Septembar 2013, broj 10

Број 10,

септембар 2013.

Часопис студената

Биолошког факултета

Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламент

Биолошког факултета,

Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник

Душан РадојевићБиологија, V семестар

УреднициБојан ПетровићМолекуларна биологија и физиологија, мастер

Невена ПетровићМолекуларна биологија и физиологија, докторске студије

Ана ВулетићЕкологија, мастер

Лектура

Лена ИлићБиологија, III семестар

РедакцијаАлександра ВукојичићМолекуларна биологија и физиологија, докторске студијеМарко СтојановићЕкологија, VII семестар

Весна ЂоковићМолекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Тања ПајићБиологија, апсолвент

Марија Гајић Биологија, мастер

Петар ЂурићМолекуларна биологија и физиологија, III семестар

Наташа ПавловићБиологија, V семестар

Милена СпасојевићБиологија, V семестарфизиологијаТамара БањевићБиологија, VII семестарАна БошковићБиологија Сузана СтанисављевићМолекуларна биологија ифизиологијаКатарина СтевановићМолекуларна биологија и физиологија, V семестарМарија ВасовићЕкологија, V семестарЈелена ЖивановићБиологијаЈелена КумовићБиологија, V семестар

СараднициМилица Новаковић

Бојана Мићић

Јована Петровић

Адреса[email protected]

ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

Профил на issuu.com

Twitter профил

Интернет презентација

Facebook група

Драге колеге, имам

изузетно задовољ-

ство што могу да,

након годину дана уређивања

часописа заједно са колегама из

редакције, поделим са вама ус-

пехе које смо постигли до сад.

Почетак нове академске

године је право време за суми-

рање резултата и уједно време

да се још једном од срца захва-

лимо свим колегама, сарадницима,

професорима и асистентима који су

нам помогли да Симбиоза данас

овако изгледа.

Кренули смо од почетка

амбициозно, променили изглед

часописа како бисмо освежили и

обележили наставак рада на сту-

дентском часопису. Сарађивали

смо са професорима и асистен-

тима нашег факултета, са дека-

натом и другим студентским

организацијама.

У протеклих годину дана

редакција је објавила пет елек-

тронских бројева и једно ре-

вијално издање које смо

штампали захваљујући Студент-

ском парламенту и Биолошком

факултету. За непуних недељу

дана поделили смо вам хиљаду

примерака ревијалног броја, а за

потребе прославе јубилеја Био-

лошког факултета број је поново

штампан и дељен званицама уз

монографију Биолошког факул-

тета. Делили смо број и на при-

премној настави будућим колегама.

Овом приликом захваљујем Не-

вени Петровић, Лени Илић и

Петру Ђурићу на времену које су

посветили упознавању будућих

колега са нашим факултетом.

У три броја смо имали са-

радњу са институтима у оквиру

којих се реализује настава на

нашем факултету и надамо се

наставку сарадње.

Издвојио бих два веома

значајна успеха за ових годину

дана, а то су додељивање ISSN

броја нашем часопису и креи-

рање графичког решења за лого

Симбиозе. Захваљујем Бојану

Петровићу на дивној ангажова-

ности око каталогизације часо-

писа у Народној библиотеци

Србије. Симбиоза сада по први

пут има и лого који можете ви-

дети у оквиру импресума, захва-

љујући Јовани Петровић која је

успела да успешно реализује

моје конфузне инструкције (тру-

дио сам се да будем што јаснији)

како би требало лого да изгледа.

Читава редакција Симбиозе јој

неизмерно захваљује на томе.

У септембарском броју,

као и у наредном, тема броја

биће посвећена обележавању

јубилеја које прославља Био-

лошки факултет. У овом броју

објављујемо фото-репортажу са

прославе 160 година биологије,

40 година молекуларне биоло-

гије и физиологије и 15 година

екологије у Србији, а материјал

за репортажу обезбедили су нам

декан Биолошког факултета

проф. Др Јелена Кнежевић-Вук-

чевић, те доц. Др Драгана Мили-

чић и Лука Рубињони.

Испред редакције часо-

писа желим добродошлицу

новим колегама и успешан поче-

так студија.

Велики поздрав,

до следећег читања!

РЕЧ УРЕДНИКАДушан Радојевић

годину

СИМБИОЗА

1 / СИМБИОЗА

https://www.facebook.com/groups/298000453582864/

http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/studentska-tela-menu/studentski-parlament-menu/izdavacka-delatnost-menu/simbioza

https://twitter.com/SimbiozaCasopis

http://issuu.com/simbioza

са

др

жа

ј

фотографија санасловне странеНиколина Кнежевић(Првонаграђена фотографија на фото-конкурсу)

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА3 Извештај Студентског парламента

Новости, планови, спортске екипе

5 Структура мастер студијаКонкурс и табеле са модулима

7 БИД “Јосиф Панчић” Годишњи план активности друштва

9 Интервју са професоромПроф. др Срећко Ћурчић

11 Шангајска листаУниверзитет у Београду међу 400

најбољих у свету

15 Фото-конкурсНаграђене фотографије

17 Пракса је законAmgen Scholars Program

ТЕМА БРОЈА

19 Фото-репортажа о јубилеју

21 Великани науке (1)Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Ивану Ђаји

БИОЛОГИЈА

24 Грдоба у центру пажњеУдружење за заштиту ружних

животиња

25 Биологија у медијима

27 Краљевска болестХемофилија Б

29 Глобало загревање (1)Велика претња или велика превара?

31 Ribeiroia

ЗДРАВ ЖИВОТ

33 Бити ефикасанПродуктивност

МОЗАИК

35 Ћелијске исповести из кукурузаБарбара МекКлинток

36 Online курсеви страних језикаПредстављамо Duolingo и memrise

37 Сенка сумњеShadow of a Doubt, 1943

41 Неверовали или да

42 Редакција препоручује

19

24 3731СИМБИОЗА / 2

НОВОСТИ

СТУДЕНТСКОГ

ПАРЛАМЕНТА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА


ИНФОРМАТИВНИ КУТАК

Студентски кредитиУниверзал банка и

Министарство просвете,

науке и технолошког развоја

Рок за пријављивање на

конкурс је од 1. до 31.

октобра 2013. године.

КОНКУРС

Студентске стипендијеУниверзал банка и

Министарство просвете,

науке и технолошког развоја

Рок за пријављивање на

конкурс је од 1. до 31.

октобра 2013. године.

КОНКУРС

ПраксаРегионални центар за

таленте Београд II

Биографију и податке за

контакт послати на адресу

[email protected], Cc:

[email protected]

најкасније до 20. октобра

2013. године.

КОНКУРС

ПредавањеСупернатурал и биље Борча

5.10.2013.

“Лековито и зачинско биље”

Супернатурал парк, ада Хуjа

Пријаве до 3.10. на адресу:

а[email protected]

ВЕСТ

Унаредних пар месеци

Студентски парла-

мент ће се бавити

следећим темама:

■ Календар за предстојећу школску

годину изгледаће исто као и у пре-

тходној (6 испитних рокова и сло-

бодне недеље између јан/феб.

испитног рока и јун/јул. испитног

рока). Новитет је да ћемо најверо-

ватније увести и слободну недељу

пре јунског испитног рока.

■ Договорићемо се са професо-

рима око термина колоквијума по

семестрима, односно да се на по-

четку семестра знају сви термини и

да се они лепо распореде како сту-

денти не би имали нпр. већину ко-

локвијума у једној недељи, а у току

семестра тек пар колоквијума.

■ Покренули смо питање поправ-

них колоквијума, стога очекујте да

на неки начин ове године добијемо

и ту погодност.

■ Разговараћемо са управом фа-

култета још једном поводом услов-

ности предмета и апеловати да се

она макар правилно распореди. По-

тпуног укидања условности неће

бити.

■ Разговараћемо поново са упра-

вом факултета на тему предмета

органска хемија и проблемима веза-

ним за тај предмет (од курикулума

до самог испита).

■ Очекујте састанак Студентског

парламента са свим студентима

који би желели да изложе неки про-

блем или могуће решење неког про-

блема. О термину састанка бићете

обавештени када крене година. То

би била јединствена прилика да сви

заједно попричамо и кажемо шта

имамо једни другима. Овим путем

позивам све студенте који имају

нешто да кажу или предложе како

Милица Новаковић

Председник Студентског парламента


бисмо учинили овај Факултет

бољим да дођу и кажу шта их мучи

или радује.

СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ КРЕЋЕ УПИС У

НАРЕДНУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ.

Као што сте благовремено

обавештени о упису, тако ћете на

време сазнати све остале информа-

ције. Молим Вас пратите сајт студе-

ната Биолошког факултета , тамо ће

све бити окачено.

Такође, испред Студентског

парламента и Студента продекана

желим свим нашим студентима сре-

ћан Дан Биолошког факултета и

срећан почетак нове академске го-

дине. Желимо Вам пуно успеха и

радосних тренутака.

Поздрав!

Упис на више године студија

биће одржан у термину од 09-14 ча-

сова у следећим данима: генера-

ција уписана школске 2012/13 у

среду и четвртак (02.-03. октобра);

генерација уписана школске 2011/12

у петак и суботу (04.-05. октобра);

генерација уписана школске 2010/11

у понедељак и уторак (07.-08. ок-

тобра); генерације уписане школске

2009/10 и раније у среду и четвртак

(09.-10. октобра);

СТУДЕНТИ СТАРИХ СТУ-

ДИЈА у петак, 11. октобра и УПИС

МАСТЕР СТУДИЈА у понедељак, 14.

октобра, те по потреби и уторак, 15.

октобра.

Целу вест погледајте на

сајту студената

http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/803-v-c-u-bic-n-u-v-d-b-g-din

http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/803-v-c-u-bic-n-u-v-d-b-g-din

http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/794-lekovito-i-zacinsko-bilje

http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/index.php?websection=viewint&prev=stud&id=862

http://www.ubbstudenti.rs/upload/documents/studentski_krediti/2013-STUDENTstipendijePLAKAT.pdf

http://www.ubbstudenti.rs/upload/documents/studentski_krediti/2013-STUDENTkreditPLAKAT.pdf


СИМБИОЗА / 4

ЖЕНСКА

ОДБОЈКАШКА ЕКИПАНевена Јанковић

Контакт:

064 3049085

[email protected]

МУШКА

ОДБОЈКАШКА ЕКИПАМладен Аврамовић

Контакт:

065 8806486

[email protected]

ФУДБАЛСКА ЕКИПАМарко Лазин

Контакт:

062 1420611

[email protected]

КОШАРКАШКА ЕКИПАМилош Збиљић

Контакт:

062 457161

Кошаркашка екипа која

је основана 2008. го-

дине наставља са

радом и ове школске 2013/2014 го-

дине. Циљ нам је да свим љубите-

љима кошарке омогућимо ваннаставну

активност у виду тренинга и утакмица.

Све информације везане

око организације знаће се почетком

октобра. У плану је и организовање

уводног састанка за нову сезону који

ће се одржати до првог новембра.

Надлежан за кошарку школске

2013/2014 године биће колега

Милош Збиљић који ће вам просле-

дити све неопходне информације о

кошарци на Биолошком факултету.

Желео бих овом приликом

да се захвалим свима који су нас

претходних година подржали и бод-

рили.

СПОРТСКЕ ЕКИПЕСтудентски домовиСтудентски центар

За студенте друге, треће и

четврте године основних

академских студија, рок за

подношење пријава је од

15.09. до 31.10.2013. године;

За студенте другог и трећег

степена студија од 01.10. до

05.11.2013.године

Услове пријема прочитајте у

КОНКУРСУ

Усељење у домСтудентски центар

За студенте прве године рок за

усељење у домове

Студентског центра “Београд”,

траје до 04.10.2013.

Надам се да ће се ове го-

дине проширити број колега, како

играча тако и навијача, који ће са

нама кренути у нове победе.

Спортски поздрав,

кошаркашка екипа


Фудбалској екипи су

потребни играчи на

свим позицијама, изу-

зетно на позицији голмана. Први саста-

нак у 2013/2014 години биће одржан

у Овалној сали ИЗОО, 11.10.2013 у

17 часова.

Спортски поздрав,

Марко Лазин

Више информација о екипама

Одбојкашка екипа, друга универзитетска лига, освојено треће место

Свечани пријем

бруцоша и свечана

додела дипломаБиолошки факултет

Свечани пријем бруцоша

одржаће се у понедељак, 30.9.

у 10 часова у Великој сали

Института за зоологију

(Биолошки факултет,

Студентски трг 3, II спрат левим

степеништем). Свечана додела

диплома одржаће се у

понедељак, 30.9. у 13 часова у

Великој сали Института за зоо-

логију.

http://sc.rs/sc/obavestenja/konkurs13-14.pdf



М А С Т Е Р М О Л Е К У Л А Р Н А Б И О Л О Г И Ј А И Ф И З И О Л О Г И Ј А - услови уписа за наше студенте

(формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из ода-браних предмета и Ц број година студија)

Назив модула Предмет 1 Предмет 2 Предмет 3

БИОЛОГИЈА

МИКРООРГАНИЗАМАМикробиологија Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА И ТКИВА

Основи биологије ћелија и ткива

Хистологија органских система

БИОФИЗИКА Општа физиологија Биофизичке основе опште физиологије Основи системске биофизике

ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И БИОТЕХНОЛОГИЈА

Динамичка биохемија Основи молекуларне

биологијеМолекуларна генетика

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА

БИОМЕДИЦИНАФизиологија животиња Ендокринологија

Молекуларна физиологија органских система

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА

Упоредна морфологија и

систематика биљака

ИМУНОБИОЛОГИЈА Имунобиологија Биохемија Основи молекуларне биологије

НЕУРОБИОЛОГИЈА Општа физиологија Неуробиологија

ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА БИЉАКА

Физиологија биљака Динамичка биохемија

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Основи молекуларне биологије

Молекуларна генетика Молекуларна биологија

еукариота

М А С Т Е Р П Р О Ф Е С О Р Б И О Л О Г И Ј Е

и П Р О Ф Е С О Р Е К О Л О Г И Ј А

- услови уписа за наше студенте(формула за рангирање је А-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, а Ц број година студија)

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ЗА КОЈЕ СЕ КОНКУРС РАСПИСУЈЕ:

Биологија Молекуларна биологија и физиологија Екологија Професор биологије Професор екологије и заштите животне средине

БРОЈ СТУДЕНАТА:

биологија 40 буџет, 40 самофинасирајућих

молекуларна биологија и физиологија 30 буџет, 30 самофинасирајућих

екологија 20 буџет, 20 самофинасирајућих

професор биологије 10 студената на буџету

професор екологије и заштите животне средине 5 студената на буџету, 5 самофинасирајућих

ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УПИС:

Пријаве за упис могу да поднесу сва лица која су завршила основне академске студије у трајању од најмање 240 ЕСПБ и имајунајмање 30 ЕСПБ из предмета релевантих за програм (Обавезни предмети датог модула са основних академских студија био-логија Биолошког факултета Универзитета у Београду) односно, за професорске програме интегрално знање из биологије илиекологије.

ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ

ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ за наше држављане је 80.000,00 динара

ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ за стране држављане је 4.500,00 евра

КОНКУРС ЗА УПИС НА МАСТЕР

АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ У ШК. 2013/14.



М А С Т Е Р Б И О Л О Г И Ј А - услови уписа за наше студенте(формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из

одабраних предмета и Ц број година студија)


АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА Биологија ракова Увод у ихтиологију

БИОЛОГИЈА АЛГИ Основи алгологије и миколо-гије (МБФ) или Алгологија

(Биолози и Еколози)

Aлголошки практикум

БИОЛОГИЈА ГЉИВА Основи алгологије и миколо-гије (МБФ) илиМикологија

(Биолози и Еколози)

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА Педобиологија Развиће животиња

БИОЛОГИЈА

МИКРООРГАНИЗАМАМикробиологија Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА Развиће животиња Упоредна ембриологија животиња

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈЕ СА ХИСТОЛОГИЈОМ

Основи биологије ћелија и ткива

БИОФИЗИКА Општа физиологија Динамичка биохемија Основи молекуларне биологије

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА

Физиологија животиња Ендокринологија

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА

Анатомија и морфологија биљака

Систематика и филогенија биљака

Биохемијска и молекуларнасистематика биљака

ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА И ЕНТОМОЛОГИЈА

Анатомија и морфологија бескичмењака

Систематика и филогенијабескичмењака

ИМУНОБИОЛОГИЈА Имунобиологија Биохемија Основи молекуларне биологије

МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА

Систематика и филогенијахордата

Зоологија водених бескичмењака са

практикумом

Анатомија и морфологија

хордата

НЕУРОБИОЛОГИЈА Општа физиологија Неуробиологија

ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА Генетика Еволуциона биологија

ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКАФизиологија биљака Физиологија растења и

развића биљака

М А С Т Е Р Е К О Л О Г И Ј А - услови уписа за наше студенте(формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из одабраних

предмета и Ц број година студија)


АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА Eкологија биљака са екофи-зиологијом (Еколози) илиЕко-

логија биљака (Биолози)

Општа екологија животиња(Еколози) илиЕкологија живо-

тиња (Биолози)

Хидроекологија (Еколози)

илиСистематика и филогенија

бескичмењака (Биолози)

ЕКОЛОГИЈАEкологија биљака са екофи-зиологијом (Еколози) илиЕко-


Општа екологија животиња

(Еколози) илиЕкологија живо-


Биогеографија (Еколози или

Биолози)

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТАEкологија биљака са екофи-

зиологијом (Еколози) или Еко-





Педобиологија (Еколози или

Биолози)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ

Eкологија биљака са екофи-

зиологијом (Еколози) илиЕко-





Загађивање и заштита жи-

вотне средине (Еколози) или

Човек и животна средина

(Биолози)



НАЧИН КОНКУРИСАЊА ЗА МАСТЕР

АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ У ШКОЛСКОЈ

2013/14 ГОДИНИ

1. У складу са условима

Конкурса, за упис на мастер ака-

демске студије могу конкурисати

лица са завршеним основним ака-

демским студијама у вредности од

најмање 240 ЕСПБ, односно, лица

која су завршила основне студије

(по студијским програмима пре

2005. године) у трајању од најмање

4 године.

2. Обзиром да су мастер

студијски програми на Биолошком

факултету Универзитета у Београду

базирани на сету како општих, тако

и специфичних знања из биологије,

подразумева се да лица која конку-

ришу морају својим претходним об-

разовањем одговарати општем

биолошком профилу (тј. интегрално

знање из опште-образовних пред-

мета важних за биологију, као што

су општа хемија, органска хемија,

физичка хемија или физика, мате-

матика, статистика, односно, интег-

рална знања из главних биолошких

дисциплина, као што су биологија

ћелије и ткива, зоологија, ботаника,

биохемија, микробиологија, гене-

тика, екологија и физиологија). До-

датно, а у зависности од конкретног

студијског програма, лица која кон-

куришу морају имати и знања спе-

цифична за дати програма (рецимо

додатна знања из области молеку-

ларне биологије, односно еколо-

гије). У случају студијских програма

који образују професоре биологије

или екологије и заштите животне

средине, због лиценце за рад у об-

разовању лица која конкуришу мо-

рају имати претходно образовање

које је максимално компатибилно

основном академском образовању

у области биологије, односно еколо-

гије. Стога се у случају претходног

образовања које не одговара овим

стандардима посебно и појединачно

доноси одлука о могућности на-

ставка студија на мастер академским

студијама Биолошког факултета Уни-

верзитета у Београду.

3. Студенти Биолошког фа-

култета Универзитета у Београду

који конкуришу за мастер поштују

термине и принципе дефинисане

документима који се на сајту Факул-

тета налазе на адреси Студије/ма-

стер академске студије. На овој

адреси се, када се кликне на сваки

од понуђених студијских програма,

у делу Материјали налазе Услови

уписа на мастер академске студије

и Термини и место рангирања за

упис на мастер академске студије.

Према овим подацима, дани када

студенти конкуришу за мастер сту-

дије су среда (02. октобар) и по по-

треби, четвртак (03. октобар) и петак

(04. октобар) од 10-12 часова.

УПИС МАСТЕР СТУДИЈА у понеде-

љак, 14. Октобра, те по потреби и

уторак, 15. Октобра.

4. Студенти других Факул-

тета поштују горе наведене прин-

ципе са једним изузетком: они се

претходно морају јавити у Студент-

ску службу у понедељак, 30. сеп-

тембра у периоду од 13-15 часова,

где ће предати уверење о за-

вршетку основних академских сту-

дија, уверење о положеним

предметима издато од стране ма-

тичне установе и индекс са претход-

них студија.

5. Студенти који су пре-

тходно образовање завршили ван

Републике Србије, морају додатно

имати и нострификацију дипломе

основних академских студија (или

основних студија), издату од стране

Универзитета у Београду. Ностри-

фикацију, заједно са уверењем о по-

ложеним предметима издатим од

стране матичне установе и индекс

са претходних студија такође пре-

дају у Студентској служби Биолош-

ког факултета Универзитета у

Београду у понедељак, 30. септем-

бра у периоду од 13-15 часова. Од

потребе нострификације ослобођена

су лица која су претходно школо-

вање завршила у Републици

Српској.

6. На основу ових докуме-

ната, за лица из става 4. и 5. овог

документа, доноси се одлука о мо-

гућности наставка студија на Био-

лошком факултету Универзитета у

Београду, која се у уторак (01. окто-

бар) поставља на сајт Факултета,

односно Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Репуб-

лике Србије. Лица која испуњавају

услове за могућност наставка сту-

дија даље конкуришу према упут-

ствима из става број 3 овог

документа, и у целини су изјед-

начена по правима и обавезама са

студентима Биолошког факултета

Универзитета у Београду.

http://www.bio.bg.ac.rs/

http://www.bio.bg.ac.rs/03_master_akademske_studije.php

http://www.bio.bg.ac.rs/03_master_akademske_studije.php



БИД „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“ ВЕЋ 35 ГОДИНА

СА СТУДЕНТИМА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА!

Ишколске 2013/ 2014.

Биолошко истражи-

вачко друштво „Јо-

сиф Панчић“ организоваће бројне

активности за студенте Биолош-

ког факултета, али и све друге

заинтересоване за природу и

проучавање природе.

ОКТОБАР

НОВЕМБАР

Прослава 35-годишњице постојања

Друштва;

Промоција Друштва и упознавање

заинтеросованих бруцоша са радом

секција;

Заједнички демонстративни једно-

дневни терени у околини Београда

НОВЕМБАР-ЈУЛ

Предавања са различитим научно-

популарним темама;

Истраживачки рад појединачних

секција у околини Београда;

Наставак турнеје изложбе фотогра-

фија „Природа вас посматра“ за-

почете у претходној години;

Циклус предавања поводом 200 го-

дина од рођења Јосифа Панчића

(17. април 1814.);

Учешће на фестивалима који попу-

ларизују науку, екологију и заштиту

животне средине;

ЈУЛ-АВГУСТ

Вишедневне летње теренске акције.

ГОДИШЊИ ПЛАН АКТИВНОСТИ ДРУШТВА:

Чланови Друштва у селу

Милошев До током летње

теренске акције, јул 2013.

Фото Борис Ракочевић

Председник Друштва,


Наш рад можете пратити на

страници, а кроз пар недеља и

на сајту Друштва који је у при-

преми!

Уколико још увек нисте,

придружите нам се сада!

https://www.facebook.com/BidJosifPancic



Симбиоза: Шта Вас је навело да

упишете Биолошки факултет?

Још од малих ногу доста

сам боравио у природи

и имао прилику да се

упознам са разноврсношћу живог

света. Често сам путовао са ста-

ријим колегама и помагао им у саку-

пљању животиња током теренских

истраживања. Вероватно ми се још

у том раном периоду искристали-

сала склоност ка испитивању при-

роде, тј. живог света, што ме је

заправо много времена касније и

навело да упишем Биолошки фа-

култет.

Симбиоза: Да ли су Вам студије

биле напорне, који је био Ваш

омиљени предмет током студија,

а који предмет сте најтеже поло-

жили?

Студирање само по

себи ми није пало

тешко, поготово што

сам се упознавао са разним дисцип-

линама науке коју волим. Студије

сам завршио у року, и то као други у

генерацији. Наравно, било је ту

предмета који су ми по интересо-

вању били нешто ближи, па сам их

лакше савладавао, као и оних

према којима нисам имао посебан

афинитет, па ми је учење нешто

теже пало. Без сваке сумње, оми-

љени предмет током студија ми је

био „Упоредна морфологија и си-

стематика Invertebrata“ (положен

са највишом оценом), који се сада

препознаје у виду два посебна

курса: „Анатомија и морфологија

бескичмењака“ и „Систематика и

филогенија бескичмењака“. Мање-

више овим дисциплинама сам на-

ставио да се бавим и до данашњег

дана. Најтеже сам положио „Упо-

редну морфологију и систематику

Chordata“ (додуше скоро са макси-

малном оценом), предмет који је та-

кође у међувремену подељен на

неколико мањих курсева. Иако ми је

спремање овог испита било тешко

због обимности градива, овај пред-

мет сам такође волео.

Симбиоза: Чиме се тренутно ба-

вите и која је тренутна сфера

Вашег научног интересовања?

Поред дисциплина

које сам већ навео, у

последње време ме

интересује посебно примена био-

лошких модела у сродним наукама

(физика и хемија). Свака студија до-

бија на већој вредности ако посе-

дује мултидисциплинарни аспект и

ако може да се примени у разним

сферама живота. Ужа специјалност

ми је проучавање више аспеката

биологије инсеката тврдокрилаца

(посебно пећинских и земљишних

таксона) на Балканском полуострву:

таксономија, морфологија, система-

тика, развиће, екологија и филоге-

нија. Тренутно сам фокусиран на

испитивање оптичких ефеката од-

ређених структура инсеката, који

могу бити искоришћени у будућно-

сти у индустрији. Поред тога, за-

интересовали су ме и механизми

одбране инсеката од предатора, па

сам са својим колегама почео да се

бавим и феноменом одбрамбене

секреције код трчуљака и изолова-

њем њихових одбрамбених једи-

њења.

Симбиоза: Шта Вас као преда-

вача највише инспирише?

Највише ме инспи-

рише тишина у учио-

ници јер је то знак да

је предавање интересантно студен-

тима. Поред тога, ако је учионица

пуна током целог трајања курса до-

датно вам значи као предавачу.

Волим интеракцију са студентима,

постављање питања током преда-

вања и укљученост студената, чиме

се буде њихова евентуална интере-

совања. Ако овога нема, нисте си-

гурни да ли сте пренели

одговарајуће знање млађим коле-

гама или не.

Симбиоза: Да ли себе сматрате

строгим и захтевним професо-

ром?

На ово питање Вам не

могу дати одговор ја,

већ студенти. Током

предавања углавном влада радна

дисциплина, па нема посебне по-

требе за строгоћом. Као и сваки

други наставник, захтевам одређен

ниво знања од кандидата на испиту.

Једна од мојих најупечатљивијих

особина је пре детаљност него две

особине о којима смо дискутовали.

Симбиоза: Која је Ваша оми-

љена књига, а који Вам је оми-

љени филм?

Дефинитивно има

више кандидата за

обе категорије. Што

се тиче књига, свакако бих из-

двојио “На Дрини ћуприја” Иве Анд-

рића и “Ана Карењина” Лава

Николајевича Толстоја.

Др Срећко Ћурчић рођен је

1976. године у Београду. По за-

вршетку гимназије, 1995. године

уписује студије на Биолошком фа-

култету које завршава у року. Маги-

старску тезу брани априла 2003.

године. У звање асистента у Инсти-

туту за зоологију Биолошког факул-

тета изабран је пар месеци касније.

Докторску дисертацију под називом

"Упоредно-морфолошка својства, раз-

виће и филогенија неких земљишњих и

пећинских тврдокрилаца (Carabidae i

Cholevidae = Leiodidae, Coleoptera) у

Србији" брани 2005. године. У марту

идуће године, изабран је за доцента

у Институту за зоологију Биолошког

факултета. Те исте године завршио

је постдокторке студије на Факул-

тету природних наука Универзитета

у Бечу. У звањe ванредног профе-

сора изабран је 2011. године.

У својој каријери је издао ве-

лики број научних радова у дома-

ћим и страним научним часописима,

био на различитим стручним и на-

учним боравцима и учествовао у из-

вођењу наставе на великом броју

курсева при Биолошком факултету.

тиче књига



ИНТЕРВЈУ СА

ПРОФ. ДР СРЕЋКОМ ЋУРЧИЋЕМ

Када су филмови у питању, ту се ис-

тичу “Маратонци трче почасни круг”

и трилогија “Господар прстенова”.

Нажалост, због бројних обавеза

немам довољно времена да читам

књиге као некада, већ је то углав-

ном стручна литература.

Симбиоза: Која Вам је омиљена

земља у којој сте били?

Пола године сам

живео у Аустрији, где

сам боравио на по-

стдокторским студијама на Универ-

зитету у Бечу. Носим бројне лепе

успомене одатле, тако да бих Ау-

стрију навео као омиљену страну

земљу. Међутим, моја земља ми је

у срцу и људи у њој. Дефинитивно

најомиљенија земља по мом избору

је Србија.

Симбиоза: Да ли постоји нека

позната личност којој се дивите,

која Вам је можда узор?

Дивим се многим вели-

ким људима који су

потекли из малих сре-

дина са ових простора, а постали

позната светска имена у својим дис-

циплинама. Између осталог, ту су

Никола Тесла, Јован Цвијић и Ми-

хајло Пупин, а од биолога Јосиф

Панчић и Јован Хаџи.

Симбиоза: Да нисте биолог, шта

бисте били?

Нисам о томе размиш-

љао јер ми је биоло-

гија била први и

једини избор. Пре доста времена

сам, поред биологије, био заинтере-

сован и за медицину. Вероватно би

онда одговор на ово питање био

лекар.

Симбиоза: Ваша омиљена фра-

за или филозофска мисао?

Немам неку посебну

омиљену фразу, али

животни мото ми је:

„Све што можеш данас, не остав-

љај за сутра”. Следећа филозоф-

ска мисао Френсиса Бејкона ми се

допада: „Лукави људи презиру

науку, припрости јој се диве, а

мудри се њоме користе”.

Симбиоза: Шта бисте поручили

студентима Биолошког факул-

тета везано за студије и колико

је перспективно бавити се био-

логијом?

Студентима Биолош-

ког факултета ће

током студија бити

пренета савремена теоријска и

практична знања из свих домена

биологије као науке, а наставници

ће своја драгоцена искуства стечена

током дугогодишњег рада безре-

зервно поделити са младим канди-

датима. На више нивоа студија

постоји широка лепеза курсева који

покривају огроман број биолошких

дисциплина, тако да се сваки сту-

дент може определити за области

према којима има већег интересо-

вања и афинитета. Бавити се био-

логијом (науком уопште) није лако,

треба бити истрајан, посвећен томе

и волети оно што радиш, а, ако по-

стоји све од тога, веома је перспек-

тивно и засигурно ће донети вредне

и јединствене научне резултате. Редакција часописа

са ових



УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МЕЂУ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ НАЈБОЉИХ

У СВЕТУ

Универзитет у Бео-

граду другу годину за

редом нашао се на

ранг листи Academic Ranking of

World Universities (ARWU), која обу-

хвата одабраних 500 универзитета

из читавог света. Ове године са уни-

верзитетима међу најбољих 500

биле су заступљене 43 земље, а

као једини наш представник, Уни-

верзитет у Београду заузео је пози-

цију 301-400, што је за степеницу

виши пласман него прошле године,

када је наш универзитет први пут

ушао на ову листу, нашавши се на

месту 401-500. Ове године по први

пут, најстарији српски универзитет

рангиран је и у једном од научних

поља – математици, и то између

101. и 150. места на свету.

ARWU рангирање, попу-

ларно названо „Шангајска листа“,

спроводи од 2003. године кинески

Шангајски универзитет Цао Тунг, као

глобално рангирање универзитета

на основу проучавања различитих

база података и индексирања укуп-

ног учинка за сваку од њих по че-

тири критеријума збирно. Као и до

сада, универзитети из Сједињених

Америчких Држава доминирају, за-

узимајући 52 места међу првих 100,

а чак 17 међу првих 20 универзитета

на листи! Заједно са канадским уни-

верзитетима, амерички чине укупно

56 од првих 100, док су европски

универзитети у том рангу заузели

укупно 33 позиције (највише отпада

на британске – девет места), а још

се у првих стотину нашло места за

11 универзитета из Азије и Океа-

није, од чега је пет из Аустралије, а

по три из Јапана и Израела. Међу

првих 20, поред америчких нашла су

Најновији резултати рангирања на „Шангајској листи“ донели напредак нашег

најстаријег и најугледнијег универзитета; прошлогодишња позиција 401-500. сада је

побољшана на 301-400.

се још два универзитета из Уједиње-

ног Краљевства (Оксфорд и Кем-

бриџ), као и швајцарски Федерални

Институт за технологију из Цириха.

Прво место, као и сваке године до

сада, припало је Харварду!

Када је наш универзитет

после вишегодишње кампање ушао

на листу, у јавности је то дочекано

као огроман успех, међутим са-

дашњи побољшан пласман говори

нам да можемо и више него што смо

свесни... Или се ми можда превише

замајавамо пласманом на овој

листи док неке проблеме гурамо

под тепих?

Мерило квалитета или ствар

престижа?

Ми овде нећемо одговарати

на ово питање, али ћемо покушати

да разјаснимо шта је то „Шангајска

листа“, тј. како се тачно рангирају

универзитети. Неоспорно је да су

они са врха заиста врхунски, тј.

најквалитетнији светски универзи-

тети; сувишно је трошити речи на

имена: Харвард, Стенфорд, Беркли,

МИТ, Кембриџ, Принстон, Оксфорд,

Јејл, Универзитет у Пенсилванији,

Џон Хопкинс Универзитет, Универ-

зитете у Токију, Кјоту, Торонту, Рок-

фелеров Универзитет, Институт

Пјера и Марије Кири или Каролин-

ска Институт...

Но, шта студенти имају од

тога што је њихов универзитет међу

500 или међу 20 или међу 100? Сва-

како имају разлог за похвале уко-

лико студирају на институцији која

оствари врхунски пласман, то им

може отворити неке нове могућно-

сти, но неће их нужно учинити кре-

дибилним стручњацима, нити то

нужно значи да су њихове способ-

ности веће... Ипак, у случају где

имамо континуитет високог плас-

мана, тј. велики углед неке институ-

ције, можемо сматрати да је самим

тим већа конкуренција за студи-

рање на тој институцији, а то несум-

њиво производи нов квалитет. Може

се наслутити и да се ради о инсти-

туцијама са јако добрим условима

студирања. Опет, све то важи за сам

врх, како се иде ниже ситуација је

све мање јасна, а и само рангирање

је такво да испод 100. места пре-

стаје да буде рангирање у правом

смислу те речи, већ се ранг исказује

кроз деобу места, тј. груписање

више институција на позицију „од

до“...

Да би све то било јасније,

кренућемо од почетка да објашња-

вамо методологију рада.

■ Да би неки универзитет уопште

био узет у обзир за рангирање, по-

требно је да испуни један од следе-

ћих критеријума: да је у прошлости

дао лауреата Нобелове награде, да

има изузетно високо цитиране на-

учнике, или да су научници са тог

универзитета објављивали у часо-

писима Science или Nature (осим за

универзитете специјализоване у по-

тпуности за друштвено-хумани-

стичке науке, где се тај критеријум

може компензовати другим крите-

ријумима), као и да са тог универзи-

тета потиче значајан број научних

радова индексираних на SCIЕ/SSCI

листи. Према тврдњама приређи-

вача, најмање један од ових крите-

рија испуњава нешто преко 1000

универзитета на свету, који се за-

право рангирају, а када се једном го-

Бојан Петровић



дишње објављује листа, на њој се

нађе само првих 500. При томе,

нејасно је који су прагови за кванти-

тативне кријтеријуме...

■ Рангирање се врши посебно

према вредностима следећих инди-

катора:

1) Квалитет образовања

(„тежак“ 10%) – добија се пропор-

ционално броју алумни (бивших сту-

дената универзитета) који су били

лауреати у избору за Нобелову на-

граду, као и још неке истакнуте на-

граде у одређеним научним

пољима.

2) Квалитет научно-истра-

живачког рада („тежак“ 40%) – до-

бија се сабирањем две вредности:

награђено особље (пропорцио-

нално броју запослених на универ-

зитету који су били лауреати у

изборима за награде као што је опи-

сано изнад; вреди 20%) и високо ци-

тирани истраживачи (пропорционално

бро-ју запослених који су највише

рангирани по цитираности у 21 раз-

личитој научној области; вреди

20%).

3) Output научног истражи-

вања („тежак“ 40%) – добија се са-

бирањем две вредности за период

од последњих неколико година:

N&S (пропорционално броју објав-

љених радова са универзитета у ча-

сописима Nature и Science; вреди

20%) и PUB (пропорционално броју

публикација које потичу са универ-

зитета, а објављене су у часопи-

сима индексираним на SCIE/SSCI

листи; вреди 20%).

4) Учинак по глави запос-

леног („тежак“ 10%) – добија се када

се вредност свих горњих показа-

теља подели са бројем стално за-

посленог академског особља на

универзитету.

■ Сабирају се вредности по сва че-

тири критеријума, врше корекције, и

то даје коначан скор.

Није (довољно) добро

разјашњено: да ли се и које стати-

стичке методе користе за проверу

веродостојности резултата, како то

да елитна признања, попут Нобе-

лове награде, вреде 1/10 поена уко-

лико су остварена нпр. 1919. а цео

поен ако су остварена нпр. 2001, на

који начин је решено уколико одре-

ђени истраживач има истовремено

више од једне афилијације, да ли

исто доноси ревијски и истражи-

вачки рад у неком часопису, постоји

ли доњи праг за цитираност, итд.

Квалитет наставе није ме-

рило у оцењивању... Нити број сту-

дената по глави наставног особља.

Слабо су заступљени и примењени

аспекти академске делатности (број

патената или нешто слично), не

гледа се ни на који начин тренутни

академски учинак самих студе-

ната... Није релевантан податак о

доступном годишњем буџету за рад

по глави студента (или по глави за-

посленог, или по укупно по глави

студенти+запослени, потпуно је

свеједно)... А све су то такође ме-

рила квалитета, док стање по неким

од ових питања представља горуће

проблеме свих нас, који смо у си-

стему високог образовања у Србији.

Имамо ли на чему сами себи

да честитамо?

Знајући како функционише

рангирање, могли бисмо мало ана-

лизирати на чему се то доминантно

темељи овај пласман Универзитета

у Београду.

Јасно је да то нису неке ра-

није заслуге, већ скорашњи рад, јер

Универзитет у Београду, опште је

познато, нема лауреата у изборима

за Нобелову награду. Дакле, скор по

основима награђени алумни/

особље је нула, као и лане. Не по-

стоји нити један једини високо цити-

рани научник (шта год то значило по

критеријумима ARWU) коме, више

него другима дугујемо чињеницу да

смо на листи – и по том основу скор

је нула.

Што се тиче рубрике N&S,

скор у њој је 2,1. Међутим, ти ра-

дови које имамо у часописима Sci-

ence и Nature, ипак нажалост нису

плод тренутног квалитета Универзи-

тета у Београду. Врло ретки слу-

чајеви објављивања у ова два

водећа међународна часописа, да

се не заваравамо, никада не би

били могући када би једина афи-

лијација на тим радовима била Уни-

верзитет у Београду. Можда, само

можда је то било могуће у једном

периоду у време бивше Југославије,

али сада су наши истраживачи чак

и када заиста имају крупне резул-

тате принуђени да допишу на рад

коауторе са реномираних светских

институција како би се ти радови

уопште узели у разматрање не само

у ова два, већ безмало у свим

врхунским часописима. Разлози за

ово су више него разумљиви иако

се понекад не можемо отети утиску

да се уредништва врхунских међу-

народних часописа умеју понашати

помало дискриминаторски према

научницима из наше земље уопште,

а застарелост метода, тј. опреме и



сл. колико год били оправдани раз-

лози за довођење у питање веродо-

стојности резултата истраживања

који су у потпуности добијени у

Србији, толико исто су и само изго-

вори за избегавање да се омогући

да се (додуше, ретке) добре идеје

од почетка до краја спроведу без

ослањања на иностране сараднике.

Имајући то у виду, нема се много

разлога за замерке нашој научној

заједници, јер и поред жала за

неким већим учинком, боље чувати

и ово што имамо и помоћи научни-

цима, чак и обавезати их да што

више сарађују са светским именима

кад год је то могуће, него да се за-

варавамо да смо у стању и без по-

моћи са стране остварити неке

заиста добре резултате... Овај учи-

нак, иако скроман, побољшан је у

односу на прошлогодишње ранги-

рање а тај тренд могао би бити

добра основа за будућност, уколико

желимо даље да напредујемо.

Даље, долазимо до сег-

мента који мери заступљеност

аутора са афилијацијом Универзи-

тета у Београду на SCIE/SSCI

листи. И ту је остварен напредак,

скор од 44,4 знатно је већи од про-

логодишњег 39,2. Посебно питање у

тој ситуацији је да ли је испошто-

вано оно око чега се сви залажу, а

слабо је ко активно нешто учинио

да заиста тако и буде – чувени мото

„квалитет испред квантитета“. Томе

је допринела општа ситуација у чи-

тавој домаћој научној заједници, а

Универзитет у Београду је, чини се,

ситуацију окренуо у своју корист

(барем у сврхе пробоја на

„Шанјгајску листу“). Кад је већ стање

у држави такво какво је, па се кван-

титативни библиометријски показа-

тељи узимају као пресудни у оцени

свачијег научног рада – зашто то не

искористити и смитулисати истра-

живаче да што више објављују...

Боље и не баш добро, него никако...

Универзитет у Београду на тај начин

добија снажан адут за пробијање на

листи, а ни број људи који објављују

са Универзитета уопште није мали.

Такође, пре извесног времена ре-

шена је збрка са афилијацијама и

новим интерним прописима на Уни-

верзитету коначно су апсолутно сви

који на њему раде у било којој

форми обавезани да Универзитет у

Београду ставе као своју афи-

лијацију када објављују.

Да је то од почетка била

главна стратегија говори и податак

да је напредак на листи понајвише

утемељен управо на овом крите-

ријуму – тиме су такође оповргнути

неки прошлогодишњи критичари

који су тврдили да ће београдски

универзитет колико већ наредне го-

дине испасти са листе, јер су ра-

дови само „наштанцовани“ у врло

кратком периоду да би се ушло на

листу и остварио нечији ситно-поли-

тички интерес, а када престане по-

треба за тиме, ситуација ће се сама

од себе променити. Иако се у року

од једне године десило баш су-

протно, тек ће будућих неколико го-

дина заиста показати шта је наша

реалност и да ли смо себи можда

учинили „медвеђу услугу“ тиме што

због ARWU рангирања можда

жртвујемо делимично своје потен-

цијале за производњу квалитета на

конто производње квантитета. То

остаје да се види...

Коначно, скор по глави за-

посленог износи 20,2. Тиме можемо

бити с правом и у потпуности задо-

вољни јер је овај показатељ нешто

праведнији и ипак узима у обзир ве-

личину универзитета, а посебан

разлог за задовољство је што смо

по том показатељу још од прошло-

годишњег уласка на листу видно

бољи од осталих универзитета у ре-

гиону, а сада, остваривши напредак

за око три јединице у односу на

лане, у самом смо врху читаве те

групе универзитета која се налази

између 301. и 400. места (само их је

неколико са већим скором од Уни-

верзитета у Београду).

Укупан, тј. коначан скор није

доступан за универзитете испод

150. позиције...

Судудо би било поредити се

са најбољима. Али, могли бисмо ба-

цити поглед на учинак универзитета

у региону... Можда су добар репер

загребачки и љубљански универзи-

тети. Прва чињеница је да је Хрва-

тима и нама много више времена

требало да уђемо на листу (Љуб-

љанчани су на њој још од 2007, а

Загрепчани годину дана раније него

Универзитет у Београду). Друга,

крупнија чињеница је да ниједан од

њих није био рангиран као ми сада

(универзитети у Загребу и Љуб-

љани од како су ушли на листу,

држе позицију 401-500. и не мичу

се). Ми смо их за кратко време пре-

стигли; и то не њиховом „кривицом“,

тј. слабијим резултатима ове године

– њихове бројке су прилично непро-

мењене у односу на прошлого-

дишњу листу. Као и наш, и ови

универзитети немају нобеловце,

нити високо цитиране истраживаче.

За оба универзитета заостајемо по

броју радова у часописима Science

и Nature (Београд 2,1, а Загреб и

Љубљана око вредности 4,0), али

Универзитет у Београду прескочио

је ове године комшије највише за-

хваљујући знатном напретку по

броју радова индексираним на

SCIE/SSCI листи (бољи смо од оба

комшијска универзитета за око

десет јединица, док је прошле го-

дине разлика била такође у нашу

корист, али недовољно изражена,

тек око четири јединице више).

Боље стојимо и у учинку по глави

запосленог (око пет јединица више

од Хрвата и Словенаца), али тако је

било и прошле године (бројке нешто

другачије, али разлика идентична)...

Имајући у виду све заједно,

ипак морамо нагласити да је заиста

јако крупна ствар позционирање из-

међу 101. и 150. места у области

математике. Бодовање функцио-

нише слично, али показатељи се

мало разликују: алумни (10%), на-

грађено особље (15%), високо цити-

рани истраживачи за област

математике (25%), публикације ин-

дексиране на SCIE/SSCI (25%) – ка-

тегорије су практично пресликане из

општег рангирања, уз незнатне раз-

лике, али са различитим уделима

неких од њих у укупном скору, а уме-

сто N&S овде се екивавлентан пока-

затељ назива TOP (25%), и

пропорционалан је броју објавље-

них радова у часописима из горњих

20% на листама светских часописа

из области математичких наука ран-

гираних према фактору утицајности

(impact factor; листе часописа са

Web of knowlegde). Управо у послед-

њој категорији, готово нестваран

скор од 93,4 довео нас је на ово

место (више чак и од Берклија, Кем-

бриџа, Стенфорда, Оксфорда – који

су у самом врху листе, међу првих

десет; а имали смо мање од укупно



само девет универзитета из првих

стотину!). У категорији SCIE/SSCI

имали смо доста пристојних 48,0,

адекватно рангу у коме смо, док у

прве три категорије очекивано

нисмо имали поене. Овај резултат је

јако охрабрујућ и требало би радити

на томе да се одржи постигнути

ниво, а ако је веровати ARWU могло

би се, уз паметно управљање, по-

стати регионални центар за матима-

тичке науке – на овој листи јако су

ретки универзитети из јужне и

југоисточне Европе, а уопште нису

универзитети из бивше Југославије,

али ни мађарски, бугарски, грчки

универзитети (о осталим земљама

ближег региона да и не говоримо),

док је из Румуније једини на листу

ушао Универзитет у Клужу, позицио-

ниран на истој лествици као и бео-

градски.

Будућност?

Свима је јасно да је сада

кључно у најмању руку одржати тре-

нутни ниво рада, а где год има про-

стора за напредак, искористи га.

Очигледно је и да што је интегриса-

нији универзитет (што ми овде не-

мамо и то нас доста кочи) – то је

лакше. На томе би требало инсисти-

рати упоредо са инсистирањем на

промени модела финансирања уни-

верзитета. Колико је то оствариво,

шта ће се променити на путу од

идеје и реализације (прелиминарна

искуства са Стратегијом развоја об-

разовања у Србији до 2020. не дају

нам превише повода да се нечему

надамо), и на крају колико је оз-

биљно схваћено међу нашим чел-

ницима, остаје да се види.

Оно што многима није јасно

је да би за наше потребе у Србији

требало направити интерно ранги-

рање слично ARWU, али по крите-

ријумима који су за нас од изузетног

значаја. Кључно питање је ко би

чинио независно тело које би ранги-

рало домаће универзитете. Можда

Министарство задужено за про-

свету, добро би било кад би то у име

Министарства радили странци анга-

жовани посебно за те потребе. Па

за сваки критеријум, овласити

субјекте који у томе имају искуства

широм света – или, још и боље, јед-

ноставније и далеко јефиније, на

правити/купити софтвер који је у

стању да потпуно сам проверава и

индексира податке, а у случају евен-

туалног рангирања, универзитетима

би самима било у интересу да све

своје активности уносе у базе пода-

така које воде Министарство. Тех-

нички капацитети за то постоје –

нема академског кутка у Србији који

није компјутеризован и умрежен...

Тренутно је више до лењости, неза-

интересованости, неразумевања

бенефита, него до објективних раз-

лога за то што се послови од којих

би зависило такво једно рангирање

води на аљкав начин. Додуше, по-

требна је и политичка воља, које

сада нема. Потребно је да неко пре-

ломи и коначно свима да исте ин-

струменте којима ће да раде, затим

рокове да то испоштују, и да се не

праве изузеци. Тешко је веровати да

би тада неко закаснио са доставља-

њем неког податка или тврдио да

није у стању да га достави... Осим

отварања могућности за поштено

рангирање, у случају државних уни-

верзитета такав потез би дао и

бољи увид и контролу над троше-

њем буџетског, али и новца из других

извора. На озбиљним институцијама

безмало свака активност неког

појединца или групе пропраћена је

уношењем података о томе у цент-

ралне државне базе података од

стране надлежне особе. Није свима

по вољи, уме да смета у обављању

свакодневних наставних и научних

активности, али сви се буне само

усмено, а рокови за испуњење се

стриктно поштују... Јер без тог за-

датка извршеног, свак зна да неко

на вишој инстанци није сазнао

нешто што је требало, а то наноси

директну и индиректну штету

појединцу, институцији, локалној

заједници. Није грешка казати да на

тим институцијама без тога скоро па

не може осванути сутра...

Ваља истаћи да имати

веома успешан универзитетски цен-

тар – светског ранга (ако то некада

постанемо) представља скупу инве-

стицију. Но, не само постати, него и

остати на високом нивоу. А ситуа-

ција у нашој земљи врло је лоша по

том питању. Међутим, на путу

дотле, лошу ситуацију треба по-

сматрати као стимуланс за рад.

Бољи услови доносе и већу опа-

сност од грешке, јер када би било

који универзитет у Србији за проме-

ну добио стварно значајна финан-

сијска средства, неоправдавање

очекивања може одвести директно

у суноврат. Много растерећеније је

нама овде, у које нису уложене неке

превелике суме новца да деламо и

кад год успемо да направимо нешто

вредно помена – то је само по себи

сјајно, јер смо то постигли у лошим

условима (и да се, опет, надамо да

ће нека будућност донети неку нову

колективну свест, па да буде препо-

знато да ако неко и у лошим усло-

вима постиже у континуитету добре

резултате, треба га помоћи – онда

ће се, ваљда, и та лоша ситуација

променити постепено на боље).

Коначно, треба овај напре-

дак искористи као замајац даљег

развоја. Било би лепо видети да и у

неким другим научним пољима, сем

у математици, постанемо ранги-

рани, а можда можемо као у мате-

матици да постанемо задовољавајуће

високо рангирани... А све заслужне

за успехе у математичком пољу

било би поштено наградити, и омо-

гућити им нешто већа улагања у

даљи развој математичких делатно-

сти.

Редакција часописа „Сим-

биоза“ честита управи Универзитета

у Београду, али и свим запосленим

и свим студентима нашег универзи-

тета, и од срца жели да следеће го-

дине у ово доба сви заједно

прочитамо сличну вест о даљем по-

бољшању ранга Универзитета у

Београду.


1 студент Николина Кнежевић, број

индекса BIO50029, за слику на тему

“Natrix natrix бара у Панчевачком

риту”

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА2

3

студент Јована Пантовић, број ин-

декса E3007/2011, за слику на тему

“НП Копаоник 2012”

студент Марко Анђелковић, број

индекса B3032/2011, за слику на

тему “Vipera ursinii на планини

Бистри”

6

4321

ПРАКСАЈЕ ЗАКОН

Amgen Scholars Program –

прилика коју не смете

пропустити!

Овог лета се међу

укупно 75 Amgen-

ових стипендиста из

читаве Европе нашло и седам сту-

дената Универзитета у Београду, од

којих су чак четворо, Даница Бајић,

Александра Лежаја, Алексеј Дрино

и Бојана Мићић са Биолошког фа-

култета. Није новост да студенти

нашег факултета имају успеха са

овим програмом: Аmgen-ови вете-

рани, Петар Маринковић и Саша

Швиковић данас су докторанти пре-

стижних европских универзитета, а

и Иви Филиповић је Amgen отворио

многа врата, кроз која полако ко-

рача ка успешној каријери.

О чему се ради? Amgen

фондација је допринос светски по-

знате и присутне биотехнолошке

корпорације будућности науке, кроз

организацију летњих истраживачких

пројеката из области биомедицин-

ских наука за студенте основних сту-

дија. Програм се одвија на укупно

тринаест универзитета у Сједињеним

Америчким Државама и Европи.

Студенти универзитета из

читаве Европе могу сваке године

конкурисати за летњу праксу у

трајању од осам недеља на једном

од три европска универзитета-до-

маћина: Лудвиг Максимилијан Уни-

верзитету у Минхену, Каролинска

Институту у Штокхолму и Кембриџ

Универзитету. Више информација

о процесу пријављивања можете про-

наћ и на http://www.amgenscholars.com/.

Једном када постанете Ам-

геновац, укључујете се на један од

пројеката лабораторија према соп-

ственим афинитетима, при чему

вам се пружа прилика и од вас се

очекује да сами, уз сугестије и

помоћ ментора, дизајнирате и спро-

водите своје експерименте, реша-

вате проблеме који успут искрсну,

дискутујете добијене резултате и из-

влачите сопствене закључке. То вам

даје прилику да унапређујете лабо-

раторијске технике које већ по-

знајете и савладавате нове, али и

да развијате начин размишљања и

критичност будућег научника.

Радни део оставља до-

вољно времена за дружење, упо-

знавање локалне културе и

традиције, обиласке, провод, упо-

знавање и зближавање са осталим

стипендистима са различитих

страна света, од којих вам неки лако

могу постати пријатељи за цео

живот.

Европски програм се за-

вршава великим симпозијумом на

Клер колеџу Кембриџ универзи-

тета, на коме се окупљају учес-

ници из све три институције како би

презентовали резултате свог осмо-

недељног рада, али и чули доста о томе

Аmgen Scholars European

Symposium, Клер колеџ, Кембриџ,

септембар 2013.

Амгеновци са Каролинска Инсти-

тута у Ice bar-у, Стокхолм, јул 2013.


Даница Бајић у Pergamon

музеју у Берлину, август 2013.

1 2

3

4

Александра Лежаја се упознаје са

баварском културом, Минхен, јул

2013.

Алексеј Дрино и професор Sir

David Baulcombe у дискусији, Клер

Колеџ, Кембриџ, септембар 2013.

Бојана Мићић испред Нобеловог

Форума, Стокхолм, јул 2013.

5



како функционише наука у свету и

какве све могућности стоје пред

њима од водећих светских струч-

њака из области биомедицинских

наука, који су увек расположени да

пруже савете и одговоре на кон-

кретна питања како би усмерили

вашу будућу каријеру и решили ди-

леме које вас можда тренутно муче.

Немате право на изговоре

попут „немам ја довољно искуства“

или „немам довољно новца“ да не

покушате, с обзиром на то да је

главни критеријум да будете при-

хваћени ваша мотивисаност и да

Фондација обезбеђује стипендију за

сваког од учесника која је више него

довољна да покрије све трошкове

боравка и пута!

Нас четворо смо захвални

организаторима са Каролинска Ин-

ститута и Лудвиг Максимилијан

Универзитета и Amgen фондацији

на лету пуном дивних и корисних ис-

кустава и надамо да ће овај текст

подстаћи некога од вас да се сле-

деће године придружи Amgen зајед-


ници!

Уколико се двоумите око

било чега, треба вам савет или

помоћ око пријављивања, ту смо да

вам помогнемо...

4

6

5


ТЕМА БРОЈА


ФОТО-РЕПОРТАЖА О ЈУБИЛЕЈУФото: Лука Рубињони

Упетак, 27.9.2013, у

свечаној сали Српске

академије наука и

уметности одржана је свечана ака-

демија поводом обележавања јуби-

леја 160 година биологије у Србији.

Далеке 1853. књаз Србије Алексан-

дар Карађорђевић донео је указ

којим потврђује одлуку државног

Совјета о успостављању Зоолошког

и Ботаничког кабинета при Великој

школи у Београду, што се данас

сматра почецима академског изуча-

вања биолошких наука у нашој

земљи.

На академији су, поред

домаћина и деканке Биолошког

факултета, проф. Др Јелене Кне-

жевић-Вукчевић, још говорили: ака-

демик Др Љубиша Ракић,

потпредседник САНУ за природне

науке; проф. Др Томислав Јовано-

вић, министар науке, просвете и

технолошког развоја у Влади Репуб-

лике Србије; проф. Др Нада Коваче-

вић, проректорка за наставу на

Универзитету у Београду.

Факултет је овом приликом

доделио низ признања. Повеље о

сарадњи додељене су Министарству

науке, просвете и технолошког развоја,

као и Граду Београду. Захвалнице за

успешну и дугогодишњу сарадњу

добили су Институт за биолошка

истраживања "Синиша Станковић",

Институт за молекуларну генетику и

генетичко инжењерство и Српско

биолошко друштво.

Посебне захвалнице оти-

шле су у руке наших истакнутих

професора: проф. Др Гордани

Цвијић, проф. Др Станки Ромац,

проф. Др Слободану Јовановићу.

Факултет је наградио и пет

студената који су освајали награде

на међународним такмичењима -

Саша Швиковић, Ђорђе Марковић,

Владимир Бајић, Марјан Биочанин и

Мирко Ђорђевић, а уз покровитељ-

ство Туристичке организације Бео-

града награђени су и студенти који

су освојили прва три места на не-

давном фото-конкурсу који је прире-

ђен посебно за ову прилику

(опширније на страни 15).

Саша Швиковић

Ђорђе Марковић

Владимир Бајић

Марјан Биочанин

Мирко Ђорђевић

ТЕМА БРОЈА


Иван Ђаја (фр. Jean

Giaјa; Авр (Фран-

цуска), 1884 — Бео-

град (Југославија), 1957) био је

српски биолог и физиолог, а пре-

тходних више од век и по свакако је

један од оних који су обележили

биолошке науке у Србији. Пре свега

као оснивач и руководилац Физио-

лошког завода (1910) и прве Ка-

тедре за физиологију на

просторима југоисточне Европе, тј.

међу Јужним Словенима, те аутор

првог домаћег уџбеника, под нази-

вом „Основи физиологије“ (1923).

Био је почасни доктор Универзитета

у Паризу, а дописни члан Француске

академије наука у Паризу, и то на

место упражњено смрћу Сер Алек-

сандра Флеминга. Био је, интере-

сантно, први дописник „Политике“

из иностранства. У слободно време

је свирао флауту, иако му је у по-

следњим годинама слух ослабио.

Иван Ђаја је рођен 21. јула

1884. у Нормандији; отац Божидар

био је дубровачки поморац, а мајка

Делфина Францускиња. Када му је

било шест година, његова поро-

дица, на наговор његовог стрица

Јована, такође прелази у Србију,

где Иван похађа основну школу и

гимназију, да би даље школовање

после матуре 1902. ипак наставио у

земљи у којој је рођен – ни мање ни

више него на чувеној Сорбони, где

је и докторирао 1909. Током студија

радио је у француском Национал-

ном музеју природних наука. Познат

по свом учтивом понашању, Ђаја је

имао могућности да каријеру на-

стави на неком од светских универ-

зитета, но он је одлучио да у Србији

проведе највећи део свог живота,

бавећи се истраживањем, предава-

њем, академским радом, али и по-

пуларизацијом науке и филозофије,

књижевним радом...

Године 1905. запошљава се

у приморској лабораторији Алберта

Дастра, у Роскофу. Током петого-

дишњег ангажовања Ђаја је, са

само 22 године обајвио свој први на-

учни рад. На дан 23. јул 1909. од-

бранио је докторат из области

природних наука (теза је била, на-

равно, из физиологије – „О фермен-

тима гликозида и угљених хидрата

код мекушаца и зглавкара“). Сле-

деће године, постао је доцент за

физиологију на Филозофском фа-

култету Универзитета у Београду,

основавши Катедру за физиологију,

прву на Балкану, а организује и први

у Србији Институт за физиологију,

тада Физиолошки завод. Током че-

твородеценијског руковођења Заво-

дом, односно Институтом, Ђаја је

био кључни доприносилац да ова

институција ван граница наше

земље постане позната као „бео-

градска физиолошка школа“. На Ка-

тедри је наставио истраживања

започета на Сорбони, ставивши је

врло брзо у ранг европских и свет-

ских. Поред обимног теоретског и

истраживачког рада, који је Ђају

јако високо поставио међу европ-

ским и светским научниицима, ак-

тивности на Универзитету биле су

поткрепљене квалитетним педагош-

ким радом.

Иван Ђаја објавио је више

од 200 научних радова и неколи-

цину књига. Једна од првих публи-

кација била је монографија

„Фермети и физиологија“ (1912),

књига награђена тада од стране

Српске краљевске академије (данас

САНУ). Нажалост, плодоносан рад

прекинут је, јер наиђоше Балкански

ратови и I светски рат, током кога је

Ђаја био у бечком заробљеништву.

По повратку 1919. год. враћа се у

„свој“ Завод, где већ као ванредни

професор почиње да предаје фи-

зиологију и физиолошку хемију

(данас ту дисциплину зовемо биохе-

мијом). За редовног професора иза-

бран је 1921. год. Следеће године

постао је допсни члан Српске кра-

љевске академије. Потом објављује

уџбеник „Основи физиологије“, први

те врсте код нас. Посветио га је

„првом нараштају уједињене југо-

словенске универзитетске омла-

дине“.

Иван Ђаја је постао је ре-

довни члан Српске краљевске ака-

демије 6. марта 1932, а годину дана

касније постао је секретар. На при-

ступној беседи говорио је „О неким

одликама борбе против хладноће“.

Постао је и дописни члан Југосло-

венске академије знаности и умјет-

ности у Загребу. Његов рад у обе

академије довешће до оснивања

Оцеанографског института у Спли-

ту, приморске експериманталне ста-

нице, намењене пре свих тадашњим

студентима.

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ (1)

Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година

биологије у Србији посвећен је Ивану Ђаји



ТЕМА БРОЈА

Мање је познато упорно на-

стојање академика Ђаје за одгоне-

тањем комплексног функцијског

сплета у природи уопште. Током

тридесетих година прошлог века,

Ђаја је изнео своје филозофске по-

гледе у неколико књига, а круну ње-

говог филозофског рада представља

монографија „Човек и инвентивни

живот“ (фр. L'Homme et la vie inven-

tive) коју је написао у својим зрелим

годинама (1955). У овој књизи, Ђаја

износи тезе о, између осталог, појму

корисности у биологији.

У то време већ се одомаћио

термин „београдска физиолошка

школа“. Имена Стефана Ђелинеа,

Радослава К. Анђуса, Војислава М.

Петровића и др. само су најистакну-

тија међу изданцима ове школе...

Године 1934. академик Иван

Ђаја изабран је за ректора Универ-

зитета у Београду, у тешко време

Ђају ћемо памтити и као чо-

века који је својим радом допринео

првобитним научним сазнањима из

више области. Сматра се једним од

утемељивача криобиологије. У пе-

риоду између два светска рата

објављује са сарадницима пионир-

ске радове из области термичке

адаптације хомеотерма. Запажени у

свету, чак и у Америци, а два пута

награђени од стране париске Акаде-

мије наука, ови радови најавили су

златно раздобље физиолошке

науке на овим просторима... Друга

фаза његовог научног рада била је

посвећена истраживањима из обла-

сти биоенергетике. Проучавајући

метаболизам и утицај температуре

и асфиксије на живе организме ко-

начно ће доћи до његовог интереса

за феномен хипотермије, као и мо-

гућности његове практичне при-

мене.

На Сорбони, Ђаја седи други с десна.

студентских демонстрација и неза-

довољства... Током једне године

ректоровања, остао је упамћен као

човек коме су, поред науке, инте-

реси студената били на првом

месту. Током немачке окупације, по

сопственој жељи је пензионисан.

После II светског рата Ђаја

је реактивиран и поново се нашао

на месту управника Физиолошког

завода, настављајући да се бави хи-

потермијом. Његова инвентивност

поново је препозната широм света,

након што је, уз велику маштовитост

осмилио комплетан модел и апара-

туру за експеримент довођења

малих сисара у стање хипотермије

методом конфиновања (сасвим јед-

ностано, помоћу патента тегле за

зимницу), што је данас познато као

„Ђајина метода“. Спречавајући хе-

мијску терморегулацију барометар-

ском депресијом, уз ниску околну

Поводом стогодишњег јубилеја плочу поставља Биолошки факултет, Београд 2010.


ТЕМА БРОЈА

мити, радећи све до последњег

дана свог живота.

Академик Ђаја умро је 1. ок-

тобра 1957. у Београду, спремајући

се да одржи предавање на научном

скупу посвећеном медицини и војној

фармацији, где је у сопствену част

требало да буде председавајући

конгреса посвећеног хипотермији.

Колико су Ђајини научни ра-

дови били допринос светској науци

сведочи и његов пријем у Француску

академију наука, и то на упражњено

место након смрти Александра Фле-

минга, проналазача пеницилина, у

одељење за медицину и хирургију.

Својим давинчијевским мотом „Nulla

dies sine experimento“ („Ниједан дан

без експеримента“) показао је како

значајна научна достигнућа нису

само привилегија великих и богатих,

те да се уз мало креативности могу

остварити и у слабијим материјал-

ним условима. Велика имена по-

текла су из „његове“ физиолошке

школе из Београда, као резултат

плодоносног и светски признатог

рада у науци, али и у самоме

друштву. Свиме тиме је академик

Иван Ђаја испунио своју мисију због

које је и остао у Србији, уместо да

се афирмише у свету...

темпертуру, произвео је код пацова

при телесној темпераури испод

15°C стање обамрлости слично хи-

бернацији. Када би се животиња по-

степено загревала, она би се

пробудила потпуно опорављена. Ут-

врдио је да хипотермија делује спа-

соносно у многим патолошким

стањима, што се и до данас приме-

њује у медицини, нарочито хирур-

гији.

Нажалост, после II светског

рата, у својој земљи гурнут је у

страну. Из разлога политичке непо-

добности, двоструке национално-

сти, или чега већ, било му је, осим

за мање путописе и непотписане

текстове у „Политици“, практично

онемогућено да објављује, а његов

рад на Универзитету био је опструи-

сан. У његовом досијеу о раду и раз-

воју код југословенских тајних

служби стоји да је био неподобан

режиму (подтип – реакционар), јер

„води порекло из високо буржоаске

породице, није био довољно анга-

жован за време окупације, није до-

вољно поштовао совјетску науку и

достигнућа, те је форсирао за-

падна“ итд, а да је једини разлог ње-

говог неуклањања са Универзитета

био то што је као наставник био

„добар и популаран“. Овај својевр-

стан пример слика је једног сивог

времена, које је оставило и до

данас ожиљке у дубини заборава,

ТЕМА БРОЈА

лењости и неспремности друштва

да са тим временом раскрсти. Тек у

последње време, у широј јавности

покренути су пројекти који имају за

циљ да се приче о неправедно за-

борављеним великанима оживе...

Специфичан човек, госпо-

дин у правом смислу те речи, акаде-

мик Иван Ђаја је и тада науку

стављао пре свега другога и до-

стојанствено је подносио све што му

је приређивано. Године 1952. по-

стао је дописни члан Националне

медицинске академије у Паризу, а

1955. Француска академија наука га

је примила у своје чланство (на

пријему који је организован том при-

ликом није био пристуан ниједан

представник тадашње југословен-

ске дипломатије).

Академик Иван Ђаја чинио

је Београд свога времена посебним

местом. Пријатељевао је са многим

другим великанима, а посебно се

истиче његово дружење са позна-

тим математичарем и астрономом,

Милутином Миланковићем – коме је

допринео на шаљив начин при пи-

сању књиге "Небеска механика".

Кад су му својевремено понудили

Фулбрајтову стипендију, он је то

одбио. Важио је за врсног флаути-

сту. У познијим годинама, имао је

обичај искључити слушни апарат,

када га нешто није занимало. Ње-

гову ведрину ништа није могло сло-


Ђајина апаратура за мерење потрошње кисеоника Ђајин дијаграм терморегулације


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

ГРДОБА У

ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ

„Свашта цвета у

Божијој башти“

можда би рекли

неки у сусрету са оваквим сопстве-

ницима животињског царства или

са, како их називају у Удружењу за

заштиту ружних животиња, оном

децом Мајке Природе пред којом је

нешто већи изазов у виду естетских

критеријума. У мрачним, најдубљим

дубинама океанског дна (до 1200m)

живи риба „грудва“, ако буквално

преведемо њено англосаксонско

име (blobfish), припадница фами-

лије Psicholutidae. Пуно име - Psy-

chrolutes marcidusa. Откривена је у

водама близу Аустралије и Тасма-

није и није чест призор зато што се

ретко може затећи у плићим во-

дама. Има је и у водама Новог Зе-

ланда. Она као да је “с Марса пала“

када је упоредимо са осталим ри-

бама, а опет као да на некога под-

сећа. Онако, у карикатуралним

контурама... Први пут је описана

1978. године. Ова риба не поседује

мишиће и сва је од желатинасте

масе тако да буквално плута на ве-

ликим дубинама морског дна без

знатног утрошка енергије. Због све

веће помаме за подводним риболо-

вом прети јој изумирање. Има ту још

подводног света застрашујуће,

грдне појавности. Живи фосил

Chlamydoselachus anguineus најређа је

врста морског пса, са телом јегуље

и чељустима морског пса. 2004.

први пут је уочена у свом природ-

ном окружењу.

И копном шетају неке живо-

тиње које ћемо сврстати у ружније

представнике биодиверзитета. Ре-

цимо мајмун носоња или дугоноси

мајмун са Борнеа – Nasalis larvatus

има статус угрожене врсте. Тај мес-

нати нос се исправи када мужјак ис-

пушта снажан, резонантан глас.

Вероватно има функцију звучника

који појачава звук којим један

мајмун остале упозорава на опас-

ност. Женка има тиши глас и мањи

нос. Постоје тумачења да звук из

носа привлачи женку истовремено

застрашујући удварачевог опонента.

Голе кртице, Heterocephalus glaber,

живе на истоку Африке копајући ду-

гачке ходнике у тлу. Слабовиди су,

имају изражене зубе и тело им је

без длака. Мале очи, не превише

функционалне и бездлако тело су

прилагођености животу у мраку.

Живе најдуже међу глодарима, око

тридесет година. Не нарочито сим-

патични представници разноврсно-

сти живота, по мишљењу неких

биолога, и свесно и несвесно нису

предмет наше пажње, чак и када су

угроженог опстанка. А панда је тако

мек и плишан. Можда звучи као виц,

али није. У Британији биолог Сајмон

Ват формирао је Удружење за очу-

вање ружних животиња и бави се

овом тематиком. Он истиче да је су-

рова реалност таква да и у овој

области људске делатности неке врсте

трпе дискриминацију због свог из-

гледа што је више него некоректно.

Можда само још један пример људ-

ског лицемерја. Blobfish је одскора и

званична маскота овог удружења.

„Наш традиционални при-

ступ заштити је егоистичан. Чу-

вамо само оне животиње са којима

се повезујемо јер су лепе, као што

су то панде. Уколико су претње од

изумирања лоше као што се чини,

Весна Ђоковић

онда је фокусирање на само лепе

животиње потпуно погрешно. Немам

ништа против панди, али оне већ

имају своју подршку. И другим живо-

тињама је потребна помоћ“,

изјавио је Сајмон за BBC.

Psychrolutes marcidusa - риба „грудва“

Heterocephalus glaber - гола кртица

Chlamydoselachus anguineus

БИОЛОГИЈА

ПОСМАТРАЛИ

НАСТАНАК

ПРОТЕИНА IN VIVO

Амерички научници са

Columbia University, у

сарадњи са колегама

с Baylor College of Medicine, развили

су нову технику за визуализацију ви-

соке резолуције која омогућава да

се боље схвати један од основних

процеса у живим системима - био-

синтеза протеина. Резултати су

објављени у јулском издању Pro-

ceedings of the National Academy of

Sciences.

Нова техника користи деуте-

ријум као обележивач аминокисе-

лина (инкорпорира се на место

једног од атома водоника) које се

додају у медијум на коме расту по-

сматране ћелије. Приликом нормал-

ног процеса синтезе нових протеина

у тим ћелијама, омогућено је да се

дискриминишу шта су тачно ново-

синтетисани протеини: хемијска

веза деутеријума и угљеника има

потпуно специфичан рамански спек-

тар (вибрациону енергију) који је мо-

гуће снимати помоћу скенинг-

ласерског микроскопа. Што је

најважније, могуће је испитивати и

визуализовати процес у живим ће-

лијама, а као резултат се добијају

"мапе активности" машинерије за

синтезу протеина.

Протеом се одликује висо-

ком динамичношћу и стриктно је ре-

гулисана како синтеза, тако и

разградња ћелијских протеина, при

чему је регулација временски и про-

сторно специфична. До сада кориш-

ћене технике за визуализацију

захтевале су да узорак буду мртве

ћелије, тј. ткиво. Ово остварење

отвориће многа врата за даља

истраживања фундаменталних про-

цеса у разним областима биологије.

МУШКАРЦИ КРИВИ

ЗА МЕНОПАУЗУПОСТАВКА

"ТЕЛЕКИНЕЗЕ"

Еволуцијски гене-

тичари са канадског

Универзитета McMas-

ter у Хамилтону тврде да је тенден-

ција мушкараца да бирају млађе

жене довела до тога да је фертили-

тет старијим женама постао суви-

шан. Њихове тврдње објављене су

у часопису PloS Computational Biol-

ogy.

Њихови резултати сугеришу

да је мањак репродукције довео до

менопаузе. Компјутерским модело-

вањем закључили су да је „префе-

ренцијално парење“ био еволуцијски

одговор за настанак менопаузе јер

су мушкарци свих доби одабирали

млађе жене за своје репродуктивне

партнерке. То значи да није било ни-

какве сврхе да старије жене остану

плодне.

У развијеним земљама про-

сечно животно доба уласка у мено-

паузу је у 52. години, а животни век

је тридесет година дужи. Професор

Рама Синг, еволуцијски генетичар

који је водио истраживање каже да

би продужење животног века и све

касније рађање поново могло дове-

сти до тога да се измени време ме-

нопаузе, тј. да би се ген за улазак у

менопаузу могао касније активи-

рати.

Амерички научници са

Универзитета у Ва-

шингтону, из Сијетла,

верују да су конструисали први не-

инвазивни brain-to-brain интефејс. У

необјављеном експерименту један

од истраживача успео је да одаши-

љући своје мождане таласе контро-

лише покрете руке свог колеге.

Користећи електроенцефа-

лографске снимке мождане актив-

ности у реалном времену док је

играо видео-игру, а с друге стране

методу транскранијалне магнетне

стимулације на леви моторни ком-

плекс свог колеге, Рајеш Рао послао

је мождани сигнал користећи интер-

нет (компјутерски софтвер успут де-

кодира и кодира регистровану

моторну активност) до Андрее

Стока који се налазио на супротном

крају универзитетског кампуса, што

је узроковало да се Стоков ка-

жипрст помера када Рао клинкне та-

стер на компјутерском мишу.

"Интернет је послужио да се

умрежи више рачунара, а данас по-

стаје алатка за повезивање умова.

Наш циљ је да остваримо директан

трансфер знања од мозга до мозга",

сензационалистички су изјавили ва-

шингтонски истраживачи. Снимак

њиховог експеримента објављен је

на Youtube-у.

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА


Тања Пајић


http://www.youtube.com/watch?v=rNRDc714W5I

http://www.ploscompbiol.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pcbi.1003092

http://www.ploscompbiol.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pcbi.1003092

http://www.pnas.org/content/110/28/11226



БИОЛОГИЈА

УСПЕШНО УЗГАЈAН

„СКОРО КАО ПРАВИ”

МОЗАК

Изузетна сложеност

људског мозга чини

његово проучавање

веома привлачним, а ипак неверо-

ватно тешким. Зато не изненађује

огромно узбуђење које је изазвала

вест да је лабораторија др Кноб-

лихa, са Института за молекуларну

биологију Аустријске академије

наука из Беча успела да култивише

структуре сличне мозгу, назване це-

ребрални органоиди, од људских

матичних плурипотентних ћелија.

Истраживачи приписују свој

успех примени новог протокола у уз-

гајању ћелијских култура који подра-

зумева следеће: примену тзв.

scaffold гела и развој ткива у роти-

рајућем, а не стационарном биоре-

актору. Иако величине од свега 4

mm, церебрални органоиди су орга-

низовани слично људском мозгу;

истраживачи су показали аналоге

предњег мозга, међумозга, као и

више других специјализованих мож-

даних структура које укључују це-

ребрални кортекс, хороидни плексус и

мрежњачу. Упечатљиво је и то да су

неурони присутни у узгајаној можда-

ној кори недвосмислено показали

електричну активност.

Да би показали своју корис-

ност у проучавању развоја мозга,

Кноблих и његов тим култивисали су

церебралне органоиде од пацијента

са микроцефалијом, поремећајем

кога карактерише знатно смањена

величина мозга. Ови органоиди ре-

капитулирају болест много прециз-

није него модел миша. Овај кључни

напредак у култури можданог ткива

има велики потенцијал за будућа

проучавања развоја мозга и њего-

вих поремећаја.

AC/DC?!?! БИЉКЕ У СВЕМИРУ

ПОМОГЛЕ НАУКУ НА

ЗЕМЉИ

Попут људских карак-

терних особина, које

се разликују чак у

међу блиским рођацима (упркос ге-

нетској сличности), тако и две срод-

ничке врсте "електричних" риба из

Амазона испољавају потнуно раз-

личите особине електричних сиг-

нала које одашиљу. Налази о овим

новим врстама објављени су у open

access часопису ZooKeys, од стране

сарадника са америчких универзи-

тета Cornell University и Унверзитета

у Масачусетсу, те бразилског На-

ционалног истраживачког института

Амазоније.

Две врсте из рода Brachyhy-

popomus, налик су чувеној јужно-

америчкој "електричној јегуљи" која

може ослободити електричне пул-

севе напона од неколико стотина

волти. Међутим, њихова електрична

активност је слабија (неколико сто-

тина миливолти) и настаје као ре-

зултат рада електричног органа који

се налази тик уз репни регион (на

овај орган наставља се филамен-

тозни реп). Служи за оријентацију у

простору.

Задивљујућа је међутим, и

разлика у карактеристикама елек-

тричних сигнала између самих

нових врста: да она не постоји,

скоро је извесно да би оне биле

описане као једна врста... Врста под

називом Brachyhypopomus bennetti

има незнатно већи електрични

орган, незнатно краћи реп, и осло-

бађа монофазне електричне им-

пулсе; друга врста Brachyhypopomus

walteri одликује се типичним дво-

фазним електричним импулсима.

Рад у међународној

свемирској станици

неизмерно допри-

носи примењеној науци у сваком

смислу. Недавно је изучаван раст и

развој ћелија у свемиру, наравно у

поменутом нискоорбитирајућем

вештачком сателиту, и том прили-

ком је, у нужди, сасвим случајно

развијена нова метода припреме

биљног ткива за електронску микро-

скопију.

Приликом рутинских испити-

вања на јединкама арабидопсиса

које живе у условима микрогравита-

ције, уочен је морфолошки фено-

мен на кореновима. Како би се

детаљније испитало о чему се ради,

било је потребно фиксирати узорке

ткива и послати их назад на Земљу,

како би се урадиле студије на улт-

раструктурном нивоу. Међутим, по-

знате технике фиксације захтевају

различите фиксативе у односу на то

да ли ћемо посматрати морфологију

или радити генетичке анализе. Као

плод сарадње НАСА-е и Универзи-

тета на Флориди развијен је једин-

ствен протокол за фиксацију ткива

који се користи у свемирским ми-

сијама који омогућује да се мате-

ријал искористи даље у више

различитих сврха, а тиме је такође

максимизовано искоришћење ре-

сурса који су веома ограничени на

свим смемирским мисијама.


http://www.bioone.org/doi/abs/10.3732/apps.1300034



http://www.pensoft.net/journals/zookeys/article/5427/abstract/two-new-species-and-a-new-subgenus-of-toothed-brachyhypopomus-electric-knifefishes-gymnotiformes-hypopomidae-from-the-ce

http://www.nature.com/nature/journal/v501/n7467/full/nature12517.html



БИОЛОГИЈА

“КРАЉЕВСКА БОЛЕСТ”Душан Радојевић

Историја може да

промени крв.

И крв може да промени

ток историје.

Најмлађи син краљице

Викторије, војвода

Леополд, 27. марта

1884. године пада низ степенице

једриличарског клуба на југу Фран-

цуске. Претрпео је ништа више до

неколико удараца који су оставили

модрице на тридесет једногодиш-

њем Леополду. Међутим, Леополд је

имао хемофилију, па су повреде иза-

звале велико унутрашње крварење које

га је коштало живота - 24 часа након по-

вреде на степеницама. Појава хемофи-

лије код једног од синова узнемирује

краљицу која негира да болест по-

тиче са њене стране породице.

Војвода Леополд је био

други потомак краљице Викторије

који је умро од хемофилије, али он

није био последњи.

Х хромозом

Хемофилија је болест

из групе коагулопа-

тија која се наслеђује

Х везано рецесивно и карактерише се

неспособношћу да се правилно фор-

мира крвни угрушак. Погађа муш-

карце много чешће него жене из

разлога који су постали јасни откри-

ћем генетичке природе болести.

Коагулација крви захтева правилно

функционисање сета гена који се

налазе већином на Х хромозому.

Ако постоји генски дефект - рана

смрт је врло вероватна.

Жене наслеђују два Х хро-

мозома, један од мајке а други од

оца, док мушкарци наслеђују само

један мајчински, а уместо другог Х

хромозома од оца наслеђују Y хро-

мозом који носи гене који каракте-

ришу мушки пол.

Жене наслеђују две копије

гена за коагулацију крви, по један од

сваког родитеља. Ако је један неис-

праван, други ће сасвим коректно

обављати своју функцију - а жена ће

бити носилац оштећеног рецесив-

ног гена, што ће се открити ако је

неко од њене деце хемофиличар.

Ако се то деси код мушког пола -

нема “резервне” копије.

Постоје три врсте хемофи-

лије. Две (А и Б тип) се карактеришу

уобичајеним начином трансмисије,

док је трећа (Ц тип) аутозомално-ре-

цесивни поремећај, иако рецесив-

ност није комплетна (хетерозиготне

јединке такође имају испољене те-


БИОЛОГИЈА

сти који може захтевати лечење

крварења и до неколико пута током

једног месеца.

Тешка хемофилија најче-

шће се клинички манифестује у

првим годинама живота када дете

почиње самостално да се креће.

Крварења се често јављају у зглобо-

вима (посебно у тежином оптереће-

ним зглобовима као што су колена

и скочни зглобови). Хемофилија

спречава протеине познате као фиб-

рини да формирањем краста преко по-

секотина или формирањем угрушака

зауставе унутрашње крварење.

Хемофилија Б на дворовима

Услучају краљице Вик-

торије оба родитеља

су имала исправне

гене који учествују у згрушавању

крви. Ни њен отац, ни њен муж нису

били хемофиличари. Али због грешке

приликом репликације њен један Х

хромозом је носио нефункционалан

ген. Овакве спонтане мутације нису

честе, али дешавају се код једне

особе у 50000. Викторија је пренела

нефункционалан ген на троје од ос-

моро деце - сина Леополда и кћерке

Беатрис и Алис. Њена преостала

три сина - Едвард, Алфред и Артур

нису имала хемофилију. Луиз није

имала потомке па њен статус није

познат, Викторија (прво дете) и Хе-

лена (пето дете) нису имале хемо-

филичне потомке па стога вероватно

нису биле носиоци.

Леополд, Беатрис и Алис су

имали укупно 12 наследника. Лео-

полдови синови нису имали хемо-

филију јер су исправан Х хромозом

наследили од мајке. Међутим ње-

гова ћерка је носилац.

Најмлађа ћерка Беатрис је

имала две ћерке од којих је Еугенија

била носилац, и три сина од којих су

двојица били хемофиличари (Лео-

полд је искрварио током операције

колена). Носилац хемофилије - кћерка

Еугенија - се удаје за шпанског краља

Алфонса XIII са којим има шесторо деце

од којих је један отац садашњег шпан-

ског краља Хуана Карлоса.

Принцеза Алиса преноси

хемофилију на немачку и руску цар-

ску породицу (принц Алексеј Рома-

нов, син цара Николаја II, праунук

краљице Викторије). Њен син Фре-

дерик, играјући се у мајчиној соби

пада кроз прозор собе на терасу

испод - када умире од унутрашњег

крварења. Фредерик је први пото-

мак краљице Викторије који је умро

због нефункционалног гена за коа-

гулацију крви.

Током раног двадесетог

века принчеви Шпаније, Пруске, Ру-

сије и Велике Британије су боло-

вали од ''краљевске болести''.

Шта је са племићима данас?

Викторијин ген није

стигао даље од чет-

врте генерације. Ни-

један од Викторијиних чукунунука у

Британији и Шпанији га није насле-

дио. Ниједан од њених чукун унука

у Русији није имао потомке пошто су

убијени за време бољшевичке рево-

луције. С обзиром да нема живих

потомака карактеризација хемофи-

лије и идентификација узрочника

мутације је била немогућа. 1991. го-

дине је откривена гробница чланова

породице Николаја II Романова.

Друга гробница је откривена 2007.

године што је омогућило научни-

цима да попуне празнину у историји

медицине. На основу ДНК анализа

костију чланова династије Романов,

научници су утврдили да је реч о хе-

мофилији Б.

шкоће са заустављањем крварења,

али у доста блажој форми) и карак-

терише је одсуство фактора XI (који

се налази на 4. хромозому).

Хемофилију А карактерише

поремећај нивоа фактора VIII (FVIII)

у крви - протеина чији недостатак

изазива проблем згрушавања крви.

Код особа са хемофилијом

Б постоји проблем у стварању фак-

тора IX (FIX), протеина који је важан

приликом коагулације крви и чији

недостатак изазива успорење коагу-

лације. Ређи је поремећај од типа А.

Хемофилија Ц је још ређе

обољење од типова А и Б, а погађа

подједнако оба пола и карактери-

стично је за популацију Ашкеназа.

Узрок је недостатак у фактору XI, а

симптоми су блажи и разликују се

обавезно по томе што је у односу на

А и Б тип одсутно крварење у згло-

бовима.

Хемофилија се одређује као

тешка када је активност захваћеног

фактора згрушавања (FVIII или FIX)

мања од 1% нормалне вредности.

Тешка хемофилија често је повезана

са спонтаним крварењем (крварење

које није узроковано траумом или

повредом). Хемофилија је блага

када је активност одговарајућег

фактора згрушавања већа од 5%,

али мања од нормалне вредности.

Означава се као умерена када ак-

тивност фактора згрушавања из-

носи 1% до 5% вредности нормале.

Приближно 50% особа с хемофи-

лијом пати од тешког облика боле-

здрав мушкарац (има функционалну копију гена)

здрава жена (има двефункционалне копије гена)

хемофиличанмушкарац

хетерозиготни женски носилац(има једну функционалну и једнунефункционалну копију гена)


БИОЛОГИЈА

Велика претња или велика превара?

Марко Стојановић

Температура непреки-

дно расте. Коцентра-

ција угљен-диоксида у

атмосфери је све већа. Ледени покри-

вачи се нагло топе. Ниво светског

океана је у порасту. Последице су

поражавајуће, а процене крајње

алармантне. Пред човечанством је

период ужасних катастрофа које ће

проузроковати управо наше нега-

тивно деловање на природу. Али,

да ли је све тако како нам непре-

кидно говоре? Јесмо ли на добром

путу да откријемо шта ће уништити

нашу цивилизацију, а можда и саму

људску врсту, или ће нас тај пут од-

вести до разоткривања можда

највеће преваре у историји?

Глобално загревање – тер-

мин за који је у последњој деценији

чула, сигурно велика већина свет-

ског становништва. Вероватно и

добар део птица на гранама око

кућа у којима су телевизори „свете

реликвије“. А како и не би, када је та

синтагма толико прожела наше жи-

воте да су нам се мозгови, олењени

због све мање потрбе за активира-

њем, толико навикли на њу, да је го-

тово нико и не преиспитује. Ипак,

све већи број научника скреће

пажњу јавности да се такозвано гло-

бално загревање не одвија баш по

оним проценама које су годинама

давали поборници ове теорије.

Те процене су, благо речено ката-

строфалне. Од тога да ће се ниво

мора толико подићи да ће већина

приобалних градова и малих корал-

них острва бити потопљена, до

тврдње да ће клима подивљати и

учинити живот на земљи готово не-

подношњивим. Чак су и ВВС-јеви

стручњаци 2007. предвидели да ће

се северна ледена капа отопити до

лета 2013. Е па, добродошли у

2013., годину у којој се поменута ле-

дена површина повећала за око ми-

лион и по квадратних километара,

односно за око 60 % у односу на

прошло лето. Треба ли напоменути

да се и температура кретала сасвим

око линије просека, што је свако

могао приметити. Па шта онда није

у реду? Центри за истраживање

климатских промена наводе да је

дошло до „паузе“ глобалног загре-

вања, што је у складу са нашим рад-

ним навикама, јер, наравно, право

на „одмор“ имају сви.

Како је онда таква недо-

вољно научно утемељена теорија,

да не користим друге изразе, по-

стала догма коју нико не сме да до-

веде у питање? А разлога да се

доведе у питање још како има.

Можда највећи и најконтраверзнији

међу њима, донео је извештај УН-а

о климатским променама у коме је

наведена једна крива која показује

кретање температуре у последњих

хиљаду година, а која је због свог

облика добила назив „штап за

хокеј“. Ако се и занемари то што та

крива показује да се налазимо у

најтоплијем периоду у протеклом

миленијуму, што по многима није

тачно, један детаљ запао је у очи

великог броја научника, али и лаика

који су за промене температуре

чули из разних историјских кази-

вања. Наиме, на поменутом дијаграму

нису наведене готово никакве веће

осцилације температуре, осим на-

водног енормног повећања у коме

се сада налазимо. Његови творци

су потпуно заборавили да је крајем

Средњег и током целог Новог века,

постојао хладан период познат као

„Мало ледено доба“, који је оставио

великог трага у историји, култури и

уметности Европе, али и целе се-

верне хемисфере. То је навукло

плашт сумње да тај дијаграм није у

потпуности објективан нити засно-

ван на доказаним чињеницама, као

ни гомила других исказа и за-

кључака.

Али пре свега, треба раз-

мотрити да ли би угљен-диоксид за-

иста могао бити кривац за

потенцијално повећање темпера-

туре на Земљи. Наравно да би

могао, али у много већој коцентра-

цији и много мањој мери него што се

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (1)


БИОЛОГИЈА

наводи у објашњењима о узроку

глобалног загревања. Разлог томе

је што угљен-диоксид уопште није

најодговорнији за ефекат стаклене

баште. Он утиче са свега неколико

процената. Водена пара је заправо

највећи кривац за постојање ефекта.

Управо су облаци оно што највише сма-

њује израчивање земљине топлоте.

Али, када се погледа крива промене

температуре и нивоа СО2 током по-

следњих 12 000 година, јасно се

може видети да повећања темпера-

туре прате повећања угљен-диоксида,

а не обрнуто. Претпоставља се да

је разлог томе што се гасови, па и

СО2, теже растварају у топлијој

води, па га у топлијим периодима

океани слабије апсорбују, што води

ка повећању његовог нивоа. Ипак,

сателитска посматрања започета

1979. јасно показују да се ледени

покривач северног пола смањивао,

што је неспорно. Међутим, то сма-

њивање је престало и према миш-

љењу једног броја стручњака, није

било последица топлије климе, већ

је било изазвано појавом која је по-

зната као „пацифичка декадна осцила-

ција“ (ПДО). То је у ствари, кружна

морска струја која мења смер на око

30 година и све до 2008. чинила је

да топла вода из Пацифика кроз Берин-

гов мореуз дотиче у Северни ледени

океан, топећи ледени покривач.

Међутим, ПДО је променио свој ци-

клус и према мишљењу Фреда

Голдберга, шведског научника који

проучава овај циклус и Арктик

уопште, не само да топљење леда

престаје, што показују и сателитски

снимци, већ се повећава и његова

дебљина о чему сведоче капетани

ледоломаца који у последње време

имају све више потешкоћа да стигну

до северног пола. Такође је све при-

хваћеније становиште да је пред

нама нешто хладнији период, што је

потпуно супротно предвиђањима

стручњака који заговарају теорију о

глобалном загревању.

На крају, свакоме ко се поза-

бави овом тематиком, сигурно се

јавља једно питање – зашто? Због

чега би лобисти ове теорије били

толико истрајни у убеђивању света

да нам се планета загрева нашом

кривицом и да ће промене климе

изазвати толике катастрофе и раз-

арања? Одговор на ово питање је

необично једноставан. Заправо,

лако га је наслутити слушајући го-

воре Била Гејтса, Ал Гора и осталих

протагониста не само глобалног за-

гревања, већ и смањивања светског

становништва и његовог прилагођа-

вања болесним принципима тако-

званог „новог светског поретка“. Они

сматрају да је неопходно увести

порез на угљен-диоксид на нивоу

целог света, јер, како кажу, сви смо

подједнако криви због свог лошег

поступања према природи. То

„подједнако“ и није сасвим тачно,

јер не треба заборавити да управо

земља из које су поменути лобисти

није чак ни ратификовала Кјото про-

токол, а да не говоримо о томе да

не ради готово ништа на смањењу

своје емисије штетних гасова по

којој је у самом светском врху. По-

ставља се и питање ко ће новцем

од тог пореза располагати и у које

ће сврхе бити трошен.

Када се на послетку „све

коцкице сложе“, добијамо озбиљан

разлог да посумњамо у целу причу

о наводном глобалном загревању,

али и у добре намере оних који су у

тој идеји видели прилику за оства-

рење неких својих „виших циљева“.

Било како било, и та догма ће се

пре или касније несумњиво разбити

о ледени брег којих ће, по свему су-

дећи, бити све више.

Наставак текста

у децембарском броју

часописа Симбиоза



RIBEIROIA

Проглашена за најекс-

тремнијег „трансфор-

матора“ међу микро-

и макроорганизмима, Ribeiroia је

ред паразита који заслужује мало

више пажње. Ред је у оквиру класе

Trematoda, филум Platyhelminthes, и

на основу постојећих морфолошких

описа и прелиминарних молекулар-

них података, тренутно су познате

три врсте и једна подвста: R. Onda-

trae – Северна Америка, R. marini -

Кариби, R. m. guadeloupensis -

острво Гвадалупе, Кариби и R. con-

golensis - Африка (Johnson et al.

2004). Насељавају претежно Се-

верну Америку.

Оно што карактерише ову

групу паразита јесте индиректно

развиће, које захтева више прелаз-

них домаћина, и у току којег долази

до веома необичних трансформа-

ција како самог паразита, тако и јед-

ног од домаћина. Примарни

прелазни домаћин је слатководни

пуж, затим рибе или водоземци

(најчешће жабе) као секундарни

прелазни домаћин, и птице или неке

врсте сисара (нпр. дабар) као дефи-

нитивни домаћин. Иако ретко пато-

гена за коначног домаћина,

инфекције Ribeiroi-ом могу довести

до озбиљних малформација, па чак

и до смрти пужева и водоземаца. У

неким случајевима, ове малформа-

ције могу имати кључну улогу у

даљем преносу паразита са једног

на другог домаћина – у случајевима

када инфицирани амфибијски дома-

ћин постаје упадљивији и више из-

ложен нападу предатора (следећег,

дефинитивног домаћина). Новија

истраживања се концентришу на от-

кривање важности дејства различи-

тих биотичких и абиотичких фактора

на ширење и интензитет инфекције.


Животни циклус

Животни циклус овог

паразита до сада је

најбоље проучен

код врсте Ribeiroia ondatrae. Адулти

живе унутар предатора – птице или

сисара (дефинитивни домаћини),

где се сексуално репродукују уко-

лико су ту присутне и друге адултне

јединке. Зрели адулти отпуштају јаја

у домаћинов цревни тракт, те на тај

начин она доспевају у спољашњу

средину ношена фецесом до-

маћина, а за даљи развој им је не-

опходна вода. Обично је потребно

две до три недеље за развиће јаја,

али то време у многоме зависи и од

температуре воде.

Јаја се излежу у miracidia-у,

слободноживећи трепљасти пара-

зитски стадијум, који инфицира

првог прелазног домаћина – „овно-

рогог“ пужа из фамилије Planorbidae

(нпр. Planorbis rubrum). Након

уласка у тело, мирацидија се наста-

њује у репродуктивном ткиву пужа и

временом долази до формирања

redia-e, спорокрећуће црволике па-

разитске форме.

Редије се бесполно умножа-

вају, хране се репродуктивним тки-

вом пужа, што доводи до његове

стерилности. Инфекција достиже

„зрели“ стадијум за око шест не-

деља, када редије унутар пужа почињу

да отпуштају други слободнокретајући

стадијум - cercariae.

Церкарије инфицирају водо-

земце или рибе, где формирају цисте

у зачецима удова (код Amphibia) или

дуж бочне линије и крљушти главе

Тамара Бањевић

(a) redia,

(b) cercaria,

(c) metacercaria,

(d) адулт

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1461-0248.2004.00610.x/abstract




главе, тела и шкрга (код риба). Цер-

карије даљим развићем прелазе у

metacercariae, дормантни паразит-

ски стадијум који поседује танку

мембрану. Метацеркарије подсећају

на церкарије, изузев што не посе-

дују реп и немају способност репро-

дукције.

Коначни домаћини (птице

или сисари) постају инфицирани

када исхраном унесу водоземце или

рибе које садрже инцистиране мета-

церкарије. Животни циклус се за-

вршава када метацеркарије

исклијају из својих цисти и прикаче

се за интестинални тракт дефини-

тивног домаћина, где ће се развити

у адулте. То се обично дешава у

proventriculus-у птица и у стомаку

сисара.

Малформације

Под малформацијама

се подразумевају сва

одступања од нор-

малног облика у грађи целог тела,

делова тела или органа, до којих до-

лази из различитих разлога. Код во-

доземаца инфицираних Ribeiroia-

ом, без изузетка, долази до мал-

формација које се испољавају у

виду стварања прекомерног броја

нефункционалних екстремитета.

Као што је већ споменуто раније,

церкарије ових паразита се, након

уласка преко коже у тело водоземца

(најчешће жабе), инцистирају у ре-

гионима зачетака удова, где форми-

рају кластере. Најчешће улазе у

тела младих пуноглаваца, којима

екстремитети још увек нису развије-

ни и који живе искључиво у води,

што их чини идеално подложним на-

паду Ribeiroia-е и инфекцији.

Због овако великог броја

екстремитета, кретање жабе је

знатно онемогућено, а уједно пред-

ставља и лакше уочљиви плен за

птице, које су дефинитивни до-

маћини.

Географска дистрибуција

Врста Ribeiroia onda-

trae је широко рас-

прострањена у САД,

укључујући рекордних 22 врсте у 37

држава (Johnson and McKenzie

2008). Највише случајева малфор-

мација повезаних са Ribeiroia ин-

фекцијама, забележено је у

Калифорнији, Монтани, Минесоти, Ва-

шингтону, Пенсилванији, Висконсину и

Њу Џерзију. Мање их је забележено

у Канади и Централној Америци.

Постоје и тезе које заговарају идеју

да је бројност инфицираних Am-

phibia у корелацији са миграцијама

птица (Johnson et al. 2010), али оне

још нису темељно тестиране.

Генерално, насељавају влажна

подручја, пре свега баре и језера, уме-

реног климата.

Фактори који утичу на

инфекцију

Нутријенти - Обогаћење

животне средине азо-

том и фосфором је

најраширенији облик антропогеног

дејства на околину, које може ути-

цати на паразитске инфекције

(Johnson and Carpenter 2008). Обо-

гаћење наведеним „нутријентима“

доводи до еутрофикације вода, што

на индиректан и директан начин по-

годује и ширењу Ribeiroia-е. Процес

који лежи у основи оваквог ширења

Ribeiroia-е јесте тај што првенствено

долази до повећања броја примар-

них прелазних домаћина – пужева

(Johnson et al. 2007).Пестициди - се још увек

сматрају потенцијалним факторима-који доводе до амфибијских мал-формација (Johnson et al. 2010).Међутим, најновија истраживањафокусирала су се на повезаност пе-

стицида са паразитским инфек-

цијама (Kiesecker 2002; Rohr et al.

2008). У неким експериментима пе-

стициди су имали такво дејство да

доводе до редукције имуног одго-

вора домаћина, услед чега он по-

стаје подложнији паразитској

инфекцији; а у неким другим слу-

чајевима може постојати и веза између

повећане концентрације нутријената и

пестицида, који, тако што симултано

делују, доводе до пораста инфек-

ција преко повећаног излагања и

смањеног имуног одговора до-

маћина.

Биодиверзитет – Диверзи-

тет врсте која је домаћин и струк-

тура заједнице узимају се за битне

факторе који утичу на динамичност

инфекције, у хипотези названој „di-

lution effect“ (Johnson et al. 2008). За

Ribeiroia ondatrae, разлике у осет-

љивости домаћинских врста имају

великог утицаја на обрасце ширења

инфекције у мулти-species заједни-

цама (Johnson et al. 2008, Johnson

and Hartson 2009). Из наведеног, за-

кључак је да уколико је диверзитет

врста на неком одређеном ста-

ништу висок, онда ће и стопа ин-

фекција бити виша, као последица

релативно лаког прилагођавања

Ribeiroia-е на паразитирање на раз-

личитим домаћинима.

Мада није „нови“ паразит,

сматра се да је можда дошло до по-

већања у опсегу, распрострањено-

сти, или интензитету Ribeiroia у

последњих неколико година. Ипак,

док се много зна о овој интригантној

групи паразита, много тога је још

увек неоткривено. Посебна пажња у

будућим истраживањима усмерена

је на следеће области: оцењивање

филогенетске позиције рода, откри-

вање молекуларних механизама па-

разитски-индукованих малформација

код водоземаца, изоловање главног

покретача преноса паразита у при-

родним условима и проучавање

последица малформација на пара-

зите и популације домаћина. Испи-

тивању ових питања ће од великог

значаја бити мултидисциплинарни

приступ, који ефикасно интегрише

паразитологију, развојну биологију,

имунологију, херпетологију и аква-

тичну екологију.



http://books.google.rs/books?id=rX0iH0tAH28C&lpg=PA71&ots=FiSgvh4fTG&dq=%22Influence%2Bof%2Beutrophication%2Bon%2Bdisease%2Bin%2Baquatic%2Becosystems%3A%2Bpatterns%2C%2Bprocesses%2Band%2Bpredictions%22%20Johnson&lr&pg=PA71#v=onepage&q&f=false




http://www.pnas.org/content/99/15/9900.full.pdf+html

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jwmg.91/abstract

http://www.colorado.edu/eeb/facultysites/pieter/documents/Johnson%20et%20al.%202007.pdf


http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/jwmg.91/abstract

http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-0-387-09577-6_11#page-1

http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-0-387-09577-6_11#page-1

БИТИ ЕФИКАСАН


Сви данас говоре о

ужурбаном, презау-

зетом свету у коме

живимо. Бројне савремене појаве

негативно утичу на здравље, међу

осталим и тако што изазивају стрес.

Многи се жале да нису довољно

продуктивни и да стога неправедно

морају да константно раде под при-

тиском, како би се испоштовали ро-

кови и сл. Но, мало је људи било

шта учинило како би уистину по-

стали продуктивнији! На 10 часова

рада повећање продуктивности од

20% донело би минимално читава

два сата више слободног времена.

А огромна већина оних који се жале

на превелику изложеност стресу на

послу, у школи итд. изјављују да би

били пресрећни и чак заправо по-

већано мотивисани да испуњавају

многобројне обавезе уколико би у

дан од 24 часа могао да стане још

само један или два сата током којих

би могли да раде оно што заиста

желе...

Old school: ако хоћеш – моћи

ћеш

Снага воље је вероватно

најбољи ослонац када мотивишете

себе да неки посао завршите на

адекватан начин у оквиру задатог

рока. Уколико сте један од таквих

читалаца – можда није лоше да пре-

станете даље да читате... Особе са

израженом снагом воље и способ-

ношћу за њено каналисање најве-

роватније немају проблема да се на

прави начин организују и нису од

оних који све завршавају у по-

следњи час.

Али, по мом дубококом уве-

рењу, то је мањина у овом подне-

бљу. Оно што зову „балкански

менталитет“ – дубоко укорењене

навике лежерности и крилатица

„лако ћемо“ – доприноси томе да

већина становништва (опет исти-

чем, локалног становништва) скоро

све своје обавезе завршава „у

минут до 12“.

Корак по корак до циља

Уколико нисте у стању

да себе натерате на

већи труд, себи мо-

жете повећати шансе да успете, ако

следите ове савете, један по један:

Најважније је почети

Вероватно свима већ по-

знато – али ваља подсетити... По-

чеци су обично и најтежи, али

управо је отпочињање посла веро-

ватно најкрупнији корак ка за-

вршетку истог! И на томе имамо

захвалити сопственој психи. Наиме,

пре самог (реалног) почетка неког

рада, у нашим мозговима спонтано

се генеришу a priori перцепције

појединачних задатака који су део

истог тог подухвата, често сами

себи представљамо као застра-

шујуће неке аспекте рада за које ће

се (док их будемо заправо изврша-

вали) испоставити да и нису толико

страшни. Обично су они аспекти од

којих се највише прибојавамо да ће

нам задати потешкоће најдоминан-

тије заступљени у нашим мислима

пре него што се упустимо у изврша-

вање било каквих задатака везаних

за тај конкретан посао; међутим,

слика о томе ће се постепено ме-

њати од самог тренутка када по-

чнемо радити... Тај се феномен

описује као Zeigarnik ефекат. Људи

су склони да више памте недо-

вршене догађаје или активности на

којима су стали до пола. Када нека

активност није завршена, онда се у

људима ствара напетост, која узро-

кује да им те активности боље

остану у сећању а тек довршетак ак-

тивности доводи до релаксације. Па

тако и било који посао – ако је запо-

чет, сама та чињеница повећава

шансу да ће бити и завршен (на

време). Зато је можда и најважније

бити увек категоричан у следећем:

отпочети са радом без обзира на

све! Размишљање о томе шта ради-

мо и онако ће нам бити далеко, да-

леко корисније док то нешто будемо

радили...

Управљање сопственим временом

Код послова као што су наука

или уметност (не)довршеност је далеко

више у спрези са квалитативним него са

квантитативним аспектима вашег рада.

Начин је, дакле, важнији од обима рада.

Ова тврдња се да применити и на

учење на академским студијама! До-

душе, ту постоје изузеци, али огромна

већина биолошких дисциплина се из-

учава на такав начин да је при учењу

ипак важније како сте нешто савладали

него колико сте времена потрошили на

то... Ту је и изузетак код особа које уче

„кампањски“, или пак, прорачунато у од-

носу на неку одређену, жељену оцену –

они ће на своје учење увек морати да

потроше идентичне периоде времена,

јер у таквим случајевима циљ није (за-

иста) научити нешто.

Ако се бавите креативним по-

слом (или у случају студената – ако ис-

тински учите, а не само меморишете

чињенице), много више зависи од тога

како радите, него колико радите. Иску-

ства показују да најпродуктивнији

појединци (истакнути музичари, водећа

имена светске науке и сл) често заправо

раде чак и драстично мање од просечне

особе која се бави њиховом облашћу.

Међутим, уместо да своју енергију

троше скоро преко целога дана, они су

усавршили систем по коме је рад поде-

љен у „пакете“, тј. релативно кратке пе-

риоде изузетно интензиног рада, између

којих су уметнуте паузе резервисане за

ситна задовољства, рефлексије – раз-

мишљање и проматрање ситуације, из-

лазак на чист ваздух, или једноставно

одмор – седење/лежање. На пример,

блокови у трајању 90-120 минута макси-

мално посвећеног рада између којих се

умећу паузе по 20-30 минута учиниће да

много рационалније распоредите своју

енергију, а монотонија неког посла самог

по себи вас неће „убити у појам“. Ако сте

у стању да ово изведете, остало је још




само да своје обавезе правилно испла-

нирате како бисте далеко побољшали

своју ефикасност, али ту се прича не за-

вршава...

Дисциплина

Чак и онда када је лако про-

наћи мотивацију и ако у теорији знамо

који је најоптималнији начин за изво-

ђење неких радних задатака, те ако

нешто унапред испланирамо на основу

свега тога – тешко је остати дисципли-

нован и испоштовати оно што је плани-

рано... У томе нам може помоћи

стриктно зацртавање рокова.

Направите сопствени радни

календар (било да ћете велики бели

папир издељен на квадратна поља за

сваки дан качити на зид сваког послед-

њег викенда у месецу и почети да га по-

пуњавате за наредни месец, или да

имате паметан телефон на који ћете ин-

сталирати неку од многобројних аплика-

ција за управљање временом и прављење

распореда са све подсетницима – потпуно

је свеједно, али је битно да буде до-

вољно упечатљиво и да вам се мота

пред очима). За сваки започети посао

зацртајте рокове, означите их и добро

истакните у свом календару - и то би

требало значајно повећати шансу да тај

посао буде стварно завршен на време.

Поред тога, није на одмет сва-

ког дана имати поред себе папирић на

коме су уписани периоди времена, тј.

сатнице „од до“ којима је покривено чи-

таво радно време, а поред сваког пе-

риода ви ћете у току дана да бележите

све оно што сте тада радили... На тај

начин пратите сопствени рад на неком

послу, а и уочавате (не)постојање на-

претка у организавности и ефикасности,

тј. омогућено вам да је да након за-

вршетка радног дана објективно процените

сопствени рад, насупрот субјективној про-

цени о томе како сте и колико радили.

Пред тога, ово ће вам довољно скре-

нути пажњу са других ствари које вам

могу потпуно скренути сву пажњу са

самог посла (Facebook, Youtube, игрице

на мобилном телефону или нешто чет-

врто).

Шта даље

Нешто што бисте исто тре-

абли имати у виду барем у почетку

и док се не уходате, је да не покуша-

вате да више ствари одрадите

одједном. На тај начин радите више

ствари по јединици времена, међу-

тим укупна продуктивност је мања,

јер ниједној нисте истински по-

свећени и често ће вам требати

више времена да све послове до-

вршите како ваља, без стресног фи-

ниширања у последњи час. Уколико

сте истински у стању да радите по

систему multi-tasking, то ћете већ и

сами укапирати у међувремену,

када до неке фазе савладате опти-

малан систем рада на одређеном

послу... До тада, боља алтернатива

је да на крају радног дана, или пред

спавање направите „акциони план“,

тј. списак задатака које бисте же-

лели да одрадите сутрадан. То (ба-

цити поглед на списак задатака за

данас) ће вам већ бити први корак

за наредни дан, подсетиће вас шта

све треба још завршити када се бу-

дете спремали да следећи пут при-

онете на посао, а спречиће вас да

се без потребе упустите у multi-task-

ing. Додатно, ако су неки задаци

различитог приоритета – омогућиће

вам да то сагледате у односу на

свеукупну ситуацију са обимом

посла и расположивим временом,

па ћете тако своје обавезе плани-

рати стратешки (где ће вам страте-

гија бити да избегнете довршавање

послова у поседњи тренутак).

Још би требало казати

нешто о капиталним подухватима.

Обимни или неки изузетно значајни

послови носе са собом повећану ко-

личину одговорности, притисак због

посла самог по себи и још већу

опасност од стварања менталних

баријера које ће спутавати плодоно-

сан рад. Зато увек када се спремате

на неки такав подухват – редефини-

шите тај посао и поделите га на

више појединачних, а једноставнијих

подпослова или подобавеза (јер

сложени пројекти и јесу такви баш

зато што се скоро увек састоје од

више различитих задатака, који су

сами по себи неповезани – али деле

исти циљ и зато су део једног истог

плана). Тако ће крупан залогај по-

стати сасвим реалан, јер је поде-

љен на више мањих. На тај начин

ће бити лакше започети посао, али

и организовати рад, стратешки пла-

нирати обавезе и све остало...

За опсежније читање (и

отворену расправу) на ову тему, по-

сетите блог који је у многоме кориш-

ћен за овај текст.

Срећно!


http://www.sparringmind.com/productivity-science/

ЋЕЛИЈСКЕ

ИСПОВЕСТИ

ИЗ КУКУРУЗА

Оно што је винуло

Барбару МекКлинток

у сам врх групе нај-

еминентнијих светских цитогене-

тичара, поред кукуруза, јесте била

огромна жеља да се бави дисципли-

ном која није била широко при-

хваћена од стране шире заједнице

биолога. Када је почела да похађа

једини курс који се тицао ове обла-

сти, било је то само 21 годину након

што је свет постао свестан Менде-

лових открића. Била је то 1921. година

и изузетна виспреност ове жене до-

вела је до телефонског позива у коме је

била позвана од стране професора на

виши курс ове области.

Причали су да је или геније

или лудак. Потом су причали да не

може ни да уради математичке про-

цене како ваља. Избацила их је из

канцеларије и изјавила да се осећа

као да је сама на путу и да јој апсо-

лутно нико не верује. Управо зато

што и јесте била сама, она је данас

једина женска особа која има неде-

љену Нобелову награду у области

физиологије или медицине. И да-

леко је била од лудила. Била је баш

тамо где је требало да буде.

Барбара је показала велики

број фундаменталних генетичких

идеја. Добила је посед на којем је

могла да узгаја кукуруз и бавила се

променама које се дешавају прили-

ком мејозе и митозе. Развила је

начин за мапирање хромозома, по-

казала рекомбинацију хромозома, а

потом објаснила и улогу теломере и

центромере. Касније, открила је по-

кретне генетичке елементе.

Иако се данашњи писци који

се баве биографијом Барбаре Мек-

Клинток сукобљавају око тога да ли

је била дискриминисана на основу

пола, несумњиво је да је Барбара

имала такође кључну улогу у ономе

што се данас назива Women Em-

powerment. Она је имала сву сло-

боду света да спроводи своја

истраживања, али је то било далеко

од ситуације са којом су се сретале

жене у науци у то време. Играла је

улогу модела за младе жене у

науци често разговарајући са њима

и тиме помагала да превазиђу по-

тешкоће времена. Управо зато, од

Америчке Асоцијације жена на уни-

верзитетима је добила награду

1947.

Али далеко од тога да су то

биле једине награде: она је добит-

ница различитих престижних на-

града за генетику и медицину, а и

члан је различитих научних зајед-

ница. Пуно година је провела тако

што је преносила своја знања

широм света. Иако у сваком тре-

нутку није било најсветлије, Бар-

бара је једна од оних особа која

види оно светло док је свима мрак.

А онда засветли целу васиону, па

сви остали постанемо слепи од ко-

личине њеног сјаја.

МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА


Петар Ђурић

Барбарин микроскоп

Барбара и Алфред Херши - добит-

ник Нобелове награде за физиоло-

гију или медицину 1969.

ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК


ONLINE КУРСЕВИ

СТРАНИХ ЈЕЗИКА

Одувек сте желели да

проговорите италија-

нски, француски, шпа-

нски, немачки... Обавезе на факултету,

недостатак времена и/или новца

као најчешћи ограничавајући фак-

тори у животу једног просечног сту-

дента, су стали на пут испуњењу

ових жеља. И онда сте одустали...

Међутим, захваљујући

сајтовима који нуде потпуно бес-

платне и одлично конципиране кур-

севе страних језика, можете

постепено градити знање и уживати

у учењу истих. Потребно вам је со-

лидно знање енглеског језика, мало

времена и воље.

Сајт: http://www.duolingo.com/

Симпатична совица

вас води кроз кур-

севе шпанског, енг-

леског, француског, немачког,

португалског или италијанског

језика. Након регистрације и попу-

њавања налога, можете да започ-

нете авантуру. Бирате језик и ниво,

и прелазите лекцију по лекцију. У ок-

виру појединачних лекција се учи,

али и вежба у исто време.

Све што радите: читање, пи-

сање, превођење или препозна-

вање речи, се оцењује и совица вас

обавештава да ли су ваши одговори

тачни или нетачни и колико сте ус-

пешни у учењу. Након завршетка

одређених лекција и прикупљања

потребних поена, бивате награђени

преласком на виши ниво учења.

Duolingo Мemrise

Сајт: http://www.memrise.com

Овај сајт има нешто

другачији концепт.

Прво, постоји могућ-

ност коришћења "српске верзије

сајта" и од језика је могуће учити

енглески и турски језик. Уколико

имате основно знање енглеског

језика, онда вам је избор курсева

много већи, па тако бирате између

великог броја страних језика раз-

врстаних у више категорија. Можда

је нешто "хаотичнији" што се тиче

увођења нових речи, јер нема неког

конкретног редоследа лекција (као

што је пример са претходно описа-

ним сајтом). Оно што га чини посеб-

ним јесте коришћење картица које

ви сами везујете за одређену реч

или израз, а које вам се стално

појављују док тај исти појам не са-

владате. Погрешни одговори у те-

стовима се памте и изнова задају

све док се не савлада дати појам.

Поред курсева страних

језика, можете учити и о култури и

историји различитих региона, зави-

рити у различите области наука или

сазнати нешто више о специфичним

темама. Уколико поседујете шире

знање о некој тематици, можете и

сами бити креатор курса, чиме до-

датно обогаћујете овај сајт.

Невена Петровић

http://www.memrise.com

http://www.duolingo.com/

МОЗАИК/КУЛТУРА



СЕНКА СУМЊЕ(Shadow of a Doubt, 1943)Весна Ђоковић

108 min, Universal, r.: Alfred

Hitchcock, sc.: Tornton Wilder, Alma

Reville (Хичкокова супруга), Sally

Benson, према причи Gordona Mc-

Donella, df.: Joseph Valentine, му-

зика: Dmitri Tiomkin, делом према

мотивима из Веселе удовице, ul.:

Joseph Cotten (Charlie Oakley),

Theresa Wright (Charlie Newton),

MacDonald Carey (Jack Graham), Pa-

tricia Collinge (Emma Newton), Henry

Travers (Joseph Newton), Hume

Cronyn (Herbie Hawkins).

Шта Хичкоковом

филму даје једин-

ственост? Изузе-

тна драж се крије у његовим

кадровима и у причи која је ретко

уобичајена, таква да је мало ко

остао равнодушан гледајући фил-

мове као што су Прозор у двориште

(Rear window, 1954), Вртоглавица

(Vertigo, 1958.), Психо (Psycho,

1960.), Птице (The Birds, 1963.).

Данас када је и трећа димензија

ушла у визуелни аспект филма,

можда ово питање има додатак на

значењу. Шта овај вештац-аутор

енглеског порекла, а као дечак од-

гајен у строгом католичком духу,

дочарава што је тако мистично и ду-

боко прирођено људима? Још један

Хичкоков класик са подугачке листе

од 50 и нешто снимљених филмова

је Сенка сумње, интересантан стари

филм снимљен давне 1943. Оства-

рење показује упечатљиву редите-

љеву способност да усиса наш

поглед у свој свет. Тата за психо-

лошки трилер и mekgafin методу на-

зиван је “мастером напетости” због

талента да кроз драматичну струк-

туру дозира језу која нараста и про-

воцира све већу неизвесност те

гледаоца дубље увлачи у напето

ишчекивање. Уколико још увек

нисте погледали Shadow of a Doubt,

топло га препоручујем, посебно што

се и сам Хичкок, додуше у свом

контроверзном стилу, изјашњавао

да му је од свих филмова које је

снимио управо овај омиљени.

Филмски могул David O.

Selznick с краја тридесетих година

прошлог века „увози“ талентованог

Хичкока из Енглеске у холивудску

фабрику снова где ће он временом

заузимати све удобнију позицију, де-

финисати своје услове (постати и

сам свој продуцент) и тако стварати

филмове у које је он као уметник

све дубље утиснут, буквално нас

гледајући из њих. То нам и он сам

натукне сваки пут кад се на пар се-

кунди појави у кадру, поступак на-

зван камео-наступ или камео-улога.

Ову традицију (41) започео је још

1926. филмом The Lodger који га је

учинио признатим. Сер Алфред је

међу првима у Холивуду успео да се

одупре захтевима продуцената и

трендова, наметнушви себе као

алфа и омегу свог филма. Сенка

сумње иако старински филм изузе-

тан је у сваком аспекту и одличан је

пример како се гледа Хичкоков кла-

сик на нивоу финијем од оног очиг-

ледног, фронталног. Хичкок своју

причу прича на барем два испреп-

летана начина док се мистични ква-

литет сам од себе разоткрива

уколико локус пажње померите са

нивоа наративног садржаја (нешто

налик гледању Матрикса). Управо

то дубље ткање хичкоковског

филма ствара осећај који нас готово

мимо воље уводи у редитељев свет.

Није незанимљиво уочавати везе

између његове личне ексцентрично-

сти, приватне колекције фобија,

упитног односа према музи - главној

глумици која је по правилу суптилне

и тајновите еротичности (спомињу

се малтретмани разних облика) са

оним што било који његов филм од

почетка па до краја учини од нас и

наше пажње која у њима као да је

заробљена. Гледање Хичкоковог

филма увек је вишеструко повези-

вање делова у функцији осећаја у

који нас он уводи градећи свет уну-

тар света.

Увертиру филма Shadow of

a Doubt чине гламурозни парови

који плешу валцер, сцена која де-

лује неповезано са читавим фил-

мом у коме нема много гламура и

која ће се надаље провлачити.

Филм започиње кратком деоницом

која нас недоречено уводи у свет

ујка Чарлија. Тај свет за сад носи тек

наговештај некакве страве и де-

вијације и насликан је са позадином

бескућништва у великом граду. Ад-

реса број 13, чувени Хичкоков број.

Убрзо Чарли одлази у калифор-

нијску варош Санта Роза где се при-

дружује “типичној америчкој породици”

своје сестре (сестра, њен супруг и

њихово троје деце) носећи са собом

тензију присмотре које су за сад

само гледаоци свесни. Тежиште

пажње се равномерно расподељује

на њега и његову сестричину име-

њакињу. Чарли напросто обожава

свог ујака по коме је и добила име.

То обожавање донекле одражава

однос њене мајке према свом

најмлађем брату, мезимчету. Али

Чарли је другачија од своје мајке

која носи ауру просека и зато ће

њено посматрање ујака проћи кроз

трансформацију, еволуирати и са-

зрети. Од самог старта њихов однос

носи и телепатско појачање. Она,

интуитивна и са отпором према

осредњости, као да може да га

„чита“ другачије од свих осталих.

Чак их први пут понаособ у филму

затичемо у истом положају и истом

контексту меланхоличног располо-

жења како леже на кревету замиш-

љени над собом. Касније у њену

собу и кревет доселиће се ујак са

неочекиваним злослустним непо-

знаницама своје мрачне личности.

Не знамо још увек шта је, али нешто

јесте и не слути на добро. Овде по-

степено долази до изражаја једна

од честих Хичкокових преокупација,

а то је истраживање односа у поро-

дици унутар прилично сумњиве и

необичне приче. Уз све то и про-

жетост уврнутим

смислом за ху-

мор што је та-

кође Хичкоков

заштитни знак.




Како се наративно клупко буде од-

мотавало тако ће Чарли и Чарли све

више као нека врста супротних по-

лова тежити једно другом, као под

дејством атрактивних сила (сум-

њива доза еротске тензије; филм

Stoker опонаша овај образац), све

до тачке када ће неминовно насту-

пити репулсивне силе.

Њу тишти монотонија и уч-

малост варошице, дух малог града

и за њу ујка Чарли доноси харизму

светског човека, шарм, интелиген-

цију и расположење који опчиња-

вају. На симпатичан начин ситна

деца из породице нису „пала“ на

њега. У филму се супротстављају

две слике света, различито иска-

зане кроз њих двоје. Слика света

представљена калифорнијском про-

винцијом Санта Роза у коју долази

ујак, као да улази у Дизнијев цртани

филм и наговештавана реалност

изван малог града. Санта Роза је

мали универзум као изолован од

светксог бола, у њему су варошани

доброхотни као са рекламе и без

малограђанског рефлекса благонак-

лони једни према другима. Стубови

државе су ту светиње; ти стубови су

сјајни, бели и истинити.

Назори такви да се држави излази у

сусрет, а њени прохтеви не доводе

у питање јер држава као амрел

штити своје грађане. Чак је и пред-

седник у дечијој молитви пред сан,

а банка човеков пријатељ. Да ли је

свет овако стерилно насликан могућ

и остварив? Да ли је овај свет ства-

ран? То питање је подтема у теми,

али и смисаона водиља која тражи

своје разрешење кроз основну ли-

нију трилера. Ујка Чарли доноси тај

напад на свакодневни ток паланач-

ког, бајковитог и помало досадног

живота. Трагична заблуда девојачке

младости о њему тиче се много

веће заблуде перцепције стварно-

сти. Сазревање ће бити горко и

нужно донети дозу губитка невино-

сти због саме природе сукоба које

живот доноси. Свака подложност

идеализацији у животу показаће се

као самоубилачки маневар. Свет

није безазлено место. Свакодневни

обични свет није безазлен.

Као близаначки пар, Чарли

и Чарли сударају светове, невиност

и кварност, непознавање наивне

младости и сазрелост, фантазију и

реалност борбе за голи живот. Па-

рови супротности приказани су сим-

болично на очигледан и мање очиг-

ледан начин. Два имењака, два де-

тектива, два осумњичена, играчки

парови, два дугмета и два броша у

облику птице, два часовника, две

сцене са возом, итд. Потпуна еради-

кација његовог моралног бића, ако

га је уопште и постојало, с друге

стране захтева еманципацију њеног,

од негирања до иницијативе. Ту је и

један веома занимљив друшкан као

посебна нота у композицији филма,

са којим отац фамилије води бес-

крајан, безазлен дијалог морбидне

садржине (!) да би отупео оштрицу

свакодневног стреса. Као клипани

они дробе само ту једну тему са ме-

шавином симпатичности, а то је

како би што ефикасније могли један

другога лишити живота, што је пара-

доксалан антипод њихове свакодне-

вице. Да ли се кроз такво

„вентилирање“ наговештава базична

природа људског бића? Ако се па-

жљиво обрати пажња на детаље, а

гледање Хичкоковог филма је увек

и својеврсни тест перцепције, на-

слутиће се другачије лице ове ва-

роши у лику конобарице ноћног

локала који сам по себи оличава не-

какав омеђени неморал и у лику

раздрагане удовице која весело кон-

статује да је слободно трошкарење

новаца без потребе за одобрењем

супруга (покој му души) веома уго-

дан и освежен стил живота. И

управо у лику те веселе удовице

имамо везу између супротставље-

них концепција два света. Један је

онај из којег долази ујак Чарли, који

са собом носи закон џунгле и ње-

гову морбидну релацију према весе-

лим удовицама и други је свет

наивне провинције у којој такође по-

стоји таква удовица која ће се, ну-

дећи себе као објекат, наизглед

безазлено нашалити на рачун

својих достојанствених дана у

црнини. За столом на ту тему по-

вешће се занимљив дијалог. Када

ујка Чарли гледа у камеру он гледа

у нас и говори изван оквира своје

улоге. Ми смо ти који добијамо

шифроване одговоре на питања

која вребају у подтексту главног за-

плета. Због свега што ће некада

обожавани ујак, а сада генератор

кошмара довеси са собом у њен

свет, у првом реду поглед вребача и

инвазивне намере, њен свет пуца

као зрела тиква и она ће морати

своја схватања из корена да реви-

дира, да кроз пробуђену храброст

испољи карактерну снагу и нову до-

следност. Честита једноставност не

може да се носи са скандалозном

истином.

„ You live in a dream.

You're a sleepwalker, blind.

How do you know what the world is

like? “

Кроз читав филм наизглед

штрчећи провлачи се мотив играч-

ких парова, (на сродан начин упо-

требљен код још једног аутора

високе аутентичности, David Lynch-

a у филму Mulholland Drive) и мело-

дија валцера Веселе удовице која

“скаче” са ума на ум. Ове метафоре

нипошто нису случајне и ако се „за-

дубимо“ (тренутак кад ујак нећаки

ставља прстен и касније када га она

скида) видимо да не ремете конзи-

стенцију тока приче, већ да везују

различите нивое филма. На крају

свих перипетија сестричина Чарли и

њен драги воде дијалог који би тре-

бао да сугерише на компромисно

решење за main stream публику:

Charlie: You know, he said that peo-

ple like us had no idea what the world

was really like.

Graham: Well, it's not quite as bad аs

that, but sometimes it needs a lot of

watching. It seems to go crazy every

now and then, like your Uncle Charlie.

Да ли вас је овај main stream

одговор задовољио или сте на хори-

зонту целине прочатили другачије

смернице за разрешење правог пи-

тања филма. Смелије поруке су по

правилу дубље закопане или при-

годно скрајнуте унутар холивудског

филма. На који начин решити фу-

зију два погледа на свет каква су

представљена овим филмом? Да

ли око нас постоје људи оперисани

од савести и ако да како живети у

таквом свету? Постављање овог пи-

тања нарочито постаје разумљиво

ако се узме у обзир да је филм на-

стао у години када Други светски

рат дивља. Једном приликом Хич-

кок је изјавио да љубав и добар по-

редак нису одбрана од зла.

П.С. Да ли сте га у неком од кад-

рова уочили како се буцмасто и ле-

жерно шепури?



МОЗАИК


НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДАБојан Петровић

Горње језеро са површином

преко 25.000 km2 највеће је међу Ве-

ликим језерима у Северној Аме-

рици, а у њему има 1,21×1013 кубика

воде, што би било довољно да пре-

крије комплетну Северну и Јужну

Америку воденим слојем висине око

30 cm!

Мужјаци игуане, коале и ко-

модо змаја имају два пениса, док

женке кенгура имају три вагине.

У до сада познатом делу

свемира постоји више звезда него

што се процењује да постоји зрна

песка на свим плажама на свету.

Ипак, број синапси само у цереб-

ралном кортексу човечијег мозга -

око 125 трилиона - број је 1.500 пута

већи него што постоји звезда у

нашој галаксији.

Већину запремине атома -

99,99% - чини празан простор. На

сваких десет година ниједан једини

атом који изграђује човеков органи-

зам није исти онај који је био ту пре

десет година...

У сваком тренутку постоји

више бактеријских ћелија које живе

на или у вама него ваших сопстве-

них соматских ћелија.

Вилински коњиц има ноге,

али никада их не користи за ходање

по подлози, већ само како би се ус-

пешније приземљио приликом сле-

тања.

Информациони капацитет

генома једног сперматозоида преве-

ден у величину коришћену у данаш-

њем рачунарству износи 37,5 MB

(мегабајти). То чини просечну ејаку-

лацију еквивалентну преносу пода-

така у обиму од 1.500 TB

(терабајти)!

Просечна особа препешачи

за живота троструку раздаљину у

односу на обим Земље по екватору.

Клеопатра (70-30. год. п.н.е)

је живела у времену које је ближе

човековом слетању на Месец (1969)

него изградњи пирамида у Гизи (око

2584. п.н.е)!

Најпродаванији производ

свих времена је Рубикова коцка.

Она има невероватних 43.252.003.

274.489.856.000 могућих комбинација

поља.

Пре него што су измишљене

гумице за брисање, хлеб је кориш-

ћен како би се обрисали нежељени

трагови оловке на папиру.

Сваки пут када промешате

карте, добијате распоред који веро-

ватно никада раније није постојао,

јер шпил карата има 52! =

80.658.175.170.943.878.571.660.636.

856.403.766.975.289.505.440.883.27

7.824.000.000.000.000 могућих ком-

бинација.

МОЗАИК


РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ

Париз у свом најтам-

нијем руху. Од мрач-

них уличица, преко

прљавих хотелских соба, жена сум-

њивог морала, просјака на улицама,

углађене господе у ресторанима, па

све до дивних недељних шетњи ње-

говим булеварима. Писац увек праз-

ног стомака, бачен у легло

безвезњака, принуђен да због об-

рока или нешто мало пара заборави

на достојанство и зграби сваку

шансу да дочека нови дан, који је

једнако очајан као претходни. Без

икаквог углађивања и улепшавања,

простим језиком и не тако академ-

ским изразима и запажањима, опи-

сује дане проведене у Француској.

На први поглед се чини да је дело

само хрпа вулгарности, често без

неког претераног смисла. Након

што дубље зађете у суштину њего-

вих мисли, откривате и његову

мекшу страну: љубав према једној

дивној жени, срамоту и понижење

које осећа у дволичном друштву та-

дашњег Париза и брижност према

појединим отпадницима тог истог

друштва. Запитаћете се колике су

ваше моћи и које су ваше границе

издржљивости? Колики терет за-

право можете понети на својим ле-

ђима? Пратићете филозофију

његових мисли и мало по мало, при-

свајати неке од њих.

Невена Петровић

"Ракова обратница"

Хенри Милер

"... Јесен је моје друге године у Па-

ризу. Послали су ме овамо због

неког разлога, којег још увек нисам

у стању да докучим.

Немам новаца, немам при-

хода, немам наде. Ја сам најсрет-

нији човек на свету. Пре годину

дана, пре шест месеци, мислио сам

да сам уметник. Више то не мис-

лим, сад јесам... "

Џез у Београду

Ако уживате у звуку

саксофона, трубе или

тромбона, који се

преплиће са клавиром, гитаром и

контрабасом, диригованим енергич-

ним бубњевима, не пропустите 29.

Београдски џез фестивал.

Уредник програма у бео-

градском Дому омладине Драган

Амброзић најавио је на недавној

конференцији за штампу да ће 29.

Београдаски џез фестивал бити

одржан од 24. до 28. октобра и да

ће трајати дан дуже уз задржавање

приступачних цена пошто је “његова

функција да приближи џез најширој

публици”.

Љубитељи џез звука не-

стрпљиво ишчекују програм ового-

дишњег фестивала. За сада се мо-

можете информисати и пратити

најаве предстојећег “џеза у Бео-

граду” на facebook страници.

Александра Вукојичић

Тања Пајић

Иако је прошло доста

времена од кад смо

чули R U Mine, прву

песму са новог албума, нисмо се

могли отргнути утиску да ћемо знати

баш како ће нови албум Arctic Mon-

keys-а изгледати. Ипак, они су нас

изненадили на толико начина: то-

лико да се ово сматра њиховим

најбољим албумом и правим малим

ремек-делом њихове каријере. Алекс је

на врху своје игре када је у питању

вокални део, а песме звуче као

после поноћна сензуална магија. Чак –

све песме могу да се организују у

једну целину и албум уопште није

распарчан.

Албум није враћање њихо-

вим indie коренима или залазак у

што тврђи звук – има призвук ла-

гане, емоцијама набијене бомбе

која је снажно енергична у свом за-

маху, склопљено са текстовима који

одузимају дах – AM је посластица

чак и за оне којима музика Arctic

Monkeys-а није блиска. Били смо

купљени са Do I Wanna Know и снаж-

ним “I dreamt about you nearly every night

this week, how many secrets can you

keep?” после које је уследила посла-

стица за лагано ђускање Why’d You

Only Call Me When You’re High?

Када се зађе дубље у

албум, проналазимо I Wanna Be

Yours са текстом снажнијим него

икад (I wanna be your vacuum

cleaner/Breathing in your dust/I wanna

be your Ford Cortina/I will never rust ).

Arabella, Knee Socks и још многе

друге чине ову ствар још вреднијом.

Овај албум је дефинитивно вредан

преслушавања.

Петар Ђурић

Arctic Monkeys – AM (2013)

https://www.facebook.com/pages/Beogradski-D%C5%BEez-FestivalBelgrade-Jazz-Festival/150591208308944

КАЛЕНДАР

18.9. - 29.9.2013.ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА

са конкурса Плаво-зелени свет

биће отворена до 29.9. на

самом уласку у Кнез Михаилову

улицу.

5.10.2013.КОНЦЕРТ

Комбанк арена

Peter Gabriel - Светска поп

легенда, аутор хита

“Sledgehammer”.

4.10.2013.КОНЦЕРТ

Lloyd Cole - велика звезда

романтичног британског попа

80-их. На неколико локација у

Београду биће одржан други по

реду Paralel – Београдски фе-

стивал субкултуре који траје од

30.9 до 6.10.2013, у оквиру којег

се одржава овај концерт у УК

Палилула.

26.9. - 29.9.2013.САЈАМ

МОЗАИК/КАЛЕНДАР

Београдски сајам

ce&ha fair ‘13

Сајам рачунара, потрошачке електронике и кућних апарата

3.10.2013.

КОНЦЕРТ

Установа кутуре Старог града

,,Пароброд”

Рамбо Амадеус и његов бенд

Two Winnetous

3.10. - 6.10.2013.

ФЕСТИВАЛ

Дом омладине

StandUpFest 2013 - Трећи по

реду StandUpFest, београдски

међународни фестивал stand

up комедије има слоган ,,анти-

апатија”.

12.10.2013.РАДИОНИЦА ЗА

НАУЧНЕ КОМУНИКАТОРЕ

http://www.festivalnauke.rs/


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

12.10.2013.КОНЦЕРТ


Vaya Con Dios - Белгијски са-

став, предвођен певачицом

Dani Klein наступиће у оквиру

опроштајне турнеје у Комбанк

арени.

12.10.2013.ФЕСТИВАЛ

Казалиште Позориште

Гледалишће Театар КПГТ

SERBIA WONDERLAND

FESTIVAL - аудио визуелни

спектакл са оригиналном сцено-

графијом...

20.10. - 29.10.2013.САЈАМ


58. Међународни београдски сајам књига, почасни „гост“ –

Пољска.

22.10.2013.

КОНЦЕРТ


Аутентична рок икона, песник и

певач - Mark Lanegan.

14.12. - 31.12.2013.

САЈАМ


53. Међународни

новогодишњи вашарСајам новогодишње забаве-

спортска такмичења за аматере,

такмичења у видео игрицама,

клизалиште, забавни парк,

филмске пројекције, продаја.

23.11.2013.КОНЦЕРТ


TONY CETINSKI

13.11. - 15.11.2013.ФЕСТИВАЛ


Међународни фестивал зелене

културе "GREEN FEST", се

организује четврти пут под

слоганом "Четири боје зелено".


Documents

Septembar 2013, broj 10