidenciju je preneto oko 3 mlrd RSD NPL potraživanja 100% pokrivenih ispravkama vrednosti.

Nova produkcija plasmana u periodu januar - decembar 2015 godine iznosila je 6.573,7 miliona RSD (anuitetski plasmani). Fizičkim licima plasirano je 2.849,7 miliona RSD, pravnim licima 2.937,2 miliona RSD dok je ostalim segmentima plasirano 786,8 miliona RSD.

Pravnim licima i preduzetnicima odobreno je i 2.079,0 miliona RSD overdraft i revolving kredita pri čemu se prosečna iskorišćenost ovih kredita kreće na nivou od oko 40%.

Kreditna aktivnost je postepeno rasla tokom godine tako da je u decembru plasirano najviše novih plasmana od početka godine, ukupno 857,6 miliona RSD anuitetskih kredita, od čega 421,4 miliona RSD pravnim licima i 315,1 miliona RSD stanovništvu. Tokom decembra pravnim licima i preduzetnicima plasirano je i 251,8 miliona RSD okvirnih kredita (revolving i overdraft plasmani).

Depoziti nebankarskom sektoru na dan 31.12.2015 su iznosili 21.140,2 miliona RSD, što je za 343,3 miliona RSD manje u odnosu na kraj prošle godine. Ceo izveštajni period karakterisale su aktivnosti na daljem snižavanju kamatnih stopa. Uprkos tome, u 2015 je stabilizovana depozitna baza, čak je došlo i do blagog rasta depozita pravnih lica dok je jedino neznatno smanjen iznos depozita fizičkih lica.

11

Tabela 4-2: Bilans stanja NLB banke ad Beograd

Izvor: NLB Banka

12

Kapital i kapitalna adekvatnost

Banka je zaključno sa 31.12.2015. godine ispunila sve zakonom propisane pokazatelje poslovanja.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na dan 31.12.2015 godine iznosio je 28,0% i u odnosu na kraj prethodne godine veći je za 2,4 p.p. U 2015 godini, regulatorni kapital Banke je povećan za 289,9 miliona RSD. Potrebna rezerva je smanjena za 169,4 miliona RSD pri čemu je najveći efekat na smanjenje imalo formiranje dodatnih ispravki vrednosti i naplata NPL-a. Takođe, dopunski kapital je uvećan za 67,9 miliona RSD po osnovu vrednovanja HOV u portfoliu Banke.

Pozitivan uticaj na pokazatelj adekvatnosti kapitala imalo je i smanjenje kapitalnih zahteva u odnosu na stanje krajem prethodne godine. Kapitalni zahtev po osnovu operativnih rizika je manji za 55,0 miliona RSD, dok je kapitalni zahtev po osnovu kreditnog rizika uvećan za 57,6 miliona RSD kao posledica rasta kreditnog portfolia u 2015 godini. Banka krajem godine nije iskazala kapitalni zahtev za devizni rizik s obzirom na to da je otvorena devizna pozicija bila manja od 2% kapitala.

13

Tabela 4-3: Kretanje pokazatelja kapitalske adekvat nostiu 2014 i 2015 godini:

u 000 RSD

14

5 Planirani budu ći razvoj i projekcije poslovanja za period 2016-202 0

NLB banka Beograd je u prethodnom periodu prošla kroz sveobuhvatan proces reorganizacije fokusirajući se na jačanje kapitalne osnove, rizične pozicije Banke, smanjenje operativnih troškova i poboljšanje poslovnih procesa, stvarajući tako strukturne promene neophodne za postizanje ciljanog nivoa rasta i profitabilnosti u periodu od 2016 – 2020.

U narednom periodu, strategija Banke biće fokusirana na poslovni rast, najpre na rast kreditne aktivnosti kao ključnog generatora prihoda, pretežno u radu sa klijentima koji pripadaju ciljanim segmentima tržišta (fizička lica i segment malih preduzeća).

Ključne strateške smernice za period 2016. do 2020. godine jesu:

• Snažna ekspanzija kreditne aktivnosti kao glavnog pokretača prihoda • Dalje apsolutno i strukturalno smanjenje troškova kroz disciplinovano upravljanje rizicima • Povećanje operativne efikasnosti kroz stroge kontrole i optimizaciju procesa • Dalje smanjenje NPL-a • Izmena kompletne korporativne kulture, fokusirajući se na komitente i koncept aktivne prodaje.

Imajući u vidu gore navedene strateške smerove kao i makroekonomska očekivanja i očekivanja u bankarskom sektoru u planskom periodu, pripremljen je poslovni plan za period 2016 – 2020 godine. Finansijske projekcije su zasnovane na ključnim pretpostavkama o trendovima na domaćem bankarskom tržištu i poslovnom planu Banke, i izračnate su i validirane kroz operativni i finansijski planski model.

Očekuje se da u narednih pet godina Banka ostvari značajan rast bilansne sume koja bi do kraja 2020. godine trebala da dostigne nivo od 500 miliona EUR, ostvarujući profit svake godine uz održavanje adekvatnost kapitala na nivou od oko 20%. Osnovni pokretač finansijskog poslovanja Banke biće visoko kvalitetni novi kreditni plasmani, koji će popraviti ukupni kvalitet kreditnog portfolija i smanjiti pritisak na ispravke vrednosti.

Preduslov za postizanje zacrtanih ciljevajeste povećanje operativne i troškovne efikasnosti koje će se sprovoditi kroz kontinuiran proces optimizacije poslovanja.

Osnovni pokazatelji poslovanja planirani u periodu od 2016. do 2020 godine su:

• Ciljana vrednost ROE u rasponu od 4,5% - 10% u periodu od 2016 - 2020. godine sa planiranim profitom nakon oporezivanja od 2 miliona EUR u 2016. do 8,2 miliona u 2020. godini;

• Pokazatelj adekvatnosti kapitala (CAR) planiran za kraj 2016 godine na nivou od 23,1% a zatim stabilizovan na oko 20% u periodu 2017 - 2020. godine;

• Cost to Income racio (CIR) od 73,7% u 2016. godini, uz planirano smanjenje do nivoa od 55,2% do kraja 2020. godine;

• Prosečan godišnji rast bilansne sume (CAGR) planiran na nivou od 16,6% do 2020. godine, vođen rastom neto plasmana (CAGR) od 32,3% u istom periodu;

• Značajan rast neto LTD racija, od 52,2% na kraju 2015. godine, 69,4% na kraju 2016. godine, pa sve do 104,6% na kraju 2020. godine uz značajno poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolia.

Ključni poslovni ciljevi u 2016. godini su:

• Nova kreditna produkcija od približno 110 miliona EUR (povećanje od 71% na godišnjem nivou, u poređenju sa 2015. godinom);

• Poboljšanje strukture zaposlenih; • Ciljana vrednost ROE od 4,5% u 2016. u poređenju sa 2,7% koliko je ostvareno u 2015. godini; • Profit nakon oporezivanja od oko 2,0 miliona EUR u 2016. godini; • Adekvatnost kapitala projektovana na nivou od 23,1% na kraju 2016. godine, što je za oko 4

procentna poena niže u odnosu na adekvatnost kapitala na kraju 2015. godine kao posledica planiranog značajnog povećanja kreditne produkcije u narednoj godini;

• Pokazatelj troškovne efikasnosti (CIR) projektovan na nivou od 73,7% što je smanjenje od preko 10 procentnih poena u odnosu na kraj 2015 godine.

15

6 Izloženost rizicima u poslovanju

NLB banka ad Beograd identifikuje, meri, procenjuje i kontroliše rizike kojima je izložena u svom poslovanju. Banka rizicma upravlja u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima koje je donela NBS kao i međunarodnim standardima.

Upravljanje rizicima ostvaruje se preko Sektora za upravljanje rizicima a na osnovu internih politika i procedura.

Najznačajniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju jesu kreditni rizik, devizni rizik, operativni rizik, kamatni rizik i rizik likvidnosti.

6.1 Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Primarna izloženost Banke kreditnom riziku nastaje putem kredita i plasmana. Banka odobrava kredite u saglasnosti sa poslovnom politikom, usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i politiku kamatnih stopa sa namenom kredita i kreditnom sposobnošću svojih dužnika.

Banka je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke.

NLB banka Beograd kontinuirano prati kreditni rizik putem procene kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita kao i tokom trajanja kreditnog odnosa, praćenjem urednosti u izmirivanju obaveza kao i naplatom i upravljanjem potraživanjima u docnji. Značajan instrument zaštite od kreditnog rizika jeste i odluka da se plasmani odobravaju gotovo isključivo klijentima boniteta A i B.

U zavisnosti od procene kreditnog rizika dužnika, kao meru zaštite od rizika Banka zahteva polaganje kolaterala. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste prihvatljivih kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Glavne vrste kolaterala koje se uzimaju su sledeće: 1) gotovina ili HOV; 2) hipoteke na poslovnim i stambenim objektima; 3) garancije. Tržišna vrednost objekata uzetih pod hipoteku vrši se jednom godišnje.

Banka ima metodologiju prodaje preuzetih sredstava obezbeđenja poštujući redosled preuzimanja. Prilivi po osnovu prodaje se koriste za smanjenje ili otplatu postojećih potraživanja. Politika Banke je da ne preuzima sredstva obezbeđenja radi korišćenja u poslovne svrhe.

Tokom 2015 godine Banka je nastavila da razvija kreditne rejting modele u cilju unapređenja merenja kreditnog rizika kojem je izložena.

6.2 Tržišni rizici

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu. Sektor za upravljanje rizicima meri tržišne rizike, prati usklađenost sa postavljenim limitima i izveštava o nivou preuzetog rizika. Na mesečnom nivou, odbor ALCO prati nivo rizika likvidnosti, deviznog rizika i kamatnog rizika kao najznačajnijih tržišnih rizika kojima je Banka izložena.

6.2.1 Devizni rizik

Devizni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. Osnova za utvrđivanje izloženosti deviznom riziku su otvorene devizne pozicije u pojedinačnim valutama.

Banka je u cilju aktivnog upravljanja deviznim rizikom uspostavila 3 sistema limita otvorenih deviznih pozicija. Prvi nivo limita je zakonski propisan limit pokazatelja deviznog rizika od 20% kapitala Banke, drugi nivo jesu limiti po svim valutama za otvorenu dugu, odnosno kratku deviznu poziciju izračunatu primenom tzv. neto principa, treći nivo jeste limit otvorene pozicije izračunat primenom tzv. kombinovanog principa u odnosu na kapital Banke (bilans stanja) po svim valutama. Tokom cele 2015 godine otvorena devizna pozicije je bila na veoma niskom nivou i značajno ispod maksimalnog dozvoljenog nivoa koji je propisan zakonskom regulativom.

16

6.2.2 Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

U cilju efikasnijeg upravljanja izloženosti kamatnom riziku Banka je uspostavila sistem limita po različitm valutama i vremenskim intervalima, a u skladu sa dospećem, odnosno vremenom ponovnog određivanja cena. Banka, mesečno, procenjuje efekte promene kamatnih stopa na finansijski rezultat Banke (bilans uspeha), kao i na ekonomsku vrednost Banke.

Nivo kamatnog rizika, u smislu osetljivosti neto prihoda i ekonomskog kapitala na promene kamatnih stopa takođe je bio u skladu sa definisanim limitima.

6.2.3 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog: 1) povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava) ili 2) otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti)

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne usklađenosti/neusklađenosti potraživanja i obaveza i analizom očekivanih novčanih tokova, kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

Tokom 2015. godine nivo likvidnosti je bio značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa. Viškove likvidnosti Banka je plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije (sekundarne rezerve likvidnosti) i u kratkoročne plasmane kod Narodne banke Srbije.

6.3 Operativni rizici

Operativni rizik je rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke, usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Banka primenjuje standardizovani pristup merenju kapitalnog zahteva za operativni rizik.

Vezano za upravljanje operativnim rizikom, u Banci se paralelno sprovode aktivnosti evidentiranja događaja po osnovu operativnih rizika, sa jedne strane i identifikacije i ocene operativnih rizika, sa druge strane. Cilj obe aktivnosti je smanjenje izloženosti Banke operativnom riziku, kroz podizanje svesti zaposlenih o potrebi aktivnog učešća u procesu upravljanja operativnim rizikom, pojačavanju kontrolnih aktivnosti i sl.

U Banci je formiran Odbor za operativne rizike kao savetodavno telo. Ovaj odbor razmatra na mesečnom nivou izloženost operativnim rizicima a o zaključcima se izveštava Izvršni odbor Banke.

6.4 Izveštavanje o izloženosti rizicima

Sektor za upravljanje rizicima o izloženosti Banke rizicima redovno izveštava nadležne organe upravljanja Bankom – Upravni odbor, Odbor za praćenje poslovanja i Izvršni odbor.

U skladu sa zakonskom regulativom, Narodnoj banci se dostavljaju dnevni, mesečni i kvartalni izveštaji.

Takođe, Banka kvartalno sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) u skladu sa internom metodologijom. O rezultatima se izveštavaju organi upravljnja Bankom kao i matična banka NLB dd Ljubljana.

18

8 Prilog

8.1 Struktura neto kamatnih prihoda:

8.2 Struktura neto prihoda od naknada

8.3 Struktura troškova ispravki vrednosti:

19

8.4 Struktura troškova poslovanja

Documents

NLB BANKA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI … izvestaji za... · Konačna verzija MSFI 9 Finansijski instrumenti odražava sve faze finansijskih instrumenata i zamenjuje MRS