7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

1/18

Dr. TOMO SMILJANIC: DEBARSKI POLJANI IREKANCl"

Uvod

Mnogi pisci, poevi od srednjega veka, daju nam interesantne podatk~o plemenskom razdeljenju naega naroda1 Ta je podela ostavila tragovau narodu, kao to se vidi i iz radova mnogih naunih publicista2 I u JunojSrbiji nije se moglo drukije razvijati, ve ,jenarod prolazio kroz sve faze,kroz koje je prolazio celokupan na narod. U citiranom mojem radu iznetisu mnogobrojnl dokazi za taj sluaj. Ovde u dalje opirnije izloiti dveetnike grupe u Junoj Srbiji, koje takoe imaju tragova negdanje plemen-ske organizacije i od kojii.hje jedna grupa delom ostaJa ista, a druga je

meovita etnika grupa. Prvi su D e bar sJi

i P o I jan a . , a drugi R e -kanci.

1. Debarski Poljani

Naziv Debrani imali su, za vreme vladavine Turaka, sva naselja u ta-danjem debarskorn sandaku (okrugu). Taj su sandak sainjavale ovekaze (srezov~): Gornje-debarska, Donje-debarska, Reka i Golobrdska. Sviljudi iz avoga negdanjeg turskog sandaka, pa bili to Srbi. Turci ili Arba-nasi, n,!-zivali su se Debranima. Ali su samiJDebrani izmeu sebe raspo-znavali; a i sada raspoznaju, razline etnike grupe, kao: Dibrane (Arba-nasi), Poljane (Srbi), Kodadzikl~e (Turci), KUTke (is:lamizir:ani Sr.bi),Mij.ake (Srbi), Rekance (srpsko-arbanaka rneovita grupa). Za Kurke po-stoji jo i naziv Torbei. Tu su spadali jo: U1jufi (Srbi), Golobrdc.f iliGolobr,dani (Srbi i islamizirani Srbi) i Brsjaci ili opovi (Srbi), svega u

jednom selu. U toj oblasti, koja se je u narodu nazivala iDeborijom, raspo-znavale su se one manje upe: Reke (Gornja, Donja, Mala, Golema), KTin,

* Iz serije lanaka Ostatci naih starih plemena u Junoj Srbiji. Isp. u NarodnojStarini od istoga pisca Plemenske odlike Mijaka (III. 61; g. 1924.): Pleme Btsjaci(X. 81; g. 1931.)

1C o n s t a n t i n i P o rp h y rog ene t a e Imperatoris Oper a; Ex Officina El-zeviriana, anno 1617, str. 75-76; 177. - Eustathii Metropolitae,'Thessaloni-c e n s i s Opuscula, Francofurti ad Moenum, Tafel, 1832. - O. T a fra 1i, Thesalonique &uXIV siecle, Paris, 1913; The s s alo n i q u e des origines au XIV siecle, Paris 1919.- TomoS m i 1i a n i t ch, Anciennes tri bus serbes dans la Serbie Meridionale, Skoplje, 1930. -A. G i 1fer d i n g, Pisma ob istorii Serbov i Bolgar, Moskva, 1859. - A. B e I i . Galikidijalekat (Srpski dijalektoloki zbornik VII, izd. Srpske Kr. akademije nauka).

2 V. Ljubi u Monumenta spectantia historiam Slavo rum meridionalium (Izd. JugO-slavenske akademije u Zagrebu). - V. K I ai , Hrvatska plemena od XII do XVI stoljeaiRad Jugoslavenske akademije. Zagreb, 1897., knj. CXXX. - Dr. Jovan Er del jan 0-

vi .

Pleme Kui u Crnoj Gori; - Stara Crna Gora (Naselja 4 i 24). - Dr. TihomirG j o r g j e v i . iz Srbije Kneza Miloa, I-II, Beograd 1922 i 1924.

59

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

2/18

Lupa, Polje, Dolni Debar (Piskup,jjja), Gorica, Spas, Blace, Buljica, GoloBrdo, Drimkol (Debarski).

Iz ovoga se vidi da naziv Debrani nije obeleje jedne etnike grupe,ve iri naziv. Jer, Debar je, kao naz.~voblasti, poznat jo u srednjem veku.U ugovoru izmeu kralja Milutina i Karla Valoa, 27 marta 1308, spominjese :Kontrata de Deber3 U ivotopisu kralja Milutina (napisao arhiepiskopDanilo II), kae se, da je Milutin osvojio od Grka zemlju Dabrskuju.4

U fermanu sultana Sulejmana iz 1521 g. Debar je sedite kadije5

Zajedniki naziv Debrani, za sve etnike grupe u ovoj oblasti, bio jepostao tako po,znat, da su se ve sve pobrojane etnike grupe, od ljudi izvanove oblasti, nazivale samo tako. Debrani su smatrani kao narodna skupinaDebarije (drave). Mijaki zograf Dio, potp1sujui se na ikonama, kojeje izradio za pojedine crkve, kae: Dio Zograf ... izd e bar s kud r-ia v uO.Na jednoj njegovoj ikoni t1crkvi sela Vape, kod Debra, stoji ova-kav natp~s: Iz ruku Dia molaTa, Debo(r)skorn de(r)avu, ot selo Tre-sane 1853.

Optiji naziv za ovu oblast bio je Debar i Debrani, ali se govorilo joIDebor, Deborci, Deborija, Deber, Deberci, Deborani, D.:lbra IDibrani.!ovi razliiti iz.govori su dokaz, da su u ovoj obla'sti ivele raz1iJiteetnikegrupe. Turci su pisali: 'ebre-sandagi, za okrug, a Debre-i-balja i Debre-i-izir (gornji i donji) kazasi (srez), a za ljude: debreli. Sve ovo pokazuje,

da je naziv jedne srednjevekovne oblasti postao opti naziv svih etnikihgrupa, nastanjenih u njoj. Ali ovaj je naziv postao opti samo za ljude kojiive izvan ove oblasti, kao i za ljude u samoj oblasti, kada se nau negdjeizvan nje. Inae, u samoj oblasti, jo , i danas stanovnitvo pravi razl1ku

pojedinih etnikih grupa, pa se jo ni danas ne meaju udajom i enidbom,i to izbegavaju.

Debarski P.oljani su lIlastanjeni u neposrednoj blizini sredita oveoblasti, i to moe se rei od srednjega veka do danas. Naziv toga sredita,grad Debar, proirio se je na celu oblast i nametnuo se svima etnikimgrupama. Otuda danas naz,~vPoljani i Debrani oznaava istu etniku grupu.Debarski Poljani pokazuju i danas tragove plemenske. Poljani danas iveu Jugoslaviji, u okolini Debra. Ali tragova njihovih naseJja, kao i samihnaselja, ima jo u Arbaniji, u predelu Golo Brdo i Piskupija. DebarskiPoljani imaju i danas sV'ojuzasebnu nonju, zasebno srpsko nareje iendo-

gami su. Razlikuju se od susednih srpskih etnikih grupa po niansama uobiajima, a svoje susede potcenjuju i smatraju za tue. Jedan deo Debar-skih Poljana islamizirao se je, turcizirao i arbanizirao, ali i taj deo jouvek uva neke stare odlike tih Poljana.

Debarski Poljani ostali su kompaklni i ouvan1 skoro do XVIII 'stolea.Ali na njih su prvo navalili Arbanasi pril&om njihovog nadiranja prekoDrima. Sem toga Turci su osvajali Arbanij.u preko Debra, te su i oni razornodelovali na celinu Debarskih Poljana.

Kako su Arbanasi prodirali u Deboriju raspravljeno je u delu J. To-mia, O Arnautima (Beograd 1913). Arbanaka bujica je prodrla poeviod XVI stolea. !Prema narodnoj tradiciji ini se da su Arbanasi prodrli u

3 Isp. Kosta N. K o s t i . Nai novi gradovi na Jugu. S. Knjievna Zadruga 168.str. 75.4 Dr. Jovan Hadi Vas i 1j e v i . Prosvetne i politike prilike u Junoj Srbiji, Beo-

grad 1928. str. 129.5 T. S m i 1jan i u ediciji Naselja (S. K. Akademija nauka. lmj. 20, str. 38-39).

60

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

3/18

Kula kod ruevina manastira sv. Gjorgja

kod Debra.

Deboriju jo:UXV stoleu. Katastrofa je zapoela posle sloma Gjorgja Ka-striota, a naroit,o posle seobe pod patrijarsima. Natpis na kamenoj ploi,

pronaenoj kod Piskupije6pokazuje, da je sin Stevana Rodopovia, koji jevladao Donjim Debram, musliman, zove se Hajderabad, a spomenik podi'e1462 godine svome ocu hrianinu. U vremenu Gjorgja Kastdota Deba-rijom je upravljaO' Mojso Golemi, ili Mojsa od Dibra, koji je bio jedno vreme

priznao tUrsku vlast, ali se je pokajaO', pa je pos'taa saveznik Gjorgju Ka-striotu u borbi Arbanasa protivu Turaka, koji su teili da asvoje i Arbaniju.Jedno vreme je Mojso Golemi bio opkoljen od Turaka u svojoj tvravi,zvanoj Sveti Grad, pa je pribegaa svakakO' lukavstvu, kada se je predaoTurcima zajednO' -sa c.elomsvojom voJskom i ivravom. Jer odmah .zatimvodi svoju vojsiku protiv Gjorgja Kastriata. Bitka izmeu Turaka i Gjorgj.a

Kastriotadesila se na Debarskam Polju i tu je Mojso Golemi biO'pobeenad Kastriota, pa mu je, posle pokajanj.a i pregovora, ponova priao kaosaveznik.7 Dalja njegova sudbina vezana je za sudbinu Kastriota sve dopotpunog asvojenja A:l1banijeod strane Turaka, 1448 godine.

Svakako da je islamiziranje Deborije zapaelo sa prapau Kastriatai Mojsa Golemoga, a da je paradi toga i bio obrazavan kadiluk u Debru,kaji se spominje u pomenutam fermanu sultana Sulejmana Velianstvenogiz 1521 gadine8

Ne zna se pouzdana, g,dje je bio taj Debar. Dananji Debar je novavaro. Ne znamo takoe ni gde je biO'Sveti Grad. Ali, po ostatcima starihnaselj.a moemO' da utvrdimO' ava: da je Debar grad leao na mestu, danaszvanom Gradani, na putu ad dananjega Debra za Piskupiju; a da je

6 U Muzeju June Srbije u Skoplju, kamen br. 10.7 Ham m e r, Histoire de l'Empire Ottomane, depuis son origine, jusqu'a nos jours.

Traduction de l'allemand ... Paris, 1844-1857.t. I, str. 89 i dalje.8 T. S miI jan i u ediciji Naselja S. K. akademije nauka, knj. 20, str. 38.

61

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

4/18

Sveti Grad, .druga tvrava MO'jsa GOolemoga, bila u predelu, zvanom upa,blizu sela Vape. ArruepiskOoP DanilOo II, u SVOomdelu ivOotkraljeva ... ,kae: i u Dabru (pOodiecrkvu) sv. mueniku Hristovu GeOorgiju, a u mestuzvanOomOrahOovica9 Ovde je DanilOoupOotrebio naziv U Dabru, kao nazivOoblasti, a OodrediOoje ta.nOomestOo,gde je Milutin pOodigaOoSVOojuzadubinu,tj. OrahOovicu. On i kae, da je Milutin OoSVOojiOozemlju dabrskuju. OrahOo-vica pak postOojii danas i na njOojruevine zadubine MilutinOove, samOotOonarOodtOoZOovei danas, kao tOoje zvaOoi u tO' dOoba,Ore,ec, i nalazi se netOoizdvOojenOood dananje varOoiDebra, upravOo iznad nje. Ruevine manastiraraspOoznaju se vrlOodobro, a pOostOojii jedna etvrtasta kula, jOonepOoruena.OkOomanastira se nalazi starOogrOoblje, a malOonie bila je jOojedna manjacrkvica, kOojaje skOorOoOobnO'vljenai gde je naena vrlo stara ikO'na sv.GjOorgja, koja se uva u crkvi debarskOoj. GOodine 1912 srpska je vOojskaprOonala mermemi kamen 'sa natpisOom kOojipOotie iz OoVOogamanastira, i tOou selu Tatar Elevcu, pOovie Debra. Taj je kamenbiOo pre net u BeOogradi predan POok.Ljubi StO'janOoviu,kOojime je pozvaOo da utvrdimOo sa kOogaje mesta. Znam pOouzdanOoda je stajalo, da se je manastir, 00 kOomeje bilare u natpisu, nalaziOo kOodmesta Oreec i da je crkvu OobnOoviOoCar Duan.Za Sveti Grad nemamOo za sada drugih pOodataka, sem tradicije. VanOojetOo,tOoje su1tan, Oodmahpo OosvOojenjuSvetOog grada, naselio u tOomekrajuTurke iz Azije, kOojedanas narOod ZOoveKOodadziklije.

Sa islarniziranjem Arbanasa u Arbaniji i Debal"skih POoljanastvoriOo seje jedan elemenat vrlOoOopasan po hriane. Tada se fonniralo arbanakopleme Dibrani, ili Zli Dibrani, na prO'storu izme:u iDebra i Piskupije. JovanTomi, u pOomenutoj knjizPO, veli: Su1tan Selim, da bi poveao broj muha-me danaca u Turskoj carevini i s tim stvoriOoto vie Turaka, udario je tekinamet na hriane, s obeanjem: da e osloboditi od poreze svaku hrian-sku kuu, u kojoj jedan mukarac primi muhamedanstvo. To je imalo dej-stvo, jer je u mnogim srpskim kuama po jedan mukarac primio muha-medanstvo i stvorio kvasac za dalje muhamedaniziranje.

Islamizirani Arbanasi osvajaju najpre imanja naih srednjevekovnihmanastira i crkava'!, Na imanja naeg srednjevekovnog manastira sv. Gjor-gja kod Debra navalio je arbanaki rod KO'dre i osvojio ih je, pa se je inaselio u neposrednoj blizini O'vO'gastaroga manastira, podigavi i svojekule. I danas se taj kraj dana. ki.Renik od tri jazika. Beograd 1875, str.III, gde kae: Oraac, varo (Dibra). Ovde se Oraac spominje kao jedan kraj dananjegDebra, anaziv varo je opte poznata 're za hrianski deo varoi na Jugu,

10 J. Tom i , O Arnautima, Beograd 191,3,str, 125. navodi to po Tre !ibri della cosedi Turchi (Venezia 1542).

11 T. Sm i 1jan i . Kievija. Naselja S. K. A. nauka. knj. 28. U registru kod imenaSair beg; Popovjani. Srbica, Srbjani, Kneino.

J . Panajot D i n o v s k i, Zbornik. saobtil P. A. R o v i 11 S k i. 1892 Ziv. i Star., IX.XII, XIII i XIV. S. Petersburg. '

62

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

5/18

od s. Modru (od Drim-Kolu) 3 eni, ,o rabotale na lojze, zarobeni odDebrani i t. d.

Debarski Poljani odupirali su se ovoj navali islamiziranih Arbanasa ivodili su bOl1buna ravnoj nozi sve do 1875. U ovome su ih pomag.a1i injihovi ve islamizirani saplemenici. Jer sve dotle islamiziTani Arbanasijo su se smatrali kao ATbanasi, a ne kao Turci. Turci su slabo kad pre-lazili, iz Debra, preko reke Crnog Drima izadovoljavali su se to po vani-

jim gradovima u Arbaniji imaju neto vojske i inovnitva. Niko u Arbanijinije plaa,o Turcima porezu, niti je sluio vojsku. Reka Crni Drim bila jek3ioneka granica; ako bi je prela turska vojska, odmah su nastajale pobuneu Arbaniji. Sultan je pojedinim arbanakim poglavicama davao platu, a

poneki su primali platu i iz Srbije, Crne Gore, Austrije, Italije i Gr,ke.Arbanasi su inae iveli u meusobnoj plemenskoj borbi i plj3iki, pa sute svoje borbe posle opevali u svojim pesmama. Ni jedna krvna osveta, ni

jedna vanija pljaka nije ostala neopevana. Opevali su isve ratove kojeje TUrSlkavodila sa hrianima, pa su pevali i o Karagjorgju:

Karagjorgje me pitolle.Me pitolje. me palaske ...

Najgore stanje za hriane nastalo je poe'vi od 1875 godine, da ,bi sepogoravalo 1876i 1877178.Kada je sultan Abdul Hamid Han proterao mu-drog Midhad pau (5 II 1877) i zaveo svoju krvavu i dugu vladavinu, Arba-nasi su 'postali njegovi najverniji zatitnici. Odonda se iz Debra uzimaju

policajci i drugi inovnici u Carigradu i pojavljuju se mnogi begovi, estoi samozvani, koji postaju z,atitnici siledija i pljakaa, pa i njihovi ortaci.

Za vreme ratova Turske Arbanasi su se pojavljivali kao dobrovoljci.Ta njihova dobrovoljaka voj'Ska se je zvala azbije. Azbije su se skupljaleu Debru, po plemenskim barjacima, pa su birali za vou nekog uglednijegbega. Ova je vojs!

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

6/18

Anl1iele Kooski iz Elevaca u Zupikod Debra.

srebroto? - Nevesta velit, govorit: - Ej, djidi Turci, azbiji! - Ne mi jete,ko ruvoto, - Ni mi je teko srebroto, - Tok mi je teok merakot: -Koga mi ludo Kolefte, - Oi na mene gledaje, - Nozike mi se sekoje.

Dan a n ji de bar s k i P o I jan i, i li De bra n i. Danas Debar-ski Poljani 1iveu ovim naseljima: u varoi Debru, po selima: Baniita, GradElevci, Rajica, Gomo Kosovrasti. U predelu upa, u selima: Paree, Go-renci, itinjani, Vapa, Brotica, Koadik Elevci, Elva, Goma Osolnica.Po ostalim selima su potisnuti od Arbanasa i Turaka potpuno, ili samo isia-mizirani, ili pak turcizirani i arbanizirani. U nekim selima ive pomeani

(Kodadik Elevci, itinjani), a u nekim neto izdvojeni od islamiziranih(Brotica, Osolnica). Islamizirani su, a sauvali su svoj jezik, u ovim selima:u delu itinjana, u Malim i Golemim Paprdnicima sa krajem Vlasie, udelu Brotice i Osolnice, u Otianu i Depi'tu (delom). Arbanizirani su uBalancu sa krajem Bajramovci, pa u Bomovu, Konjaru, Spasu, Krivcu, Re-anu, Mireu i Igleniku. Turcizirani su u \l(odadtiku, Kodzadik-Elevcu,Bretanu, Dolgau, Koitu, Jatarcu, Novaku. Prema tome, od osnovnegrupe DebarSikih Poljana imamo danas etiri etnike grupe, i to: 1) Debar-ski Poljani - hrianij 2) Debarski Poljani - islamiziranij 3) Debarski Po-ljani - turcizirani i islamizirani, pod uticajem kolonije pravih Turaka kodKodadika, i 4) Debarski Poljani - arbanizirani i islamizirani, pod uti-cajem Arbanasa iz Arbanije i Prekodrima.

T o p o n o m a s tik a. Toponomastika u Debariji je srpska, kao to

T r ii. g e rP., Jiiriiken und Koniaren in Mazedonien. (Zeitschrift !tir EthnologieXXXVII. Berlin 1905.)

64

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

7/18

Ang;elica Kooska iz Elevaca u upi kodDebra.

se vidi iz ovih primera : U delu zvanom upa imamo ove nazive: Temnik,Parek,o Polje, Paklarica, Strezovi,ta, Vlasie, Krbla, Stogovo, Kalin Tor,Luila, Pisani Kamen, Belaneki Kamen, Breta;ni, itinjani, Koiki Ka-men, Police, ele, Porodin, Buklija, Starovo, Vrzivolnica, uroica, KrlevRid, Razmet, Gradite, Surovica, Reista, Ogradje, Raven, Kolibi, Koa-rita, Bro1e, Cerovic, PosiEca, Bela Voda, Jarovec, Kalita, Drobe, Kra-sje, Rudinica, Osoj, Golostensko, Petkovci, Pr.isoj, Uica, Ivan ema,Lokov, Slavilo i t. d. U delu zvanom Polje imamo nazive: Spilski Most,Udovo, Venec, Oreec, Po cesti. U Krcinu: Mazna Rudina, Srbin Dol, Dolna

est, Rof. Na meavinu ukazuju -ovi nazivi: Kane, IMegdanica, Avmat,Kodadik, Kale, iPalatita, Vlaj, Jambol, Pale, Ibrenica, ele, Ta, Karaor-man, Sadula Dere, Bajir i dr.

T r a g o v i s tar i h n ase I j a. Na mestu Peklarica nalazi se, naimanju jednog seljaka iz itinjana, kamen sa starim natpisom.

Naziv upa je ostatak iz srpske srednjevekovne uprave. U njoj suova stara naselja: Sve t i G rad, koji se naziv danas ne pridaje ni jednommestu, on je zaboravljen. Stara ruevina G ra dan i nalazi se danas uArbaniji, na putu za Piskupiju. Ruevina manastira sv. Gjorgja kod Koda-dika danas se zove samo Kal a, ili Kod I a d i k a Kal a. Narod sejo uvek penje na uvik, gde je bio taj utvreni manastir i pali svee.Osobit,o to ini o Uskrsu i o Gjurgjevu dne. Kod Balanakog potoka postojeruevine stare crkve i zovu se Man a s t.i r. I danas tu iskopa vaju seljacistare cigle i kamene stubove. Vie sela Vape, na bregu, nalazi se G rad i-

t e. Neki vele da je tu bio Sveti Grad, dok je Kala bio samo manastir.Raspoznaju se jo bedemi i osnovice dolllona.Ruevina crkve sv. Ta n a-

65

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

8/18

Sl Je nalaze se ispod sela Vape. Tamo je bilo i selo B o k o v c i. PoredsamO'ga Drima su ruevine crkve sela Via je. Na putu izmeu Bretana iKodadika vidi se starO' naputenO' grO'blje,zvano turski e i k. Nire selaBretana, ,kod terase zvane T u n i k at misli narod da je zakopana ,itavastara crkva. V a p s kiM ana s tir je ruevina stare crkve kod sela Vape,

posveene sv. Arhangjelu, a malo dalje, kod sela itinjana, ruevine crkvesv. Ilije. Napok,on ve spomenute ruevine zadubine kralja Milutina namestu Oreec kod Debra. .

Malo ima tradicija o tim starim naseljima. Za G ra dan i je vezanatuna pria o tome, da je tamO' bila zatoena devojka nekoga kneza. Nao-kolo grada bila je voda i niko nije mogao da je oslobodi. Ali KraljeviMarko je sabljom presekao brdo, te je voda otekla i oslobodiO' devojkusuanjstva. Kula V a p s kog Man a s tir a, na kojO'j su bila zvona, bilaje tako visoka, da je senka pred vee padala ak na oblinji breg. - UKod a d i koj Kal i je bio, vele, zarobljen Kastriot Gjorgje i odvedenu Tursku,ali je posle pobegao i podigao bunu. Kod KodJadika je bila ve-lika bitka, pa O'tuda i ime (Kodza =veliki; dzik-dzenk =boj). Na novojVapskoj crkvi iz 1846 godine, koja je vele sazidana od materijala poruenogVapskog Manastira, nad junim vratima, ima u kamenu urezana rO'zeta sakrstom i etiri c u uglovima, ka'o to ima srpski grb.

Kod Kodre u Debru otkrivaju i danas' zemljane velike lonce, pune zej-

tina. Tu je i staro groblje, kod koga je O'tkrivena stara crkvica s natpisomna prestolu iz 1593 godine. PO groblju se vi,de i grki natpisi.Kod Banjita, na mestu Arbanasovci, nalaze po grO'blju stare nO'vce,

krstove sa latinskim natpisima i zemljano posue.

P ore k los t a n o v n i 't v a i mig r a ci je. Turci su dO'li uDebO'riju posle propasti MO'jse GolemO'ga i Gjorgja Kastriota, krajemi pO'etkom XVI stolea. Prema tradiciji samih Turaka u Kodadiku,oni su poreklom Juruci ili Ktonjari. DO'li su tu kao nomadi stO'ari,

pa su docnije stvorili i stalna na'selja, zauzevi imanja manastira icrkava, a postepeno su potisnUli i turcizirali hriane u tom kraju. Najmno-gO'brojniji su i danas u selu Kodadiku. Govore turskim jezikom, ali kodmnogih se, usled meavine sa islamiziranim Debarskim Poljanima, oseasrpski naglasak rei, kao imeavina renika.

Posle Turaka u Deboriju su dO'liAl"banasi iz unu!ranosti dananjeArbanije. Arbanasi su dO'lazilinajvie iz pos'Ve neplO'dnih pre,dela dananjeArbanije, iz podruja gornjeg tO'ka reke iMae, iz Miridita i Malesije. Takosu u Debar doli arbanaki fisovi: Daci iz Zagaja, Camovci iz Gorice, Markeiz ZO'gaja. Neki su O'dovih postali u Debru silni i moni begovi. U tomesu se naroito isticali Kodre, Pustina, Toptani i t. d. Ovi su Arbanasi dovo-dili pO'stepeno i druge za sobom, te je tak,o Debar u toku xvn i XVIII sto-lea postao dosta velika varo arbanakO'-srpskog karaktera. Zatim su po-eli da dolaze islamizirani Debarski Poljani iz Erebara, Rbelja, Pocesta, "Maelara i drugih mesta u dananj,oj Arbaniji. Ovi islamizirani DebarskiPoljani nisu smeli meu Arbanasima da govore svoje srpskO' nareje, te supostepeno naputali svoj jezik i uili arbanaki. Fis Erebara u Debru idanas pamti, da je govorio srpski, ,kada je dO'ao u Debar. Danas meutimgovori arbana'ki u kui. Isto tako i rod Zlatko. Ovi Arbanasi i islamizirani

Debrani polako su se stapali i zajedno su potiskivali hriane iz debarskogPolja. Jedino su se hriani sauvali ispod planine Krcina u selima Banji-

66

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

9/18

Jakov Kunovi iz Debra sa gos-podom. (1 danas se u varoi

nosi narodna nonja.)

ta, Rajica, G. Kosovrasti i Tatar Elevci. ZO'Vese tako, jer su iz ovogsela bili u stClJrovreme plsmonoe ili tatari. Zovu ga grad Elevci.

Hriani su u Debru najvie poreklom iz Debarskog Polja, iz danasarbaniziranih sela, koja su morali napustiti pod pritiskom islamiziranihArbanasa. Kao starinaki rod u Debru se smatraju Kazandijovci, od kojih

je potomak Boin Aleksi, poznati nacionalni radnik. Hriansko stanov-nitvo u delu Debra, koji se zove Varo, kao da je iz onoga sela, zvanogOreec, kod koga je bio manastir sv. Gjorgja, o kome je bilo rei Deoispod Varoa zove se Vakuf i tu su nastanjeni Cigani, koji govore arba-naki. Drugi deo se zove Budulec, zatim Anevec, Cincarovci, Tikvarci,Kodra, enanica, Boz. U Debru ima doseljenika iz sela Viita u dananjojArbaniji. Ti doseljenici nose danas naziv Viiki. U debarskoj crkvi ima.ikona

1premetih iz crkve viike. Poznat je bio glavar iz tog sela Duko

Viiki, koji je postepeno otstupao iz svoga kraja, naseljavajui se u blizini,

dok najzad njegovi potomci nisu preli uDebar.Stanovnitvo u upi je, sem pomenutih Turaka-Kodadiklija, veinomstarinako. Pomeranja ima iz sela u selo u samoj upi, ali ima i iseljavaniau nebar, ili izvan upe. Iz Vape su rodovi koji i danas :nose to ime u Beo-gradu i negde u Istonoj Srbiji. Tako isto ima iseljenih iz Paresa, Bro-tice i t. d.

nebarski Poljani, Srbi, islamizirani, i Arbanasi, esto su emigrirali izsvoga kraja. To emigriranje je bivalo u masama, ili pojedina.no. Arbanasisu naroito emigrirali ka Kievu, Ohridu, Bitolju, Prilepu, Skoplju, ka So-lunu i Carigradu. Od 1912godine Arbanasi su emigrirali u masama ka Elba-sanu, Drau i Tirani. Turci su emigrirali u istome pravcu, sem u Arbaniju.a isto ta.ko i islamizirani Debarski Poljani.

Hriani su emigrirali, po grupama, po unutranjosti nae drave, gdestvaraju svoja naselja u blizini veih varoi i koja se obino zovu Debar

Ma(ha)la. I danas u Skoplju postoji jedna takva Ma(ha)la. Njih, kada seisele, nazivaju samo Debranima, naziv Poljani se izostavlja. Ali ako se

67

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

10/18

usele meu Mijake, ostaje im i naziv Poljanec, Poljanka (Riste Poljanka uMelnianu)14.

S e I o, k u a i o k u n i n a. Sela u Deboriji postala su od negda-njih krajeva, u kojima su stanovali pojedini razgranati rodovi, ili zadruge,kao to su uostalom postala i sela po drugim oblastima June Srbije. I danasse po selima raspoznaju ti krajevi, od kojih su ponegde izdvojeni muslimanski od hrianskih. Na primer: selo itinjane ima ove krajeve: Celovci,Zitinjanci, Jankovci iVapa. Vapa se je docnije f.ormirala kao zasebno selo.Kodadik ima takoe dva izdvojena kraja: Jetarec i Kodadik. Brotica. i Osolnica se dele na srpski kraj i turski (odnosno muslimanski).Balanca sedeli na krajeve: Hevci, Bajramovci, Brazdovci; Debar ima ovekrajeve: Varo, Oreec, Kodra, Simsarovci, Krivci, Pijanec i t. d.

Debarski bego:vi osvajali su sela po Deboriji i pretvarali su ih u i-flike. Tako je Dalip Pustina ovladao Vapom, jer kao da su se Vapljanizadutli kod njega i potpisali menicu, koju nisu mogli da isplate. Vapljanisu onda traili za'titu od Asanbega iz Debra, koji je titio hriane, pa suza njegovo vreme, 1846 godine, podigli svoju crkvu, kao to stoji na natpisuiznad crkvenih vrata. itinjane je pretvarao u iflik Etem ie iz Debra.On je napao jednog hrianina iz itinjana, koji je imao dve njive i dvekue. Etem ie, vele, zauzeo mu je jednu kuu i jednu njivu, jer ne trebajudauru dve. Domain onda ubije hodu, pa pobegne, a Etem ie zauzme

njegovo imanje. Selo Peklarica se je nalazilo na istoimenom mestu, na lev'!)jobali Radike. Na njega napadne Ljam Dac iz Debra i ljude rastera, pa tustvori svoje poljsko dobro. Ljudi iz Peklarice pobegli su u Rajicu i drugasela. Danas je to imanje kupio jedan seljak iz 'roda ulumovaca u iti-njanu. I t. d.

Inae jedan rod ima uvek kue u blizini, a pored kue, ili u ograenomdvoritu, nalazi se guvno i plevnja. Kue imaju opti izgled junosrbijan-skih kua, samo su neto tvre zidane. Nazivi su u kui opte poznati: kua,k't, strana, atel, kled, kotar.

O b i - aji. Za pravoslavne Debarske P,oljane slava je svetac, kome senajvie mole i od koga trae zatite. Slava se slavi po optem srpskomobiaju. Svaka kua ima mesto, gde se uvaju ikone, meu kojima i slav-ska. Slava uvek pokazuje srodstvo i poreklo rodova. Recimo: svi oni kojislave Mitrovdan, poreklom su iz Kodadike, odakle su ih Turci potisnuli.Oni su naseljeni sada u Elevcu, Osolnici i drugim selima. Vaan dokaz zaovo imamo u rodu Koovci - Kode iz Kodadika. U listu Vardar ",koji je izlazio u Skoplju 1908 godine, opisao je A(leksa) J(ovanovi), poto-mak toga roda, kako je rod Kode morao da bei ispred siledija. Dogaajse je desio u njihovoj kui, i njegova strina Anelica, sred najvee opasno-sti, stavlja ikon? sv. Dimitrija nad glavu i tako za,tiena spasava decu isebe od obesnih napadaa.

Rodovi iz poruene Peklarice slave Petrov dan i ima ih u Rajici iBrotici.

I muslimani su sauvali mnoge hria'11.skeobiiaje: Praz.lluju Gjurgjev-dan, naroito Veliku Gospou, Mitrovdan, Veliki etvrtak Veliki Petak'

boje uskrnja jaja i dele ih rodbini, a rado ih primaju od hriana. enidb~

14 Mijaci i t. d., u ediciji Naselja Srpske kraljevske akademije nauka u Beogradu.kni. 20, u registru.

68

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

11/18

Djevojica Dunavka Popovi iz Beliice.

i udaju vre samo u svame kraju, i ta IkakO'pravaslavni, takO' ista i mu-slimani.

N o n j a. Debarski Paljani imaju vrlO'kitnjastu narodnu muku i en-sku nanju. Mukarci su daskara nasili kitnjaste dalame sa fustanelama.Uz nanju je ila i aruje: tufek (kremenjaa ad 12pedi duine), pa pi-talji, palaske i dr. Docnije su nasili inavije aruje. Ta su oruje ukraavalizlatam i srebram. Pravaslavni su izgubili prava da jav:nO'nase aruje tek

u paetku avaga stale a. Varoani su nasili raskana adela ad ,ahei kadife,vezena i ukt:aeno. esta je kod Arbanasa i ena nasila aruje i puila je,zamenjujui takO' muku glavu.

Ali naroita je kitnjasta enska nonja Debarskih Paljanki. Kaulja jeukraena divnim vezavima pa rukavima i grudima. Na glavi nase bele ve-like marame, zvane darpne, sa akruglim vezavima pa ivicama, i sa kitama,zvanim perca. Na glavi nase i lepe kape, ukraene vezam, srebram i zlatam.Iznad kauije nose jeleke, pa ,klaen~k i crnu dupu, kaju zimi zamenjujeduga.ak kauh.

Kad muslimana enska nonja je izmenjena, a arbanake ene pa se-lima imaju svaju naradnu lI1anju.

N are .j e. ebal'ski Paljani gavare jedna srpska nareje, koje serazl>ikuje ad susednih u glavname pa tame; ta se staraslovenska O'nzamenjuie sa e,_a debela jer sa 0'. N. pr.: k(on)de = kede (kuda),

barga, barga (brza); targaj= tar~aj (trzaj). Me.utim pa nareju se aseajaka meavina mijakag nareja, kaO' i nareja iz Drimkala i Brsjaka.

69

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

12/18

Ovo nam je dokaz, da su kroz Deboriju prolazile mnoge migracione struje,kao i da su mnoge etnike grupe ostavile svoje tragove. Gubljenje na-reja vrilo se je naroito [ zato, &tosu debar.ski begovi vrlo esto odvodilistanovnitvo na svo;e iflike da rade, ili su pak dovodili ljude iz drugihkrajeva. Ipak glavne odlike nare1ja Debarskih Poljana sauvale su se,ioni se po svome nareju razlikuju od susedlliih etnikih grupa.

Zapaa se izostavljanje pojedinih slogova i glasova, ili njihovo zame-njivanje. Na primer: 'ake (mesto ovake); amo (mesto ovamo), ke si (kedesi), Rajica (Rad1ica), i t. d.

Debarski Poljani upotrebljavaju mnogo uzreicu esti, estit, enu-ka i ele. Zbog ovoga esti ponekad ih nazivaju i Estevci, a neka selase zovu i Elevci po tome. Izgleda da su ove uzreice une te naroito iz

predela oko Prespe, gde se tClikoeupotrebljavaju. Jedan razgovor na de-barskom nareju bio bi ovakav:

- Esti, ja dojdov de tebe. Ke bee ti? Zato ne se odzva ko' ti viknav,estit? Enuka, ko' e doj v Debar, ke mene da se forli. I ja e ti isforlame'na aa rakija. Ake je, eslit, na obiaj.

Nekoje telesne i psihike osobine DebarskihP o I jan a. Debarski Poljani smatraju sebe za vrlo hitre i otresite. Pri.aju'o sebi ovu priu: Poao Nasradin Hoda u Debar na magaretu. Kada je bio'na uzbrdici, kod mesta zvanog Venec, magare muposustane. Vikne Nasra-

'din Ho(ia: A, bre! De, bre! Magare poe i malo dalje Nasradin Houa'ugleda viro. Po uiv'i~.u,'koji je upotrebio teraj'ui svoje magare, tu varoprozva Debre, pa to ime je 'Ostalodo dahas. Kada je Nasradin Hoda priaogradu, doekala su ga mnogobrojna deca, koja su se igrala po ulicama.- Deco, upitao ih je, moe li ovde neto da se kupi, ali tako, da se odtoga moe ru,ati, pa ostalo prodati za iste pare, za koje je to kupljeno?Deca mu odmah 'Odgovore: - Moe! Kupie jedno kembe na kasapnici.Ono to je u kembetu pojee, a samo kembe, isto oprano, prodae zaiste pare. Nasradin Hoda je odmah okrenuo magare, pa se je vratio,rekavi u sebi: Za mene nema ovde hleba. Kada su deca ovako hitra, kakvili su odrasli?

Debrani su smatrali sebe i za junake. Meutim Zli Dibrani su poznatisamo kao dobri taktiari u sukobima. asukob izbegavaju, Kada je Turg.ut-

paa, posle davanja ustava u Turskoj 1908goqine skupljao oruje po Deba-

riji, Zli Debrani su bez otpora poloili svoje oruje, dok su Arbanasi nadrugim mestima davali otpor. Zato se je tada pevala pesma: Na akovalujt me topi, ana Dibra lujt me topi! (U akovu puca top, a u Dihri pucatap).

Dibrani, ka,da sebe uporeuju sa drugima, ,kau: So sa1tanat - kodra;so puka - akova; so ime - Dibra! Time se dakle odlikuje svaka

pokrajina.Rista Simonovi iz itinjana doao je bio na slavu kod Boina Aleksia

u Debar. Tada su Debarski Poljani bili podeljeni na patrijariste i egzarhi-ste, pa su egzarhiste osvojili bili i debarsku crkvu i nisu doputali da seu njoj mole Bogu i patrijariste. A Boin Aleksi nije mogao da zamisli, damoe proslaviti svoju slavu, a da ne ode u crkvu. Rista i Boin, pripadnicisrpske partije, ree se da toga jutra odu u crkvu i tamo pripale svee.Kada su uli u crkvu, nastalo je komeanje njihovih protivnika. Kada su

pripaljivali svee, prie im jedan egzarhista, da im ih ugasi. Nastade ucrkvi prepirka, pa pokua,e neki da ih silom izbace iz, crkve. Onda Rista

70

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

13/18

Kua Spasa R. Simonovia u titinjanu, u Debarskoj upi

i Boin vade revolvere, u sredini crkve, pa viu: "Na kolena, molite seBogu, ili ete svi gjavolu! Ljudi su pali na kolena, a Rista i Boin vratiese kui.

Godine 1899 napao je na upu Bilal Balonca, odmetnuti arbaniziraniuplja;nin, sa 80 Arbanasa, sa !l1ameromda popleni selo Paree. Pred opa-snou tada se svi upljani osete kao celina: i Turci, i islamizirani upljanidignu se slono da brane Paree od Arbanasa. Voa upljana je bio tadaTair Gutka iz Paprainaca. Sukob se je desio kod crkve sv. Ilije. Sa Vra-arice kod Parea, vele, sinula je vatra, kao opomena na optu opasnost.Iz Debra je pola vojska, pod komandom Kazobega, Arbanasa, ali ovajkod Gorenekog Mosta toboe izgubi sablju, te su vojnici morali da mu jetrae. ,ovo je inio, da bi odmetniku Bilalu dao vremena, da opljakaParee, pa da pobegne. Meutim upljani sami opkole Bilala i pobiju mu

druinu, pa i njega. O tome dogaaju doskora se je pevala pesma, a upljanisu naglaavali, da njih Arbanasi nee potisnuti iz upe nikada.Do 1876 godine Debarski Poljani su bili na ravnoj nozi sa Arbanasima.

Nosili su oruje, branili su se, uzvraali krv (krvna osveta). Ali od 1876godine Arbanasi dobivaju maha. Debarski Poljani tek odonda postaju pravoroblje. Njih je mogao Arbanas da ubije, opljaka, zarobi i trai posle otkup:nikome za to nije odgovarao. Dravna 1urska vlast se je pravila nemona.Deavalo se je esto da Arbanasi dre u Debru d u Iu s (zbor), pa da satoga zbora daju zaqteve sultanu. Tada su zatvarali ,ariju i vrili nasilja,da bi na taj nain pravili pritisak na turske vlasti. im im se neki paau Debru ne pot,ini, im im ne izvrava zahteve, im radi po zakonskimpropisima, odmah se Arbanasi skupe u dulus, pa trae njegovu smenu.

PO Debru i okolini vladalo je bezvlae i krvna osveta. esto puta supucale puke i u samome Debru. I im pripucaju puke, arija se zatvara,

ljudi bee u kue. Ako je po sredi krvna osveta, protivnike strane se za-tvaraju po kulama, pa ratuju. Ako je poginuo neki hrianin, neko objavi:

71

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

14/18

- Nije se .desilO'nita! Ubijen je aurin. A ivot je i dalje tekaO' nar-malna.

Daaa jednam mladi Satir Gjargjevi iz Tresana ti Debar na pazar.Satir je biO'a.k u srednjai kali, pa se mala nakinuria, te je liia na nekagbegavskag sina iz Debra. IaO' je pa pazaru pared svaga strica, kad imjedan Al1banas daviknu:

- Odakle si, bre mladiul- Iz Tresana!

- O, kako lepi mladii se radjaju tama! I jaki! ,Pa akrenu svojima:Natavarite mu avaj sanduk leera da nasi kui mojoj!

- Ne zna gde ti je kua, agal- Evo, ava je maj sin, pokaza-e mu je.Mladi Sotir, da ne bi izgubiO' glavu, morao je da panese teret.Kupovao jedan seljak, opanke u duanu jednog Arbanasa u Debru.

Poto se je pagadiO', pruio je belu medidiju [srebrn novac ad dvadesetgroa). Tada mu pradavac veli:

- Reci pet, bre djaure!- Pet, agal- 1 pet groa za apanke- Deset, agal- Pet prsta ima na ruci!- ,Petnaest, agal

- Eva ti pet graa kusur,- Dvadeset, aga!- Sad idi, ist nam je raiun.TakO' opanci ta-ga sejaka stali petnaest groa, umestO' pet. On se za

ta ni kame nije smeO'aliti.Debrani su tjelesna razvijeni. Primeuju se tipav,i visO'kag rasta i

crnoman;asti. Meavina izmeu Arbanasa i Paljana vidi se svuda. Kodljudi i ena primeuje se narO'ita kukasti nosevi.

Kad Debrana se ja adraa abiaj !>orenja. Mnagi su upljani i danaspelivani. uvel1lJje biO'pelivan Tama Pareki, ikoji nije hteO' da padne pribarenju, ma da mu je protivnik abeavaa navu dolamu. Danas su pelivanisama muslimani. Bare se kada su svadbe, ili praznici. Kada se sakupljajurazni rodavi po grupama, pa se klade i opkladu plaaju, pa prireuju izajedniku ga-zbu. Neki se pelivani bore i izvan svoga kraja, te sUu glas

profesionalnih pelivana.Debrani muslimani da 1912. godine skupljali su se kada zatreba po

barjacima. z a upu j eto biO' Elmaz Barjaktar iz Paprainaca. Drugi jebarj.aktar bio u Kodadiku, a trei u Debarskam palju.

2. Rekanci

Sem isto srpskih etnikih grupa u Junoj Srbiji postoje i meaviteetnike grupe, fonnirane pored jedne glavne etnike grupe. Napred jereeno kako su se te meovite einike grupe fa-rmirale meu DebarskimPaljanima. Isto tako su se farmirale mea-vite grupe i meu Mijacima. Jednatakova meovita etnika grupe jesu iRe kan c i, farmirana meu Mija-cima, a kaja takae ima tragove negdanje svoje plemenske arganizacije.

Rekanci su ve u mnagome proueni. Ostaje jo a-tvoreno pitanje,

kakO' su se oni formirali i zato govore jednu meavinu arbanakog i srp-

72

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

15/18

Porodica Avakuma Gligo-

rijevia iz Gornje Reke.

skohrvatskog jezika. ive na severo[stonim i istonim padinama Korabai na dodiru ar planine i Bistre sa Korabom. Predeo u kome ive zove seGornja Reka, a ljude obino zovu samo Rekancima15

Meavina naih starih plemena sa drugim plemenima i narodima naJugu nastala je svakako 10 u srednjem ve'ku. Konstantin Porfirogenetistie: Esthlavothi pasa i Khora. Balkansko je poluostrvo kroz vekovebilo raskrsnica naroda i plemena, rasa i religija. Stari su se narodi nanjemu izgubili u moru Slovena po njihovom dolasku, ali su se ponegde iSloveni utapali u stare narode, ili u one koji Su doli tamo posle njih.Sloveni su se stapali sa Grcima, Vlasima, Arbanasima i Turcima, sa Pee-nezima, Kumanima iTatarima Bugarima, pa su proizlazile meovite etnikegrupe, esto i dvojezine. Nastala je i meavina religija: paganstvo, hrian-stvo, bogomilstvo i islam ostavili su duboke tragove u mnogim etnikimgrupama. Mnogamuslimani slave slavu, obilaze crkve imanastire, a hrianiodlaze u tekije i kod hoda, i odravaju neke udnovate obiaje, koji ihvezuju sa paganstvom.

Rekanci su jedna takva meovita etnika grupa. Tu su se, na jednojplaninskoj privrednoj oblasti, teko pristupanoj, sretala pastirsko-zemljo-radnika plememena Srba, Arbanasa, Vlaha i Turaka Juruka. Istorijskidogaaji u Turskoj tokom XVII i XVIII stolea, seoba Srba pod patrijar-sima, doprineli su da se tamo izvri smena starog~ stanovnitva, koje je

bilo, po svemu izgleda, mijako, i da se formira i nova etnika grupa,Rekanai. I 'I

T o p o n o m a s tik a. Po topskim nazivima vidi se ovo: Od 23 na-

u T. S m i I jan i .

Miiaci, Gornja Reka i Mc.vrovsko Polje (Naselja S. K. akade-mije nauka, Irnj. 20).

73

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

16/18

ziva sela, aI1bana.oka-srpskisu nazivi: Kiinica i Krakarnica, jer kad prvagimena mae biti karen arbanaka-grka re :kia (crkva), ili pak enskaime Kia. Ali nastavak ca je srpski. Ta ista vai i za ime Krakarnica.Sela Bradec panekad zavu i Van, ta je 'ist prevad srpske re,i brad.Nazivi Grekaj i Bibaj su sa arbanakim nastavcima, ali su imena Greke iBiba paznati i kad Srba. Naziv sela unja je ili vlaki, ili turski (izan, iliiran znai turski vrabac). Imena Re i Strezimir su srpska, ali se naseljasa istim nazivima nalaze i danas u Arbaniji, upredelu Mata. Prema tame,

ad 23 imena sela, 15 su ista srpska, 8 su sama meavina arbanaka-srpskihrei, a jedna sela nasi turska, ili vlaka ime.

Od prekO' 210 geagrafskih naziva, zabeleenih u pamenutam mamradu, ima svega 140 ,ista srpskih,a 70 su arbanaki i turski. Najmanjese susreu vlaki nazivi.

po'r eki o' s t a n o'v n i ,t v a. Prema izvrenim ispitivanjima u pa-menutam mam radu 1914-1920 gadine, avaka staji sa pareklam stanavni-tva u Garnjaj Reci: Starinaca ie bila 274 damava, pridalih iz Arbanije107,damava, pridalih iz drugih predela 9 damava. Pomeranja iz jednagsela u druga u istam predelu bila je kad 253 damava. Nepaznatag pareklaih je bila 57 damava. Prema tame, ad 700 ispitanih damava dananjihRekanaca, starinaca je bila 274damava, daseljenih 116 damava, nepaznatag

parekla 57 damava, a 253 dama su se pamerala iz sela u sela u istam

kraju. Ista takO' se zna, da se je jedan dea Rekanaca iselia u Patiku Rekukad Skoplja, ta znai da je u Gornjaj Reci ivela jedna pok'retino stanav-nitva i da su starinici astaJi u manjini'6

Dasadanja ispitivanja o' pO'reklu stanavnitva dapuniu ja nekimpadatcima.

Pa jednam traJdicianalnam prianju, kaje sam:[uO'u Beliici i u VrbenuGarnja Reka je za vreme jedne ad seaba pad srpskim patrijarsima astalaskara bez stanavnika. Ljudi su se iselili, a predea je abrastaa neprehad-nam umam. Za vreme druge neke seabe, nekalika g1av,ara, iz akal.inePei i Prizrena, nisu hteli da emigriraju, ve su se uputili ka planiniKarabu. TakO' je dala u Garnju Reku 17radava i naselili su 17naputenihsela. Ova je tradicija, vele, sauvaona u radu Pej!ka, ili Pe;kaman, u seluBradiu. Naziv Pejka kaO' da pakazuje, da su ani pareklam ad Pei. Daljese veli, da su avih 17 radava bili u sradstvu, pa se nisu magli meu sobam

eniti i udavati. ZatO' su marali daplene ene ad suseda. KakO' nisu maglida ih plene ad .najbliih Mijaka, koji su inae kaO' pleme bili endagamii nisu daputali udaju i enidbu izvan svaga plemena, Rekanci su rpleni1iene ad susednih Arbanasa s ane strane Karaba. TakO' su Rekanci bilipastali strah i trepet za Arbanase, ali te ene su im unele palakO' arba-naki jezik.

Pria se takaer da su u Garnju Reku dalazili . i Vlasi, namadi. Aliti Vlasi nisu se zadravali tama. Sem taga, vele, da je jedne gadine zavla-dala kuga, pa je pamarila sve Vlahe. Ni jedan rad danas u Garnjaj Recine priznaje da je vlakog parekla.

Turci Juruci su na isti nain dalzili u Garnju Reku, pa su se paslepavukli i stalna naselili u dolini Vardara, nie Velesa. Oni su svaju staku

lG U Glasniku Skopskog naunog drutva, knj. XI II, str. 83-129 izile su beleke:

Gornjorekanska etnopsiholoka grupa. Pisac tih beleaka, ne poznavajui jezik te etnikegrupe, napravio je mnogo pogreaka.

74

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

17/18

poeli da poveravaju Rekaneima, pa su se tako docnije pojavili stoarii meu njima.

.Q doseljavanju Arbanasa meu Rekanee ima mnogo podataka u po-menutom mom radu u edicija Naselja Srpske kraljevske akademijenauka.

Danas seGornji Rekanci meu sobom ene i udaju, a meaju se samojo sa Mavmvcima, idelovima Gomjeg Pologa, do seLa Vrutoka. Dotle

se, uostalom, protee i narodna nonja, koju i oni nose, ma da se inaejezino razlikuju, jer stanovnici u rMavrovskom Polju govore srpski.J e zik. Danas Rekanci govore mea vinom arbanakog i srpskog

jezika, sa pr.imesama turskog jezika. Zna se, da je arbanaki jezik jednameavina ilirskog, latinskog, grkog, arumunskog i turskog jezika." Arba-nasi u Arbaniji tek danas stvaraju svoj knjievni jezik. Pre stvaranjaArbanije kao drave, Arbanasi su uili po tuim kolama. Pisali su po-nekad na svom jeziku upotrebljavajui grka slova, turska, latinska pa iirilska. Rekanci su upotrebljavali samo slovenska slova, a u crkvamanjihovim pevalo se je na slovenskom. ia starije kulture za Rekance bioje manastir sv. Jovan Bigorski, gde je postojala stara srpska manastirskakola, kako za njih, tako isto i za Mijake. Kulturno dakle Gornje Rekancisu hili vezani za rMijake, pa su mo,da njihovi preci bili Mijaci, jer kodnjih ima mnogo slaganja za tradicijama kod Mijaka u pogledu seoba pod

patrijarsima.Dananji kolovani ljudi iz Gornje Reke, sa kojima sam dolazio udodir, tv~de, da je 50%renika njihova govora srpski, a ostalo je arbanakii turski. Ali vele, da je pre pedeset godina srazmera bila druga, u koristsrpskohrvatskog jezika,18

IP1 eme n s k e o d 1 ike R e kan a c a. Rekanci su bili plemenskiorganizovani sve do X V iI L I. stolea. Oni su sazivali svoju ptlemensku skup-tinu na mestu Boglec, ispod sela Volkovije. Tu su dolazili prvaci iz svihsela u Gornjoj Reci. Donete odluke na toj skuptini bile su za Rekancezakon .

.Rekanci su imali i svoje voe, a imaju ih i danas. Da spomenemo barneke. Hadi Bilbil iz Senca, bio je glavar u Karaorevo vreme. Jednovrem-e je izbe-gaou Srbi;u, pa je u ustanku -pod Karaa-orem bio i nje.gov

blagajnik. Hadi Nake Bagu iz Beliice bio je pobra tim Hadi Vasiljku iz

Galinika. Obojica su titili svoje krajeve i naroito su se brinuli, danarod sauva svoju hriansku, pravoslavnu veru. Spominju se jo: PopDemir-Dimitrije iz Vrbena, koji je zapoeo i obnovu manastira zvanogKoa. ,pa Andon Kozak. Dik Banua, Garib Paa Vreskali i rod Krosi izKrakornice,Popovii iz Beliice, Hariton iz Broda.

Za vanija pitanja Rekanci su traili dodira sa Mijacima. Odlazili sunjihovi glavari na zajednike dogovore sa glavarima mijakim u :ManastirSv. Jovana iBigorskog.

Idananje tele sne i psihike osobine Rekanaca pokazuju, da su onizasebna etnika grupa. Ni ekonomska beda danarn1ice nije im izmenila

17 Izmeu ostalih. vidi: He qua r d H., Histoire et description de la Haute Albanie,Paris 1859.

18 U spomenutim belekama pisca o elnopsiholokoj grupi Gornjorekanaca zabeleenesu mnoge narodne pesme. kao ponikle u Gornjoj Reci. Ove su pesme zabeleene na jednom

jeziku. koji se ne upotrebljava ni u Gornjoj Reci, niti igde u Junoj Srbiji. To vai kakoza one, pribeleene na arbanakom, tako i za one na srpskom.

75

7/18/2019 NS_1934_33_5_Smiljanic

18/18

karakterne crte: !ponositost i otmenost, svest da su Rekanci neka oda-brana grupa ljudi.

Z a k I j u ak. Rekanci su meovita etnika grupa, postala od dose-ljenih Srba iz okoline Pei u kraj, koji je bio naseljen od Mijaka, pa na-

puten. U osnovi srpska, ova je etnika grupa dobila obeleje arbanakopo jeziku, a zatim i primesu turskog jezika. Srbi su se izmeali sa Arba-nasima, moda i Turcima i Vlasima. Ali iako meavi!l1a,oni su formiralizasebno pleme; Rekanci su imali svoje glavare i svoju plemensku orga-nizaciju sve do XIX. stolea. I danas se Rekanci smatraju kao jedna za-sebna grupa.

R e s um e: Dans cet article M-r le Docteur Tomo SmiIjani-Bradina continue sesrecherches sur les anciennes tribus serbes dans la Serbie de Sude. (Voir nos numeros7 et 25 de la Narodna Starina). lici il etudie le groupement de Poljanka de Debar,qui habitent la rive droite de Drim Noir. Les Debrani, comme les autres tribus Serbesdans la Serbie de Sude, se renouvelerent comme tribu apres la conquete de ces regionpar le Turcs. Les Turcs amenerent ici ses colons, qui habitent encore le contres de :lupa.Vers la fin du 15 siecle commence l'islamisation des Albanais, qui se heurterent apressur les Debrani. Le combat mutuel dura jusqu'en 1912. Le resultat en fut qu'une partiede Debrani passa ill'islam et fut albanisee. Une autre partie fut meme turcisee. Une

partie passa il l'islam, mais garda sa langue serbe. Une partie emigra. Mais une grandepartie se sauva et fuit deliberee par l'armee serbe en 1912. Les emigres ont formes dansle villes de la Serbie et ailleurs des petits quartiers de Debrani (A Skoplje). Les Debranise distinguent partout meme aujourd'hui.

76