nnvece 23. septembar 2013 - University of Belgradearhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece 26 septembar 2013.pdf · Истанбулу, Турска, у периоду од 11. 8. 2013

НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ П О З И В

Позивају се чланови Наставно-научног већа Факултета да присуствују 11. редовној СЕДНИЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

коју на основу члана 38. Статута факултета заказујем за: ЧЕТВРТАК 26. СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У 12 ЧАСОВА У СВЕЧАНОЈ САЛИ

За заказану седницу НН већа Факултета предвиђа се следећи: ДНЕВНИ РЕД:

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 10. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА одржане 11. 7. 2013. год. 2.НАСТАВНА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 11. 7. 2013. до 16. 9. 2013. год. 2.2. Пријављени дипломски радови 2.2.1 Образложења тема дипломских радова 2.3. Пријављени дипломски радови (студенти уписани шк. 2005/06) 2.4. Списак студената који су одбранили завршни рад у периоду од 11. 7. 2013. до 16. 9. 2013. год. 2.5 Пријављени завршни радови 2.5.1. Образложења тема завршних радова 2.6.Списак студената који су одбранили завршни мастер рад у периоду од 11. 7. 2013. до 16. 9. 2013. 2. 7.Приjављени завршни мастер радови 2. 7.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.8. МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 2.9. ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Известилац: Проф. др Петар Ускоковић 2. 10. Именовање Комисије за завршни испит студената докторских студија 2.11. Продужење рока за завршетак докторске дисертације 2.12. Наставни план кандидата који прелази са магистарских на докторске студије 2.13. Одлуке о измени и допуни Правилника о основним и мастер академским студијама 2.14.1. Извештај о раду Комисије за стручну праксу у периоду 2008-2013. год. 2.14.2. Одлука о именовању Комисије за стручну праксу 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александар Орловић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2. Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 3.3. Давање сагласности наставницима са других факултета за ангажовање на ТМФ-у 3.4. Давање сагласности студентима докторских студија за извођење вежби на ТМФ-у 3.5. Одлука о измени и допуни правилника о дедели звања професора емеритуса 4.. Предлог представника факултеа у Већу научних области 5. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 6.ТЕКУЋА ПИТАЊА ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

Проф. др Ђорђе Јанаћковић с.р.

2 НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 26.09.2013.

З А П И С Н И К

са 10. редовне седнице Наставно- научног већа, одржане 11. јула 2013. год. у 12 часова у Свечаној сали. Седници су присуствовала 33 члана Већа. Одсутни: Дарко Радосављевић, Славица Стевановић, Гордана Кокеза, Рајко Шашић, Радослав Алексић, Борис Лончар и Александар Орловић. Осим чланова Већа седници су присуствовали: Велибор Миросављевић, секретар факултета, Миља Дачић, референт службе за наставно- студентске послове, Владимир Смуђа, студент продекан и Борјан Соковић, заменик студента продекана. На предлог декана проф. др Ђорђа Јанаћковића, за ову седницу је прихваћен следећи

ДНЕВНИ РЕД:

1.ОВЕРА И УСВАЈАЊЕ ЗАПИСНИКА СА 9. РЕДОВНЕ СЕДНИЦЕ НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА одржане 27. 6. 2013. год. 2.НАСТАВНА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александра Перић-Грујић 2.1. Списак дипломираних студената у периоду од 17. 6. 2013. до 1. 7. 2013. год. 2.2. Пријављени дипломски радови 2.2.1 Образложења тема дипломских радова 2.3. Списак студената који су одбранили завршни рад у периоду од 17. 6. 2013. до 1.7. 2013. год. 2.4 Пријављени завршни радови 2.4.1. Образложења тема завршних радова 2.5.Списак студената који су одбранили завршни мастер рад у периоду од 17. 6. 2013. до 1. 7. 2013. год. 2. 6.Приjављени завршни мастер радови 2.6.1. Образложења тема завршних мастер радова 2.7. МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 2.8. ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Известилац: Проф. др Петар Ускоковић 2.9. Именовање Комисије за завршни испит студената докторских студија 2.10. Продужење рока за одбрану докторске дисертације 2.11. Предлог календара наставе и испита за школску 2013/2014. годину 3. КАДРОВСКА ПИТАЊА Известилац: Проф. др Александар Орловић 3.1.Извештај Комисије референата за избор у научно-истраживачка звања 3.2. Именовање Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачка звања 3.3. Давање сагласности за учешће на конференцији 4. ПИТАЊА, ПРЕДЛОЗИ И ИНИЦИЈАТИВЕ 5.ТЕКУЋА ПИТАЊА

Тачка 1. Записник са 9. редовне седнице НН већа одржане 27. 6. 2013. је усвојен једногласно (као у материјалу) уз следећу корекцију:

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 26.09.2013. 3

На предлог Катедре за биохемијско инжењерство и биотехнологију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Александра Ђукић-Вуковић, дипл. фарм. у звање научни сарадник у саставу:

1. Др Љиљана Мојовић, ред. проф. 2. Др Маја Вукашиновић-Секулић, доцент ТМФ 3. Др Ксенија Поповић, научни саветник ИХТМ

Тачка 2.

Известилац по наставним питањима била је проф. др Александра Перић-Грујић, продекан за наставу. 2.1. НН веће је прихватило списак дипломираних студената у периоду од 17. 6. 2013. год. до 1. 7. 2013- год. (као у материјалу). 2.2. НН веће је прихватило списак пријављених дипломских радова кандидата (као у материјалу). 2.3. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни рад од 17. 6. 2013. год. до 1. 7. 2013. год. ( као у материјалу). 2.4. НН веће је прихватило списак пријављених завршних радова кандидата (као у материјалу). Код кандидата под редним бројем 2. Бојане Алексић (63/08) потребно је кориговати студијски програм, треба да пише: Хемијско инжењерство 2.5. НН веће је прихватило списак студената који су одбранили завршни мастер рад од 17. 6. 2013. год. до 1. 7. 2013. год. ( као у материјалу). 2.6. НН веће је прихватило списак пријављених завршних мастер радова кандидатa (као у материјалу) Код кандидата под редним бројем 10. Марије Ољачић, дипл. инж. ( 3115/12) потребно је кориговати назив теме, тако да гласи: „ Утицај садржаја суве материје у напицима на бази сурутке на раст и преживљавање пробиотске стартер културе ABY-6“ Код кандидата под редним бројем 11. Анете Бадркић,, дипл. инж. ( 3101/12) потребно је кориговати назив теме, тако да гласи: „ Утицај садржаја млечне масти у напицима на бази суртке, на раст и преживљавање пробиотске стартер културе ABY-6“ Известилац је био проф. др Петар Ускоковић 2.7. НН веће је донело одлуку о прихватању: III. Извештаја Комисија за оцену о одбрану магистарске тезе (као у материјалу) 2.8. НН веће је донело одлуку о прихватању: I Састава Комисија за оцену научне заснованости теме (као у материјалу). Код кандидата под редним бројем 1. Mr Abed Alhkem Alkoash-a потребно је кориговати назив теме тако дас гласи: „Униполарни транзистори специфичних геометрија на бази силицијума и силицијум-карбида“. III. Састава Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације (као у материјалу)


IV. Извештаја Комисија о оцени докторских дисератција (као у материјалу). 2.9 НН веће је донело одлуку о именовању Комисија за завршни испит студената докторских студија (као у материјалу). 2.10. НН веће је једногласно донело одлуку о давању сагласности за продужење рока за завршетак докторских студија кандидата Тијане Радоман, дипл. инж. технологије,студента доктoрских студија, до 30. 9. 2014. године. 2.11. НН веће је размoтрило Предлог календара за школску 2013/14. годину и једногласно донело одлуку о усвајању календара. (као у материјлау).

Тачка 3. 3.1. НН веће је донело одлуку о прихватању Извештаја Комисије референата за избор у научно-истраживачко звање и то:

1. др Марије Вукчевић дипл. инж., избор у звање научни сарадник 3.2. НН веће је донело одлуку о именовању Комисије референата за писање Извештаја за избор у научно-истраживачко звање и то:

1. На предлог Катедре за општу и неорганску хемију именује се Комисија референата за писање Извештаја о испуњености услова за избор Јелене Здравковић дипл.инж., у звање истраживач сарадник у саставу:

1. Др Дејан Полети, ред. проф. ТМФ 2. Др Јелена Роган, доцент ТМФ 3. Др Рада Петровић, рд. проф. ТМФ 3.3. НН веће је донело одлуку о давању сагласности за учешће на конференцијама и то:

1. др Ђорђу Вељовићу, научном сараднику и др Бојану Јокићу, научном сараднику даје се сагласност за учешће на Конференцији „ЕУРОМАТ 2013“ у Севиљи, Шпанија, у периоду од 8. 9. 2013. до 13. 9. 2013.

2. др Славки Станковић, ван. проф. даје се сагласност за учешће на IUPAC конгресу, у Истанбулу, Турска, у периоду од 11. 8. 2013. до 17. 8. 2013. год.

Тачка 4.

НН веће је информисано о следећем: -декан факултета проф. др Ђорђе Јанаћковић је обавестио чланове Већа да је тренутно уписан 281 буџетски студент и 11 самофинансирајућих. Седница је завршена у 12.35 часова Записничар, ПРЕДСЕДНИК НН ВЕЋА ФАКУЛТЕТА Зорана Маринковић, с.р. Проф. др Ђорђе Јанаћковић, с.р


Prilog uz tačku 2.1.

2.1. SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATA U PERIODU od 11.07.2013. do 16.09.2013. god.

Kandidat Br. indeksa

Odsek Mentor Ocena Dat.

odbr. Pros. Dipl. rad 1. Stanisavljević J. Marija 350/00 NHT Dr R. Petrović 7,59 10 08.07. 2. Bajić B. Biljana 65/05 BT Dr Lj. Mojović 7,48 10 12.07. 3. Anastasov I. Daniela 232/02 FI Dr S. Putić 7,22 10 12.07. 4. Radomirović Lj. Milena 223/04 FI Dr S. Stanković 7,84 10 15.07.


2.2. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI

Kandidat Br. Indeksa

Mentor, Koreferent

T e m a Odsek

1. Jelena Josić 46/01

Dr Suzana Dimitrijević (2) Dr Mirjana Rajilić-Stojanović

Uticaj enzimske aktivnosti bakterija iz grupe Bacillus sp. na antioksidativnu aktivnost ekstrakta otpadne kafe

BIB

2. Sofija Aleksandrović 249/03

Dr Dušan Antonović (1) Dr Aleksandra Nešić

Ultrafiltracione membrane poli(etar sulfona) modifikovanog glicidil metakrilatom za separaciju boje Acid Orange 10

NHT

3. Jelena Mraković 57/04

Dr Dušan Antonović (2) Dr Aleksandra Nešić

Negativno naelektrisane ultrafiltracione membrane za adsorpciju boje Basic Yellow 28

NHT

4. Milica Vitkovac 283/99

Dr Sava Veličković (1) Dr Nevenka Bošković-Vragolović

Desorpcija vode i etanola iz poli(metil metakrilatnih) dentalnih formulacija

OHTPI

5. Nataša Jović 127/03

Dr Saša Drmanić (4) Dr Jasmina Nikolić

Sinteza i karakterizacija novih derivata isatina i ispitivanje njihove antimikrobne aktivnosti

FI

6. Daniela Grujić 163/04

Dr Slaviša Putić (2) Dr Marko Rakin

Određivanje debljine elemenata rezervoara za vazduh ultrazvučnom metodom

FI

7. Dragana Lazić 22/04

Dr Đorđe Janaćković (1) Dr Aleksandar Marinković

Ispitivanje fotokatalitičke aktivnosti nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida dobijenih termičkom razgradnjom perokso-titanske kiseline: uticaj vremena

NHT


8. Nevena Mašić 108/03

Dr Boris Lončar (1) Dr Rajko Šašić

Merenje protoka vazduha anemometrom

NHT

9. Nikola Dimitrijević 309/02

Dr Željko Kamberović (1) Dr Aleksandar Marinković

Ispitivanje postupka stabilizacije i solidifikacije otpadne prašine elektrolučnih peći (EAFD)

HI

2.2.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Jelena Josić Tema: Uticaj enzimske aktivnosti bakterija iz grupe Bacillus sp. Na antioksidativnu aktivnost ekstrakta otpadne kafe

Mentor: Dr Suzana Dimitrijević Otpadna kafa, nastala konzumiranjem napitka, sadrži ostatke vrednih fitonutrijenata (kao

što su polifenoli) sa antioksidativnim svojstvima. U radu će se ispitati uticaj dodavanja hidrolitičkih enzima kao prethodnog tretmana i alkoholne fermentacije pomoću S. cerevisiae na izolaciju polifenola i drugih fitonutrijenata iz otpadne espreso kafe. Pored komercijalnog enzima (celulaze), ispitaće se i delovanje kompleksa enzima bakterija iz grupe Bacillus sp. Koristiće se standardne metode za odredjivanje sadržaja polifenola i antioksidativne aktivnosti (DPPH I FRAP).

2. Sofija Aleksandrović Tema: Ultrafiltracione membrane poli(etar sulfona) modifikovanog glicidil metakrilatom za separaciju boje Acid Orange 10

Mentor: Dr Dušan Antonović Ultrafiltracija je membranski separacioni proces koji kao pogonsku silu koristi pritisak.

Ultrafiltracija se danas primenjuje u raznim industrijskim pogonima za prečišćavanje otpadnih voda, omekšavanje vode i koncentrisanje proteina. Većina materijala koji se koriste u ultrafiltraciji su polimerni hidrofobni materijali: polisulfon (PS), poli(etar sulfon) (PES), polipropilen (PP), ili poli(viniliden flourid) (PVDF). Nedostaci ovih membrana su mala selektivnost, loša permeabilnost vode zbog prevelike hidrofobnosti ovih materijala i lako prljanje membrani koje dovodi do začepljivanja pora i smanjivanja veka trajanja membrane. Shodno nedostacima ovih materijala, neophodna je njihova modiifkacija uvodjenjem hidrofilnh grupa u sistem.

U ovom radu sintetisaće su membrane na bazi poli(etar sulfona) modifikovanog glicidil metakrilatom (GMA) radi primene u ultrafiltracionom opsegu za separaciju boja. Ove membrane su naknadno funkcionalizovane dietanol tri aminom radi uvodjenja funckionalnih amino grupa koje učestvuju u procesu separacije. Ispitivaće se uticaj koncentracije umreživača trimetilopropan trimetakrilata od 5, 10 i 15 % napram ukupne mase monomera, koncentracija aditiva 2-metil-2- butanola od 11% i 22% naspram ukupne mase monomera i odnos reaktanata na svojstva membrane. Membrane će se karakterisati ispitivanjem permeabilnosti vode, FTIR spektroskopijom i ispitivanjem separacije boje Acid Orange 10.

3. Jelena Mraković Tema: Negativno naelektrisane ultrafiltracione membrane za adsorpciju boje Basic Yellow 28

Mentor: Dr Dušan Antonović Ultrafiltracione membrane se danas često koriste u industriji za separaciju proteina, boja,

metala i drugih organskih jedinjenja. Ultrafiltracione membrane se prave od polimernih materijala


kao što su poli(etar sulfon), polisulfon i poli(viniliden flourid). Nedostaci ovih materijala su njihova velika hidrofobnost koja utiče na smanjenu permeabilnost vode, zbog čega se ispituju razne modifikacije ovih materijala uvodjenjem hidrofilnih grupa. Svojstva ovih polimernih materijala kao membrani su ograničavajuća zbog male selektivnosti i kratkog veka trajanja.

U ovom radu sintetisaće su membrane na bazi poli(etar sulfona) modifikovanog glicidil metakrilatom (GMA) i 2-akrillamido-2-metilpropan sulfonskom kiselinom (AMPS) radi primene u ultrafiltracionom opsegu za separaciju boja. Ispitivaće se uticaj 2 umreživača etilenglikol dimetakrilata i trimetilopropan trimetakrilata, koncentracija aditiva 2-metil-2-butanola čija je uloga povećanje pora membrane i odnos reaktanata na svojstva membrane. Membrane će se karakterisati ispitivanjem permeabilnosti vode i ispitivanjem separacije boje Basic Yellow 28.

4. Milica Vitkovac Tema: Desorpcija vode i etanola iz poli(metil metakrilatnih) dentalnih formulacija Mentor: Dr Sava Veličković

Komercijalne formulacije za baze proteze se najčešće zasnivaju na poli(metil metakrilatu). Modifikacija takvih formulacija estrima itakonske kiseline smanjuje količinu apsorbovane vode i veštačke pljuvačke, što se smatra poboljšanjem materijala, jer za stomatološku primenu materijal ne sme da apsorbuje više od 2 do 3 % vode. Ranija ispitivanja apsorpcije smeše vode i etanola pokazala su da ovi materijali apsorbuju velike količine etanola, ali da se apsorpcija značajno smanjuje ako je u etanolu prisutna voda. Osim apsorpcije za primenu ovih materijala veoma je važna i desorpcija apsorbovanih tečnosti i ponašanje materijala pri sušenju.

U ovom radu ispitaće se desorpcija vode i etanola iz komercijalnih poli(metil metakrilatnih) formulacija modifikovanih dimetil i dibutil itakonatom do količine od 10%, kao i bez prisustva itakonata. Za svaku smešu i svaki ispitivani uzorak odrediće se koeficijenti difuzije, tip difuzije i ravnotežni stepen desorpcije. Na taj način će se utvrditi da li prisustvo itakonata u sistemu poboljšava svojstva formulacije.

5. Nataša Jović Tema: Sinteza i karakterizacija novih derivata isatina i ispitivanje njihove antimikrobne aktivnosti

Mentor: Dr Saša Drmanić U današnje vreme su sve popularniji komponente koje ulaze u sastav lekova na bazi

derivata isatina. Derivati isatina pokazuju antimikrobnu i antikonvulzantsku aktivnost, kao i antitumorno dejstvo, a mogu se primeniti i protiv hepatitisa. U ovom diplomskom radu biće sintetisano više novih jedinjenja iz grupe isatina reakcijom izmedju isatina i odgovarajućih primarnih heterocikličnih amina. Njihova karakterizacija će biti izvršena pomoću FTIR i 1H i 13C NMR spektroskopije. Biće ispitana njihova antimikrobna aktivnost in vitro. Na osnovu dobijenih rezultata biće diskutovane mogućnosti za primenu sintetisanih derivata isatina kao potencijalnih prekursora za pojedine lekove.

6. Daniela Grujić Tema: Određivanje debljine elemenata rezervoara za vazduh ultrazvučnom metodom

Mentor: Dr Slaviša Putić Agresivnost radne materije, visoke temperature i mehaničko opterećenje kod posuda pod

pritiskom u eksploataciji prouzrokuju u njima nepovoljne radne uslove što dovodi do smanjenje projektovane i izvedene debljine njenih elemenata. Smanjenje debljine zidova dovodi do povećanja ili prekoračenja dozvoljenih napona u njima što može prouzrokovati havariju. Samim tim, određivanje stvarnih debljina elemenata u eksploataciji predstavlja veoma značajan podatak. U ovom radu bi se primenila ultrazvučna metoda. Razmatraće se rezervoar za vazduh koji je


izrađen i prethodno proračunat u svemu prema važećim propisima i standardima. Izrađen je od materijala P265GH (Č.1204), zapremine je V=800 litara i dimenzija D = Ø800 mm. Maksimalni pritisak u posudi je 11,0 bar. Nakon određenih stvarnih debljina izvešće se procena sigurnosti posude u eksploataciji.

7. Dragana Lazić Tema: Ispitivanje fotokatalitičke aktivnosti nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida dobijenih termičkom razgradnjom perokso-titanske kiseline: uticaj vremena Mentor: Dr Đorđe Janaćković

Titan (IV)-oksid je obimno ispitivan i primenjivan fotokatalizator u postupcima fotokatalitičke degradacije organskih zagađujućih materija. Organske zagađujuće materije su sabilne u životnoj sredini i rezistentne na prirodne i veštačke procese biodegradacije. Osvajanje novih postupaka sinteze fotokatalitički aktivnih TiO2 poboljšanih svojstava, usled njegove široke primene za dekontaminaciju životne sredine, samo-čišćenju, uklanjanju mirisa i sterilizaciji, i koji moraju imati prihvatljiv uticaj na životnu sredinu u toku sinteze i primene, se nameće kao stalna potreba. U skladu sa navedenim, cilj ovog diplomskog rada će biti usmeren na ispitivanje uticaja vremena na procese termičke razgradnje perokso-titanske kiseline i dobijanje nanostrukturnih katalizatora na bazi titan (IV)-oksida koji mogu da imaju različitu fotokatalitičku efikasnost u odnosu na degradaciju organskih zagađujućih materija. Morofološke i strukturne karakteristike dobijenih fotokatalizatora će se odrediti na osnovu rezultata rendgenske difrakcione analize (XRD); infracrvene spektrokopije sa Furijeovom transformacijom (FTIR); transmisione elektronske mikroskopije (TEM) i određivanje površine i veličina pora (BET analiza). Fotokatalitička aktivnost sintetizovanih prahova biće ispitana u reakcijama fotokatalitičke degradacije organske boje CI Reactive Orange 16 u UV oblasti. Fotokatalitička aktivnost sintetizovanih prahova uporediće se sa fotokatalitičkom aktivnošću komercijalnog praha TiO2 Degussa AEROXIDE P25.

8. Nevena Mašić Tema: Merenje protoka vazduha anemometrom Mentor: Dr Boris Lončar

Merenje brzine i protoka fluida se javlja u mnogim granama tehnike, od kojih je svakako najznačajnija hemijska industrija. Pritom, od velikog značaja je merenje brzine vazduha u slobodnom prostoru, kao i određivanje pravca strujanja vazduha. U tu svrhu se vrlo često koriste anemometri sa ugrejanom žicom. Rad anemometra zasniva se na promeni odvođenja toplote sa zagrejane žice u zavisnosti od brzine okolnog fluida. Najčešće korišćeni metodi su pomoću anemometra sa konstantnom strujom, anemometra sa konstantnom temperaturom ili pomoću laserskog Doplerovog anemometra. U ovom diplomskom radu biće korišćene metode merenja protoka vazduha pomoću anometra sa konstantnom strujom, anemometra sa konstantnom temperature i laserskog Doplerovog anemometra. Na osnovu dobijenih rezultata biće izvršeno poređenje sve tri metode i biće pokazano da se najbolji rezultati postižu primenom anemometra sa konstantnom temperaturom, jer ta metoda ima najveći opseg merenja. Za obradu eksperimentalnih podataka biće korišćen programski paket MATLAB.


9. Nikola Dimitrijević Tema: Ispitivanje postupka stabilizacije i solidifikacije otpadne prašine elektrolučnih peći (EAFD)

Mentor: Dr Željko Kamberović U radu će se izvršiti ispitivanje postupka izrade betona i stabilizacije i solidifikacije (S/S)

otpadne prašine elektrolučnih peći (EAFD), u prisustvu odabranih stabilizacionih agenasa, cementa i kreča. Ostvareni stepen stabilizacije u solidifikatima i betonima verifikovaće se na osnovu mehaničkih svojstava solidifikata (pritisna čvrstoća) i standardinim testom izluženja toksičnih komponenti (Toxity Characteristic Leaching Procedure-TCLP). Karakterizacija polaznih sirovina i finalnih produkata uključivaće korišćenje različitih instrumentalnih metoda (AAS, XRF, SEM, RDA). Na osnovu dobijenih rezultata biće izvršena optimizacija procesa tretmana EAFD sa aspekta potencijalne industrijske primene.


2.3. PRIJAVLJENI DIPLOMSKI RADOVI (Studenti upisan šk. 2005/06)

Prezime i ime, Br. indeksa

Mentor, Koreferent

T e m a S.program

1. Boris Kundačina 326/05

Dr Jelena Bajat (1) Dr Miodrag Maksimović

Uloga specifičnih dodataka u elektrohemijskom taloženju legura cinka

EI

2. Mirjana Savić 245/05

Dr Simonida Tomić (2) Dr Gordana Ušćumlić

Analiza kontrolisanog otpuštanja srebro(I) jona iz poli(2-hidroksietil metakrilat/itakonska kiselina/poli(aklilen glikol) (met)akrilat)) hidrogelova primenom modelnih jednačina za kinetiku kontrolisanog otpuštanja

FI

3. Jasmina Stefanović 46/05

Dr Rada Petrović (2) Dr Snežana Grujić

Predlog tehnologije prečišćavanja podzemnih voda pri izvođenju rudarskih istražnih radova

TK

4. Nemanja Aleksić 08/05

Dr Vesna Radojević (1) Dr Radoslav Aleksić

Fizičko-mehanička svojstva hibridnih termoplastičnih kompozita na bazi drveta

IM

5. Andrijana Stefanović 325/05

Dr Milorad Zrilić (1) Dr Slaviša Putić

Uspostavljanje i primena Sistema menadžmenta kvalitetom u apoteci

FI

2.3.1. OBRAZLOŽENJA TEMA DIPLOMSKIH RADOVA

1. Boris Kundačina

Tema: Uloga specifičnih dodataka u elektrohemijskom taloženju legura cinka Mentor: Dr Jelena Bajat

Jedna od vrlo rasprostranjeih metoda u dobijanju novih materijala je i elektrohemijsko taloženje legura. Prednosti ove metode nad ostalim postupcima za dobijanje legura su mnogobrojni: finija struktura i veća koroziona stabilnost legura, laka kontrola uslova taloženja, lako kontrolisanje sastava legura, mogućnost dobijanja tankih prevlaka legura.


U poslednjih nekoliko godina, elektrohemijski taložene prevlake legura cinka dobijaju na značaju u zaštiti čelične površine od korozije. Pokazano je da koroziona postojanost ovih legura može da se poveća sa porastom legirajućih elemenata, Ni i Co. Najlakši način da se poveća sadržaj Ni i Co u leguri je povećanje gustine struje taloženja, što opet ima za posledicu ubrzanje paralelne reakcije izdvajanja vodonika i pojavu dendrita.

U ovom radu će biti prikazan uticaj raznih specifičnih dodataka na sjaj prevlaka, na njihovu hrapavost, na reakciju izdvajanja vodonika i sprečavanje nastajanja dendrita prilikom elektrohemijskog taloženja legura cinka.

2. Mirjana Savić Tema: Analiza kontrolisanog otpuštanja srebro(I) jona iz poli(2-hidroksietil metakrilat/itakonska kiselina/poli(aklilen glikol) (met)akrilat)) hidrogelova primenom modelnih jednačina za kinetiku kontrolisanog otpuštanja Mentor: Dr Simonida Tomić

Terapeutski aktivni agensi, kao što su antibiotici, vitamini, hormoni i terapeutski aktivni joni, se koriste u tretmanu raznih bolesti. Istraživanja su pokazala da se ugradnjom ovih agensa u polimerne matrice na bazi hidrogelova postiže mnogostruko efikasnije delovanje, u određenom vremenskom intervalu na ciljanom mestu, i u opsegu koncentracija koje se nalaze u terapeutskom opsegu. Veličina molekula terapeutski aktivnog agensa, kao i pora hidrogela utiču na profil otpuštanja, brzinu otpuštanja i tip transporta unutar gela. Analiza kinetike kontrolisanog otpuštanja terapeutski aktivnih srebro(I) jona u sistemima za kontrolisano otpuštanje iz hidrogelova na bazi poli(2-hidroksietil metakrilat/itakonska kiselina/poli(aklilen glikol) (met)akrilata)) će se uraditi korišćenjem modelnih jednačina za kinetiku kontrolisanog otpuštanja, u in vitro uslovima.

3. Jasmina Stefanović Tema: Predlog tehnologije prečišćavanja podzemnih voda pri izvođenju rudarskih

istražnih radova Mentor: Dr Rada Petrović

Cilj ovog diplomskog rada jeste predlog tehnologije za prečišćavanje podzemnih voda nastalih pri izvođenju rudarskih istražnih radova, koje bi se nakon prečišćavanja ispuštale u recipijent. Predlog optimalne tehnologije prečićavanja biće baziran na poznatim ulaznim podacima, odnosno na već utvrđenom kvalitetu podzemnih i površinskih voda. U okviru diplomskog rada analiziraće se moguća rešenja tretmana navedenih voda u cilju postizanja kvaliteta propisanog zakonima i standardima za ispuštanje u recipijent.

4. Nemanja Aleksić Tema: Fizičko-mehanička svojstva hibridnih termoplastičnih kompozita na bazi drveta

Mentor: Dr Vesna Radojević Upotreba drvenih čestica u kompozitnim materijalima sa termoplastičnom matricom

omogućava proširenje opsega njihovih mehaničkih svojstava, modifikaciju nekih fizičkih svojstava kao što su dimenziona stabilnost, toplotna provodnost, otpornost na habanje, otpornost na starenja itd. Dalji napredak u pogledu mehaničkih svojstava se može postići procesiranjem hibridnih kompozita sa ojačanjima u vidu kontinualnih vlakana ili laminatnih kompozita.U poslednje vreme su sve zapaženije prednosti ovih materijala u pogledu njihove ekološke prihvatljivosti.

Predmet ovog diplomskog rada je ispitivanje uticaja uslova procesiranja hibridnih kompozitnih ploča toplim presovanjem na fizičko-mehanička svojstva dobijenog kompozita. Predviđeno je procesiranje hibridnih kompozitnih materijala drvene čestice - polietilen (sastava 60 % : 40 % ,) sa ojačanjem u vidu metalne mreže, sa različitim brojem ugradjenih slojeva. Ispitivaće


se otpornost na upijanje vlage ispitivanje udarom kontrolisane energije sa računarskim sistemom za prikupljanje i obradu rezultata merenja.

5. Andrijana Stefanović

Tema: Uspostavljanje i primena Sistema menadžmenta kvalitetom u apoteci Mentor: Dr Milorad Zrilić Pružanje farmaceutske zdravstvene zaštite, promocija zdravlja, prevencija bolesti i odgovorno snabdevanje tržišta (lekovima, medicinskim sredstvima, biljnim i homeopatskim lekovima, dijetetskim proizvodima, mernim i drugim instrumentima...), u skladu sa zakonskim propisima i dobrom proizvođačkom praksom (DPP/GMP) / dobrom apotekarskom praksom (DAP/GPP), čine osnovu za uspostavljanje i primenu sistema menadžmenta kvalitetom (ISO 9001), u cilju stalnog razvoja i poboljšanja navedenog. U diplomskom radu će, na osnovu ovih principa i zahteva standarda, biti definisan model sistema kvaliteta jedne apoteke.


2.4. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI RAD od 11.07.2013. do 16.09.2013. god.


Studijski program Mentor

Ocena Dat. odbr. Pros. Dipl.

rad 1. Spasojević Filip 40/09 OHT Dr R. Pjanović 9,88 10 04.07. 2. Markićević Marija 192/09 BHIB Dr Z. Knežević-Jugović 9,06 10 08.07.

3. Terzić Ivan 106/09 PI Dr M. Kalagasidis Krušić

10,00 10 08.07.

4. Nikolić Marijana 115/09 BIB Dr Z. Knežević-Jugović 9,06 10 09.07. 5. Mitrović Katarina 90/07 IZŽS Dr M. Ristić 7,66 10 11.07.

6. Banjac Katarina 36/09 IZŽS Dr T. Kaluđerović-Radoičić

8,51 10 11.07.

7. Jusufi Marina 79/06 TK Dr S. Pputić 7,67 10 12.07. 8. Mladenović Milica 80/06 BT Dr M. Rakin 7,50 10 15.07. 9. Lazarević Marija 112/08 FI Dr B. Bugarski 7,96 10 17.07. 10. Krstić Ivana 131/09 FI Dr M. Rakin 7,52 10 18.07. 11. Krstić Miljana 161/06 TK Dr S. Putić 7,80 10 18.07. 12. Radišić Ljubiša 155/08 IZŽS Dr M. Zrilić 7,76 10 18.07. 13. Bogdanović Irena 105/08 IZŽS Dr Ž. Kamberović 8,31 10 29.08. 14. Bradić M. Bojana 80/09 BI Dr Z. Knežević-Jugović 8,50 10 03.09. 15. Vučković Stefan 35/06 IZŽS Dr V. Radojević 7,62 10 03.09. 16. Jurčević Ana 179/09 HPI Dr N. Nikačević 8,57 10 10.09. 17. Mandić Dušica 115/08 KK Dr M. Rakin 7,48 10 12.09. 18. Gajović Slavica 97/07 HI Dr E. Živković 8,45 10 13.09. 19. Bošnjakov Milica 44/06 TK Dr S. Drmanić 7,52 10 13.09. 20. Momčilović Novica 23/08 OHT Dr A. Marinković 8,14 10 16.09.



2.5. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI RADOVI


Mentor, Koreferent

T e m a S.program

1. Bojana Antić 108/07

Dr Simonida Tomić (3) Dr Gordana Ušćumlić

Ispitivanje bubrenja i kontrakcije poli(2-hidroksipropil aktilat/itakonska kiselina) hidrogelova u pH sredinama koje odgovaraju fiziološkim vrednostima

FI

2. Ksenija Živanov 95/09

Dr Menka Petkovska ( ) Dr Nikola Nikačević

Dinamičke simulacije rada neizotermnog katalitičkog reaktora korišćenjem COMSOL Multiphysics modela

HPI

3. Luka Milošević 12/09

Dr Željko Kamberović (2) Dr Gordana Kokeza

Tehno-ekonomska analiza procesa prerade otpadnih automobilskih katalizatora

IZŽS

4. Vuk Tomić 70/08

Dr Dušan Mijin (1) Dr Branimir Grgur

Optimizacija postupka obezbojavanja sintetske tekstilne azo boje elektrohemijski generisanih hipohloritom

IZŽS

5. Jelena Radević 109/09

Dr Branko Bugarski (2) Dr Đorđe Janaćković

Razvoj „FLOW-INJECTION“ sistema sa hemiluminescencijom za određivanje aspartama u dijetetskim proizvodima

NHT

6. Bojana Lalović 50/09

Dr Tatjana Vasiljević (1) Dr Mila Laušević

Ispitivanje sadržaja pesticida i lekova u komunalnoj otpadnoj vodi

IZŽS

7. Mirjana Vuković 172/07

Dr Milorad Zrilić (6) Dr Marko Rakin

Dimenzionisanje cevovoda izrađenog od nerđajućeg čelika primenom standarda SRPS EN 13480-3

FI

8. Suzana Topalović 79/09

Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić (2) Dr Željko Grbavčić

Eksperimentalno ispitivanje i provera modela za predviđanje ekspanzije smeša filtracionog peska

HPI

9. Tanja Gagić 10/09

Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić (3) Dr Mirjana Kijevčanin

Proračun i optimizacija rada vakuum za filtraciju CaCO2

HPI

10. Ana Koković 21/09

Dr Branko Bugarski (3) Dr Rada Pjanović

Ispitivanje uticaja različitih rastvarača i vremena ekstrakcije na antioksidativnu aktivnost ekstrakata majčine dušice

FI

11. Tijana Živković 42/09

Dr Ivona Radović (3)

Ravnoteža čvrsto-tečnost binarnih sistema malonske i jabučne

HPI


Dr Mirjana Kijevčanin kiseline sa (S)-(-)-etil laktatom

12. Miloš Kuzmanović 144/09

Dr Rada Pjanović (2) Dr Nevenka Bošković-Vragolović

Difuzija di-hidro kverectina iz lipadnih mikročestica

FI

13. Andrej Selaković 134/09

Dr Rada Pjanović (3) Dr Nevenka Bošković-Vragolović

Ispitivanje stabilnosti emulzija sa tečnim kristalima

FI

14. Miloš Olujić 86/06

Dr Sava Veličković (4) Dr Tatjana Volkov-Husović

Elektronska disperziona spektroskopija pektinskih čestica umreženih u rastvorima soli bakra

OHT

15. Mihajlo Založnik 107/08

Dr Sava Veličković (5) Dr Dejan Bezbradica

Određivanje sadržaja estarskih grupa pektina modifikovanog zasićenim dikarbosilnim kiselinama

OH

16. Jelena Vukosavljević 153/09

Dr Zorica Knežević-Jugović (1) Dr Dušan Mijin

Enzimska razgradnja sintetske antrahinonske boje

BIB

17. Snežana Reljić 159/09

Dr Gordana Ušćumlić (1) Dr Nataša Valentić

Sinteza, struktura i solvatohromizam 5-fenilazo-6-hidroksi-4-fenil-3-cijano-2-piridona

FI

18. Aleksandra Joksimović 48/08

Dr Ljubica Milović (2) Dr Slaviša Putić

Primena radiografske metode u kontroli ispravnosti zavarenih spojeva kod posuda pod pritiskom

KK

19. Miloš Uzelac 68/06

Dr Milica Gvozdenović (1) Dr Branimir Grgur

Elektrohemijska sinteza zaštitne prevlake polianilina na bakru

EI

20. Luka Matović 78/06

Dr Dušan Mijin (2) Dr Gordana Ušćumlić

Sinteza novih 5-(4-supstituisanih arilazo)-3-cijano-6-hidroksi-1-karboksimetil-4-metil-2-piridona

OHT

21. Zorica Jovanović 325/07

Dr Bojana Obradović (1) Dr Nevenka Rajić

Ispitivanje mogućnosti desorpcije bakar(II)-jona sa čestica zeolita A

IZŽS

22. Stefanija Ranković 71/07

Dr Vesna Radojević (4) Dr Radoslav Aleksić

Uticaj rastvarača na stabilnost procesa elektropredenja vlakana od poli-(metilmetakrilat)a

IM


2.5.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH RADOVA

1. Bojana Antić Tema: Ispitivanje bubrenja i kontrakcije poli(2-hidroksipropil aktilat/itakonska kiselina) hidrogelova u pH sredinama koje odgovaraju fiziološkim vrednostima

Mentor: Dr Simonida Tomić Hidrogelovi kao polimerni biomaterijali imaju značajnu primenu u medicini i farmaciji.

Izbor komponenti za sintezu hidrogelova je jedan od važnijih koraka koji određuje njihova svojstva i dalju primenu. Za biomedicinsku primenu je poželjan izbor hidrogelova koji pokazuju „inteligentno“ ponašanje. U ovom radu će se izvesti sinteza niza kopolimernih hidrogelova na bazi 2-hidroksipropil akrilata i itakonske kiseline, radikalnom polimerizacijom u vodenom rastvoru. Variraće se udeo itakonske kiseline. Karakterisanje kopolimernih hidrogelova će se izvesti praćenjem bubrenja i kontrakcije hidrogelova u puferima pH vrednosti, koje odgovaraju fiziološkim fluidima, da bi se ispitala pH osetljivost („inteligentno“ ponašanje). Izračunaće se parametri bubrenja i kontrakcije. Na osnovu pokazanog ponašanja, diskutovaće se mogućnosti biomedicinske primene.

2. Ksenija Živanov Tema: Dinamičke simulacije rada neizotermnog katalitičkog reaktora korišćenjem

COMSOL Multiphysics modela Mentor: Dr Menka Petkovska

COMSOL Multiphysics je specijalizovan softver za modelovanje složenih sistema, posebno pogodan za sisteme sa složenom geometrijom i sa više spregnutih fenomena. U okviru ovog rada će se, korišćenjem ovog softvera, formirati matematički model za nestacionarni rad neizotermnog katalitičkog reaktora sa pakovanim slojem u kome se odigrava endotermna reakcija dobijanja vodonika iz propana i vodene pare i koji se greje vrelim gasovima koji struje kroz cevi uronjene u pakovani sloj. Pri definisanju modela treba zadati sistem kuplovanih parcijalnih diferencijalnih jednačina kojima se opisuju strujanje, materijalni i toplotni bilansi. Na osnovu ovog modela će se izvršiti niz simulacija u svrhu analize dinamičkog ponašanja reaktora, pri promeni ulaznog sastava, temperature ili protoka reakcione struje. Takodje će biti analiziran uticaj promene parametara sistema na dinamičko ponašanje reaktora.

3. Luka Milošević Tema: Tehno-ekonomska analiza procesa prerade otpadnih automobilskih

katalizatora Mentor: Dr Željko Kamberović

U okviru predložene teme završnog rada biće ispitana dva izabrana metalurška procesa za preradu otpadnih automobilskih katalizatora. Pirometalurška metoda koja se koristi u komercijalnim uslovima, vezana je za metalurgiju bakra i plemenitih metala. Hidrometalurška metoda je inovativna i predstavlja kombinacuju više operacija u poluindustrijskim uslovima. Deo eksperimentalnih podataka je rezultat uvećanog laboratorijskog ispitivanja. Tehno-ekonomska analiza će obuhvatiti izradu materijalnih bilansa predloženih procesa i ocenu ekonomskih pokazatelja procesa.


4. Vuk Tomić Tema: Optimizacija postupka obezbojavanja sintetske tekstilne azo boje elektrohemijski generisanih hipohloritom

Mentor: Dr Dušan Mijin Sintezom i upotrebom boja, u životnu sredinu, ispuštaju se značajne količine ovih

organskih zagađivača, a jedan od načina hemijskog tretmana otpadnih voda u kojima se one nalaze je in situ generisanje hipohlorita iz natrijum-hlorida.

Cilj ovoga rada jeste optimizacija eletrohemijskog postupka obezbojavanja tekstilne azo boje C.I. Reactive Orange 16 u rastvorima koji sadrže natrijum-hlorid. Ispitivao bi se uticaj brzine mešanja, koncentracije natrijum-hlorida, primenjene jačine struje, i koncentracije boje. Reakcija ćе sе pratiti UV/vis spektrofotometrijski. Na osnovu dobijenih rezultata predložili bi se optimalni uslovi obezbojavanja.

5. Jelena Radević Tema: Razvoj „FLOW-INJECTION“ sistema sa hemiluminescencijom za

određivanje aspartama u dijetetskim proizvodima Mentor: Dr Branko Bugarski

Aspartam je veštački zaslađivač niske kalorijske vrednosti, približno 200 puta slađi od saharoze. Trenutno se koristi u industriji hrane i pića kao zamena za šećer u preko 90 zemalja u svetu, pa je stoga nužno imati razvijenu metodologiju i dobru analitiku za njegovo određivanje. U okviru ovog rada razvijen je test za određivanje aspartama u dijetetskim proizvodima, baziran na sistemu enzimskih reakcija u kojima se aspartam prevodi u metanol. Koncentracija aspartama prisutna u uzorku se određuje na osnovu koncentracije oslobođenog metanola. Predloženi test se zasniva na ”FLOW-INJECTION” sistemu u kome se kao metoda detekcije koristi hemiluminescencija. Optimizacija je vršena u cilju određivanja optimalnih parametara ”FLOW-INJECTION” sistema (dužine čvora za mešanje, protoka u sistemu, zaustavnog vremena pumpe, vremena dejstva enzima)

6. Bojana Lalović Tema: Ispitivanje sadržaja pesticida i lekova u komunalnoj otpadnoj vodi Mentor: Dr Tatjana Vasiljević Sa obzirom na to da značajne količine lekova i pesticida koje dospevaju u prirodne vodotokove potiču iz komunalne otpadne vode, ispitivanje sadržaja ovih jedinjenja u otpadnim vodama ima veliki značaj. Predmet ovog završnog rada je ispitivanje sadržaja pesticida i lekova u komunalnim otpadnim vodama, ispred i iza postrojenje za prečišćavanje vode. Cilj je da se ispita mogućnost uklanjanja ovih zagađujućih materija pomoću postojećih sistema za prečišćavanje vode. Odabrani su najčešće korišćeni pesticidi i lekovi u Srbiji, koji po svojoj strukturi pripadaju različitim hemijskim grupama. Kao tehnika pripreme uzorka biće korišćena ekstrakcija na čvrstoj fazi, čija je prednost istovremeno izolovanje, prečišćavanje i koncentrovanje analita iz tečnog uzorka na čvrstom adsorbensu. Za identifikaciju i kvantitativno određivanje analita biće korišćena tečna hromatografija visoke performanse u sprezi sa teandem masenom spektrometrijom, za koju je pokazano da je metoda izbora za analizu polarnih jedinjenja iz složenih matrica, poput otpadne vode.

7. Mirjana Vuković Tema: Dimenzionisanje cevovoda izrađenog od nerđajućeg čelika primenom

standarda SRPS EN 13480-3 Mentor: Dr Milorad Zrilić

U farmaceutskoj industriji, cevovodi se koriste za povezivanje delova opreme i transport fluida i čvrstih materijala (praškastih komponenata, granulata, itd.) sa jednog mesta na drugo.


Imajući u vidu veoma stroge zahteve u pogledu proizvodnje preparata u sterilnim uslovima, metalni cevovodi se najčešće izrađuju od visokolegiranih nerđajućih čelika. U radu će biti dat pregled opreme i komponenata postrojenja u farmaceutskoj industriji. Osim toga, biće urađeno dimenzionisanje elemenata cevovoda, pravih cevi i cevnih lukova različite geometrije, primenom standarda SRPS EN 13480-3.

8. Suzana Topalović Tema: Eksperimentalno ispitivanje i provera modela za predviđanje ekspanzije

smeša filtracionog peska Mentor: Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić

Peščani filtri se koriste za prečišćavanje vode, odnosno za proizvodnju vode za piće. Peščani filtri spadaju u grupu uređaja sa periodičnim načinom rada. Ciklus filtracije se sastoji iz faze filtracije vode, pri čemu se nečistoće zadržavaju u sloju filtracionog peska, i faze ispiranja filtera. Faza ispiranja filtera se vrši propuštanjem vode kroz sloj filtracionog medijuma u smeru suprotnom od smera filtriranja, odnosno odozdo naviše. Pri ovome dolazi do fluidizacije sloja i uklanjanja nečistoća. S obzirom na činjenicu da filtracioni pesak predstavlja smešu čestica različitih dimenzija, prilikom ispiranja peščanih filtera dolazi do neželjene segregacije čestica. Zbog toga je za pravilan rad filtera veoma značajno predviđanje ekspanzije sloja filtracionog peska tokom fluidizacije. Cilj ovog završnog rada je eksperimentalno ispitivanje i provera postojećeg modela za predviđanje ekspanzija smeša kvarcnog filtracionog peska.

9. Tanja Gagić Tema: Proračun i optimizacija rada vakuum za filtraciju CaCO2 Mentor: Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić

Filtriranje suspenzija predstavlja značajnu operaciju u hemijskoj procesnoj industriji. U industrijskoj primeni nalazi se veliki broj različitih uređaja za filtraciju, a među najzastupljenijima su vakuum rotacioni filtri. Ovi filtri spadaju u grupu filtracionih uređaja sa kontinualnim radom i vrlo efikasno se koriste za filtriranje koncentrovanih suspenzija.

U ovom završnom radu izvršiće se proračun rada rotacionog vakuum filtra za filtriranje koncentrovane suspenzije CaCO3 masenog udela 40%. Tokom proračuna ispitaće se vreme potrebno za formiranje filtracione pogače različitih debljina, kao i vreme potrebno za ceđenje, ispiranje i sušenje filtracione pogače. Na osnovu dobijenih rezultata predložiće se parametri za optimalan režim rada rotacionog vakuum filtra kao što su broj obrtaja i procenat potpljenosti filtra u suspenziju.

10. Ana Koković Tema: Ispitivanje uticaja različitih rastvarača i vremena ekstrakcije na

antioksidativnu aktivnost ekstrakata majčine dušice Mentor: Dr Branko Bugarski

U prehrambenoj industriji koristi se veliki broj sintetskih i prirodnih antioksidanasa kao aditiva koji štite hranu od oksidacije. Zbog toksikoloških razloga prekomerna upotreba sintetskih antioksidanasa je dovedena u pitanje, a zahtevi potrošača su usmereni ka korišćenju prirodnih. U radu je određivan sadržaj polifenola i antioksidativna aktivnost ekstrakata majčine dusice dobijenih primenom postupka maceracije. Uzorci se razlikuju prema vremenu ekstrakcije i prema korišćenim rastvaračima (etanol i voda). Određen je ukupan sadržaj polifenola pomoću metode Folin-Ciocalteu i antioksidativna aktivnost metodama inhibicije DPPH (2,2-difenil-1-pikrilhidrazil) radikala i ABTS reagensa. Rađena je optimizacija procesa ekstrakcije, u cilju dobijanja ekstrakta sa najvećim sadržajem ukupnih polifenola i najboljim antioksidativnim dejstvom.


11. Tijana Živković Tema: Ravnoteža čvrsto-tečnost binarnih sistema malonske i jabučne kiselinesa (S)-(-)-etil laktatom

Mentor: Dr Ivona Radović Malonska (propanska dikarboksilna kiselina) i jabučna kiselina (hidroksibutanska

dikarboksilna kiselina) su čvrste dikarboksilne zasićene kiseline, koje se u prirodi mogu naći u voću i u biljkama. Jabučna kiselina, prirodni sastojak jabuke, ima veliku primenu u prehrambenoj industriji. Koristi se u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića kao pojačivač ukusa. Malonska kiselina se široko primenjuje u farmaceutskoj, prehrambenoj, kozmetičkoj industriji, kao i u medicini. Utvrđeno je da ova jedinjenja imaju antikoagulantna svojstva i sprečavaju pojavu kamena u bubregu.

Imajući u vidu veoma široku primenu prirodnih organskih kiselina u različitim industrijama, podaci o rastvorljivosti tih jedinjenja su od velikog značaja, naročito u farmaceutskoj industriji, kao i za proces separacije i prečišćavanja. U ovom radu ispitivće se ravnoteža čvrsto-tečno (SLE) binarnih sistema jabučna kiselina + (S)-(–)-etil laktat i malonska kiselina + (S)-(–)-etil laktat. Fazni dijagrami temperatura-sastav ravnoteže čvrsto-tečnost biće određivani na atmosferskom pritisku i u temperaturnom intervalu (298.15 – 408.15) K za sistem malonska kiselina + (S)-(–)-etil laktat i (298.15 – 403.15) K za sistem jabučna kiselina + (S)-(–)-etil laktat. Za eksperimentalno određivanje biće korišćena vizuelna, tzv. dinamička metoda.

12. Miloš Kuzmanović Tema: Difuzija di-hidro kverectina iz lipadnih mikročestica Mentor: Dr Rada Pjanović

Sistemi za kontrolisano otpuštanje lekova predstavljaju istraživačku oblast koja se intenzivno razvija zbog niza prednosti koje ovi sistemi pružaju i mogućeg unapređenja tradicionalnih formi lekova. Fosfolipodne mikročestice (lipozomi) su se pokazale potencijalno pogodnim nosačima aktivnih supstanci u sistemima ovog tipa.

Predmet ovog rada je eksperimentalno ispitivanje uticaja sastava membrane lipozoma na prenos mase difuzijom tj. na brzinu oslobađanja inkapsuliranog polifenola di-hidro kverectina. Biće ispitivani lipozomi čija se membrane sastoji od fosfolipida i lipozomi čija je membrane smeša fosfolipida i surfaktanta Span 80 (sorbitan mono-oleat). Difuzioni eksperimenti biće izvedeni u standardnoj Franz-ovoj difuzionoj ćeliji.

Rezultati eksperimentalnih ispitivanja pružiće odgovor kako se sastavom membrane lipozoma može kontrolisati oslobađanje aktivnih komponenti.

13. Andrej Selaković Tema: Ispitivanje stabilnosti emulzija sa tečnim kristalima Mentor: Dr Rada Pjanović

Emulzije sa tečnim kristalima su emulzije tipa ulje u vodi gde su čestice dispergovane faze okružene dodatnim slojem koji se sastoji od vode, ulja i emulgatora i na taj način su dodatno stabilisane. Ovaj dodatni sloj obrazuje lamelarnu gel mrežu unutar vodene faze koja se naziva tečnim kristalima ili hidrozomima. Prednost emulzija sa tečnim kristalima u poređenju sa konvencionalnim emulzijama ulje u vodi nije samo poboljšana stabilnost, već i mogućnost kontrolisanog otpuštanja aktivnih komponenti i u dubljim slojevima kože.

Cilj ovog rada je ispitivanje mogućnosti emulgovanja polarnih i nepolarnih kozmetičkih ulja korišćenjem smeše komercijalnih emulgatora Brij S2 i Brij S721 koji predstavljaju alkil-poli-glikolne estre. Stabilnost dobijenih emulzija biće ispitana izlaganjem povišenim temperaturama i UV zračenju (ubrzano starenje), konduktometrijskim i reološkim merenjima i centrifugiranjem.


Dobijeni rezultati testova stabilnosti pružiće uvid u kompatibilnost ispitivanih emulgatora sa polarnim i nepolarnim uljima.

14. Miloš Olujić Tema: Elektronska disperziona spektroskopija pektinskih čestica umreženih u rastvorima soli bakra

Mentor: Dr Sava Veličković Uklanjanje metala iz otpadnih voda je veoma široka i značajna oblast istraživanja u okviru koje su tokom godina razvijene brojne tehnologije. Konvencionalne metode za uklanjanje jona metala imaju brojne nedostatke pa je zbog toga neophodno pronaći ekonomski isplativo, tehnički lako izvodljivo rešenje, kojim bi se oni efikasno uklonili. Stoga, inovativne tehnologije za uklanjanje toksičnih metala sve se više oslanjaju na primenu različitih biomaterijala.

Cilj ovog rada je sinteza polimernih čestica na bazi polisaharida. Pektin je umrežavan u vodenim rastvorima jednovalentnog i dvovalentnig bakra upotrebom sledećih soli: Cu2Cl2; CuCl2; CuSO4; Cu(C2H3O2)2xH2O; Cu(NO3)2. Uzorci će biti karakterisani primenom EDS spektroskopije, na osnovu čega će se procenjivati uticaj vrste i veličine anjona koji ulaze u sastav soli, kao i koncentracije jona bakra koji učestvuju u procesu umrežavanja pektina.

15. Mihajlo Založnik Tema: Određivanje sadržaja estarskih grupa pektina modifikovanog zasićenim

dikarbosilnim kiselinama Mentor: Dr Sava Veličković

Pektin je prirodni polimer koi se sastoji od monomernih jedinica D-galakturonske kiseline (GalA), vezanih α-(1-4) glikozidnim vezama. Modifikacijom pektinskog lanca značajno se mogu izmeniti fizičke karakteristike pektina, kao što su tačka topljena, temperatura ostakljivanja i rastvorljivost. Strukturna ograničenja pektina mogu se otkloniti umrežavanjem pektina na određenim mestima u lancu. Na taj način se dobijaju materijali sa unapređenim karakteristikama kod kojih je očuvano svojstvo biokompatibilnosti i biodegradabilnosti.

Cilj ovog rada je određivanje sadržaja estarskih grupa u pektinu modifikovanom dikarboksilnim kiselinama. Udeo estarskih veza ispitivaće se volumetrijski, određivanjem hidroksilnog broja pekitna modifikovanog u reakcijama esterifikacije sa oksalnom,malonskom, ćilibarnom i adipinskom kiselinom. Takođe, predviđena je i analiza zavisnosti hidroksilnog broja proizvoda reakcije u funkciji dužine lanca primenjene dikiseline.

16. Jelena Vukosavljević Tema: Enzimska razgradnja sintetske antrahinonske boje Mentor: Dr Zorica Knežević-Jugović

Peroksidaza iz rena (EC 1.1.1.) katalizuje reakcije oksido-redukcije pri čemu je bisupstratni enzim: prvi supstrat je vodonik-peroksid, dok drugi može biti veliki broj organskih jedinjenja. Zbog toga je od velikog praktičnog značaja i može se koristiti za razgradnju aromatičnih jedinjenja prisutnih u nafti, uklanjanje fenola iz sintetičkih otpadnih voda, razgradnju sintetskih boja, lepkova i drugih adheziva, u biohemiji, dijagnostici i u terapeutske svrhe. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost primene peroksidaze iz rena za razgradnju sintetske boje (acid violett 109) pri različitim reakcionim uslovima (pH, temperatura, koncentracija vodonik-peroksida i sintetske boje). Pored toga ispitaće se kinetika enzimske reakcije pri optimalnim uslovima pri čemu će se za obradu rezultata koristiti različiti modeli bisupstratnih reakcija.


17. Snežana Reljić Tema: Sinteza, struktura i solvatohromizam 5-fenilazo-6-hidroksi-4-fenil-3-cijano-2-piridona

Mentor: Dr Gordana Ušćumlić Arilazo piridonske boje su sintetske organske boje kod kojih je kuplujuća

komponenta najčešće derivat piridona, a diazo komponenta može biti karbociklično ili heterociklično jedinjenje. Koriste se najčešće kao disperzne boje i služe za bojenje sintetskih vlakana. Poslednjih godina nalaze veliku primenu u informacionim tehnologijama, LCD ekranima i inkdžet grafičkim bojama. Fenomen azo-hidrazon tautomerije, koji je kod ovih boja prisutan ako u molekulu postoji labilan proton koje može intramolekulski da se razmenjuje, je veoma značajan jer tautomeri imaju različita optička, fizička i toksikološka svojstva kao i različitu obojenost.

U okviru rada će se sintetizovati 5-fenilazo-6-hidroksi-4-fenil-3-cijano-2-piridon reakcijom kuplovanja između odgovarajuće diazonijum soli i 4-fenil-6-hidroksi-3-cijano-2-piridona, koristeći klasične reakcione uslove za sintezu azo jedinjenja. 4-Fenil-6-hidroksi-3-cijano-2-piridon će biti sintetizovan reakcijom etilbenzoilacetata i cijanoacetamida, koristeći modifikovan postupak naveden u literaturi. Apsorpcioni maksimumi sintetizovane azo boje će biti određeni u različitim rastvaračima na osnovu čega će se diskutovati solvatohromne karakteristike ovog jedinjenja.

18. Aleksandra Joksimović Tema: Primena radiografske metode u kontroli ispravnosti zavarenih spojeva kod

posuda pod pritiskom Mentor: Dr Ljubica Milović Posude pod pritiskom su pri eksploataciji izložene nepovoljnim radnim uslovima koji prouzrokuju visoke vrednosti napona. U eksploataciji je veoma česta situacija kada treba proceniti strukturni integritet posuda pod pritiskom, kao i sigurnost njihovih zavarenih spojeva. Iskustvo pokazuje da se ispitivanje posuda pod pritiskom u takvim slučajevima svodi na ispitivanje prslina u zavarenim spojevima i ispitivanje i proveru kvaliteta korišćenog osnovnog materijala. Imajući prethodno u vidu, u ovom završnom radu će se analizirati primena radiografske metode za ispitivanje posuda pod pritiskom bez razaranja. Pregledom literature kao i teorijskim analizama će se ukazati na pouzdanost i tačnost navedenog postupka u opštem stanju posude, opasnosti od loma u zavisnosti od eventualne postojeće prsline, njene veličine i njenog položaja u zavarenim spojevima.

19. Miloš Uzelac Tema: Elektrohemijska sinteza zaštitne prevlake polianilina na bakru Mentor: Dr Milica Gvozdenović

Polianilin je jedan od najintenzivnije proučavanih elektroprovodnih polimera u zaštiti metala i legura od korozije. Polianilin je moguće dobiti hemijskim i elektrohemijskim postupcima. Elektrohemijska sinteza ima prednosti jer se prevlaka može direktno dobiti na metalu, što olakšava dalju karakterizaciju. U slučaju bakra, elektrohemijska sinteza je otežana imajući u vidu da je potencijal polimerizacije anilina visok i da se nalazi u oblasti u kojoj se bakar rastvara. Vodeni rastvori na bazi Na-benzoata su se pokazali kao zadovoljavajući za elektrohemijsko formiranje polianilina na čeliku i aluminijumu, pa je cilj ovog rada ispitivanje mogućnosti za formiranje prevlake na bazi polianilina na bakru iz ovih rasvora. U tom smislu biće ispitivan uticaj koncentracije Na-benzoata i gustine struje polimerizacije anilina . Za određivanje koncentracije Na-benzoata ispitivaće se anodno ponašanje bakra u rastvorima različite koncentracije snimanjem potenciodinamičkih polarizacionih krivih bez i u prisustvu anilina. Za određivanje gustine struje polimerizacije biće snimane hronopotenciometrijske (galvanostaske) krive različitim gustinama


struje i biće procenjivana efikasnost polimerizacije. Eventualna zaštitna svojstva prevlake polianilina na bakru biće procenjivana na osnovu snimanja polarizacionih krivih u rastvoru NaCl.

20. Luka Matović Tema: Sinteza novih 5-(4-supstituisanih arilazo)-3-cijano-6-hidroksi-1-

Karboksimetil-4-metil-2-piridona Mentor: Dr Dušan Mijin

U okviru rada izvršila bi se prvo optimizacija sinteze 3-cijano-6-hidroksi-1-karboksimetil-4-metil-2-piridona polazeći iz etil-cijanoacetata, acetsirćetnog estra i glicina u prisustvu kalijum-hidroksida. Ispitaće se uticaj molskog odnosa reaktanata, temperature, reakcionog vremena i temperature reakcione smeše na prinos piridona. U nastavku rada, iz dobijenog piridona i odgovarajućih monosupstituisanih anilina sintetizovaće se novi 5-(4-supstituisani arilazo)-3-cijano-6-hidroksi-1-karboksimetil-4-metil-2-piridoni. Dobijeni proizvodi reakcija bi se okarakterisali temperaturama topljenja, UV-vis, IR i NMR podacima.

21. Zorica Jovanović Tema: Ispitivanje mogućnosti desorpcije bakar(II)-jona sa čestica zeolita A Mentor: Dr Bojana Obradović

Zeoliti predstavljaju atraktivne sorbente za primenu u tretmanu otpadnih voda usled dobrih jono-izmenjivackih svojstava koja omogućavaju uklanjanje jona teških metala iz vodene sredine. Prethodna istrazivanja su pokazala da se bakar(II)-joni uspešno mogu ukloniti iz vodenih rastvora primenom zeolita A. Da bi ovaj proces imao praktičnu primenu, neophodno je ispitati da li zeolit A zasićen jonima teških metala može u potpunosti da se regeneriše. U ovom radu ispitaće se mogućnost desorpcije bakar(II)-jona sa čestica zeolita A korišćenjem rastvora natrijum-hlorida i dinatrijum-etilendiamintetraacetata. Kinetika desorpcije će biti modelovana primenom modela unutrašnje difuzije. Očekivani rezultati pružaju osnovu za projektovanje jednog integrisanog proseca za uklanjanje jona teških metala iz vodenih rastvora pomoću zeolita A, tj. tretman otpadne vode i regeneraciju zeolita A uz njegovo ponovno korišćenje.

22. Stefanija Ranković Tema: Uticaj rastvarača na stabilnost procesa elektropredenja vlakana od Poli-

(metilmetakrilat)a Mentor: Dr Vesna Radojević

Polimerna nano i mikro vlakna dobijena procesom elektropredenja privukla su veliku pažnju poslednjih godina zbog njihovih očiglednih prednosti kao što su visok odnos površina/zapremina, laka funkcionalizacija površine i mali prečnici reda od nekoliko mikrometara do nekoliko nanometatra. Elektropredenje (electrospinning) predstavlja izuzetnu tehniku za dobijenje vlakana, koja u sebi objedinjuje jednostavnost i nisku cenu sa izuzetno dobrim prinosom.

U eksperimentalnom delu biće ispitivana mogućnost dobijanja vlakana od poli-(metilmetakrilat)a PMMA primenom različitih procesnih parametara (rastvarača, koncentracije rastvora, protoka rastvora i rastojanja imeđu vrha igle i kolektora), kao i uticaj ovih parametara na ravnomernost porečnika dobijenih vlakana. Karakterizacija dobijenih vlakana biće izvedena je primenom metoda skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM) i metodom analize slike Image-pro.



2.6. SPISAK STUDENATA KOJI SU ODBRANILI ZAVRŠNI MASTER RAD

od 11.07.2013. do 16.09.2013. god.


Studijski program Mentor

Ocena Dat. odbr. Prosek Završni

mas. rad 1. Marija Ivanović 3137/12 HI Dr Ivona Radović 9,75 10 11.07. 2. Marija Pavlović 3093/11 BI Dr Slaviša Putić 8,50 10 12.07. 3. Marija Pavlović 3094 HI Dr Slaviša Putić 9,38 10 12.07. 4. Ivana Pantić 3124/12 HI Dr Slaviša Putić 9,75 10 12.07. 5. Katarina Banjanac 3047/12 BI Dr Dejan Bezbradica 9,88 10 12.07. 6. Nataša Kočović 3049/11 HI Dr Aleksandra Perić-Grujić 9,25 10 12.07. 7. Dragana Stojanović 3117/12 HI Dr Sava Veličković 9,38 10 16.07. 8. Neda Malešić 3123/12 HI Dr Simonida Tomić 9,75 10 16.07. 9. Maja Kuzmanović 3138/12 IM Dr Simonida Tomić 9,75 10 18.07. 10. Vera Katić 3058/11 BI Dr Suzana Dimitrijević 9,63 10 30.07. 11. Natalija Zdravković 3019/12 IZ Dr Dragan Povrenović 9,63 10 23.08. 12. Milica Pantić 3002/12 HI Dr Irena Žižović 10,00 10 02.09. 13. Maja Marković 3004/12 HI Dr Rada Pjanović 9,75 10 03.09. 14. Marija Marković 3027/12 IZ Dr Mirjana Ristić 9,00 10 04.09. 15. Danica Ojdanić 3136/12 HI Dr Marko Rakin 9,63 10 09.09. 16. Suzana Vučinić 3010/12 HI Dr Nikola Nikačević 8,63 10 13.09. 17. Ivan Mema 3053/12 HI Dr Emila Živković 9,63 10 16.09. 18. Milan Mihajlović 3052/12 HI Dr Emila Živković 9,88 10 16.09. 19. Aleksandar Stojanović 3051/12 HI Dr Emila Živković 9,88 10 18.09.


2.7. PRIJAVLJENI ZAVRŠNI MASTER RADOVI

Kandidat-tema Komisija S.prog.

1. JELENA PETROVIĆ, dipl. inž. 3080/12 Zavisnost dinamičkog viskoziteta putnih i polimer modifikovanih bitumena od vremena i načina starenja

1. Dr Aleksandar Orlović, van. prof. TMF (1) 2. Dr Sava Veličković, docent TMF 3. Dr Melina Kalagasidis Krušić, van. prof. TMF

IZŽS

2. MARKO JANKOVIĆ, dipl. inž. 3113/12 Uticaj pritiska i čistoće vodonika na proces hidroobrade smeše gasnog i lakog cikličnog ulja

1. Dr Aleksandar Orlović, van. prof. TMF (2) 2. Dr Nikola Nikačević, docent TMF 3. Dr Ivona Radović, docent TMF

MSHI


3. RAJKO GUJANIČIĆ, dipl. inž. 3075/11 Monitoring otrovnih hemijskih supstanci pri hemijskom akcidentu

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF (3) 2. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 3. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF

IZŽS

4. KSENIJA MOMIĆ, dipl. inž. 3044/10 Ekološki aspekti projekta izradnje nove topionice bakra u Boru

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF (4) 2. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

IZŽS

5. ALEKSANDAR LAZIĆ, dipl. inž. 3031/12 Optimizacija metode određivanja dimetilsulfida metodom gasne hromatografije

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF (5) 2. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 3. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF

IZŽS

6. MATEA KORICA, dipl. Inž. 3102/11 Dobijanje pamučne pređe poboljšanih sorpcionih svojstava

1. Dr Mirjana Kostić, van. prof. TMF (1) 2. Dr Koviljka Asanović, van. prof. TMF 3. Dr Snežana Stanković, docent TMF

TT

7. SLAVKO MIJATOV, dipl. inž. 3051/11 Praćenje kvaliteta baruta primenom HPLC i HFC metode

1. Dr Slavica Stevanović, red. prof. TMF (1) 2. Dr Ljubinka Rajaković, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF

HI

8. NATAŠA ĐORĐEVIĆ, dipl. inž. 3105/12 Priprema i svojstva nanokompozita na bazi biodegradabilnog poli(ε-kaprolaktona) i organo-modifikovanih glina

1. Dr Marija Nikolić, docent TMF (1) 2. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF 3. Dr Jelena Rogan, docent TMF

HI

9. KATARINA MILOŠEVIĆ, dipl. inž. 3012/12 Uklanjanje katjonske boje iz vode adsorpcijom na prirodnom i modifikovanom sepiolitu

1. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF (3) 2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 3. Dr Snežana Grujić, van. prof.

HI

10. RENATA IŠTVAN, dipl. inž. 3041/12 Antioksidativna svojstva lekovitog bilja u emulzijama tipa u/v

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF (2) 2. Dr Suzana Dimitijević, van. prof. TMF 3. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF

BIB

11. MILIJANA BUNJAC, dipl. inž. 3014/12 Tehnološke i nutritivne karakteristike hidrolizata proteina surutke

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF (3) 2. Dr Suzana Dimitijević, van. prof. TMF 3. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF

BIB

12. MARIJANA GODAN, dipl. inž. 3042/10 Analiza sistema sakupljanja komunalnog otpada u Beogradu

1. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF (2) 2. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 3. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF

IZŽS

13. MARIJANA PONJAVIĆ, dipl. inž. 3073/12 Sinteza i karakterizacija biodegradabilnih poli(ε-kaprolakton)-poli(etilen oksid)-poli(ε-kaprolakton) triblok kopolimera

1. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF (1) 2. Dr Marija Nikolić, docent TMF 3. Dr Katarina Jeremić, red. prof. TMF

HI


14. RADMILA FILIPOVIĆ, dipl. inž. 3015/11 Proizvodnja enzima α-galaktozidaze pomoću plesni Aspergillus oryzae

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF (5) 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF

BIB

15. MARIJA ŽIVKOVIĆ, dipl. inž. 3009/12 Dekolorizacija sintetske komercijalne antrahinonske boje pomoću slobodne i imobilisane peroksidaze iz rena

1. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF (1) 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF

BIB

16. SLOBODANKA STOLIĆ, dipl. inž. 3040/12 Proračun rotacionih sušnica i analiza energetske efikasnosti postrojenja za sušenje bakar(II)-sulfat-pentahidrata

1. Dr Ivona Radović, docent TMF (3) 2. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 3. Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić, docent TMF

HI

17. MARINA KOVAČEVIĆ, dipl. inž. 3071/12 Elementi u tragovima u odabranim čajevima sa područja Beograda

1. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF (6) 2. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF 3. Dr Inž. Boris Lončar, van. prof. TMF

IZŽS

18. SLAĐANA DAVIDOVIĆ, dipl. inž. 3026/11 Proračun cevovoda i izbor pumpi u pumpnim stanicama postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

1. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF (3) 2. Dr Slaviša Putić, red. prof. TMF 3. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF

HI

19. NEMANJA VUČETIĆ, dipl. inž. 3153/12 Prenos mase u partikulativno fluidizovanim slojevima u uslovima razvijenog difuzionog graničnog sloja

1. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF (1) 2. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 3. Dr Rada Pjanović, docent TMF

HI

20. FILIP PETROVIĆ, dipl. inž. 3085/12 Natkritična impregnacija celuloze acetata i polisaharidnih gelova kukuruznog skroba timolom

1. Dr Irena Žižović, van. prof. TMF (2) 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Melina Kalagasidis-Krušić, van. prof. TMF

HI

21. MAJA TODOROVIĆ, dipl. inž. 3060/12 Primena kalijum-sorbata kao aditiva u bezalkoholnim osvežavajućim napicima

1. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF (5) 2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF

BIB

22. NENAD VIDANOVIĆ, dipl. inž. 3145/12 Dimenzionisanje i proračun čvrstoće rezervoara za skladištenje tečnog azota

1. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF (4) 2. Dr Slaviša Putić, red. prof. TMF 3. Dr Milorad Zrilić, van. prof. TMF

HI

23. BOJANA STOJANOVIĆ, dipl. inž. 3125/12 Kontrolni proračun čvrstoće torisferičnog danca rezervoara za vazduh

1. Dr Slaviša Putić, red. prof. TMF (5) 2. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF 3. Dr Ljubica Milović, docent TMF

HI


24. JELENA PEJOVIĆ, dipl. inž. 3092/11 Kontrolni proračun čvrstoće omotača rezervoara za vazduh

1. Dr Slaviša Putić, red. prof. TMF (6) 2. Dr Marko Rakin, van. prof. TMF 3. Dr Milorad Zrilić, van. prof. TMF

HI

25. JOVANA GRUBIĆ, dipl. inž. 3106/11 Inkapsulacija polifenola iz vodenog ekstrakta Thymus serpyllum L. u mikročestice hitozana dobijene emulzionim postupkom

1. Dr Melina Kalagasidis Krušić, van. prof. TMF (2) 2. Dr Marija Nikolić, docent 3. Dr Nikola Milašinović, docent Kriminalističko-policijske akademije

IM

26. MARINA GOLUBOVIĆ, dipl. inž. 3118/12 Inkapsulacija polifenola iz Thymus serpyllum L. U mikročestice alginata i želatina

1. Dr Melina Kalagasidis Krušić, van. prof. TMF (3) 2. Dr Marija Nikolić, docent 3. Dr Nikola Milašinović, docent Kriminalističko-policijske akademije

HI

27. MARIJA ĐOKIĆ, dipl. inž. 3021/12 Karakterizacija pepela iz termoelektrane „Kostolac“

1. Dr Snežana Grujić, van. prof. TMF (1) 2. Dr Tatjana Volkov-Husović, red. prof. TMF 3. Dr Jelena Miladinović, van. prof. TMF

HI

28. ANA GLUVIĆ, dipl. inž. 3048/12 Uticaj različitih proteaza i pretretmana na hidrolizu proteina belanceta i biološku aktivnost dobijenih hidrolizata

1. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF (1) 2. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 3. Dr Marina Dojčinović, docent TMF

BIB

29. SUNČANA DOBROSAVLJEVIĆ, dipl. inž. 3116/12 Tehnologija remedijacije lokaliteta kontaminiranih niskoaktivnim radioaktivnim materijama

1. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF (1) 2. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF

IZŽS

30. JELENA MILENKOVIĆ, dipl. inž. 3097/12 Određivanje kapaciteta i mehanizma apsorpcije pektina umreženog u vodenim rastvorima soli bakra

1. Dr Sava Veličković, docent TMF (3) 2. Dr Enis Džunuzović, docent TMF 3. Dr Tatjana Volkov-Husović, red. prof. TMF

HI

31. JELENA SMILJANIĆ, dipl. inž. 3058/12 Karakterizacija pektina modifikovanog zasićenim dikarboksilnim kiselinama

1. Dr Sava Veličković, docent TMF (4) 2. Dr Melina Kalagasidis Krušić, van. prof. TMF 3. Dr Rada Pjanović, docent TMF

IM

32. MILICA JOVIĆ, dipl. inž. 3103/12 Adsorpcija boja na mezoporoznom materijalu sintetisanom pomoću triblok kopolimera

1. Dr Sava Veličković, docent TMF (5) 2. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 3. Dr Tatjana Volkov-Husović, red. prof. TMF

IM

33. VERICA LAZIĆ, dipl. inž. 3048/10 Adsorpcija jona kobalta na hidrogelu poliakrilne kiseline

1. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF (2) 2. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF

IZŽS


34. DANIJELA STANIŠIĆ, dipl. inž. 3149/12 Minimalna brzina gasa i/ili tečnosti za recirkulaciju čestica u trofaznom pneumatskom reaktoru sa spoljašnjom recirkulacijom

1. Dr Milan Milivojević, docent TMF (1) 2. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF

HI

35. RADMILA GLAMOČANIN, dipl. inž. 3057/12 Eksperimentalno i kvantno-hemijsko proučavanje strukture 5-arilazo-4-aril-6-hidroksi-3-cijano-2-piridonskih boja

1. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF (1) 2. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 3. Dr Nataša Valentić, docent TMF

HI

36. LANA PUTIĆ, dipl. inž. 3003/11 Karakteristike kvašenja glatkih pletenina izrađenih od prirodnih i regenerisanih celuloznih vlakana

1. Dr Snežana Stanković, docent TMF (1) 2. Dr Mirjana Kostić, van. prof. TMF 3. Dr Koviljka Asanović, docent TMF

TT

37. ANA KOCIĆ, dipl. inž. 3095/11 Uticaj dimenzijalne stabilnosti glatkih pletenina na njihova UV zaštitna svojstva

1. Dr Snežana Stanković, docent TMF (2) 2. Dr Dušan Popović, docent Fizički fakultet 3. Dr Mirjana Kostić, van. prof. TMF

TT

38. DRAŽEN GRUMIĆ, dipl. inž. 3100/12 Određivanje dimetilsulfida u pivu metodom gasne hromatografije

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF (6) 2. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

IZŽS

39. NEVENA COJIĆ, dipl. inž. 3062/11 Ispitivanje radnih parametara peščanog filtera

1. Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić, docent TMF (4) 2. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF

HI

2.7.1. OBRAZLOŽENJA TEMA ZAVRŠNIH MASTER RADOVA

1. Jelena Petrović Tema: Zavisnost dinamičkog viskoziteta putnih i polimer modifikovanih bitumena

od vremena i načina starenja Mentor: Dr Aleksandar Orlović

U ovom radu biće ispitivan uticaj vremena i načina starenja na viskozitet putnog bitumena i bitumena modifikovanog polimerom SBS. Za analizu je odabran putni bitumen iz klase EVRO BIT 50/70 i polimer modifikovani bitumen iz klase PMB 50/90. Pripremiće se homogeni uzorci oba tipa bitumena i podeliti na više jednakih alikvota. Prvi deo ispitivanja će se odnositi na određivanje dinamičkog viskoziteta uzoraka oba tipa bitumena u periodu od 30 dana (na svakih 7 dana), ostavljenih da stare na sobnoj temperaturi. Drugi deo ispitivanja će se odnositi na određivanje dinamičkog viskoziteta oba tipa

bitumena pre i nakon ubrzanog starenja TFOT-metodom (na 163⁰ C/5h). Za starenje će se koristiti stacionarna komora. Treći deo ispitivanja će se odnositi na određivanje dinamičkog viskoziteta oba tipa bitumena pre i nakon ubrzanog starenja RTFOT-metodom (na

163⁰ C/75min). Za starenje će se koristiti rotaciona komora sa protokom vazduha.


Dinamički viskozitet ostarelih uzoraka biće određivan u silikonskom kupatilu korišćenjem sertifikovanih kapilarnih viskozimetra za neprovidne tečnosti (Cannon-Manning i

Asphalt Institute vakum kapilarni viskozimetri), na temperaturi od 60⁰ C za putni bitumen i

85⁰ C za polimer modifikovani bitumen.

2. Marko Janković Tema: Uticaj pritiska i čistoće vodonika na proces hidroobrade smeše gasnog i

lakog cikličnog ulja Mentor: Dr Aleksandar Orlović

U ovom radu biće ispitivan uticaj pritiska i čistoće vodonika na proces hidroobrade srednjih destilata, smeše gasnog ulja i lakog cikličnog ulja. Ispitivanja će biti izvedena korišćenjem razvijenog matematičkog modela cevnog reaktora sa nepokretnim slojem katalizatora. Ovaj model je razvijen na osnovu podataka sa industrijskog testa izvedenog u Rafineriji nafte Pančevo. U okviru ispitivanja uticaja pritiska i čistoće vodonika na konverziju sumpornih jedinjenja, razvijeni model je neophodno modifikovati dodatnim izračunavanjima ravnoteže para-tečnost unutar reaktora. Za ova izračunavanje koristiće se Peng-Robinson jednačina stanja u definisanom opsegu pritisaka i udela metana u struji vodonika. U ovom radu će se koristiti različiti sastavi struje vodonika na ulazu u reaktor jer se očekuje da čistoća vodonika može imati značajan uticaj na konverziju sumpornih jedinjenja i aromatskih jedinjenja u katalitičkom reaktoru. Rezultati će biti upoređeni sa rezultatima konverzije dobijenim korišćenjem sastava struje vodonika u industrijskim uslovima. Drugi važan parametar procesa hidroobrade, čiji će se uticaj ispitivati u okviru ovog master rada, je pritisak u katalitičkom reaktoru. Različiti pritisci u reaktoru mogu značajno uticati na kinetiku hemijskih reakcija i ravnotežu para-tečnost, a samim tim i na konverziju sumpornih i aromatskih jedinjenja u reaktoru.

3. Rajko Gujaničić Tema: Monitoring otrovnih hemijskih supstanci pri hemijskom akcidentu Mentor: Dr Dušan Antonović

U okviru rada se razmatraju različite metode za detekciju i monitoring različitih otrovnih hemijskih supstanci pri potencijalnom hemijskom akcidentu. U uvodnom delu rada prikazana je podela i izvršena je karakterizacija grupa hemijskih akcidenata. Posebna razmatranja su prikazana u delu rada za reagovanje odgovarajućih organizovanih odeljenja u Republici Srbiji za reagovanje u integrisanom odgovoru na krizu nastalu pri hemijskim akcidentima, savremenim metodama i sredstvima za detekciju otrovnih hemijskih supstanci, kao i softverskim programima namenjenim za automatatsku procenu i prognozu posledica hemijskog akcidenta. U zaključnom delu rada su izneti problemi koji se javljaju prilikom rešavanja krize nastale hemijskim akcidentima, kao i slabosti i mane pri reagovanju u slučaju hemijskog akcidenta u Republici Srbiji.

4. Ksenija Momić Tema: Ekološki aspekti projekta izradnje nove topionice bakra u Boru Mentor: Dr Dušan Antonović

Fenol јe ograničeno rastvorljiv u vodi i predstavlja značaјni zagađivač vodotokova, a posebno piјaće vode, veoma јe korozivna supstanca za oči, kožu i respiratorni trakt. Izaziva dermatitis, a pare edem pluća. Unošenje fenola u organizam može dovesti i do štetnih efekata na centralni nervni sistem, јetru i bubrege. Naјnoviјa istraživanja ukazuјu i na moguću karcinogenost fenola. Zbog ovih osobina veoma јe važno određivanje sadržaјa fenola u vodotokovima, posebno onih iz koјih se koristi voda za snabdevanje fabrika voda za piće, rekreaciјu i poljoprivredne delatnosti.


U ovom radu će se vršiti ispitivanja sadržaјa fenola kao i efikasnost njegovog uklanjanja iz otpadnih voda iz proizvodnje i prerade uglja iz Ogranka „Prerada” u Vreocima. Pratiće se ceo ciklus prerade uglja od iskopavanja, Mokre separaciјe, Sušare i korišćenja u Toplani. Ispitivaće se otpadne/ocedne vode iz svakog dela postrojenja za prečišćavanje, koje se sastoji od prihvatnog rezervoara, filter taložnika, sekundarnog taložnika i laguna. Sadržaј fenola u ovim otpadnim vodama će se određivati spektrofotometriјski sa 4-aminoantipirinom posle destilaciјe. Rezultati će biti komentarisani u sklopu ostalih parametara kvaliteta vode reke Kolubare za period od godinu dana ( praćenje sadržaja za svako godišnje doba ).

5. Aleksandar Lazić Tema: Optimizacija metode određivanja dimetilsulfida metodom gasne

hromatografije Mentor: Dr Dušan Antonović

Dimetilsilfid ima važnu ulogu za ukus i aromu piva u završnoj fazi proizvodnje. Detekcija slobodnog i ukupnog dimetilsulfida u pivarskom kvascu se može izvršiti brzo korišćenjem gasne hromatografije ili hemiluminescencije. Dimetilsulfid je isparljivo sumporno jedinjenje koje se u pivu nalazi u veoma malim koncentracijama nivoa ppb. U svakoj fazi proizvodnje piva se DMS formira i rezultujuća koncentracija je uopšetno ispod 50 ppb u završnom pivu. Određivanje DMS nastalog iz kvasca korišćenjem headspace gasne hromatografije je korišćenjem SCD metode. To uključuje određivanje slobodnog i ukupnog DMS kao razlike količina u prekursorima. U radu će se prikazati optimizacija postupka određivanja DMS metodom kapilarne gasne hromatografije korišćenjem FID detektora sa splitless injekorom. Ispitivaće se temperaturni režim određivanja, polarnost kolona (DB-1 i DB-5) i protoka nosećeg gasa kroz kolonu. Optimalna metoda detekcije DMS će biti prikazana za određivanje u realnom uzorku piva.

6. Matea Korica Tema: Dobijanje pamučne pređe poboljšanih sorpcionih svojstava Mentor: Dr Mirjana Kostić

Cilj ovog rada je proučavanje uticaja selektivnih oksidacionih sredstava na uvođenje funkcionalnih grupa (karbonilnih i karboksilnih) i na promenu sorpcionih svojstava (sorpcija vlage i sposobnost zadržavanja vode) pamučne pređe. Posebna pažnja je posvećena oksidaciji pamučne pređe pomoću, danas veoma aktuelnog, 2,2,6,6-tetrametilpiperidin-1-oksi (TEMPO) radikala. Oksidacijom u sistemu TEMPO/NaBr/NaClO primarne hidroksilne grupe celuloze oksidišu se do karboksilnih, što za posledicu ima poboljšanje sorpcionih svojstava oksidisanih pređa. Za određivanje uvedenih funkcionalnih grupa i sorpcionih karakteristika odabranih pređa biće korišćene standardne i metode razvijene na Katedri za tekstilno inženjerstvo TMF-a u Beogradu. Promene u svojstvima modifikovanih pređa u odnosu na polazni uzorak biće praćene u funkciji koncentracije oksidacionog sredstva i vremena modifikovanja. Oksidisana pamučna pređa sa poboljšanim sorpcionim svojstvima predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje širokog spektra tekstilnih proizvoda specijalne namene.

7. Slavko Mijatov Tema: Praćenje kvaliteta baruta primenom HPLC i HFC metode Mentor: Dr Slavica Stevanović

Predmet ovog rada je odabir pogodnih analitičkih metoda za praćenje kvaliteta baruta kao gotovih proizvoda u toku skladištenja. Mehanizmi egzotermnih reakcija u barutima, koje se konstantno odvijaju kao posledica prisustva nitroceluloze, još uvek nisu dovoljno razjašnjeni, te je primena većeg broja metoda koje za ocenu hemijske stabilnosti ovih materija koriste različite kriterijume, neophodna za donošenje zaključaka o bezbednom skladištenju baruta.


Osnovni cilj ovog master rada je izrada novih standarda koji se bave praćenjem hemijske stabilnosti energetskih materija (baruta) u toku skladištenja kao i izmena postojećih standarda uzimajući u obzir prednosti i dostignuća savremenih instrumentalnih metoda hemijske analize. U teorijskom delu objasniće se hemijski sastav baruta, stabilnost ovih materija kao posledica prisustva nitroceluloze i fizičko-hemijskih procesa koji se dešavaju u istoj, kao i opis pomenutih metoda hemijske analize koje se koriste za kvalitativno i kvantitativno praćenje hemijske stabilnosti baruta. Razmotriće se uloga i mehanizmi reagovanja stabilizatora difenilamina, odnosno etilcentralita, kao obavezne komponente baruta. HPLC (High Performance Liquid Chromatography) metodom dobiće se kvantitativni podaci o sadržaju stabilizatora koji će se koristiti kao kriterijum hemijske stabilnosti baruta. HFC (Heat Flow Calorimetry) metoda će se koristiti za određivanje brzine oslobađanja toplote, kao ključnog faktora za bezbedno skladištenje baruta. Brzina će se meriti kalorimetrima sa velikom osetljivošću, što omogućava praćenje hemijskih reakcija sa malim brzinama.

Eksperimentalni deo će sadržati rezultate ispitivanja više različitih uzoraka baruta po hemijskom sastavu, stabilizovanih difenilaminom i etilcentralitom, čije će analize biti realizovane u laboratoriji Tehničkog remontnog zavoda u Kragujevacu, primenom HPLC i HFC metode. Koristiće se tečni hromatograf sa UV detektorom za određivanje sadržaja difenilamina i etilcentralita u uzorcima baruta. Uvidom u količinu preostalog sadržaja stabilizatora u odnosu na početni, donosiće se zaključci o hemijskoj stabilnosti baruta, korišćenjem kriterijuma po standardu SNO 8069/91. HFC metodom određivaće se brzina razvijanja toplote u uzorcima baruta na konstantnoj temperaturi između 60°C i 90°C, odnosno meriće se ukupni toplotni fluks. Maksimalna dozvoljena granica toplotnog fluksa koja je diktirana eksperimentalnom temperaturom koja je zastupljena, koristiće se kao kriterijum za hemijsku stabilnost baruta, prema standardu STANAG 4582. Diskusijom rezultata i njihovim upoređivanjem ukazaće na prednosti jedne u odnosu na drugu metodu u procesu kontrole i praćenja kvaliteta baruta. Kroz ovaj rad student će imati mogućnost da razvije analitičke i matematičke veštine neophodne za završetak studija u oblasti hemijskog inženjerstva, odnosno područja kontrole kvaliteta energetskih materija.

8. Nataša Đorđević Tema: Priprema i svojstva nanokompozita na bazi biodegradabilnog poli(ε-kaprolaktona) i organo-modifikovanih glina

Mentor: Dr Marija Nikolić Biodegradabilni polimeri, kao alternativa konvencionalnim, nedegradabilnim polimerima,

privlače veliku pažnju poslednjih godina zahvaljujući rastućoj zabrinutosti za očuvanje životne sredine, a takođe i zbog njihove sve veće primene u biomedicinske svrhe. Najistaknutija grupa biodegradabilnih polimera su alifatski poliestri, kojima pripada i poli(ε-kaprolakton), PCL. Ovaj poliestar je semikristaliničan polimer relativno niske temperature topljenja i ostakljivanja. PCL se lako prerađuje iz rastopa, mešljiv je sa mnogim polimerima i biokompatibilan je. Širu primenu PCL ograničavaju loša mehanička svojstva, velika propustljivost za gasove i loša termička svojstva. Jedan od načina kojim se mogu poboljšati svojstva ovog poliestra je priprema kompozita PCL sa nanoglinama.

Predmet ovog master rada je priprema nanokompozita na bazi PCL i dve vrste organo-modifikovanih glina i ispitivanje uticaja različitih modifikatora glina na disperziju nanoglina i svojstva dobijenih nanokompozita. Koristiće se komercijalne nanogline (Cloisite 30B i 15A) koje su modifikovane različitim kvaternernim alkil amonijum-jonima i poseduju različitu hidrofobnost. Nanokompoziti sa 1, 3, 5 i 8 mas. % gline će biti pripremljeni iz rastvora PCL i disperzije glina u hloroformu. Stepen disperzije gline i morfologija nanokompozita biće ispitani optičkom mikroskopijom, skenirajućom elektronskom mikroskopijom i rendgenskom difrakcijom na velikim uglovima. Termička svojstva i stepen kristaliničnosti biće određeni diferencijalnom skenirajućom


kalorimetrijom. Termička stabilnost nanokompozita biće ispitana termogravimetrijskom analizom u neizotermskim uslovima. Mehanička svojstva nanokompozita i PCL će biti poređena u ogledima istezanja na filmovima određivanjem modula elastičnosti, napona i izduženja pri kidanju.

9. Katarina Milošević Tema: Uklanjanje katjonske boje iz vode adsorpcijom na prirodnom i

modifikovanom sepiolitu Mentor: Dr Rada Petrović

Boje se iz otpadnih voda mogu ukloniti različitim fizičkim, hemijskim i biološkim postupcima, među kojima adsorpcija ima veliki značaj, jer može da se koristi za uklanjanje različitih obojenih supstanci, pri čemu se iz vode odstranjuju celi molekuli boje, za razliku od nekih postupaka koji razaraju hromofore, ostavljajući štetne, neobojene komponente u efluentima. Među brojnim materijalima koji se poslednjuh godina ispituju kao mogući adsorbenti za boje, glineni minerali su posebno zastupljeni, zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti, niskoj ceni i brojnim mogućnostima modifikacije u cilju povećanja adsorpcionog kapaciteta i poboljšanja svojstava uopšte. Zahvaljujući specifičnoj strukturi, sepiolit je jedan od glinenih minerala koji se u prirodnom obliku ili nakon različitih modifikacija primenjuje za uklanjanje boja iz vodene sredine. U ovom master rada će biti ispitana adsorpcija boje Basic Yellow 28, koja se komercijalno koristi za bojenje papira, kože i tekstilnih materijala, na prirodnom sepiolitu i sepiolitu koji je modifikovan gvožđe(III)-hloridom u baznoj sredini. Adsorpcija će biti ispitana pri različitim početnim koncentracijama boje, pH vrednostima i na različitim temperaturama (25, 40, 50 i 60 °C). Adsorpcioni kapaciteti na različitim temperaturama biće određeni na osnovu adsorpcionih izotermi, a eksperimentalni rezultati će biti obrađeni korišćenjem teorijskih modela adsorpcionih izotermi. Rezultati ispitivanja kinetike adsorpcije biće obrađeni primenom kinetičkih modela pseudo-prvog reda, pseudo-drugog reda i modela unutarčestične difuzije. Za određivanje koncentracija boje koristiće se UV – Vis spektrofotometrija.

10. Renata Ištvan Tema: Antioksidativna svojstva lekovitog bilja u emulzijama tipa u/v Mentor: Dr Slavica Šiler-Marinković Većina lekovitih biljaka poseduje izražena antioksidativna svojstva, koja su važna za njihovo lekovito delovanje. Međutim, antioksidativna svojstva određena in vitro u ekstraktima, često ne koreliraju sa njihovom vrednošću u realnim sistemima, posebno ako se ona određuje in vivo. Ponekad se ovi ekstrakti u realnom sistemu ponašaju čak i prooksidativno. Zbog toga je važno utvrditi njihov realni antioksidativni potencijal u tipovima preparata koji se koriste u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. U radu će se određivati antioksidativna aktivnost kestena, bršljena, nevena, zelenog čaja, gloga i uve u vodenim rastvorima i u emulziji tipa u/v. Pratiće se promene njihove aktivnosti tokom vremena, izražene preko sadržaja polifenola, karotena, flavonoida, DPPH i FRAP aktivnosti.

11. Milijana Bunjac Tema: Tehnološke i nutritivne karakteristike hidrolizata proteina surutke Mentor: Dr Slavica Šiler-Marinković

Nutritivna vrednost suruke, koja zaostaje kao sporedni proizvod prilikom proizvodnje sira, je već duže vreme poznata, pa se zbog toga koristi kao dodatak različitim prehrambenim proizvodima. Time se povećava sadržaj proteina u namirinici, ali i olakšava proces proizvodnje, zahvaljujući emulgujućim svojstvima surutke. Danas se sve više koristi i kao suplement u ishrani sportista i ljudi narušenog zdravlja. Proteini surutke su uglavnom albuminska i globulinska frakcija proteina mleka, koja ima visoku biološku vrednost. Hidrolizom ovih proteina dobijaju se frakcije manje molekulske mase, od kojih su neki i bioaktivni. U radu će se ispitivati mogućnost


hidrolize proteina surutke različitog porekla (kravlje i kozje) dobijene iz proizvodnej sira i iz fermentacije kulturom kefira, komercijalnim proteolitičkim enzimima. Pratiće se stepen hidrolize u toku vremena, pod različitim uslovima. Peptidi dobijeni pod optimalnim uslovima će se dalje analizarati određivanjem antioksidativne aktivnosti DPPH i FRAP metodom, emulgujućih svojstava i sposobnosti stvaranja pene.

12. Marijana Godan Tema: Analiza sistema sakupljanja komunalnog otpada u Beogradu Mentor: Dr Aleksandra Perić-Grujić

Komunalni čvrsti otpad predstavlja neminovnost svake urbane sredine i problemi upravljanja tim otpadom rastu sa veličinom urbanih naselja, kao i sa industrijskim razvojem. Sakupljanje komunalnog otpada iz velikog broja rasutih izvora uključuje angažovanje i odgovarajuće opreme i radne snage. Danas se u svetu primenjuje nekoliko sistema sakupljanja, u zavisnosti od vrste materijala koji su obuhvaćeni sakupljanjem, količine generisanog otpada, kao i lokalnih karakteristika. Beograd, najveći grad Republike Srbije, sa oko 1,6 miliona stanovnika, je jedan od najvećih generatora komunalnog otpada u Republici; dnevno se sakupi oko 1.600 tona otpada i odvozi na deponiju u Vinči. Velike količine otpadnog materijala odlažu se i na divljim deponijama, tako da je količina nastalog otpada veća od procenjene (na osnovu količine deponovanog otpada). Cilj ovog master rada je analiza sistema sakupljanja komunalnog otpada u Beogradu, sa posebnim akcentom na analizu novouvedenog sistema sakupljanja sa podzemnim kontejnerima. Na osnovu podataka za poslednjih deset godina o izmenama uvedenim u Beogradu, biće urađena odgovarajuća analiza i poređenje sa zemljama u okruženju i u zemljama Evropske unije.

13. Marijana Ponjavić Tema: Sinteza i karakterizacija biodegradabilnih poli(ε-kaprolakton)-poli(etilen

oksid)-poli(ε-kaprolakton) triblok kopolimera Mentor: Dr Jasna Đonlagić

Predmet ovog master rada je izrada i karakterizacija dve serije triblok kopolimera, poli(ε-kaprolakton)-poli(etilen oksid)-poli(ε-kaprolakton), PCL-PEO-PCL. Za sintezu kopolimera koristiće se polimerizacija otvaranjem cikličnog prstena ε-kaprolaktona, inicirana hidroksilnim grupama na krajevima pretpolimera, poli(etilen oksida), PEO. Reakcija polimerizacije će se izvoditi u rastopu u prisustvu katalizatora, kalaj-2-etilheksanota. Poli(etilen oksid) sa završnim hidroksilnim grupama molarne mase 400 i 1000 g/mol će se koristiti u ovim sintezama i predstavljaće unutrašnji blok. Triblok kopolimeri različitih molarnih masa u opsegu od 20000 do 40000 g/mol biće sintetisani podešavanjem molskog odnosa polazne reakcione smeše. Struktura i sastav sintetisanih polimera biće određeni NMR spektroskopijom, a molarne mase i raspodela molarnih masa viskozimetrijom razblaženih rastvora i gelpropusnom hromatografijom (GPC). Temperature topljenja i stepen kristaliničnosti sintetisanih kopolimera biće određene diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC), a termička stabilnost termogravimetrijskom analizom (TGA). Stepen kristaliničnosti kopolimera biće provereni pomoću rendgenske difrakcije na velikim uglovima (WAXS). Površinska svojstva filmova i hidrofilnost kopolimera biće ispitani određivanjem kontaktnih uglova sa vodom i merenjem količine apsorbovane vode. Sintetisani kopolimeri poslužiće kao matrica za izradu mikro- i nano- sfera za kontrilisano otpušanje lekova.

14. Radmila Filipović Tema: Proizvodnja enzima α-galaktozidaze pomoću plesni Aspergillus oryzae Mentor: Dr Dejan Bezbradica Prisustvo flatulentnih oligosaharida u soji i prehrambenim proizvodima dobijenim iz soje smanjuje svarljivost proizvoda i negativno utiče na primenu ovih proizvoda u ljudskoj ishrani. Ovu


grupu čine stahioza, rafinoza i berbaskoza, oligosaharidi koji se sastoje od galaktoze, glukoze i fruktoze u različitom molarnom odnosu i odlikuju se zajedničkom karakteristikom da svi poseduju bar jednu α(1→6)-glikozidnu vezu između galaktoze i glukoze. Iz ovog razloga u novije vreme se koristi tretman ovih proizvoda enzimom α-galaktozidazom, koji katalizuje hidrolizu ove veze. U ovom radu biće ispitan mikroorganizam Aspergillus oryzae kao potencijalni producent ekstracelularne α-galaktozidaze. Nekoliko biljnih sirovina prirodnog porekla (uglavnom na bazi soje) biće primenjene kao hranljivi medijum, a fermentacija će biti izvedena površinskim i submerznim postupkom. Dobijeni enzim biće okarakterisan određivanjem temperaturnog i pH optimuma, kao i određivanjem kinetičkih konstanti. Aktivnost enzima biće praćena spektrofotometrijski u reakcijama hidrolize rafinoze i hidrolize sintetskog supstrata p-nitrofenil- α-D-galaktopiranozida.

15. Marija Živković Tema: Dekolorizacija sintetske komercijalne antrahinonske boje pomoću slobodne i

imobilisane peroksidaze iz rena Mentor: Dr Dušan Mijin

Razvoj savremenog društva doveo je i do enormne upotrebe sintetskih boja u mnogim industrijama, kao što su tekstilna industrija, industrija kože, proizvodnja papira, hrane, boja za kosu. Sintetske boje po svojoj strukturi pripadaju najčešće azo, antrahinonskim, sumpornim, indigoidnim, trifenilmetinskim i ftalocijaninskim bojama. Tačna količina proizvedenih boja kao i ispuštenih u okolinu nije poznata, ali su količine takve da predstavljaju opasnost po životnu sredinu. Smatra se da se tokom obrade tekstila 30 -70% upotrebljene količine boje hidrolizije i ispušta u otpadnu vodu, a da tokom proizvodnje boje ta količina iznosi 10-15 %. Samo uklanjanje sintetskih boja iz industrijskih i drugih otpadnih voda se može postići na nekoliko načina: adsorpcijom, fotokatalitičkom oksidacijom i obezbojavanjem, mikrobiološkom i enzimskom razgradnjom, odnosno obezbojavanjem.

Upotreba enzima u dekolorizaciji otpadnih obojenih voda je ispitivana pri čemu je najčešće proučavana dekolorizacija, odnosno degradacija azo boja. U ovim reakcijama uloga enzima je da generiše reaktivne slobodne radikale koji dovode do dekolorizacije boje. Enzimi koji se obično koriste u ove svrhe su lignin peroksidaze, lakaze, peroksidaze iz rena i soje, tirozinaze, polifenol oksidaze, azo-reduktaze.

Cilj ovog rada je ispitivanje enzimski katalizovane dekolorizacije antrahinonske boje (C.I. Acid Blue 225) upotrebom peroksidaze iz rena. U okviru rada prvo će se izvršiti optimizacija reakcionih parametara za slobodan enzim i to: koncentracija enzima, vodonik-peroksida, boje, pH sredine. U nastavku rada će se izvršiti imobilizacija enzima na sintetskim polimerima na bazi polimetakrilata (Eupergit) i ispitati aktivnost tako imobilisanog enzima u reakciji dekolorizacije antrahinonske boje.

16. Slobodanka Stolić Tema: Proračun rotacionih sušnica i analiza energetske efikasnosti postrojenja za

sušenje bakar(II)-sulfat-pentahidrata Mentor: Dr Ivona Radović

Bakar(II)-sulfat-pentahidrat je kristalohidrat poznatiji kao „plavi kamen”. Pored pentahidrata, bakar(II)-sulfat se javlja još u nekoliko oblika u zavisnosti od stepena hidratacije, a najčešće korišćeni su bakar(II)-sulfat monohidrat i anhidrovani bakar(II)-sulfat koji se široko primenjuju u poljoprivredi, kao agensi za sušenje, u proizvodnji tekstila, kože, industriji boja, itd.

Zadatak ovog rada je analiza procesa sušenja „plavog kamena” srednjeg prečnika 0,5 mm i 0,17 mm do bakar(II)-sulfat-monohidrata. Imajući u vidu da je eksperimentalno potvrđeno da čestice srednjeg prečnika 0,17 mm nije moguće sušiti u fluidizovanom sloju odabrane su rotacione sušnice. Zbog svojih jednostavnih konstruktivnih karakteristika, kao i visokog kapaciteta i dugog


radnog veka, rotacione sušnice su veoma rasprostranjene u hemijskoj industriji posebno pri sušenju komadnih i zrnastih vlažnih materijala, kao što su mineralne soli i veštačka đubriva. U ovom radu će se izvršiti materijalno i energetsko bilansiranje, kao i dimenzionisanje različitih tipova rotacionih sušnica. Takođe, imajući u vidu da je proces sušenja energetski veoma zahtevan posebna pažnja će se obratiti na povećanje energetske efikasnosti postrojenja. U proračunima će se koristiti softverski paketi SuperPro Designer i DrySim.

17. Marina Kovačević Tema: Elementi u tragovima u odabranim čajevima sa područja Beograda Mentor: Dr Mirjana Ristić

Čaj je jedno od najpopularnijih i najviše konzumiranih pića u svetu i procenjuje se da se dnevno popije oko 18 do 20 milijardi šolja čaja. Pojedini autori posebno ističu povoljan uticaj čajeva na zdravlje ljudi, jer sadrže hranljive elemente u tragovima. Jedan od parametara koji se veoma često određuje u čajevima je sadržaj metala. Njihovo prisustvo u namirnicama je neophodno pratiti zato što su neki esencijalni, kao gvožđe, cink, bakar, hrom(III), kobalt i mangan, a neki toksični (olovo i živa). Međutim, kako nedostatak, tako i povišene koncentracije esencijalnih elemenata, mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi. U ovom radu ispitivane su koncentracije vanadijuma, hroma, bakra, cinka, mangana, nikla, kadmijuma, olova i arsena u uzorcima čajeva nana, kamilica, crni čaj, zeleni čaj i žalfija, uzetih iz lokalnih prodavnica u Beogradu u decembru 2012. godine, kao i u uzorcima domaće kamilice i žalfije, ubranih u leto 2012. u okolini Beograda. Navedeni elementi određivani su u infuziji i rastvoru dobijenom mokrom digestijom uzoraka sa HNO3 i H2O2, metodom masene spektrometrije sa indukovano spregnutom plazmom (ICP-MS), na instrumentu Agilent 7500ce. Dobijene vrednosti biće upoređene sa propisanim vrednostima, da bi se odredilo da li je kvalitet čajeva zadovoljavajući, tako da ne utiče negativno na zdravlje ljudi koji ga konzumiraju.

18. Slađana Davidović Tema: Proračun cevovoda i izbor pumpi u pumpnim stanicama postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Mentor: Dr Marko Rakin Projektovanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda, podrazumeva i dimenzionisanje

pumpnih stanica. Osnovni elementi tih stanica su pumpe, cevovodi i prateći merno-regulacioni uređaji. U prvom delu rada će biti prikazan tehnološki postupak prečišćavanja otpadnih voda na primeru termoelaktrane Gacko, posebno zauljene otpadne vode, koja se sa celog područja elektrane doprema u postrojenje za prečišćavanje. U nastavku rada će biti urađeno dimenzionisanje pumpnih stanica pomoću definisanog kapaciteta postrojenja.

Na osnovu izabranog materijala cevovoda, dužine i određene srednje brzine strujanja fluida biće izračunat pad pritiska usled trenja fluida o zidove cevi. Uzimajuću u obzir da ukupni pad pritiska u cevovodu zavisi i od lokalnih otpora, u radu će na osnovu poznatih koeficijenata lokalnih otpora u cevnoj aramaturi i mestima promene pravca cevovoda, biti urađen proračun pada pritiska. U skladu sa potrebama tehnološkog postupka i u radu definisanim karakteristikama cevovoda, biće izabrane odgovarajuće pumpe.

19. Nemanja Vučetić Tema: Prenos mase u partikulativno fluidizovanim slojevima u uslovima razvijenog

difuzionog graničnog sloja Mentor: Dr Nevenka Bošković-Vragolović

Na vrednost koeficijenta prelaza mase utiču uslovi strujanja, ali i dužina difuzionog graničnog sloja koji se formira iznad aktivne površine za razmenu komponente. Na kratkim


površinama, u zoni formiranja graničnog sloja koeficijenti prelaza mase imaju veće vrednosti od srednjih vrednosti koeficijenta u datim uslovima strujanja.

U ovom radu će biti eksperimentalno ispitivan prenos mase praćenjem dinamike rastvaranja slabo rastvorne benzoeve kiseline sa aktivne površine, koja se nalazi na zidu kolone po celoj dužini, u struju vode. Eksperimenti će biti izvršeni u koloni prečnika 34 mm, visine 60 cm bez i sa prisutnim fluidizovanim česticama. Kolona se sastoji od 6 segmenata čime se pruža mogućnost ispitivanja vrednosti koeficijenata prelaza mase u funkciji rastojanja od nailazne ivice tj. rastojanja od početka formiranja difuzionog graničnog sloja.

Rezultati eksperimentalnog ispitivanja biće dati kao uporedna analiza sistema sa i bez čestica. Takođe će se napraviti poređenje koeficijenata prelaza mase dobijenih u zoni formiranja i u zoni formiranog granicnog sloja. Očekuje se da će ova ispitivanja dati odgovor na pitanje uticaja prisutnih čestica u struji fluida na formiranje difuzionog graničnog sloja.

20. Filip Petrović Tema: Natkritična impregnacija celuloze acetata i polisaharidnih gelova

Kukuruznog skroba timolom Mentor: Dr Irena Žižović

Tema ovog završnog master rada obuhvata ispitivanje impregnacije natkritičnim ugljenik (IV) – oksidom celuloze acetata i ksero i aerogelova kukuruznog skroba. Impregnacija će biti izvedena statičkom metodom u ćeliji za rad pod visokim pritiscima tokom 24 h. Uslovi impregnacije gelova kukuruznog skroba biće 35 °C i 15,5 MPa, pri čemu će biti ispitan uticaj parametara pripreme aerogelova i kserogelova na količinu impregnisane aktivne supstance. Dobijanje gelova kukuruznog skroba biće izvršeno na temperaturama od 70 °C, 90 °C i 100 oC, pri čemu će povišena temperatura imati ulogu umreživača. Kserogelovi su dobijeni sušenjem gelova na vazduhu, dok su aerogelovi dobijeni sušenjem gelova natkritičnim ugljenik (IV) – oksidom u laboratorijskom postrojenju za natkritičnu ekstrakciju. Impregnacija granula celuloze acetata biće izvedena na temperaturama od 35 °C i 50 °C i na pritiscima u opsegu od 10 MPa do 20 MPa, pri čemu će biti ispitan uticaj rastvorljivosti timola u natkritičnom fluidu na količinu impregnisane supstance.

21. Maja Todorović Tema: Primena kalijum-sorbata kao aditiva u bezalkoholnim osvežavajućim napicima Mentor: Dr Marica Rakin

Aditivi su supstance koje se u prehrambene proizvode dodaju iz tehnoloških razloga jer obezbeđuju kvalitet i produženu trajnost proizvoda. Upotreba aditiva u prehrambenim proizvodima je zakonski regulisana, tako da se za svaki aditiv propisuju uslovi njegove upotrebe u određenim prehrambenim proizvodima.

Cilj ovog rada je da se ispita kvalitet kalijum-sorbata kao aditiva koji se dodaje u osvežavajuća bezalkoholna pića i analizira njegovo prisustvo i maksimalno dozvoljene količine u pojedinim vrstama napitaka. Kvalitet ovog aditiva pratiće se određivanjem parametara kvaliteta po Pravilniku o prehrambenim aditivima („Službeni glasnik RS: 063/2013, datum 19.07.2013.“) uzorka kalijum-sorbata E202. Ispitivaće se čistoća uzorka kalijum-sorbata (gubitak sušenjem), alkalitet ili aciditet, sadržaj teških metala (olovo, arsen i živa) i sadržaj kalijum-sorbata u aditivu E202. U uzorcima ledenog čaja različitih proizvođača proveriće se deklarisani sadržaj kalijum-sorbata.

22. Nenad Vidanović

Tema: Dimenzionisanje i proračun čvrstoće rezervoara za skladištenje tečnog azota Mentor: Dr Marko Rakin

Tehnički gasovi, kao što su kiseonik, azot i argon, imaju primenu u mnogim granama industrije. U hemijskoj industriji, azot se najčešće koristi za sintezu amonijaka i kao sredstvo za


inertizaciju u pojedinim hemijskim reakcijama. Pored toga, u tečnom agregatnom stanju, azot se koristi za čuvanje biološkog materijala, za hlađenje u toku transporta, za brzo smrzavanje i pakovanje proizvoda u prehrambenoj industriji, kao i u krioterapiji. Azot se dobija rektifikacijom tečnog vazduha u kriogenim uslovima.

U prvom delu rada će biti dat opis procesa dobijanja tehničkih gasova iz tečnog vazduha. Takođe, biće dat prikaz postrojenja za proizvodnju tehničkih gasova, sa detaljnim opisom komponenata proizvodnog postrojenja na primeru „Messer Tehnogas AD“ u Boru.

U drugom delu rada će, prema važećoj tehničkoj regulativi, biti urađen izbor konstrukcionog materijala i dimenzionisanje rezervoara za skladištenje tečnog azota, nazivne zapremine 50 m3, koji je izložen dejstvu unutrašnjeg pritiska od 7 bar. S obzirom na to da je potrebno izraditi rezervoar kao horizontalnu posudu pod pritiskom, biće urađen proračun debljine lima cilindričnog omotača i torisferičnih danaca.

23. Bojana Stojanović

Tema: Kontrolni proračun čvrstoće torisferičnog danca rezervoara za vazduh Mentor: Dr Slaviša Putić

Predmet i cilj ovog završnog master rada je proračun rezervoara za vazduh. Izvešće se kontrolni proračun čvrstoće njegovog torisferičnog danca kao najkritičnijeg elementa pri dejstvu unutrašnjeg pritiska u posudi tokom eksploatacije. Takođe će se proveriti debljina zida danca na mestu priključka na dancu. Rezervoar je izrađen u svemu prema važećim propisima i standardima. Izrađen je od materijala P265GH (Č.1204), zapremine je V=850 litara i dimenzija D = Ø800 mm (prečnik). Radni pritisak je 11 bar. Izvedena analiza potkrepljena rezultatima izvedenog proračuna omogućava sveobuhvatni pristup oceni sigurnosti posude i torisferičnog danca taložnika.

24. Jelena Pejović Tema: Kontrolni proračun čvrstoće omotača rezervoara za vazduh Mentor: Dr Slaviša Putić

Posude pod pritiskom su u eksploataciji izložene nepovoljnim radnim uslovima koji prouzrokuju veoma visoke napone. U okviru master rada se predviđa proračun omotača rezervoara kao najznačajnijeg elementa konstrukcije. Razmatraće se rezervoar koji je izrađen u svemu prema važećim propisima i standardima. Izrađen je od materijala P265GH (Č.1204), zapremine je V=800 litara i dimenzija D = Ø800 mm. Maksimalni pritisak u posudi je 11,0 bar. Izvedena analiza potkrepljena rezultatima izvedenog proračuna omogućava sveobuhvatni pristup oceni sigurnosti posude.

25. Jovana Grubić Tema: Inkapsulacija polifenola iz vodenog ekstrakta Thymus serpyllum L. u

mikročestice hitozana dobijene emulzionim postupkom Mentor: Dr Melina Kalagasidis Krušić

Za prehrambenu industriju su vrlo interesantni prirodni antioksidansi kao što su biljni polifenoli iz majčine dušice (Thymus serpyllum L.). Međutim, prilikom skladištenja i primene polifenoli mogu biti izloženi štetnom uticaju kiseonika ili vlage što smanjuje njihova antioksidativna svojstva. Ovaj problem se može rešiti inkapsulacijom polifenola u polimerne matrice, čime se poboljšava njihova stabilnost i zadržava aktivnost.

U ovom radu je ispitana mogućnost in situ inkapsulacije polifenola iz vodenog ekstrakta Thymus serpyllum L. u mikročestice hitozana dobijene emulzionim postupkom. Pri sintezi mikročestica variraće se odnos vode i ulja u emulziji, koncentracija hitozana i umreživača, dok će sadržaj površinski aktivne materije, itakonske kiseline, koja se koristi za rastvaranje hitozana i polifenola biti konstantan. Dobijene mikročestice biće karakterisane ispitivanjem bubrenja u vodi, FT-IR spektroskopijom, SEM analizom i optičkom mikroskopijom. Efikasnost inkapsulacije biće


utvrđena određivanjem sadržaja polifenola u mikročesticama i reakcionoj smeši zaostaloj nakon sinteze.

26. Marina Golubović Tema: Inkapsulacija polifenola iz Thymus serpyllum L. U mikročestice alginata i želatina

Mentor: Dr Melina Kalagasidis Krušić Nosači aktivnih supstanci koje se koriste u prehrambenoj industriji moraju biti

napravljeni od prirodnih polimera koji su biokompatibilni i biodegradabilni, a mogu se umrežiti uspostavljanjem jonskih interakcija. Time se izbegava kovalentno umrežavanje umreživačima koji mogu da budu otrovni i nepoželjni za prehrambenu industriju, pa se moraju ukloniti iz nosača pre primene. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost inkapsulacije polifenola iz ekstrakta Thymus serpyllum L. u mikročestice alginata i želatina. U prvom delu rada biće izvedene sinteze mikročestica želatina i alginata, pri čemu će se varirati sadržaj želatina i umreživača cink-hlorida. Sintetisane čestice biće karakterisane FT-IR spektroskopijom i SEM analizom, a zatim će se ispitati kinetika bubrenja u vodi i rastvorima različite pH-vrednosti, pri čemu će se voditi računa da se simuliraju pH-vrednosti u gastrointestinalnom traktu. U drugom delu rada polifenoli iz Thymus serpyllum L. biće inkapsulirani u sintetisane mikročestice dvema metodama, in situ i bubrenjem u rastvoru polifenola. Efikasnost inkapuslacije biće izračunata iz odnosa sadržaja polifenola u mikročesticama i u ekstraktu pre inkapsulacije.

27. Marija Đokić Tema: Karakterizacija pepela iz termoelektrane „Kostolac“ Mentor: Dr Snežana Grujić

Pored sve većeg korišćenja drugih izvora energije, još uvek se najveći deo proizvedene energije dobija sagorevanjem goriva. Od primarnih čvrstih goriva najveći značaj imaju ugljevi. Ugljevi su sastavljeni od organskih i neorganskih jedinjenja. Pri zagrevanju uglja dolazi do: izdvajanja isparljivih sastojaka (usled termičkog razlaganja organskih jedinjenja koja ulaze u sastav uglja), sukcesivnog ili istovremenog sagorevanja isparljivih sastojaka i čvrstog ugljenika, sekundarnih reakcija proizvoda sagorevanja u zapremini i na površini uglja i fizičko-hemijskih promena mineralnog dela goriva, tokom kojih nastaje pepeo.

U okviru ovog završnog rada biće urađena tehnička i elementarna analiza uzorka uglja sa površinskog kopa Drmno i karakterizacija pepela iz termoelektrane ”Kostolac”. U radu će biti izvršena: fizička, hemijska, mineraloška karakteizacija pepela. Na osnovu dobijenih rezultata biće ukazani mogući pravci primene pepela.

28. Ana Gluvić Tema: Uticaj različitih proteaza i pretretmana na hidrolizu proteina belanceta i

biološku Aktivnost dobijenih hidrolizata Mentor: Dr Zorica Knežević-Jugović

Pored velike nutritivne vrednosti i odgovarajućeg aminokiselinskog sastava proteina belanceta, veća komercijalna primena njihovih hidrolizata je ograničena usled neadekvatnog procesnog tretmana pri obradi i sterilizaciji belanceta termičkim tretmanom kao i hemijskoj hidrolizi proteina, koji dovode do značajne promene boje, ukusa, funkcionalnosti i nutritivnih svojstava proizvoda. U ovom radu će se ispitati uticaji vrste proteaze i pretretmana ultrazvukom na funkcionalna i biološka svojstva dobijenih hidrolizata. Kako data svojstva značajno zavise od stepena hidrolize, svi uzorci će biti hidrolizovani do istog stepena nakon čega će im se određivati rastvorljivost pri različitim pH vrednostima, svarljivost, kapacitet i stabilnost penjenja, antioksidativna i antihipertenzitivna aktivnost, kao i druga svojstva od značaja za njihovu primenu


kao bioaktivnih komponenata funkcionalne hrane. Hidrolizati koji pokažu najbolja svojstva, biće razdvojeni ultrafiltracijom primenom membrana od 1, 10 i 30 kDa na četiri frakcije kojima će se određivati antioksidativna i antihipertenzitivna aktivnost. Frakcije sa najvećom biološkom aktivnosti biće opet dalje razdvojene primenom gel filtracione hromatografije i okarakterisane sa aspekta molekulske mase i biološke aktivnosti.

29. Sunčana Dobrosavljević Tema: Tehnologija remedijacije lokaliteta kontaminiranih niskoaktivnim

radioaktivnim materijama Mentor: Dr Boris Lončar

Remedijacija lokaliteta sa kontaminacijom izazvanom rasutim niskoaktivnim radioaktivnim materijama predtavlja poseban izazov za regulatorna tela i operatore koji planiraju, organizuju i sprovode poslove remedijacije. Mnoge standardne tehnike remedijacije nisu dovoljno efikasne ili zahtevaju dodatene napore za sprečavanje uticaja radioaktivne kontaminacije na životnu sredinu. U radu su predtavljene različite tehnološke mogućnosti remedijacije lokacija kontaminiranih niskoaktivnim radioaktivnim materijama. U tehnološkom smislu, razmatrana su tri različita pristupa prilikom planiranja, organizovanja i vršenja remedijacije. Jedan pristup je taj u kome se ne vrši intervencija, drugi u kome se koriste tehnološke mogućnosti postavljanja inženjerskih barijera i treći pristup koji se zasniva na tehnološkim postupcima uklanjanja kontaminacije sa lokacije. Takođe, u radu su razmotrene kombinacije različitih tehnologija iz ovih pristupa koje moraju biti primenjene kako bi bili rešeni neki specifični problemi remedijacije i kako bi se došlo do dugoročnog rešenja. Date su prednosti i mane određenih metoda i pregled faktora koji utiču na izbor pristupa i izbor metoda koje će biti primenjene, kako u toku vršenja, tako i u toku planiranja poslova remedijacije.

Cilj ovog rada je da se na jednom mestu daju raspoložive tehnološke mogućnosti za remedijaciju lokacija kontaminiranih niskoaktivnim radioaktivnim materijama. Ove mogućnosti se mogu upotrebiti prilikom planiranja i analize kontaminiranih i/ili potencijalno kontaminiranih lokacija na teritoriji Republike Srbije.

30. Jelena Milenković Tema: Određivanje kapaciteta i mehanizma apsorpcije pektina umreženog u vodenim Rastvorima soli bakra

Mentor: Dr Sava Veličković Biosorpcija se definiše kao sposobnost izvesnih biomolekula da svojim aktivnim grupama

vezuju ili iz vodenih rastvora koncentrišu određene jone, pri čemu su uklanjani polutanti najčešće joni metala ili organska jedinjenja. Sve vrste pektina poseduju mogućnost formiranja kompleksa sa dvovalentim jonima bakra. Kvantitativni podaci ulazuju da afinitet pektina izolovanog iz različitih biljnih izvora zavisi i od zastupljenosti određene vrste jona u ispitivanom rastvoru. Cilj ovog rada određivanje kapaciteta apsorpcije pektina umreženog u vodenim rastvorima soli bakra i u tu svrhu biće korišćene sledeće soli: Cu2Cl2; CuCl2; CuSO4; Cu(C2H3O2)2xH2O; Cu(NO3)2. Primenom atomske apsorpcione spektroskopije ispitivaće se uticaj koncentracije bakarnih jona, kao i odgovarajućih anjona na kapacitet apsorpcije umreženih formi. Za simulaciju mogućih interakcija u procesu umrežavanja koristiće se program Hyperchem 8.0.


31. Jelena Smiljanić Tema: Karakterizacija pektina modifikovanog zasićenim dikarboksilnim

kiselinama Mentor: Dr Sava Veličković

Pektin je kompleksna smeša polisaharida koja se sastoji od monomernih jedinica D-galakturonske kiseline (GalA), vezanih α-(1-4) glikozidnim vezama. Karboksilne grupe galakturonske kiseline mogu biti u velikoj meri esterifikovane duž lanca, pa je stepen esterifikacije veoma važno svojstvo pektina. Stepen umreženja takođe utiče na fizička svojstva polimera kao što su tačka topljenja, rastvorljivost, temperatura ostakljivanja. Takođe, umrežavanjem može se uticati na mehanička svojstva polimera kao sto su čvrstoća i otpornost na udar, što je veoma važno prilikom nihove aplikacije.

Cilj ovog rada je umrežavanje pektina uvođenjem estarskih grupa između slobodnih hidroksilnih grupa pektina i karboksilnih grupa primenjenih kiselina. Esterifikacija pektina izvodiće se u etanolu na 70˚C u prisustvu sumporne kiseline kao katalizatora. U postupku sinteze biće korišćene sledeće kiseline: oksalna, malonska, ćilibarna i adipinska. Estarske grupe reakcionih proizvoda određivaće se primenom FTIR spektroskopije. Skenirajućom elektronskom mikroskopijom biće ispitana mikrostruktura, dok će se homogenost materijala analizirati primenom optičke mikroskopije.

32. Milica Jović Tema: Adsorpcija boja na mezoporoznom materijalu sintetisanom pomoću triblok kopolimera

Mentor: Dr Sava Veličković U ovom radu ispitaće se mogućnost primene mezoporoznih silikata sintetisanih pomoću

triblok kopolimera Pluronic 123 za adsorpciju katjonskih boja. Kao modeli katjonskih boja koristiće se Basic Yellow 28 i Basic Red 46. Ispitaće se različiti parametri koji mogu uticati na stepen adsorpcije: uticaj početne koncentracije boje (0.01- 0.040 g/dm3), uticaj temperature (8˚C, 25˚C, 37°C i 50˚C), pH rastvora (pH2, pH4, pH6 i pH8). Na osnovu eksperimentalno dobijenih podataka ispitivaće se proces adsorpcije korišćenjem modela adsorpcionih izotermi. Mezoporozni materijali će biti karakterisani FTIR spektroskopijom i optičkim mikroskopom pre i posle adsorpcije boja.

33. Verica Lazić Tema: Adsorpcija jona kobalta na hidrogelu poliakrilne kiseline Mentor: Dr Boris Lončar

Predmet ovog master rada je ispitivanje izotermne apsorpcije Co2+ iz vodenog rastvora na hidrogel. Cilj rada je da se ispita mogućnost Co2+ adsorpcije hidrogelovima, eksperimentalno odrede adsorpcione izoterme, toplote adsorpcije, promene Gibbs-ove slobodne energije i promene entropije, pronađe matematički model izoterme koji najbolje opisuje adsorpciju Co2+ i pretpostavi mehanizam adsorpcije.

U radu će biti korišćena fizičkohemijska metoda UV-VIS spektrometrije za određivanje funkcija stanja sistema, kao i matematičke metode fitovanja eksperimentalnih rezultata matematičkim jednačinama modela izotermi.

Problematika planirana kao tema ovog rada je vrlo aktuelna, kako u oblasti fizičke hemije agregatnih stanja, tako i u oblasti zaštite životne sredine, jer tretira fenomene na granici faza, bitne za proces prečišćavanja tečnih sistema.


34. Danijela Stanišić Tema: Minimalna brzina gasa i/ili tečnosti za recirkulaciju čestica u trofaznom

pneumatskom reaktoru sa spoljašnjom recirkulacijom Mentor: Dr Milan Milivojević

Pneumatski reaktori sa recirkulacijom postaju sve zastupljeniji u industrijskoj primeni za različite procese a pre svega za trofazne sisteme, sisteme gde je potrebno ostvariti sterilne uslove ili sisteme kod kojih je potreban dobar prenos mase, toplote i količine kretanja uz mali unos energije. Međutim, zbog složenosti ovih sistema još uvek nisu definisane osobine ovih reaktora, a jedan od problema na kome se malo radilo je brzina protrebna za recirkulaciju čestica u ovim sistemima. U ovom radu će biti eksperimentalno ispitan uticaj osnovnih radnih (brzina gasa, tečnosti, udeo čestica, njihova veličina i gustina) kao i geometrijskih parametara (visina reaktora, ukupna zapremina, prečnici sekcija) pneumatskih reaktora sa spoljašnjom recirkulacijom na minimalnu brzinu gasa i/ili tečnosti potrebnu za pokretanje i recirkulaciju čestica u sistemu. Na osnovu dobijenih eksperimentalnih rezultata kao i rezultata drugih autora proveriće se tačnost postojećih i pokušati da definiše nova korelacija za definisanje ove brzine. Predviđanje minimalne brzine doprinelo bi optimizaciji rada ovih reaktora obzirom da je efikasnost prenosa mase, toplote i količine kretanja najveća pri malim protocima gasa (malim brzinama gasa i tečnosti).

35. Radmila Glamočanin Tema: Eksperimentalno i kvantno-hemijsko proučavanje strukture 5-arilazo-4-aril-6-hidroksi-3-cijano-2-piridonskih boja

Mentor: Dr Gordana Ušćumlić U okviru proučavanja uticaja strukture na svojstva arilazo piridonskih boja u radu će se

razmatrati serija azo boja sa različitim supstituentima na fenilnom jezgru u položaju 4 piridonskog prstena. Odrediće se spektroskopske karakteristike molekula (UV-Vis, FT-IC, 1H NMR i 13C NMR) na osnovu čega će se pratiti uticaj elektron-donorskih i elektron-akceptorskih supstituenata na azo-hidrazon tautomeriju, kao i na obojenost proučavanih azo boja. Kvantno-hemijskim izračunavanjima optimizovaće se geometrija 5-arilazo-4-aril-6-hidroksi-3-cijano-2-piridonskih boja. Kvantno-hemijska proučavanja molekulske strukture zajedno sa eksperimentalnim rezultatima omogućiće bolje razumevanje uticaja strukture azo boja na njihove karakteristike i mogućnost njihove primene u različitim tehnologijama.

36. Lana Putić Tema: Karakteristike kvašenja glatkih pletenina izrađenih od prirodnih i

regenerisanih Celuloznih vlakana Mentor: Dr Snežana Stanković

Vrlo često se, pored sposobnosti tekstilnih materijala da prenose toplotu i propuštaju vazduh i vodenu paru, sposobnost materijala da prenosi vlagu u dinamičkim uslovima smatra četvrtim ključnim parametrom toplotnog komfora. Naime, pri jačim fizičkim naporima čoveka, kada telo proizvodi veliku količinu toplote, temperatura tela se reguliše pojačanim znojenjem koji, ukoliko ne bude dovoljno brzo odveden sa površine kože, narušava osećaj komfora. Komplikovani proces prenosa tečnosti (znoja) kroz tekstilne materijale uslovljen je nizom faktora kao što su sirovinski sastav, poroznost i debljina materijala. Polazeći od poznate hidrofilne prirode celuloznih vlakana, ali imajući u vidu strukturne parametre tekstilnog materijala koji definišu njegovo ponašanje u pogledu sposobnosti prenosa vlage, u okviru ovog rada će biti ispitivane karakteristike kvašenja glatkih pletenina izrađenih od prirodnih i regenerisanih celuloznih vlakana. Biće primenjene dve različite eksperimentalne metode: test distribucije vode (metoda razvijena od strane kompanije Malden Mills, Lawrence, Massachusetts) i metoda kapi (AATCC 79-2007). S obzirom da su strukturne karakteristike testiranih pletenina uslovljene razlikama u strukturi pređa,


očekuje se da će analiza rezultata ukazati na moguće pravce optimizacije sirovinskog satava, strukture i svojstava pređa i pletenina u pogledu obezbeđivanja zadovoljavajućih karakteristika kvašenja.

37. Ana Kocić Tema: Uticaj dimenzijalne stabilnosti glatkih pletenina na njihova UV zaštitna svojstva

Mentor: Dr Snežana Stanković Poslednjih godina u javnosti se ističe činjenica da dugotrajno i nekontrolisano

profesionalno ili rekreativno izlaganje suncu izaziva efekte štetne po čovekovo zdravlje. Odeća odnosno, tekstilni materijali predstavljaju jedno od najefikasnijih vidova zaštite. Pored dizajna odeće, svojstva tekstilnih materijala koja utiču na transmisiju UV zračenja kroz odeću su: sirovinski sastav (vrsta vlakana), konstrukcione karakteristike, obojenje, primenjeni postupci obrade (beljenje, upotreba UV apsorbera). Polazeći od činjenice da relaksacioni procesi koji se neminovno dešavaju tokom prerade i upotrebe tekstilnih materijala izazivaju promene njihovih konstrukcionih karaketristrika nameće se potreba analize uticaja ovih promena na UV zaštitna svojstva materijala. Zbog toga je cilj ovog rada bio ispitivanje uticaja dimenzijalne stabilnosti pletenina na njihovu sposobnost UV zaštite. Odabrane su glatke pletenine budući da su one najpodložnije relaksacionim promenama. Eksperimentalno ili računski će biti određeni strukturni parametri pletenina, kao i promene nastale nakon potpune relaksacije i nakon perioda nege i nošenja. UV zaštitna sposobnost delimično i potpuno relaksiranih pletenina, kao i pletenina koje su bile podvrgnute testu nege i nošenja, će biti kvantitativno ocenjene pomoću parametra – UV zaštitni faktor (Ultraviolet Protection Factor – UPF), koji predstavlja meru efikasnosti materijala da zaštiti čovekovu kožu od UV zračenja, prema evropskom standardu EN 13758-1:2002 (Textiles – Solar Ultraviolet Protective Properties - Part I: Methods of Test for Apparel Fabrics).

38. Dražen Grumić Tema: Određivanje dimetilsulfida u pivu metodom gasne hromatografije Mentor: Dr Dušan Antonović Isparljive komponente koje utiču na senzorna svojstva alkoholnih pića kao što je pivo, mogu pripadati širokom spektru jedinjenja, uključujući kiseline, alkohole, aldehide i druga jedinjenja u tragovima. Jedinstvene senzorne osobine različitih tipova i brendova piva često su posledica malih razlika među prisutnim nestabilnim komponentama. Korišćenjem instrumentalnih metoda za kvalitativnu i kvantitativnu procenu ovih razlika, pored senzornih tehnika, mogu se dobiti informacije o kvalittu ovih proizvoda.

Dimetilsulfid je ispraljivo jedinjenje sumpora koje utiče na senzorna svojstva piva. Pri višim koncentracijama, pivu daje spektar različitih ukusa na kuvani kukuruz, celer ili paštrnak do ukusa na školjke i ostrige u izrazito visokim koncentracijama. Povišene koncentracije DSM u pivu najčešće potiču od bakterijskih infekcija, obično Proteus vrsta. U radu će se izvršiti ispitivanje sadržaja DSM u pivu primenom tehnika gasne hromatografije. Ispitaće se različite vrste piva kao i model sistem sa različitim koncentracijama DSM.

39. Nevena Cojić Tema: Ispitivanje radnih parametara peščanog filtera Mentor: Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić

Peščani filtri se koriste za prečišćavanje vode, odnosno za proizvodnju vode za piće. Optimizacija rada ovih uređaja je veoma važna zbog njihovog periodičnog načina rada. Cilj ovog master rada je eksperimentalno ispitivanje rada peščanih filtera u pilot postrojenju, radi utvrđivanja radnih parametara uređaja. Na osnovu izmerenih rezultata uspostaviće se empirijske zavisnosti između sledećih veličina: protoka fluida i pada pritiska u slojevima definisanih visina pri


simulaciji procesa filtracije, protoka i ekspanzije slojeva pri simulaciji procesa ispiranja filtera i protoka i ukupnog pada pritiska u sloju. Takođe će eksperimenatlno biti određene brzine slobodnog taloženja za svaku frakciju peska posebno u cilju definisanja matematičkog modela koji može biti korišćen za optimizaciju rada realnog postrojenja.


2.8. MAGISTARSKE TEZE I. Komisija za ocenu naučne zasnovanosti tme

Kandidat-tema Komisija Kated.1. GORDANA ILIĆ-SEVIĆ, dipl. inž. INKAPSULACIJA AROMA U MIKROČESTICE PRIRODNIH VOSKOVA

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Verica Đorđević, naučni saradnik TMF 4. Dr Viktor Nedović,red. prof. PF

HI

III. Komisija za ocenu i odbranu magistarske teze

Kandidat-tema Komisija Kated.

1. JELENA MILIĆ, dipl. inž. UTICAJ MEHANIČKE AKTIVACIJE LISKUNA NA SVOJSTVA VATROSTALNIH PREMAZA ZA NOVE TEHNOLOGIJE LIVENJA

1. Dr Zagorka Aćimović-Pavlović, red. prof. TMF 2. Dr Karlo Raić, red. prof. TMF 3. Dr Marina Dojčinović, docent TMF 4. Dr Ljubiša Andrić, naučni savetnik ITNMS Beograd

MI


2.9. DOKTORSKE DISERTACIJE I. Komisija za ocenu naučne zasnovanosti teme

Kandidat-tema Komisija SP/ods.

1. MILICA ĐEKOVIĆ ŠEVIĆ, dipl. inž. APSORPCIJA OZONA U VODI I VODENIM RASTVORIMA U BARBOTAŽNOJ KOLONI SA DVOFLUIDNOM MLAZNICOM

1. Dr Srđan Pejanović, van. prof. TMF 2. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 4. Dr Vlada Veljković, red. prof. Tehnološkog fakulteta u Leskovcu

HHT

2. SONJA JAKOVETIĆ, dipl. inž. RAZVOJ ENZIMSKIH PROCESA ZA PROIZVODNJU ESTARA FENOLNIH KISELINA

1. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 2. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 4. Dr Mirjana Antov, red. prof. Tehnološkog Fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

BIB


3. Mr RAMADAN AL-MUKHTAR DUKALI, dipl. inž. SINTEZA I KARAKTERIZACIJA POLIMERNIH NANOMODIFIKOVANIH MEMBRANA I FILMOVA

1. Dr Vesna Radojević, van. prof. TMF 2. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 3. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 4. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 5. Dr Jelena Lamovec, naučni saradnik IHTM

HHT

4. MAJA BULATOVIĆ, dipl. inž. PROIZVODNJA I KARAKTERISTIKE FUNKCIONALNIH FERMENTISANIH NAPITAKA NA BAZI SURUTKE

1. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 2. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF 3. Dr Jagoda Jorga, red. prof. Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 4. Dr Danica Zarić, naučni saradnik IHIS Tehnoexperts, Istraživačko-razvojni centar, Beograd

BIB

5. TIJANA RADOMAN, dipl. inž. UTICAJ POVRŠINSKI MODIFIKOVANIH NANOČESTICA TITAN-DIOKSIDA NA SVOJSTVA ALKIDNIH I EPOKSIDNIH SMOLA

1. Dr Enis Džunuzović, docent TMF 2. Dr Katarina Jeremić, red. prof. TMF 3. Dr Milica Gvozdenović, docent TMF 4. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 5. Dr Jasna Džunuzović, viši naučni saradnik IHTM

HHT

6. MARIJA STOJANOVIĆ, dipl. inž. RAZVOJ ENZIMSKOG POSTUPKA ZA SINTEZU ASKORBIL-ESTARA MASNIH KISELINA

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 4. Dr Nenad Milosavić, naučni saradnik Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

BIB

II. Ocena naučne zasnovanosti teme (Izveštaj u prilogu)

Kandidat-tema Komisija SP/odsek

1. SANJA GRBAVČIĆ, dipl. inž. PROIZVODNJA MIKROBNIH LIPAZA I PROTEAZA KAO ADITIVA U FORMULACIJAMA DETERGENATA

1. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 2. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 3. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 4. Dr Ivanka Karadžić, red. prof. Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

BIB

2. Mr HATIM ABDALLA SASI ISSA MEHANO-HEMIJSKI I TERMIČKI TRETMAN ŽELEZONOSNIH OTPADNIH MATERIJALA: EKOLOŠKI DOPRINOSI I SINERGETSKI EFEKTI

1. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 2. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik TMF 3. Dr Milorad Gavrilovski, naučni saradnik IC-TMF Beograd 4. Dr Zoran Anđić, viši naučni saradnik IC-HF 5. Dr Dušan Rajić, naučni savetnik IC-TMF

Metalurgija

3. SANJA JEVTIĆ, dipl. inž. SINTEZA I KARAKTERIZACIJA MATERIJALA NASTALIH MODIFIKACIJOM PRIRODNOG ZEOLITA (KLINOPTILOLITA) I MIKROPOROZNIH FOSFATA SA STRUKTUROM ZEOLITA

1. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 2. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 3. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF 4. Dr Nataša Zabukovec-Logar, van. prof. Univerzitet u Novoj Gorici i viši naučni saradnik Hemijskog instituta u Ljubljani

HHT


III. Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije

Kandidat-tema Komisija SP/ods

1. Mr MILENA ĆOSIĆ, dipl. inž. KORELACIJA PARAMETARA RHEOCASTING PROCESA-STRUKTURE I SVOJSTVA NADEUTEKTIČKIH ALUMINIJUM-SILICIJUM LEGURA

1. Dr Zagorka Aćimović-Pavlović, red. prof. TMF 2. Dr Karlo Raić, red. prof. TMF 3. Dr Marina Dojčinović, docent TMF 4. Dr Anja Terzić, naučni saradnik Instituta IMS Beograd

Metalurgija

2. Mr SANJA SERATLIĆ, dipl. inž. UTICAJ PULSIRAJUĆIH ELEKTRIČNIH POLJA NA RAST I AKTIVNOST AUTOHTONOG SOJA Lactobacillus plantarum 564

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF 4. Dr Viktor Nedović, red. prof. Poljoprivrednog Fakulteta Univerziteta u Beogradu 5. Dr Zorica Radulović, van. prof. Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu

HHT

3. MIHAL ĐURIŠ, dipl. inž. ISPITIVANJE FLUIDIZACIONIH KARAKTERISTIKA POLIDISPERZNIH SMEŠA NESFERIČNIH ČESTICA

1. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 2. Dr Srđan Pejanović, van. prof. TMF 3. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 4. Dr Tatjana Kaluđerović-Radoičić, docent TMF 5. Dr Zorana Arsenijević, viši naučni saradnik IHTM

HI

4. DRAGANA STAMENIĆ, dipl. inž. SINTEZA, STRUKTURA I SVOJSTVA BIODEGRADABILNIH ALIFATSKIH POLI(ESTAR ETARA)

1. Dr Jasna Đonlagić, red. prof. TMF 2. Dr Katarina Jeremić, red. prof. TMF 3. Dr Marija Nikolić, docent TMF 4. Dr Branko Dunjić, viši naučni saradnik TMF 5. Dr Branka Pilić, van. prof. Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu

HHT

IV. Ocena doktorske disertacije (Referat u prilogu)

Kandidat-tema Komisija SP/odsek

1. Mr ZORANA BOLTIĆ, dipl. inž. OBEZBEĐENJE KVALITETA I UVOĐENJE ČISTIJE PROIZVODNJE U GENERIČKOJ FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI

1. Dr Mića Jovanović, van. prof. TMF 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Vojislav Božanić, van. prof., FON u Beogradu

HHT

2. Mr TIJANA ĐORĐEVIĆ, dipl. inž. UTICAJ FERMENTACIJE NA DEGRADACIJU OSTATAKA PESTICIDA U FERMENTISANIM PROIZVODIMA OD ŽITA

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 2. Dr Rada Đurović-Pejčev, naučni saradnik Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd-Zemun 3. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF

HHT

3. Mr MILICA RANČIĆ, dipl. inž. STRUKTURA, SOLVATOHROMIZAM I ELEKTROFILNOST DERIVATA 5-ARILIDEN-2,4-TIAZOLIDINDIONA

1. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 2. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 3. Dr Časlav Lačnjevac, red. prof. Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu 4. Dr Miloš Milčić, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu

HHT


4. IRMA DERVIŠEVIĆ, dipl. inž. IZDVAJANJE METALA IZ ELEKTRONSKOG OTPADA I ZAMENA ZLATA, OLOVA I ARSENA U ELEKTRONSKOJ OPREMI TROKOMPONENTNIM LEGURAMA

1. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 2. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 3. Dr Duško Minić, red. prof. Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini

IZŽS

5. VELJKO ĐOKIĆ, dipl. inž. SINTEZA, KARAKTERIZACIJA I PRIMENA NEDOPIRANIH I DOPIRANIH NANOSTRUKTURNIH FOTOKATALIZATORA NA BAZI TITAN(IV)-OKSIDA

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 4. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF 5. Dr Miroslav Dramićanin, naučni savetnik INN Vinča

HHT


2.10. IMENOVANJE KOMISIJE ZA ZAVRŠNI ISPIT STUDENATA DOKTORSKIH STUDIJA

Kandidat-br. indeksa Komisija SP/ods.

1. SVETLANA ILIĆ, dipl. inž. 4086/10

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Snežana Grujić, van. prof. TMF

IM

2. PREDRAG PETROVIĆ, magistar farm. 4066/11

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Milan Milovanović, docent

BIB

3. ALEKSANDRA ČANČAREVIĆ, magistar far. 4067/11

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, dipl. inž. TMF 3. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF

BIB

4. KATARINA BUKARA, magistar farm. 4005/11

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Bojana Obradović, red. prof. TMF 3. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF

BIB

5. UNA-JOVANA VAJIĆ, dipl. inž. 4043/11

1. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF 2. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 3. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF

BIB

6. FILIP VELJKOVIĆ, dipl. inž. 4022/11

1. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF 2. Dr Aleksandar Orlović, van. prof. TMF 3. Dr Boris Lončar, van. prof. TMF

HI

7. VIOLETA ARSOVSKI, dipl. inž. 4061/11

1. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF 2. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. TMF 3. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF

BIB

8. ANDREA STEFANOVIĆ, master inž. 4009/11

1. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 2. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 3. Dr Branko Bugarski, red. prof. TMF

BIB

9. JELENA MILENKOVIĆ, master inž. 4047/11

1. Dr Nevenka Rajić, red. prof. TMF 2. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF 3. Dr Dragan Povrenović, docent TMF

H


10. MARIJA JANAČKOVIĆ, dipl. inž. 4069/11

1. Dr Milica Gvozdenović, docent TMF 2. Dr Branimir Grgur, red. prof. TMF 3. Dr Miodrag Maksimović, red. prof. TMF

HI

11. JELENA NIKOLIĆ, dipl. inž. 4026/07

1. Dr Snežana Grujić, van. prof. TMF 2. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Jelena Miladinović, van. prof. TMF

HHT

12. MILJANA MARKOVIĆ, dipl. inž. 4001/11

1. Dr Nevenka Bošković-Vragolović, van. prof. TMF 2. Dr Srđan Pejanović, van. prof. TMF 3. Dr Rada Pjanović, docent TMF

HI

13. PREDRAG ŠKOBALJ, dipl. inž. 4026/08

1. Dr Mirjana Kijevčanin, red. prof. TMF 2. Dr Slobodan Šerbanović, red. prof. TMF 3. Dr Ivona Radović, docent TMF

HI

14. TANJA KRUNIĆ, dipl. inž. 4059/11

1. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF

BIB

15. MILICA MILUTINOVIĆ, dipl. inž. 4056/10

1. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 2. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF

BIB

16. MIONA MILJKOVIĆ, dipl. biohemičar 4065/11


BIB

17. ANETA BUNTIĆ, dipl. biolog 4002/11


IZŽS

18. SLAĐANA DAVIDOVIĆ, dipl. biohem. 4008/11


BIB

19. MILADA NOVAKOVIĆ, dipl. inž. 4076/11

1. Dr Snežana Stanković, docent TMF 2. Dr Mirjana Kostić, van. prof. TMF 3. Dr Dragan Jocić, red. prof. TMF

TI

20. IVANA TRAJKOVIĆ, dipl. inž. 4022/09

1. Dr Dušan Antonović, red. prof. TMF 2. Dr Suzana Dimitrijević, van. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

H

21. MLADEN MIHAILOVIĆ, dipl. inž. 4047/10

1. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 2. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

BIB

22. SONJA BAUK, dipl. inž. 4033/08

1. Dr Zorica Knežević-Jugović, van. prof. TMF 2. Dr Dejan Bezbradica, docent TMF 3. Dr Dušan Mijin, red. prof. TMF

BIB

23. MIRJANA GRKOVIĆ, dipl. inž. 4036/11

1. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 2. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

IM

24. SVETOLIK MAKSIMOVIĆ, dipl. inž. 4054/11

1. Dr Irena Žižović, van. prof. TMF 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Ivona Radović, docent TMF

HI


25. VASO MANOJLOVIĆ, dipl. inž. 4027/10

1. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF 2. Dr Tatjana Volkov-Husović, red. prof. TMF 3. Dr Mirjana Filipović, van. prof. TMF

MI

26. NATAŠA VOJIČIĆ, dipl. inž. 4025/09

1. Dr Petar Uskoković, red. prof. TMF 2. Dr Radoslav Aleksić, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandar Marinković, docent TMF

IM

27. ŽELJKA KESIĆ, dipl. inž. 4024/11

1. Dr Željko Grbavčić, red. prof. TMF 2. Dr Jelena Rogan, docent TMF 3. Dr Irena Žižović, van. prof. TMF

HI

28. GAVRILO ŠEKULARAC, dipl. inž. 4041/11

1. Dr Saša Drmanić, docent TMF 2. Dr Jasmina Nikolić, docent TMF 3. Dr Slaviša Putić, red. prof. TMF

H

29. JELENA ŽIVOJINOVIĆ, dipl. inž. 4062/11

1. Dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF 2. Dr Rada Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Snežana Grujić, van. prof. TMF

HHT


PRODUŽENJE ROKA ZA ZAVRŠETAK DOKTORSKIH STUDIJA

1. Dragana Stamenić, br. indeksa 4035/2007, podnela je zahtev za produženje roka za završetak doktorskih studija za još dva semestra. Nastavno naučno veće Fakulteta donelo je Odluku o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije br. 35/208 od 10.07.2013. godine. Sa zahtevom je saglasna mentor, dr Jasna Đonlagić;

2. Nevena Luković, br. indeksa 4034/2007, podnela je zahtev za produženje roka za završetak doktorskih studija za još dva semestra. Nastavno naučno veće Fakulteta donelo je Odluku o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije br. 35/204 od 27.06.2013. godine. Sa zahtevom je saglasna mentor, dr Zorica Knežević-Jugović;

3. Sanja Grbavčić, br. indeksa 4033/2007 podnela je zahtev za produženje roka za

završetak doktorskih studija za još dva semestra. Nastavno naučno veće Fakulteta donelo je Odluku o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije br. 35/199 od 27.06.2013. godine. Sa zahtevom je saglasna mentor, dr Zorica Knežević-Jugović;

4. Slavica Tomić, br. indeksa 4012/2007 podnela je zahtev za produženje roka za

završetak doktorskih studija za još dva semestra. Veće naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta donelo je Odluku o davanju saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije na sednici od 15.04.2013. godine. Sa zahtevom je saglasan mentor, dr Dragan Povrenović;

5. Vuk Spasojević, br. indeksa 4004/2007 podneo je zahtev za produženje roka za

završetak doktorskih studija za još dva semestra.


Veće naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta donelo je Odluku o davanju saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije na sednici od 04.07.2013. godine. Sa zahtevom je saglasan mentor, dr Mirjana Kijevčanin;

6. Nikola Bobić, br. indeksa 4022/2007 podneo je zahtev za produženje roka za

završetak doktorskih studija za još dva semestra. Položio je sve ispite predviđene Studijskim programom, zaključno sa završnim ispitom. Sa zahtevom je saglasan mentor, dr Dušan Mijin;

Prilog uz tačku 2.12. Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta,

PLAN STUDIJA KANDIDATA KOJI PRELAZI SA MAGISTARSKIH NA DOKTORSKE STUDIJE

Deana Čikara (MF-41/99) Oblast na magistarskim studijama: Metalurgija Predlaže se upis na I godinu doktorskih studija, studijski program – Metalurško inženjerstvo Mentor: dr Karlo Raić

PREDMET Semestar

ESPBI II III IV V VI Broj časova

Odabrana poglavlja matematičke analize Predmet iz grupe MATEMATIKA I

30 5

Fenomeni prenosa u inžinjerstvu materijala Predmet iz grupe Izborni blok 2

30 5

Kinetika faznih transformacija Obavezan predmet

30 4

Struktura i svojstva metalnih materijala Obavezan predmet

45 5

Fizička metalurgija Predmet iz grupe Izborni blok 3

30 4

Metalurgija praha Izborni predmet

30 4

Peći i reaktori u metalurgiji Izborni predmet

30 4

Inžinjerstvo površina 30 4


Izborni predmet Materijali za visokotemperaturske namene Izborni predmet

30 4

Otpornost materijala Izborni predmet

30 4

Očvršćavanje materijala Izborni predmet

30 4

Ekonomika energetike Izborni predmet

30 4

Završni ispit (ECTS)

30 (ESPB)

30

Istraživački rad (ECTS) 7-8 (ESPB)

2-3 (ESPB)

30

(ESPB) 30

(ESPB) 30

(ESPB) 100

Ukupno 181 Ekvivalencija položenih ispita na magistarskim studijama (MS) za doktorske studije (DS) za Deanu Čikara Anić Profil na MS: Metalurgija Studijski program na DS: Metalurško inženjerstvo

Br. Položeno na MS

Na TMF-u Fond časova

Ekvivalent na DS ESPB Napomena

1. Odabrana poglavlja matematičke analize

30 Odabrana poglavlja matematičke analize

5 Predmet iz grupe MATEMATIKA I

Ukupno 5 Prilog uz tačku 2.13. Na osnovu čl.38. Statuta Fakulteta, Nastavno-naučno veće održano dana___________ donelo je

ODLUKU O IZMENI I DOPUNI PRAVILNIKA O OSNOVNIM I MASTER AKADEMSKIM STUDIJAMA

Član 1. U članu 22. Pravilnika posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi: Rang lista će se formirati na osnovu opšte prosečne ocene sa prethodnog nivoa studija, pri čemu će se prvo rangirati studenti koji su na osnovnim akademskim studijama položili ispite iz predmeta: Osnovi projektovanja, Fizička hemija i grupe predmeta „Tehnološke operacije“ (Mehaničke operacije, Toplotne operacije, Operacije prenosa mase, Mehaničke i toplotne operacije, Fenomeni prenosa), odnosno ispite iz predmeta čiji programi odgovaraju programima navedenih predmeta koji su deo kurikuluma Tehnološko-metalurškog fakulteta.


Član 2. Dosadašnji stav 6. postaje stav 7., stav 7. postaje stav 8., stav 8. postaje stav 9., stav 9. postaje stav 10.

Član 3. U dosadašnjem stavu 8. Pravilnika, broj „7“ zamenjuje se brojem „8“, u stavu 8. tačka 2. broj „7“ zamenjuje se brojem „8“ i u dosadašnjem stavu 9 zamenjuje se broj „8“ sa brojem „9“.

Član 4. Zadužuje se Služba opštih poslova da sačini prečišćeni tekst Pravilnika.

Član 5. Odluka stupa na snagu danom donošenja od strane Nastavno-naučnog veća. PREDSEDNIK NN VEĆA Prof. dr Đorđe Janaćković

Prilog uz tačku 2.14.1.

2.14.1. Izveštaj o radu Komisije za stručnu praksu u periodu 2008-2013. g.

Komisija za stručnu praksu TMF (u daljem tekstu Komisija) predstavlja stručni organ Naučno nastavnog veća TMF (u daljem tekstu NNV) čiji je osnovni zadatak da raspoređuje studente po preduzećima na stručnu praksu, vodeći računa da praktičan rad bude vezan za studijski program koji je student upisao („Pravilnik o osnovnim i master akademskim studijama“, član 21). Komisija je inicijalno 2008. g. imala 13 članova. U toku rada njen sastav je menjan i proširivan, tako da ona danas broji 15 članova. Velika većina članova Komisije je aktivno učestvovala u njenom radu. U radu Komisije su redovno aktivno učestvovale i nadležne prodekanice. Komisija je održala veliki broj sednica, dok je značajan deo svojih aktivnosti obavila i elektronskim konsultacijama. Na početku svog rada, nakon odluke NNV o ukidanju predmeta „Projekat sa stručnom praksom“ (program 2005.) i uvođenju predmeta „Stručna praksa“ (programi 2005. i 2008.), za iste je Komisija bila pripremila predloge nastavnih programa, koje je NNV usvojilo. Danas se predmet „Stručna praksa“ izvodi na IV godini studija na svim studijima i profilima, izuzev studijskog profila Tekstilna tehnologija na kom se ovaj predmet realizuje na III godini studija. Za potrebe ovog predmeta Komisija je pripremila, a NNV usvojilo, „Uputstvo za izradu izveštaja o obavljenoj stručnoj praksi“ (april 2009.) koje je u funkciji. Komisija je, u cilju podrške pripremi stručne prakse, pripremila tipsko pismo za preduzeća – molbu TMF o upućivanju studenata na stručnu praksu. Komisija je uspešno i na vreme pripremala predloge „Rasporeda studenata na stručnu prasku“ za 2009., 2010., 2011., 2012. i 2013. godinu, na osnovu kojih se odvijala nastava na predmetu „Stručna praksa“. Komisija se u proteklom periodu bavila i drugim značajnim pitanjima vezanim za „Stručnu praksu“, izražavajući stavove i mišljenja te dajući predloge nadležnim članovima rukovodstva. Na ovom mestu će biti predstavljeni elementi o kojima bi, prema mišljenju Komisije, trebalo povesti računa o budućem radu:


1. Plan nastave formulisao je zadate elemente predmetu „Stručna praksa“ – 2 časa (30 časova ukupno), 3 ESPB, osnovne studije, VIII semestar, izuzev studijskog profila Tekstilna tehnologija na kom se ovaj predmet realizuje na VI semestru. Mišljenje Komisije je da pomenute osnove predmeta nisu valjane: nisu u skladu sa evropskim iskustvima i rešenjima, trajanje stručne prakse je izuzetno kratko, a stečena iskustva i znanja studenata u nastavnom procesu su marginalna. 2. U kalendaru nastave nije predviđena nedelja za stručnu praksu. 3. Nastavnicima na predmetu „Stručna praksa“ ne priznaje se opterećenje u nastavi. Komisija ocenjuje da je u proteklom periodu uspešno izvršavala svoje zadatke, te predlaže da se razreši dužnosti i formira nova u kojoj bi, radi kontinuiteta, jedan broj članova zadržao funkcije. U Beogradu, juna 2013.

KOMISIJA ZA STRUČNU PRAKSU

Prilog uz tačku 2.14.2.

2.14.2. Odluka o imenovanju Komisije za stručnu praksu

Na osnovu člana 38. Statuta fakulteta Nastavno-naučno veće na sednici _______2013. godine donelo je sledeću

O D L U K U Imenuje se Komisija za stručnu praksu u sledećem sastavu:

1. Prof. dr Branko Bugarski 2. Prof. dr Karlo Raić 3. Prof. dr Branimir Grgur 4. Prof. dr Rada Petrović 5. Prof. dr Mirjana Kostić 6. Prof. dr Marko Rakin 7. Prof. dr Suzana Dimitrijević 8. Prof. dr Slavka Stanković 9. Prof. dr Predrag Živković 10. Prof. dr Simonida Tomić 11. Prof. dr Radmila Jančić-Hajneman 12. Doc. dr Ivona Radović 13. Mr Vladimir Pavićević

Predsednik NN veća Prof. dr Đorđe Janaćković


Prilog uz tačku 3. 3. KADROVSKA PITANJA

3.1. Izveštaj komisije referenata za izbor u naučno istraživačko zvanje

1. Dr Aleksandra Đukić-Vuković, dipl. inž. izbor u zvanje naučni saradnik 2. Jelene Mirković, dipl. inž. izbor u zvanje istraživač-saradnik

3.2. Imenovanje Komisije referenata za pisanje Izveštaja za izbor u naučno istraživačka zvanja

1. Katedra za inženjerstvo zaštite životne sredine predlaže Komisiju referenata za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Davora Antanasijevića, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Viktor Pocajt, docent TMF 2. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF 3. Dr Aleksandra Perić-Grujić, red. prof. TMF

2. Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju predlaže Komisiju referenata

za pisanje Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Tanje Krunić, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Marica Rakin, van. prof. TMF 2. Dr Maja Vukašinović-Sekulić, docent TMF 3. Dr Zorica Radulović, van. prof. Poljoprivrednog fakultet

3. Katedra za organsku hemijsku tehnologiju predlaže Komisiju referenata za pisanje

Izveštaja o ispunjenosti uslova za izbor Svetolika Maksimovića, dipl. inž. u zvanje istraživač saradnik u sastavu:

1. Dr Irena Žižović, van. prof. TMF 2. Dr Slobodan Petrović, red. prof. TMF 3. Dr Dušan Jovanović, naučni savetnik IHTM 4. Dr Dejan Skala, naučni savetnik IHTM

3.3. Davanje saglasnosti nastavnicima sa drugih fakulteta za angažovanje na TMF-u

1. Daje se saglasnost Dr Milutinu Obradoviću, red. prof. Građevinskog fakulteta u Beogradu za izvođenje nastave na predmetima Matematika I i Matematika II do 30% u šk. 2013/2014. 3.4. Davanje saglasnosti studentima doktorskih studija za izvođenje vežbi na TMF-u

1. Daje se saglasnost Jasmini Fijuljanin, studentu III godine doktorskih studija Matematičkog fakulteta u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Diferencijalne jednačine sa fondom od 4 časa i predmetu Matematika III sa fondom od 3 časa u zimskom semestru na TMF-u u šk. 2013/2014.

2. Daje se saglasnost Divni Stamenković, studentu III godine doktorskih studija Matematičkog fakulteta u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Matematika I sa fondom od


8 časova i predmetu Diferencijalne jednačine sa fondom od 4 časa u zimskom semestru na TMF-u u šk. 2013/2014.

3. Daje se saglasnost Jasmini Miščević, studentu III godine doktorskih studija Matematičkog fakulteta u Beogradu za izvođenje vežbi na predmetu Matematika I sa fondom od 12 časova i predmetu Diferencijalne jednačine sa fondom od 4 časa u zimskom semestru na TMF-u u šk. 2013/2014.

4. Daje se saglasnost Mr Zoranu Maksimoviću, asistentu na Vojnoj akademiji za izvođenje vežbi na predmetu Matematika I sa fondom od 12 časova nedeljno u zimskom semestru na TMF-u šk. 2013/2014.

5. Daje se saglasnost Mr Jurija Arhimeda Kurepu, asistentu na Vojnoj akademiji za izvođenje vežbi na predmetu Matematika I sa fondom od 12 časova nedeljno u zimskom semestru na TMF-u u šk. 2013/2014. Prilog uz tačku 3.5. Na osnovu člana 40. Statuta Tehnološko-metalurškog fakulteta, Nastavno-naučno veće na svojoj sednici održanoj dana ________2013. godine donelo je

O D L U K U O IZMENI I DOPUNI PRAVILNIKA O

USLOVIMA I POSTUPKU UTVRĐIVANJA PREDLOGA DODELE ZVANJA PROFESORA EMERITUSA BR. 35/328-1 od 26.10.2012. g.

Član 1. Član 4. Pravilnika koji glasi: Katedra i 5(pet) nastavnika u zvanju redovnog profesora predlažu Nastavno-naučnom veću nastavnika za zvanje profesor emeritus do 10. oktobra tekuće godine. Katedra može da predloži samo jednog kandidata za zvanje profesor emeritus u jednoj školskoj godini se menja i glasi: “Katedra i 5(pet) nastavnika u zvanju redovnog profesora koji su zaposleni na Fakultetu, od kojih minimum 1(jedan) iz iste uže naučne oblasti kao i kandidat, predlažu Nastavno-naučnom veću nastavnika za zvanje professor emeritus do 15. oktobra tekuće godine. Katedra može da predloži samo jednog kandidata za zvanje professor emeritus u jednoj školskoj godini”.

Član 2. Član 5. koji glasi: Po dobijanju predloga iz člana 4. Pravilnika, Nastavno-naučno veće formira komisiju od 5(pet) članova iz sastava redovnih profesora sa zadatkom da pripreme izveštaj sa predlogom odluke i isti dostave Nastavno-naučnom veću na odlučivanje. Sednica Nastavno-naučnog veća na kojoj se evidentiraju kandidati i formira komisija održava se tokom meseca oktobra tekuće godine se menja i glasi:


“Komisiju za pisanje izveštaja čini 5(pet) redovnih profesora Fakulteta koji su penzionisanog nastavnika predložili za izbor u zvanje profesor emeritus. Izveštaj treba da bude napisan u formi koja odgovara referatima za izbor u zvanje redovnog profesora, uzimajući u obzir i članove 2 i 3 ovog Pravilnika. Uz izveštaj se prilaže i biografija kandidata. Komisija je dužna da pripremi izveštaj najkasnije do sredine novembra tekuće godine. Uz izveštaj i biografiju, komisija je dužna da dostavi i saglasnost kandidata”.

Član 3. Član 6. koji glasi: Komisija je dužna da pripremi izveštaj najkasnije do sredine novembra tekuće godine. Uz izveštaj, komisija je dužna da dostavi stručnu biografiju i bibliografiju kandidata, kao i saglasnost kandidata se menja i glasi: “Izveštaj i biografija se dostavljaju Komisiji za izbore koja proverava ispunjenost uslova definisanih ovim Pravilnikom”.

Član 4. Ostale odredbe Pravilnika ostaju na snazi. PREDSEDNIK NN VEĆA Prof. dr Đorđe Janaćković

Prilog uz tačku 4.

4. Predlog predstavnika fakulteta u Veća naučnih oblasti Na osnovu člana 40. Statuta fakulteta, Nastavno-naučno veće na sednici održanoj dana 26.09.2013. godine donelo je sledeću

ODLUKU

Utvrđuje se predlog predstavnika Fakulteta u Veća naučnih oblasti:

- Veće naučnih oblasti prirodno-matematičkih nauka - prof. dr Nada Miličić

- Veće naučnih oblasti tehničkih nauka - prof. dr Slavica Stevanović - prof. dr Zorica Cvijović - prof. dr Slobodan Šerbanović - prof. dr Radoslav Aleksić

- Veće naučnih oblasti prirodnih nauka -prof. dr. Vesna Mišković-Stanković

- Veće naučnih oblasti biotehničkih nauka - prof. dr Ljiljana Mojović


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Predmet: Podobnost teme i kandidata Sanje Grbavčić za izradu doktorske disertacije Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održanoj 27.06.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije pod naslovom: „Proizvodnja mikrobnih lipaza i proteaza kao aditiva u formulacijama detergenata“ koju je predložila Sanja Grbavčić, dipl. inženjer tehnologije. Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija Nastavno–naučnom veću podnosi sledeći

IZVEŠTAJ 1. Podaci o kandidatu 1.1. Biografija kandidata Sanja Ž. Grbavčić je rođena 26.09.1980. godine u Beogradu gde je završila osnovnu školu i V beogradsku gimnaziju. Studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu započela je školske 1999/2000. godine, a diplomirala na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija 2006. godine sa prosečnom ocenom 8,11. Diplomski rad pod nazivom "Optimizacija postupka produkcije lipaza pomoću kvasaca" odbranila je sa ocenom 10,00.

Školske 2006. god. upisala je magistarske studije na Katedri biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta. Odlukom Nastavno-naučnog veća održanog 07.02.2008. prelazi sa magistarskih na doktorske studije Tehnološko-metalurškog fakulteta na Katedri za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju. Položila je sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija, uključujući i završni ispit sa prosečnom ocenom 10,00. Položeni ispiti i ostvareni bodovi u toku doktorskih studija

Ocena ESPB

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Matematička obrada eksperimentalnih podataka Sanitarna mikrobiologija Odabrana poglavlja biohemije-vitamini Hemijska kinetika Biohemijska kinetika Industrijska mikrobiologija Strukturna analiza organskih molekula Imobilisani sistemi u biotehnologiji Bioreaktorski sistemi sa imobilisanim biokatalizatorima Bioaktivne materije u kozmetičkim proizvodima Biomasa kao izvor energije Završni ispit

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

5 4 5 5 5 5 5 4 5 4 4 30

Od juna 2006. godine Sanja Grbavčić je kao istraživač-pripravnik bila zaposlena na

projektu BTH1008- „Dodaci hrani dobijeni biotehnoloskim putem“ koji je u periodu 2004-2007 godine finansiralo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije u okviru „Nacionalnog programa biotehnologije i agroindustrije“. Od aprila 2008. je zaposlena na projektu tehnološkog razvoja TR 20064- „Razvoj biotehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih


formulacija za prehrambenu industriju“ koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Zvanje istraživača saradnika stiče 2009. godine.

Od 01.01.2011. godine je zaposlena kao istraživač saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije br. III 46010 pod nazivom "Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija zaproizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilju povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti".

Čita, piše i govori engleski i .... jezik. 1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo Nacionalni projekti:

1. „Dodaci hrani dobijeni biotehnološkim putem˝, Projekat bth1008, Nacionalni program novih tehnologija u prehrambenoj industriji Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije, 2005-2008.

2. „Razvoj biotehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za prehrambenu industriju˝, Projekat u okviru programa za tehnološki razvoj TR 20064, MNTRS, 2008-2010.

3. „Razvoj novih enzimskih tehnologija za proizvodnju biološki aktivnih komponenata hrane“ potprojekat u okviru projekta integralnih i interdisciplinarnih istraživanja: „Razvoj novih inkapsulacionih i enzimskih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih komponenata hrane u cilju povećanja njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti", III 46010, Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije 2011-2014.

Iz rezultata dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada kandidata proizašlo je 7 (sedam) radova objavljenih u časopisima međunarodnog značaja (oznaka grupe M20: 1 rad M21, 1 rad M22, 5 radova M23), 5 (pet) radova objavljenih u zbornicima skupova međunarodnog značaja štampana u celini (5 radova M33), 12 (dvanaest) radova objavljenih u zbornicima skupova nacionalnog značaja (12 radova M63) i jednog tehničkog rešenja (novi tehnološki postupak M83).

Objavljeni naučni i stručni radovi i saopštenja na skupovima: M 21 – rad u vrhunskom časopisu međunarodnog značaja 1. S. Grbavčić, D. Bezbradica, L. Izrael-Živković, N. Avramović, N. Milosavić, I. Karadžić, Z. Knežević-Jugović, Production of lipase and protease from an indigenous Pseudomonas aeruginosa strain and their evaluation as detergent additives: Compatibility study with detergent ingredients and washing performance, Bioresource Technology, 2011, 102 (24), 11226–11233. ISSN: 0960-8524; IF(2011) 4,980; 20/158 Biotechnology & Applied Microbiology). M 22 – rad u istaknutom časopisu međunarodnog značaja 1. O.A.S. Moftah, S. Grbavčić, M. Žuža, N. Luković, D. Bezbradica, Z. Knežević-Jugović, Adding Value to the Oil Cake as a Waste from Oil Processing Industry: Production of Lipase and Protease by Candida utilis in Solid State Fermentation“, Applied Biochemistry and Biotechnology, 2012, 166 (2), 348-364. (ISSN: 0273-2289; IF(2010) 1,879; 79/160 Biotechnology & Applied Microbiology). M 23 - radovi u časopisima međunarodnog značaja 1. S.Ž. Grbavčić, S.I. Dimitrijević-Branković, D.I. Bezbradica, S.S. Šiler-Marinković, Z.D. Knežević, Effect of fermentation conditions on lipase production by Candida utilis, Journal of Serbian Chemical Society, 2007, 72 (8-9), 757-765. (ISSN: 0352-5139; IF(2008) 0,611; 91/127 Chemistry, Multidisciplinary). 2. S.Ž. Grbavčić, D.I. Bezbradica, I.M. Karadžić, Z. D. Knežević-Jugović, Lipaze i proteaze dobijene iz ekstremofilne Pseudomonas aeruginosa vrste kao aditivi u formulacijama


deterdženata, Hemijska industrija, 2009, 63 (4), 331–335. (ISSN: 0367-598X; IF(2010) 0,137; 123/135 Engineering, Chemical). 3. M.R. Bradić, N.D. Ognjanović, D.I. Bezbradica, S.Ž. Grbavčić, N. Avramović, D.Ž. Mijin, Z.D. Knežević-Jugović, Enzimska sinteza monoacilglicerola, Hemijska Industrija, 2010, 64 (5), 375-388. (ISSN: 0367-598X; IF(2011) 0,205; 120/133 Engineering, Chemical). 4. O.A.S. Moftah, S.Ž. Grbavčić, W.A.S. Moftah, N.D. Luković, O.L. Prodanović, S.M. Jakovetić, Z.D. Knežević-Jugović, Lipase production by Yarrowia lipolytica using olive oil processing wastes as substrates, Journal of Serbian Chemical Society, 2013, 78 (6), 781-794. (ISSN: 0352-5139; IF(2012) 0,912; 100/152 Chemistry, Multidisciplinary).

5. S.M. Jakovetić, Z.D. Knežević-Jugović, S.Ž. Grbavčić, D.I. Bezbradica, N.S. Avramović, I.M. Karadžić, Rhamnolipid and lipase production by Pseudomonas aeruginosa san-ai: The process comparison analysis by statistical approach, Hemijska industrija, 2013, 67 (4), 677-685 (ISSN: 0367-598X; IF(2012) 0,463; 104/133 Engineering, Chemical). M 33 – radovi saopšteni na skupu međunarodnog značaja štampani u celosti 1. Grbavčić Sanja, Dimitrijević-Branković Suzana I., Bezbradica Dejan, Šiler-Marinković Slavica S., Knežević Zorica, „Optimization of growth medium composition for lipase production by Candida utilis using response surface methodology, 35th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-227-2903-1, High Tatras, Slovakia, 26-30 maj 2008. 2. Grbavčić Sanja, Bezbradica Dejan, Izrael-Živković Lidija, Avramović Nataša, Milosavić Nenad, Karadžić Ivanka, Knežević-Jugović Zorica, „Lipase from Pseudomonas aeruginosa as an additive in detergent formulations”, 36th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN 978-80-227-3072-3, High Tatras, Slovakia, 25 - 29 maj 2009. 3. Jakovetić Sonja, Bezbradica Dejan, Avramović Nataša, Milosavić Nenad, Grbavčić Sanja, Karadžić Ivanka, Knežević-Jugović Zorica, „Optimization of rhamnolipid production by Pseudomonas aeruginosa using response surface methodology, 36th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN 978-80-227-3072-3, High Tatras, Slovakia, 25 - 29 maj 2009. 4. Sanja Grbavčić, Nevena Ognjanović, Milena Žuža, Omar Ali Saied Moftah, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, „Pseudomonas putida lipase: production, properties and applicability as detergent additive“, 39th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-89475-04-9, High Tatras, Slovakia, 21-25 maj 2012. 5. Zorica D. Kneževic-Jugović, Sonja M. Jakovetić, Branimir Z. Jugović, Milica M. Gvozdenović, Sanja Ž. Grbavčić, Dejan I. Bezbradica, Mirjana G. Antov, „Enzymatic Synthesis of Aliphatic Esters of Phenolic Acids and Evaluation of Their Antioxidant Properties“, 39th conference of Slovak Society of Chemical Engineering, ISBN: 978-80-89475-04-9, High Tatras, Slovakia, 21-25 maj 2012. M 63 - radovi saopšteni na skupu nacionalnog značaja štampani u celosti 1. Sanja Ž. Grbavčić, Suzana I. Dimitrijević-Branković, Dejan I. Bezbradica, Slavica S. Šiler-Marinković, Zorica D. Knežević, “Optimization of growth medium composition for lipase production by Candida utilis”, 45. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 25. i 26. januar 2007. 2. Sanja Ž. Grbavčić, Suzana I. Dimitrijević-Branković, Dejan I. Bezbradica, Slavica S. Šiler-Marinković, Zorica D. Knežević, “Uticaj sastava fermentacione podloge na prinos produkovanih lipaza pomoću kvasca Candida utilis”, VII simpozijum ”Savremena tehnologija i privredni razvoj”, Tehnološki fakultet, Leskovac, 19. i 20. oktobar 2007.


3. Sanja Ž. Grbavčić, Lidija Izrael-Živković, Dejan I. Bezbradica, Ivanka Karadžić, Slavica S. Šiler-Marinković, Zorica D. Knežević, “Uticaj sastava fermentacione podloge na prinos produkovanih lipaza pomoću Pseudomonas aeruginosa san-ai”, 46. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 21. februar 2008. 4. Dejan Bezbradica, Sonja Jakovetić, Sanja Grbavčić, Nataša Avramović, Nenad Milosavić, Zorica Knežević-Jugović, Ivanka Karadžić, “Optimizacija proizvodnje biosurfaktanata pomoću Pseudomonas aeruginosa”, 47. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 21. mart 2009. 5. Sanja Ž. Grbavčić, Milena R. Bradić, Dejan I. Bezbradica, Nataša S. Avramović, Ivanka M. Karadžić, Zorica D. Knežević-Jugović, “Sinteza aroma estara lipazom iz Pseudomonas aeruginosa san-ai”, 48. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Novi Sad, 17. i 18. april 2010. 6. Sanja Grbavčić, Omar Ali Saied, Jelena Jovanović, Nevena Luković, Milena Žuža, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, “Proizvodnja lipaza i proteaza iz Candida utilis tehnikom gajenja na čvrstoj podlozi”, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010. 7. Nevena D. Luković, Sanja Ž. Grbavčić, Milena G. Žuža, Zorica D. Knežević-Jugović, Dejan I. Bezbradica, „Primena modifikacije nosača Eupergit® C 250L cisteinom i glutaraldehidom u imobilizaciji lipaze iz C. rugosa“, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010. 8. Zorica D. Knežević-Jugović, Branimir Z. Jugović, Dejan I. Bezbradica, Milena G. Žuža, Sanja Ž. Grbavčić, Milica M. Gvozdenović, “Imobilizacija glukozo-oksidaze na elektroprovodne polimere na bazi polianilina i razvoj biosenzora”, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010. 9. Sonja Jakovetić, Dejan Bezbradica, Nataša Avramović, Nenad Milosavić, Sanja Grbavčić, Ivanka Karadžić, Zorica Knežević-Jugović, „Kinetika produkcije ramnolipida iz P. aeruginosa san-ai“, Konferencija Biotehnologija za održivi razvoj, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 24-26. Novembar 2010. 10. Omar Ali Saied, Sanja Grbavčić, Nevena Luković, Milena Žuža, Dejan Bezbradica, Zorica Knežević-Jugović, „Karakterizacija lipaze iz Candida utilis dobijene tehnikom gajenja na čvrstoj podlozi korišćenjem uljane pogače maslina kao supstrata“, 49. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 21. mart 2009. 11. Sonja Jakovetić, Milica Carević, Sanja Grbavčić, Marija Stojanović, Nevena Luković, Milena Žuža, Mladen Mihailović, "Esterification of phenolic acid catalyzed by lipase B from Candida antarctica", Prva konferencija mladih hemičara Srbije, 19. i 20. oktobra 2012, Beograd, ХС ПО5, 54-57 12. Vladimir Paunović, Sanja Grbavčić, „Ispitivanje mogućnosti primene mikroemulzija i mikroemulzija sa inkorporiranim lipazama kao detergenata za uklanjanje fleka trigliceridnog porekla“, Prva konferencija mladih hemičara Srbije, 19. i 20. oktobra 2012, Beograd


M 83 - novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperimentalno postrojenje, novi tehnološki postupak 1. D. Mijin, D. Bezbradica, S. Grbavčić, R. Pjanović, N. Bošković-Vragolović, Z. Knežević-Jugović, „Biotehnološki postupak za dobijanje geranil-butirata primenom imobilisane lipaze“, Početak primene: 26.03.2009. Realizatori rezultata: Dahlia d.o.o.; Batajnički drum 12, Zemun. Nagrade i priznanja: 1. S. Grbavčić, N. Avramović, D. Bezbradica, N. Milosavić, D. Mijin, I. Karadžić, Z. Knežević-Jugović, Srebrna medalja za nove tehnologije za: „Enzimska formulacija za čišćenje tkanina, radnih površina i opreme u prehrambenoj industriji“, 30. Međunarodna izložba pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna „Pronalazaštvo, Beograd, 2010“. 1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom poslediplomskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Sanja Grbavčić, dipl. inženjer tehnologije, pokazala je interes, sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Posebno je pokazala veliku sklonost za eksperimentalni rad tako da je samostalno uvela u proceduru nekoliko novih laboratorijskih postupaka vezanih za identifikaciju producenata lipolitičke aktivnosti, kao i izolovanje i prečišćavanje enzima. Tema doktorske disertacije pripada oblasti iz koje je do sada objavila četiri naučna rada, kao i više saopštenja na međunarodnim skupovima. Na osnovu dosadašnje saradnje sa kandidatom kao i objavljenih naučnih radova, Komisija smatra da kandidat ispunjava sve potrebne uslove za rad na predloženoj temi. 2. Predmet i cilj istraživanja Sve veće potrebe za novim proizvodima koji se mogu dobiti enzimskim putem zahtevaju pronalaženje novih biokatalizatora sa tačno određenim karakteristikama za specifične procese. Trenutno, velika većina komercijalno korišćenih enzima su ekstracelularni enzimi dobijeni pomoću različitih bakterijskih ili drugih mikrobnih vrsta. Raznovrsnost prirodnih oblika omogućava da se odabere mikroorganizam koji produkuje enzim sa tačno određenim svojstvima za datu namenu i u zadovoljavajućem prinosu.

Iako se određena svojstva enzima u skladu sa namenom mogu dobiti različitim metodama genetskog inženjeringa, još uvek je aktuelno u savremenim istraživanjima pronalaženje novih enzima sa specifičnim svojstvima koje produkuju mikroorganizami izolovani iz njihovih prirodnih staništa. Međutim, ove je veoma zametan posao jer je potrebno testirati veliki broj mikroorganizama na efikasnost proizvodnje određenog enzima, a zatim, i ispitati njihova svojstava od značaja za datu namenu. Posebnu pažnju privače enzimi dobijeni pomoću ekstremofilnih mikroorganizama, budući da ti enzimi prirodno (per se) imaju niz posebnih svojstava, a pre svega izrazitu stabilnost, bez ikakavih dodatnih modifikacija (genetskih modifikacija soja ili hemijskih modifikacija enzima).

Primena enzima u industriji detergenata predstavlja najznačajniju komercijalnu primenu enzima danas sa preko 30% udela u ukupnoj vrednosti proizvoda dobijenih enzimskim putem. Zabrinutost zbog nerazgradivosti hemijskih komponenti detergenata i njihovog zagađenja podzemnih voda i izvora, kao i pitanja u vezi sa njihovim uticajem na ljudsko zdravlje, delovala su kao podsticaj razvoja ekoloških detergenata koji sadrže enzime kao osnovne aktivne komponente. Enzimi deluju na specifične nečistoće koje je teško otkloniti pri blagim uslovima pranja. Međutim, nisu svi enzimi koji imaju sposobnost uklanjanja različitih tipova onečišćenja podesni za upotrebu kao aditivi u detergentima. Enzimi koji se koriste u formulacijama detergenata moraju da budu stabilni u prisustvu agenasa koji često imaju inhibitorno ili dezaktivirajuće dejstvo. Takođe, proces pranja se često vrši pri povišenim temperaturama (iznad 40 °C) i u izrazito alkalnoj sredini (pH 9–12). Pored toga, njihova proizvodnja mora biti ekonomična i poželjno je da isti proizvodni


mikroorganizam istovremeno produkuje stabilne proteaze i lipaze koje inače predstavljaju dva osnovna aktivna sastojka u enzimskim formulacijama detergenata.

Predmet rada ove doktorske disertacije je proizvodnja lipaza i proteaza pomoću različitih mikroorganizama i ispitivanje njihovih karakteristika sa stanovišta njihove potencijalne primene u industriji detergenata.

Lipaze su jedna od najvažnijih klasa hidrolitičkih enzima koji katalizuju hidrolizu, kao i sintezu velikog broja estara karboksilnih kiselina. Veliki broj reakcija koje katalizuju, i to uglavnom uz visoku regio- i enantioselektivnost, čini ih izuzetno važnim biokatalizatorima u farmaceutskoj, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji. Ipak, visoka cena proizvodnje lipaza često je razlog njihove ograničene industrijske primene. Kako svaka eventualna industrijska primena zahteva korišćenje lipaza tačno određenih karakteristika, na osnovu pokazanih svojstava dobijeni enzimi biće ispitani sa aspekta eventualne industrijske primene, gde će se posebna pažnja posvetiti primeni dobijenih enzima kao aditiva u industriji detergenata.

Funkcija lipaza u detergentima je razlaganje masnih mrlja na hidrofilnija jedinjenja koja se pri alkalnim uslovima koji vladaju u procesu pranja lako uklanjaju. Na taj način, omogućava se ekonomičniji postupak pranja, smanjuje se negativan uticaj agresivnih supstanci u procesu čišćenja kao i zagađivanje životne sredine, a sam proces pranja se može izvoditi na nižim temperaturama smanjujući potrošnju energije.

Prvi komercijalni lipolitički preparat namenjen primeni u detergentima-Lipolase, dobijen je tehnikom genetskog inženjeringa kako bi se enzim proizveo u dovoljnim količinama i kako bi njegovo korišćenje bilo ekonomski opravdano. Ovaj enzim je prirodno izolovan iz Thermomyces lanuginosus (stari naziv Humicola lanuginosa), dok je tehnikom rekombinacije gena izvršena njegova ekspresija u domaćinu Aspergillus oryzae. Ovaj preparat razvio je Novo Nordisk 1987. godine, a vodeći svetski proizvođači detergenata 90-tih godina počinju njegovo korišćenje u većoj meri. Istovremeno počinje i intezivni razvoj istraživanja sa ciljem pronalaženja novih lipaza boljih svojstava za upotrebu u detergentima.

Pored lipaza, detergentima se kao aditivi dodaju i drugi hidrolitički enzimi i to proteaze, amilaze i celulaze. Proteaze se dodaju detergentima radi pospešenog uklanjanja mrlja na bazi proteina kao što su krv i neki tipovi hrane. Komercijalno korišćeni enzimi ove grupe su serinske proteaze dobijene iz različitih Bacillus vrsta. Primera radi, Novo Industri A/S proizvodi komercijalne enzimske preparate Alcalase® i Esperase® iz Bacillus licheniformis vrste i Savinase® iz alkalofilne Bacillus amyloliquefaciens vrste. Gist-Brocades je proizvođač enzimskog preparata Maxatase® (Bacillus licheniformis). Kako su proteaze najviše korišćeni enzimi u industriji detergenata, usled njihovog dejstva može doći do dezaktivacije drugih enzima prisutnih u formulaciji detergenta. Zbog toga je za uspešnu inkorporaciju drugih tipova enzima u formulaciju koja sadrži proteaze potrebno selektovati enzime manje podložne proteolizi i preduzeti različite mere njihove zaštite.

Razvoj proizvodnje enzima za primenu u detergentima odvija se u dva pravca i postoji veliki broj publikacija koje opisuju nove enzime poboljšanih svojstava za primenu u detergentima (enzimi koji su aktivni na nižim temperaturama, u prisustvu većeg broja agresivnih supstanci-posebno u prisustvu oksidujućih materija, enzimi koji su manje podložni proteolizi, enzimi koji pokazuju veliku aktivnost već u prvom ciklusu pranja i dr. ). Jedan od načina podrazumeva razvoj rekombinantnih enzima čija se svojstva prilagođavaju potrebama procesa pranja. Ipak, kako najveći broj prirodnih oblika mikrobnih enzima još uvek nije ispitan, testiranje velikog broja (tzv. skrining) mikroorganizama i ispitivanje svojstava enzima koje proizvode je i dalje jedan od osnovnih načina pronalaženja enzima za određenu namenu.

U ovom radu će se izvršiti ispitivanje različitih mikrobnih sojeva sa aspekta produkcije ekstracelularnih lipaza i proteaza. U tom smislu biće ispitan veliki broj kvasaca i bakterija iz kolekcije kultura na Tehnološko-metalurškom i Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i komercijalnih lipolitičkih sojeva iz ARS (NRRL) kolekcije kultura (SAD). Među ispitivanim


sojevima je i ekstremofilni soj Pseudomonas aeruginosa san-ai izolovan iz izrazito alkalnog mašinskog ulja.

Nakon što bude izvršen odabir proizvodnih mikroorganizama, pristupiće se optimizaciji proizvodnje enzima. Proizvodnja mikrobnih enzima može biti poboljšana izborom sastava fermentacione podloge i uslovima kultivacije koji pokazuju pozitivan efekat na genetičku regulaciju sinteze enzima. Kako su lipaze inducibilni enzimi, ispitaće se uticaj različitih induktora, kao i uticaj vrste i količine izvora azota i ugljenika na prinos proizvednih lipaza. Statistička obrada dobijenih rezultata pružiće kvantitativni uvid u uticaj svakog od ispitivanih parametara na biosintezu enzima, kao i njihovu međusobnu interakciju.

Dobijene lipaze i proteaze biće izolovane i prečišćene sa ciljem da se dobijeni enzimi okarakterišu. Dobijeni enzimi će se ispitati sa aspekta temperaturne i pH aktivnost/stabilnosti i specifičnosti za supstrat. Takođe, ispitaće se stabilnost dobijenih lipaza u prisustvu različitih inhibitora lipaza, kao i u organskim rastvaračima.

Na osnovu utvrđenih svojstava dobijenih lipaza i proteaza, razmotriće se njihova primena u industrijskim procesima, odnosno ispitaće se njihova aktivnost i stabilnost u uslovima relevantnim za konkretan proces gde će se najveći deo pažnje posvetiti mogućnosti primene ovih enzima kao aditiva u industriji detergenata. U tom smislu najveći deo istraživanja biće posvećen ekstremofilnom soju Pseudomonas aeruginosa san-ai koji, pored lipaza, proizvodi i proteaze. Identifikacija ovog mikroorganizma biće izvršena sekvencioniranjem 16S ribozomalne RNK na osnovu čega će ovaj mikroorganizam biti u potpunosti genetski determinisan. Kao ekstremofilni soj, izolovan iz otpadnog mašinskog ulja, ovaj mikroorganizam opstaje pod izuzetno nepovoljnim uslovima (pH, temperatura, mali sadržaj vode), pa je pretpostavljeno da su i hidrolitički enzimi koje produkuje stabilni u prisustvu detergenata, na povišenim temperaturama u alkalnoj sredini, što su karakteristični uslovi za proces pranja. Ovaj soj je posebno interesantan sa aspekta primene u detergentima jer pored lipaza proizvodi i ekstracelularne proteaze odgovarajućeg temperaturnog i pH profila aktivnosti i stabilnosti pa se istovremenim postupkom i na ekonomičan način potencijalno mogu dobiti dva osnovna sastojka u enzimskim formulacijama detergenata.

Mogućnost primene dobijenih enzima kao aditiva u detergentima će obuhvatiti ispitivanja aktivnosti i stabilnosti dobijenih enzima u prisustvu različitih površinski aktivnih materija, oksidujućih agenasa i dezinficijenasa pri različitim koncentracijama i temperaturama sa ciljem razvoja novih enzimskih formulacija detergenata. Takođe, utvrdiće se i podložnost proteolizi proizvedene lipaze koegzistirajućim nativnim proteazama sa ciljem utvrđivanja mogućnosti dugotrajnog skladištenja enzimske formulacije za čišćenje koja bi sadržala oba proizvedena enzima. Predložene formulacije biće okarakterisane i sa aspekta kvaliteta otpadnih voda nakon pranja (HPK i BPK) na osnovu čega će biti predloženo nekoliko enzimskih formulacija za čišćenje različitih namena kao ekoloških proizvoda koji zadržavaju visoku efikasnost pranja pri manjem sadržaju toksičnih hemijskih supstanci.

Poslednjih decenija vršena su intezivna ispitivanja koja su imala za cilj pronalaženje novih enzima poboljšanih svojstava pogodnih za komercijalnu primenu u detergentima i publikovan je veliki broj radova i patenata koji se bavi ovom tematikom. Ovde su navedeni samo neki radovi koji su povezani sa selekcijom i proizvodnjom mikrobnih lipaza i proteaza koji su okarakterisane kao potencijalni aditivi u industriji detegenata:

1. Limpon Bora, Mohan C Kalita, „Production of thermostable alkaline lipase on vegetable oils from a thermophilic Bacillus sp. DH4, characterization and its potential applications as detergent additive“, J. Chem. Technol. Biotechnol., 83 (2008) 688–693.

2. K. Thirunavukarasu, N.G. Edwinoliver, S. Durai Anbarasan, M.K. Gowthaman, H. Iefuji, N.R. Kamini, „Removal of triglyceride soil from fabrics by a novel lipase from Cryptococcus sp. S-2“, Process Biochem., 43 (2008) 701–706.


3. Jurado, E., Bravo, V., Luzon, G., Fernandez-Serrano, M., Garcia-Roman, M., AltmajerVaz, D., Vicaria, J.M., „Hard-surface cleaning using lipases: enzyme–surfactant interactions and washing tests“ J. Surfact. Deterg., 10 (2007) 61–70.

4. Gaur, R., Gupta, A., Khare, S.K., „Lipase from solvent tolerant Pseudomonas aeruginosa strain: production optimization by response surface methodology and application“ Bioresource Technol., 99 (2008) 4796–4802.

5. Nerurkar, M. , Joshi, M., Pariti, S., Adivarekar, R. „Application of Lipase from Marine Bacteria Bacillus sonorensis as an Additive in Detergent Formulation“ J. Surfact. Deterg., 16 (2013) 435–443.

6. Uppada, S.R., Gupta, A.K., Dutta, J.R., „Statistical optimization of culture parameters for lipase production from Lactococcus lactis and its application in detergent industry“ International Journal of Chem Tech Research, 4 (2012) 1509-1517.

7. Wang, H., Zhong, S., Ma, H., Zhang, J., Qi, W., „Screening and characterization of a novel alkaline lipase from Acinetobacter calcoaceticus 1-7 isolated from Bohai Bay in China for detergent formulation“ Brazilian Journal of Microbiology, 43 (2012) 148-156.

8. Khoramnia A., Ebrahimpour A. , Beh B.K. , Lai O.M., „Production of a solvent, detergent, and thermotolerant lipase by a newly isolated Acinetobacter sp. in submerged and solid-state fermentations“ Journal of Biomedicine and Biotechnology 2011 Article number702179.

9. Lund H., Kaasgaard S.G., Skagerlind P., Jorgensen L., Jorgensen C.I., Van De Weert M., „Correlation between enzyme activity and stability of a protease, an alpha-amylase and a lipase in a simplified liquid laundry detergent system, determined by differential scanning calorimetry“, J. Surfact. Deterg., 15 (2012) 9-21.

10. Romdhane I.B.B., Fendri A., Gargouri Y., Gargouri A., Belghith H., „A novel thermoactive and alkaline lipase from Talaromyces thermophilus fungus for use in laundry detergents“, Biochem.Eng. J., 53 (2010) 112-120.

11. Wang H.K., Shao J., Wei Y.J., Zhang J., Qi, W., „A novel low-temperature alkaline lipase from Acinetobacter johnsonii LP28 suitable for detergent formulation“, Food Technol. Biotechnol., 49 (2011) 96-102.

12. Haddar, A., Agrebi, R., Bougatef, A., Hmidet, N., Sellami-Kamoun, A., Nasri, M., „Two detergent stable alkaline serine-proteases from Bacillus mojavensis A21: purification, characterization and potential application as a laundry detergent additive“ Bioresource Technol. 100 (2009) 3366–3373.

13. Hmidet N., Ali N.E.H., Haddar A., Kanoun S., Sellami-Kamoun A., Nasri M., „Alkaline proteases and thermostable a-amylase co-produced by Bacillus licheniformis NH1: characterization and potential application as detergent additive“ Biochem.Eng. J., 47 (2009) 71–79.

14. Jain D., Pancha I., Mishra S.K., Shrivastav A., Mishra S., „Purification and characterization of haloalkaline thermoactive, solvent stable and SDS-induced protease from Bacillus sp.: A potential additive for laundry detergents“, Bioresource Technol., 15 (2012) 228-236.


15. Kanchana, R., Jadhav, S., Goletikar, Y., Manerekar, G., „Production of alkaliphilic protease(s) by enterobacter sp for application in biodetergent formulation“ Industrial Biotechnology, 8 (2012) 31-35.

3. Polazne hipoteze

U prvom delu ove doktorske disertacije ispitaće se lipolitička priroda velikog broja mikroorganizama iz kolekcije kultura Katedre za Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i ekstremofilnog soja Pseudomonas aeruginosa san-ai iz kolekcije kultura Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Među ispitivanim kulturama nalazi se veliki broj kvasaca poput Kloeckera sp., Hansenula sp., Schizosaccharomyces sp., Saccharomyces cerevisiae, Torulopsis sp., Candida utilis, Pichia sp. Rhodotorula sp., Candida rugosa NRRL Y 1496, Yarrowia lipolytica NRRL Y-1095, kao i bakterija Pseudomonas putida NRRL B-21 i plesan Rhizopus oryzae NRRL 1526.

U ovom radu će se utvrditi mogućnost primene proizvedenih enzima u formulacijama detergenata na osnovu pokazane stabilnosti enzima u prisustvu različitih površinski aktivnih materija, dezinficijenasa i oksidacionih agenasa. Pretpostavka je da ekstremofilni mikroorganizmi koji su dobar izvor hidrolitičkih enzima i rastu u ekstremnim uslovima (pH, temperatura, pritisak, mali sadržaj vode), produkuju enzime koji su stabilniji nego enzimi mezofilnih mikroorganizama. Pretpostavka je, dakle, da će u fermentacionim tečnostima različitih vrsta Pseudomonas sp. biti nađene proteaze i lipaze koje će imati povećanu stabilnost na povišenim temperaturama u alkalnoj sredini, što su karakteristični uslovi za procese pranja. Na bazi ovih istraživanja biće predložene nove formulacije ekoloških detergenata različitih sastava i namena. Ove formulacije će biti okarakterisane sa stanovišta efikasnosti odmašćivanja i sastava otpadnih voda od pranja.

Odabrane su sledeće hipoteze sa kojima se započinje istraživanje u ovoj disertaciji i to:

• Testiranje velikog broja mikroorganizama omogućiće pronalaženje enzima tačno

određenih karakeristika za primenu u detergentima;

• Enzimi produkovani iz prirodno stabilnih sojeva i sami treba da budu stabilni u nepovoljnim uslovima poput onih u procesu pranja;

• Postupak proizvodnje enzima može se višestruko pospešiti pažljivim izborom komponenata hranljive podloge i parametara procesa;

• Enzimi stabilni u alkalnoj sredini u prisustvu surfaktanata i oksidacionih agenasa mogu imati industrijsku primenu kao aditivi u formulacijama detergenata;

• Primenom enzima omogućava se povećana efikasnost čišćenja pa je moguće smanjenje količine agresivnih supstanci u formulacijama za čišćenje kao i ušteda energije jer se proces pranja može vršiti pri nižim temperaturama u skladu sa principima zaštite životne sredine i prirodnih resursa.

4. Metode istraživanja Produkcija lipaza pomoću navedenih mikroorganizama biće ispitana uzgajanjem na selektivnom medijumu-tributirin agru sa i bez dodatka fluorescentne boje Rhodamine B. Mikroorganizmi producenti lipaza će biti selektovani na osnovu veličine prozirne zone oko izraslih kolonija nakon 72 h, odnosno na osnovu veličine fluorescirajuće zone nakon osvetljavanja UV svetlošću u podlozi sa dodatkom Rhodamine B. Takođe, biće ispitana i mogućnost prizvodnje proteaza istim mikroorganizmima, na osnovu pokazane aktivnosti na kazein agru.


Proizvodnja lipaza pomoću izabranih mikroorganizama biće vršena tehnikom submerznog gajenja u osnovnim i obogaćenim podlogama kako bi se željeni enzim dobio u odgovarajućem prinosu. Optimizacija postupka proizvodnje lipaza u tečnim podlogama će se zasnivati na inducibilnoj prirodi ovih enzima. Pored kvalitativnog sastava podloge, utvrđeno je da na prinos utiču koncentracije svih komponenti fermentacione tečnosti i njihovi međusobni odnosi. Uticaji najvažnijih procesnih parametara ispitaće se primenom metode planiranih eksperimenata kako bi se postupak proizvodnje optimizovao sa stanovišta prinosa i sastava smeše enzima. Dobijeni enzimi će po potrebi biti prečišćavani frakcionim taloženjem amonijum-sulfatom i izvršiće se njihova primarna karakterizacija sa ciljem određivanja optimalnih temperatura i pH, kao i temperaturnog i pH profila stabilnosti. Naime, da bi enzim mogao biti upotrebljen kao aditiv u formulacijama detergenata, njegov pH optimum bi se morao nalaziti u alkalnoj sredini (pH≥8,5). Dalje, proizvedeni enzim bi morao da bude stabilan i aktivan na povišenim temperaturama na kojima se često vrši proces pranja, iako se usled povećanja efikasnosti čišćenja dodatkom enzima postupak pranja može vršiti i pri nižim temperaturama a u skladu sa novim tendencijama uštede energije.

Pored toga, enzim mora biti stabilan u prisustvu velikog broja površinski aktivnih materija koje najčešće imaju denaturišuće ili dezaktivirajuće dejstvo na enzim. U ovoj doktorskoj disertaciji će se ispitati uticaj nekoliko anjonskih i nejonskih površinski aktivnih materija na lipolitičku i proteolitičku aktivnost sirovih enzimskih preparata. Među ispitivanim surfaktanitima su i natrijum dodecil benzol sulfonat (SDBS) i natrijum dodecil sulfat (SDS) koji se smatraju najagresivnijim agensima u formulacijama detergenata i koji pokazuju snažno dezaktivirajuće dejstvo na enzime, a koji su najčešća komponenta savremenih formulacija detergenata. Takođe, ispitaće se i različite komercijalne nejonske površinski aktivne materije na bazi estara polialkohola koje se koriste u modernim formulacijama detergenata.

Takođe, da bi enzim mogao da bude upotrebljen kao aditiv u detergentima, neophodno je da poseduje i oksidativnu stabilnost. Naime, oksidaciona sredstva poput vodonik-peroksida ili natrijum-hipohlorita, iako se ne nalaze u samoj formulaciji detergenta, često dodaju u toku samog procesa pranja. Aktivnosti enzima u prisustvu oksidacionih sredstava je veoma značajno svojstvo za njihovu primenu u industrijskim sredstvima za čišćenje jer veliki broj nativnih enzima ga ne poseduje. Veća stabilnost enzima u prisustvu oksidacionih agenasa se najčešće postiže konstrukcijom novih enzima metodama molekularnog inženjerstva, što je dosta zametno i skupo. Fermentacioni procesi za proizvodnju enzima podrazumevaju kultivaciju aktivnog soja izabranog mikroorganizma, koji će proizvoditi enzim sa dobrim komercijalnim prinosom i sa poželjnim karakteristikama u pogledu pH i temperaturnog profila, kao i specifičnosti za supstrat. Proizvodnja mikrobnih enzima može biti optimizovana izborom sastava fermentacione podloge i uslovima kultivacije koji pokazuju pozitivan efekat na genetičku regulaciju sinteze enzima.

Nakon preliminarnih ispitivanja koja imaju za cilj izbor promenljivih koje pokazuju najveći uticaj na proizvodnju lipaza, uslovi fermentacije biće optimizovani metodom statističke obrade podataka.

Izabraće se centralni kompozitni rotatabilni dizajn sa 4 faktora i na 5 nivoa. Na ovaj način će se kvantitativno utvrditi uticaj svakog faktora na proizvodnju lipaze, kao i njihova međusobna korelacija. Ispitaće se mogućnost matematičkog opisivanja dobijenih rezultata regresionim modelom drugog reda koji uključuje interakciju između faktora:

y= b0 + ii

i xb=

4

1

+ 2

4

1ii

iii xb

=

+ jijiji

ij xxb<

4

,,

gde je y očekivani odziv (lipolitička aktivnost), b0 odsečak, bi linearni koeficijent, bij koeficijent interakcije između varijabli. Regresionom i disperzionom analizom ispitaće se adekvatnost regresionih modela korišćenjem odgovarajućih kompjuterskih programskih paketa (Matlab).


Adekvatnost modela biće ocenjena na osnovu Fišerovog koeficijenta. Signifikantnost koeficijenata regresije ispitaće se primenom Studentovog testa.

Svi postupci utvrđivanja enzimske aktivnosti vršiće se prema originalnim ili modifikovanim procedurama iz literature. Aktivnosti enzima biće određivane spektrofotometrijski, praćenjem brzine hidrolize p-nitrofenilpalmitata za lipaze i azo-kazeina za proteaze. Sadržaj proteina određivaće se standardnom spektrofotometrijskom metodom po Lowry-ju. Dobijeni enzimski preparati biće koncentrisani i prečišćeni metodom frakcionog taloženja amonijum-sulfatom, kao i različitim hromatografskim metodama (gel-filtraciona hromatografija, jonoizmenjivačka hromatografija), a tok prečišćavanja kao i čistoća finalnog preparata biće praćeni elektroforetski (nativna i SDS-PAGE elektroforeza).

Mogućnost primene dobijenih enzimskih preparata kao aditiva u detergentima biće ocenjena na osnovu stabilnosti proizvedenih enzima u prisustvu različitih površinski aktivnih materija, dezificijenasa i oksidacionih agenasa. Na osnovu ovih istraživanja biće osmišljene različite formulacije čija će se efikasnost uklanjanja masnoća ocenjivati spektrofotometrijski na osnovu promene refleksije tkanina zaprljanih obojenim trioleinom (primenom „Sudan red“ boje) pre i nakon pranja.

5. Očekivani naučni doprinos

Kao osnovni naučni doprinos doktorske disertacije očekuje se razvoj originalnog tehnološkog postupka za proizvodnju enzimskih formulacija detergenata zasnovanog na primeni enzima proizvedenih iz vlastitih sojeva po sopstvenoj tehnologiji. Kao rezultat predloženih istraživanja očekuju se sledeći pojedinačni naučni doprinosi: • razvoj mikrobiološke proizvodnje novih enzima na laboratorijskom nivou kao osnovnih

bioaktivnih komponenti novih formulacija detergenata. U tom smislu će se izvršiti odabir proizvodnih sojeva koji produkuju hidrolitičke enzime poboljšanih svojstava za primenu u detergentima;

• optimizacija procesnih parametara i sastava hranljive podloge pri mikrobiološkoj proizvodnji lipaza i proteaza pomoću nekoliko odabranih proizvodnih sojeva;

• utvrđivanje regulatornih mehanizama biosinteze lipaza i proteza pri kultivaciji odabranih proizvodnih sojeva;

• utvrđivanje kinetike proizvodnje enzima i ćelijskog rasta pri optimalnim uslovima;

• razvoj efikasnih postupaka izolacije i prečišćavanja enzima iz fermentacionih tečnosti;

• detaljna karakterizacija proizvedenih lipaza i proteaza;

• formulacija nekoliko novih proizvoda na bazi lipaza i proteaza koji pokazuju zadovoljavajuća svojstva sa stanovišta efikasnosti čišćenja u procesu pranja, stabilnosti pri skladištenju i sastava otpadnih voda od pranja u poređenju sa komercijalnim hemijskim detergentima;

Očekuje se da će se primenom enzimskih formulacija za čišćenje postići isti efekti u pranju, dezinfekciji i odmašćivanju kao i sa agresivnim hemijskim detergentima uz značajno smanjenje toksičnih i korozivnih materija pa se novi preparati za čišćenje tkanina, kao i radnih površina u prehrambenoj industriji zbog svojih svojstava mogu smatrati ekološkim proizvodima.


6. Plan istraživanja i struktura rada

Predmet rada ove doktorske disertacije je proizvodnja novih enzimskih preparata koji mogu imati komercijalnu primenu kao aditivi u industriji detergenata. U toku rada na disertaciji predviđene su sledeće faze i aktivnosti u istraživanju:

1. Izvršiće se testiranje većeg broja mikroorganizama sa ciljem pronalaženja lipolitičkih mikroorganizma koji produkuju enzim željenih karakteristika.

2. Ispitaće se uticaj osnovnih parametara na biosintezu enzima kao što su sastav podloge, temperatura, uticaj dodatka induktora, uticaj veličine inokuluma i sl., pri čemu će biti primenjene metode planiranog eksperimenta i matematičko-statistička obrada eksperimentalnih podataka.

3. U cilju određivanja potencijalne primene proizvedenih enzima, ispitaće se i uticaj temperature, pH i različitih jona na aktivnost i stabilnost dobijenih lipaza. Takođe, ispitaće se i mogućnost proizvodnje proteolitičkih enzima pomoću istih proizvodnih sojeva, kao i karakteristike proizvedenih proteaza.

4. U drugom delu rada će se dobijeni enzimi ispitati sa aspekta primene u detergentima, pa će se sa tim ciljem pratiti stabilnost ovih enzima u prisustvu različitih površinski aktivnih materija, oksidacionih agenasa i komercijalnih detergenata pri različitim koncentracijama i na različitim temperaturama u blago alkalnoj sredini.

5. U poslednjem delu rada će se na osnovu dobijenih rezultata formulisati nekoliko preparata za čišćenje različitih namena koje će biti ocenjene na osnovu sposobnosti uklanjanja masnih onečišćenja, stabilnosti pri skladištenju, kao i sastava otpadnih voda nakon pranja (HPK i BPK).

Predviđa se da će u doktorskoj disertaciji biti obrađena sledeća poglavlja: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentali deo, Rezultati i diskusija, Zaključak, Literatura. U poglavlju Uvod biće definisani glavni ciljevi disertacije, predmet istraživanja i doprinos disertacije. Teorijski deo doktorske disertacije obuhvatiće analizu prethodnih istraživanja koja se odnose na:

• savremena sredstva za čišćenje;

• enzimi kao aditivi u detergentima;

• lipaze i njihova svojstva;

• proteaze i njihova svojstva;

• mikrobiološka proizvodnja enzima (osnovni principi proizvodnje, regulatorni mehanizmi, uticaji različitih procesnih parametara i sastava hranljive podloge na proizvodnju enzima);

• pregled proizvodnje enzima kao aditiva u detrgentima u literaturi.

U Eksperimentalnom delu biće navedene metode korišćene u eksperimentalnom radu: • Materijali i hemikalije korišćene u radu;

• Opis eksperimentalnih tehnika za ispitivanje lipolitičke i proteolitičke aktivnosti mikroorganizama;

• Opis eksperimentalnih tehnika identifikacije mikroorganizama izolovanih iz prirodnih staništa;

• Opis eksperimentalnih tehnika za izolaciju i prečišćavanje enzima;

• Opis tehnika za biohemijsku karakterizaciju lipaza i proteaza;


• Eksperimentalni plan optimizacije produkcije enzima;

• Eksperimentalni plan optimizacije formulacije detergenta. Poglavlje Rezultati i diskusija sadržaće detaljan prikaz svih dobijenih rezultata kao i njihovu diskusiju. Detaljno će biti prodiskutovani rezultati vezani za optimizaciju proizvodnje lipaza i proteaza pomoću nekioliko prethodno odabranih sojeva. Kvantitativno će se razmatrati uticaji procesnih parametara na količinu proizvedenih enzima i njihove međusobne interakcije. Na osnovu dobijenih rezultata o uticajima dodatka određenih supstanci u hranljivu podlogu na količinu proizvedenog enzima, razmatraće se regulatorni mehanizmi njihove biosinteze. Posebno će biti diskutovani uticaji različitih jonskih i nejonskih površinski aktivnih materija, kao i oksidacionih agenasa, na aktivnost lipaza i proteaza i svojstva proizvedenih enzima sa aspekta njihove primene kao aditiva u detregentima. Na osnovu dobijenih rezultata primenom eksperimentalnog plana i statističke regresije predložiće se formulacije detregenata sa optimalnim sastavom. U Zaključku će biti sumirani dobijeni rezultati, izvedeni na osnovu izvršenih ispitivanja. Literatura će sadržati navode citirane u disertaciji, kao i radove proistekle istraživanjem u okviru ove doktorske disertacije. 7. Zaključak i predlog

Na osnovu izloženog Komisija smatra da je tema predložene doktorske disertacije pod naslovom: „Proizvodnja mikrobnih lipaza i proteaza kao aditiva u formulacijama detergenata“, koju je predložila Sanja Grbavčić dipl. inž., naučno zasnovana i da predstavlja značajan naučni doprinos naučnoj oblasti Tehnološko inženjerstvo (Hemija i hemijska tehnologija) za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu Sanji Grbavčić odobri izradu doktorske disertacije pod navedenim naslovom. Za mentora pri izradi doktorske disertacije predlaže se dr. Zorica Knežević-Jugović, vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U Beogradu, 16.09.2013.

ČLANOVI KOMISIJE

Dr Zorica Knežević-Jugović, , vanredni prof.

Tehnološko-Metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu

Dr Dejan Bezbradica, docent


Dr Suzana Dimitrijević, vanredni profesor


Dr Ivanka Karadžić, redovni profesor

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu



NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Predmet: Podobnost teme i kandidata mr Hatim Abdalla Sasi Issa, dipl. inž. rudarstva za izradu doktorske disertacije Odlukom 35/176 br. od 07.06.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata mr Hatima Ise, dipl. inž. rudarstva za izradu doktorske disertacije i naučne zasnovanosti teme Mehano-hemijski i termički tretman železonosnih otpadnih materijala: ekološki doprinosi i sinergetski efekti. Na osnovu materijala priloženog uz Zahtev kandidata, Komisija podnosi sledeći

I Z V E Š T A J 1. Podaci o kandidatu 1.1. Biografski podaci Mr Hatim Abdalla Sasi Issa, rođen je 1974 godine u Tripoliju, Libija. Osnovne studije na Univerzitetu u Tripoliju započe je školske 1993/94. godine. Na istom Univerzitetu je 1997 dobio diplomu inženjera rudarstva, 2002. godine upisuje postdiplomske studije rudarstva i diplomu stiče 2004. U periodu 1998-1999 dobija i diplomu iz računarstva. Izradu doktorske disertacije Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na Katedri za metalurško inženjerstvo započinje 2009. godine.

1.2. Stečeno naučnoistraživačko iskustvo Mr Hatim Issa je postdiplomske studije završio na Tehničkom fakultetu, Univerziteta Al-Fat u Tripoliju, Libija, gde je odbranio rad pod nazivom Ispitivanje mogućnosti korišćenja libijskog laporca u opekarskoj industriji čime je stekao zvanje magistra rudarstva. Nakon dobijanja diplome inženjera i u toku postdiplomskiih studija u periodu 2002-2007 radi kao inženjer i asistent u nastavi u Tehničkom istraživačkom centru na odseku za rudarsko inženjerstvo Univerziteta u Tripoliju. U periodu 2007-2009 radi kao predavač na odseku za rudarsko inženjerstvo na predmetima Priprema mineralnih sirovina i Mehanika stena. Na matičnom Univerzitetu radi i kao sistema za registraciju studenata na katedri za rudarstvo (2002-2006), Šef odeljenja za registraciju Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Tripoliju (2006-2007) i Koordinator za studije i polaganje ispita na katedri za rudarstvo i član odbora za studije i polaganje ispita Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Tripoliju (2008-2009).

Objavljeni naučni radovi i saopštenja: Rad u međunarodnom časopisu (M23)

1. Issa H., Korać M., Gavrilovski M., Pavlović M., Kamberović Ž.,: Possibility of Carbon Steel EAFD Solidification/Stabilization in Concrete, - Revista Chimie, Vol 63, No 10, 2012, pp 1008-1012.

2. Issa H., Kamberović Ž., Gavrilovski M., Korać M., Anđić Z.,: Modeling of metallurgical properties of sinter mixtures of nonstandard raw iron-bearing materials, - Metalurgia International, Vol 19, No 2, 2013, pp 5-8.


Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini (M33) 3. Issa H., Korać M., Dimitrijević N., Nikolić V., Kamberović Ž.,: Possibility of Serbian

EAFD stabilization in concrete, - Proceedings of the 43rd International October Conference on Mining and Metallurgy, Kladovo, Serbia, 12-15 Oct, 2011, pp. 255-258.

1.3. Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi Na osnovu dosadašnjeg rada na doktorskoj disertaciji, kandidat mr Hatim Issa, dipl. inž. rud. je pokazao da poseduje potencijal, znanje i sposobnost za bavljenje aučnoistraživačkim radom. To se ogleda, kako u samostalnom kreiranju i realizaciji istraživanja vezanih za temu doktroske disertacije tako i samostalnosti pri obradi i diskusiji rezultata i pisanje radova koji su objavljeni u međunarodnim časopisima čine kandidata podobnim za rad na predloženoj temi. Do sada je objavio dva rada u eđunarodnim časopisima iz kategorije M23 i jedan rad na skupu međunarodnog značaja M33. Komisija smatra da kandidat ispunjava uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 2. Predmet i cilj istraživanja Istaživanja u okviru doktorske disertacije obuhvataju razvoj i optimizaciju različitih procesa tretmana filterske prašine iz elektrolučnog dobijanja čelika iz otpada. Otpadna prašina elektrolučnih peći (electric arc furnace dust - EAFD) predstavlja nus-proizvod industrije za proizvodnju i preradu čelika, koja se generiše u količini od 20kg po toni proizvedenog čelika i koja nepravilnim postupanjem može postati otpad sa opasnim karakterom, čijim nepravilnim postupanjem uvećava negativan uticaj na životnu sredinu. Usled uvećane proizvodnje i prerade čelika u poslednjih nekoliko godina, količina EAFD je znatna. Svetski proizvođači čelika kao što su SAD, EU, Japan i drugi, u poslednjih 15 godina preuzimaju određene mere u vidu rešenja deponovanja i upravljanja EAFD. Suočeni sa problemima deponovanja, kao i činjenicom da je EAFD i zakonski regulisan kao opasan otpad i da se ne može deponovati bez predhodnog tretmana predmet rada u okviru doktorske disertacije je razvoj i optimizacija tretmana EAFD. Razmatrani tretmani su: solidifikacija/stabilizacija (SS), ponovno korišćenje, valorizacija korisnih metala i termički tretman. 3. Polazne hipoteze Solidifikacija/stabilizacija je tehnološki postupak tretiranja otpada (EAFD), prilikom koga se pH sistema svodi na određenu vrednost prilikom koje je smanjena rastvorljivost teških metala (olovo, cink i sl.). Portland cement, leteći pepeo i kreč su među najzastupljenijim agensima za stabilizaciju toksičnog otpada, u kojima su prisutni teški metali. Otpadna prašina (EAFD) sa niskim sadržajima Zn i ostalih obojenih metala se može koristi se kao zamena dela cementa, čime se pozitivno utiče na ekonomičnost proizvodnje betona. Izrada betona, sama po sebi, zahteva upotrebu Portland cementa (PC), a kako je već objašnjeno, cement predstavlja najbolji stabilizator metala i njihovih jedinjenja sadržanih u EAFD. Izvršena je optimizacije sastava betonskih mešavina na osnovu izluženja teških metala i razvijene pritisne čvrstoće. Treći vid stabilizacije izučavan u okviru disertacije je S/S proces korišćenjem otpadnog LCD stakla kao agensa, konvencionalnim postupcima sinteze i termičkog tretmana sinterovanjem, koji će omogućiti njihovo prevođenje u inertne staklo-keramičke materijale pogodne za primenu u staklo-keramičkoj industriji. Inovativni pristup tokom ispitivanja ovog rada predstavlja sinergetsko


dejstvo otpadnih materijala iz metalurgije i reciklaže EE otpada, kao i mogućnost deponovanja za buduće procesiranje. Dobijanje cinka je još jedan od mogućih tretmana iskorišćenja EAFD u komercijalne svrhe. Samim time EAFD možemo posmatrati kao sirovinu, a ne kao otpad. Cink je najčešći, ali i najzastupljeniji metal (17-35 mas%), u sastavu EAFD. Valorizacija cinka iz EAFD obuhvatila je i optimizaciju procesa pretretmana prašine postupkom peletizacije uz dodatak reducenta i topitelja. Za matematičko modelovanje sastava mešavina za valorizaciju cinka izradiće se poseban softver u programu MS Excel korišćenjem makroa, i korišćenjem softverskih paketa HSC Chemisty i SuperPro Designer. Modelom će biti optimizovan sastav mešavine (železonosne komponente, reducenti i topitelji) sa aspekta kvaliteta gotovih proizvoda (metal, troska, prašina i gasna faza). Kao predmet rada doktorske disertacije ispitivaće se navedeni postupci tretmana, biće optimizovani parametri svakog od procesa, a na osnovu dobijenih rezultata biće izabran najoptimalniji tretman za predmetnu vrstu otpada uzimajući u obizir ekološke i ekonomske aspekte procesa. 4. Naučne metode istraživanja Karakterizacija polaznih sirovina uključivaće korišćenje različitih instrumentalnih metoda. Korišćenjem standardnog seta sita biće određen granulometrijski sastav polaznih sirovina. Takođe, biće određeni i sadržaj vlage, kvašljivost i nasipna gustina za sve ulazne materijale. Hemijski sastav EAFD određen je korišćenjem Atomske apsorpcione spektrometrije (AAS) i fluorescencijom X zraka (XRF), dok će minerološki sastav biti određen Rentgeno-strukturno analizom (RDA). Morfologija ulazne prašine određena je korišćenjem, stereo i optičokog mikroskopa i skanirajućom elektronskom mikroskopijom (SEM). Mehanička svojstva solidifikata i sintera (pritisna čvrstoća) nakon vremena negovanja od 28 dana biće određena shodno SRPS U.M.1.020 na servohidrauličnoj kidalici. Stepen izluženja teških metala određivan je standardinim testom izluženja toksičnih komponenti (Toxity Characteristic Leaching Procedure-TCLP), US EPA metoda 1311. Morfologija dobijenih solidifikata i sintera biće određena SEM-om. Pelete dobijene u okviru predtretmana za valorizaciju cinka iz EAFD će biti ispitivane standradnim metaodama na otpornost na padanje, pritisnu čvrstoću (u specijalnoj aparaturi) i otpornost na abraziju. Hemijski sastav depozita nakon termičkog tretmana i zaostalih peleta biće ispitivan korišćenjem XRF metode. 5. Očekivani naučni doprinos Očekuje se da rezultati istraživanja u okviru predložene doktorske disertacije:

- Potpuna karakterizacija predmetnog otpada - Ispitivanje različitih metoda tretmana filterske prašine sa aspekta sinergetskih efekata sa

drugim dostupnim železonosnim otpadima - Određivanje optimalnih procesnih parametara svakog od ispitivanih procesa sa aspekta

industrijske aplikacije - Valorizacija dobijenih rezultata u poluindustrijskim uslovima - Izbor najadekvatnije tretmana fileterske prašine uzimajući u obzir ekološke i ekonomske

aspektre procesa i mogućnost industrijske primene.


6. Plan istraživanja i struktura rada Naučno istraživački rad u okviru doktorske disertacije obuhvata analizu različitih procesa tretmana filterske prašine elektrolučnog dobijanja čelika sa ciljem definisanja najoptimalnieg načina tretmana opasnog otpada. Ispitivanja će biti vršena u laboratorijskim i poluindustrijskim uslovima, sa ciljem verifikacije izrađenog modela i materijalnog bilansa. Optimizacija S/S procesa izvršena je variranjem tipa agensa i njegove količine koji je mešan sa EAFD. Kao agensi za S/S su ispitivani su cement i kreč, i to u tri različita odnosa cement:kreč: 1:0; 1:1 i 3:1. Kvalitet dobijenih solidifikata i određivanje optimalnog sastava mešavine za stabilzaciju određen je na osnovu rezultata merenja izluženja teških metala i merenje razvijene pritisne čvrstoće. Optimizacija sastava betonskih mešavina u kojima je deo cementa zamenjen sa EAFD obuhvatila je zamenu dela cementa u količini od 10-50% uz konstantan odnos cement 15%, krupni agregat 45%, fini agregat 30%, voda 10%. Kvalitet dobijenih betonskih mešavina i određivanje maksimalne moguće zamene cementa sa EAFD je određen na osnovu dobijenih rezultata izluženja i pritisne čvrstoće. Sinergetski efekat EAFD i otpada iz reciklaže elektronskog otpada, otpadnog LCD stakla, ispitivan je konvencionalnim postupcima sinteze i termičkog tretmana sinterovanjem i to variranjem odnosa EAFD:LCD (75:25; 68,75:31,25; 62,50:37,50 i 55:45) i temperature sinterovanja 600-900°S/1h. Kvalitet dobijenih materijala određen je na osnovu rezultata testova izluženja i određivanja pritisne čvrstoće. Na osnovu rezultata ispitivanja kvaliteta dobijenih materijala biće izvršena verifikacija izrađenog modela za proces sinterovanja. Valorizacija korisnih komponenti iz EAFD, odnosno dobijanje cinka, ispitivano je termičkim tretmanom uz prethodnu pripremu uzoraka postupkom peletizacije. U cilju maksimalne valorizacije cinka sadržanog u EAFD pre samog termičkog tretmana optimizovan je postupak pretretmana EAFD postupkom peletizacije uz sinergetski efekat sa drugim industrijskim otpadima (piritne ogoretine, kovarina) i dodatak topitelja i reducenta. Izbor optimalne mešavine i parametara procesa valorizacije cinka izvršen je na osnovu rezultata ispitivanja sirovih i termički tretiranih peleta i to: gubitka mase, otpornosti na pad, otpornosti na habanje i pritisne čvrstoće. Takođe, optimizovan je postupak termičkog tretmana sa aspekta temperature (850-1150°C) i vremena (30-90 min) žarenja. Na osnovu rezultata ispitivanja hemijskog sastava, odnosno sadržaja cinka u gasovitim produktima žarenja i cinka zaostalog u peletama, određeni su parametri procesa termičkog tretmana sa aspekta maksimalne valorizacije cinka. Navedene poluidnustijske probe termičkog tretmana u DC plazma peći koristiće se i za verifikaciju izrađenog modela i određivanje faktora raspodele komponenti u gotovim proizvodima (metal, troska, prašina i gasna faza). 7. Zaključak i predlog Na osnovu iznetih podataka o dosadašnjem radu i postignutim rezultatima može se zaključiti da kandidat mr Hatim Abdalla Sasi Issa ispunjava sve potrebne uslove za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. Takođe na osnovu iznetih podataka, Komisija smatra da je tema predložene doktorske disertacije pod naslovom Mehano-hemijski i termički tretman železonosnih otpadnih materijala: ekološki doprinosi i sinergetski efekti, naučno zasnovana, i predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta da je prihvati. Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Metalurgija, za koju je matičan Tehnološko-


metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Za mentora se predlaže Dr Željko Kamberović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Članovi Komisije:

1. Dr Željko Kamberović, redovni profesor, TMF, Beograd

2. Dr Marija Korać, viši naučni saradnik, TMF, Beograd

3. Dr Milorad Gavrilovski, naučni saradnik, IC-TMF Beograd

4. Dr Zoran Anđić, viši naučni saradnik, IC-HF, Beograd

5. Dr Dušan Rajić, naučni savetnik, IC-TMF Beograd



NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-matalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu održanoj 30. maja 2013. godine imenovani smo za članove Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije Sanje Jevtić, dipl. inž. tehnologije pod naslovom: „SINTEZA I KARAKTERIZACIJA MATERIJALA NASTALIH MODIFIKACIJOM PRIRODNOG ZEOLITA (KLINOPTILOLITA) I MIKROPOROZNIH FOSFATA SA STRUKTUROM ZEOLITA“. O predloženoj temi i njenoj naučnoj zasnovanosti podnosimo sledeći

IZVEŠTAJ

1. PODACI O KANDIDATU Sanja Jevtić (devojačko Šajić) rođena je 5. oktobra 1975. god. u Slavonskom Brodu, gde

je završila osnovnu školu. Srednju školu završila je u Beogradu 1994. godine. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Neorganska hemijska tehnologija, upisala je školske 1994/95. godine. Diplomirala je 2002. godine, sa prosečnom ocenom u toku studija 8,54. Poslediplomske studije upisala je školske 2002/03. godine na odseku Neorganska hemijska tehnologija, a odlukom Naučno-nastavnog veća TMF od 28. decembra 2006. godine, prešla je na doktorske studije (oblast Hemija i hemijska tehnologija - profil Neorganska hemija i neorganska hemijska tehnologija).

Od novembra 2002. godine zaposlena je na Katedri za opštu i neorgansku hemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, gde izvodi vežbe iz predmeta Neorganska hemija, Opšta hemija I, Opšta hemija II i Osnovi reologije. U zvanje asistenta izabrana je jula 2007. godine.

Od 2002. godine uključena je u naučno-istraživački rad u okviru projekta osnovnih istraživanja koje finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, „Dobijanje i ispitivanje oksidnih i kompleksnih materijala sa katalitičkim, električnim i bioaktivnim svojstvima”, (rukovodilac prof. dr Đorđe Stojaković). Od januara 2006. godine saradnik je na naučno-istraživačkom projektu osnovnih istraživanja „Strukturne modifikacije i reakcije mikroporoznih i mezoporoznih materijala“ (rukovodilac prof. dr Vera Dondur). Od januara 2011. godine angažovana je na naučno-istraživačkom projektu osnovnih istraživanja „Porozni materijali na bazi oksida u zaštiti životne sredine od genotoksičnih supstanci“ (rukovodilac prof. dr Vera Dondur). Učestvovala je u projektima bilateralne saradnje sa Republikom Slovenijom, „Novi fosfatni materijali sa poroznim strukturama“ (2004-2005; rukovodilac prof. dr Nevenka Rajić) i „Racionalnom sintezom do pametnih materijala“ (2006-2007; rukovodilac prof. dr Nevenka Rajić) u okviru kojih je više puta boravila na Hemijskom institutu u Ljubljani. Od 2008. do 2009. godine bila je uključena je u realizaciju Eureka projekta „Prirodni zeoliti u sistemu za postizanje kvaliteta vode“ (rukovodilac prof. dr Nevenka Rajić).

Oblast naučno-istraživačkog rada Sanje Jevtić obuhvata modifikaciju, karakterizaciju i primenu prirodnih zeolita, kao i sintezu i karakterizaciju jedinjenja sa strukturom zeolita.

Sanja Jevtić je autor jednog i koautor šest štampanih radova u naučnim časopisima međunarodnog značaja, dva usmena saopštenja na konferencijama nacionalnog značaja i šesnaest posterskih saopštenja na konferencijama međunarodnog i nacionalnog značaja (spisak referenci je u prilogu). Iz oblasti istraživanja iz koje je predložena tema doktorske disertacije do sada su


objavljena dva rada u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21), dva rada u istaknutim međunarodnim časopisima (M22) i tri rada u časopisima međunarodnog značaja (M23). Tri rada su saopštena na skupu međunarodnog značaja i štampana u celini (M33), osam radova saopšteno je na skupovima međunarodnog značaja i štampano u izvodu (M34), jedan rad saopšten je na skupu nacionalnog značaja i štampan je u celini (M63), i šest radova saopšteno je na skupovima nacionalnog značaja i štampano u izvodu (M64).

Sanja Jevtić je koautor dva pomoćna udžbenika iz Opšte hemije I i Opšte hemije II. Položeni ispiti i ostvareni bodovi u okviru diktorskih studija: ESPB 1. Odabrana poglavlja matematičke analize 10 2. Viši kurs neorganske hemije 10 3. Struktura i reaktivnost neorganskih jedinjenja 10 4. Hemijska kinetika 10 5. Mehanizmi neorganskih reakcija 10 6. Metode karakterizacije keramičkih i staklastih materijala 10 7. Visokotemperaturni procesi u keramičkim sistemima 10 8. Teorijski osnovi keramike i stakla 10 9. Odabrana poglavlja hemije i tehnologije građevinskih materijala 10 10. Završni ispit - pristupni rad za izradu doktorske disertacije 30 Ukupno 120

Objavljeni naučni radovi i saopštenja: RADOVI OBJAVLJENI U NAUČNIM ČASOPISIMA MEĐUNARODNOG ZNAČAJA – M20 Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21): 1. S. Jevtić, S. Grujić, J. Hrenović, N. Rajić, Journal of Microporous and Mesoporous Materials,

159 (2012) 30-35 (ISSN: 1387-1811). 2. N. Rajić, Đ. Stojaković, S. Jevtić, N. Zabukovec-Logar, J. Kovač, V. Kaučić, Journal of

Hazardous Materials, 172 (2009) 1450-1457 (ISSN: 0304-3894). Rad u istaknutom međunarodnom časopisu (M22): 1. N. Zabukovec-Logar, G. Mali, N. Rajić, S. Jevtić, M. Rangus, A. Golobic, V. Kaučić, Journal

of Solid State Chemistry 183 (2010) 1055-1062 (ISSN: 0022-4596). 2. Dj. Stojaković, N. Rajić, S. Šajić, N. Zabukovec-Logar, V. Kaučić, Journal of Thermal

Analysis and Calorimetry, 87 (2007) 337-341 (ISSN: 1388-6150).

Rad u međunarodnom časopisu (M23): 1. N. Rajić, N. Zabukovec-Logar, Đ. Stojaković, S. Šajić, A. Golobič, V. Kaučić, Journal of the

Serbian Chemical Society, 70 (2005) 625-633 (ISSN: 0352-5139). 2. N. Rajić, N. Zabukovec-Logar, A. Golobič, Đ. Stojaković, S. Šajić, V. Kaučić, Acta

Crystallographica Section E, 61 (2005) 1354-1356 (ISSN: 1600-5368). 3. N. Rajić, Đ. Stojaković, S. Jevtić, N. Zabukovec-Logar, G. Mali, V. Kaučić, Journal of

Thermal Analysis and Calorimetry, 101 (2010) 919-924 (ISSN: 1388-6150).


ZBORNICI MEĐUNARODNIH NAUČNIH SKUPOVA – M30 Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini (M33): 1. S. Jevtić, S. Grujić, G. Mali, N. Rajić, Surfactant-modified natural clinoptilolite as a carrier

for controlled release of aspirin, 4thSlovenian-Croatian Symposium on Zeolites, 17-18. oktobar 2011, Ljubljana, Slovenija, u T. Antonic Jelic, N. Vukojevic Medvidovic, N. Novak Tusar and J. Bronić (editori), Institut Ruđer Bošković, Zagreb, 2011, str. 77-80 (ISBN: 978-953-55373-3-5).

2. S. Jevtić, J. Pavlović, D. Matijašević, I. Arčon, M. Nikšić, N. Rajić, Selenium removal from aqueous medium by iron-modified natural clinoptilolite and a possible use of the selenium-loaded clinoptilolite, 5th Serbian- Croatian-Slovenian Symposium on Zeolites, 30. maj – 2. jun 2013, Zlatibor, Srbija, u N. Rajić, J. Bronić, N. Zabukovec-Logar (editori), Zeolitsko društvo Srbije, Beograd, 2013, str. 40-43 (ISBN: 978-86-82139-41-6).

3. J. Hrenović, J. Milenković, S. Jevtić, I. Goić-Barišić, N.Rajić, Modified zeolitized tuffs in control of pathogenic bacteria, 5th Serbian- Croatian-Slovenian Symposium on Zeolites, 30. maj – 2. jun 2013, Zlatibor, Srbija, u N. Rajić, J. Bronić, N. Zabukovec-Logar (editori), Zeolitsko društvo Srbije Beograd, 2013, str. 15-18. (ISBN: 978-86-82139-41-6).

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu (M34): 1. S. Šajić, N. Rajić, N. Zabukovec-Logar, Đ. Stojaković, A. Golobič, V. Kaučić, 4th

Internacional Conference of the Chemical of the South-East European Countries ICOSECS 4, Beograd, 18-21 jul 2004, Vol. II, str. 129.

2. N. Rajić, Đ. Stojaković, S. Šajić, N. Zabukovec-Logar, V. Kaučić, 3rd FEZA Conference, Prag, 23-26 Avgust, 2005, Book of abstracts and recent research reports, p.1.

3. S. Šajić, N. Rajić, Đ. Stojaković, The Eight Yugoslav Materials Research Society Conference YUCOMAT 2006, Herceg Novi, 4-8 septembar 2006, str. 86.

4. N. Rajić, S. Šajić, Đ. Stojaković, The Eight Yugoslav Materials Research Society Conference YUCOMAT 2006, Herceg Novi, 4-8 septembar 2006, str. 124.

5. S. Jevtić, N. Rajić, Đ. Stojaković, The Ninth Yugoslav Materials Research Society Conference YUCOMAT 2007, Herceg Novi, 10-14 septembar 2007, str. 118.

6. S. Jevtić, N. Rajić, Đ. Stojaković, N. Zabukovec-Logar, A. Meden, V. Kaučić, The Tenth Annual Conference YUCOMAT 2008, Herceg Novi, 8-12 septembar 2008, str. 142.

7. S. Jevtić, S. Grujić, N. Rajić, IV International Conference on Medical Geology GeoMed 2011, Bari, Italija, 20-25. septembar 2011, str. 203.

8. V. Rac, S. Jevtić, S. Bennici, N. Rajić, V. Rakić, A. Aurox, “Catalytic conversion of salicylic acid on iron-containing molecular sieves”, 7th International Conference on Environmental Catalysis, Lyon, France, 2-6 septembar 2012, Book of Apstract, str. 19.

ZBORNICI SKUPOVA NACIONALNOG ZNAČAJA – M60 Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini (M63 ): 1. S. Jevtić, J. Pavlović, D. Matijašević, M. Nikšić, N. Rajić, Primena prirodnog zeolita za

uklanjanje toksičnih anjona iz otpadnih voda, Konferencija Kvalitet vode u sistemima vodovoda i vode u industriji, Beograd, 8-9. novembar 2012, Zbornik radova, str. 133-140 (ISBN: 978-86-882931-54-6).

Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu (M64): 1. S. Šajić, M. Janković-Častvan, Lj. Kostić-Gvozdenović, D. Jovanović, Đ. Janaćković, 41.

Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 23. i 24. januar 2003, str.132.//


2. S. Šajić, G. Mali, N. Rajić, V. Kaučić, 43. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 24. i 25. januar 2005, str. 14.

3. S. Šajić, N. Rajić, V. Kaučić, 44. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Beograd, 6. i 7. februar 2006, str.37.

4. S. Šajić, N. Rajić, 5. Seminar mladih istraživača, Beograd, SANU, 25 i 26. decembar 2006. 5. D. Samardžić, S. Jevtić, Đ. Stojaković, N. Rajić, Čistije tehnologije i novi materijali – put u

održivi razvoj, Beograd, 27-28 novembar 2008, str. 81. 6. S. Jevtić, S. Grujić, G. Mali, N. Rajić, 10. Seminar mladih istraživača, Beograd, SANU, 21-

23. decembar 2011, str. 3. Udžbenici i pomoćni udžbenici: 1. S. Grujić, A. Dapčević, S. Jevtić, M. Nikolić, J. Rogan „Opšta hemija I, Praktikum”, TMF,

Beograd, 2007 (I izdanje). 2. S. Grujić, A. Dapčević, S. Jevtić, M. Nikolić, J. Rogan „Opšta hemija II, Praktikum”, TMF,

Beograd, 2008 (I izdanje). Ocena podobnosti kandidata za rad na predloženoj temi

Na osnovu dosadašnjeg rada, postignutih rezultata tokom doktorskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u periodu od 2002. godine do danas, Sanja Jevtić, dipl. inž. tehnologije pokazala je sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Takođe, objavljeni radovi iz oblasti doktorske disertacije ukazuju na kvalitet njenog naučno-istraživačkog rada što upućuje na zaključak da su ispunjeni svi potrebni uslovi za rad na predloženoj temi doktorske disertacije. 2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Prirodni zeoliti se zbog svojih jedinstvenih fizičko-hemijskih svojstava i činjenice da su

jeftini, lako dostupni i ekološki prihvatljivi poslednjih godina intenzivno istražuju sa gledišta primene u različitim oblastima.

Zeolite karakteriše mikroporozna alumosilikatna kristalna struktura nastala međusobnim povezivanjem tetraedarskih gradivnih jedinica (MO4, M = Si, Al) u sve tri dimenzije. Sama alumosilikatna rešetka negativno je naelektrisana dok hidratisani katjoni uglavnom alkalnih i zemnoalkalnih metala, koji se nalaze u šupljinama rešetke, obezbeđuju elektroneutralnost. Kada se zeolit nađe u kontaktu sa vodenim rastvorom u kome su prisutni drugi katjoni, katjoni iz alumosilikatne rešetke postaju lako izmenljivi pa je zeolit dobar jonoizmenjivač. Ovo svojstvo pruža s jedne strane mogućnost široke primene zeolita u postupcima obrade vode, npr. za uklanjanje toksičnih katjona [1-4], a sa druge, mogućnost da se šupljine zeolita u kojima su smešteni katjoni i koje su nanometarskih dimenzija, iskoriste kao nano-reaktori za odigravanje različitih hemijskih reakcija [5]. Ovo pruža mogućnost da zeolit postane materijal za različite namene (katalizator, senzor, nosač za kontrolisano otpuštanje različitih farmaceutski značajnih aktivnih supstanci i sl.).

Klinoptilolit je jedan od najrasprostranjenijih prirodnih zeolita čiju kristalnu rešetku karakteriše tri vrste kanala. Dva tipa kanala pružaju se duž c-ose i izgrađeni su od osmočlanih i desetočlanih prstenova (sa otvorima dimenzija 6 x 3,6 Å i 7,5 x 3,1 Å), dok se treća vrsta kanala pruža duž a-ose i izgrađena je od osmočlanih prstenova (sa otvorima 4,7 x 2,8 Å ) [6]. Zeolitni tufovi bogati klinoptilolitom sadrže i do 90 % ovog minerala. Velika ležišta prirodnih zeolita nalaze se širom sveta, a u Srbiji najznačajnija su u u okolini Vranjske Banje i Brusa. Pretpostavlja se da Vranjska Banja raspolaže sa oko 2 miliona tona klinoptilolita što je čini najvećim nalazištem ovog minerala u Evropi.


Činjenica da prirodni zeoliti nisu štetni po zdravlje [7] kao i sve strožiji zahtevi za uvođenje procesa koji doprinose očuvanju životne sredine, pokrenuli su brojna istraživanja koja imaju za cilj upotrebu zeolita kako u različitim industrijskim granama poput farmaceutske, petrohemijske industrije, kao i u poljoprivredi [8-11].

Cilj istraživanja ove doktorske teze je ispitivanje mogućnosti modifikacije prirodnog zeolita iz regiona Vranjska Banja (rudnik Zlatokop) i njegove potencijalne primene kao adsorbenta u postupcima za postizanje kvaliteta vode i kao novog materijala za primenu u farmaciji i poljoprivredi.

Poslednjih godina, postupci za obradu voda kontaminirane supstancama koje su proizvodi metabolizma farmaceutski aktivnih komponenti postaju predmet brojnih istraživanja. Naime, u pitanju je nova vrsta zagađivača koji se iz otpadnih voda ne mogu prečistiti uobičajenim postupcima. S tim u vezi, u radu će se ispitati mogućnost uklanjanja salicilat-jona, koji nastaje rastvaranjem acelislicilne kiseline koja je komponenta aspirina, jednog od najčešće upotrebljivanih lekova. Ispitaće se vezivanje salicilat-jona iz vodenog rastvora za zeolitski tuf, kao i kinetika adsorpcije i desorpcije ovog jona. S obzirom da se prirodni zeoliti sve češće razmatraju i kao dezificijensi, ispitaće se i antibakterijska aktivnost tufa koji sadrži salicilat-jon u odnosu na bakterije koje se najčešće pojavljaju u otpadnim vodama: Gram-negativnu Esceherichia coli i Gram-pozitivnu Staphylococcus aureus.

U radu će takođe biti ispitana i mogućnost vezivanja Se-oksoanjona za zeolitski tuf. Zemljišta na mnogim lokalitetima ne sadrže selen koji je značajan mikronutrijent. Međutim, s druge strane, otpadne vode rudarsko-topioničarskih basena česo sadrže Se-oksoanjone u nedozvoljenim koncentracijama. Imajući ovo u vidu, ispitaće se kinetika vezivanja Se-oksoanjona iz vodenih rastvora za prirodni zeolit, kao i kinetika otpuštanja Se-oksoanjona sa zeolita. Ovo ima za cilj ispitivanje eventualne upotrebe zeolita koji sadrži selen kao aditiva zemljištu. Takođe, detaljno će se ispitati priroda veze između zeolita i Se-oksoanjona. Kako se danas za podizanje imuniteta u ljudskoj ishrani koriste različiti preparati koji sadrže Se-proteine, ispitaće se i da li podloga kojoj je dodat zeolit za koji je vezan selen može da posluži kao dodatak supstratu za uzgoj medicinski značajne gljive Pleurotus ostreatus (bukovače).

Drugi deo doktorske teze ima za cilj dobijanje novih jedinjenja na bazi fosfata sa strukturom zeolita. Naime, brojne alumofosfate i cinkofosfate karakteriše uređena kristalna struktura nastala međusobnim povezivanjem fosfat-jona sa različitim oksidnim jedinicama. U šupljinama alumofosfata nakon sinteze ostaju zarobljeni pored molekula vode i organski joni koji, u procesu kristalizacije, imaju ulogu strukturnih usmerivača [12, 13]. Zagrevanjem u prisustvu vazduha, organska komponenta se razlaže i fosfati tako postaju molekulska sita koja mogu da se koriste u procesima separacije, katalize, adsorbcije ali i za skladištenje različitih gasova [14, 15]. Za razliku od zeolita koji su termički stabilni uglavnom do 800 oC, mikroporozni fosfati su termički stabilniji (i do 1200 oC). Takođe, na njihova fizička i hemijska svojstva može se uticati promenom uslova sinteze. S tim u vezi, u okviru ovog doktorskog rada, ispitaće se mogućnost dobijanja alumofosfata i cinkofosfata u prisustvu 3-metilaminopropilamina koji do sada nije ispitan kao strukturni usmerivač. Ispitaće se uticaj temperature, molskog odnosa reaktanata, pH, dužine kristalizacije na dobijanje ove dve vrste fosfata. Za odvijanje kristalizacije koristiće se zagrevanje pod hidrotermalnim uslovima, kao i mikrotalasno. Literatura [1] Rajić N., Stojaković Đ., Jevtić S., Zabukovec-Logar N., Kovač J., Kaučič V. “Removal of

aqueous manganese using the natural zeolitic tuff from the Vranjska Banja deposit in Serbia” J. Hazar. Mater. 172, 2009, 1450-1457.


[2] Rajić N., Stojaković Đ., Jovanović M., Zabukovec-Logar N., Mazaj M., Kaučič V. “Removal of nickel(II) ions from aqueous solutions using the natural clinoptilolite and preparation of nano-NiO on the exhausted clinoptilolite” Appl. Surf. Sci. 257, 2010, 1524-1532.

[3] Stojaković Đ., Hrenović J., Mazaj M., Rajić N. “On the zinc sorption by the Serbian natural clinoptilolite and the disinfecting ability and phosphate affinity of the exhausted sorbent” J. Hazar. Mater., 185, 2011, 408-415.

[4] Stojaković Đ., Milenković J., Daneu N., Rajić N. “A study of the removal of copper ions from aqueous solution using clinoptilolite from Serbia” Clay clay miner. 59, 2011, 277-285.

[5] Lam, A., Rivera, A., 2006. “Theoretical study of the interaction of surfactants and drugs with natural zeolite“ Micropor. Mesopor. Mat. 91, 181-186.

[6] Godelitsas A., Armbruster T. “HEU-type zeolites modified by transition elements and lead“ Micropor. Mesopor. Mat. 61, 2003, 3-24.

[7] Pavelić K., Hadžija M. in: S.M. Auerbach, K.A. Carrado, P.K. Dutta, (Eds.), Handbook of zeolite science and technology, Marcel Dekker, New York, 2003, 1143-1174.

[8] Rodrigeuz-Fuentes G., Rivera-Denis A., Barrios-Alvarez M. A., Iraizoz-Colarte A. “Antacid drug based on purified natural clinoptilolite“ Micropor. Mesopor. Mater. 94, 2006, 200-207.

[9] Rodriguez-Fuentes G., Barrios M.A., Iraizoz A., Perdomo I., Cedre B. “Enterex: Anti-diarrheic drug based on purified natural clinoptilolite“ Zeolites 19, 1997, 441-448.

[10] Pond W.G., Mumpton F.A. Zeo-agriculture: use of natural zeolites in agriculture and aquaculture, Westview Press, Boulder, Colo., 1984, 3-31.

[11] Rehakova M., Čuvanova S., Dizvak M., Rimar J., Gavalova Z., “Agricultural and agrochemical uses of natural zeolite of the clinoptilolite type“ Curr. Opin. Solid St. M. 8, 2004, 1450-1457.

[12] Pastore H.O., Coluccia S., Marchese L. “Porous aluminophosphates: from molecular sieves to designed acid catalysts“ Annu. Rev. Mater. Res. 35, 2005 351–395.

[13] Rajić N. and Kaučić V., “Molecular sieves: Aluminophosphates”, Encyclopedia of Catalysis, Vol.5, I.T. Horvath Ed., J. Wiley&Sons, Inc., Hoboken, 2003, pp. 189-236 (ISBN: 9780471227618).

[14] Rajić N. ”Open-framework aluminophosphates: synthesis, characterization and transition metal modifications” J. Serb. Chem. Soc. 70, 2005, 371–391.

[15] Rosi N.L., Eckert J., Eddaoudi M., Vodak D.T., Kim J., O'Keeffe M., Yaghi O.M. “Hydrogen storage in microporous metal-organic frameworks“ Science 300, 2003, 1127-1129.

3. POLAZNE HIPOTEZE

Na osnovu detaljnog literaturnog pregleda zaključeno je da se prirodni zeolit može smatrati dobrim adsorbentom za različite jonske vrste. S obzirom na to, deo istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji polazi od pretpostavke da različiti postupci modifikacije prirodnog zeolita, kojima se neće narušiti kristalna rešetka, zeolit mogu učiniti ne samo dobrim adsorbentom za uklanjanje različitih toksičnih jona iz vodenih rastvora, već i nosačem farmaceutski aktivnih komponenti. U tom smislu, ispitaće se mogućnost primene zeolitnog tufa iz rudnika Zlatokop kao nosača nekoliko farmaceutski aktivnih komponenti u cilju njihovog kontrolisanog otpuštanja. Takođe, ispitaće se i primena prirodnog zeolita kao supstrata u gajenju medicinskih gljiva za koje se očekuje da neorganski selen iz supstrata mogu preraditi u organski (Se-proteine). Drugi deo teze biće usmeren ka sintezi novih jedinjenja sa strukturom zeolita. Podešavanjem uslova sinteze očekuje se dobijanje novih materijala koji će biti detaljno ispitani.


4. NAUČNE METODE ISTRAŽIVANJA Razvoj i dostupnost novih instrumentalnih tehnika, omogućava da se svojstva prirodnih

zeolita mogu detaljno ispitivati. Tako će, mineralni sastav zeolitnog tufa iz rudnika Zlatokop biti ispitan metodama elektronske mikroskopije sa energodisperzivnim detektorom X-zraka (SEM-EDS) kao i primenom rendgenske analize praha (XRPD). Specifična površina uzoraka biće određena BET-metodom. Termičkom analizom (TG-DSC) ispitaće se fizičko-hemijske promene tokom zagrevanja. Interakcija različitih jona sa površinom zeolita biće ispitana metodom proširene rendgenske spektroskopije za detalje strukture (EXAFS i XANES) kao i metodom nuklearno-magnetno-rezonantne (NMR) spektroskopije. Kinetika vezivanja i otpuštanja oksojona biće praćena promenom koncentracije u vodenom rastvoru. Za tu svrhu koristiće se metode tečne hromatografije sa ultraljubičastim detektorom (LC-UV) i atomske apsorpcione spektroskopije (AAS).

U drugom delu istraživanja sintetisaće se različiti neorganski fosfati primenom metode hidrotermale i mikrotalasne kristalizacije. Dobijeni proizvodi biće okarakterisani metodama XRPD – strukturna analiza, SEM-EDS – elementni sastav, infracrvene spektroskopije – ispitivanje interakcije MPA sa neorganskom rešetkom, TG-DSC – kinetika termičke razgradnje MPA, 27Al, 31P MAS NMR–spektroskopije – struktura gradivnih jedinica, BET – specifična površina. 5. OČEKIVANI NAUČNI DOPRINOS

Kao rezultat predloženih istraživanja očekuju se sledeći naučni doprinosi: - detaljna analiza uzoraka zeolitnog tufa. - optimizacija metode za modifikaciju površine klinoptilolitne faze u tufu u cilju vezivanja

različitih jonskih vrsta. - detaljno ispitivanje kinetike vezivanja i kinetike otpuštanja salicilat-jona kao

jednostavnog model sistema. - ispitivanje prirode veze između Se-oksojona i površine prirodnog zeolita. - detaljno ispitivanje kinetike vezivanja i kinetike otpuštanja Se-oksojona sa površine

zeolita. - optimizacija sinteze alumo- i cinkofosfata sa strukturom zeolita u prisustvu MPA. - detaljna karakterizacija dobijenih materijala.

6. PLAN ISTRAŽIVANJA I STRUKTURA RADA

U doktorskoj disertaciji biće obrađena sledeća poglavlja: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija, Zaključak, Literatura. U poglavlju Uvod biće prikazana aktulenost i značaj ispitivanja, ciljevi rada, kao i predmet istraživanja.

Poglavlje Teorijski deo obuhvatiće kritičnu analizu i prikaz najnovijih istraživanja koja se odnose na:

- kristalnu strukturu prirodnog klinoptilolita i njegova svojstva, - metode modifikacije prirodnih zeolita, - primenu prirodnih zeolita u oblasti adsorpcije, katalize i jonske izmene, - sintezu neorganskih fosfata sa strukturom zeolita, - prikaz alumofosfata sa strukturom zeolita, - neke od aktuelnih primena poroznih fosfata.

U Eksperimentalnom delu biće opisane: - polazne sirovine i reagensi koji su korišćeni tokom istraživanja, - postupci modifikacije zeolitnog tufa,


- postupci adsorpcije izabranih jonskih vrsta za prirodni zeolit, - postupci desorpcije, - ispitivanje antibakterijske aktivnosti dobijenih materijala na bazi prirodnog zeolita, - postupak primene zeolitnog tufa kao dodatka supstratu u postupku gajenja medicinski

značajnih gljiva, - sinteza mikroporoznih fosfata, - metode karakterizacije dobijenih uzoraka. Poglavlje Rezultati i diskusija sadržaće detaljan prikaz svih dobijenih rezultata kao i njihovu

diskusiju. Detaljno će biti prodiskutovani rezultati karakterizacije dobijenih materijala na bazi prirodnog zeolita uz osvrt na njihovu potencijalnu primenu, kao i novodobijena jedinjenja sa strukturom zeolita, ili poroznom kristalnom rešetkom. Biće razmatran uticaj različitih činilaca na kristalizaciju novih mikroporoznih jedinjenja u cilju dobijanja materijala za određene namene (pre svega, za katalizu i adsorpciju).

U Zaključku će se sumirati dobijeni rezultati istraživanja. U delu Literatura biće navedene reference citirane u disertaciji.

7. ZAKLJUČAK I PREDLOG

Na osnovu iznetih podataka Komisija smatra da je tema predložene doktorske disertacije

Sanje Jevtić „Sinteza i karakterizacija materijala nastalih modifikacijom prirodnog zeolita (klinoptilolita) i mikroporoznih fosfata sa strukturom zeolita“ naučno zasnovana i predlaže Nastavno-naučnom veću da je prihvati. Za mentora se predlaže dr Nevenka Rajić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i hemijska tehnologija za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. U Beogradu, 17. septembar 2013.

ČLANOVI KOMISIJE:

Prof. dr Nevenka Rajić, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, mentor

Prof. dr Đorđe Janaćković, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, član komisije

Prof. dr Jasna Đonlagić, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, član komisije

Dr Nataša Zabukovec-Logar, vanr. prof., Univerzitet u Novoj Gorici i viši naučni saradnik Hemijskog instituta u Ljubljani, član komisije


NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata mr Zorane Boltić, dipl. inž. Odlukom br. 35/202 od 03.07.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, pod naslovom „Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“ Posle pregleda dostavljene Disertacije i drugih pratećih materijala i razgovora sa Kandidatom, Komisija je sačinila sledeći

R E F E R AT UVOD 1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije 28.02.2013. godine – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je Odluka o prihvatanju predloga teme doktorske disertacije mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom „Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“ i za mentora ove doktorske disertacije imenovan je dr Mića Jovanović, vanredni profesor TMF. 15.04.2013. godine – Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka (Univerzitet u Beogradu) data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom „Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“. 27.06.2013. godine - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je Odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom „Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“. Magistarska teza pod naslovom “Ispitivanje kinetike kontrolisanog otpuštanja antibiotika iz nanočestica u membranskim sistemima” odbranjena je na Tehnološko – metalurškom fakultetu u Beogradu 07.11.2002. godine. 1.2. Naučna oblast disertacije Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti hemija i hemijska tehnologija za koju je Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu matična ustanova. Mentor ove doktorske disertacije je dr Mića Jovanović, vanredni profesor TMF. Biografski podaci o kandidatu Mr Zorana Boltić, dipl. inž. tehnologije rođena je 12.01.1972. u Beogradu gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, smer hemijsko inženjerstvo završila je 1995. godine sa prosečnom ocenom studiranja 9,38, a iste godine nagrađena je od strane Srpskog hemijskog društva kao student sa najvišim prosekom na poslednjoj godini studija 1994/95. Tokom studija je u okviru stručnog usavršavanja (1994) boravila na katedri za hemijsko inženjerstvo Univerziteta Ilinois u Čikagu (UIC), SAD, kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Postdiplomske studije je upisala 1995. godine. Magistarsku tezu pod


naslovom “Ispitivanje kinetike kontrolisanog otpuštanja antibiotika iz nanočestica u membranskim sistemima” odbranila je novembra 2002. Od novembra 1995. zaposlena je u Hemofarmu AD, farmaceutskoj kompaniji iz Vršca, koja je od 2006. članica nemačke STADA grupacije. U periodu od 1995. do 2002. godine radila je kao stručni saradnik u okviru Razvojno-istraživačkog centra Hemofarma, Odeljenje za razvoj novih biotehnologija, a od 2002 – 2007. kao samostalni stručni saradnik u Institutu Hemofarm. Od 2007. do 2011. bila je angažovana na poslovima obezbeđenja kvaliteta, najpre kao samostalni stručni saradnik za interne i eksterne provere (sertifikovani proverivač za ISO 9001 i 14001), a zatim kao šef Odeljenja za GMP usaglašenost (februar 2008. do jula 2011). Od avgusta 2011. je na poziciji koordinatora za unapređivanje procesa proizvodnje za region Jugoistočne Evrope (STADA SEE Region), a od juna 2012. poseduje sertifikat za Six Sigma Green Belt izdat od strane Američke asocijacije za kvalitet (ASQ CSSGB). Kandidat Zorana Boltić u toku svog dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada objavila je kao autor ili kao koautor više naučnih radova izloženih na domaćim i na stranim stručnim konferencijama, kao i u domaćim i stranim časopisima. Od stranih jezika kandidat zna engleski i francuski jezik. OPIS DISERTACIJE Sadržaj disertacije Doktorska disertacija kandidata mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije napisana je na 103 strane, u okviru kojih se nalazi 13 slika, 13 tabela i 107 literaturnih navoda. Doktorska disertacija kandidata mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, sadrži četiri osnovne celine: Uvod, Teorijski deo, Studije slučaja i Zaključak, koje su raspoređene u deset poglavlja. Disertacija takođe sadrži kratak Izvod na srpskom i engleskom jeziku, a na kraju rada dati su literatura i biografija autora. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja U okviru prvog poglavlja definisan je problem i cilj teze uzimajući u obzir činjenicu da se u poslednje vreme savremena nauka sve više bavi razvojem novih metodologija u cilju usaglašavanja sa rastućim zahtevima relevantnih ISO standarda iz oblasti menadžmenta kvalitetom i farmaceutske regulative u oblasti generičke proizvodnje. Pored brojnih literaturnih izvora koji se bave mogućnostima unapređenja i merenjem performansi u različitim oblastima relevantnim za farmaceutsku industriju, u ovom delu istaknut je i značaj koncepta stalnog poboljšavanja koji se sa jedne strane bavi procesima kvaliteta, a sa druge strane se može primeniti za postepeno uvođenje čistije proizvodnje u okvire stvarnih proizvodnih procesa, kroz prelazak na nove tehnologije i istovremeno ostvarivanje ušteda u resursima. U drugom poglavlju dat je pregled različitih metodologija za merenje performansi procesa, posebno u oblastima relevantnim za farmaceutsku industriju, kao i sa aspekta Totalnog menadžmenta kvalitetom, a koncept stalnog poboljšavanja predstavljen kroz primenu »Šest sigma« tehnika i alata za poboljšanje procesa, proizvodnju u skladu sa »Lean« principima i procesni pristup. U ovom delu teze takođe je dat detaljan prikaz koncepta čistije proizvodnje kroz analizu brojnih literaturnih izvora koji se bave problemima stimulisanja tehnoloških promena u cilju zaštite životne sredine, kao i zakonske regulative kao promotera čistijih tehnologija, naročito kada je u pitanju emisija isparljivih organskih rastvarača. Tu svakako treba spomenuti i činjenicu da su u svetu pokrenute brojne polemike u pokušaju da se odgovori na pitanje zbog čega kompanije još uvek nisu u potpunosti usaglašene sa zahtevom za usvajanje čistih tehnologija stavljenih u prvi plan od strane Evropske direktive o isparljivim organskim rastvaračima i da se objasni raskorak između pomaka koji se prave u okviru zakonske regulative i stvarnih izbora koje pravi industrija.


U trećem poglavlju kompletirana je slika o merenju performansi kroz teorijsku osnovu vezano za ključne indikatore koji predstavljaju osnov za dugoročni uspeh svake kompanije, a u četvrtom je dat detaljan pregled primena tehnika poboljšanja procesa u farmaceutskoj proizvodnji. To svakako podrazumeva poseban osvrt na koncept čistije proizvodnje i u ovom kontekstu, kao i analizu najboljih raspoloživih tehnika u oblasti očuvanja životne sredine. U petom poglavlju su date polazne hipoteze koje su u najvećoj meri proistekle iz relevantnosti merenja kao ključnog elementa kontrolisanja, upravljanja i unapređenja procesa sa jedne strane i povezanosti pojma stalnog poboljšavanja sa konceptom uvođenja čistije proizvodnje u industriskom okruženju sa druge. Ciljevi, plan istraživanja, očekivani naučni doprinos i praktična primena rezultata predstavljeni su takođe u ovom poglavlju imajući u vidu specifičnosti generičke farmaceutske industrije, kao i regulatorno okruženje u ovoj oblasti. U šestom i sedmom poglavlju detaljno su opisani analizirani procesi upravljanja odstupanjima u okviru obezbeđenja kvaliteta i proizvodnje obloženih film tableta kao odabranog proizvodnog procesa za studiju slučaja u oblasti uvođenja čistije proizvodnje. Za postizanje cilja da se smanji broj procesnih odstupanja, odabrane su pozitivno orijentisane mere performansi za ocenu uspešnosti, tj. smanjenje broja dva različita tipa odstupanja. Relevantne informacije su prikupljene iz baze podataka o odstupanjima kako bi se odredila učestalost sa kojom se javljaju određene neusaglašenosti. Ukupan broj odstupanja je analiziran za period od dve godine, a šest glavnih kategorija je identifikovano tokom posmatranog vremenskog perioda za dalju analizu. Kao model za studiju slučaja u procesu proizvodnje film tableta, odabran je diklofenak natrijum koji se proizvodi od strane nekoliko farmaceutskih kompanija i koristi za tretman bola i upalnih procesa koji se javljaju kod različitih tipova artritisa. Tokom njegove proizvodnje, u fazi oblaganja se koriste organski rastvarači etanol i metilen hlorid koji isparavaju na povišenim temperaturama i tako nastali gasovi se emituju u atmosferu kroz sistem ventilacije. Dve alternative za minimizaciju emisija organskih isparljivih rastvarača su odabrane za dalje razmatranje u pogledu isplativosti: a) adsorpciona End-of-Pipe (EOP) tehnologija, s obzirom da se spaljivanje ne preporučuje za niske protoke gasova, dok adsorpcioni sistemi mogu biti veoma efikasni sve dok se izbegava saturacija adsorbenta i b) modifikacija procesa kroz uvođenje novih, manje štetnih za okolinu polaznih materijala U osmom poglavlju – Rezultati i diskusija, napravljeno je poređenje mera performansi sa zadatim ciljevima u procesu upravljanja odstupanjima i sprovedena evaluacija koncepta za uvođenje čistije proizvodnje kroz reformulaciju proizvoda, uticaj na zdravlje i bezbednost na radu i analizu uticaja na životnu sredinu. Kandidat smatra da, iako je tehnologija oblaganja vodenim filmovima napredovala do nivoa na kome je postala stvar rutine, još uvek postoje faktori i parametri koji se moraju uzeti u obzir i kontrolisati da se dobiju optimalne karakteristike gotovog proizvoda. Još više napora je potrebno da se zaista poboljšaju i uslovi rada u samoj proizvodnji u pogledu smanjenja rizika za zdravlje i bezbednost, kao i bezbednosnog rizika kome je izloženo stanovništvo u okolini fabrika. Procena toka i nastajanja potencijalnog uticaja na životnu sredinu otpada iz proizvodnog procesa sprovedena je upotrebom tzv. WAR (waste reduction) algoritma. Toksikološke osobine i potencijalni hazardi postojećeg procesa u poređenju sa sprovođenjem tehnike zamene polaznih materijala u cilju smanjenja emisija iz faze oblaganja u okviru procesa proizvodnje film tableta, ispitane su upotebom ove analize. U devetom poglavlju data je tehnoekonomska analiza za efekte uspostavljanja sistema merenja i upravljanja performansama procesa i studije slučaja za uvođenje čistije proizvodnje. Kod razmatranja finansijskih efekata reformulacije proizvoda u odnosu na prečišćavanje izlazne struje vazduha analizirani su aspekti ispitivanja stabilnosti i revalidacije procesa proizvodnje. Posebno je sprovedena analiza resursa i poređenje sa odabranom tehnikom za smanjenje emisija na izlazu iz postrojenja. Svi prezentovani podaci ukazuju da je ključna razlika između tehnologija na izlasku iz postrojenja (EOP) i principa čistije proizvodnje (CP) u tome što EOP zahteva investiciju u postrojenje za tretman otpadne struje gasa i troškove koji su vezani za redovnu zamenu adsorbenta, dok za


implementaciju poboljšanog procesa na bazi principa CP postoji jednokratni trošak varijacije za svaki proizvod, ali i značajne godišnje uštede za nabavku organskih rastvarača. U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije (deseto poglavlje) navodi se da mere i ključni indikatori performansi predstavljaju važan element koncepta stalnog poboljšavanja, kao i da se isti pristup može primeniti i na uvođenje čistije proizvodnje kroz projekte malog obima kao deo Kaizen filozofije u osnovi većine uspešnih programa stalnog poboljšavanja. Na osnovu izvršene analize došlo se do zaključka da: upotreba sistema merenja performansi rezultuje unapređenjem sistema menadžmenta kvalitetom i kontinuiranim podešavanjem definisanih ciljnih vrednosti pojedinih pokazatelja; implementacija programa stalnog poboljšavanja na osnovu merenja performansi procesa dovodi do smanjenja troškova povezanih sa različitim oblicima gubitaka, odnosno nepotrebnim angažovanjem resursa; supstitucija organskih rastvarača u procesu oblaganja tableta ima prednost u odnosu na njihovo uklanjanje, kako u pogledu zaštite životne sredine i bezbednosti u radnom okruženju, tako i u tehnoekonomskom smislu; efikasno eliminisanje gubitaka iz procesa uz istovremeno ostvarivanje pozitivnih efekata na kvalitet, životnu sredinu, radno okruženje i društvenu odgovornost može se postići jedinstvenim pristupom u implementaciji programa stalnog poboljšavanja, postepenim uvođenjem poboljšanja u pojedinim oblastima i procesima. OCENA DISERTACIJE

2.1. Savremenost i originlnost

Odgovarajuća primena sistema merenja performansi procesa zapravo znači merenje trenutnih u odnosu na ciljne vrednosti određenih parametara i obezbeđivanje povratnih informacija do kojih se tom prilikom došlo relevantnim učesnicima u procesu. Neke od ovih funkcija se mogu automatizovati, ali neke ipak moraju ostati u domenu odgovornosti zaposlenih koji imaju odgovarajuća znanja i iskustva u određenim oblastima. U svakom slučaju, ovakav pristup treba da dovede do unapređenja procesa Sistema menadžmenta kvalitetom i kontinuiranog poboljšavanja mera performansi. U ovoj disertaciji posebna pažnja je posvećena testiranju implementacije modernog pristupa zasnovanog na merama i ključnim indikatorima performansi u farmaceutskoj kompaniji na primeru unapređenja vremena isporuke kroz smanjenje broja odstupanja i vremena koje se troši na nepotrebne istrage sa jedne strane, ali i uvođenja čistije proizvodnje sa druge. U oba slučaja, akcenat je stavljen na aktuelne zahteve ICH Q10 vezano za uspostavljanje indikatora performansi procesa u kritičnim oblastima Farmaceutskog sistema kvaliteta i implementacije koncepta stalnog poboljšavanja generalno.Takođe treba napomenuti da su problemi koji su bili predmet analize identifikovani na osnovu relevantnih informacija i podataka dostupnih u okviru industrijske baze podataka o stvarnim procesima, a odgovaraće korektivne akcije i predložena poboljšanja implementirana kroz opisane projekte unapređenja. Upotrebom odgovarajućih tehnika i alata koje nudi metodologija »Lean« i »Šest sigma« identifikovane su sledeće najznačajnije kategorije problema koji, rešavani jedan po jedan (kroz modifikaciju odgovarajućih mera performansi, odnosno ciljeva u oblasti ekologije i definisanje novih projekata unapređenja i relevantnih korektivnih akcija), treba kao rezultat da dovedu do eliminisanja čitave klase odstupanja, odnosno uticaja na životnu sredinu, kada su u pitanju štetne emisije u okolinu. Prikazan i razvijen pristup i koncept upotrebe odgovarajućih alata i metoda analize u ovoj doktorskoj disertaciji može se iskoristiti u svim sličnim projektima unapređenja kroz različite oblasti sistema kvaliteta i generičke farmaceutske proizvodnje. To znači da se dodatno, kroz dalja istraživanja, mogu uspostaviti veze i precizne zavisnosti mera performasni kojima se upravlja lokalno sa ciljevima višeg nivoa i analiza proširiti na druge procese koji podržavaju te ciljeve, kao što je na primer optimizacija upravljanja lancem isporuke ili politika zaštite životne sredine generalno.


Osnovni ciljevi koji se moraju zadovoljiti da se uspešno implementiraju inicijative za ostvarenje zadatih vrednosti indikatora performansi vezanih za smanjenje zastoja, čekanja i povećanje efikasnosti kroz pojedininačne projekte unapređenja jesu:

• odgovarajući programi obuke • neophodna infrastruktura i • odgovarajući nivoi znanja i stručnosti u sferi primene relevantnih tehnika za

postizanje stalnog poboljšanja. U okviru ove disertacije razmotreni su određeni aspekti zaštite životne sredine koji se mogu posmatrati kao važan faktor motivacije za dolaženje do inovativnih rešenja da se poboljša bezbednost na radu, ali i ostvare značajni finansijski efekti. Kao rezultat, razvija se prirodna povezanost ciljeva u oblasti ekologije sa projektima unapređenja pokrenutim da poboljšaju produktivnost, dovedu do povećanih prinosa, ostvare uštede materijala i smanje troškove rukovanja i obrade otpada. 2.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu

U ovoj disertaciji navedeno je 107 literaturnih navoda koji su korišćeni prilikom izrade disertacije. Navedeni naučni radovi obuhvataju tematiku koja je od suštinskog značaja za izradu doktorske disertacije, a koja sadrži rezultate istraživanja, njihovu analizu i diskusiju, izvedene zaključke, kao i teorijske osnove primenjenih metoda, njihove mogućnosti i ograničenja. Proučavanje i analiza navedene relevantne literature omogućili su da se prikaže stanje u ispitivanoj oblasti, kao i da se na osnovu utvrđenih nedostataka uoče smernice za istraživanja sprovedena u okviru ove disertacije. Iz obrazloženja predložene teme doktorske disertacije i objavljenih radova u prijavi koju je kandidat podneo, kao i iz popisa literature koja je korišćena u istraživanju, može se zaključiti da kandidat adekvatno poznaje predmetnu oblast istraživnja i aktuelno stanje u ovoj oblasti u svetu.

2.3. Opis i adekvatnost primenjenih naučnih metoda

U ovom radu je urađena analiza predloženih modela za definisanje i merenje performansi procesa u oblasti obezbeđenja kvaliteta sa jedne strane, kao i uvođenje koncepta čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji sa druge, i to kroz dve studije slučaja. U cilju odgovarajuće primene ove istraživačke metode, odnosno strategije istraživanja koja ispituje problem i njegovo rešenje u kontekstu realnog industrijskog okruženja, u doktorskoj disertaciji su kombinovani: detaljna analiza prethodno objavljenih literaturnih podataka, teorijska analiza, opis sistema koji su predmet studija slučaja, analiza definisanih procesa i poređenje sa ostvarenim rezultatima nakon primene modela poboljšanja, uključujući i tehno-ekonomsku analizu.

Na osnovu ovakvog pristupa kao i prikazanih rezultata, u okviru ove disertacije predložena je originalna metodologija analize podataka za praćenje procesa obezbeđenja kvaliteta, kao i model evaluacije efekata odgovarajućeg pristupa za uvođenje čistije proizvodnje u farmaceutskoj industriji koji je publikovan u prestižnom časopisu Journal of Cleaner Production.

Deo rada koji je vezan za komparativni uticaj na životnu sredinu, u odnosu na standardne metode uklanjanja ostataka isparljivih organskih rastvarača na izlazu iz postrojenja za oblaganje tableta urađen je korišćenjem WAR analize. U tu svrhu, toksikološke karakteristike i parametri relevantni za utvrđivanje potencijalnih opasnosti za okolinu preuzeti su iz literature, kao i podaci relevantni za ispitivanje uticaja ovih rastvarača na bezbednost i zdravlje ljudi u delu koji se bavi aspektima zaštite na radu.

2.4. Primenljivost ostvarenih rezultata

Rezultati analize u okviru obe studije slučaja diskutovani su u odnosu na prethodno postavljene ciljeve: u oblasti obezbeđenja kvaliteta pokazano je značajno smanjenje ukupnog broja odstupanja (više od 50 %), dok se u slučaju analize sprovedene za proces oblaganja tableta došlo do


zaključka da opcija prevencije zagađenja modifikacijom formulacije ima značajnu prednost kako sa aspekta isplativosti, tako i kada je u pitanju minimizacija stvaranja otpada, odn. smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Tehno-ekonomska opravdanost zamene polaznih materijala u odnosu na uvođenje odabrane tehnologije na izlazu iz postrojenja direktno proističe iz metodologije i uporedne analize koje su primenjene i izvršene u ovoj doktorskoj disertaciji. Finansijska prednost je očigledna kako uvidom u prikazane troškove, tako i na osnovu godišnje uštede zbog smanjene potrošnje organskih rastvarača, dok tretman otpadnog gasa zahteva dodatne troškove održavanja i rukovanja sistemom, izražene po toni aktivnog uglja koji se koristi. Dodatno, analiza WAR rezultata je potvrdila da je zamena organskih rastvarača vodom u potpunosti opravdana sa aspekta izračunatog potencijala uticaja na životnu sredinu procesa oblaganja tableta odabranog leka. Iako aspekti čistije proizvodnje u vezi sa društvenom odgovornošću nisu detaljno analizirani u okviru ove disertacije, pozitivni efekti se očekuju i u ovoj sferi, naročito kada su u pitanju reakcije javnosti, ali i usaglašavanje sa evropskom regulativom u oblasti implementacije odgovarajućih mera zaštite životne sredine i emisije zagađujućih supstanci u okolinu.

Doprinos ove doktorske disertacije vezan je i za uvođenje koncepta čistije proizvodnje može se smatrati značajnim i iz perspektive veličine svetskog generičkog tržišta koje čini oko 50 % ukupnog tržišta lekova u Evropi (više od 700 proizvođača generika), a još više u Kini, Brazilu i Indiji gde generici zauzimaju do 99,8 % tržišta lekova koji se izdaju na recept.

U ovoj doktorskoj disertaciji prikazano je da, uzimajući u obzir sve navedene činjenice, čak i projekti manjeg obima mogu dovesti do značajnih pomaka u oblasti čistije proizvodnje:

• primenjeni na generičke proizvođače i • postrojenja koja proizvode obložene tablete, kao najčešće zastupljeni

farmaceutski oblik, širom sveta.

2.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalan naučni rad U svom dosadašnjem istraživačkom i stručnom radu, mr Zorana Boltić, dipl. inž.

tehnologije, pokazala je smisao za naučno-istraživački rad, samostalnost u pretraživanju literature, obradi relevantnih podataka, informacija i rezultata, kao i sposobnost logičkog i sistematičnog razmišljanja i zaključivanja. Pored navedenog, poznavanje engleskog i francuskog jezika i korišćenje odgovarajućih programskih paketa (Microsoft Office), odnosno statističkog softvera Minitab 16 za naprednu primenu kompleksnih tehnika i alata u oblasti analize podataka i tumačenja rezultata kvalifikuju kandidata za samostalni naučni rad. 3. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS 3.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa Rezultatima istraživanja u okviru ove doktorske disertacije ostvareni su sledeći naučni doprinosi:

- formiranje naučne osnove za definisanje i primenu indikatora za merenje performansi za oblast obezbeđenja kvaliteta;

- razvoj metodologije za unapređenje menadžmenta kvalitetom kroz kontinuirano praćenje i upravljanje odgovarajućim merama performansi;

- uspostavljanje korelacije sa ključnim indikatorima performansi za ostvarenje ciljeva višeg nivoa u farmaceutskoj industriji i usaglašavanje sa aktuelnim zahtevima regulative u ovoj oblasti;

- formiranje naučne osnove za evaluaciju koncepta uvođenja čistije proizvodnje u generičkoj farmaceurskoj industriji;

- uticaj na životnu sredinu upotrebe organskih rastvarača u procesu oblaganja tableta u poređenju sa izmenom tehnologije metodom zamene rastvarača;


- kombinovanje implementacije procesa koji su orijentisani ka prevenciji zagađenja korišćenjem proaktivnog pristupa u postepenom usvajanju čistije proizvodnje sa konceptom stalnog pooljšavanja;

- formulisanje i širenje tehnika stalnog poboljšavanja u oblasti integracije upravljanja zaštitom životne sredine, kvaliteta, bezbednosti na radu u skladu sa principima i ključnim temama društvene odgovornosti;

- objašnjenje i analiza različitih aspekata analitičkih okvira u praksi, kroz prizmu realnog industrijskog iskustva.

3.2. Kritička analiza rezultata istraživanja Na osnovu definisanih ciljeva istraživanja, određena je metodologija istraživanja koja je

primenjena u doktorskoj disertaciji. S obzirom na specifičnosti procesa u generičkoj farmaceurskoj industriji, primenjen je metod studije slučaja korišćenjem informacija iz industrijske baze podataka. Na taj način je uspešno sprovedeno ispitivanje povezanosti performansi procesa upravljanja odstupanjima sa ključnim indikatorima koji su pokazatelj ostvarenja utvrđenih ciljeva na nivou kompanije i urađena evaluacija koncepta uvođenja čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji u sprezi sa programima stalnog poboljšavanja.

U slučaju procesa upravljanja odstupanjima u oblasti obezbeđenja kvaliteta, analiza je sprovedena da se ostvari veza odgovarajućih mera performansi sa ciljevima u oblasti optimizacije upravljanja lancem isporuke, kao što je skraćenje vremena od početka proizvodnje do plasiranja na tržište gotovog proizvoda. Rezultati primenjenog koncepta poboljšanja pokazali su značajno smanjenje ukupnog broja odstupanja (više od 50 %), upotrebom odgovarajućih tehnika i alata koje nudi metodologija »Lean« i »Šest sigma«.

Za uvođenje čistije proizvodnje u procese generičke farmaceutske industrije, odabran je slučaj oblaganja tableta kao uobičajena i široko primenjivana operacija u oblasti farmaceutske proizvodnje generalno. U slučaju ove analize došlo se do nedvosmislenog zaključka da opcija prevencije zagađenja modifikacijom formulacije ima značajnu prednost kako sa aspekta isplativosti, tako i kada je u pitanju minimizacija stvaranja otpada, odn. smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Naučni doprinos ove doktorske disertacije ogleda se i u proširivanju i produbljivanju naučnih saznanja iz predmetne problematike, zatim u sagledavanju te problematike na sistematičan i sveobuhvatan način, kao i u činjenici da se rezultati obe studije mogu smatrati polaznom osnovom za dalja unapređenja u oblasti upravljanja odstupanjima i procesima obezbeđenja kvaliteta generalno, ali i na putu uvođenja čistije proizvodnje kroz širenje filozofije stalnog poboljšavanja sa manjih projekata u specifičnim oblastima proizvodnje na sve ostale funkcije i sfere poslovanja na nivou čitave kompanije.

Prikazane studije slučaja sa relevantnim informacijama iz industrijske baze podataka realne farmaceutske proizvodnje predstavljaju dobar model za analizu i optimizaciju procesa u oblasti obezbeđenja kvaliteta i uspostavljanje sistema za donošenje odgovarajućih odluka u postupku uvođenja čistije proizvodnje. Takođe, data je analiza savremenih metodologija koje industrija koristi u cilju usaglašavanja sa rastućim zahtevima relevantnih ISO standarda i farmaceutske regulative u oblasti generičke proizvodnje, a to su: merenje performansi procesa, totalni menadžment kvalitetom, »Šest sigma« tehnike i alati za poboljšanje procesa, kao i proizvodnja u skladu sa »Lean« principima. Na taj način istraživanje je omogućilo da se stekne sveobuhvatna slika o mogućnostima praktične primene koncepta stalnog poboljšavanja u farmaceutskoj industriji, ali i drugim srodnim industrijskim granama. Istraživanje sprovedeno u ovoj doktorskoj disertaciji ukazalo je na evropske i svetske trendove u predmetnoj oblasti, na osnovu kojih se može očekivati sve intenzivnija potreba za primenom metodologija koje imaju za cilj uvođenje integrisanih sistema menadžmenta, uključujući elemente dinamičkog merenja performansi uz implementaciju stalnog poboljšavanja. U tom svetlu, predloženi modeli primenjeni na odabranu kompaniju mogu da pruže


pouzdane pokazatelje potrebne za uspešno upravljanje procesima obezbeđenja kvaliteta i farmaceutske industrije u skladu sa principima čistije proizvodnje.

3.3. Verifikacija naučnih doprinosa M 21 - Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu 1. Boltić Z, Ruzić N, Jovanović M, Savić M, Jovanović J, Petrović S. Cleaner Production Aspects of Tablet Coating Process in Pharmaceutical Industry: Problem of VOCs Emission. Journal of Cleaner Prodution 44 (2013) 123 – 132 (IF2012=3,395) (ISSN 0959-6526). M 23 - Rad u međunarodnom časopisu 1. Boltić Z, Ružić N, Jovanović M, Petrović S. Measuring the performance of quality assurance processes: pharmaceutical industry deviation management case study. Accreditation and Quality Assurance 15 (2010) 629-636 (IF2010= 0,797) (ISSN 0949-1775).

M 51 - Rad u vodećem časopisu nacionalnog značaja 1. Boltić Z, Tomić T, Ružić N, Petrović S. Upravljanje rizikom u farmaceutskoj industriji – koncept analize rizika i najčešće korišćene metode, Glasnik hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske 4 (2010) 39-44 (ISSN 1840-054X). M 61 - Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini 1. Boltić Z, Tomić T, Ružić N, Petrović S. Upravljanje rizikom u farmaceutskoj industriji – koncept analize rizika i najčešće korišćene metode, IX Savetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske 12-13.11.2010. Štampano u Glasniku hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske 4 (2010) 39-44 (ISSN 1840-054X). 4. ZAKLJUČAK I PREDLOG

Na osnovu svega iznetog Komisija smatra da doktorska disertacija kandidata mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom „ Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“ predstavlja značajan orginalni doprinos u datoj oblasti, što je potvrđeno objavljivanjem radova u časopisima međunarodnog značaja. Predmet i ciljevi istraživanja su jasno navedeni i ostvareni.

Komisija takođe smatra da doktorska disertacija pod nazivom „Obezbeđenje kvaliteta i uvođenje čistije proizvodnje u generičkoj farmaceutskoj industriji“ u potpunosti ispunjava sve zahtevane kriterijume i da je kandidat ispoljio izuzetnu naučno-istraživačku sposobnost u svim fazama izrade ove disertacije.

Predlog komisije Nastavno-naučnom veću Imajući u vidu kvalitet, obim i naučni doprinos postignutih rezultata Komisija predlaže

Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj Izveštaj i da ga, zajedno sa podnetom disertacijom mr Zorane Boltić, dipl. inž. tehnologije, da na uvid javnosti u zakonski predviđenom roku, kao i da, nakon završetka procedure, pozove kandidata na usmenu odbranu disertacije pred Komisijom u istom sastavu.


Beograd, 11.09.2013. Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije

1. Dr Mića Jovanović, vanredni profesor, TMF u Beogradu, mentor

2. Dr Slobodan Petrović, redovni profesor, TMF u Beogradu 3. Dr Vojislav Božanić, vanredni profesor, FON u Beogradu



NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU TEHNOLOŠKO-METALURŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Mr Tijane Đorđević, dipl. biol. Odlukom br. 35/182 od 07.06.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Mr Tijane Đorđević, pod naslovom: „Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticida u fermentisanim proizvodima od žita

“ Posle pregleda dostavljene disertacije, Komisija podnosi Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu sledeći

R E F E R A T o urađenoj doktorskoj disertaciji

1. UVOD 1.1. Naslov i obim disertacije Doktorska disertacija pod naslovom „ Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticida u fermentisanim proizvodima od žita” Mr Tijane Đorđević, dipl. biologa, napisana je na 183 strane standardnog A4 formata, sadrži 8 slika, 53 tabele, 64 grafikona i podeljena je u 6 poglavlja. Na početnim stranama disertacije dat je Uvod, Teorijski deo, Materijal i metode, Rezultati i diskusija, Zaključak i na kraju Literatura. Po svojoj formi i sadržaju, podneti rad zadovoljava sve standarde za doktorsku disertaciju. 1.2. Hronologija odobravanja i izrade disertacije • 18.10.2012. - Kandidatkinja Mr Tijana Đorđević, prijavila je temu za doktorsku disertaciju

pod naslovom: „Ispitivanje uticaja fermentacije na degradaciju ostataka pesticide u fermentisanim proizvodima od žita “.

• 29.11.2012. - Nastavno-naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu donelo je odluku o imenovanju Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije (broj odluke 35/407 оd 03.12.2012. godine),

• 31.01.2013. - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta usvojen je izveštaj Komisije za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme doktorske disertacije pod nazivom: „Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticide u fermentisanim proizvodima od žita “ (broj odluke 35/23 оd 01.02.2013.godine), a za mentore ove doktorske disertacije imenovane su dr Slavica Šiler-Marinković , redovni profesor TMF i Dr Rada Đurović naučni saradnik Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine.

• 11.03.2013. Veće naučnih oblasti tehničkih nauka je dalo saglasnost za predlog teme navedene doktorske disertacije kandidatkinje Mr Tijane Đorđević, pod nazivom „ Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticide u fermentisanim proizvodima od žita”.

• 30.05.2013. - Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je odluka o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije Mr Tijane Đorđević, „Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticide u fermentisanim proizvodima od žita “ (broj odluke 35/182 оd 07.06.2013. godine).


1.3. Mesto disertacije u odgovarajućoj naučnoj oblasti Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i hemijska tehnologija za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Mentori dr Slavica Šiler –Marinković , redovni profesor TMF, i Dr Rada Đurović-Pejčev , na osnovu objavljenih radova i iskustva su kompetentne da rukovode izradom ove disertacije. 1.4. Biografski podaci o kandidatu

Tijana Đorđević je rođenа 16. jula 1980. godine u Somboru, Republikа Srbijа. Osnovnu i srednju školu zаvršilа je u Somboru. Studije nа Prirodno-matematičkom fаkultetu Univerziteta u Novom Sadu, departman za biologiju i ekologiju, smer profesor biologije, upisаlа je školske 1999/2000. godine. Fаkultetsku diplomu steklа je 04. oktobra 2004. godine odbrаnom diplomskog rаdа pod nаslovom "Selekcija mikroorganizama za dobijanje proizvodnih sojeva ".

Magistarske studije nа Tehnološko-metalurškom fаkultetu Univerzitetа u Beogrаdu, studijski progrаm Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija, upisаlа je školske 2004/05. godine. Magistarsku tezu pod nazivom "Ispitivanje antioksidativne aktivnosti fermentisanih biljnih proizvoda" odbranila je 18. jula 2008. godine.

Na početku magistarskih studija bila je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, a od januara 2005. pa do završetka magistrature stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. Od 01. februara 2005. do 31. jula 2008. godine kao stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije bila je angažovana na Tehnološko-metalurškom fаkultetu Univerzitetа u Beogrаdu, a tokom tog trogodišnjeg istraživačkog rada učestvovala je na dva projekta Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije: TR 6713 – „Razvoj biomedicinskog tekstilnog materijala i proizvoda programiranih svojstava“ (2005-2007) и BTN-3710086 – „Program novih tehnologija u prehrambenoj industriji „Dodaci hrani dobijeni biotehnološkim putem“ (2005-2007).

Od 01. januara 2009. godine zaposlena je kao istraživač pripravnik u Laboratoriji za hemiju Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine u Beogradu. U zvanje istraživač- saradnik izabrana je 24. aprila 2009. godine. Tokom dosadašnjeg istraživačkog rada na Institutu za pesticide i zaštitu životne sredine, učestvovala je na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije ТR20036 „Razvoj i unapređenje bioracionalnih metoda zaštite bilja od bolesti i štetočina“ (2008.-2011.), a u novom projektnom ciklusu Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije angažovana je na projektu TR 31043 – „Proučаvаnje biljnih pаtogenа, аrtropodа, korovа i pesticidа u cilju rаzvojа metodа biorаcionаlne zаštite biljа i proizvodnje bezbedne hrаne“ (2011.-2014.). Oblast naučno-istraživačkog rada Tijane Đorđević obuhvata proučavanje antioksidativnih karakteristika konzumnih biljaka i lizata mikroorganizama. Pored toga, radila je i na razvoju i primeni analitičkih metoda za određivanje ostataka pesticida i teških metala u zemljištu i poljoprivrednim proizvodima. Takođe, bavila se proučavanjem uticaja pesticida na metabolizam, rast i razvoj mikroroganizama L. plantarum i S. cerevisiae, kao i na proces fermentacije pšenice tim mikroorganizmima. Ispitivala je i uticaj fermentacije pšenice ispitivanim mikroorganizmima na degradaciju rezidua pesticida hlorpirifos-metil, pirimifos-metil i bifentrin u zrnu. U toku dosadašnjeg rada, bila je koautor jednog poglavlja u tematskom zborniku međunarodnog značaja, šesnaest radova u naučnim časopisima, od čega devet radova u časopisima međunarodnog značaja i sedam radova u časopisima nacionalnog značaja, kao i 14 naučnih saopštenja u zbornicima međunarodnih i nacionalnih skupova. Iz oblasti teme doktorske disertacije do sada su objavljeni jedan rad u istaknutom međunarodnom časopisu (M22), jedan rad u časopisu međunarodnog značaja (M23) i jedan rad u časopisu međunarodnog značaja verifikovanog posebnom odlukom (M24).

Čita, piše i govori engleski jezik.


2. OPIS DISERTACIJE 2.1. Struktura i sadržaj disertacije Doktorska disertacija kandidata Mr Tijane Đorđević, dipl. biologa, napisana je na 183 strane, u okviru kojih se nalazi 8 slika, 53 tabele, 64 grafikona i 216 literaturna navoda, i organizovana je u šest celina: Uvod, Teorijski deo, Materijal i metode, Rezultati i diskusija, Zaključak i Literatura. Na početku disertacije dat je kratak Izvod na srpskom i engleskom jeziku, a Biografija kandidata je data na kraju. 2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja U okviru Uvoda i Teorijskog dela ukazano je na mogućnost korišćenja prerade hrane kao mehanizma za redukciju pesticida sa akcentom na fermentaciju kao jedan od najstarijih, a danas veoma zastupljenih vidova prerade hrane. Teorijski deo se sastoji iz sedam poglavlja: Pšenica kao osnovna namirnica u ljudskoj ishrani;Poljoprivreda kao jedan od mogućih izvora zagađenja pšeničnih prehrambenih proizvoda; Ulazak pesticida u lanac ishrane; Prerada hrane kao mehanizam za redukciju ostataka pesticida; Fermentativni mikroorganizmi; Analitičke metode pripreme uzoraka za određivanje ostataka pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina u fermentisanom žitnom supstratu i Eksperimentalni dizajn, a Cilj istraživanja je dat u Uvodu. U poglavlju pod nazivom, Pšenica kao osnovna namirnica u ljudskoj ishrani, dat je kratak opis osnovnih karakteristika pšenice spelta (Triticum spelta) kao jedne od najznačajnijih ratarskih useva u svetu. U poglavlju pod nazivom Poljoprivreda, kao jedan od mogućih izvora zagađenja pšeničnih prehrambenih proizvoda razmatrana je kontaminacija pesticidima. Dat je kratak osvrt na istoriju korišcenja pesticida, opisane su njihove fizičke, hemijske i toksikološke osobine i data je osnovna podela pesticida. Detaljnije su opisani insekticidi, klasifikovani na organohlorne i organofosfatne insekticide, karbamate, piretroide i neonikotinoide. Za tri insekticida iz grupe organofosfata i piretroida (pirimifos-metil, hlorpirifos-metil i bifentrin) date su strukture, fizičko-hemijska svojstva, potencijalne primene, opisani njihovi produkti metabolizma, istaknuta toksičnost kao i maksimalno dozvoljene količine ovih agrohemikalija u pšenici. U poglavlju pod nazivom Ulazak pesticida u lanac ishrane, opisani su mogući putevi zagađenja namirnica pesticidima i ukazano je na ozbiljnost problema ove kontaminacije u svetu. Istaknuto je da je upravo porast kontaminacije prehrambenih proizvoda pesticidima, sa ozbiljnim posledicama na ljudsko zdravlje, dovela do potrebe za ispitivanjem mogućnosti korišćenja tehnika procesuiranja hrane u cilju smanjenja količine ostataka pesticida. U okviru poglavlja Prerada hrane, opisan je uticaj različitih tehnika koje se koriste tokom prerade i skladištenja namirnica na sadržaj pesticida u njima i to : razgradnja pod dejstvom toplote, rastvaranje, hidroliza, oksidacija, fotodegradacija, promena koncentracije ostatka pesticida zbog moguće promene mase namirnice, razdvajanje ostataka pesticida između faza, isparavanje i enzimska transformacija. Dat je relevantni literaturni pregled postojećih istraživanja o promenama u količini ostataka pesticida u finalnim prizvodima u toku procesa prerade namirnica. U ovom poglavlju su takođe prezentovana istraživanja iz oblasti uticaja procesa fermentacije na degradaciju ostataka pesticida u različitim prehrambenim proizvodima. Ukazano je da istraživanja uticaja fermentacije u toku tehnološke prerade plodova žitarica, na smanjenje ostataka pesticida do danas nisu u dovoljnoj meri zastupljena, i time je istaknut cilj ove disertacije. U sledećem poglavlju Fermentativni mikroorganizmi, date su karakteristike bakterija mlečno kiselinskog vrenja (BMK) sa akcentom na rod Lactobacillus, a posebno na vrstu Lactobacillus plantarum, i njihovu primenu u fermentaciji prehrambenih proizvoda. U ovom poglavlju su takođe opisane karakteristike i primena kvasaca, kao i sa tehnološkog aspekta najznačajnijeg roda Saccharomyces i vrste Saccharomyces cerevisiae. Dodatno, opisan je


biotehnološki proces proizvodnje kiselog testa, u kome suštinsku ulogu imaju upravo kvasci i bakterije mlečnokiselinskog vrenja. U poglavlju pod nazivom Analitičke metode pripreme uzoraka za određivanje ostataka pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina u fermentisanom žitnom supstratu, razmatrane su poteškoće u vezi sa razvijanjem višerezidualnog metoda za određivanje što većeg broja aktivnih materija pesticida (koje pripadaju različitim klasama po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama) iz različitih matriksa. Kako je najkritičniji stupanj separacione hemijske analize priprema uzorka, koja se obično sastoji od tri podstupnja: ekstrakcija, koncentrisanje i prečišćavanje dobijenog ekstrakta, do danas je razvijen i validovan veliki broj analitičkih metoda za određivanje ostataka pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina u pšenici koje se zasnivaju upravo na različitim ekstrakcionim procedurama i prečišćavanjima. U ovom poglavlju dat je relevantni literaturni pregled postojećih analitičkih metoda i istaknuto, da uprkos njihovoj validnosti u određivanju ostataka ispitivanih pesticida u pšenici, njihova efikasnost u određivanju tih istih pesticida u fermentisanim pšeničnim proizvodima nije potvrđena, zbog čega je odabir adekvatne metode postavljen kao jedan od zadataka u istraživanju. U okviru poslednjeg poglavlja u Teorijskom delu, pod nazivom Eksperimentalni dizajn, opisan je postupak odzivne površine (RSM-response surface methodology) koji spada u najčešće korišćene postupke statistički planiranih eksperimenata, odnosno Box-Behnken dizajn (BBD) koji je korišćen prilikom postavljanaja eksperimenata. Ovaj statistički dizajn odabran je s obzirom da se pokazao kao koristan metod za ispitivanje uticaja različitih faktora na analitički signal, a u ovom istraživanju ispitivan je uticaj tri različita fermentaciona faktora (na tri nivoa) na degradaciju pesticida u pšeničnom supstratu. Pomoću box-Behnken-ovog dizajna dobijeni su oprimalni eksperimentalni uslovi pri kojima je efekat faktora na analitički odgovor najveći uz pojednostavljenje postavke eksperimenta. U delu Materijal i metode, opisane su direktna i indirektna metoda, korišćene za utvrđivanja faza krive rasta, generacijskih vremena i koeficijenata rasta Lactobacillus plantarum i Saccharomyces cerevisiae u datim laboratorijskim uslovima. Predstavljen je eksperimentalni Box-Behnken dizajn sa tri faktora (veličina inokuluma, vreme fermentacije i temperatura) na tri nivoa i tri ponavljanja u centralnoj tački, koji je korišćen za postupak optimizacije uslova mlečno-kiselinske i kvasne fermentacije pšenice. Opisane su i metode korišćene za utvrđivanje efikasnosti fermentacija (promene pH vrednosti, promene titrabilne kiselosti nakon fermentacije sa L. plantarum, produkcija CO2 nakon fermentacije sa S. cerevisiae i metoda određivanja broja mikroorganizama u supstratu). Objašnjen je postupak definisanja uticaja pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina na rast i aktivnost korišćenih fermentativnih mikroorganizama. Zatim je opisan način testiranja efikasnosti fermentacije pšeničnog supstrata kome su dodati pesticidi, pri čemu su korišćene ranije opisane metode za utvrđivanje efikasnosti fermentacije pšenice. Dalje su opisane tri metode pripreme fermentisanih uzoraka za određivanje ostataka pesticida. Sve tri metode bazirane su na tečno-čvrstoj ekstrakciji i koncentrovanju pomoću rotacionog vakuum uparivača, dok su se metode prečišćavanja uzoraka razlikovale u sorbentima i rastvaračima korišćenim za eluiranje sa kolona za prečišćavanje. Definisani su uslovi rada na gasno-masenom spektrometru (GC/MS) koji je korišćen za detekciju i kvantifikaciju ispitivanih aktivnih materija. Konačno, opisan je postupak ispitivanja uticaja različitih fermentacionih parametara na stepen degradacije pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina pri mlečnokiselinskoj i kvasnoj fermentaciji pšenice u laboratorijskim uslovima, pri čemu je za postavku eksperimenta korišćen pomenuti Box-Behnken dizajn. Dodatno, predstavljen je i način utvrđivanja doprinosa samog procesa fermentacije degradaciji pesticida, odnosno određivanja stepena degradacije izazvane samo aktivnošću fermentativnih mikroorganizama. U delu Rezultati i diskusija, eksperimentalno dobijeni rezultati detaljno su analizirani i diskutovani u okviru šest poglavlja. Na osnovu rezultata dobijenih praćenjem dinamike rasta ćelija L. plantarum i S. cerevisiae utvrđeno je da se eksponencijalna faza rasta L. plantarum u MRS bujonu u datim laboratorijskim uslovima završava nakon 24 h na 30 °C, dok se eksponencijalna faza rasta


S. cerevisiae u YPD bujonu završava nakon 5 h na 30 °C, tako da ova vremena predstavljaju optimalno trajanje svake sledeće aktivacije mikroorganizama. Optimizacija uslova mikrobioloških fermentacija žitnog supstrata u laboratorijskim uslovima u kojima se izvodi eksperiment u cilju utvrđivanjaa mogućnosti izvođenja efikasnih kontrolisanih fermentacija pokazala je da se maksimalna efikasnost fermentacije sa L. plantarum dostiže nakon 72 h pri 30 °C i uz inokulaciju od 6% (v/w), a maksimalna efikasnost fermentacije sa S. cerevisiae nakon 24 h pri od 37 °C i uz inokulaciju od 8% (v/w). Što se tiče analitike pesticida, od tri testirane analitičke metode za pripremu uzoraka za određivanje ostataka ispitivanih pesticida u fermentisanim supstratima, metoda koja obuhvata kombinaciju 30 minutne ekstrakcije sa 25 mL smeše metanol:aceton=1:1 i prečišćavanja na florisilskoj koloni eluiranjem sa 25 mL smeše etil-acetat:aceton=4:1, pokazala se kao najadekvatnija i odabrana je za praćenje degradacije ispitivanih pesticida u toku fermentacije. Dobijeni prinosi ove metode su 93,0-96,0 % za pirimifos-metil, 82,8-88,2 % za hlorpirifos-metil i 80,5-82,6 % za bifentrin sa relativnim standardnim devijacijama od 2,2-3,5 %; 2,5-4,6 % i 2,2-4,1 %, za ova tri pesticida. Ispitivanjem uticaja pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina na rast i aktivnost korišćenih fermentativnih mikroorganizama utvrđeno je da su i L. plantarum i S. cerevisiae relativno neosetljivi na prisustvo bifentrina u podlozi, dok prisustvo organofosfata u velikoj meri negativno utiče na njihov rast, pri čemu značajnije na kvasac. Pirimifos-metil najnegativnije utiče na rast obe vrste mikroorganizama. Rezultati dobijeni ispitivanjem uticaja prisustva korišćenih pesticida u pšenici na efikasnost fermentacija žitnog supstrata, ukazuju da se prisustvo pirimifos-metila i hlorpirifos-metila, iako negativno utiče na porast brojnosti L. plantarum, ne odražava negativno na mlečnokiselinsku fermentaciju pšenice, izraženu kroz snižavanje pH vrednosti i produkciju mlečne kiseline, dok prisustvo bifentrina u manjoj meri utiče na oba pokazatelja efikasnosti fermentacije. Sa druge strane, prisustvo sva tri ispitivana pesticida negativno utiče kako na porast brojnosti S. cerevisiae u pšeničnom supstratu, tako i na ukupnu kvasnu fermentaciju pšenice izraženu kroz snižavanje pH vrednosti i produkciju CO2. Ispitivanje uticaja različitih fermentacionih parametara na stepen degradacije pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina pri mlečnokiselinskoj fermentaciji pšenice u laboratorijskim uslovima, pokazalo je da je ukupna degradacija u toku fermentativnog procesa najveća za hlorpirifos-metil (88-93 %), nešto manje smanjenje zabeleženo je kod pirimifos-metila (71-82%), a najmanje kod bifentrina (35-65%). Fermentacija pšenice sa Saccharomyces cerevisiae takođe dovodi do smanjenja rezidua sva tri ispitivana pesticida, najviše kod hlorpirifos-metila (93-98 %), nešto manja redukcija zabeležena je kod pirimifos-metila (63-77 %), a najmanja kod bifentrina (36-49 %). Smanjenje sadržaja pesticida je rezultat delovanja fizičko-hemijskih parametara tokom pripreme supstrata za fermentaciju i biotehnološkog delovanja samih mikroorganizama tokom fermentacije. Ako se posmatra samo aktivnost mikrorganizama, onda L. plantarum u najvećoj meri dovodi do degradacije bifentrina (15-44 %), nešto manje pirimifos-metila (10-27 %), a najmanje hlorpirifos-metila (9-14 %). Slično je i za S. cerevisiae čija aktivnost u najvećoj meri dovodi do degradacije bifentrina (16-28 %), nešto manje pirimifos-metila (3-30 %), a najmanje hlorpirifos-metila (14-20 %). Uopšteno gledano, Degradacija pirimifos-metila i bifentrina veća je u toku mlečnokiselinske fermentacije, dok je degradacija hlorpirifos-metila veća u toku kvasne fermentacije pšenice. Na kraju analize Rezultata i diskusije izvedni su Zaključci u kojima su sažeto izneti postignuti rezultati u istraživanju, a koji odgovaraju postavljenim ciljevima disertacije. Na kraju rada dat je spisak korišćene literature, kao i biografija kandidatkinje, izjave o autorstvu i istovetnosti štampane i elektronske verzije rada.


3. OCENA DISERTACIJE 3.1. Savremenost, originalnost i značaj U literaturi postoji značajan broj radova, koji se odnose na ispitivanje uticaja tehnika procesuiranja hrane u toku prerade biljnog materijala na smanjenje nivoa pesticida u njima. U poslednjih petnaest godina je poraslo interesovanje za mogućnost korišćenja fermentacionih procesa, kao danas veoma zastupljenih vidova prerade hrane, u cilju smanjenja količine ostataka pesticida, odnosno interesovanje za delovanje fermentativnih mikroorganizama na degradaciju ostataka pesticida u prehrambenim proizvodima. Iz literature je poznato da postoji pozitivan uticaj fermentacije na smanjenje nivoa ostataka brojnih pesticida. Prednost ovakvog načina redukcije ostataka pesticida u finalnom proizvodu ogleda se ne samo u tome, što se time ostavlja mogućnost nesmetane primene pesticida, zahvaljujući čijoj primeni je prinos biljnih kultura povećan u proseku 2 do 3 puta, nego i u tome, što sam proces fermentacije poboljšava kvalitet biljnog proizvoda. Međutim, znatno manji broj radova je posvećen proučavaju uticaja fermentacije zrnastih plodova žitarica na smanjenje sadržaja pesticida. Pretpostavka je da će Lactobacillus plantarum i Saccharomyces cerevisiae, koji su osnova biotehnološkog procesa proizvodnje kiselog testa od žitarica, u izvesnoj meri da razgrade pesticide i tako smanje njihovu koncentraciju u krajnjem proizvodu. Smatra se da će upravo ovi mikroorganizmi efikasno redukovati potencijalnu kontaminaciju pšenice sa pirimifos-metilom, hlorpirifos-metilom i bifentrinom iznad njihovih maksimalno dozvoljenih koncentracija u žitu. U disertaciji je ispitan uticaj fermentacije pšenice ispitivanim mikroorganizmima na degradaciju rezidua ovih pesticida u zrnu, kao i uticaj različitih parametara fermentacije (temperatura, trajanje fermentacije i veličina inokuluma) na stepen degradacije ispitivanih pesticida. Takođe, detaljno je ispitan uticaj ispitivanih pesticida na metabolizam, rast i razvoj mikroroganizama L. plantarum i S. cerevisiae kao i na proces fermentacije pšenice, što je od značaja i za optimizaciju fermentacionih procesa u slučaju kontaminacije sirovina pesticidima. 3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu U doktrorskoj disertaciji citirano je 216 literaturnih navoda, od kojih najveći broj čine najnoviji radovi iz međunarodnih časopisa sa tematikom značajnom za izradu doktorske disertacije. U toku izrade doktorske disertacije kandidatkinja je pregledala dostupnu literaturu vezanu za ispitivanje uticaja tehnika procesuiranja hrane, prvenstveno fermentacionih procesa, na smanjenje nivoa njihove zagađenosti pesticidima. Navedene reference su novijeg datuma i sadrže eksperimentalne rezultate istraživanja mnogih istraživača, analizu i diskusiju dobijenih rezultata i izvedene zaključke o mogućnostima primene ne samo tehnološko zahtevnijih nego i jednostavnijih procesa prerade hrane, u cilju smanjenja količine ostataka pesticida u prehrambenim proizvodima, što svakako nudi široku perspektivu za pronalazak rešavanja problema zdravstvene nebezbednosti hrane. Iz obrazloženja predložene teme doktorske disertacije i objavljenih radova koje je kandidat priložio, kao i iz popisa literature koja je korišćena u istraživanju, uočava se poznavanje predmetne oblasti istraživanja i aktuelnog stanja istraživanja u ovoj oblasti u svetu. 3.3. Analiza primenjenih naučnih metoda i njihova adekvatnost za sprovedeno istraživanje U ovoj doktorskoj disertaciji primenjene su mikrobiološke metode za procenu broja prisutnih živih ćelija mikroorganizama u uzorcima i to direktna metoda razređenja tj. zasejavanje ćelija na adekvatne podloge u cilju izračunavanja CFU (Colony Forming Units) parametra i indirektna metoda merenja optičke gustine na 620 nm (O.D.620nm), određena pomoću spektrofotometra (UV-VIS), u vidljivoj oblasti spektra.


U okviru optimizacije fermentacije pšenice odabranim mikroorganizmima korišćena je statistička metoda odzivne površine, tj. Box-Behnken dizajn eksperimenta sa tri faktora na tri nivoa i tri ponavljanja u centralnoj tački, i sa tri posmatrana odziva. Faktori i njihovi nivoi pri fermentaciji sa L. plantarum i S. cerevisiae su: veličina inokuluma (6%, 8%, 10%), trajanje fermentacije (24 h, 48 h, 72 h) i temperatura (23 oC, 30 oC , 37 oC ). Kao metode za utvrđivanje efikasnosti L. plantarum u fermentaciji supstrata korišćene su: praćenje promene pH vrednosti, praćenje promene titrabilne kiselosti korišćenjem indikatora (TTA test) i određivanje broja mikroorganizama metodom razređenja (CFU parametar). Odzivi za utvrđivanje efikasnosti S. cerevisiae u fermentaciji supstrata su bili: praćenje promene pH vrednosti, određivanje produkcije CO2 indirektnim merenjem mase fermentisanog supstrata i određivanje broja mikroorganizama metodom razređenja (CFU parametar). U analitici ostataka pesticida testirane su tri metode pripreme uzoraka u cilju dobijanja adekvatnog prinosa (recovery). Sve tri metode zasnivale su se na metanolsko-acetonskoj (1:1) ekstrakciji, dok su se procedure prečišćavanja dobijenih ekstrakata razlikovale. Prva metoda bila je prečišćavanje kroz kolonu punjenu smešom aluminijum-oksida i aktivnog uglja u kombinaciji sa dihlormetanom kao eluentom, druga prečišćavanje kroz kolonu punjenu florisilom u kombinaciji sa smešom etilacetata i acetona (4:1) kao eluentom, dok se treća zasnivala na kombinaciji prve dve, tj. prečišćavanju kroz kolonu punjenu smešom aluminijum- oksida i aktivnog uglja u kombinaciji sa smešom etilacetata i acetona (4:1) kao eluentom. Promene koncentracija ostataka ispitivanih aktivnih materija u uzorcima praćene su GC-MS spektrometrijom. Za hromatografisanje je korišćena VF-5ms kapilarna kolona, dok je maseni spektrometar radio u EI/SIM modu (Electron Impact/Selected Ion Monitoring), tj. korišćeni su karakteristični fragmentni joni (m/z) za detekciju i kvantifikaciju svake aktivne materije (joni 290 i 233 za pirimifos metil, 286 i 125 za hlorpirifos metil, 181 i 166 za bifentrin). 3.4. Ocena primenjivosti i verifikacija ostvarenih rezultata Na osnovu pregleda do sada objavljenih eksperimentalnih podataka i rezultata prikazanih u okviru ove doktorske disertacije ostvaren je značajan doprinos razjašnjavanju mogućnosti korišćenja procesa fermentacije pšenice sa L. plantarum i sa S. cerevisiae kao efikasnog sredstva za smanjenje kontaminacije pšenice pirimifos-metilom, hlorpirifos-metilom i bifentrinom, iznad njihovih MDK vrednosti. Takođe, istaknut je značaj sterilizacije, tj. izlaganje temperaturi od 121 °C pod pritiskom od 103 kPa u trajanju od 15 min, kao sredstva za redukciju kontaminacije pšenice ispitivanim organofosfatnim pesticidima iznad njihovih MDK vrednosti. Rezultati i zaključci izneti u disertaciji potvrda su mogućnosti korišćenja relativno jednostavnijih procesa prerade hrane u svrhu smanjenja količine ostataka pesticida u prehrambenim proizvodima. Verifikacija ostvarenih rezultata disertacije postignuta je objavljivanjem u vodećim međunarodnim časopisima iz domena ove problematike. 3.5. Ocena sposobnosti kandidata za samostalan naučni rad U svom dosadašnjem istraživačkom radu, kandidat mr Tijana Đorđević, dipl. biolog, pokazala je samostalnost i stručnost u pretraživanju literature, pripremi i realizaciji eksperimenata, i tumačenju rezultata istraživanja. Komisija je mišljenja da kandidat poseduje sve kvalitete neophodne za samostalan naučno-istraživački rad. 4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS


4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa U okviru ove doktorske disertacije ostvaren je značajan doprinos u razumevanju ponašanja mikroorganizama L. plantarum i S. cerevisiae u prisustvu pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina, kako u podlogama za rast ovih kultura, tako i u pšeničnom supstratu i utvrđena je razlika u efikasnosti mlečnokiselinske i kvasne fermentacije pšenice kontaminirane i nekontaminirane pomenutim pesticidima. Rezultati doktorske disertacije daju značajan doprinos u razumevanju uticaja fermentacije pšenice ovim mikroorganizmima na degradaciju ostataka organofosfornih i piretroidnih insekticida, kojima se pšenica tretira u toku uzgoja i skladištenja. Na osnovu dobijenih rezultata ukazano je na mogućnost praktične primene fermentacije kao metode za smanjenje kontaminacije pesticidima. 4.2. Kritička analiza rezultata istraživanja Istraživanja u okviru ove disertacije su koncipirana na osnovu definisanih ciljeva i detaljne analize literature iz oblasti ispitivanja uticaja tehnika procesuiranja hrane u toku prerade biljnog materijala na smanjenje nivoa zagađenosti pesticidima. U okviru ove doktorske disertacije primenjena je metodologija istraživanja kakva je prethodno opisana u literaturi, ali je prvi put ispitivan uticaj fermentacije Triticum spelta primenjenim mikrobiološkim kulturama L. plantarum i S. cerevisiae na degradaciju pirimifos-metila, hlorpirifos-metila i bifentrina, veoma često korišćenih insekticida na području naše zemlje, a ispitani su i efekti ovih pesticida na njihov rast i fermentativnu aktivnost. Uvidom u dostupnu literaturu iz ove oblasti istraživanja i rezultate istraživanja dobijene u okviru ovoga rada, može se konstatovati da dobijeni rezultati predstavljaju korak ka praktičnoj primeni fermentacije kao sredstva za poboljšanje bezbednosti hrane sa aspekta zagađenosti pesticidima. 4.3. Očekivana primena rezultata u praksi Rezultati predstavljeni u okviru ove doktorske disertacije potvrdili su uspešnost fermentacionih procesa u redukciji ostataka pesticida u prehrambenim proizvodima. U okviru ove doktorske disertacije određeni su optimalni uslovi mlečnokiselinske i kvasne fermentacije pšenice u cilju postizanja maksimalnog stepena degradacije pesticida pirimifos-metil, hlorpirifos-metil i bifentrin. Najvažniji zaključak koji se iz ovih istraživanja može izvesti je da oba mikroorganizma u najvećoj meri razgrađuju bifentrin, nešto manje pirimifos-metil, a najmanje hlorpirifos-metil, pri čemu je degradacija pirimifos-metila i bifentrina veća u toku mlečnokiselinske fermentacije, dok je degradacija hlorpirifos-metila veća u toku kvasne fermentacije pšenice. Takođe, istaknut je značaj izlaganja pšenice temperaturi od 121 °C pod pritiskom od 103 kPa u trajanju od 15 min, kao sredstva za redukciju potencijalne kontaminacije pšenice sa ispitivanim organofosfatnim pesticidima iznad njihovih MDK vrednosti. Dodatno, utvrđen je negativan uticaj prisustva sva tri ispitivana pesticida u pšeničnom supstratu na porast brojnosti S. cerevisiae i na ukupnu kvasnu fermentaciju pšenice, dok na porast brojnosti L. plantarum i efikasnost mlečnokiselinske fermentacije pšenice utiče samo bifentrin i to u manjoj meri. Najvažniji zaključak koji se iz ovih istraživanja može izvesti je da je u slučaju značajnije kontaminacije pšenice ispitivanim pesticidima za izvođenje efikasne fermentacije potrebno inokulisati supstat sa većom količinom aktiviranog inokuluma. Prikazani rezultati u okviru ove doktorske disertacije se mogu primeniti i kao osnova za dalja istraživanja u domenu korišćenja fermentacija prehrambenih sirovina u cilju poboljšanja bezbednosti hrane sa aspekta kontaminacije pesticidima.


4.4. Verifikacija naučnih doprinosa Kandidat mr Tijana Đorđević je rezultate iz teze verifikovala objavljivanjem jednog rada u istaknutom međunarodnom časopisu, jednog u časopisu međunarodnog značaja, jednog u časopisu međunarodnog značaja verifikovanog posebnom odlukom i jednog rada u časopisu nacionalnog značaja. RADOVI OBJAVLJENI U NAUČNIM ČASOPISIMA MEĐUNARODNOG ZNAČAJA –M20 Rad u istaknutom međunarodnom časopisu – M22 T. Đorđević, S. Šiler-Marinković, R. Đurović, S. Dimitrijević-Branković, J. Gajić-Umiljendić “Stability of the pyrethroid pesticide bifenthrin in milled wheat during thermal processing, yeast and lactic acid fermentation, and storage” Journal of the Science of Food and Agriculture, in press (2013). Accepted article published: 19 April 2013. doi:10.1002/jsfa.6188 (Food Science & Technology 47/124, IF (2012) = 1.759) Paper ISSN: 0022-5142; Electronic ISSN: 1097-0010 Rad u međunarodnom časopisu – M23 T.Đorđević, S. Šiler-Marinković, R. Đurović, S. Dimitrijević-Branković, J. Gajić-Umiljendić “Dissipation of pirimiphos-methyl during wheat fermentation by Lactobacillus plantarum” Letters in Applied Microbiology, in press (2013). 2013/0848: accepted 28 June 2013. doi:10.1111/lam.12128 (Biotechnology & Applied Microbiology 102/159, IF (2012) =1.629) ISSN: 0266-8254

Rad u časopisu međunarodnog značaja verifikovanog posebnom odlukom – M24 T.Đorđević, S. Šiler-Marinković, R. Đurović, S. Dimitrijević-Branković, J.Gajić-Umiljendić “Efficiencies of Different Methods for Determination of Organophosphate Pesticide Residues in Fermented Wheat Substrate“ Pesticides and phytomedicine, in press (2013). UDC:543.2:632.95.028 ISSN: 1820-3949 5. ZAKLJUČAK I PREDLOG 5.1.Kratak osvrt na disertaciju u celini Na osnovu svega napred iznetog, Komisija smatra da doktorska disertacija kandidata Mr Tijane Đorđević, dipl. biologa, pod nazivom „ Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticida u fermentisanim proizvodima od žita“ predstavlja značajan i originalni naučni doprinos u oblasti biohemijskog inženjerstva, što je potvrđeno radovima objavljenim u časopisima međunarodnog značaja. Predmet i ciljevi istraživanja su jasno navedeni i ostvareni. Komisija takođe smatra, da doktorska disertacija u potpunosti ispunjava sve zahtevane kriterijume. Kandidat je ispoljio naučno-istraživačku sposobnost i samostalnost u svim fazama izrade ove disertacije. 5.2. Predlog komisije Nastavno-naučnom veću Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću TMF-a da prihvati ovaj Izveštaj i da ga zajedno sa podnetom disertacijom mr Tijane Đorđević, dipl. biologa, pod nazivom „Uticaj fermentacije na degradaciju ostataka pesticida u fermentisanim proizvodima od žita” izloži na uvid javnosti u zakonski predviđenom roku i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti prirodnih nauka Univerziteta u Beogradu, kao i da nakon završetka procedure, pozove kandidata na usmenu odbranu disertacije pred Komisijom u istom sastavu.


U Beogradu 21.08.2013. Komisija:

1. Dr Slavica Šiler-Marinković, red. Prof. TMF, mentor 2. Dr Rada Đurović-Pejčev, naučni saradnik, Institut za

Pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd-Zemun, komentor 3. Dr Suzana Dimitrijević-Branković, van. prof. TMF



Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Milice Rančić

Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u

Beogradu, održanoj 11. 07. 2013. godine, određeni smo za članove Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mr Milice Rančić, dipl. hemičara, asistenta na Katedri za hemijsko-mehaničku preradu drveta Šumarskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom:

"Struktura, solvatohromizam i elektrofilnost derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona"

Posle pregleda doktorske disertacije Komisija podnosi Nastavno-naučnom veću sledeći

REFERAT

1. UVOD 1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije

- 03.10.2007. – kandidat Milica Rančić je odbranila magistarsku tezu na Katedri za Organsku hemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta, pod naslovom "Prenošenje elektronskih efekata supstituenata kroz azometinsku grupu arilidenketimina" pod rukovodstvom mentora dr Bratislava Jovanovića, red. prof. TMF-a.

- 15.12.2011. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu mr Milica Rančić, dipl. hem., prijavila je temu doktorske disertacije, pod nazivom: "Struktura, solvatohromizam i elektrofilnost derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona" i doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije (Odluka br. 35/401 od 20.12.2011.).

- 08.03.2012. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o prihvatanju Izveštaja Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme i odobrenju izrade doktorske disertacije mr Milice Rančić, dipl. hem.. Za mentora je određen dr Aleksandar Marinković, docent TMF-a (Odluka br. 35/43 od 09.03.2012.).

- 29.03.2012. – Na sednici Veća naučnih oblasti prirodnih nauka data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije mr Milice Rančić, dipl. hem., pod nazivom "Struktura, solvatohromizam i elektrofilnost derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona". (Odluka br. 06-17892/28-12 od 29.03.2012.).

- 11.07.2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mr Milice Rančić, dipl. hem., pod nazivom "Struktura, solvatohromizam i elektrofilnost derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona". (Odluka br. 35/226 od 12.07.2013.).

1.2. Naučna oblast disertacije Istraživanja rađena u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i hemijska tehnologija, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu.


Mentor, dr Aleksandar Marinković, docent TMF-a, je do sada publikovala 69 radova iz ove oblasti, i bio je mentor pet završnih radova i jednog master rada, a član komisije osam završnih radova, osam master radova i tri odbranjene doktorske teze. Na osnovu dosadašnjih rezultata, smatramo da je mentor bio kompetentan da rukovodi n izradom ove doktorske disertacije.

1.3. Biografski podaci o kandidatu

Mr Milica Rančić je rođena 01.12.1973. godine u Pirotu, Srbija. 1988. godine završila je

osnovnu školu, a 1992. godine Gimnaziju u Pirotu kao učenik generacije i iste godine je upisala Hemijski fakultet u Beogradu na kome je diplomirala 1998. sa ocenom 10 na diplomskom ispitu i prosečnom ocenom u toku studija 8.88. Poslediplomske studije iz oblasti organske hemije upisala je 1999. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, sve ispite položila sa prosečnom ocenom 10.00, a magistarski rad pod naslovom "Prenošenje elektronskih efekata supstituenata kroz azometinsku grupu arilidenketimina" odbranila je 2007. godine.

U periodu 1998-2000 radila je na Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, kao stipendista Ministarstva za nauku na projektu “Razvoj i osvajanje tehnoloških rešenja za dobijanje stabilnih punila, pigmenata i ekstendera na bazi domaćih primarnih i sekundarnih sirovina“, a od februara 2001. godine je zaposlena kao asistent na predmetu Hemija na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U zvanje asistenta pripravnika za predmet Hemija, na Šumarskom fakultetu, izabrana je 2001. godine, a u zvanje asistenta 2008. godine.

U toku 2011. godine boravila je tri meseca na istraživačkom boravku, kao DAAD stipendista, na Ludwig-Maximilian Univerzitetu u Minhenu (Nemačka).

Mr Milica Rančić do sada je objavila deset radova sa SCI liste, jedan u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21), jedan u vodećem međunarodnom časopisu (M 22 ) i osam u međunarodnim časopisima kategorije M23.

Mr Milica Rančić govori engleski i nemački jezik. Osim toga, odlično poznaje rad na računaru, kao i na instrumentima koji se koriste za karakterizaciju organskih jedinjenja (UV i FT-IR, NMR spektrofotometri). Član je Srpskog hemijskog društva.

2. OPIS DISERTACIJE 2.1. Sadržaj disertacije

Doktorska disertacija Mr Milice Rančić napisana je na 170 strane i sadrži Uvod u kom je definisan cilj doktorske disertacije, Teorijski deo sa pregledom literature o oblastima koje su u vezi sa temom (69 strana), Eksperimentalni deo (14 strana), Rezultate i diskusiju (63 strane), Zaključak (3 strane), Literaturu (11 strana) i Prilog (4 strane). Tekst disertacije sadrži 92 slike, 30 tabela i 221 literaturni navod. Na početku disertacije je dat Izvod na srpskom i engleskom jeziku, dok su Literatura i biografija autora dati na kraju disertacije.

2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja

U Uvodu je istaknut cilj disertacije: sinteza derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona u cilju proučavanja uticaja različitih supstituenata na njihov solvatohromizam i strukturu, u čijoj osnovi leži različita raspodela elektronske gustine u okviru molekula. Osim toga, ispitana je i elektrofilnost određenih derivata proučavanjem reakcije Michael-ove nukleofilne adicije.

Za proučavanje strukture i solvatohromizma sintetisanih jedinjenja korišćena je eksperimentalna i teoretska metodologija. Solvatohromizam, odnosno pomeranje apsorpcionih


maksimuma i intramolekulski prenos naelektrisanja (CT) je ispitan snimanjem apsorpcionih spektara u setu rastvarača različite polarnosti, a zatim korelacionom analizom primenom Catalán-ovog modela i seta parametara rastvarača.

Teoretska izračunavanja za proučavane 5-ariliden-2,4-tiazolidindione su izvedena pomoću kvantno-hemijskih metoda. Geometrije proučavanih molekula, 13C NMR hemijska pomeranja i NBO atomska naelektrisanja daju dodatni uvid u uticaj strukture na prenošenje elektronskih efekata supstituenata. Elektronska struktura 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona je proučavana pomoću principa korelacije slobodnih energija - linear free energy relationships (LFERs) primenjenih na 13C NMR SCS vrednosti hemijskih pomeranja i NBO atomska naelektrisanja molekula. Korelaciona analiza je primenjena na hemijska pomeranja usled prisustva supstituenta (SCS) primenom konstanti supstituenata, σ, u monoparametarskom SSP modelu, parametara polja (σF) i rezonancionih parametara (σR) u dvoparametarskom DSP, kao i Yukawa–Tsuno model. Dobijeni korelacioni rezultati proučavanih molekula su poređeni sa rezultatima dobijenim za sedam strukturno sličnih serija stirena koji sadrže grupe sa različitim elektronskim svojstvima vezane na Cβ atom i, tako, utiču na različiti način na osetljivost Cβ na elektronske efekte supstituenata, a sve u skladu sa određenom geometrijom molekula.

Da bi se ispitao efekat supstituenta na svojstva TZD molekula primenjena je korelaciona analiza strukture i retencionih vremena (QSRR) na retencione podatke dvanaest 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona, koji predstavljaju faktore blisko povezane sa aktivnošću molekula. Korišćena je glavna komponentna analiza da bi se istražile i vizuilizirale sličnosti i razlike između šest modifikatora mobilnih faza i proučavanih jedinjenja.

Teorijski deo obuhvata 5 celina: Sinteza, struktura i svojstva derivata tiazolidindiona; Korelaciona analiza u organskoj hemiji; Linearna korelacija solvatohromnih energija (LSER); Kvantitativna veza između strukture i aktivnosti organskih molekula (QSAR); Elektrofilnost i nukleofilnost organskih molekula. Prikazani su najvažniji teorijski aspekti, kao i pregled relevantne litarature za sve navedene oblasti koje su od interesa za disertaciju.

Eksperimentalni deo obuhvata prikaz sinteza izabranih serija derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona (17 jedinjenja), njihovu potpunu karakterizaciju, određivanje UV apsorpcionih maksimuma u izabranom setu od 21 rastvarača različite polarnosti, korelacionu analizu, određivanje retencionih konstanti, optimizaciju geometrije molekula sintetisanih derivata tiazolidindiona korištenjem programskog paketa Gaussian 03W i prikaz kinetičkih eksperimenata, određivanje konstanti elektrofilnosti i proučavanje proizvoda reakcije Michael-ove adicije.

U poglavlju Rezultati i diskusija prikazani su rezultati, grupisani u sledeće podoblasti: Solvatohromizam 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona; Proučavanje prenošenja elektronskih efekata supstituenata; Retenciono ponašanje TZD molekula u HPTLC hromatografiji na obrnutim fazama; Proučavanje reakcije nukleofilne (Michael-ove) adicije.

Rezultati ostvareni u ovoj disertaciji doprinose proširenju fundamentalnih znanja iz oblasti sinteze, strukture i aktivnosti derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona.

Zaključak sadrži sumirane zaključne komentare rezultata dobijenih u ovoj disertaciji uz naglašavanje njenog naučnog doprinosa. Literatura koja je korišćen prilikom izrade doktorske disertacije sadrži 221 navod.

Prilog sadrži biografiju kandidata, izjavu o autorstvu, izjavu o istovetnosti štampane i

elektronske verzije rada.

3. OCENA DISERTACIJE

3.1. Savremenost i orginalnost


Odnos strukture molekula i njihove biološke aktivnosti je značajna oblast koja se intenzivno proučava u organskoj hemiji. Pored in vitro aktivnosti, potencijalno novi lek mora posedovati i određena fizičko-hemijska svojstva da bi bio primenjiv u organizmu. U posednjoj deceniji postavljeno je više QSAR modela, koji osim biološke aktivnosti, relativno uspešno predviđaju apsorpciju, distribuciju, eliminaciju i toksične efekte lekova (tzv. ADMETox svojstva).

Tiazolidindion je veoma važna strukturna jedinica u mnogim prirodnim proizvodima koji su farmakološki aktivni. Osim toga, različiti derivati tiazolidindiona obuhvataju veoma širok spektar bioloških i farmakoloških aktivnosti i predstavljaju cilj mnogobrojnih istraživanja u medicinskoj hemiji, pre svega zbog svog hipoglikemijskog, antiproliferativnog, antibakterijskog, antifungalnog i anti-inflamatornog dejstva. Tri derivata tiazolidindiona - troglitazon, pioglitazon i roziglitazon se već primenjuju u kliničkoj praksi kao antidijabetici, s obzirom da povećavaju osetljivost na insulin, preuzimanje i potrošnju glukoze u mišićima i masnom tkivu, što utiče na smanjeno

oslobađanje glukoze iz jetre, a njihovo dejstvo se ostvaruje preko PPARγ receptora koji posreduju u transkripciji određenih gena koji reaguju na insulin.

3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu

U toku izrade doktorske disertacije kandidat je pregledao literaturu u kojoj su opisani razvoj i primena različitih LSER modela korelacije solvatohromnih parametara rastvarača. Pregledana je obimna literatura koja se odnosi na primenu i analizu različitih modela linearne korelacije slobodne energije na 13C NMR hemijska pomeranja analizu prenošenja elektronskih efekata supstituenata (Hammet-ov, Reynolds-ov i Yukawa-Tsuno model), kao i literatura vezana za proučavanje i postavljanje skala elektrofilnosti i nukleofilnosti organskih molekula. Pored radova koji su predstavljali osnovu za eksperimentalni deo rada i modele koji su primenjeni u disertaciji, pregledani su najnoviji naučni radovi vezani za biološku farmakološku aktivnost derivata tiazolidindiona.


Sva jedinjenja su sintetisana prema postupcima iz literature ili njihovim modifikacijama i okarakterisana su određivanjem temperature topljenja, UV, FTIR, 1H i 13C NMR spektroskopijom. Apsorpcioni maksimumi proučavanih jedinjenja određeni su u 21-om ratvaraču različite polarnosti. Uticaj rastvarača i supstituenata na apsorpcione maksimume proučavanih jedinjenja je uspešno procenjen pomoću Catalán-ovog seta parametara. Primenjena LFER analiza (SSP, DSP and Yukawa-Tsuno model) se pokazala kao uspešan metod za korelaciju 13C SCS vrednosti proučavanih molekula sa odgovarajućim konstantama supstituenata i proučavanje prenošenja elektronskih efekata supstituenata. Proučavanje prirode i mehanizma prenošenja elektronskih efekata supstituenata je upotpunjeno poređenjem proučavane serije TZD molekula sa strukturno sličnim serijama stirena i poređenjem korelacionih rezultata dobijenih upotrebom Reynolds-ovog DSP i Yukawa-Tsuno modela.

Korelaciona analiza strukture i retencionih vremena (QSRR) je primenjena na retencione podatke dvanaest 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona da bi se ispitivao efekat supstituenta iz arilidenskog dela molekula na svojstva TZD molekula čija su retencioni faktori blisko povezana sa njihovom aktivnošću.

Proučavana je elektrofilnost dva molekula 5-ariliden-3-metil-2,4-tiazolidindiona kinetičkim metodama u rekciji Michael-ove nukleofilne adicije sa referentnim nukleofilima i određeni su elektrofilni parametri po Mayr-ovoj skali. Kinetika reakcija adicije stabilizovanih karbanjona na proučavana jedinjenja je praćena konvencionalnom UV-vis spektrofotometrijskom

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 26.09.2013. 105 metodom na instrumentu J&M TIDAS Diodenarray spektrometer sa kvarcnom sondom Hellma 661.502-QX. Za određivanje kinetka brzih reakcija (τ1/2 <15−20 s) koriscen je spektrometrijski sistem Applied Photophysics SX.18MV-R stopped-flow reaction analyser. 3.4. Primenljivost ostvarenih rezultata

Jedan od glavnih zadataka današnje medicinske hemije je da se iz mnoštva jedinjenja što

bolje odaberu i sintetišu jedinjenja za koja se, na osnovu hemijske strukture, na određeni način predviđa tj. procenjuje da će imati unapred zadate fizičko-hemijske osobine i biološku aktivnost. Odnos strukture i bioloških svojstava derivata tiazolidindiona intenzivno se proučava sa ciljem da se identifikuju oni stukturni elementi koji su odgovorni za aktivnost, ali i neželjena dejstva. Prema dosadašnjim istraživanjima, elektronska struktura, odnosno raspodela elektronske gustine u molekulu i upostavljanje vodoničnih veza sa ciljnim mestima su elementi od suštinskog značaja i leže u osnovi mehanizma njihovog dejstva.

Rezultati istraživanja mogu poslužiti za bolje razumevanje elektronske strukture i reaktivnosti proučavanih TZD molekula što predstavlja dobru osnovu za potpunije sagledavanje njihove biološke aktivnosti i mehanizma njihovog delovanja.

3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalni naučni rad

Kandidat mr Milica Rančić, dipl. hemičar, je tokom pripreme i realizacije eksperimenata, analize i modelovanja dobijenih rezultata, u okviru izrade doktorske disertacije, pokazala stručnost, kreativnost i sistematičnost. Komisija smatra da kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za samostalan naučni rad.

4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS

4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa

U cilju proučavanja strukture i svojstava derivata molekula tiazolidindiona, u ovom radu su sintetisane dve serije jedinjenja: a) 5-[(4-supstituisanifenil)metiliden]-1,3-tiazolidin-2,4-dioni (5-ariliden-2,4-tiazolidindioni) obuhvataju 12 derivata, sa različitim supstituentima u para položaju fenilnog prstena. b) 5-[(4-supstituisanifenil)metiliden]-3-metil-2,4-tiazolidindioni (5-ariliden-3-metil-2,4-tiazolidindioni) obuhvataju 5 derivata, kod kojih su različiti supstituenti u para položaju fenilnog prstena. Uticaj rastvarača na apsorpcione maksimume proučavanih jedinjenja je uspešno procenjen

pomoću Catalán-ovog seta parametara. Glavni faktor koji utiče na pomeranje apsorpcionih maksimuma je polarizabilnost rastvarača, dok su dipolarnost, kiselost i baznost od manjeg značaja. Sa povećanjem polarizabilnosti rastvarača dolazi do batohromnog pomeranja apsorpcionih maksimuma. Specifične interakcije koje se ispoljavaju kroz vodonično vezivanje, izražene kao kiselost i baznost , mogu se pripisati, uglavnom, karbonilnim grupama i NH vodoniku pošto je veoma mali uticaj supstituenata na njih. Osim toga, različiti supstituenti značajno menjaju veličinu konjugacije u proučavanim molekulima i utiču na njihov ICT karakter. Korelacioni rezultati dovode do zaključka da solvatohromna svojstva predstavljaju posledicu ukupnog efekta geometrije molekula koja, isto tako, zavise od elektronskih efekata supstituenata koji se prenose kroz π-konjugacioni sistem.


Primenjena LFER analiza (SSP, DSP and Yukawa-Tsuno model) se pokazala kao uspešan metod za korelaciju 13C SCS vrednosti proučavanih molekula sa odgovarajućim konstantama supstituenata. Sve korelacije za Cβ i C7 atome su dobrog do odličnog kvaliteta što ukazuje na činjenicu da su efekti supstituenata na 13C SCS vrednosti elektronske prirode. Koncept π-polarizacije (lokalizovane i proširene π-polarizacije) veoma dobro objašnjava normalni na Cβ i reversni (obrnuti) efekat supstituenta na Cα atom. Kvantno-hemijska izračunavanja 13C NMR hemijskih pomeranja i NBO atomskih naelektrisanja daju bolji uvid u načine prenošenja elektronskih efekata supstituenata. Dobijene dobre korelacije izračunatih NBO atomskih naelektrisanja sa konstantama supstituenata σp/σp

+, sa sličnim trendom. Ova sličnost podržava ideju da supstituenti utiču i na atomska naelektrisanja i na hemijska pomeranja.

Proučavanje prirode i mehanizma prenošenja elektronskih efekata supstituenata je upotpunjeno poređenjem proučavane serije TZD molekula sa strukturno sličnim serijama stirena i poređenjem korelacionih rezultata dobijenih upotrebom Reynolds-ovog DSP i Yukawa-Tsuno modela. Rezultati dovode do zaključka da Y-T model poseduje bolje sposobnosti modelovanja u odnosu na Reynolds-ov. Takođe, zaključak je da Yukawa-Tsuno ρ(β) odražava efekat polja supstituenta i postoji veoma dobra linearna zavisnost između Yukawa-Tsuno ρ(β) i odnosa ρF(β)/ρF(α) dobiujenih iz Reynolds-ovog modela koji se povećava sa povećanjem proširene π-polarizacije. Prenošenje elektronskih efekata proširenom π-polarizacijom i rezonancijom zavisi, pre svega, od geometrije molekula tj. diedralnog ugla između vinilnog bočnog niza i benzenovog prstena.

Korelaciona analiza strukture i retencionih vremena (QSRR) je primenjena na retencione podatke dvanaest 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona da bi se ispitivao efekat supstituenta iz arilidenskog dela molekula na svojstva TZD molekula čija su retencioni faktori blisko povezana sa njihovom aktivnošću. Analiza glavnih komponenata je korišćena da bi se istražile i prikazale sličnosti i razlike između šest modifikatora mobilnih faza i proučavanih jedinjenja. Da bi se našla pogodna kvantitativna veza između retencionih faktora testiranih jedinjenja i molekulskih deskriptora, korišćena je stupnjevita regresija. Konstruisani regresioni modeli se karakterišu dobrim korelacijama i sposobnošću predviđanja.

Proučavana je elektrofilnost dva molekula 5-ariliden-3-metil-2,4-tiazolidindiona kinetičkim metodama u rekciji Michael-ove nukleofilne adicije sa referentnim nukleofilima i određeni su elektrofilni parametri po Mayr-ovoj skali. Okarakterisani su kao veoma slabi elektrofili koji mogu poslužiti za reakcije sa veoma jakim nukleofilima i određivanje njihovih nukleofilnih parametara.

Rezultati istraživanja mogu poslužiti za bolje razumevanje elektronske strukture i reaktivnosti proučavanih TZD molekula što predstavlja dobru osnovu za potpunije sagledavanje njihove biološke aktivnosti i mehanizma njihovog delovanja.

4.2. Kritička analiza rezultata istraživanja

Istraživanja kojima se bavi ova doktorska disertacija su koncipirana na osnovu definisanih ciljeva i detaljne literaturne analize iz oblasti proučavanja solvatohromizma, prenošenja elektronskih efekata supstituenata i elektrofilnosti i nukleofilnosti organskih molekula. U disertaciji je delom primenjena metodologija istraživanja zastupljena u literaturi, a prvi put su date metode (LFER, LSER i kinetičke metode određivanja parametara elektrofilnosti) primenjene na molekule derivata tiazoidindiona. Rezultati iz različitih eksperimenata su u saglasnosti i međusobno se dopunjuju, što ukazuje na adekvatan izbor postupaka modifikacije i metodologije ispitivanja.

4.3. Verifikacija naučnih doprinosa disertacije

Iz disertacije su do sada publikovana dva rada, jedan u vodećem časopisu međunarodnog značaja i jedan u časopisu međunarodnog značaja, a jedan rad je prihvaćen za štampu u časopisu


međunarodnog značaja. Deo rezultata koji se odnosi na proučavanje reakcije Michael-ove adicije i elektrofilnosti molekula tiazolidindiona je u pripremi za publikovanje u međunarodnom časopisu Journal of Physical Organic Chemistry. Pored toga, dva rada su saopštena na skupovima međunarodnog značaja, a jedan na skupu nacionalnog značaja.

Radovi publikovani u vodećim časopsima međunarodnog značaja (M22): 1. M. Rančić, N. Trišović, M. Milčić, G. Ušćumlić, A. Marinković. “Substituent and solvent effects on intramolecular charge transfer of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones“, Spectrochim Acta A, Molecular and Biomolecular Spectroscopy (2012), 86, 500-507; doi:10.1016/j.saa.2011.10.074; ISSN: 1386-1425 (IF(2012) = 2,000, 18/43). Radovi publikovani u časopsima međunarodnog značaja (M23): 1. M. Rančić, N. Trišović, M. Milčić, I. Ajaj, A. Marinković. “Experimental and theoretical study of substituent effect on 13C NMR chemical shifts of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones”, Journal of Molecular Structure (2013), 1049, 59-68; doi: 10.1016/j.molstruc.2013.06.027; ISSN: 0022-2860 (IF(2012) = 1,453, 93/134). 2. T. Đaković-Sekulić, Z. Lozanov-Crvenković, M. Rančić, N. Trišović, G. Ušćumlić. “ Supstituent effects on chromatographic retention data of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones in QSAR methodology” Journal of Liquid Chromatography and Related Technologies, prihvaćen za štampu; ISSN: 1082-6076 (IF(2012) = 0,668, 64/75). Radovi saopšteni na skupovima međunarodnog značaja štampani u izvodu (M34): 1. M. Rančić, N.Trišović, A. Marinković, G. Ušćumlić “Synthesis, structure and solvatochromism of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones” 8th International Congress of Young Chemists, YoungChem, Book of Abstracts, Reda, Poljska, 2010.

2. M. Rančić, N. Trišović, M. Milčić, A. Marinković. “Experimental and theoretical study of substituent effect on 13C NMR chemical shifts of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones” 8th International Conference of the Chemical Societes of the South-East Europian Countries, Book of Apstracts, Belgrade, Serbia, 2013. Radovi saopšteni na skupovima nacionalnog značaja štampani u izvodu (M64): 1. M. Rančić, N. Trišović, A. Marinković, G. Ušćumlić. “Substituent effect on solvatochromic behaviour of 5-arylidene-2,4-thiazolidinediones”, XLVIII savetovanje srpskog hemijskog društva, Kratki izvodi radova, Beograd, Srbija, 2010.

5. ZAKLJUČAK I PREDLOG KOMISIJE

Doktorska disertacija Mr Milice Rančić, dipl. hemičara, predstavlja originalni naučni doprinos poručavanju strukture, solvatohromizma i elektrofilnosti derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona. Solvatohromna svojstva derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidin-diona, njihova elektronska struktura, prenošenje elektronskih efekata supstituenata su prvi put proučavani i diskutovani u ovom radu. Takođe su prvi put određeni parametri elektrofilnosti molekula derivata


tiazolidindiona u ovom radu. Ostvareni rezultati doprinose proširenju fundamentalnih znanja iz oblasti sinteze, strukture i reaktivnosti derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona, koji su u tesnoj vezi sa njihovom biološkom aktivnošću.

Rezultati koji čine deo disertacije do sada su publikovani u jednom vodećem međunarodnom časopisu i 2 međunarodna časopisa i saopšteni na 3 skupa od međunarodnog i nacionalnog značaja.

Na osnovu svega izloženog, Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, da prihvati doktorsku disertaciju Mr Milice Rančić, dipl. hemičara, pod naslovom: "Struktura, solvatohromizam i elektorfilnost derivata 5-ariliden-2,4-tiazolidindiona" i odobri njenu javnu odbranu pred Komisijom u istom sastavu.

U Beogradu, 16. 09. 2013.

Članovi Komisije za odbranu doktorske disertacije

1. Dr Aleksandar Marinković, docent Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu

2. Dr Gordana Ušćumlić, red. prof. Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu 3. Dr Časlav Lačnjevac, red. prof. Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu 4. Dr Miloš Milčić, docent Hemijskog fakulteta u Beograd



Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Irme Dervišević Odlukom br. 35/225 od 12.07.2013. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Irme Dervišević, dipl. inž. metalurg., pod naslovom „Izdvajanje metala iz elektronskog otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“. Posle pregleda dostavljene Disertacije i pratećih materijala i razgovora sa Kandidatom, Komisija je sačinila sledeći

R E F E R A T

1. UVOD 1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije

- 30.03.2010. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu Završnog ispita na doktorskim studijama studenta Irme Dervišević (Odluka br. 35/56 od 30.03.2010.).

- 24.05.2010. kandidat Irma Dervišević je odbranila Završni ispit – pristupni rad za izradu doktorske disertacije, pod nazivom „Definisanje stanja trojnih dijagrama čiji su sastavni elementi konstitutivni metalni delovi mobilnih telefona“ sa ocenom 10, pred komisijom u sastavu: dr Mirjana Ristić, van. prof., dr Aleksandra Perić-Grujić, van. prof. i dr Viktor Pocajt, docent.

- 25.12.2012. kandidat Irma Dervišević, dipl. inž. metalurg., prijavila je temu doktorske disertacije, pod nazivom: ,,Karakterizacija procesnih štampanih ploča i LCD računara i mobilnih telefona i primena novorazvijenih materijala u supstituciji zlata, olova i arsena“.

- 31.01.2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme doktorske disertacije Irme Dervišević, pod nazivom ,,Karakterizacija procesnih štampanih ploča i LCD računara i mobilnih telefona i primena novorazvijenih materijala u supstituciji zlata, olova i arsena“ (Odluka br. 35/22 od 01.02.2013.).

- 28.02.2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o prihvatanju Izveštaja Komisije za ocenu naučne zasnovanosti teme i odobrenju izrade doktorske disertacije Irme Dervišević, pod nazivom: „Izdvajanje metala iz elektronskog otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“. Za mentora je određena dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF-a (Odluka br. 35/45 od 06.03.2013.).

- 15.04.2013. – Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu data je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije Irme Dervišević, pod nazivom: „Izdvajanje metala iz elektronskog otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“ (Odluka br. 61206-1413/2-13 od 15.04.2013.).

- 11.07.2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta

Univerziteta u Beogradu doneta je Odluka o imenovanju Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije Irme Dervišević, pod nazivom „Izdvajanje metala iz elektronskog


otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“ (Odluka br. 35/225 od 12.07.2013.).

Irma Dervišević je upisala doktorske studije školske 2008/2009 godine.

1.2. Naučna oblast disertacije Istraživanja rađena u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Inženjerstvo zaštite životne sredine, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Mentor, dr Mirjana Ristić, redovni profesor TMF-a, je do sada publikovala 40 radova iz ove oblasti, rukovodila je izradom jedne doktorske disertacije i četiri magistarske teze, bila je član komisije za odbranu tri doktorske teze i šest magistarskih teza. Na osnovu dosadašnjih rezultata, smatramo da je mentor bio kompetentan da rukovodi izradom ove doktorske disertacije. 1.3. Biografski podaci o kandidatu Dervišević (Šerif) Irma je rođena 01.11.1964. godine u Novom Pazaru. Osnovnu i srednju školu (Srednje usmereno obrazovanje) završila je u Gnjilanu, kao đak generacije. Rudarsko-metalurški fakultet u Kosovskoj Mitrovici upisala je školske 1983/84 godine, na odseku metalurgija. Diplomski rad je odbranila 1990. godine, sa ocenom 10. Od 1992. do 1998. godine radila je u „D.D. Fe-Ni“ iz Glogovca. U oktobru 1998. godine počela je da radi kao asistent pripravnik na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, sada Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Prištini. Trenutno radi kao asistent na Katedrama Inženjerstvo zaštite životne sredine i Tehnološko inženjerstvo. Doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je školske 2008/09 godine, na studijskom programu Inženjerstvo zaštite životne sredine. Kandidat se u svom radu koristi osnovnim i naprednim softverskim programima. Tečno čita, piše i vodi konverzaciju na ruskom jeziku; poznavanje engleskog jezika je na srednjem nivou. Udata je i majka dvoje dece. 2. OPIS DISERTACIJE 2.1. Sadržaj disertacije Doktorska disertacija Irme Dervišević je napisana na 192 strane i podeljena je na sledeće celine: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalni deo, Rezultati i diskusija i Zaključak. Disertacija sadrži 64 slike, 38 tabela i 203 literaturna navoda. Na početku disertacije dat je Rezime na srpskom i engleskom jeziku, dok su literatura, biografija autora i prilozi dati na kraju disertacije. 2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja U uvodu je istaknut značaj pravilnog postupanja sa otpadom od električnih i elektronskih proizvoda i njegove reciklaže, zbog porasta količine ove vrste otpada na globalnom nivou, i definisani su predmet i ciljevi doktorske disertacije. Teorijski deo sastoji se iz pet celina: 1) Otpad, svojstva otpada i karakterizacija; 2) Zakonski i institucionalni okvir za upravljanje otpadom; 3) Otpad od električnih i elektronskih proizvoda; 4) Mobilni telefoni i monitori sa tečnim kristalima (Liquid Crystal Displays - LCD) u električnom i


elektronskom otpadu; 5) Otpadne štampane ploče. U ovom poglavlju obrađena je problematika vezana za opacne i štetne materija koje se nalaze u odbačenim električnim i elektronskim proizvodima, analizirani su postupci reciklaže u razvijenim i nerazvijenim zemljama sveta, kao i njihov uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Istaknut je značaj izdvajanja i/ili zamene dragocenih metala, koji se nalaze u ovom otpadu, kao i potreba za izbacivanjem iz upotrebe štetnih i toksičnih komponenti iz električnih i elektronskih proizvoda i njihova zamena manje štetnim legurama, koje se mogu dobiti recikliranjem električnog i elektronskog otpada. Eksperimentalni deo obuhvata dve celine: 1) Ispitivanje i karakterizacija otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona; 2) Karakterizacija trokomponentnih legura Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn, čiji su sastavni elementi produkti reciklaže otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona. U eksperimentalnom delu rada su ispitivani sledeći materijali: a) delovi otpadnih štampanih ploča računara i odbačeni mobilni telefoni, čije su štampane ploče ispitivane; b) trokomponentne legure koje su pripremljene od metala čistoće 99,99 %. Takođe, u ovom delu su opisani postupci pripreme uzoraka, navedene su korišćene hemikalije i reagensi i dat je detaljan pregled metoda primenjenih za ispitivanje i karakterizaciju otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona i ispitivanih trokomponentnih legura, kao i uslovi pri kojima su izvođeni eksperimenti. U poglavlju Rezultati i diskusija su prikazani i detaljno analizirani rezultati dobijeni tokom eksperimentalnog dela rada. Ovo poglavlje obuhvata tri dela: 1) Ispitivanje i karakterizacija otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona; 2) Karakterizacija trokomponentnih legura Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn, čiji sastavni elementi su produkti reciklaže štampanih ploča računara i mobilnih telefona; 3) Primena novorazvijenih trokomponentnih legura za zamenu zlata, olova i arsena u električnim i elektronskim proizvodima. U prvom delu poglavlja Rezultati i diskusija prikazani su rezultati ispitivanja otpadnih štampanih ploča: karakterističnih, izdvojenih metalnih delova štampane ploče računara; istopljenih, mehanički izdvojenih metalnih delova štampane ploče mobilnih telefona i kompletno istopljenih štampanih ploča mobilnih telefona, nakon što su uklonjene montirane komponente (kondenzatori i otpornici) sa nje. Korišćene su tri različite metode za određivanje sadržaja metala: 1) Rendgenska fluorescentna spektrometrija (X–ray fluorescence (XRF)) korišćena je za određivanje sadržaja metala na mehanički izdvojenim karakterističnim delovima otpadne štampane ploče računara; 2) Skenirajuća elektronska mikroskopija sa energo-disperzivnom spektroskopijom, SEM–EDS, primenjena je za određivanje sadržaja metala u istopljenim uzorcima otpadnih štampanih ploča mobilnih telefona, kako posebno izdvojenih metalnih delova, tako i celih štampanih ploča mobilnih telefona, nakon uklanjanja kondenzatora i otpornika sa njih; 3) Optička emisiona spektrometrija sa induktivno spregnutom plazmom, ICP–OES, korišćena je kako bi se proverila koncentracija, odnosno udeo, petnaest metala u uzorcima ispitivanim SEM–EDS metodom, zbog mogućeg preklapanja pikova pojedinih metala. U okviru karakterizacije mehanički izdvojenih metalnih delova štampanih ploča primenjene su diferencijalna termijska analiza, DTA, i diferencijalna skenirajuća kalorimetrija, DSC, kojima je određena temperatura topljenja izdvojenih metalnih delova, kao i količina oslobođene toplote. Takođe su ispitivane tvrdoća i elektroprovodljivost izdvojenih metalnih delova. U drugom delu poglavlja Rezultati i diskusija analizirano je ponašanje velikog broja odabranih Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn trokomponentnih legura. Pripremljene su od metala čistoće 99,99 %, variranjem udela pojedinih konstitutivnih elemenata Au, Cu, Sb, i Ga, Sb, Zn, a za ispitivanja su primenjene sledeće instrumentalne tehnike: 1) skenirajuća elektronska mikroskopija sa energo-disperzivnom spektroskopijom, SEM–EDS (za određivanje hemijskog sastava formiranih trokomponentnih legura, kao i istopljenih legura i razmatranih karakterističnih izotermalnih


preseka); 2) diferencijalna termijska analiza i 3) diferencijalna skenirajuća kalorimetrija korišćene su za merenje likvidus temperatura i temperaturnih transformacija, kao što su fazne transformacije, kristalizacija, topljenje, invarijantne reakcije i sublimacija; 4) optička mikroskopija je korišćena za analizu mikrostruktura ispitivanih uzoraka. Brinell metodom ispitivana je tvrdoća uzoraka, Vikers metodom ispitivana je mikrotvrdoća, a izmerena je i elektroprovodljivost svih ispitivanih uzoraka. Takođe, za ispitivanje odabranih trokomponentnih sistema primenjene su i analitičke metode i odgovarajuće baze podataka, koje su korišćene za definisanje temperatura faznih transformacija, invarijantne reakcije, likvidus temperature, odnosno za definisanje trojnih dijagrama stanja.

U trećem delu poglavlja Rezultati i diskusija, na osnovu rezutata dobijenih u ekpserimentalnom delu rada, predložena je upotreba novorazvijenih trokomponentnih legura kao zamena za olovo i arsen. Legure trokomponentnog sistema Au–Cu–Sb pripadaju grupi bezolovnih lemova. U višestepenim lemnim procesima, koji su neophodni za postizanje visoke gustine pakovanja u multi–integrisanim elektronskim kolima, koja zahtevaju veliki broj različitih lemnih materijala, čije su tačke topljenja u širokom opsegu, umesto čistog zlata, mogu se takođe primeniti legure Au–Cu–Sb, koje su jeftinije i poseduju provodnost određenog tipa koja zavisi od sastava legure. Ispitivani Ga–Sb–Zn sistem predstavlja adekvatnu zamenu galijum–arsenidu, koji se koristi pri izradi monitora sa tečnim kristalima mobilnih telefona, računara, TV–ekrana i svih sličnih elektronskih uređaja. Količina arsena u ovim uređajima je relativno mala, ali njegova izuzetna toksičnost, brzina kojom se ovakvi uređaji odbacuju kao zastareli i njihov procentualni rast u količini EE–otpada, dovodi do zaključka da je neophodno, što pre, izbaciti arsen iz upotrebe, kao i ostale opasne i štetne materije. Velika sličnost GaSb i GaSb s difundovanim Zn sa GaAs omogućava da legure ovog sistema, kao adekvatan materijal, zamene GaAs u monitorima sa tečnim kristalima. Primenom GaSb umesto GaAs, mogao bi se izbaciti iz upotrebe As, čime bi se smanjili negativni uticaji EE-otpada sa arsenom na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

U Zaključku je dat kratak pregled i analiza dobijenih rezultata istraživanja, koji odgovaraju postavljenim ciljevima disertacije. Na kraju disertacije navedena je Literatura, koja sadrži sve reference citirane u radu. 3. OCENA DISERTACIJE 3.1. Savremenost i originalnost Otpad od električnih i elektronskih proizvoda (EE–otpad) na globalnom nivou predstavlja sve veći problem, zbog toga što količina nastalog i izdvojenog otpada raste: procenjeno je da se u svetu godišnje odbaci 20 do 25 miliona tona. Neophodno je istaći da EE–otpad sadrži i opasne i korisne materijale, tako da zahteva specijalan tretman i reciklažu. Odgovarajućim zakonskim regulativama Evropske unije i Republike Srbije zabranjena je upotreba određenih opasnih supstanci u električnim i elektronskim proizvodima. Prema propisima Evropske unije, države članice se obavezuju da od 1. jula 2006. godine, a u Republici Srbiji od 1. jula 2011. godine, novi električni i elektronski proizvodi, koji se plasiraju na tržište, ne smeju da sadrže olovo, živu, kadmijum, hrom(VI), polibromovane bifenile ili polibromovane difenile. Smanjenjem i isključivanjem iz upotrebe štetnih i toksičnih komponenti, kao što su kadmijum, olovo, arsen i drugi metali, može se značajno poboljšati proces reciklaže i zaštititi životna sredina od štetnih uticaja. Upotreba metala iz EE–otpada, pre svega iz otpadnih štampanih ploča (ŠP) računara i mobilnih telefona i zamena


vrednih i opasnih komponenti novorazvijenim trokomponentnim legurama, Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn, koje sadrže elemente izdvojene iz električnog i elektronskog otpada, ima višestruki značaj: smanjuje se količina otpada namenjenog deponovanju, štede se prirodni resursi, štiti se životna sredina od mogućeg zagađenja i ostvaruje se ekonomska dobit. 3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu U toku izrade doktorske disertacije kandidat je pregledao sledeću literaturu: zakonska regulativa, vezana za električni i elektronski otpad, kako Evropske Unije tako i Republike Srbije, metode za karakterizaciju otpada, postupci recikliranja EE–otpada, kako u razvijenim zemljama sveta, tako i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. Pregledan je veliki broj radova vezan za karakterizaciju i ispitivanje uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu otpadnih mobilnih telefona i štampanih ploča, kao i za njihovu reciklažu. Pored radova koji su predstavljali osnovu za eksperimentalni deo rada i metode karakterizacije i recikliranja EE–otpada, pregledani su najnoviji naučni radovi vezani za legure koje se koriste za zamenu opasnih i štetnih ili vrednih sastojaka električnih i elektronskih proizvoda. 3.3. Opis i adekvatnost primenjenih naučnih metoda U okviru eksperimentalnog dela rada vršena je karakterizacija, kako otpadnih štampanih ploča i monitora sa tečnim kristalima računara i mobilnih telefona, tako i karakterizacija novorazvijenih materijala, čiji su sastavni elementi produkti reciklaže EE–otpada i koje je moguće dobiti u procesu reciklaže. Rendgenska fluorescentna spektrometrija (XRF), skenirajuća elektronska mikroskopija sa energo-disperzivnom spektroskopijom (SEM–EDS), optička emisiona spektrometrija sa induktivno spregnutom plazmom (ICP–OES), diferencijalna termijska analiza (DTA), diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC), invertna optička mikroskopija, Brinell metoda za ispitivanje tvrdoće, Vikers metoda za ispitivanje mikrotvrdoće su samo neke od metoda koje su korišćene. U okviru ispitivanja novorazvijenih trokomponentnih legura, koje se mogu dobiti kao produkti reciklaže EE–otpada, za definisanje temperaturnih dijagrama stanja, odnosno faznih transformacija, invarijantnih reakcija, likvidus temperatura i karakterističnih izotermalnih preseka, primenjena je CALPHAD (Calculation of Phase Diagrams) analitička metoda, zatim COST 531 baza podataka (Solders Data Base), kao i Thermo–Calc i RANDAT 8.1. softverski paketi. 3.4. Primenljivost ostvarenih rezultata U okviru ove doktorske disertacije ispitivana je mogućnost izdvajanja vrednih i plemenitih metala iz EE–otpada, pre svega iz otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona, na način kojim se ne ugrožava, ili najmanje ugrožava, zdravlje ljudi i životna sredina. Predložena je modifikovana šema reciklaže otpadnih štampanih ploča mobilnih telefona i računara, koja se može primeniti za reciklažu štampanih ploča i drugih uređaja, koje su visokog i srednjeg nivoa iskoristivosti. Predložena šema reciklaže obezbeđuje, primenom razblažene HNO3 kao rastvarača, izdvajanje zlata i platine u talogu, srebra, paladijuma i ostalih metala u rastvoru, i rafinaciju na istom uređaju. Takođe, moguća je upotreba i drugih reagenasa kao rastvarača (tiosulfata, tiouree), kako bi se ostvarila bolja revitalizacija plemenitih metala. U okviru ove doktorske disertacije je, takođe, ispitana mogućnost primene novorazvijenih trokomponentnih legura, čiji su sastavni elementi produkti reciklaže EE–otpada, u električnim i elektronskim proizvodima, umesto opasnih i štetnih, kao što su olovo i arsen, ili vrednih kao što je zlato. 3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandidata za samostalan naučni rad


Kandidat Irma Dervišević je tokom pripreme i realizacije eksperimenata i modelovanja dobijenih rezultata, u okviru izrade doktorske disertacije, pokazala stručnost, kreativnost i sistematičnost. Komisija smatra da kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za samostalan naučni rad. 4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS 4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa Rezultati istraživanja dobijeni tokom izrade ove doktorske disertacije predstavljaju značajan doprinos:

– ispitane su i detaljno karakterisane otpadne štampane ploče računara i mobilnih telefona; – predložena je šema reciklaže štampanih ploča otpadnih računara i mobilnih telefona, tako

da je proces reciklaže manje štetan po životnu sredinu i zdravlje ljudi, u odnosu na one koji se primenjuju;

– detaljno su ispitane trokomponentne legure, čiji su sastavni elementi produkti reciklaže EE–otpada;

– novorazvijene trokomponentne legure moguće je primeniti u električnim i elektronskim proizvodima, umesto opasnih i štetnih, kao što su olovo i arsen, ili vrednih kao što je zlato.


Istraživanja kojima se bavi ova doktorska disertacija su koncipirana na osnovu definisanih ciljeva i detaljne analize literature iz oblasti zakonske regulative u upravljanju otpadom Republike Srbije, koja je usklađena sa zakonskom regulativom i direktivama Evropske Unije, konvencionalnih metoda za reciklažu EE–otpada, toksičnosti materija sadržanih u EE–otpadu, metoda karakterizacije trokomponentnih legura koje mogu da se koriste kao zamena za opasne i štetne ili vredne metale u električnim i elektronskim proizvodima. U disertaciji je delom primenjena metodologija istraživanja zastupljena u literaturi, a prvi put je prikazana modifikovana šema reciklaže otpadnih štampanih ploča računara i mobilnih telefona i rafinacija vrednih metala kao što su zlato, platina, srebro i paladijum na istom uređaju. Takođe, detaljno je ispitano trideset legura dva različita trokomponentna sitema Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn, čiji su sastavni elementi produkti reciklaže EE–otpada. Uvidom u dostupnu literaturu iz ove oblasti istraživanja i na osnovu rezultata istraživanja dobijenih u okviru ovog rada, ističe se da ispitivane trokomponentne legure Au–Cu–Sb i Ga–Sb–Zn mogu biti adekvatna zamena za opasne i štetne ili dragocene metale u električnim i elektronskim uređajima. 4.3. Verifikacija naučnih doprinosa Iz disertacije su do sada publikovana četiri rada, tri rada u vrhunskim međunarodnim časopisima i jedan u međunarodnom časopisu. Tri rada su saopštena na skupovima međunarodnog značaja i štampana u celini i dva su saopštena na skupovima nacionalnog značaja. Radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja – M20 Kategorija M21 – Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima


1. Dervišević I., Minić D., Kamberović Ž., Ćosović V., Ristić M.: Сharacterization of PCBs computers and mobile phones, and the proposal of newly developed materials in substitution of gold, lead and arsenic, Еnvironmental science and pollution research, Vol 20, No 6, 2013, pp. 4278−4292. (IF-2012=2,618) (ISSN 0944−1344)

2. Dervišević I., Minić D., Talijan N., Ristić M.: Еxperimental investigation and thermodynamic prediction of the Аu−Cu−Sb phase diagram, Materials chemistry and physics, Vol 129, No 1−2, 2011, pp. 451−456. (IF-2011=2,234 ) (ISSN 0254−0584)

3. Dervišević I., Todorović A., Talijan N., Djokić J.: Experimental investigation and thermodynamic calculation of the Ga−Sb−Zn phase diagram, Journal of materials science, Vol 45, No 10, 2010, pp. 2725−2731. (IF-2011=2,015) (ISSN 0022−2461)

Kategorija M23 – Rad u međunarodnom časopisu 1. Dervišević I., Minić D., Kamberović Ž., Ristić M.: Development and application of new

materials in the construction of photoelectron cells in solar panels and LEDs, Ecological Сhemistry and Engineering S-Chemia i Inzynieria Ekologiczna S, у штампи. (IF-2012=0,382) (ISSN 1898−6196)

Zbornici međunarodnih naučnih skupova – M30 Kategorija M33 – Saopštenje sa međunarodnih skupova štampano u celini 1. Dervišević I., Minić D., Kolarević M., Kamberović Ž., Ristić M.: Development and

application of new materials in the construction of photoelectron cells in solar panels and LEDs, 11th International Mulltidisciplinary Scientific Geo Conference & Expo, Modern Management of Mine Producing, Geology and Environmental Protection, SGEM 2011, Sofija, Bulgaria, 2011, pp. 342−347.

2. Dervišević I., Minić D., Talijan N., Ristić M.: Experimental investigation and thermodynamic prediction of the Au−Cu−Sb phase diagram, Proceedings of the 42nd International october conference on mining and metallurgy, Kladovo 2010, rr. 123−131.

3. Dervišević I., Todorović A., Minić D., Manasijević D., Talijan N., Živković D.: Thermal analysis and calculation of the Ga-Sb-Zn ternary system, Proceedings of the 3th International symposium light metals and composite materials, Beograd 2008, rr. 132−139.

Zbornici skupova nacionalnog značaja sa međunarodnim učešćem – M60: Kategorija M63 – Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini 1. Dervišević I., Babincev LJ., Žorić A.: Deponija šljake izvor degradacije životne sredine,

Zbornik radova, I okrugli sto – Zaštita životne sredine, Kosovska Mitrovica 2007, str. 210–214.

2. Petković D., Dervišević I., Todorović A.: Uporedna analiza uticaja procesa reciklaže i odlaganja otpadnih olovnih akumulatora na životnu sredinu, Zbornik radova, Zaštita životne sredine u industrijskim područjima, Kosovska Mitrovica 2009, str. 592−597. 5. ZAKLJUČAK I PREDLOG Na osnovu svega napred izloženog, Komisija smatra da doktorska disertacija Irme Dervišević, pod nazivom „Izdvajanje metala iz elektronskog otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“ predstavlja značajan, originalni naučni doprinos u oblasti Inženjerstva zaštite životne sredine, što je potvrđeno, između ostalog, i


objavljivanjem radova u relevantnim časopisima međunarodnog značaja, kao i prezentovanjem rezultata istraživanja na konferencijama. Izvršena je karakterizacija otpadnih štampanih ploča i mobilnih telefona i predložena je modifikovana šema recilaže odbačenih štampanih ploča visoke i srednje iskoristivosti. Pokazano je da se trokomponentne legure, čiji sastavni elementi se mogu izdvojiti u procesu reciklaže otpada od električnih i elektronskih proizvoda, mogu koristiti kao zamena za olovo, arsen i zlato u elektronskoj opremi. Kandidat je samostalno i sistematično uradio istraživanja i analizu dobijenih rezultata. Komisija predlaže Nastavno−naučnom veću Tehnoloшko−metalurшkog fakulteta Univerziteta u Beogradu da se doktorska disertacija pod nazivom „Izdvajanje metala iz elektronskog otpada i zamena zlata, olova i arsena u elektronskoj opremi trokomponentnim legurama“ kandidata Irme Derviшević, dipl. inž. metalurg., asistenta na Katedri Inženjerstva zaшtite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Priшtini, u Kosovskoj Mitrovici, izloži na uvid javnosti i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu. U Beogradu, 16.09.2013.

1. Dr Mirjana Ristić, red. prof. TMF

2. Dr Željko Kamberović, red. prof. TMF

3. Dr Duško Minić, red. prof. Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini



Predmet: Referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, održanoj 27.06.2013. godine (odluka br. 35/205 od 27.06.2013.), imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida” Posle pregleda dostavljene disertacije i drugih pratećih materijala i razgovora sa kandidatom, Komisija podnosi Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu sledeći

REFERAT o urađenoj doktorskoj disertaciji

1. UVOD

1.1. Hronologija odobravanja i izrade disertacije

• 01.07.2010. – Kandidat Veljko Đokić, dipl. inž. tehnologije prijavio je temu doktorske disertacije pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida”, a Nastavno naučno veće Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu usvojilo je sastav Komisuje za ocenu naučne zasnovanosti predložene teme.

• 23.09.2010. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je Odluka (br. 35/295 od 23.09.2010.god.) o odobravanju predloga teme doktorske disertacija Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida”, a za mentora ove doktorske disertacije imenovan je dr Đorđe Janaćković, redovni profesor TMF-a.

• 01.10.2010. – Na sednici Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu data je saglasnost (Odluka br. 11/612-3681-4/10 od 01.10.2010.god.) na predlog teme doktorske disertacije Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida”

• 27.06.2013. – Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta doneta je Odluka (br. 35/205) o imenovanju članova Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida”.


1.2. Naučna oblast disertacije

Istraživanja u okviru ove doktorske disertacije pripadaju naučnoj oblasti Hemija i Hemijska tehnologija, za koju je matičan Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu. Mentor dr Đorđe Janaćković, red. prof. TMF-a, je do sada iz ove oblasti publikovao 81 rad u časopisima koji su na SCI listi, rukovodio izradom 8 odbranjenih doktorskih disertacija, 5 magistarskih teza i bio član 6 komisija odbranjenih doktorskih disertacija, što govori o kompetentnosti da rukovodi izradom ove doktorske disertacije.

1.3. Biografski podaci o kandidatu

Đokić Veljko je rođen 06.03.1979. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu je upisao školske 1998/99. godine. Diplomirao je na istom fakultetu na Katedri za neorgansku hemijsku tehnologiju 2004. godine, sa prosečnom ocenom 9,03 i ocenom 10 na diplomskom radu. Dobitnik je nagrade Srpskog hemijskog društva za ukupan uspeh postignut tokom osnovnih studija. Školske 2004/05. godine upisao je doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Hemija i hemijska tehnologija, pod mentorstvom prof. dr Đorđa Janaćkovića. U okviru doktorskih studija položio je sve ispite predviđene planom i programom doktorskih studija, uključujući i završni ispit, sa prosečnom ocenom 10,00. Od 01.04.2008. godine do 2009. radio je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu kao istraživač pripravnik, a od 2009. godine radi na Tehnološko-metalurškom fakultetu u svojstvu istraživača saradnika. Đokić Veljko je učestvovao ili učestvuje na istraživanjima u okviru dva domaća (evid. br. 142070 i evid. br. III 45019) i tri međunarodna naučno-istraživačka projekta (EUREKA Project E!3303; EUREKA Project E!4141 i FP7-REGPOT-2009-1, NANOTECH FTM). Do sada je objavio četiri rada u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21), tri rada u istaknutim međunarodnim časopisima (M22), tri rada u časopisima međunarodnog značaja (M23), devet radova saopštenih na skupu međunarodnog značaja štampanih u izvodu i dva rada saopštena na skupu nacionalnog značaja štampana u izvodu. U naučnom radu posebno se istakao u oblasti istraživanja vezanih za sintezu, modifikacije i karakterizaciju nedopiranih i dopiranih, kao i nanokompozitnih poluprovodničkih fotokatalizatora i njihove primene u razgradnji različitih organski i neorganskih zagađujućih jedinjenja i fotonaponskim sistemima. Učestvovao je u izradi više diplomskih radova iz oblasti neorganske hemijske tehnologije i inženjerstva materijala. Član je Srpskog hemijskog društva. Pored navedenog, radio je recenzije za vrhunske međunarodne časopise: Materials Letters, Ceramics International i za istaknuti međunarodni časopis Functional Materials Letters. Od 2010. godine angažovan je na ispitivanjima sorpcionog kapaciteta različitih materijala i ispitivanju fotokatalitičke aktivnosti primenom UV-Vis spektrofotometra SHIMADZU UV-1800. Od 2011. angažovan je i na radu na skenirajućem elektronskom mikroskopu Tescan Mira 3 XMU (FEG-SEM) i uređaju za merenje specifične površine (B.E.T.), veličine i raspodele veličina pora (B.J.H.) različitih materijala (ASAP 2020, Micromeritics-SAD). U okviru projekta FP7-REGPOT-2009-1, NANOTECH FTM - Reinforcing of Nanotechnology and Functional Materials Centre (Grant Agreement 245916, 2009-2012), Veljko Đokić, dipl. Inž. tehnologije je boravio u četiri navrata (januar-mart 2009., novembar. 2010., novembar. 2011 i april. 2012. god.) u nacionalnom Institutu za laser, plazmu i radijacionu


fiziku (The National Institute for Laser, Plasma & Radiation Physics (INFLPR), Laser-Surface-Plasma Interactions Laboratory), Bukurešt-Rumunija, na izradi eksperimentalnog dela doktorske disertacije i obuci za rad na uređajima: za pulsnu lasersku depoziciju (pulsed laser deposition – PLD; Lambda Physics Coherent - excimer laser source, model COMPexPro 205 u kombinaciji sa reakcionom komorom za depoziciju); za MAPLE (matrix assisted pulsed laser evaporation); za infracrvenu spektroskopiju sa Furije – ovim transformacijama (FTIR) (Shimadzu 8400S povezan sa Shimadzu AIM - 8800 infrared microscope); za rendgensku difrakcionu analizu (RIGAKU ULTIMA IV XRD). Takođe, u okviru istog projekta (FP7-REGPOT-2009-1, NANOTECH FTM), bio je u dva navrata (jun. 2012 i decembar. 2012. god.) na obuci u Institutu za fiziku i hemiju materijala u Strazburu (Institut de Physique et Chimie des Materiaux de Strasbourg – IPCMS)-FRANCUSKA, i osposobljen je za rad na uređaju za nano-litografiju elektronskim snopom (EBL) i uređaju za magnetron spaterovanje (depoziciju) tankih filmova različite strukture i sastava. Takođe je prošao kroz osnovnu obuku vezanu za rad na visokorezulucionom transmisionom elektronskom mikroskopu (TEM-HRTEM). Prilikom poslednje posete Francuskoj (decembar 2012. godine) boravio je i u MaHyTec (spin-off company of the University of Franche-Comté, Dole-France) i Raymond Chaleat Applied Mechanics Laboratory (Laboratory of the CNRS and the University of Franche-Comté in Besançon-France) gde je prošao kroz teorijske i praktične osnove vezane za razvoj i implementiranje novih tehnologija za skladištenje vodonika i proizvodnju gotovih proizvoda (tankovi za skladištenje vodonika visokog i niskog pritiska u kombinaciji sa gorivim ćelijama za proizvodnju električne energije, a koji se primenjuju u automobilskoj i drugim vrstama industrije). 2. OPIS DISERTACIJE

2.1. Sadržaj disertacije

Doktorska disertacija Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije napisana je na 168 strana, u okviru kojih se nalazi 13 poglavlja, sa ukupno 55 slika, 18 tabela i 217 literaturnih navoda. Doktorska disertacija sadrži: Uvod, Teorijski deo, Eksperimentalnu proceduru, Rezultate i diskusiju, Zaključak i Literaturu. Na početku disertacije dati su izvodi na srpskom i engleskom jeziku. Po svojoj formi i sadržaju, podneti rad zadovoljava sve standarde Univerziteta u Beogradu za doktorsku disertaciju.

2.2. Kratak prikaz pojedinačnih poglavlja

U Uvodu (poglavlje 1) su obrazloženi predmet i ciljevi istraživanja u okviru doktorske disertacije. Istaknuti su značaj i svojstva fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida, kao i ograničenja za njihovu praktičnu primenu, zbog male fotokatalitičke efikasnosti uzrokovane njihovom širokom zabranjenom zonom i velikom brzinom rakombinacije fotogenerisanih parova elektron/šupljina. Ukazano je na potrebu sinteze fotokatalizatora na bazi TiO2 poboljšane fotokatalitičke efikasnosti i obrazložena primena različitih postupaka sinteze i modifikacije u cilju prevazilaženja navedenih ograničenja.


U Teorijskom delu disertacije (poglavlja 2 do 7) dat je literaturni pregled predmetne oblasti, izložen kroz šest poglavlja: Struktura, osobine i primena TiO2; Heterogena poluprovodnička fotokataliza; Kinetika heterogene fotokatalize; Ograničenja i modifikacija TiO2; Ugljenične nanocevi i njihova primena u cilju poboljšanja fotokatalitičke aktivnosti TiO2; Postupci depozicije tankih filmova TiO2. U poglavlju 2 analizirana su struktura, fizičko-hemijske karakteristike i primena TiO2 i njegovih polimorfnih oblika. Treće poglavlje je posvećeno definisanju, osnovnim karakteristikama i mehanizmu heterogene poluprovodničke fotokatalize. Analizirane su osnovne karakteristike poluprovodničkih materijala, njihova energija zabranjene zone, ekscitacija i reakcije fotogenerisanih nosilaca naelektrisanja. U ovom poglavlju je dat detaljni mehanizam heterogene fotokatalize na TiO2 sa shematskim prikazom mogućih fotohemijskih i fotofizičkih procesa na površini i u zapremini ozračene čestice titan(IV)-oksida. Takođe, predstavljena su i karakteristična vremena primarnih procesa uključenih u mehanizam heterogene fotokatalize, sa posebnim osvrtom na moguće načine povećanja efikasnosti fotokatalitičkog procesa. U četvrtom poglavlju su analizirani osnovni faktori koji utiču na kinetiku heterogene fotokatalize: koncentracija katalizatora, početna koncentracija jedinjenja, temperatura, pH vrednost, intezitet zračenja, talasna dužina zračenja, koncentracija kiseonika, adsorpcija, veličina čestica katalizatora i prisustvo neorganskih anjona. Peto poglavlje je posvećeno prikazu ograničenja fotokatalizatora na bazi TiO2 i mogućih načina njegove modifikacije u cilju prevazilaženja istih. Analizirani su sledeći postupci: površinska modifikacija poluprovodnika metalom; sinteza kompozitnih poluprovodničkih fotokatalizatora (na primeru CdS-TiO2); površinska senzitizacija poluprovodničkog fotokatalizatora (sa širokom zabranjenom zonom) preko hemisorbovanih ili fizisorbovanih boja; dopiranje TiO2 fotokatalizatora prelaznim metalima i atomima nemetala. U ovom poglavlju je detaljno objašnjeno dopiranje TiO2 atomima nemetala, sa posebnim osvrtom na dopiranje azotom. Analizirani su mogući načini inkorporiranja azota u stukturu titan(IV)-oksida sa shematskim prikazom modela i elektronske strukture za supstitucionalno i intersticijalno N-dopirani anatas-TiO2. U šestom poglavlju date su osnovne fizičko-hemijske karakteristike ugljeničnih nanocevi (CNT) i analizirana njihova primena u cilju poboljšanja fotokatalitičke aktivnosti TiO2. Predstavljeno je više mehanizama koji na različite načine objašnjavaju poboljšanje fotokatalitičke aktivnosti nanokompozita na bazi CNT/TiO2. Postupci depozicije tankih filmova TiO2, sa posebnim osvrtom na princip, karakteristike i primenu pulsne laserske depozicije (PLD), prikazani su u sedmom poglavlju teorijskog dela. U ovom poglavlju je detaljno analiziran mehanizam i karakteristična vremena procesa uključenih u lasersku ablaciju. Takođe, analiziran je uticaj parametara depozicije u cilju dobijanja nedopiranih i dopiranih filmova TiO2 optimalnih morfoloških i fotokatalitičkih karakteristika. Eksperimentalni deo doktorske disertacije obuhvata četiri poglavlja (poglavlja 8 do 11). U eksperimentalnom delu dat je opis metoda, materijala i tehnika korišćenih za dobijanje prahova, tankih filmova i nanokompozita na bazi titan(IV)-oksida. Za karakterizaciju dobijenih fotokatalizatora na bazi TiO2 korišćene su savremene metode: rendgenska difrakciona analiza (XRD), visokorezuluciona, konvencionalna i skenirajuća transmisiona elektronska mikroskopija (HRTEM/CTEM/STEM), skenirajuća transmisiona elektronska mikroskopija tamnog polja dobijena neelastičnim rasipanjem elektrona pod velikim uglovima (HAADF-STEM), skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM/FEG-SEM), mikroskopija atomskih sila (AFM), fotoelektronska spektroskopija X-zracima (XPS), infracrvena


spektroskopija sa Furijeovom transformacijom (FTIR), UV-Vis spektroskopija, UV-Vis difuziono-refleksiona spektroskopija, spektroskopija gubitka energije elektrona (EELS), Boehm analiza, određivanje specifične površine (B.E.T. metodom) i parametara mezoporoznosti (B.J.H. metodom). U cilju povećanja fotokatalitičke aktivnosti TiO2 u vidljivoj oblasti, u okviru osmog poglavlja predstavljeno je dobijanje TiO2 filmova pulsnom laserskom depozicijom na staklenim supstratima u atmosferi kiseonika, metana, azota i mešavini kiseonika i azota. Inkorporiranje azota u rešetku TiO2 je uspešno ostvareno, što je i pokazano merenjem optičke apsorpcije i fotoelektronske spektroskopije X-zracima (XPS). Apsorpciona granica N-dopiranih TiO2 filmova pokazuje crveni pomeraj do ~480 nm u odnosu na 360 nm u slučaju nedopiranih filmova. Fotokatalitička aktivnost TiO2 filmova ispitivana je u reakciji fotoredukcije toksičnih Cr(VI) u Cr(III) jone u vodenoj sredini uz ozračivanje vidljivom i UV svetlošću. Najveću fotokatalitičku aktivnost u prisustvu vidljive svetlosti pokazuju TiO2 filmovi naneseni (deponovani) u atmosferi azota, dok su u prisustvu UV svetlosti najbolji rezultati dobijeni za TiO2 filmove deponovane u atmosferi čistog metana i kiseonika. U cilju dobijanja visokoefikasnih fotokatalizatora u poglavlju 9 je prikazan postupak sinteze nanokompozita na bazi TiO2 i ugljeničnih nanocevi (Carbon Nanotubes-CNT). CNT poseduju odlična mehanička, hemijska i elektronska svojstva i relativno veliku specifičnu površinu (>150 m2g-1). Njih karakteriše izuzetna električna provodljivost i veliki kapacitet za skladištenje elektrona. Ugljenične nanocevi takođe omogućavaju hemijske modifikacije površine sa ciljem kontrolisanja tipa veza koje se mogu formirati sa TiO2, bilo da su to hemijske ili Van der Waals-ove veze. Nanostrukturni fotokatalizatori na bazi TiO2/modifikovane višeslojne ugljenične nanocevi dobijeni su hidrolizom Ti(iso-OC3H7)4, čime je obezbeđeno hemijsko vezivanje anatas TiO2 nanočestica na oksidovanim- ili amino-funkcionalizovanim višeslojnim ugljeničnim nanocevima (multi-wall carbon nanotubes-MWCNT). Utvrđeno je da proces funkcionalizacije MWCNT i depozicije TiO2 utiče na fotokatalitičku aktivnost sintetisanih nanokompozita. Fazni sastav, veličina kristalita i strukturna i površinska svojstva dobijenih TiO2/modifikovane MWCNT nanokompozita analizirani su iz XRD, FEG-SEM, TEM/HRTEM i FTIR podataka, kao i adsorpcijom azota na temperaturi tečnog azota. U fotokatalitičkom ispitivanju, katalizator TiO2/oksidovane MWCNT je pokazao najveću, a TiO2/amino-funkcionalizovane MWCNT nešto manju brzinu razgradnje boje, što ukazuje da je povećanje fotokatalitičke aktivnosti podržano efikasnijim elektron-transfer svojstvima kiseoničnih- od amino-funkcionalnih grupa, koje podstiču efikasan prenos naelektrisanja i razdvajanje fotogenerisanih parova elektron-šupljina. Zatim, na osnovu rezultata fotokatalitičke aktivnosti nanokompozitnih fotokatalizatora TiO2/modifikovane MWCNT, u desetom poglavlju je prikazana sinteza nanokompozita primenom reaktivnijeg Ti-prekursora (TiBr4) i ugljeničnih nanocevi oksidisanih različitim postupcima oksidacije. In situ hidrolizom titan(IV)-bromida došlo je do taloženja anatas-TiO2 nanočestica na površini oksidisanih ugljeničnih nanocevi. Utvrđeno je da tip oksidativnog tretmana ugljeničnih nanocevi utiče na vrstu, količinu i raspodelu kiseoničnih funkcionalnih grupa, koje imaju bitan uticaj na elektron-transfer svojstva, t.j. fotokatalitičku aktivnost sintetisanih nanokompozita. Rezultati fotodegradacije boje C.I. Reactive Orange 16 u prisustvu svih sintetisanih nanokompozita pokazali su njihovu bolju fotokatalitičku aktivnost u poređenju sa komercijalnim fotokatalizatorom Degussa P-25.


Najnovija istraživanja u ovoj oblasti su bazirana na inženjeringu kristalnih faceta (ravni) TiO2 kojim se kontrolišu fizičko-hemijska svojstva i optimizuje reaktivnost i selektivnost fotokatalizatora. Shodno tome u jedanaestom poglavlju je predstavljen niskotemperaturni postupak za dobijanje visokoaktivnog nano-štapićastog rutil TiO2 fotokatalizatora polazeći od perokso-titanskog kompleksa. Utvrđeno je da molarni odnos Ti/H2O2 kontroliše veličinu i oblik rutil TiO2 nano-štapićastih kristala. Takođe, ovi nano-štapići imaju veliku tendenciju za aglomeraciju orjentaciono zavisnim povezivanjem duž {110} faceta, povećavajući na taj način odnos oksidacionih {111}/redukcionih {110} površina. Kvantitativnom simulacijom faznog kontrasta visokorezulucionih slika dobijenih korišćenjem aberaciono korigovanog transmisionog elektronskog mikroskopa utvrđeno je prisustvo deficitarnosti kiseonika (kiseonikovih vakansija) u iznosu od oko 10 at.%. Dobijeni rutil TiO2 nanoštapići aglomerišu sa velikim odnosom {111}/{110} površina i pokazuju veliku fotokatalitičku aktivnost. U Zaključku (poglavlje 12) disertacije sumirani su najznačajniji zaključci proizašli iz rada na ovoj disertaciji. U delu Literatura citirane su reference korišćene tokom izrade doktorske disertacije. 3. OCENA DISERTACIJE

3.1. Savremenost i originalnost

Zbog sve veće složenosti zagađujućih supstanci u otpadnim vodama, konvencionalne tehnike često nisu dovoljno efikasne za prečišćavanje i dezinfekciju zagađenih voda. Za uklanjanje zagađujućih materija iz voda koriste se razne fizičko-hemijske metode, koje su često skupe, a nisu dovoljno efikasne. Ove metode obuhvataju procese: koagulacije, precipitacije, reverzne osmoze, adsorpcije na aktivnom uglju i dr., kojima se uklanjaju zagađujuće materije, ali se ovim procesima one ne razgrađuju već koncentrišu u nekom drugom medijumu, koji zahteva naknadnu obradu, što predstavlja dodatni problem. Istraživanja poslednjih godina su usmerena na razvijanje i implementaciju efikasnih i ekonomski isplativih alternativnih tehnologija za pripremu pijaćih i prečišćavanje otpadnih voda. Među njima su od posebnog značaja napredni oksidacioni procesi (Advanced Oxidation Processes – AOP) ili napredne tehnologije oksidacije (Advanced Oxidation Technologies – AOT), koji se baziraju na hemijskoj i fotolitičkoj katalizi. U naprednim oksidacionim procesima (AOP) se različitim kombinacijama vodonik-peroksida, ozona, UV zračenja i TiO2, ali takođe i kombinacijom vodonik-peroksida sa jonima gvožđa u tzv. Fenton – ovom reagensu, stvaraju visoko reaktivni

hidroksilni radikali, •OH, koji su u stanju da mineralizuju organske supstance do vode, CO2 i mineralnih kiselina. U poređenju sa tehnologijama koje koriste UV/O3 i UV/H2O2, poluprovodnička TiO2 fotokataliza koja ne uključuje nikakve hemikalije i koristi UV–A oblast spektra sunčevog zračenja, sve više privlači pažnju. Titan(IV)-oksid (TiO2) je zbog svoje fotokatalitičke aktivnosti, hemijske i biološke inertnosti, otpornosti na fotoindukovanu i hemijsku koroziju, netoksičnosti i relativno niske cene, jedan od najčešće proučavanih poluprovodničkih materijala za primenu u dekontaminaciji životne sredine, samo-čišćenju, uklanjanju mirisa, sterilizaciji i obnovljivim izvorima energije. TiO2 se najčešće javlja u tri kristalne faze: rutil, anatas i brukit. Rutil je najčešća kristalna faza TiO2 u prirodi, dok je


anatas manje termodinamički stabilna faza. Međutim, zbog široke zabranjene zone i velike brzine rekombinacije fotogenerisanih parova elektron-šupljina, uprkos brojnim istraživanjima, efikasnost fotokatalizatora je i dalje mala za potencijalnu praktičnu primenu. Poslednjih godina istraživanja u ovoj oblasti su usmerena na povećanje efikasnosti fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida. Generalno, fotokatalitička efikasnost TiO2 se može povećati: (1) smanjenjem energije zabranjene zone dopiranjem i/ili proširenjem apsorpcije (u vidljivu oblast) upotrebom fotosenzitizera, (2) poboljšanjem razdvajanja (smanjenjem brzine rekombinacije) fotogenerisanih nosilaca naelektrisanja (elektron/šupljina) i (3) povećanjem specifične površine i kvaliteta aktivnih mesta (za adsorpciju zagađujućih supstanci koje je potrebno fotokatalitički razgraditi). Zbog toga je u okviru ove doktorske disertacije detaljno proučeno dobijanje, karakterizacija i primena nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora sa povećanom fotokatalitičkom efikasnošću, primenom tri gore navedena pravca (načina). Na osnovu opsežnog pregleda literature, može se zaključiti da se istraživanja u okviru ove doktorske disertacije uklapaju u svetske trendove i ukazuju na značaj i aktuelnost proučavane problematike.

3.2. Osvrt na referentnu i korišćenu literaturu

U literaturnom pregledu doktorske disertacije navedeno je 217 literaturnih navoda, od kojih najveći broj čine najnoviji radovi iz međunarodnih časopisa sa tematikom značajnom za izradu doktorske disertacije. Navedene reference sadrže eksperimentalne rezultate istraživanja mnogih istraživača, analizu i diskusiju dobijenih rezultata i izvedene zaključke, kao i teorijske osnove primenjenih metoda ispitivanja, njihove mogućnosti i ograničenja. U okviru literaturnih navoda nalaze se i reference kandidata Veljka Đokića, dipl, inž. tehnologije, proistekle iz ove disertacije, koje su objavljene u vrhunskim međunarodnim časopisima i saopštene na značajnim međunarodnim konferencijama. Kandidat je proširio do sada poznata saznanja o postupcima sinteze, modifikacije i karakterizacije nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora sa povećanom fotokatalitičkom efikasnošću koji poseduju potencijal za primenu u dekontaminaciji životne sredine i obnovljivim izvorima energije. Iz obrazloženja predložene teme doktorske disertacije i objavljenih radova koje je kandidat priložio, kao i iz popisa literature koja je korišćena u istraživanju, uočava se adekvatno poznavanje predmetne oblasti istraživanja, kao i poznavanje aktuelnog stanja istraživanja u ovoj oblasti u svetu.


U ovoj doktorskoj disertaciji primenjene su savremene naučne metode za karakterizaciju sintetisanih nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora na bazi titan(IV)-oksida i ispitivanje njihove fotokatalitičke aktivnosti. Rendgenska difrakciona analiza (XRD) je korišćena za identifikaciju prisutnih kristalnih faza u sintetisanim fotokatalizatorima. Za analiziranje morfologije dobijenih nanstrukturnih fotokatalizatora korišćene su sledeće metode: visokorezuluciona, konvencionalna i skenirajuća transmisiona elektronska mikroskopija (HRTEM/CTEM/STEM), skenirajuća transmisiona elektronska mikroskopija tamnog polja


dobijena neelastičnim rasipanjem elektrona pod velikim uglovima (HAADF-STEM), skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM/FESEM) i mikroskopija atomskih sila (AFM). Elementarni sastav i elektronska struktura dopiranih katalizatora proučavana je fotoelektronskom spektroskopijom X-zracima (XPS). Infracrvena spektroskopija sa Furijeovom transformacijom (FTIR) je primenjena kao kvalitativna metoda kojom su na osnovu položaja apsorpcionih traka, identifikovane funkcionalne grupe sintetisanih čistih i nanokompozitnih fotokatalizatora. UV-Vis spektroskopija je korišćena u ispitivanju fotokatalitičke aktivnosti sintetisanih katalizatora, praćenjem smanjenja apsorbance jedinjenja koje se razgrađuje u funkciji vremena ozračivanja. Za određivanje pomeraja granice apsorpcije, tj. energije zabranjene zone sintetisanih katalizatora korišćena je UV-Vis difuziono-refleksiona spektroskopija. Atomski sastav dobijenih materijala je određen korišćenjem spektroskopije gubitka energije elektrona (EELS). Boehm analiza je primenjena za određivanje vrste i količine funkcionalnih grupa prisutnih na površini oksidovanih i amino-funkcionalizovanih višeslojnih ugljeničnih nanocevi (MWCNT) korišćenih za sintezu nanokompozitnih fotokatalizatora. Sintetisani fotokatalizatori su karakterisani i određivanjem specifične površine B.E.T. metodom i parametara mezoporoznosti (B.J.H. metodom).

3.4. Primenljivosti ostvarenih rezultata

Na osnovu objavljenih literaturnih podataka iz ove oblasti, eksperimentalnih ispitivanja i dobijenih rezultata u okviru ove doktorske disertacije, ostvaren je veliki doprinos u razvoju novih nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora poboljšane fotokatalitičke aktivnosti. Podaci dobijeni ispitivanjem fotokatalitičke aktivnosti i postojanosti sintetisanih katalizatora važni su sa aspekta potencijalne primene dobijenih materijala u oblastima zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. Rezultati i zaključci izneti u disertaciji značajni su za dalji razvoj materijala željenog faznog sastava, strukture i fotokatalitičke aktivnosti, kao i za nove mogućnosti primene materijala u oblasti zaštite životne sredine, fotonaponskim sistemima, senzorima, sterilizaciji, samočišćenju, itd.

3.5. Ocena dostignutih sposobnosti kandiata za samostalni naučni rad

Kandidat Veljko Đokić, dipl. ing. tehnologije je tokom izrade doktorske disertacije ispoljio izuzetnu stručnost u pripremi i realizaciji eksperimenata, korišćenju različitih tehnika karakterizacije materijala i analizi rezultata. Kandidat poseduje sve kvalitete koji su neophodni za samostalni naučni rad. 4. OSTVARENI NAUČNI DOPRINOS

4.1. Prikaz ostvarenih naučnih doprinosa


U okviru ove doktorske disertacije ostvaren je značajan doprinos u razvoju novih nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora poboljšane fotokatalitičke aktivnosti primenom metode pulsne laserske depozicije i različitih sol-gel postupaka sinteze. Najznačajniji naučni doprinosi ove disertacije su:

- dobijeni su visokoefikasni nedopirani i dopirani TiO2 filmovi pulsnom laserskom depozicijom na staklenim supstratima u atmosferi kiseonika, metana, azota i mešavini kiseonika i azota.

- utvrđen je uticaj prirode i pritiska ambijentalnog gasa na morfološke i teksturalne karakteristike, fazni sastav, elektronsku strukturu i fotokatalitičku aktivnost tako dobijenih nedopiranih i dopiranih filmova titan(IV)-oksida.

- dobijeni su nanostrukturni fotokatalizatori na bazi TiO2/modifikovane višeslojne ugljenične nanocevi, sol-gel postupkom, hidrolizom Ti(iso-OC3H7)4, čime je obezbeđeno hemijsko vezivanje anatas TiO2 nanočestica na oksidovanim- ili amino-funkcionalizovanim višeslojnim ugljeničnim nanocevima;

- utvrđen je uticaj oksidacije i naknadne amino-funkcionalizacije MWCNT na morfološke i teksturalne karakteristike, fazni sastav i fotokatalitičku aktivnost sintetisanih nanokompozitnih fotokatalizatora.

- dobijeni su nanokompozitni fotokatalizatori TiO2/oksidovane MWCNT velike fotokatalitičke aktivnosti primenom reaktivnijeg Ti-prekursora (TiBr4) i ugljeničnih nanocevi oksidisanih različitim postupcima oksidacije;

- utvrđen je uticaj četiri različita oksidativna tretmana MWCNT na morfološke i teksturalne karakteristike, fazni sastav i fotokatalitičku aktivnost sintetisanih nanokompozitnih fotokatalizatora.

- razvijen je niskotemperaturni postupak za dobijanje visokoaktivnog nano-štapićastog rutil TiO2 fotokatalizatora polazeći od perokso-titanskog kompleksa.

- utvrđen je uticaj molarnog odnosa Ti/H2O2 i vremena razgradnje perokso-titanskog kompleksa na kristalnu strukturu, veličinu kristalita i razvoj morfologije na nanometarskom nivou, kao i na fotokatalitičku aktivnost samo-organizovanih nanokristalnih agregata rutil TiO2.


Istraživanja u okviru ove disertacije su koncipirana nakon detaljne analize literature iz oblasti sinteze, karakterizacije i primene fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida. Uprkos mnogobrojnim istraživanjima u ovoj oblasti, efikasnost fotokatalizatora je i dalje mala za potencijalnu praktičnu primenu. Poslednjih godina istraživanja su usmerena u pravcu povećanja efikasnosti fotokatalizatora te su zbog toga glavni naučni ciljevi istraživanja u okviru ove doktorske disertacije usmereni na sintezu, karakterizaciju i primenu nedopiranih, dopiranih i nanokompozitnih katalizatora poboljšane fotokatalitičke efikasnosti. Na osnovu definisanih ciljeva istraživanja, određena je metodologija istraživanja koja je primenjena u doktorskoj disertaciji. Uvidom u dostupnu literaturu iz ove oblasti istraživanja, i rezultata istraživanja dobijenih u okviru ove disertacije, može se primetiti da su dobijeni veoma


obećavajući rezultati u pogledu potencijalne praktične primenene sintetisanih fotokatalizatora u oblastima zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije.

4.3. Verifikacija rezultata u časopisima i saopštenjima na konferencijama

Kandidat Veljko Đokić, dipl. inž. tehnologije je svoje rezultate potvrdio objavljivanjem radova u vodećim međunarodnim i nacionalnim časopisima i saopštavanjem većeg broja radova na međunarodnim skupovima. Iz disertacije su proistekla tri rada objavljena u vrhunskom međunarodnom časopisu, a četvrti rad je u pripremi. Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21): 1. G. Socol, Yu. Gnatyuk, N. Stefan, N. Smirnova, V. Djokić, C. Sutan, V. Malinovschi, A.

Stanculescu, O. Korduban, I.N. Mihailescu, “Photocatalytic activity of pulsed laser deposited TiO2 thin films in N2, O2 and CH4”, Thin Solid Films, 518 (2010) 4648-4653 (ISSN: 0040-6090, IF (2010) = 1,935)

2. Veljko R. Djokić, Aleksandar D. Marinković, Miodrag Mitrić, Petar S. Uskoković, Rada D. Petrović, Velimir R. Radmilović, Djordje T. Janaćković, “Preparation of TiO2/carbon nanotubes photocatalysts: The influence of the method of oxidation of the carbon nanotubes on the photocatalytic activity of the nanocomposites”, Ceramics International, 38 (2012) 6123-6129 (ISSN: 0272-8842, IF (2012) = 1,789)

3. Veljko R. Djokić, Aleksandar D. Marinković, Ovidiu Ersen, Petar S. Uskoković, Rada D. Petrović, Velimir R. Radmilović, Djordje T. Janaćković, “The dependence of the photocatalytic activity of TiO2/carbon nanotubes nanocomposites on the modification of the carbon nanotubes”, Ceramics International, prihvaćen za štampu (DOI: http://dx.doi.org/10.1016/j.ceramint.2013.08.052) (2013) (ISSN: 0272-8842, IF (2012) = 1,789)

4. Veljko R. Djokić, Aleksandar D. Marinković, Miodrag Mitrić, Ovidiu Ersen, Rada D. Petrović, Velimir R. Radmilović, Djordje T. Janaćković, ”Highly active rutile TiO2 nanocrystalline photocatalysts”, u pripremi (2013)

Radovi saopšteni na skupu međunarodnog značaja štampani u izvodu (M34): 1. G. Socol, N. Stefan, I. N. Mihailescu, V. Djokic, Dj. Janackovic, C. Sutan, V. Malinovski, A.

Moldovan, „Effect of doping with carbon and nitrogen on photocatalytic activity of TiO2 thin films synthesized by pulsed laser deposition”, International School and Conference on Photonics - PHOTONICA 09, Book of Abstracts, p.86, Belgrade, Serbia, 2009.

2. V. Djokić, A. D. Marinković, M. Mitrić, V. Radmilović, P. Uskoković, R. Petrović, Dj. Janaćković, „Highly active rutile TiO2 nanocrystalline photocatalysts with synergistic exposed crystal faces”, 2nd International workshop: Characterization, properties and applications of nanostructured ceramics, polymers and composites, Book of Abstracts, p.49, Belgrade, Serbia, 2011.

3. V. Djokić, A. Marinković, M. Mitrić, V. Radmilović, P. Uskoković, R. Petrović, Dj. Janaćković, „Preparation of TiO2/MWCNT photocatalysts: the influence of the MWCNT oxidation method on the photocatalytic activity”, 2nd International workshop:


Characterization, properties and applications of nanostructured ceramics, polymers and composites, Book of Abstracts, p.50, Belgrade, Serbia, 2011.

4. Veljko R. Djokić, Aleksandar D. Marinković, Miodrag Mitrić, Igor Balać, Petar S. Uskoković, Rada D. Petrović, Djordje T. Janaćković, „Preparation of TiO2/MWCNT nanocomposite photocatalysts: the influence of the MWCNT functionalization method on the photocatalytic activity”, 7th International Conference on NANOSTRUCTURED POLYMERS AND NANOCOMPOSITES, Prague, Czech Republic, April 24 - 27, 2012.

5. ZAKLJUČAK

Kratak osvrt na disertaciju u celini

Na osnovu svega napred iznetog Komisija smatra da doktorska disertacija Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida”, predstavlja značajan i originalni naučni doprinos u oblasti Hemije i hemijske tehnologije, što je potvrđeno objavljivanjem radova u vodećim međunarodnim i nacionalnim časopisima i saopštavanjem većeg broja radova na međunarodnim skupovima.

Predlog Komisije Nastavno-naučnom veću

Imаjući u vidu kvаlitet, obim i nаučni doprinos postignutih rezultаtа Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da prihvati ovaj Referat i da ga zajedno sa podnetom disertacijom Veljka Đokića, dipl. inž. tehnologije, pod nazivom: „Sinteza, karakterizacija i primena nedopiranih i dopiranih nanostrukturnih fotokatalizatora na bazi titan(IV)-oksida” izloži na uvid javnosti u zakonski predviđenom roku i uputi na konačno usvajanje Veću naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu, te da nakon završetka ove procedure, pozove kandidata na usmenu odbranu disertacije. Beograd, 11.09.2013. Članovi komisije:


dr Đorđe Janaćković, red. prof. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

dr Rada Petrović, red. prof. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

dr Dušan Mijin, red. prof. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

dr Aleksandar Marinković, doc. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Dr Miroslav Dramićanin Naučni savetnik INN Vinča i red. prof., Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu



Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu

održanoj 27.06.2013. godine imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za sticanje naučno-istraživačkog zvanja NAUČNI SARADNIK Dr Aleksandre Djukić-Vuković, dipl. farmaceuta. O navedenom kandidatu Komisija podnosi sledeći

I Z V E Š T A J

1.1. BIOGRAFSKI PODACI

Aleksandra Đukić-Vuković je rođena 30.07.1984. godine u Smederevu. Gimnaziju „Branko Radičević“ u Kovinu je završila sa odličnim uspehom 2002. godine. Farmaceutski fakultet u Beogradu je upisala školske 2002/2003. godine, a diplomirala 05. maja 2008. godine sa ocenom 10 i prosečnom ocenom u toku studija 8,84. Završila je pripravnički staž za farmaceute u junu 2009. godine i stekla licencu za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti. Doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu je upisala školske 2008/2009. godine, na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija i položila sve predviđene ispite sa prosečnom ocenom 10. Doktorsku disertaciju pod nazivom: “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri” je odbranila 17.06.2013. godine pod mentorstvom Prof. Dr Ljiljane Mojović i time stekla zvanje Doktor nauka - tehnološko inženjerstvo - biotehnologija. Aleksandra Đukić-Vuković je nagrađena prvim mestom na Nacionalnom takmičenju najboljih doktorskih disertacija iz oblasti prehrambenog inženjerstva i prehrambene tehnologije u februaru 2013. godine i predstavljala je našu zemlju na međunarodnom takmičenju u Parmi, maja 2013. godine.

U toku osnovnih studija je učestvovala na međunarodnom projektu botaničkog ispitivanje diverziteta lekovitog bilja planine Belasice, Makedonija u organizaciji Farmaceutskog fakulteta u Skoplju – jul 2003. godine. U julu 2004. godine je bila član organizacionog odbora skupa European Pharmaceutical Students Association Summer University, Zlatibor, Srbija. Kao predsednik Farmaceutskog istraživačkog društva “Dr Jovan Tucakov” organizovala je i učetvovala na tri toksikološka i farmakognozijska istraživačka projekta („Toksikološko ispitivanje planine Rtanj“- 2005. god., „Farmakognozijsko ispitivanje Vršačkih planina“- 2006. god., „Farmakognozijsko ispitivanje lekovitog bilja planina Ozren i Rtanj“- 2006. god.). U toku 2007. godine bila je angažovana na istraživačkom projektu Instituta za lekovite bilje „Dr Josif Pančić“ i Katedre za botaniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu (Etnobotanička studija okoline Sokobanje“). U julu 2008. i 2009. godine bila je predavač na edukativnom seminaru „Samoniklo lekovito bilje“ u organizaciji Udruženja za lekovito bilje "dr Jovan Tucakov".

Od juna 2009. godine do januara 2011. godine bila je stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. U zvanje istraživač pripravnik je izabrana 23.09.2010., a u zvanje istraživač saradnik 12.07.2011. godine. Do sada je bila angažovana na tri projekta Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Od 01.02.2011. godine zaposlena je na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, pri projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj TR31017 Proizvodnja mlečne kiseline i probiotika na otpadnim proizvodima prehrambene i agro-industrije. Takođe u periodu 2011-2012. godine učestvovala je u međunarodnom projektu u okviru bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne republike Kine pod nazivom Unapređenje proizvodnje hemikalija na obnovljivoj biomasi. Govori, čita i piše engleski jezik, a služi se nemačkim jezikom.

Angažovana je na izvođenju vežbi iz predmeta Farmaceutska biotehnologija (školska 2010/2011; 2011/2012; 2012/2013) na osnovnim studijama i Farmaceutska biotehnologija


(školska 2011/2012; 2012/2013) i Analitika životnih namirnica (školska 2011/2012, 2012/2013) na master studijama. Učestvovala je u izradi 4 diplomska i jednog master rada.

U toku naučno-istraživačkog rada je publikovala kao autor ili koautor 5 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima, 4 rada u međunarodnim časopisima, 1 rad u međunarodnom časopisu bez kategorije, 15 saopštenja na međunarodnim skupovima, takođe dr Aleksandra Djukić-Vuković je publikovala 5 radova u nacionalnim časopisima i 4 saopštenja u celini u zbornicima nacionalnih skupova. Aleksandra Djukić-Vuković je recenzirala radove za tri časopisa: Composite Interfaces, Chiang Mai Journal of Science i African Journal of Biotechnology. Član je Udruženja mikrobiologa Srbije. 1.2. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD

Aleksandra Đukić-Vuković je u zvanju stipendiste Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja i zvanjima istraživač pripravnik i istraživač saradnik bila angažovana na tri projekta tehnološkog razvoja Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Od 2009. godine je bila angažovana na projektu TR20064 Razvoj tehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za prehrambenu industriju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Od januara 2010. godine, angažovana je na projektu TR18002 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Povećanje efikasnosti proizvodnje bioetanola na obnovljivim sirovinama potpunim iskorišćenjem sporednih proizvoda. Od 01.02.2011. godine zaposlena je na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Katedra za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, pri projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj TR31017 Proizvodnja mlečne kiseline i probiotika na otpadnim proizvodima prehrambene i agro-industrije. Takođe u periodu 2011-2012. godine učestvovala je u međunarodnom projektu u okviru bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne republike Kine pod nazivom Unapređenje proizvodnje hemikalija na obnovljivoj biomasi.

Dr Aleksandra Djukić-Vuković se u okviru svog istraživačkog rada bavila proučavanjem lekovitog bilja, analizom prirodnih voda, mlečno-kiselinskim fermentacijama na različitim otpadnim proizvodima agroindustrije (kukuruzna džibra, džibra od otpadnog hleba, džibra tritikalea, surutka ...). Takođe, bavila se proučavanjem probiotskih svojstava bakterija mlečne kiseline (antimikrobno delovanje, antibiogram test, preživljavanje u prisustvu žučnih soli i pri niskom pH). U okviru izučavanja mogućnosti primene ostatka nakon fermentacije za ishranu stoke, Aleksandra Đukić-Vuković je ispitivala i hemijski sastav i sadržaj najvažnijih komponenti za kvalitet stočne hrane u zaostalom fermentisanom medijumu nakon mlečno kiselinske ili alkoholne fermentacije. U okviru istraživačkog rada, pokazala je individualnost i samostalnost u eksperimentalnom radu, kao i sposobnost kritičkog razmatranja rezultata i naučne literature. Rezultati koji su prikazani u okviru doktorske disertacije značajno su naučno-istraživačkih projekata u kojima je učestvovala, a time doprineli realizaciji i kvalitetu i potvrdili istraživačku kompetentnost kandidata. Dr Aleksandra Djukić-Vuković je do sada objavila 5 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21) i četiri rada u međunarodnim časopisima (M23), 1 rad u međunarodnom časopisu bez kategorije, 11 saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u celini (M33) i 4 saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u izvodu (M34), takođe dr Aleksandra Djukić-Vuković je publikovala 1 rad u vodećem nacionalnom časopisu (M51), 4 rada u časopisima nacionalnog značaja (M52) i 4 saopštenja štampana u celini na nacionalnim naučnim skupovima (M63).

2. NAUČNA KOMPETENTNOST

2.1. OBJAVLJENI I SAOPŠTENI NAUČNI RADOVI I DRUGI VIDOVI ANGAŽOVANJA U NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOM I STRUČNOM RADU


1. Naučni radovi objavljeni u časopisima međunarodnog značaja (M20) 1.1. Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21)

1.1.1. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, J.

Pejin, Maja Bulatović, Effect of different fermentation parameters on L- lactic acid production from liquid distillery stillage, Food Chemistry, 134 (2) 1038-1043. IF(2012)=3,334 (ISSN 0308-8146)

1.1.2. V. Semenčenko, L. Mojović, A. Djukić-Vuković, M. Radosavljević, D. Terzić, M. Milašinović-Seremešić, Suitability of some selected maize hybrids from Serbia for bioethanol and dried distillers’ grains with soluble (DDGS) production, Journal of the science of food and agriculture, 93 (4) 811-818. IF(2012) = 1,759 (ISSN (štampano izdanje) 0022-5142, ISSN (elektronsko izdanje) 1097-0010)

1.1.3. L. Mojović, D. Pejin, M. Rakin, J. Pejin, S. Nikolić, A. Djukić-Vuković, (2012) How to improve the economy of bioethanol production in Serbia, Renewable and sustainable energy reviews, 16 (8) 6040-6047. IF (2012) = 5,627 (ISSN 1364-0321)

1.1.4. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, S. Nikolić, J. Pejin, (2012) Integrated production of lactic acid and biomass on distillery stillage, Bioprocess and biosystems engineering, DOI: 10.1007/s00449-012-0842-x IF (2012)= 1,869 (ISSN 1615-7591)

1.1.5. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, B. Jokić, S. Nikolić, J. Pejin, (2013) Lactic acid production on liquid distillery stillage by Lactobacillus rhamnosus immobilized onto zeolite, Bioresource technology, 135 (May 2013) 454-458. IF(2012)=4,750 (ISSN 0960-8524)

1.2. Radovi u časopisima međunarodnog značaja (M23)

1.2.1. A. Đukić Vuković, L. Mojović, D. Pejin, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, J. Pejin, Novi pravci i izazovi u proizvodnji mlečne kiseline na obnovljivim sirovinama, Hemijska industrija, 65 (4) (2011), 411–422. IF (2012)=0,463 (ISSN 0367-598X) 1.2.2. M. Bulatović, M. Rakin, L. Mojović, S. Nikolić, M. Vukašinović Sekulić, A. Đukić-Vuković, (2012) Whey as a raw material for the production of functional beverages, Hemijska industrija, 66 (4) 567–579. IF (2012)=0,463 (ISSN 0367-598X) 1.2.3. J. Pejin, M. Radosavljević, O. Grujić, L. Mojović, S. Kocić-Tanackov, S. Nikolić, A. Đukić-Vuković, (2013) Mogućnosti primene pivskog tropa u biotehnologiji, Hemijska industrija, 67 (2) 277–291. IF(2012)=0,463 (ISSN 0367-598X) 1.2.4. M. Bulatović, M. Rakin, L. Mojović, S. Nikolić, M. Vukašinović Sekulić, A. Đukić Vuković (2012) Improvement of production performance of functional fermented whey-based beverage, Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly, DOI: 10.2298/CICEQ120715096B. IF(2012)=0.533 (ISSN 1451-9372)

1.3. Radovi u časopisima bez kategorije 1.3.1. S. Nikolić, L. Mojović, M. Rakin, J. Pejin, A. Djukić-Vuković, M. Bulatović, (2012) Simultaneous Enzymatic Saccharification and Fermentation (SSF) in Bioethanol Production from Corn Meal by Free and Immobilized Cells of Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus, Journal of chemical science and technology, 1 (1) 23-28. (ISSN (štampano izdanje) 2304-1080, ISSN (elektronsko izdanje) 2304-1099)

2. Zbornici međunarodnih naučnih skupova (M30)

2.1. Saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u celini (M33)


2.1.1. A. Đukić Vuković, S. Nikolić, L. Mojović, D. Pejin, M. Rakin, J. Pejin, M. Bulatović, The possibilities of utilization of stillage from the production of bioethanol on starch feedstocks, XIX International Symposium on Alcohol Fuels – ISAF/2nd Lignocellulosic Bioethanol Conference, October 10-14, 2011, Verona, Paper No. 10987, TP1.A3 pp. 415-419.

2.1.2. M. Bulatović, M. Rakin, L. Mojović, S. Nikolić, M. Vukašinović Sekulić, A. Đukić Vuković, Selection of Lactobacillus strains for functional whey-based beverage production, Proceedings of 6th Central European Congress on Food, University of Novi Sad, Institute of Food Technology, May 23-26, 2012, Novi Sad, p. 1099-1104 (ISBN 978-86-7994-0278) (http://cefood2012.rs/uploads/docu/proceedings.pdf)

2.1.3. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, M. Bulatović, J. Pejin, Stillage from bioethanol production as substrate for parallel production of lactic acid and biomass, Proceedings of 6th Central European Congress on Food, University of Novi Sad, Institute of Food Technology, May 23-26, 2012, Novi Sad, p. 1093-1098 (ISBN 978-86-7994-0278) (http://cefood2012.rs/uploads/docu/proceedings.pdf).

2.1.4. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Rakin, S. Nikolić, J. Pejin, (2012) Distillery stillage as a new substrate for lactic acid and biomass production, The 7th Conference on Sustainable Development of Energy, Water and Environment Systems – SDEWES Conference, 1-7, July 2012, Ohrid, Macedonia, CD Conference Proceedings, pp. 111-121. (ISSN 1847-7186)

2.1.5. S. Nikolić, L. Mojović, M. Rakin, J. Pejin, M. Bulatović, A. Djukic-Vuković, The possibilities of improving the bioethanol production from corn meal by yeast Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus, Global Conference on Global Warming 2012 (GCGW2012), Istanbul Technical University (ITU), July 8-12, 2012, Istanbul, Turkey, „Conference Proceedings“, Eds. Ibrahim Dincer, Fethi Kadioglu, Can Ozgur Colpan, ISBN 978-605-89885-1-5, pp. 1019-1026.

2.1.6. L. Mojović, A. Djukić-Vuković, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, M. Bulatović, J. Pejin, Distillery stillage as a new and renewable substrate for lactic acid production, Global Conference on Global Warming 2012 (GCGW2012), Istanbul Technical University (ITU), July 8-12, 2012, Istanbul, Turkey, „Conference Proceedings“, Eds. Ibrahim Dincer, Fethi Kadioglu, Can Ozgur Colpan, ISBN 978-605-89885-1-5, pp. 932-939.

2.1.7. J. Pejin, L. Mojović, D. Pejin, S. Markov, M. Marković, S. Nikolić, A. Djukić-Vuković, The effect of magnesium and calcium concentration ratio on fermentation performance of triticale mashes, Global Conference on Global Warming 2012 (GCGW2012), Istanbul Technical University (ITU), July 8-12, 2012, Istanbul, Turkey, Conference Proceedings, Eds. Ibrahim Dincer, Fethi Kadioglu, Can Ozgur Colpan, CD Edition, pp. 905-912. (ISBN 978-605-89885-1-5)

2.1.8. M. Marković, S. Markov, D. Pejin, L. Mojović, A. Đukić-Vuković, J. Pejin, M. Vukašinović (2012) Triticale as a source for renewable energy, 1st International scientific and specialist conference „Renewable and available sources of energy“, Fruška Gora, Andrevlje, 09-11. October 2012, Proceedings, pp. 117-182. (ISBN 978-86-7892-441-5). 2.1.9. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, V. Semenčenko, M. Radosavljević, S. Nikolić, J. Pejin, V. Micić, Production of quality animal feed as a by-product of lactic acid fermentation on stillage, 3rd International conference sustainable postharvest and food


technologies - INOPTEP 2013 and 25th national conference processing and energy in agriculture - PTEP 2013, April 21st – 26th, 2013, Vrnjačka Banja, Serbia, CD Proceedings, pp. 42-46. (ISBN 978-86-7520-267-7)

2.1.10. J. Pejin, O. Grujić, L. Mojović, M. Radosavljević, S. Kocić-Tanackov, A. Djukić-Vuković, Investigation of triticale variety Adonis as the substitute for malt in wort production, 3rd International conference sustainable postharvest and food technologies - INOPTEP 2013 and 25th national conference processing and energy in agriculture - PTEP 2013, April 21st – 26th, 2013, Vrnjačka Banja, Serbia, CD Proceedings, pp.141-144. (ISBN 978-86-7520-267-7)

2.1.11. S. Kocić-Tanackov, G. Dimić, L. Mojović, J. Pejin, A. Djukić-Vuković (2013) Toxigenic mycopopulation in some meat products, International 57th Meat Industry Conference. Meat and meat products – perspectives of sustainable production, Belgrade Serbia June 10-12th, 324-330.

2.2. Saopštenja na međunarodnim skupovima štampana u izvodu (M34)

2.2.1. M. Ćurčić Jovanović, D. Djukić-Ćosić, M. Ilić, M. Mitrović, S. Torbica, A. Djukić, V. Matović, Fluoride content in spring waters of mountains in Serbia. Fourth Congress on Pharmacy of Macedonia with international participation; September 26-30, 2007; Ohrid, Macedonia, Book of abstracts: Maced Pharm Bull, 53(1,2) 326.

2.2.2. A. Djukić-Vuković, M. Rakin, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, S. Nikolić, Possibilities to lactic acid production on different agricultural by-products, 8th European Congress of Chemical engineering/ 1st European Congress of Applied Biotechnology (ECCE/ECAB), Berlin, Germany, September 25-29, 2011., DECHEMA e.V., Society for Chemical Engineering and Biotechnology, Poster list No. P 36.23.

2.2.3. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, M. Bulatović, J. Pejin, Impact of oxygen exposure and shaking on lactic acid fermentation by Lactobacillus rhamnosus ATCC 7469 on liquid stillage, Microbiologia Balkanica 2011/MICROMED 2011, 7th Balkan Congress of microbiology/8th Congress of Serbian Microbiologists, October 25-29, 2011, Belgrade, Serbia, Serbian Society for Medical microbiology and Serbian Society for Microbiology, Proceedings – CD ROM (ISBN 978-86-914897-0-01)

2.2.4. M. Marković, S. Markov, D. Pejin, L. Mojović, M. Vukašinović, J. Pejin, A. Đukić-Vuković, Temperature influence on lactic acid fermentation with usage of triticale stillage as medium, 6th Central European Congress on Food – CEFood Congress, University of Novi Sad, Institute of Food Technology, 23-26 May 2012, Novi Sad, Serbia, Abstract book, V Food Biotechnology, novel by-products, p 411, (ISBN 978-86-7994-028-5).

3. Naučni radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja (M50)

3.1. Vodeći časopisi nacionalnog značaja (M51)

3.1.1. L. Mojović, M. Vukašinović Sekulić, A. Đukić, D. Pejin, M. Rakin, J. Pejin, S. Nikolić, Production of lactic acid on liquid distillery stillage, Journal on processing and energy in agriculture (former PTEP), (2011) 15(1)1-5. (ISSN 1821-4487)

3.2. Rad u časopisu nacionalnog značaja (M52)


3.2.1. A. Đukić-Vuković, L. Mojović, D. Pejin, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, J. Pejin, Proizvodnja mlečne kiseline na tečnoj destilerijskoj džibri pomoću Lactobacillus rhamnosus ATCC 7469, Zbornik radova Tehnološkog fakulteta, Leskovac, 20 (2011) 96-104. (ISSN 0352-6542)

3.2.2. A. Đukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, J. Pejin, J.Hao, (2012) Utilization of the stillage from bioethanol production on waste bread for lactic acid and biomass production, Journal on processing and energy in agriculture (former PTEP), 16 (1) 14–18. (ISSN 1821-4487)

3.2.3. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, V. Semenčenko, M. Radosavljević, D. Terzić, S. Nikolić, J. Pejin, Evaluation of the residue of lactic acid fermentation on stillage as an animal feed, Journal on processing and energy in agriculture (former PTEP), 17 (2) (2013), pp. 64-67. (ISSN 1821-4487, UDK: 631.55/56:620.92 )

3.2.4. J. Pejin, O. Grujić, L. Mojović, M. Radosavljević, S. Kocić-Tanackov, A. Djukić-Vuković, The application of triticale variety Adonis as the substitute for barley malt in wort production, Journal on processing and energy in agriculture (former PTEP), 17 (3) (2013) pp. 110-114. (ISSN 1821-4487, UDK: 631.55/56:620.92 )

4. Zbornici nacionalnih naučnih skupova (M60) 4.1. Saopštenja na nacionalnim skupovima štampana u celini (M63)

4.1.1. A. Đukić, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, D. Pejin, M. Rakin, J. Pejin, S. Nikolić, Uticaj temperature i prisustva kiseonika na mlečno-kiselinsku fermentaciju pomoću Lactobacillus paracasei ssp. paracasei NRRLB 4654 na tečnoj destilerijskoj džibri, Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem „Biotehnologija za održivi razvoj“, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 24-26. novembar 2010., Knjiga celih radova - CD izdanje, str. 25-28. 4.1.2. M. Vukašinović-Sekulić, L. Mojović, M. Rakin, S. Nikolić, A. Đukić, M. Marković, S. Markov, Selection of strains from Lactobacillus sp. for lactic acid fermentation of thin stillage, Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem „Biotehnologija za održivi razvoj“, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 24-26. novembar 2010., Knjiga celih radova - CD izdanje, str. 41-44. 4.1.3. S. Nikolić, M. Vukašinović-Sekulić, D. Pejin, L. Mojović, M. Rakin, J. Pejin, A. Đukić, Proizvodnja mlečne kiseline iz kukuruzne tečne džibre pomoću Lactobacillus rhamnosus ATCC 7469, Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem „Biotehnologija za održivi razvoj“, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 24-26. novembar 2010., Knjiga celih radova - CD izdanje, str. 61-64.

4.1.4. M. Bulatović, M. Rakin, L. Mojović, S. Nikolić, A. Đukić - Vuković, M. Vukašinović - Sekulić, Uticaj različitih izvora ugljenika na rast soja Lb. johnsonii NRRL B-2178 pri proizvodnji probiotskog napitka na bazi surutke, Prva konferencija mladih hemičara Srbije, Tehnološko-metalurški fakultet Beograd, 19-20 oktobar 2012, p. 78-82. (ISBN 978-86-7132-051-1)

5. Magistarske i doktorske teze (M70)

5.1. Odbranjena doktorska disertacija (M71)

Aleksandra Djukić-Vuković, “Proizvodnja mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri”, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2013.

6. Naučna saradnja i saradnja sa privredom


6.1. Učešće u međunarodnim naučnim projektima

6.1.1. Međunarodni projekat bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Kine “Unapređenje proizvodnje hemikalija na obnovljivoj biomasi“, 2011/2012 godine (evidencioni broj: 1-3 od 2011 god.)

6.2. Učešće u projektima, studijama, elaboratima i sl. sa privredom; učešće u

projektima finansiranim od strane nadležnog Ministarstva

6.2.1. Projekat TR20064 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj pod nazivom: Razvoj tehnoloških postupaka za proizvodnju aditiva i novih formulacija za prehrambenu industriju 2009-2010. godine

6.2.2. Projekat TR18002 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj pod nazivom: Povećanje efikasnosti proizvodnje bioetanola na obnovljivim sirovinama potpunim iskorišćenjem sporednih proizvoda. 2010-2011. godine

6.2.3. Projekat TR31017 Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj pod nazivom: Proizvodnja mlečne kiseline i probiotika na otpadnim proizvodima prehrambene i agro-industrije, 2011- 2013. godine.

3. ANALIZA PUBLIKOVANIH RADOVA

U cilju selekcije odgovarajućih vrsta bakterija mlečne kiseline za integrisanu proizvodnju mlečne kiseline i probiotske biomase na destilerijskoj džibri različitog porekla ispitano je više bakterijskih vrsta. U publikacijama 4.1.2. je na kukuruznoj džibri je izvršena selekcija sojeva bakterija mlečne kiseline pogodnih za paralelnu proizvodnju mlečne kiseline i biomase, dok su u publikacijama 2.2.2. i 3.2.2. prikazani rezultati selekcije pogodnih sojeva na džibri od otpadnog hleba. Kao najproduktivniji soj za proizvodnju mlečne kiseline i biomase na hlebnoj destilerijskoj džibri odabran je L. rhamnosus ATCC 7469. Takođe. Ovaj soj je pokazao sposobnost stereoselektivne proizvodnje L izomera mlečne kiseline koji je najpogodniji za humanu i animalnu primenu.

U publikacijama 1.1.1., 2.2.3., 3.2.1., 4.1.1. i 2.2.4. je ispitivan uticaj različitih parametara na proizvodnju mlečne kiseline i broj bakterija mlečne kiseline u fermentaciji na destilerijskoj džibri različitog porekla (kukuruzna džibra, džibra od otpadnog hleba, džibra tritikalea): uticaj temperature, aeracije, mešanja, koncentracije inokuluma i dodatka sredstava za neutralizaciju je ispitivan. Pokazano je da se najviši prinos i koncentracija mlečne kiseline ostvaruju pri temperaturi od 41°C, koncentraciji inokuluma od 5% (v/v), uz dodatak 2% (w/v) CaCO3 i mešanje u mikroaerofilnim uslovima.

U cilju postizanja što efikasnije konverzije šećera u mlečnu kiselinu i povećanja produktivnosti procesa ispitian je uticaj početne koncentracije šećera kao i efikasnost dolivnog naspram šaržnog postupka mlečno-kiselinske fermentacije na hlebnoj destilerijskoj džibri. U publikacijama 1.1.4. i 2.1.4. je pokazano da se najviša koncentracija mlečne kiseline i najpovoljniji koeficijent prinosa ostvaruju u fermentacijama na džibri sa početnom koncentracijom šećera od 55 g L-1 u dolivnom fermentacionom postupku. Takođe je u publikacijama 2.1.6. i 1.1.4. predstavljen uticaj početne koncentracije šećera i fermentacione strategije na prinos biomase L. rhamnosus ATCC 7469 uz ispitivanje probiotskih karakteristika preživljavanja u prisustvu goveđe žuči i niskog pH istog soja. Pokazano je da preko 85% ćelija L. rhamnosus ATCC 7469 preživljava četvorosatnu izloženost pH vrednosti 2,5 i koncentraciji žučne soli od 0,3%.


U radu 1.1.5. su predstavljeni rezultati ispitivanja imobilizacije L. rhamnosus ATCC 7469 na zeolit i primene imobilisanih bakterija za recirkulaciju u proces. Pokazano je da se recirkulacijom postiže značajno unapređenje produktivnosti u odnosu na klasičan šaržni postupak. Takođe je na osnovu rezultata potvrđeno da se ćelije L. rhamnosus ATCC 7469 mogu snažno adsorbovati na površinu zeolita, što je rezultat sposobnosti produkcije egzopolisaharida i elektrostatičkih interakcija između površine zeolita i površine ćelija.

Takođe, ispitivani su različiti postupci iskorišćenja sporednih proizvoda agro-industrije sa aspekta povećanja isplativosti proizvodnje bioetanola u Srbiji. U radovima 1.1.3, 2.1.1. i 2.1.6. predstavljeni su rezultati različitih postupaka iskorišćenja džibre od kukuruza, tritikalea i otpadnog hleba: za proizvodnju mlečne kiseline, za proizvodnju stočne hrane, efekti recirkulacije u proces i uticaj na prinos bioetanola, a sve u cilju poboljšanja ekonomike proizvodnje bioetanola. Ovim alternativnim postupcima korišćenja džibre smanjuju se troškovi njene prerade i tretmana pre odlaganja u vodotokove, uz stvaranje dodate vrednosti procesu, a troškovi tretmana džibre inače značajno opterećuju finansijski aspekt proizvodnje bioetanola i utiču na njgovu konkurentnost kao goriva.

Unapređenja procesa proizvodnje bioetanola na skrobnim sirovinama tritikaleu i kukuruzu su prikazani u radovima 2.1.5., 2.1.7., 2.1.8. i 2.1.10. Prikazani su efekti dodatka Mg2+ i Ca2+ kao mineralnih dodataka na efikasnost proizvodnje bioetanola na tritikaleu, dok je u radu 2.1.5. predstavljeno unapređenje postupka proizvodnje bioetanola na kukuruzu korišćenjem soja Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus, odnosno u radu 1.3.1. je prikazano poboljšanje efikasnosti procesa proizvodnje bioetanola na kukuruznoj džibri imobilizacijom Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus unutar alginatnih čestica.

Kao još jedna od mogućih strategija iskorišćenja sporednih proizvoda agro-industrije ispitivana je mogućnost proizvodnje mlečne kiseline i funkcionalnih napitaka fermentacijom surutke. U radovima 4.1.4., 2.1.2., 1.2.4. i 1.2.2. predstavljene su mogućnosti korišćenja različitih vrsta bakterija mlečne kiseline za proizvodnju funkcionalnih napitaka na bazi surutke, takođe predstavljeni su najvažniji procesni parametri uz optimizaciju uslova fermentacije.

Nakon mlečno-kiselinske fermentacije džibre od otpadnog hleba hemijski je okarakterisan njen sastav sa aspekta primene u ishrani životinja i dobijene vrednosti važnih parametara za stočnu hranu (sadržaj proteina, masti, NFE, vlakana, pepela, energetskih parametara i sl.) su upoređene sa vrednostima nefermentisane džibre. Rezultati ovih ispitivanja su predstavljeni u radovima 3.2.3. i 2.1.9. U radu 1.1.2. je predstavljen hemijski sastav kukuruzne džibre različitih hibrida sa aspekta primene u ishrani životinja. Takođe, u ovom radu je ispitana veza između fizičko-hemijskih karakteristika različitih hibrida kukuruza i prinosa bioetanola dobijenih nakon alkoholne fermentacije i utvrđeno je da postoji pozitivna korelacija između proizvodnje bioetanola i sadržaja mekog endosperma. Ova i druge korelacije dobijene u radu bi se mogle koristiti pri izboru hibrida pogodnih za proizvodnju bioetanola na osnovu fizičko-hemijskih karakteristika.

4. CITIRANOST RADOVA KANDIDATA

Radovi dr Aleksandre Djukić-Vuković su ukupno do sada citirani 4 puta bez autocitata.Citirani su sledeći radovi: 1.1.1. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, M. Rakin, S. Nikolić, J. Pejin, Maja Bulatović, (2012) Effect of different fermentation parameters on L- lactic acid production from liquid distillery stillage, Food Chemistry, 134 (2) 1038-1043. IF(2012)=3,334 (ISSN 0308-8146)


1. Mohamed Ali Abdel-Rahman, Yukihiro Tashiro, Kenji Sonomoto, (2013) Recent advances in lactic acid production by microbial fermentation processes, Biotechnology advances, 2013, (in press) DOI: dx.doi.org/10.1016/j.biotechadv.2013.04.002

1.1.2. V. Semenčenko, L. Mojović, A. Djukić-Vuković, M. Radosavljević, D. Terzić, M. Milašinović-Seremešić, (2012) Suitability of some selected maize hybrids from Serbia for bioethanol and dried distillers’ grains with soluble (DDGS) production, Journal of the science of food and agriculture, 93 (4) 811-818. IF(2012) = 1,759 (ISSN (štampano izdanje) 0022-5142, ISSN (elektronsko izdanje) 1097-0010) 2. Eleazu C. O., Ironua C., (2013) Physicochemical composition and antioxidant properties of a sweetpotato variety (Ipomoea batatas L) commercially sold in South Eastern Nigeria, African journal of biotechnology, 12 (7), pp. 720-727.

1.1.3. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, M. Vukašinović-Sekulić, S. Nikolić, J. Pejin, (2012) Integrated production of lactic acid and biomass on distillery stillage, Bioprocess and biosystems engineering, DOI: 10.1007/s00449-012-0842-x IF (2012)= 1,869 (ISSN 1615-7591)

3. Yu, B., Zeng, Y., Jiang, X., Wang, L., Ma, Y., Trends in polymer-grade L-lactic acid fermentation by non-food biomass, Shengwu Gongcheng Xuebao/Chinese Journal of Biotechnology, 29 (4) 2013, pp. 411-421.

1.1.4. A. Djukić-Vuković, L. Mojović, B. Jokić, S. Nikolić, J. Pejin, (2013) Lactic acid production on liquid distillery stillage by Lactobacillus rhamnosus immobilized onto zeolite, Bioresource technology, 135 (May 2013) 454-458. IF(2012)=4,750 (ISSN 0960-8524) 4. Mohamed Ali Abdel-Rahman, Yukihiro Tashiro, Kenji Sonomoto, (2013) Recent advances in lactic acid production by microbial fermentation processes, Biotechnology advances, 2013, (in press) DOI: dx.doi.org/10.1016/j.biotechadv.2013.04.002 5. ELEMENTI ZA KVALITATIVNU OCENU NAUČNOG DOPRINOSA KANDIDATA I MINIMALNI KVANTITATIVNI USLOVI ZA IZBOR 5.1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu

- Kandidatkinja je bila autor ili koautor ukupno 10 naučnih radova i 15 saopštenja na međunarodnom nivou i 5 naučnih radova i 4 saopštenja na nacionalnom nivou. - Aleksandra Djukić-Vuković je učestvovala ili učestvuje na istraživanjima u okviru tri domaća i jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

5.2. Razvoj uslova za naučni rad, obrazovanje i formiranje naučnih kadrova

- Tokom realizacije naučnih projekata kandidatkinja je aktivno učestvovala u realizaciji naučne saradnje Tehnološko-metalurškog fakulteta sa drugim institucijama. - Kandidatkinja je učestvovala u izradi 4 diplomska rada i jednog master rada. - Aleksandra Djukić-Vuković je angažovana na izvođenju vežbi iz predmeta Farmaceutska biotehnologija (školska 2010/2011; 2011/2012; 2012/2013) na osnovnim studijama i Farmaceutska biotehnologija (školska 2011/2012; 2012/2013) i Analitika životnih namirnica (školska 2011/2012, 2012/2013) na master studijama.

5.3. Kvalitet naučnih rezultata 5.3.1. Uticajnost, pozitivna citiranost, ugled i uticajnost publikacija u kojima su kandidatovi radovi objavljeni


U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu dr Aleksandra Djukić-Vuković je, kao autor ili koautor, do sada objavila 5 radova u međunarodnim časopisima ranga M21 i četiri rada u časopisima kategorije M23, jedan rad u časopisima bez kategorije na međunarodnom nivou. Radovi kandidata su do sada citirani 4 puta, 2 puta u vrhunskom međunarodnom časopisu i 2 puta u međunarodnom časopisu. Pozitivna citiranost radova kandidata ukazuje na aktuelnost, uticajnost i ugled objavljenih radova, naročito imajući u vidu da su radovi publikovani u periodu od 2012-2013 godine. 5.3.2. Efektivan broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora, ukupan broj kandidatovih radova, udeo samostalnih i koautorskih radova u njemu, kandidatov doprinos u koautorskim radovima

Dr Aleksandra Djukić-Vuković je u dosadašnjem naučnoistraživačkom radu publikovala 35 bibliografskih jedinica i to: 26 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou i 9 naučnih radova i saopštenja na nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 6,41. Na sedam radova (od kojih su tri rada u vrhunskim međunarodnim časopisima, jedan u međunarodnom časopisu, a tri u nacionalnim časopisima) i sedam saopštenja dr Aleksandra Djukić-Vuković je bila prvi autor. 5.3.3. Stepen samostalnosti u naučnoistraživačkom radu i uloga u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu

Dr Aleksandra Djukić-Vuković je tokom dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada pokazala visok stepen samostalnosti u idejama, kreiranju i realizaciji eksperimenata, obradi rezultata i pisanju naučnih radova, koji se u najvećem broju odnose na istraživanja primene različitih otpadnih proizvoda agroindustrije za proizvodnju mlečne kiseline ili stočne hrane, razvijanje tehnika imobilizacije bakterija mlečne kiseline na zeolitu, definisanju kinetike mlečno-kiselinske fermentacije u različitim sistemima uz optimizaciju najvažnijih procesnih parametara.

U toku svog istraživačkog rada Dr Aleksandra Djukić-Vuković je publikovala rezultate nastale u saradnji sa istraživačima više naučnih ustanova u zemlji (Tehnološki fakultet - Novi Sad, Institut za kukuruz “Zemun polje” - Beograd, Shanghai Advanced Research Institute Chanise Academy of Sciences - Shanghai, Farmaceutski fakultet – Beograd, što govori u prilog njenoj komunikativnosti i sposobnosti timskog rada.

Rezultate svojih istraživanja je sistematski analizirala, objasnila i publikovala u uticajnim međunarodnim časopisima Sumarni prikaz dosadašnje naučno-istraživačke aktivnosti

Kategorija rada Koeficijent kategorije

Broj radova u kategoriji

Zbir

Radovi u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21) 8 5 40 Radovi u časopisima međunarodnog značaja (M23) 3 4 12

Radovi saopšteni na skupovima međunarodnog značaja štampani u celini (M33)

1 11 11

Radovi saopšteni na skupovima međunarodnog značaja štampani u izvodu (M34)

0,5 4 2

Naučni radovi objavljeni u vodećim časopisima nacionalnog značaja (M51)

2 1 2

Naučni radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja (M52)

1,5 4 6

Radovi saopšteni na skupovima nacionalnog značaja štampani u celini (M63)

0,5 4 2

Odbranjena doktorska disertacija (M71) 6 1 6 UKUPAN KOEFICIJENT 81


Uslov za izbor u zvanje naučni saradnik za tehničko-tehnološke i biotehničke nauke, koje propisuje Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, je da kandidat ima ukupno najmanje 16 poena koji treba da pripadaju sledećim kategorijama:

Minimalni kvantitativni zahtevi za sticanje zvanja

naučni saradnikMinimalno potrebno

Ostvareno

Ukupno 16 81 M10 + M20 + M31 + M32 + M33+M41+M42+M51 9 65

M21+M22+M23+M24 4 52 ZAKLJUČAK

Na osnovu detaljne analize dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada i ostvarenih rezultata dr Aleksandre Djukić-Vuković, Komisija smatra da kandidatkinja ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje naučni saradnik i predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu da ovaj izveštaj prihvati i isti prosledi odgovarajućoj komisiji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije na konačno usvajanje. Beograd, 02.07.2013. godine

ČLANOVI KOMISIJE

Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF-a, Beograd

Dr Maja Vukašinović-Sekulić, Doc. TMF-a, Beograd

Dr Ksenija Popović, naučni savetnik IHTM-a, Beograd


Tehnološko-metalurški fakultet Univerzitet u Beogradu Karnegijeva 4, Beograd REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA I Opšti podaci o kandidatu Ime i prezime: Aleksandra P. Djukić-Vuković Godina rođenja: 1984. JMBG: 3007984765024 Naziv institucije u kojoj je kandidat stalno zaposlen: po ugovoru na određeno, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu (TMF) Diplomirao: 05.05.2008. godine Farmaceutski fakultet u Beogradu Magistrirao: Doktorirao: 17.06.2013. godine Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu Naučno zvanje koje se traži: naučni saradnik Oblast nauke u kojoj se traži zvanje: Biotehničke nauke Grana nauke u kojoj se traži zvanje: Biotehnologija Naučna disciplina u kojoj se traži zvanje: Industrijska biotehnologija Naziv naučnog matičnog odbora kojem se zahtev upućuje: Matičnom naučnom odboru za biotehnologiju i poljoprivredu II Datum izbora-reizbora u naučno zvanje: Naučni saradnik: - III Naučno-istraživački rezultati (prilog 1 i 2 pravilnika): 1. Monografije, monografske studije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije međunarodnog značaja (uz donošenje na uvid) (M10)

broj vrednost ukupno M11 = M12 = M13 = M14 = M15 = M16 = M17 = M18 = 2. Radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja (M20):

broj vrednost ukupno M21 = 5 8 40 M22 = M23 = 4 3 12 M24 = M25 = M26 = M27 = M28 = 3. Zbornici sa međunarodnih naučnih skupova (M30):

broj vrednost ukupno M31 = M32 =


M33 = 11 1 11 M34 = 4 0,5 2 M35 = M36 = 4. Nacionalne monografije, tematski zbornici, leksikografske i kartografske publikacije nacionalnog značaja; naučni prevodi i kritička izdanja građe, bibliografske publikacije (M40):

broj vrednost ukupno M41 = M42 = M43 = M44 = M45 = M46 = M47 = M48 = M49 = 5. Časopisi nacionalnog značaja (M50):

broj vrednost ukupno M51 = 1 2 2 M52 = 4 1,5 6 M53 = M54 = M55 = 6. Zbornici skupova nacionalnog značaja (M60):

broj vrednost ukupno M61 = M62 = M63 = 4 0,5 2 M64 = M65 = M66 = 7. Magistarske i doktorske teze, M70

broj vrednost ukupno M71 = 1 6 6 M72 = IV Elementi za kvalitativnu ocenu naučnog doprinosa kandidata (Prilog 1). 1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu: (Nagrade i priznanja za naučni rad, uvodna predavanja na konferencijama i druga predavanja po pozivu, članstva u odborima međunarodnih naučnih konferencija i odborima naučnih društava, članstva u uređivačkim odborima časopisa, uređivanje monografija, recenzije naučnih radova i projekata)


Dr Aleksandre Djukić-Vuković je nagrađena prvim mestom na nacionalnom takmičenju najboljih studenata doktorskih studija iz oblasti prehrambene tehnologije i prehrambenog inženjerstva koje je održano u februaru 2013. godine. Svojom doktorskom disertacijom je predstavljala Srbiju na evropskom takmičenju najboljih doktorskih disertacija iz oblasti prehrambene tehnologije i prehrambenog inženjerstva u Parmi, u maju 2013. godine. U periodu od juna 2009. godine do januara 2011. godine bila je stipendista Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. U toku svog naučnog rada dr Aleksandra Djukić-Vuković je recenzirala naučne radove za tri časopisa: Composite interfaces, Chiang Mai journal of science, African journal of biotechnology. Član je Društva mikrobiologa Srbije. 2. Angažovanost u razvoju uslova za naučni rad, obrazovanju i formiranju naučnih kadrova: (Doprinos razvoju nauke u zemlji; mentorstvo pri izradi master, magistarskih i doktorskih radova, rukovođenje specijalističkim radovima; pedagoški rad; međunarodna saradnja; organizacija naučnih skupova)

Dr Aleksandra Djukić-Vuković je još u okviru osnovnih studija na Farmaceutskom fakultetu bila angažovana kao predsednik Farmaceutskog Istraživačkog Društva “Dr Jovan Tucakov” na organizaciji i realizaciji više projekata naučnih istraživanja u zemlji i inostranstvu u cilju afirmacije naučnih istraživanja među studentima i podsticanju dublje saradnje između profesora i studenata van redovne nastave. Kao rezultat tih projekata publikovano je više naučnih radova na skupovima u zemlji i inostranstvu. Dr Aleksandra Djukić-Vuković je učestvovala u organizaciji međunarodnog skupa European Pharmaceutical Students Association – Summer University 2004. U toku osnovnih studija na Farmaceutskom fakultetu je učestvovala i u međunarodnoj saradnji sa Farmaceutskim fakultetom –Skopje, dok je u toku rada na Tehnološko-metalurškom fakultetu učestvovala u međunarodnom projektu bilateralne saradnje sa Shanghai Advanced Research Institute, Šangaj, Kina.

Dr Aleksandra Djukić-Vuković je do sada bila angažovana na izvođenju vežbi iz predmeta Farmaceutska biotehnologija (školska 2010/2011; 2011/2012; 2012/2013) na osnovnim studijama i Farmaceutska biotehnologija (školska 2011/2012; 2012/2013) i Analitika životnih namirnica (školska 2011/2012, 2012/2013) na master studijama. Učestvovala je u izradi 4 diplomska i jednog master rada. 3. Organizacija naučnog rada: (Rukovođenje projektima, potprojektima i zadacima; tehnološki projekti, patenti, inovacije i rezultati primenjeni u praksi; rukovođenje naučnim i stručnim društvima; značajne aktivnosti u komisijama i telima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i telima drugih ministarstava vezanih za naučnu delatnost; rukovođenje naučnim institutcijama) 4. Kvalitet naučnih rezultata: (Uticajnost; parametri kvaliteta časopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova;efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora; stepen samostalnosti i stepen učešća u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata realizaciji koautorskih radova; značaj radova)

Radovi Dr Aleksandre Djukić-Vuković publikovani u međunarodnim časopisima M21 kategorije do sada su citirani 4 puta u međunarodnim časopisima Biotechnology advances, African journal of biotechnology i Shengwu Gongcheng Xuebao/Chinese Journal of Biotechnology.

Pozitivna citiranost radova kandidata ukazuje na aktuelnost, uticajnost i ugled objavljenih radova.


Dr Aleksandra Djukić-Vuković je u dosadašnjem naučnoistraživačkom radu publikovala 35 bibliografskih jedinica i to: 26 naučnih radova i saopštenja na međunarodnom nivou i 9 naučnih radova i saopštenja na nacionalnom nivou. Prosečan broj autora po radu za ukupno navedenu bibliografiju iznosi 6,41. Na sedam radova (od čega su tri u vrhunskim međunarodnim časopisima, jedan u međunarodnom časopisu i tri u nacionalnim časopisima) i sedam saopštenja dr Aleksandra Djukić-Vuković je bila prvi autor.

U svom dosadašnjem radu dr Aleksandra Djukić-Vuković je pokazala samostalnost u kreiranju, realizaciji eksperimenata i u obradi rezultata. Pri tome je demonstrirala visok nivo interesa za istraživački rad, kreativnost, preciznost i upornost u ostvarenju složenih naučno- istraživačkih ciljeva i rešavanju ozbiljnih naučno-istraživačkih problema i izazova iz oblasti kojom se bavi. Rezultati istraživanja koji su prikazani u okviru doktorske disertacije predstavljaju originalni naučni doprinos u oblasti valorizacije otpadnih proizvoda agro-industrije, kao takvi značajno su doprineli realizaciji odredjenih projekata finansiranih od Ministarstva prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Srbije, i potvrdili istraživačku kompetentnost kandidata. Osim individualnih kvaliteta, kandidat je pokazao sklonost ka timskom radu, o čemu govore zajedničke publikacije kako sa kolegama sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, tako i sa kolegama iz drugih institucija.

Rezultate svojih istraživanja je sistematski analizirala, objasnila i publikovala u uticajnim međunarodnim časopisima.

5. Ispunjenost uslova za sticanje predloženog naučnog zvanja na osnovu koeficijenata M:

Diferencijalni uslov od izbora u zvanje istraživač saradnik do izbora u zvanje naučni saradnik

Neophodno Ostvareno

Ukupno 16 81 M10+M20+M31+M32+M33 M41+M42+M51 ≥

9 65

M21+M22+M23+M24 ≥ 4 52

ZAKLJUČAK

Na osnovu prikazane detaljne analize dosadašnjeg rada i postignutih rezultata, kao i uvida

u ukupne naučno-istraživačke rezultate koje je kandidat dr Aleksandra Djukić-Vuković, pokazala, Komisija smatra da kandidat ispunjava sve uslove za izbor u zvanje NAUČNI SARADNIK. Stoga, predlažemo Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu da ovaj izveštaj prihvati i isti prosledi odgovarajućoj komisiji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike na Srbije na konačno usvajanje.

PREDSEDNIK KOMISIJE

Dr Ljiljana Mojović, red. prof. TMF-a, Beograd




Na sednici Nastavno-naučnog veća Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu održanoj 30.05.2013. imenovani smo za članove Komisije za podnošenje izveštaja o ispunjenosti uslova za sticanje naučno-istraživačkog zvanja ISTRAŽIVAČ-SARADNIK kandidata Jelene Mirković, dipl. inž. tehnologije.

Na osnovu pregleda i analize dostavljenog materijala i uvida u dosadašnji rad Jelene Mirković podnosimo sledeći

IZVEŠTAJ

Biografski podaci Jelena Mirković rođena je 19.04.1985. godine u Kraljevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Trsteniku. Osnovne studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu započela je 2004/2005. školske godine, smer Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. Diplomirala je 2010. godine sa prosečnom ocenom 9,89. Diplomski rad pod nazivom „Ispitivanje kinetičkih parametara i mehanizma enzimske sinteze 4-etoksimetil-6-metil-3-cijano-2-piridona“ odbranila je sa ocenom 10. Školske 2010/11. se upisala na doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu, studijski program Hemija. U okviru doktorskih studija, položila je sve ispite, sa prosečnom ocenom 10. Jelena Mirković je dobila nagradu Panta S. Tutundzić za postignute izvanredne rezultate u toku studiranja (za školsku 2004/2005. godinu). U toku studiranja bila je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka (2007-2010) i Fonda za mlade talente Ministarstva za omladinu i sport (2008-2009). Dobitnik je diplome u okviru projekta „Investiramo u evropske vrednosti“ Eurobank EFG (2009). 2011. godine dobila je Specijalno priznanje Srpskog hemijskog društva za izuzetan uspeh tokom studija. Naučno-istraživački rad

Jelena Mirković je od 1. februara 2011. zaposlena na Tehnološko-metalurškom fakultetu, u okviru projekta osnovnih istraživanja iz hemije pod nazivom „Proučavanje sinteze, strukture i aktivnosti organskih jedinjenja prirodnog i sintetskog porekla“ (broj projekta 172 013). U zvanje istraživač-pripravnik izabrana je 26.maja 2011. Spisak naučnih radova kandidata 1. Rad u međunarodnom časopisu – M23

1. Jelena M. Mirković, Gordana S. Ušćumlić, Aleksandar D. Marinković, Dušan Ž. Mijin, Azo-hidrazon tautomerija arilazo piridonskih boja, Hem. Ind., 2013, 67, 1-15.

2. Jelena M. Mirković, Dušan Ž. Mijin, Slobodan D. Petrović, Milrinon – svojstva i sinteza, Hem. Ind., 2013, 67, 17-25.


2. Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu – M64

1. Jelenа Mirković, Aleksаndаr Mаrinković, Dušаn Mijin, Veselin Maslak, C. Oliver Kappe, Sinteza 4-(supstituisanih fenil)-6-fenil-3-cijano-2-piridona iz etil-2-cijanoakrilata i acetofenona u mikrotalasnom reaktoru, 49. savetovanje Srpskog hemijskog društvа,, Kragujevac, Srbija, 13. i 14. Maj 2011. Progrаm i krаtki izvodi rаdovа str. 132

2. Jelenа Mirković, Aleksаndаr Mаrinković, Gordаnа Ušćumlić, Dušаn Mijin, Uticаj rаstvаrаčа i supstituenаtа nа položаj аzo-hidrаzon tаutomerije kod metoksifenilаzo piridonskih bojа, 50. sаvetovаnje Srpskog hemijskog društvа, Beogrаd, Srbijа, 14. i 15. Juni 2012. Progrаm i krаtki izvodi rаdovа str. 162

3. Jelena Mirković, Jelena Marković, Aleksandar Marinković, Gordana Ušćumlić, Dušan Mijin, Uticaj rastvarača na azo-hidrazon tautomeriju kod tiazolilazo piridonskih boja, Proučavanje solvatohromnog ponašanja 2,6-bis[(E)-2-(3-etoksi-4-hidroksifenil)etenil]piridina, Prva Konferencija mladih hemičara Srbije, Beograd, Srbija, 19. i 20. oktobar 2012. Program i Kratki izvodi radova str.57

4. Jelena Marković, Nemanja Trišović, Jelena Mirković, Aleksandar Marinković, Proučavanje solvatohromnog ponašanja 2,6-bis[(E)-2-(3-etoksi-4-hidroksifenil)etenil]piridina, Prva Konferencija mladih hemičara Srbije, Beograd, Srbija, 19. i 20. oktobar 2012. Program i Kratki izvodi radova str.55

Zaključak Na osnovu dosadašnjeg rada i pokazanih rezultata tokom doktorskih studija i u okviru naučno-istraživačkog rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Jelena Mirković, dipl. inž. tehnologije, je pokazala izrazitu sklonost i sposobnost za bavljenje naučno-istraživačkim radom. Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu da Jelenu Mirković, dipl. inž. tehnologije, izabere u zvanje ISTRAŽIVAČ-SARADNIK jer ispunjava sve potrebne uslove. U Beogradu, .

Članovi Komisije:

Dr Dušan Mijin, red.prof. TMF Dr Gordana Ušćumlić, red.prof. TMF Dr Nataša Valentić, docent TMF

Documents

nnvece 23. septembar 2013 - University of Belgradearhiva.tmf.bg.ac.rs/interno/nnvece 26 septembar 2013.pdf · Истанбулу, Турска, у периоду од 11. 8. 2013