regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

Страна III

Страна IV

Страна VIII

Страна X

ПРОЈЕКАТ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ СТАРОГ ПУТА ЗА ДАНИЛОВГРАД ТРЕЋИ ПУТ ВРАЋЕН НА ДОРАДУ

АНДРИЈЕВИЧКИ ВОДОВОД ПОДИЖЕ КРЕДИТ КОД ИРФ-а

УДИЧАРЕЊЕ ИЗ БАРКЕ ОКУПИЛО У ПРЧАЊУ ОКО 40 УЧЕСНИКА

ПИСАЦ ХАВИЈЕР СЕРКАС ЗА „ДАН”

Спорно рјешење вијадукта код Рогама

За електрану се задужују 650.000

Уловили 42 килограма рибе

Хохштаплери су веома успјешни у наше вријеме

БАР – На недавно одржа-ном састанку у Подгорици делегација будућих коа-

лиционих партнера из града под Румијом (ДПС–СД, Бирам Бар, Бошњаци) упознала је Браними-ра Гвозденовића, координатора ДПС-а за Бар, са њиховим пред-логом расподјеле функција. Тата Брано, како га у Бару зову, још из времена док је био предсједник општине, када је направио чувени програм „10+”, био је, каже наш саговорник, из редова ДПС-а, ши-роке руке, као уосталом и увијек када су се сретали са њим, комби-новали, дјелили задатке... Толико их је просто опио причом да су се тек када су се вратили у Бар ос-вијестили и схватили да је ДПС-у мало тога остало. Али, тврди наш саговорник, Гвозденовић им је поручио да „их не боли глава и да ће све бити у реду”. Ипак, у редо-вима барског ДПС-а изгледа нису толико сигурни у његова обећања, ваљда поучени његовим ранијим обећањима кад је Бар у питању, а која су нестала у магли. Уз то, уве-лико се прича да ће Гвозденовић након ових избора, напокон, бити замијењен са мјеста координатора за овај град.

Како год, незадовољни чла-нови ДПС-а из Бара, а чини се да је међу њима и предсједница Општинског одбора Бранка Ни-кезић, напокон освијешћени у Бару, сматрају да је Гвозденовић заиста био „широке руке”. Јесте

да је Социјалдемократама (СД) узет „Водовод”, али је СД на дру-гој страни добио и више него што је имао досад. Наравно да је тај сценарио био могућ само на ште-ту функција ДПС-а. А колико је то све коштало и колико ће тек коштати ову странку у локалном парламенту, тек ћемо видјети. И коалиција у досадашњем старом сазиву била је прилично скупа, према тврдњама упућених чак преко 150.000 еура мјесечно.

У ДПС- у Бар нема много задо-вољних због формирања широког савеза. Иако има већину и може да бира између СД и „Бирам Бар”, амбиција Гвозденовића да под исти кишобран опет окупи старе коалиционе партнере и Бошњачку странку може се вратити као буме-ранг. Из ДПС-а поручују да је по-зив другим политичким странкама нека врста звона за узбуну, јер је „дошло вријеме да се разговара на начин који је изнад партијског”.

И у ДПС-у дувају неки нови вјетрови, појавили су се неки нови људи, који јавно кажу да неће више прихватати никакве уцјене од стране СД. У сусрет не-давно одржаној конститутивној сједници било је најава да ће се пред одборницима наћи предлог да предсједник Скупштине буде Мићо Орланић, јер то мјесто, на основу изборног резултата, и припада СД. Како је Орландић од седмог мјесеца прошле године у посланичким клупама Скупштине

Црне Горе замијенио Вујицу Ла-зовића, видјећемо да ли ће бити вољан да посланичку замијени одборничком функцијом.

Грађанска листа „Бирам Бар”, и њен први човјек, бивши пред-сједник Скупштине општине Ра-домир Новаковић, иначе највеће изненађење локалних избора у Бару, са освојених пет одборнич-ких мандата, уредно прати развој

догађаја. Новаковић је након избо-ра поручио, и био врло убједљив у ставу да је неприхватљиво да буде у било каквој коалицији са Социјалдемократама Мића Ор-ландића. Но, ни кад је он у питању никад се са обећањима не може бити начисто. Подсјетимо да је, тада као одборник декларативно опозиционе Позитивне Црне Горе, умјесто да пошаље тадашњу бар-ску власт у пензију, прискочио у помоћ ДПС-у и дијелу одборни-ка СДП-а који су стали уз Ивана Брајовића, и његову новоформи-рану странку СД, и одржао их на власти кад су већ били срушени. Заузврат је од стране ДПС-а и СД чашћен мјестом предсједни-ка Скупштине општине. Стога, предизборна обећања и кршења истих ни њему нису толико стра-на.

Познаваоци политичких прили-ка тврде да ће ДПС-у бити тешко да у владајућој коалицији, упркос импресивних 28 одборника од укупно 37 колико број барски пар-ламент, створи здраву атмосферу и амбијент у коме ће покушати да реализује најављене пројекте.

На другој страни, понуда да умјесто „Водовода” добију „Ко-мунално предузеће” разбијеснила је Социјалдемократе. У СД твр-де да ни функција предсједника Скупштине, ни Комунална поли-ција, нити „Спортски центар”, не вриједе сви заједно колико „Во-довод”.

У сваком случају, сви најављују да ће на све функције које им при-падну по коалиционом споразуму, поставити људе од знања и креди-билитета. А колико капацитета за то имају, увјериће нас врло брзо.

Д.С.

УПРКОС ТОМЕ ШТО ЈЕ „ТАТА БРАНО“ БИО ШИРОКЕ РУКЕ, ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У БАРУ ДАЛЕКО ОД ЈАСНЕ

Тешко до хармоније у новој-старој коалицији

■ У ДПС-у Бар нема много задовољних због формирања широког савеза. Иако има већи-ну и може да бира између СД и „Бирам Бар”, амбиција Бранимира Гвозденовића да под исти кишобран опет окупи старе коалиционе партнере и Бошњачку странку може се врати-ти као бумеранг

■ Из ДПС-а поручују да је позив другим политичким странкама нека врста звона за уз-буну, јер је „дошло вријеме да се разговара на начин који је изнад партијског”

Гвозденовић и Ђукановић на конвенцији ДПС-а у Бару

Новаковић прати дешавања

Одбор директора ДОО Водовод и канализација је на недавној сједници разматрао и усвојио извјештај о раду тог привредног друштва за 2017. годину. Одбор директора је посебно задовољан завидним нивоом водоснабдијевања у 2017. години, које су грађани у спроведеној анкети оцијенили као „најквалитетнију комуналну услугу у општини”. Ово друштво не заостаје ни у осталим сегментима свог рада. Приходи су повећани за 12

одсто, или за 452.226 еура, а остварена наплата потраживања достигла је чак 94 одсто. Остварена добит износи 134.085 еура. Све доспјеле обавезе према запосленима, као и трећим лицима, уредно су измирене.

Док извјештај „Водовода” прича тако, „Кому-нално”, на другој страни, грца у дуговима и мину-сима. У СД зато тврде да ће ДПС уништити све оно „што су у овом предузећу годинама градили”.

И прије одласка на канабе код „тате Брана“, из ДПС-а су најављивали да је жеља младих снага да направе озбиљне промјене и у рад укључе стручну, ефикасну екипу људи, нових руководиоца који ће водити град, јер нема смисла више „шминкати стару бабу”. Циљ Гвозденовића је, ипак, да коалициони партнери буду извођачи радова ДПС-а.

СД: ДПС ће уништити Водовод

Нема вајде од „шминкања старе бабе”

понедјељак, 2. јул 2018.ПодгорицомII страна

Пут од Ножица до Мате-шева током ове седми-це добиће закрпе. То је

обећање које је мјештанима дао помоћник министра за са-обраћај Мирослав Машић. Од њега су добили и обећање да ће им пут „ослободити” од шибља, како би се саобраћај безбједније одвијао, али и да ће санирати потпорне зидове.

– Он нам је обећао да ће у току ове седмице почети са-

нација регионалног пута од Ножица према Матешеву. Ре-као нам је да су хтјели то да ураде и раније, али су их омеле временске прилике. У селима прије Ножица закрпили су ру-пе. Изрезали су их и напунили асфалтом. Међутим, од Но-жица до Матешева пут је био очајан. Кинези су пунили бето-ном рупе, па је то „испливало” напоље и једва се пролазило. Обећали су нам да ће само за-

крпити рупе јер да пресвлаче сад у овом тренутку пут новим асфалтом нема сврхе. Поново би га уништили камиони који раде ауто-пут. Али кад се за-врши изградња ауто-пута оче-кујемо да ће га пресвући ком-плетног и довести у стање које гарантује безбједно одвијање саобраћаја –рекао је Боро Ђелевић, мјештанин Пелевог Бријега.

На неким мјестима, како ка-

же Ђелевић, саобраћај се јед-ва одвија због шибља које га је „заробило”.

– Не можемо се на неким мјестима мимоићи. Непреглед-но је и опасно. Није безбједно па нам је обећао Машић да ће и то брзо да заврше. Такође ми је обећао и да ће санирати оштећене потпорне зидове. То је рекао да ће радити упо-редо са чишћењем пута. Њих има свуда трасом, али то су мали послови које могу брзо да заврше ако хоће. Негдје се обрушио камен, два, три, пет и само треба да озидају и напуне бетоном и доведу све у прис-тојно стање. Ако све то ураде што су обећали мислим да ће-мо бити сви задовољни –казао је Ђелевић.

У случају да Министарство саобраћаја не испуни обећање организоваће збор грађана.

– Намјеравамо да одржимо збор грађана и након тога до-говоримо даље кораке. Највје-роватније ће мјештани преду-зети радикалне мјере, односно блокаду пута. Биће онако како грађани одлуче –истакао је Ђе-левић. а.Д.

мЈЕШТАНимА оБЕЋАНА дЈЕЛимиЧНА САНАциЈА ПУТА од НоЖицА до мАТЕШЕВА

Од данас у јавним предш-колским установама „Ђина Врбица” и „Љубица Поповић” почињу дежурства за дјецу која ће љето морати провести у малиј школи. У љетњем перио-ду ЈПУ „Ђина Врбица” дежур-ства је организовала у четири

вртића. У васпитној јединици „Лептирић”, боравиће дјеца из тог вртића, као и малишани из вртића „Ђина Врбица” и „По-летарца 2”. У вртићу „Могли”, поред дјеце тог вртића, биће смјештена и дјеца из вртића „Полетарац 1”. Родитељи чија дјеца иду у вртић „Звончић” у

Маслинама, могу их оставити у васпитној јединици „Мали принц”.У васпитној јединици „Јелена Ћетковић” боравиће дјеца из тог вртића, као и дјеца из „Бубамаре 1”, „Бубамаре 2”, „Звјезданог врта” у Голубовци-ма и дјеца из вртића „Ђина

Врбица”, чијим родитељима више одговара тај објекат.

И ЈПУ „Љубица Поповић” организовала је дежурства у два објекта. Ове године дежур-не васпитне јединице биће „Љубица Поповић” и „Сун-цокрили”. � а.Д.

У ЈПУ „ЂиНА ВрБицА” и „ЉУБицА ПоПоВиЋ” ПоЧЕо ЉЕТЊи рЕЖим рАдА

Дежура шест вртића

дружење малишана загарантовано и љети

Ове седмице само закрпе

Б. Ђелевић

Путу неопходна хитна санација

Ученик седмог разреда Ос-новне школе „Сутјеска” Павле Дробац освојио је друго мјес-то на 13. Ликовном конкурсу ОШ „Душан Обрадовић“ са Жабљака и Фондациjе „Вуко-ва задужбина” за за Жабљак,

Шавник и Плужине. Како су навели из ове васпитно-обра-зовне установе, талентовани Дробац је друго мјесто освојио у категорији ликовних радова ученика седмог разреда на те-му „Моjе радно мjесто”.

– На конкурсу је приспjело око 150 литерарних, ликовних, везених и ручних радова уче-ника из 25 црногорских основ-них школа. Пријавио се вели-ки број ученика на учешће и можемо бити само задовољни успјехом нашег Павла Дробца. Ова награда jош jедном по-тврђуjе креативност и велико залагање у области ликовног стваралаштва наших учени-ка– саопштили су из ОШ „Су-тјеска”.

Ментор награђеном ученику је наставник Иван Ђуришић, а како су саопштили из орга-низације, награде наjбољима биће урућене 12. jула, у спомен комплексу „Вукови кориjени“ у Петњици код Шавника.

С.Р.

УСПЈЕХ УЧЕНиКА оШ „СУТЈЕСКА” НА ЛиКоВНом КоНКУрСУ

Награђен рад Павла Дробца

дробац

Црногорско друштво за борбу против рака (ЦДПР) поклања jош jедан бесплатан третман одвикавања од пушења у овој години. Како су истакли, часо-ви за полазнике су бесплатни, jер jе њихова стална жеља да што више пушача у Подгорици односно у Црноj Гори дочека будућност без цигарета и оста-ви пушење.

– Третман траjе недjељу да-на, односно поред припремног часа садржи jош пет часова одвикавања од пушења. Начин одвикавања од пушења по коjем се ради у ЦДПР jе метод про-слављеног америчког професо-ра Веjн Мек Фарланда, коjи jе до сада дао наjбоље резултате код остављања дуванских про-извода, како у региону, тако и у

циjелом свиjету.Часови ће се одржавати по

договору са полазницима од петка, 6. jула, када ће бити одр-жан припремни, а затим током сљедеће седмице и осталих пет часова у канцелариjи ЦДПР у КИЦ-у „Будо Томовић” – са-општили су из ЦДПР-а.

Заинтересовани се пмогу риjавити сваког дана у 19 сати од понедjељка, 2. до петка, 6. jула на бтој телефона 069 530 666.

– Истовремено наглашавамо да jе броj суграђана коjи су по-хађали наше третмане огроман, од коjих су многи постали не-пушачи, па тако сада уживаjу све благодети здравог живота без дуванског дима– истакли су из ЦДПР-а. С.Р.

цдПр ПоКЛАЊА ТрЕТмАН ЗА одВиКАВАЊЕ од ПУШЕЊА

Пријаве до 6. јула

Основна школа „Октоих” изабрала је на тендеру понуду ТА „Инрут” за организовање и извођење ђачке екскурзиjе уче-ника деветих разреда. Како се наводи у одлуци, петодневна екскурзиjа се изводи по Црноj Гори са четири ноћења од којих два на Жабљаку и два у Тивту. На пут ће ићи 102 ученика, а цијена по ученику ће износити

160 еура.– Првог дана екскурзије, дје-

ца ће кренути из Подгорице, преко Колашина, Рибаревина, Берана, Андриjевице, Плава, Гусиња, обићи и Алипашине изворе, поново назад преко Берана, Моjковца, Ђурђевића Таре и Жабљака гдје ће имати ноћење. Други да резервисан је за обилазак Пљевања и по-

ново ноћење на Жабљаку, док се трећег дана запућују преко Жабљака, Пивског манастира до Никшића гдје их очекује ручан и наставак пута преко Грахова до Тивта гдје ће прес-павати. Претпоследњи дан планирана је тура Тиват-Ле-петани-Каменари-Игало-Ма-настир Савина-Пераст –Котор и поново натраг у Тиват на

ноћење. Последњег дана се из Тивта запућују преко Будве, Ба-ра, Улциња и Аде Бојане до по-ново Бара гдје их очекује ручак и наставак пута за Подгорицу, гдје се петодневно уживање за-вршава– наводи се измеђуоста-лог у одлуци.

Извођење екскурзиjе jе пла-нирано у периоду од 17. до 21.септембра. С.Р.

оШ „оКТоиХ” иЗАБрАЛА АгЕНциЈУ ЗА оргАНиЗАциЈУ ПоЛУмАТУрСКЕ ЕКСКУрЗиЈЕ

Црну Гору обићи ће 102 ученика

Паркови би требали да буду једно од безбједнијих мјеста у граду гдје ће дјеца на свје-жем ваздуху проводила врије-ме. Међутим, то код нас није тако. Напротив, итекако могу бити опасни за најмлађе јер рецимо из стубова расвјете вире жице. Такав случај је са Његошевим парком, гдје у близини Милинкове чесме са неколико стубова уклоњен је поклопац, а из њих вире жице које су дјеци на дохват руке. Због тога родитељи увијек морају бити на опрезу. Оче-кује се брза реакција надлеж-них служби. а.Д. опасност у парку

Жице вире из стубова

Ако настави да се шири, де-понија у Вранићима могла би да затвори пут. Све и свашта се може наћи поред празних контејнера.

Најгоре је то што и поред толике депоније и дефинитив-но загађене животне средине грађани настављају да одлажу

отпад гдје год стигну. Грађе-вински материјал, гарнитуре, флаше... има свега. Међутим, нема надлежних да казне овак-во понашање грађана. Само једна казна- новчана би била довољна да се пробуди успа-вана савјест грађана.

а.Д.

оЗБиЉНА диВЉА дЕПоНиЈАУ ВрАНиЋимА

Смеће никад већеругло

У ЊЕгоШЕВом ПАрКУ

понедјељак, 2. јул 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­ Си­не­плекс

– те ле фон за ин фор ма­ци је 020 414 424Перјанички­ дом­ Из­

ложба Мирзе­ Дедаћа „Догађај”Модерна­ гале-

рија­Изложба Маје­Ђурић „Одрази”Галерија­ Арт ­ Ко­

лективна изложба „Беспослен”Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­

но­ва– Стал но отво рен. За ор га ни зо ва не по сје те по до го во ру кон такт те­ле фон 069 616 200

Пројекат рекон струк ци jе ста рог пу та за Да ни лов­град у ду жи ни од око

пет ки ло ме та ра још увијек није готов иако је према најавама из Дирекције за саобраћај до љета требао бити готов и пројекат и расписан тендер за извођача расписан. Директор Дирекције за саобраћај Са­во­Па­ра­ча ис­тиче да се ради о захтјевном пројекту те да не желе да ишта препусте случају. Објашњава

да је споран само један дио пу­та, и то раскрсница код Рогама гдје планирају да направе, како је објаснио полу­мост.

– Пројекат се још ради. У пи­тању је озбиљан посао,а спо­ран је, ако тако могу рећи, само тај један дио код Рогама. Тре­бамо направити једну озбиљну раскрсницу на том потезу што није лако. Треба буквално да се ради као вијадукт. Тамо су неки огромни зидови и то

онда требамо направити како доликује. Остали дио трасе је лаган, само што би за ту рас­крсницу хтјели да направимо баш праву раскрсницу. Да се не улази овако као сад, него да иде као полу­мост и тај дио нам кочи све. Пројектант нам је нудио два рјешења до сада, али се то нама није чи­нило као најбоље рјешење па смо му вратили опет пројекат на дораду. Вјерујем да то са­да већ улази у завршницу, да смо у финишу са пројектом и да ћемо врло брзо добити рје­шење које ће бити и више него прихватљиво– казао је Парача.

Истакао је Саво Парача и да чим пројекат буде готов, неће губити вријеме већ ће од тога дана у наредних десет распи­сати тендер за из во ђе ње ра­до ва а који ће бити расписан по скраћеном поступку. Напо­менуо је и да је новац за тај пројекат обезбијеђен, те да не постоје никакве препреке да се дође до финиша пројекта и његове изградње.

Про jе кат jе ври jе дан око 2,4 ми ли о на.

Реконструкција старог пута за Даниловград је пријеко по­требна јер је пут у видно ло­шем стању. Како мјешта­

ни често истичу, од тако лошег пута, једину користи имају ау­томеханичари јер су достини аутомобили чешће у не возном него у возном стању.

Ка ко се на во ди у тен де ру Ди рек ци jе, циљ и свр ха из­ра де тех нич ке до ку мен та ци jе

jе из ра да идеj них рjе ше ња и глав ног про jек та ре кон струк­ци jе ре ги о нал ног пу та Ро га­ми ­ Спуж у ду жи ни од око пет ки ло ме та ра, укљу чу jу ћи и про jек то ва ње по треб них рас­кр сни ца у скла ду са ана ли зом са о бра ћа jа, а за по тре бе до­

би jа ња гра ђе вин ске до зво ле, спро во ђе ња по ступ ка jав не на бав ке за усту па ње из во ђе­ња ра до ва за гра ђе ње обjек та. Про jе кат за ре кон струк ци jу пу та Ро га ми­Спуж, ври jе дан 28.441 еуро ра ди кон зор ци­jум фир ми „Ци вил ин же њер”, „Гра унд ин же њер”, „Па минг” и „ВЛ ин же ње ринг”.

С.Р.

ПроЈЕКАТ рЕКоНСТрУКциЈЕ СТАрог ПУТА ЗА дАНиЛоВгрАд ТрЕЋи ПУТ ВрАЋЕН НА дорАдУ

Пројекат очекујемо врло брзо, а тендер за изградњу биће објављен по скраће-ном поступку, казао је Саво Парача

Спорно рјешење вијадукта код Рогама

Лоше стање пута

Најдраже посјете малиша­нима из васпитних јдиница су школама. Тада се осјећају ва­жни и велики, а и упознају се са установом у којој ће борави­ти наредних девет година. Ка­ко би дјеци направили угођај за једну овакву посјету, одлу­чили су се васпитачи вртића „Сунцокрили” и „Сунце”. Дје­

ца старијих васпитних група и краћег програма су посјетила Основну школу „Штампар Ма­карије”, гдје су их дочекали и поздравили ученици првих разреда са учитељицама. Раз­мијенили су рецитације, пје­смице, али и сјећања на малу школу. Сад већ бивши прваци су будући школарцима прича­

ли о првим искуствима и су­сретом са учитељицом, али и букваром и поносно истицали шта су све научили првих годи­ну дана у школским клупама. На тај начин разбили су трему млађим другарима код којих се пробудила жеља да што прије крену у школу и почну да нижу петице. А.Д.

дЈЕцА ВрТиЋА „СУНцоКриЛи” и „СУНцЕ” ПоСЈЕТиЛAоШ „ШТАмПАр мАКАриЈЕ”

дружење за памћење

У Развојном центру удру­жења Родитељи за ову седми­цу припремљена је радионица, за малишане јасленог узраста и родитеље са психологом. Данас у 18 сати биће одржа­на развојна радионица под називом „Разигравање”, која је намијењена дјеци јасленог узраста, од једне до три годи­

не. Сјутра ће се одржати Ли­ковна радионица намијењена малишанима предшколског и основношколског узраста коју ће водиоти Милена Баћовић. У четвртак, у 19 сати креће нова креативно и едукативна ради­оница под називом „Оживимо басну”, коју води бака Весна Лакуш. А.Д.

рАдиоНицЕ ЗА ЈАСЛЕНи УЗрАСТ

Оживимо басну

Улица Ива Визина на Забјелу је толико пропала да је душу дала за некоришћење и неса­обраћање. Ионако узан пут, осим што нема тротоара већ су ивице асфалта остале бук­вално засјечене, отвориле су се толике рупе да не на неким мјестима не можете ни да их заобиђете. Приморани сте да ризикујете да оштетите точко­

ве аутомобила, што није добро. Путари би чим прије требали посјетити ову саобраћајницу па макар закрпити рупе ако не пресвући улицу новим ас­фалтом и тако омогућити без­бједно саобраћање. Пролазак улицом, било да сте пјешак или возач у оваквом стању је тре­нутно све само није безбједан.

С.Р.

ТЕШКо ПроХодНА УЛицА иВА ВиЗиНА НА ЗАБЈЕЛУ

Улица за све само не за саобраћање

Пошта Црне Горе промије­нила је локацију пословници 81111 Доња Горица. Она се од јуче налази на новој локацији у трговинском центру Арома,

на адреси Цетињски пут бб.–У новом амбијенту,

клијентима су и даље на рас­полагању све поштине услуге, као и пост шоп. Радно вријеме

пословнице 81111 је од осам до 21 час, свим радним дани­ма и суботом –саопштили су из Поште Црне Горе.

А.Д.

НА цЕТиЊСКом ПУТУ

Измјештена пословница Поште

Размијенили пјесмице

Проблематична раскрсница

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

понедјељак, 2. јул 2018.РегиониIV страна

АНДРИЈЕВИЦА – Ло-кално предузеће ДОО Водовод и канализа-

ција кредитно ће се задужити код Инвестиционог-развојног фонда Црне Горе у висини од 650.000 еура ради набавке опреме за мини-електрану на градском водоводу „Крко-ри“. Сагласност за поменуто задужење дала је Општина Андријевица, уз напомену да ће се наведена средства искористити за опремање машинске зграде у којој ће бити смјештено машинско по-стројење и прикључна опрема, затим за опремање просторија за инјектирање гдје ће се вр-шити процес хлорисања и пречишћавања воде за пиће, као и за изградњу далековода за прикључење мини-хидрое-лектране на електроенергетску мрежу.

– Одлучено је да се кредит узме након што су извршени сви припремни радови за ин-сталирање мини-електране на градски водовод. Та елек-трана ће бити у власништву нашег преузећа и она ће нам, како је планирано, доносити годишњи приход у висини од 200.000 еура. Пуштањем у рад електране ствара се могућност за упошљавање нових радника, тако да се ради о вишеструко значајном пројекту. Такође, планирано је да у оквиру пре-дузећа формирамо стражарску службу чији ће радници обез-бјеђивати објекте водовода – навели су из андријевичког предузећа ДОО Водовод и ка-нализација.

Из локалне управе тврде да ће, након што се изврши детаљна реконструкција цје-вовода Кркори, потрошачи са подручја општине Андријеви-ца имати квалитетно и уредно водоснабдијевање. Подсје-тили су да је завршена прва фаза санације водовода која је подразумијевала изградњу одговарајућег водозахвата, постављање нових цијеви ФИ-800 у дужини од 3.336 метара и изградњу објекта за инста-лирање мини-хидроелектране. Нагласили су да се након тога

кренуло са замјеном преоста-лог дијела цјевовода.

– Стручњаци и одговорни људи у Општини Андријевица су процијенили да је неопход-но извршити детаљну рекон-струкцију градског водовода, што подразумијева и замјену постојећих азбестно-бетон-ских цијеви, које не одговарају важећим стандардима. Дошло се на идеју да се у оквиру ре-конструкције цјевовода изгра-ди и мини-елактрана на град-ском водоводу, уз констатацију да ће она доносити значајне бе-

нефите локалној заједници. Та-ко су Дирекција јавних радова и Министарство одрживог раз-воја и туризма издвојили сред-ства за реализацију прве фазе пројекта, након чега се кренуло са реконструкцијом градског водовода са водоизворишта Кркори, које је од Андријевице удаљено петнаестак километа-ра. Уједно је у мјесту Фуруне изграђен објекат у ком ће се смјестити опрема за будућу мини-електрану – саопштено је из Општине Андријевица.

Д.Ј.

АнДРиЈеВиЧКи ВоДоВоД ПоДиЖе КРеДиТ КоД инВеСТиЦионо-РАЗВоЈног ФонДА

За градњу електране задужују се 650.000 ■ Сагласност за ово задужење дала је општина Андријевица, уз напомену да ће

се средства искористити за опремање машинске зграде, за опремање просторија у којима ће се вршити процес хлорисања и пречишћавања воде за пиће, као и за изградњу далековода за прикључење мини-хидроелектране на електроенергет-ску мрежу

објекат намијењен за машинску зграду будуће хидроелектране

БУДВА - На плажи Буљарица код Будве у суботу ујутро, 30. јуна, одржана је “beach clean up” акција, коју су организова-ли представници ТУИ, највеће свјетске компаније за путо-вања и туризам, ТА „Гуливер“, уз подршку Јавног предузећа Морско добро.

- Акција је била почетни корак у остваривању дугоро-чне сарадње, али и повод да представници Морског добра размијене искуства са представ-ницима реномиране туристичке групације о примјерима добре праксе у управљању плажама у цијелом свијету - саопштили су

из Морског добра.Акција је спроведена на неза-

купљеним и мање уређеним дје-ловима дуге буљаричке плаже.

- Једна од будућих тема са представницима ТУИ биће примјена Стратегије управљања плажама и тематизација купа-лишта коју ЈП Морско добро уводи као нови стандард у ва-лоризацији плажних ресурса Црне Горе и примјена стан-дарда у туристичкој понуди на плажама које ТУИ поставља као норматив за долазак туриста из западне Европе, али и цијелог свијета - напомињу из Морског добра. Ж.К.

АКЦиЈА ТУи, МоРСКог ДоБРА и ТА „гУЛиВеР”

Учесници акције у Буљарици

ХЕРЦЕГ НОВИ – Како обавјештавају из херцегнов-ског Секретаријата за кому-налне дјелатности, екологију и енергетску ефикасност од-луком о регулисању друмског саобраћаја, од јуче, 1. јула, па све до 1. септембра биће на снази љетни режим саобраћаја. Измјенама режима саобраћаја забрањује се саобраћај за сва моторна возила у оба смје-ра: на локалном приобалном путу кроз насеља Баошићи и Бијела до пливалишта, као и дијела пута у Бијелој поред хотела „Делфин” до раскрсни-це са Јадранском магистралом у Јошицама. Забрана важи у времену од 10 до 16 часова, осим за моторна возила чији власници имају пребивалиште у зони забране кретања вози-ла за које је Секретаријат на-длежан за послове саобраћаја издао посебно одобрење и за такси возила. Забрана важи и на локалном приобалном путу кроз насеља Кумбор и Ђено-вићи, од Змијица до ресторана

„Папагај” и то од 19 до 01 час, осим за моторна возила чији власници имају пребивалиште у зони забране кретања и такси возила.

Једносмјеран саобраћај доз-вољен је од 1. јула до 1. сеп-тембра на локалном приобал-ном путу кроз насеље Кумбор на дијелу пута од раскрснице са Јадранском магистралом до западне капије касарне Кум-бор, у смјеру кретања према Ђеновићима; на локалном приобалном путу кроз насеље Ђеновићи, од Поште у Ђено-вићима до ресторана „Папа-гај”, у смјеру кретања према Баошићима; у улици Прве бокешке бригаде, на дијелу пу-та од раскрснице са Јадранском магистралом до раскрснице са Улицом Стијепа Шаренца, у смјеру кретања према Улици Стијепа Шаренцаи у Улици Браће Педишића, на дијелу пу-та од моста до раскрснице код западног улаза у стари жељез-нички тунел, у смјеру кретања према тунелу. К.М.

оД ЈУЧе До 1. СеПТеМБРА У ХеРЦег ноВоМ

Љетњи режим саобраћаја

ХЕРЦЕГ НОВИ – У ово-годишњем издању догађаjа „Над Боком по мjесечини“, одржаном овог викенда, ше-тало jе седамдесетак посjе-тилаца из Херцег Новог, Котора, Тивта и Будве. Као и претходне године, кад jе догађаj установљен, обила-жени су видиковци у околи-ни села Камено, повезани уређеним пjешачким стаза-ма. Шетачи су, подиjељени у три групе, у пратњи води-ча обишли аустроугарску тврђаву на Таjном брду, од-

брамбене положаjе из доба JНА на узвишењу Гручали-ца, те видиковац под брдом Шилобод на пjешачко-бици-клистичкоj стази, окосници овог ноћног разгледања хер-цегновског залеђа.

– Поглед на већи дио Боке которске, са свjетлима Хер-цег Новог и Тивта, уз исто-времени видик на морску пучину, никога ниjе оставио равнодушним. Након дво-сатне шетње, у коjоj jе мjе-сец тек на моменте провири-вао кроз облаке, групе су се опет сjединиле у складном простору порте Цркве Св. Jована на Каменом, гдjе jе, уз домаће приганице, чуве-но каменско вино и остало послужење, организова-

на пригодна презентациjа „Мjесец и мjесечина у науци и народним вjеровањима“.

Овом фештом херцегнов-ско залеђе jе дефинитивно добило jош jедно атрак-тивно дешавање са свим предусловима за успjешан раст наредних година, jер је интересовање овог пута било далеко веће од при-сутног броjа људи, умање-ног кишовитим временом коjе jе владало до самог почетка догађаjа. Сви коjи су и поред тога дошли, си-

гурни смо да су се вратили пуни позитивних утисака и доброг расположења – са-општаваjу из Агенциjе за развоj и заштиту Орjена.

Организатори догађаjа су МЗ Камено–Жлиjеби и Агенциjа за развоj и зашти-ту Орjена, помоћ у вођењу jе пружио планинарски клуб „Субра“, а у припреми терена Комунално стамбено предузеће, док су организа-циjу помогли Општина Хер-цег Нови и локална Турис-тичка организациjа.

Наредни догађаj на Орjе-ну предстоjи већ наред-ног викенда када ће се на Орjенском седлу одвиjати манифестациjа „Наш крш“.

К.М.

УСПJеШно РеАЛиЗоВАнА МАниФеСТА-ЦиJА “нАД БоКоМ По МJеСеЧини”

Видиковце обишло 70

ноћних шетача

ноћни шетачи

Дио учесника манифестације

Чистили Буљарицу

понедјељак, 2. јул 2018. Региони страна V

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Да пријаве мјештана Вранешке долине, али и других дјелова бје-лопољске општине о све већој појави вуко-ва, који долазе до катуна и породичних кућа и бојазан да не нападну и људе, посебно дје-цу, нијесу без основа потврђује и примјер од прије два дана када је у селу Вергаше-вићи вук упао у стада оваца власника Ми-лана Лојанице и Јована Којовића.

Лојаница истиче да је у петак, око 14 ча-сова, у сред бијала дана, док су овце биле на испаши, вук упао у стадо и напао овцу. Након што је примијетио да су се овце уп-

лашиле, виком је успио да отјера звијер и спријечи је у даљем крволочном науму. Јед-на овца је повријеђена, има ране у предјелу трупа и врата.

Лојаница има стадо од око 40 оваца и око 45 јагњади. Прошлог љета вукови су направили покољ у његовом стаду када су заклали 15 оваца.

Вук је прије двије вечери, у сумрак, посје-тио и стадо од око 20 грла Јована Којовића, коме је недавно гром усмртио пет оваца. Овце су биле на испаши, срећом наишао је Којовићев комшија Обрад Лојаница

који је повицима успио да отјера гладну животињу. Примијетивши да недостаје једно грло, кренули су у потрагу и у бли-зини оближњег потока, неколико стотина метара даље од мјеста напада, пронашли су искасапљену овцу, практично без трупа.

Мјештани овог дијела Вранешке долине кажу да је у претходном периоду забиљеже-но на десетине напада лисица које су већем броју домаћинстава преполовиле број ко-кошака, а препреку им не представљају ни жице којима је живина ограђена.

М.Н.

ГУСИЊЕ – Предмети о штетама од земљотреса који је погодио Црну Гору 4. јану-ара ове године, са епицентром у Плаву, и причинио велика и бројна оштећења и на стам-беним и другим објектима и у сусједном Гусињу, а које је сачињавала Општинска коми-сија на челу са Семихом Реџе-пагићем, нијесу достављени владиној комисији, нити је подијељен износ од 50.000 еу-ра које је Влада дала за прву помоћ најугроженијима.

Оштећени са простора Гусиња огорчени су пона-шањем општинског руковод-ства, кажу да су обманути и да се плаше да ће проћи као и приликом поплава које су им прошле године причиниле ог-ромну штету, али и поред про-цјена и сачињених записника надокнаду нијесу видјели. Пи-тају се хоће ли опет Општина 50.000 еура добијених од Вла-де Црне Горе за прву помоћ узети за себе.

– У јануарском земљотре-су куће су нам оштећене у мјери да се неке једва и могу поправити без већих захвата. Дошла је комисија, сачинила

записнике и очекивали смо да ће се по томе и поступити, поготово што су они тврдили у информисању јавности, а ми прочитали, да су они свој дио посла завршили и да су предмете послали владиној комисији на даље поступање још 2. марта. Међутим, сад нам је потпуно јасно шта се и како ради пошто нам не дају ни оних 50.000 еура које је Влада

дала за прву помоћ. Шта он-да да очекујемо за одштете по укупним процјенама и да ли ће оне уопште бити исплаћене – питају оштећени из неколико гусињских села: Малагићи, Царичићи, Бојовићи, Бабо-вићи, Дервишевићи, Улаји, Хасанђекаји.

Подсјећања ради, Семих Ре­џе па гић, у изјави за „Дан“, 7. марта, казао је да је општинска комисија свој дио посла завр-шила у фебруару, и 2. мар та предмете по слала др жав ној ко ми си ји на да љу над ле жност.

– Оп штин ска ко ми си ја за про цје ну ште те од зе мљо тре­са пред ме те је завршила 27. фебруара и 2. мар та ће их про­сли је ди ти др жав ној ко ми си ји

на да љу над ле жност. Гра ђа не и вас мо лим за стр пље ње и ра­зу ми је ва ње. Раз лог што ни је­смо пре да ли пред ме те раније је по тре ба за до пун ским кон­сул та ци ја ма од стра не гра ђе­вин ског ин же ње ра. Од укуп но 550 за хтје ва об ра ђе но је 511, а оста ли су би ли или ду пли или про ци је ње ни као нео сно ва ни – ка зао је тада Ре џе па гић.

Такође, и у изјави датој за „Дан“ 7. маја, на примједбе Влатка, Слободана и Вељка Бојовића да се одштете не исплаћују ни након толико времена, па ни тих 50.000 које је Влада опредијелила, Ре џе­па гић је поново казао да су они свој дио посла завршили, те 2. мар та предмете по слали др жав ној ко ми си ји на да љу надлежност.

– Од укуп но 550 за хтје ва об ра ђе но је 511, а оста ли су би ли или ду пли или про ци је­ње ни као нео сно ва ни. Износ који смо добили од Владе, тих 50.000 евра није довољан да се исплате сви оштећени, тако да због тога и нијесмо почињали са исплатама одштета – ка зао је Ре џе па гић.

Међутим, министарка без портфеља у Влади Црне Горе Марија Вучиновић, која је и предсједник владине Комисије за процјену штета од елемен-тарних непогода, одговарајући на мејлом послата питања „Дана“, одговара да владина комисија није добила никакве предмете од општинске коми-

сије из Гусиња. Вучиновиће-ва подсјећа да је Влада Црне Горе на сједници од 11.1.2018. године усвојила предлог за додјелу интервентне финан-сијске помоћи општинама на сјеверу погођеним потресом од 4.1.2018. године, те да је Општини Гусиње опредијели-ла 50.000 еура.

– Како се радило о интер-вентној финансијској помоћи за санирање штета од земљо-треса који је задесио сјеверну регију, средства су намијењена за најугроженије и иста су ис-плаћена општинама – на рачун Општине Гусиње 50.000 еура. Истичемо да је искључива оба-веза била локалних самоупра-ва да расподијеле одобрена финансијска средства најуг-роженијима, па и локалне са-моуправе Гусиња, онако како су то урадиле остале општине које су добиле средства по ис-том основу. Посебно наводимо да је задатак владине Комисије за процјену штета од елемен-тарних непогода да одобрава финансијска средства, у виду помоћи на основу пристиглих захтјева од стране општинских комисија. У том дијелу вас обавјештавамо да из Општине Гусиње код владине Комисије за процјену штета од елемен-тарних непогода није присти-гао ниједан захтјев везано за наведени земљотрес, односно предметни случај, којим пово-дом нам се обраћате – истакла је Вучиновићева. н.В.

У СеЛУ ВеРгАШеВиЋи ВУК УПАо У СТАДА МиЛАнА ЛоЈАниЦе и ЈоВАнА КоЈоВиЋА

mjeШТАниМА гУСиЊА КоЈи СУ ПРеТРПЈеЛи ШТеТУ У зеМљоТРеСУ ЈоШ ниЈе иСПЛАЋенА оДШТеТА, А ХоЋе Ли не знА Се

Гладна звијер растргла овцу

Испарило и 50.000 еура добијених од Владе

искасапљена овца

Панорама гусиња

Марија Вучиновић приликом посјете гусињуБАР – Из локалног преду-

зеће ДОО Комуналне дјелат-ности обавијестили су грађа-не Бара да ће данас и сјутра обавити акцију уништавања комараца путем задимља-вања. У акцији ће бити обух-ваћена комплетна површина општине Бар.

– Обавјештавамо пчеларе да дислоцирају кошнице на удаље-ности преко пет километара од

насеља приобалног дијела Бара, и на путном правцу од Куфина до хотела „Видиковац”, јер у супротном ДОО Комуналне дјелатности не сноси никак-ву одговорност за евентуалне нежељене последице. У слу-чају лошег времена акција се одлаже, а о наредном термину јавност ће бити благовремено обавијештена – поручују из Комуналног предузећа. Д.С.

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Дневни центар за дјецу и омладину са посебним потребама „Тиса“ првоотворени је ове врсте у Црној Гори и увијек је, како истичу управа и запослени који брину о овој рањивој популацији, срећом на удару добрих људи и донатора.Та-ко су малишани „Тисе“ ових дана боравили у Бару на ље-товању и све је то, као што је често и раније радио, платио Бјелопољац Хачко Брчвак, добротвор и хуманиста, који дуго година живи и ради у Њемачкој.

– Често се запитамо шта је смисао људског живота и постојања. Трудити се да сва-ки дан учинимо неко хумано дјело, не само поклонима, већ подршком, ријечју, мишљу... То треба сви да радимо. Не живимо само због себе, већ и због других и за друге. Зато нам свака помоћ, свака пажња и донација добро дођу. Да ви-де ови малишани да нијесу

сами, да нијесу заборавље-ни – каже директор Дневног центра „Тиса“ Енсад Омеро-вић и напомиње да у саставу ове установе дјелује и Мала групна заједница у којој се налазе дјеца без родитељског старања, а која су у стању по-себних потреба.

– Такав један примјер до-брочинства дао нам је наш пријатељ Хачко Брчвак. Само-иницијативно нас је посјетио и нашој дјеци донио осмијех на лице. Наиме, наш пријатељ је уступио своју вилу на мору за дјецу и њихове родитеље. Они су недјељу дана уживали у Ба-ру и провели прелијепе тренут-ке у заједничком дружењу. Ко-ристимо и ову прилику да му захвалимо што је уз нас и што је својим доласком и добрим дјелом увеселио наше дане. Ово је за наше кориснике било од непроцјењивог значаја и за то му велико хвала – наглашава Омеровић.

М.Н.

БАРСКо КоМУнАЛно ПРеДУзеЋе РеАЛизУЈе АКЦиЈУ УниШТАВАЊА КоМАРАЦА

БЈеЛоПољАЦ ХАЧКо БРЧВАК оМогУЋио љеТоВАЊе зА КоРиСниКе УСЛУгА ДнеВног ЦенТРА

Пчелари да склоне кошнице

Вилу на мору уступио „Тиси”

Малишани „Тисе“ уживали на мору

■ из општине гусиње код владине Комисије за процјену штета од елементарних непогода није пристигао ниједан захтјев везано за земљотрес, одговорила је на питање „Дана“ Марија Вучиновић иако су из општине гусиње у два наврата саопштили да су од 550 за хтје ва об радили 511 и 2. марта их прослиједили др-жавној комисији на даљу надлежност

понедјељак, 2. јул 2018.РегиониVI страна

ТИВАТ – Средњовјеков-ну атмосферу и приказ витешког духа и борби

у Боку су ових дана донијели чланови „Краљевског реда ви-тезова“, удружења из Београ-да које окупља ентузијасте и заљубљенике у ову историјс-ку епоху. Након видовданског наступа у манастиру Подласт-ва у Грбљу и „Витешке вече-ри“ у Манастиру Михољска Превлака група момака оп-ремљених оклопима, мачеви-ма и копљима из Јагодине и Београда имала је наступ и у Будви, а најављено је и гос-товање у Котору. Предсједник „Краљевског реда витезова“ Зоран Мрђеновић подсјећа да је то удружење основано 2004. године у Београду.

– Оснивачи су књегиња Линда Карађорђевић и њени синови, принчеви Михаило и Ђорђе, као и нас неколико из разних структура из Србије и српских земаља. Бавимо се развијањем средњовјеко-вног немањићког духа. Све што је рађено у том духу испољавало је велику вјеру, љубав, етику и естетику. То је данас најљепше предста-вљати најмлађима. На тај на-чин најлакше можемо да им пробудимо то што носе у ге-

ну. Сваки други мали Милан или Милош су потенцијални витезови. И ако га неко под-сјети на то, то ће полако да се развија у њему. Зато се ми ба-вимо разним активностима у оквиру „Краљевског реда ви-тезова“, мачевањем, борењем, јахањем, лукостреличарењем, али и филмском продукцијом и организацијом догађаја –

истиче Мрђеновић додајући да је „Краљевски ред витезо-ва“ познат по томе што сваке године на Врбице и Цвијети на Београдској тврђави орга-низује „Витез фест“.

– Ту се за два дана окупи и до 100.000 људи. Долазе нам наша браћа, витезови из раз-них земаља. Окупљамо вели-ке умјетнике, људе из свијета

музике, занатлије, предава-че, историчаре. Све радимо са благословом патријарха српског Иринеја. Лијепо је подсјећати на најузвијешнија времена која смо имали, ка-же предсједник „Краљевског реда витезова“. Истиче да је рођен и живио у Француској одакле се вратио у Србију након бомбардовања 1999. године.

– Витешки дух ми је рекао да дођем међу своје. Тада сам са групом људу сличног духа обновио пливање за Часни крст на Ади. Сада на Крстовдан пливамо испод Београдске тврђаве на ушћу Саве и Дунава, на историјс-ком пристаништу средњовје-ковног Београда деспота Сте-фана Лазаревића који је наша крсна слава – каже Мрђено-вић за „Дан“.

Наводи да имају доста чла-нова у Србији, Црној Гори, Русији, Француској... а оклопе праве њихови чланови.

– Имамо момке који се ис-кључиво тиме баве. Један од њих је наш члан Александар који од 14 година ради у гара-жи и то из љубави. Таквих има десетине. То су момци који су добили надахнуће да се баве исконским занатом, а то је прављење оклопа, мачева и свега онога што чини витеза. Сем реплика витешких борби, бавимо се културом и дило-матијом. Прије двије године у Санкт Петерсбургу имали смо велику изложбу посвеће-ну Косову и Метохији. Била је приређена у љетњем замку цара Александра Романовог. Тамо смо свакодневно имали округле столове на разне те-ме. Спремамо и велики филм у чијем снимању ће учество-вати Кина, Русија, Француска, који ће говорити о витешкој епопеји витезова Кнеза Лаза-ра, Косовском боју, Куликов-ској бици у Русији, али и ви-тезовима Краља Артура из 6. вијека – рекао је Мрђеновић.

Ж.К.

ЧЛАноВи УДРУЖеЊА „КРАЉеВСКи РеД ВиТеЗоВА“ У ПоСЈеТи БоКи

Развијају дух Немањића

■ Све што је рађено у том духу испољавало је велику вјеру, љубав, етику и естети-ку. То је данас најљепше представљати најмлађима. на тај начин најлакше можемо да им пробудимо то што носе у гену. Сваки други мали Милан или Милош су потен-цијални витезови. и ако их неко подсјети на то, то ће полако да се развија у њима, каже Зоран Мрђеновић

на Михољској Превлаци наступила је и Зоранова супруга вокална солисткиња Анастазија, поријеклом Рускиња, која је из-вела руске изворне пјесме.

о витешкој култури Котора и Боке котор-ске говорио је проф. др Дарко Антовић који је истакао да присуство ковача оружја у овом средњовјековном немањићком граду доказује постојање и положај властеле.

– У вријеме огорчене одбране Зете од најезде Турака послије пораза на Косовском боју и послије пада Скадра, Котор постаје велика и значајна ковачница. израђују се копља, оклопи, мачеви, штитови, шлемо-ви. Током 50 година непосредно иза Косов-ског боја, у Котору је 100 мајстора ковача са занатлијама који уче занат 7 до 8 година.

Мачеве су ковала по два ковача и неколико помагача. израда је трајала неколико дана. За мач косовског јунака Страхињића Бана ко-вали су сабљу два ковача, три помагача „од неђеље до неђеље“. остало је записано да је ковач Вукосав Богданов, брат Вукашина, из-радио 600 мачева, а онда дао другима који су то украшавали – истакао је др Антовић.

он је навео примјер новака ковача који је ковао сабљу по јуначкој пјесми Мар-ку Краљевићу и за кога се сматрало да је измишљена личност, док у архивској грађи није утврђено његово постајање, постајење ковачнице код Цркве Светог Луке и пронађена гробница код јужних градских врата.

Котор био велика и значајна ковачница

Витешка борба у грбљу

Учесници Витешке вечери у Манастиру Михољска Превлака

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Органи-зација слијепих и слабовидих за Бијело Поље и Мојковац, у хотелу „Франца”, организовала је Међународни традиционални екипни шаховски турнир особа са сметњама вида. Бјелопољска организација је тако поново уд-ружила старе и нове пријатеље, другаре по судбини, шахисте са тромеђе – из Горажда, Ужица, Пријепоља, Пљеваља, Берана и града домаћина, а у последњем тренутку долазак су отказали шахисти из Фоче и Новог Па-зара.

Учеснике турнира поздравио је Хилмо Франца, директор компаније „Месопромет” и по-часни предсједник Организације слијепих и слабовидих за Бијело Поље и Мојковац. Пожелио је свима добродошлицу, упутивши и ријечи подршке удружењима особа са сметњама вида, која, како је рекао, имају племениту и велику људску мисију.

– Ово је прилика да се подсје-тимо и на нашу Организацију слијепих и слабовидих која ове године слави јубилеј, 70 година постојања и рада. Морамо се трудити да им помогнемо и оја-чамо њихов статус. Ово је такође прилика да ојачамо и продубимо наше пријатељске односе и пока-жемо да особе са сметњама вида руше све баријере и предрасуде и доказују да могу бити и јесу успјешни и корисни чланови породице и друштва – казао је Франца.

Секретар Организације слијепих и слабовидих општи-на Бијело Поље и Мојковац Мирсад Длакић истакао је да је Хилмо Франца, и поред тога што је недавно његов Месопро-мет задесио огроман пожар који је проузроквао немјерљиву мате-ријалну штету, са задовољством прихватио покровитељство овог престижног шаховског турнира.

Турнир се играо екипно. Еки-пу су сачињавала два играча. Шаховске партије су се играле по „Бергеровом систему“ са тем-пом игре 20 минута по играчу, на пад заставице, а по правилима ФИДЕ, са анексом за убрзани шах. За тумачење правила игре надлежан је био Митар Вучи-нић, ФИДЕ судија, и његове одлуке су биле коначне.

Након занимљивих, квали-тетних и борбених партија, ди-

плому за освојено прво мјесто и наградни фонд од 50 еура, са осам бодова, освојила су двоји-ца такмичара бјелопљоске ор-ганизације, Хилмо Чиндрак и Рахим Сијарић, који су на претходним шаховским турни-рима имали најбоље резултате. Друго мјесто и наградни фонд од 30 еура припао је Горажду чији су такмичари Есад Драковић и Џано Салем освојили бод мање. До трећег мјеста, са шест бодо-ва, и награде од 20 еура стигла је организација из Пријепоља, чије боје су бранили браћа Алија и Рамиз Рудоња.

– Кроз овакав вид актив-ности особе са инвалидитетом се најлакше и најквалитетније укључују у ширу друштвену заједницу и тако лакше превла-давају свој инвалидитет и све оно што им је он донио.

И овом приликом особе са сметњама вида, без обзира на сензорно оштећење показују да се могу активно и са успје-хом бавити спортом. Кроз ово и друга такмичења стварају се све реалне претпоставке да се особе са сметњама вида још брже и на квалитетнији начин интегришу у друштвене токове живота. Са овим је и постигнута сврха одр-жавања турнира, која се огледа у међународном зближавању и сарадњи, размјени мишљења и искустава из дјеловања и рада наших удружења и организација, као и шаховског, рекреативног дружења – казао је у име до-

маћина и организатора турнира Мирсад Длакић.

Учеснике је поздравила и предсједница Савеза слијепих Црне Горе Жана Ђачић, која је истакла важност оваквих су-срета, одајући све похавале до-маћинима.

– Морамо све урадити да оја-чамо турнир са тромеђе БиХ, Црна Гора и Србија и нашу пре-кограничну сарадњу –истакала је Ђачић.

Након одиграних шаховских партија у оквиру Међународног екипног шаховског турнира за особе са сметњама вида, у хо-телу „Франца“ уприличен је и заједнички ручак, а у јутарњим сатима учесници и гости тур-нира послужени су и доручком. Договорено је ново виђење на наредном турниру тромеђе, чији ће домаћин бити Ужице. М.Н.

ЗА оСоБе СА СМеТЊАМА ВиДА СА ТРо-МеЂе оРгАниЗоВАн ШАХоВСКи ТУРниР

Бјелопољцима прво мјесто

Са шаховског турнира у Бијелом Пољу

Учесници шаховског турнира за слијепе и слабовиде

понедјељак, 2. јул 2018. Региони страна VII

ПЕТЊИЦА – Предсједник петњичког одбора Демократа др Албин Ћеман тврди да на под-ручју Бихора постоји више дивљих депонија које у великој мјери угро-жавају животну средину.

– Управљање воденим потен-цијалима Црне Горе од стране државе, кроз давање концесија неодговорним концесионарима и неовлашћена експлотација шљун-ка и пијеска девастирали су наше ријеке и приобаље Скадарског језе-ра, начинивши од истог запуштен и уништен простор. На сјеверу земље имамо потпуно исту сли-ку, само су у питању девастације

шумских ресурса и многобројне дивље депоније ван уређеног прос-тора за одлагање смећа са систе-мом заштите. Управо то је случај и са општином Петњицом, у којој имамо неколико дивљих депо-нија. Конкретно, репрезентативни примјер дивљих депонија предста-вљају, између осталих, и депоније на локалитетима Стенице и Савин Бор – нагласио је Ћеман.

Он је казао да су Демократе обећале грађанима да ће ука-зивати на горуће проблеме у Петњици, као и на нерад актуелне општинске власти.

– Свјесни чињенице да се ријет-

ко која општина у Црној Гори као наша може похвалити љепотама природног пејзажа, богатим изво-рима, ријекама, богатством шума-ма, повољном климом и осталим природним ресурсима, не може-мо остати нијеми на чињеницу да господа која персонификује ло-калну власт, ни након пет година вршења власти није се ухватила у коштац рјешавања овог проблема. У нашој општини постоји велики број дивљих депонија, како поред локалних саобраћајница, тако и дуж рјечних корита, која су по-стала главна транспортна линија уклањања отпада. Осим Уговора

о дјелу са Општином Рожаје о транспорту комуналног опада и предизборних обећања актуелне власти, није урађено ништа у рје-шавању овог проблема. Грађани се са пуним правом питају када ће се кренути у конкретно рјеша-вања овог проблема који узима све више маха. Наш задатак је заус-тавити неодговоран однос државе, локалне самоуправе и појединаца према нашим шумама, водотоци-ма, ријекама и језерима. Заштита ријека, језера и шума је у таквом стању да се даље не може толери-сати, нити одлагати – закључио је Ћеман Д.Ј.

АНДРИЈЕВИЦА – Из Савјета мјесне заједнице Ко-шутиће затражили су од на-длежних државних институ-ција да осмисле пројекте чија ће реализација директно ути-цати да се заустави изражена миграција житеља са подручја Поткомовља. Навели су да до-садашња залагања у циљу пуне валоризације региона Комова нијесу дала очекиване резулта-те када су у питању развој села и економско јачање локалног становништва. Сматрају да би држава, кроз ефикасне подсти-цајне мјере, давање повољних кредита и обезбјеђивање отку-па тржних вишкова, требало да гарантује младим људима да ће од свог рада моћи нормално да живе у мјесту свог рођења.

– Ови ће крајеви убрзо по-стати пусти, ако се не предузму конкертније мјере које воде до стварања повољних услова за пуну валоризацију региона Ко-мова. То значи да се преко по-вољних кредитних линија мо-рају јачати локална газдинства и отварати производни погони, који ће обезбјеђивати нормал-ну егзистенцију локалном

становништву – нагласио је предсједник Мјесне заједнице Кошутиће Милета Ђерковић.

Последњи попис ста-новништва јасно посвједоча-ва да је село Кошутиће, које захвата површину од десетак километара квадратних, суо-чено са драстичаним падом наталитета и све израженијом миграцијом становништва. У овом изузетно разуђеном селу, са десетак заселака, 2011. го-дине евидентирано је 86 кућа, од којих је 48 празних. У тим

кућама данас живи мање од сто становника, иако је педесетих година прошлог вијека село бројало више од 400 житеља. Статистика говори да у Кошу-тићима на једном километру квадратном тренутно живи 8,6 становника. Мјештани наводе да се број становника смањује из године у годину због мно-штва неповољних прилика са којима су суочена сва села ис-под Комова. Тврди да узроке оваквог стања треба тражити у небризи државе према сје-верном региону.

– Подручје Кошутића и сусједних села располаже изу-зетним природним ресурсима. Међутим, наше шуме и воде стоје на услузи појединцима који стичу огромно богатство, док мјештани све дубље тону у биједу и сиромаштво. Уз то, вр-ло мало је урађено по питању валоризације туристичких потенцијала коју треба да пра-ти производња здраве хране. Умјесто да држава подстиче ту производњу, она је својим неразумним потезима „раскр-чмила” стада на просторима испод Комова. Довољно је

погледати некадашње њиве и ливаде како урастају у коров и увјерити се у то. Једноставно, под оваквим условима овдје нема живота зато народ и одла-зи у неке срећније крајеве. Си-гуран сам да би се млади људи у знатно већем броју посвећи-вали узгоју стоке кад би имали неку сигурност и гаранцију да своје тржне вишкове могу да

пласирају по некој реалној цијени – тврди Ђерковић.

Мјештани Кошутића сма-трају да треба радити на ос-мишљавању дјелатности које ће уз употпуњавање турис-тичке понуде, локалном ста-новништву доностити одређе-не бенефите. Мјештани тврде да су, без конкретне помоћи државе, немоћни да било шта

битније ураде по том питању.– Слушамо позиве надлеж-

них који приликом промотив-них скупова захтијевају да ис-користимо предности које са собом носи регион Комова и да своју пажњу усмјеримо ка осмишљавању садржаја који ће нам омогућити стварање до-хотка, а самим тим и животну егзистенцију у свом завичају. То је заиста смијешна прича јер људи који су остали да жи-ве овдје немају почетни капи-тал за било какву дјелатност. Уз то нико не добија сигурност да ће одређена улагања бити исплатива. Зато држава мора да, у договору са мјештанима, створи повољни амбијент гдје ће људи радити и живјети од свога рада. Уколико се то не деси, сва декларативна зала-гања црногорских званичника остаће мртво слово на папиру – закључују мјештани Кошу-тића. Д.Ј.

АЛБин ЋеМАн УКАЗАо нА еКоЛоШКе ПРоБЛеМе нА ПоДРУЧЈУ ПеТЊиЦе

иЗ МЗ КоШУТиЋе ПоЗВАЛи нАДЛеЖне ДА ХиТно оСМиСЛе ПРогРАМе ЗА ЗАУСТАВЉАЊе МигРАЦиЈе

Путни појас затрпан смећем

■ Преко повољних кредитних линија морају се јачати локална газдинства и отварати производни погони, који ће обезбјеђи-вати нормалну егзистенцију локалном становништву – сматра предсједник МЗ Кошутиће Милета Ђерковић

■ У селу Кошутиће, са десетак заселака, 2011. године евиден-тирано је 86 кућа од којих је 48 празних. У тим кућама данас живи мање од сто становника, иако је педесетих година про-шлог вијека село бројало више од 400 житеља

■ Сигуран сам да би се млади људи у знатно већем броју пос-већивали узгоју стоке кад би имали неку сигурност и гаранцију да своје тржне вишкове могу да пласирају по некој реалној цијени – тврди Ђерковић

Дивља депонија у мјесту Стенице

Албин Ћеман

Милета Ђерковић

У Кошутићима све мање становника

ПОДГОРИЦА – Уп-рава за инспекцијске послове од 11. јуна поче-ла је да спроводи појача-ни надзор у приморским општинама и планин-ским туристичким цен-трима, са 70 инспектора. Они обављају контроле према плану Координа-ционог тима за праћење туристичке сезоне, као и по пријавама, које у знатном броју пристижу од грађана из свих при-морских општина.

Из Управе за инспек-цијске послове кажу да је највећи број пријава усмјерен на област рад-них односа, санитар-но-хигијенске услове у хотелима, пружање туристичких и угости-тељских услуга и зашти-ту економских интереса потрошача.

– Екипе Управе за ин-спекцијске послове, које ће обављати појачан ин-спекцијски надзор у току љетње туристичке

сезоне, чине инспекције рада, заштите и здравља на раду, здравствено-са-нитарна, туристичка, тржишна, као и остале инспекције које ће се укључивати по потре-би. Обављаће надзор испуњености услова за обављање дјелатности, посебно код објеката привременог карактера у зони морског добра, издавање фискалних рачуна, утврђивање по-ријекла робе, као и над-зор у угоститељству, тр-говини и занатству.

Такође и надзор без-бједности воде за пиће у хотелима и одмаралишти-ма, издавање фискалних рачуна за услуге плажног мобилијара, надзор турис-тичких агенција, водича и излетничких програма, као и надзор у погледу запошљавања, радних односа и заштите на раду, посебно на градилиштима – саопштили су из Управе за инспекцијске послове.

ПоЈАЧАн нАДЗоР У ПРиМоРСКиМ оПШТинАМА и ПЛАнинСКиМ

ЦенТРиМА

На терену 70 инспектора

Мјештани истичу да укидање аутобуске линије Беране – Коњухе посвједочава да ови крајеви полако остају пусти.

– Коњушка жупа је некад била пуна народа. Мјесни цен-тар Брод је живио као прави мали град. имали смо јака појединачна газдинства, са чувеним сточарима који су на ширим просторима истицани као примјери успјешности. не-када је аутобус на релацији Беране – Коњухе саобраћао три пута дневно. Та лија је одавно укинута, док се број узорник сточара може на прстима пребројати. Уз то, у школским клу-пама је из године у годину све мање ђака. Све то заједно указује да живот у Кошутићима и сусједним селима полако замире – наводе мјештани.

Укинута и аутобуска линија

Неразумним потезима држава раселила народ

понедјељак, 2. јул 2018.РегиониVIII страна

КОТОР – Отворено првен-ство Прчања у удичарењу из барке одржано је четврти пут окупивши досад највећи број учесника, 14 екипа, са укупно 37 учесника, углавном мјешта-на, Столивљана и Которана. Они су се рано изјутра, већ у пет сати, нашли на прчањској риви, одакле су се баркама и бродицама отиснули ко је куда хтио, по сопственом избору, сходно њиховом ранијем ис-куству и знању о дјеловима залива гдје има рибе. Баркама са уловом вратили су се у 10 сати, гдје је на риви обављено мјерењер појединачних улова. И ове године најуспјешнија је екипа у саставу Раде Ђуровић, Горан Зековић и Драган Келе Кривокапић, која је уловила рекордних 14.300 грама рибе, уједно и највећи примјерак – груја (угор) од 1.450 грама. То је четврта сезона заредом како овај тројац осваја ово првен-ство, учествујући у њему од самог почетка. Другопласи-рана је екипа: Немања Дона Кашћелан, Горан Рајхел и Ернес Сенадовић, са уловом од 8.600 грама, а треће мјесто заузео је двојац Звонко Уса-новић и Зоран Бргуљан, са 6.900 грама уловљене рибе.

– Радујемо се лијепом одази-ву учесника и посебно добром улову, укупно 41.950 грама ри-бе. Највише је било плаве ри-бе – скуше (шкомбара), букава. Улов ћемо подијелити, очис-тити или продати, видјећемо, бацити га нећемо. Дружење настављамо у Дому културе, тамо спремамо гавуне, слану рибу, сир и пашту поливену морским плодовима. Ово је заначајно за наше мјесто у смислу унапређења туристич-ке понуде. Било је доста наро-да приликом мјерења улова, а вријеме идеално за овакву ма-нифестацију – у име организа-

тора првенства казао је Зоран Бргуљан, предсједник Мјесне заједнице Прчањ.

Он додаје да у односу на прошлогодишње такмичење, ове године има доста рибе, а да су имали бољу њеску (ма-мац), тај улов би, можда, био још бољи. За мамац су сви учесници имали по непуни килограм гавица и мушаља, које су једва набавили у фир-ми „Монтефиш“, с обзиром на то да недјељом рибари не иду у ноћно рибарење (на фе-рале) на ситну рибу и није било фрешке рибе за њеску, већ оне из замрзивача. Због тога, каже Бргуљан, размишљају хоће ли убудуће, како би имали квали-тетан мамац, организовати ово првенство суботом, али тада,

опет, многи људи раде, што је друга отежавајућа околност.

Најмлађи учесник је осмо-годишњи Дамјан Вујошевић, ученик ОШ „Иво Висин“ који је заједно са татом Ненадом уловио 800 грама рибе. Могло је и боље, кажу, али су задо-вољни што су уз дружење по лијепом времену и мирном мо-ру уловили шкомбра, локарду, неколико шњурева и гљара.

– Овакви турнири су по-требни мјесту, више манифе-стација и боља организација – поручује Ненад Вујошевић.

Једина учесница турнира је Моња Јовичић, која је заједно са својим партнером Срђаном Велечковићем уловила 900 гра-ма рибе. Видјели су плакат, а и комшије су им рекле за овај тур-нир, с обзиром на то да за своје гуште знају повремено да оду на рибање, те су са одушевљењем дошли из Радовића на Прчањ.

– Ово је посебан доживљај за нас, стицајем околности ове године имамо и мали глисер, тако да смо могли да учествује-мо – уловили смо шњуре, бу-кве, није много, али се радујемо дружењу у Дому слободе. Овдје живимо осам година, а долази-мо из Руме. Чули смо да идућег викенда организују сличан тур-нир у Столиву и планирамо да дођемо – каже Моња.

Најбројнију екипу чинили су Радуловићи, браћа Огњен, Јован и Илија, њихов отац Станимир, кум Ненад Попо-вић и пријатељ Лука Криво-капић, који први пут учествују у овом такмичењу. Једанаес-тогодишњи Оги, ученик ОШ „Његош“ у Котору, био је капи-тен ове екипе, која је у аквато-рију испред Ораховца ухватила 15 комада шњурева, укупне те-жине четири и по килограма.

М.Д.ПоПовић

УДиЧАРеЊе иЗ БАРКе оКУПиЛо У ПРЧАЊУ оКо 40 УЧеСниКА и БРоЈне ЉУБиТеЉе СПоРТСКог РиБоЛоВА

Рекордан улов од 42 килограма рибе

■ и ове године најуспјешнија је екипа у саставу Раде Ђуровић, горан Зековић и Драган Келе Кривокапић, која је уловила рекордних 14.300 грама рибе, уједно и највећи примјерак - груја (угор) од 1.450 грама

Угор од 1.450 грама на ваги

најмлађи риболовац Дамјан са татом

У најбројнијој екипи четворо Радуловића

Риба на ваги

Моња и Срђан

ХЕРЦЕГ НОВИ – Општина Херцег Нови објавила је тен-дерску документацију за отво-рени поступак јавне набавке за израду иновативних дигитал-них садржаја и набавку опреме за тврђаву Канли Кула.

Процијењена вриједност јавне набавке са урачунатим ПДВ-ом износи 174.650,00 еура.

Понуде се предају радним данима од 8 до 14 часова, за-кључно са 25. јулом, када ће бити јавно отварање понуда.

Опис предмета набавке подразумијева снимање до-кументарног филма, садржај проширене стварности и ди-гитализација садржаја тврђа-ве Канли Кула, интерактивне наочаре за проширену ствар-ност, Fortress Reality Window Interaktivni LCD интегриса-ни андроид систем full HD, Outdoor HD камера,Infopoint multituch вањски тотем с уг-рађеним ПЦ рачунаром, те Ау-дио-водич, андроид таблете и IR beacone. К.М.

БАР – Компанија Лука Бар прославила је 112 година од оснивања. Како наглашавају, рођендан дочекују као стабил-на, ликвидна и модерна ком-панија. Извршни директор За-рија Франовић је, поштујући традицију награђивања запос-лених који у Луци имају стаж од по 20 и 30 година, уручио плакете и новчане награде. Радници који су отишли у пен-зију између двије годишњице компаније добили су ручне сатове, као знак пажње и зах-валности.

Добитници јубиларне награ-де за 20 година рада су: Слави-ца Аџић, Војислав Боковац, Станко Дујовић, Слободан Јовићевић, Видоје Лековић, Снежана Милошевић, Весе-лин Павићевић, Анђелија Пековић, Бранислав Пламе-нац, Вјера Вујановић, Бећир Вукић и Сенад Шукурица.

Добитници јубиларне награ-де за 30 година рада су: Илија Благојевић, Веселин Леко-вић, Гојко Љутица, Ратко Марковић и Павле Тучевић.

Бивши радници који су остварили право на пензију у претходној години су: Бећир Петовић, Никола Јоветић, Ђоко Крекун, Неђељко Пуповић и Васко Јоветић.

Приликом уручивања награ-да, Франовић је казао да Лука Бар по много чему није иста компанија каква је била.

– Сматрам да смо заједно, сталним напорима и зала-гањима, учинили много тога на промјени свих параметара пословања Луке, од валори-зације капацитета, улагања у опрему и механизацију, сана-ције објеката, преко запошља-вања младих и квалификова-них људи, до примјене МРС у финансијском и књиговод-ственом вођењу компаније. И на тај начин ћемо наставити и убудуће – казао је Франовић, подсјетивши да је почела ис-плата разлика у обрачуну за-рада радницима, па је на тај начин ријешен дугогодишњи баласт који је оптерећивао и запослене и компанију.

Д.С.

РАСПиСАн ТенДеР ЗА иЗРАДУ иноВАТиВниХ ДигиТАЛниХ САДРЖАЈА нА КАнЛи КУЛи

КоМПАниЈА ЛУКА БАР оБиЉеЖиЛА 112 гоДинА оД оСниВАЊА

Посао вриједан 174.650 еура

Са прославе Дана Луке Бар

Канли кула

Уручено 17 јубиларних

награда

понедјељак, 2. јул 2018. Маркетинг страна IX

понедјељак, 2. јул 2018.КултураX страна

Главна књижевна звијез-да 7. Београдског фес-тивала европске књи-

жевности, коjи се у Београду одржавао од 26-29.jуна био jе велики шпански и свјетски писац Хавиjер Серкас, аутор славних књига „Саламински воjници”, „Анатомиjа jедне по-буне” и „Хохштаплер”, коjе су доживјеле више свјетских из-дања. Серкас jе jедан од наjзна-чаjниjих и наjпревођениjих савремених шпанских писаца. Управо током његовог боравка у Београду, стигла му је вијест да jе добио велику италиjанску награду за есеj „Де Санктис”. Била jе ово прилика да се у „Архипелагу”, гдје jе промо-висан његов наjновиjи роман „Хохштаплер”, сусретнемо и поразговарамо са писцем, коjи, како сам каже у своjим романи-ма „пише о прошлости коjа ниjе прошла”.

„Хохштаплер” jе роман о стварном jунаку коjи jе деце-ниjама био морална вертикала шпанског друштва, предста-вљаjући се као храбар човјек и неустрашиви борац за демокра-тиjу, жртва франкизма и наци-стичких логора, да би се онда показало да jе ријеч о човјеку коjи jе измислио читаву своjу биографиjу. У годинама послије Франкове смрти Енрик Марко, jунак романа „Хохштаплер”, поjављуjе се као приповједач свог морално исправног живо-та испуњеног храбрим дјелима, што га чини препознатљивом jавном фигуром и повлашћеним свједоком минулих времена, али и важним актером шпанс-ког друштва у годинама транзи-циjе. Тек три децениjе касниjе Енрик Марко jе раскринкан као лажов и преварант коjи jе измислио кључне детаље своjе биографиjе попут прогона у до-ба франкизма или година прове-дених у нацистичким логорима

у Њемачкоj у Другом свјетском рату. Енрик Марко живи жи-вот у више верзиjа, увијек ус-пијеваjући да актуелну верзиjу учини погодним и пожељним дијелом текућег политичког, идеолошког или друштвеног тренда у шпанском друштву. Да ли jе Енрик Марко гениjал-ни лажов и бескрупулозни ма-нипулатор, каква jе веза између Енрика Марка и Дон Кихота, ка-ко jе могуће преварити све људе и цијело друштво у вријеме када веруjемо да су нам све инфор-

мациjе доступне и провјерљи-ве, како настаjу лажне вијести и лажне биографиjе и да ли jе друштво жељело да буде об-мануто, а Енрик Марко своjим непрестаним измишљањем вла-стите биографиjе непогрешиво одговарао на теме, очекивања и фасцинациjе шпанског друшт-ва, Серкас у овоj своjоj књизи настоjи да да одговоре.

– Jа нисам писац историjских романа. Увијек се страшно из-нервирам када неки критичар или новинар кажу да jа пи-

шем историjске романе. Исто-риjских садржаjа, истина, има у моjима романима, али ниjе кључ у томе, нити jа користим садржаjе да бих обновио jедно историjско вријеме. Jа не пи-шем о прошлости, jа пишем о прошлости коjа ниjе прошла. Дубоко вјеруjем да наша савре-меност и наша стварност нису само оно што видимо сваки дан пред своjим очима, већ да у тоj савремености и у тоj стварнос-ти постоjе елементи историjс-ког искуства, те прошлости коjа ниjе прошла већ учествуjе у нашим животима. Тек ако пре-познамо те садржаjе прошлос-ти коjи су и даље присутни ми можемо да учнимо нашу ствар-ност цјеловитом и разумљивом – каже Хавиjер Серкас.

●Кажете да у Вашем рома-ну постоjе три важна питања. Коjа су то питања?

– Jедно jе питање како се не-ко усуђуjе да измишља о тако страшним догађаjима као што су франкистичка диктатура или нацистички логори. Друго jе питање зашто су људи повје-ровали хохштаплеру, зашто ни-су провјерили његову причу. И треће jе питање: зашто jе то толико погодило мене да сам о том догађаjу морао да напишем роман? То jе био велики свјет-ски скандал. У свим земљама на свијету обjављена jе вијест са насловом: „Предсједник Уд-ружења логораша нацистичких логора никада ниjе био у наци-стичким логорима”. Одмах ћу одговорити на питање зашто jе то мене толико заинтересовало. Желио сам да то разумијем. Да бих разумио, морам сам да на-пишем роман. Али, разумјети

не значи оправдати.● Ваш роман третира jедну

универзалну тему.– „Хохштаплер” ниjе само

роман о Шпаниjи, нити само о jедном хохштаплеру. Данас има много хохштаплера и на-лазе се свуда око нас. Истина, Енрик Марко jесте Марадона или Меси хохштаплераjа. Али, обратите пажњу: хохштаплери у наше вријеме имаjу велики успјех.

● Како бисте представили Вашег главног jунака?

– Он jе почетком шездесетих постао веома позната личност. Гостовао jе у свим радиjским и ТВ емисиjама, сусретао се са студентима на факултетима, говорећи о искуству логора-ша, о рату, против франкизма. Може се рећи да jе он био рок звијезда историjског сјећања. Било jе незамисливо популар-но до те мјере да jе управо он изабран да говори у шпанском Парламенту поводом обиље-жавања сјећања на све лого-раше. Говорио jе у име свих логораша и свих жртава. Као и мене, његове ријечи су дубоко погодиле све остале људе. Не-заборавни су призори слика на коjима се виде политичари ка-ко плачу. Имао jе таj манир да своjим ријечима побуђуjе вео-ма снажне емоциjе код људи. Захваљуjући jедном угледном историчару коjи jе такође jунак мог романа Енрик Марко jе био приморан да призна да никада ниjе ни био логораш. Био jе то скандал свјетских размјера. Предсједник jедног важног уд-ружења логораша раскринкан jе као врхунски преварант.

Мила Милосављевић

Хавиjер Серкас (Ибахернада, 1962), романсиjер, приповје-дач, есеjист, универзитетски професор књижевности. Серкас jе jедан од наjзначаjниjих и наjпревођениjих савремених шпанских писаца. На универзитету у Ђерони предаjе шпан-ску књижевност. Стални jе сарадник каталонског издања Ел Паиса.

Написао књигу прича „Истините приче” (2000), романе: „Мотив” (1987), „Китов трбух” (1997), „Саламински воjници” (2001), „Брзина свјетлости” (2005), „анатомиjа jедне побуне” (2009), „Закони границе” (2012), „Варалица” (2014) и „Краљ сјенки” (2017).

Хавиjер Серкас стекао jе свјетску славу романом „Саламин-ски воjници”, за који је добио Награду удружења каталон-ских издавача, Награду града Барселоне, Награду жириjа писаца „Саламбо”, Награду критике Чилеа, Награду Екстре-мадура, Награду Гринзан-Кавур, као и Награду Индепенден-та за наjбољу страну књигу прозе у Великоj Британиjи.

роман „Саламински воjници”, jедна од наjнаграђиваниjих књига савремене шпанске књижевности, продат jе у преко пола милиона примјерака у Шпаниjи и преведен jе на пет-наест jезика. Према овом Серкасовом роману Давид труеба jе снимио истоимени филм (2003).

Слово о писцу

ПИСаЦ ХаВИЈЕр СЕрКаС ГОВОрИ За „ДаН”

■ Дубоко вјеруjем да наша савременост и наша стварност нису само оно што видимо сваки дан пред своjим очима, већ да у тоj савреме-ности и у тоj стварности постоjе елементи историjског искуства, те про-шлости коjа ниjе прошла већ учествуjе у нашим животима

Серкас недавно гостовао у Београду

Хавијер Серкас

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори и НВО Актив професора српског језика и књижевности из Ник-шића вечерас од 20 часова у књижари МС организују пред-стављање 54. броја часописа „Слово”.

У промоцији учествују проф. др Јелица Стојановић, мр Јелена Газдић, мр Милорад Дурутовић, пјесник Радинко Крулановић и проф. Веселин Матовић, главни уредник ча-сописа.

„Слово” је часопис за српски језик, књижевност и културу, настао 2004. године као из-раз отпора групе никшићких средњошколских професора насиљу над именом српског језика у Црној Гори. Првих шест бројева овога часописа изишло је под именом „Рас-пеће језика српскога”. Од ав-густа 2006. излази под именом „Слово”. Најновији број темат-ски је посвећен обиљежавању два вијека од објављивања Српског рјечника (1818) Вука Стефановића Караџића. Ж.Ј.

КЊИЖАРА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Представљање „Слова”

Побједник конкурса „Чи-талачки маратон” за наjбољи необjављени роман посвећен дјеци од 11 до 14 година из-давачке куће „Клет” jе роман „Jа, Алексиjа” наставнице из Суботице Бранке Трифуновић.

На конкурсу jе учествовало 209 рукописа, а 9.500 основа-ца чланова читалачких клубова широм Србиjе и 142 наставни-ка српског jезика и књижев-ности гласањем jе одредио побједнички и остала четири награђена романа. Преостале четири награђене књиге за тинеjџере су „Кад су се други пут развели моjи родитељи” Радисава Милића, „Блогерка” Виолете Ивковић, „Необични ђаци” Светлане Живановић и „Перо птице Додо” Мирка Jо-вановића.

Ја, Алексија

НАЈБОЉИ НЕОБЈАВЉЕНИ РОМАН ЗА ДЈЕЦУ

На сцени Барског љетописа вечерас у 21.30 сати гостуjе Краљевско позориште „Зетски дом” са представом „Лептир” коjу jе по тексту Александра Радуновића Попаjа режирао Андраш Урбан.

У овоj драми коjа беском-промисно деконструише поjам породице и говори о недостацима морала, љубави, посвећености, разумиjевања, играjу Ана Вуjошевић, Срђан Граховац и Деjан Иванић.

Драматургиjу потписуjе Раjко Радуловић, костимогра-фиjу Лина Лековић, а музику Александар Радуновић. Асис-тент режиjе и организатор jе Jелена Одаловић. З. П.

„Лептир” игра на сцени

БАРСКИ ЉЕТОПИС УГОСТИЋЕ „ЗЕТСКИ ДОМ”

„лептир” (Фото: Д. Миљанић)

Хохштаплери су веома успјешни у наше вријеме

понедјељак, 2. јул 2018. Култура страна XI

White Field Jazz Festival и ове године је својим квалитетом и богатим програмом оправдао традицију дугу 12 година и још једном, уз бројна значајна му-зичка имена, испунио очекивања бјелопољске публике. Друге ве-чери ове џез светковине, која је Бијело Поље позиционирала на регионалну и европску мапу препознатљивих музичких до-гађаја, наступили су џез музи-чари не само из Црне Горе, већ и из Аустрије и Русије.

Прве апалузе добила je млада и талентована џез пијанисткиња из Подгорице Сара Јововић, која је наступила са својим квар-тетом и одушевила све присутне љубитеље џеза.

– Заиста ми је драго што сам наступила на овом фестивалу, нарочито што су наступила јако значајна џез имена и за мене је

част наћи се међу њима. Надам се да је публика уживала, ко-лико и ми и да ће и наредних година ово бити мјесто гдје ће се окупљати сјајни музичари и поштоваоци џеза –казала је мла-да Сара.

До прије двије године Сара је свирала класичну музику, међу-тим слобода и импровизација коју пружа џез учинила је да се окрене овом музичком правцу.

– Од малих ногу слушам џез музика и мој отац је пренио на мене љубав и страст према овом музичком правцу, а посебно ми је драго што сам вечерас свира-ла са њим, јер је он моја највећа подршка и најбољи учитељ – до-дала је она.

Сара ће своје школовање на-ставити на престижном колеџу у Бостону, а директор ЈУ Рат-ковићеве вечери позије Кемал Мусић јој је уручио и новчану

награду, што је још један доказ да овај Фестивал подржава мла-де таленте.

– Један од циљева нашег фес-тивала јесте промоција и афир-мација младих музичара, зато смо и одлучили да и на овај на-чин подржимо Сару, која је сјај-на умјетница и вјерујемо да ће једног дана заиста бити позната и призната музичарка – казао је Мусић уручујући награду.

Наступио је и басиста Мили-воје Пићурић, који је казао да се увијек радо враћа у Бијело Поље.

– Скоро сваке године смо гос-ти на овом фестивалу и увијек се радујемо позиву, а и овај пут смо одушевљени реакцијама публике. Одлично је што једна оваква манифестација постоји у овом граду, јер обогаћује кул-турну понуду и промовише ква-литетну музику. Иако џез није најпопуларнија врста музике, важно је што постоји једна овак-ва манифестација и надам се да ће потрајати још дуго – истакао је Пићурић.

Аплаузе публике је добила и Слађана Раичевић, која је са ансамблом „Ishijazz” извела сви-

ма добро познате џез стандарде.– Први пут сам наступила у

Бијелом Пољу и јако сам задо-вољна, било је одлично. Овај фестивал је прави начин да се афирмише и популаризује џез и чини ми се да и публика све више уочава љепоту и чар ове музике. Иако идемо малим ко-рацима, ја сам сигурна да ће за неколико година џез имати ог-ромну публику и да ће сви радо долазити на концерте – истакла је Раичевић, са којом су насту-пили Милорад Шуле Јововић, један од најзначајнијих црного-рских џез музичара. Прије тога Јововић је наступио и са кћерком Саром.

Посебан печат овогодишњој манифестацији дала је истакну-та руска џез пјевачица Екатари-на Цветикова, која је одушеви-ла публику.

Фестивал је због временских неприлика, ове године умјесто свирки на отвореном, одржан у великој сали Центра за културу. Организатор је ЈУ Ратковићеве вечери поезије, уз финансијску подршку Општине Бијело Поље и техничку помоћ Центра за кул-туру.

М.Н.

у БИЈЕлОМ ПОЉу ЗаВрШЕН 12. МЕЂуНарОДНИ ЏЕЗ ФЕСтИВал

Малим корацима до све бројније публике

Својим наступом бјелопољску публику одушевио је и бенд из аустрије „Month of Sundays”, основан 2013. године у Бечу. Квартет чине александар Кранабетер - труба, Филип Харних - алт саксофон, Иво Фина - гитара и Јохан Ваколбингер – удараљке, а њихова музика доноси мјешавину рока и џеза.

Филип Харних казао је да им је драго што су добили при-лику да се представе и у Бијелом Пољу.

– Јако смо захвални организаторима на позиву, уживали смо вечерас и надам се да ћемо једног дана опет доћи – на-вео је Харних.

Сара Јововић ускоро на студијама у Бостону

Гости из Аустрије

Прво мјесто у категорији најбоља женска клапа по оцјени жирија 17. КоторАрт Међународног фестивала клапа Пераст, припало је клапи „Сконтрадура” из Дубровника. Другопласира-не су чланице клапе „Перу-жини” са Пага, а треће мјесто освојила је клапа „Дива” из Широког Бријега. По оцје-ни публике, најбоља је била клапа „Мир” из Међугорја.

У овој категорији насту-пило је десет женских клапа које су се представиле са по двије пјесме.

Стручни жири је радио у саставу Рајмир Краљевић – предсједник жирија, Са-ра Додиг, Марио Катавић, Нено Мунитић, Марина Дуловић и Владо Беговић. У ревијалном дијелу насту-пиле су клапе „Camerton” из Подгорице, „Праска” Под-страна, „Перужини” Паг, „Сконтрадура” Дубровник и „Порат” Корчула.

У Музеју града Пераста одржана је промоција Фес-тивалског алманаха „Лирица бр. 6” у којој је аутор Марио Катавић, дугогодишњи са-радник Фестивала, предста-вио свој „Музички ђардин бокељских пјесама”. Ката-

вић је написао преко 100 клапских обрада по нотним записима старијих музико-лога Л. Кубе, Ф. Кухача, Јо-вана Милошевића, Николе Херцигоње, Виде Матјан, а у публикацији су приказане обраде из Боке и Паштро-вића др етномузикологије Злате Марјановић, која је приредила научне приказе партитура Катавића.

– До сада сам написао око 400 обрада пјесама Боке Ко-торске. Радим и даље, Злата Маријановић и ја пронашли смо још један дио пјесама Лудвига Кубе који је до сада био непознат, казао је Ката-вић.

Милан Ковачевић, дирек-тор Фестивала, говорио је о процесу стварања „Лирице”, а предсједница НВО Међу-народни Фестивал клапа Пе-раст, Тина Браић Угринић, истакла да је свака „Лирица” посебно откриће, посебан прилаз и нови осврт на за-борављени, али неувели пе-риод из перашког и бокељс-ког музичког наслијеђа.У музичком дијелу програма наступиле су дјечија кла-па „Которски гарделини” и дјечији хор „Приморкиње” из Будве. М.Д.П.

ФЕСтИВал КлаПа ДОБИО ПОБЈЕДНИцЕ

Клапа „Сконтрадура” из Дубровника

На састанку UNESCO Комитета за свjетску баштину коjи се одржава у Бахреину усвоjене су одлуке коjе се односе и на Природно и кул-турно-историjско подручjе Котора и стећке, средњовjековне надгробне споменике. Црна Гора има четири уписана добра на UNESCO листи свjетске баштине: Природно и култур-но-историjско подручjе Котора, Национални парк Дурмитор, Стећке (три локалитета у оквиру мултинационалне номинациjе: Грчко гробље и Баре Жугића на Жабљаку, као и Гр-чко гробље у Плужинама) и Венециjанска ут-врђења од 16. до 17. виjека (Которска тврђава у оквиру мултинационалне номинациjе).

Претходне одлуке Комитета посебно су биле важне за Природно и културно-исто-риjско подручjе Котора, а посебно Одлука из Истанбула из 2016. године, када jе држави постављен низ захтjева коjе jе требало испу-нити до краjа наредног извjештаjног периода, односно 1. децембра прошле године. Ового-дишња Одлука даjе општу оцjену да су по-кренути битни процеси и да jе направљен по-мак, али да постоjи низ приjетњи коjе битно утичу на изузетну, универзалну вриjедност, због чега се захтиjева додатна посвећеност у примjени Конвенциjе, наставак мораториjу-ма, додатна поjашњења у односу на одређена питања, организациjа реактивне мониторинг мисиjе Подручjу Котора, као и ажурирање

Извjештаjа до краjа jануара 2019. године, како би финална одлука о Котору била донесена на засjедању Комитета наредне године.

Теме овогодишњег засjедања биће и преда-ти материjали коjи се односе на допуну Тен-тативне листе Црне Горе. Досадашња листа чекања садржала jе археолошке локалитете Дукљу и Стари Бар, Национални парк Био-градску гору, те Историjско jезгро Цетиња. Ове године упућени су материjали коjи се односе на Стари град Улцињ и букове шу-ме, као наjава за прикључивање постоjећем мултинационалном упису на UNESCO листу.

Комитет ће дониjети Одлуку коjа се односи на проширење номинациjе Венециjанских ут-врђења на тврђаву Форте Маре у Херцег Но-вом, коjи jе предат у jануару ове године, али Нацрт Одлуке каже да jе прерано за оваj упис, као и да jе потребно спровести низ мjера како би се извршила санациjа тврђаве приjе њеног уписа на UNESCO.

Делегациjу Црне Горе на Комитету пред-води Амбасадорка Црне Горе при UNESCO, Драгица Понорац, а делегациjу чине гене-рални директор за културну баштину, мр Александар Даjковић, предсjедник Општине Котор, Владимир Jокић и генерална секре-тарка Црногорске националне комисиjе за UNESCO, Милица Николић.

Ж.Ј.

црНОЈ ГОрИ На СаСтаНКу уНЕСКО КОМИтЕта За СВЈЕтСКу БаШтИНу ПОруЧЕНО

Појачати мјере заштитекултурних споменика

„рОМЕО И ЈулИЈа” На ОтВараЊу 32. ГраД тЕатра БуДВа

Љубав увијек потребна

Сцена из зеничког „ромеа и Јулије”Након свечаног отварања, вечерас у 20.30 ча-

сова, извођењем представе „Ромео и Јулија” на сцени између цркава биће отворен 32. фестивал Град театар Будва. Представа је продукција Босан-ског народног позоришта из Зенице и „Зеничког прољећа”, настала по истоименом Шекспировом тексту, а у режиjи Селме Спахић. Драматург jе Дарио Беванда, сценографиjу jе урадила Мирна Лер, костимографиjу Хатиџа Нухић, док jе музику урадио Драшко Аџић. У представи играjу Енесе Салковић, Лидија Кордић, Мухамед Бахоњић, Уранела Агић Бурина, Саша Ханџић, Селма Механовић, Албан Укај, Факета Салихбеговић Авдагић, Нусмир Ухаремовић, Злтан Шкољић, Адис Механовић, Синиша Видовић, Бењамин Бајрамовић.

Драматург Дарио Беванда је истакао да је њихо-ва инсценациjа Шекспирове трагедиjе о забрање-ноj љубави између дjевоjке и младића коjи при-падаjу двjема завађеним породицама првенствено намијењена млађоj генерациjи - „младићима и дjе-воjкама рођеним након ратова деведесетих, одра-слим у конзервативном друштву подигнутом на те-мељима транзициjског капитализма, националних

подjела и масовних гробница, односно, генерациjи коjа никада ниjе дочекала обећавану будућност”. Из тог разлога, у овом проjекту сарађивали су са 19 младих људи коjи су изабрани на специjалноj аудициjи.

– Упоредо с редовним пробама с глумцима и глумицама текао jе и креативни и истраживачки процес с младима. Одговори из анонимног упит-ника спроведеног међу њима кориштени су као материjал за документарне међусцене коjе пред-стави даjу приjеко потребни контекст актуелног – записао је Беванда.

– Да ли љубав може миjењати свиjет, или барем спасити оне коjи воле, питање jе на коjе представа покушава дати одговор. Она jе и покушаj изна-лажења субверзивног потенциjала у нечему што jе одавно обиљежено ограничаваjућом етикетом књижевног канона и школске лектире. Ако драм-ским класицима не приступамо на свjеж начин, увиjек и изнова пропитуjући их изнутра, постоjи опасност да они остану само мртво слово на па-пиру. А револуционарна љубав Ромеа и Jулиjе заслужуjе више од тога – записао је драматург. Ж.Ј.

Сконтрадура најбоља

понедјељак, 2. јул 2018.КултураXII страна

Ликовна колонија у Столиву коју већ 11. годину организује Фондација Културно наслијеђе из Москве, окупила је у Гале-рији „Кастело ди Бока” на от-варању 53. колективне изложбе 24 ликовнa умјетника аматера, који су се представили са око 150 радова, осликаних искљу-чиво техником акварела. Радо-ви са препознатљивим мотиви-ма природе и архитектуре Боке Которске настали су у 15-днев-ној радионици коју је водила академска сликарка и педагог Марина Трушњикова, а њене полазнице - махом жене, дошле су из свих крајева свијета: од Русије, Украјине, Бјелорусије и Летоније, преко Грчке и Чешке, до Норвешке и далеке Америке.

– Акварел је жива техника, са њом се треба дружити на том плану, осјетити је, она тече како хоће, а управљати њоме, то је предиван угођај, јер она је не-предвидива – живи свој живот – објашњава Галина Јакубова, која је прије пет година почела да се бави сликањем, преко он-лајн школе Марине Трушњико-ве. Галина је поријеклом из Санkt Петербурга, већ 12 годи-на живи и ради као научни ин-жењер из области ћелијске фи-зике у малом универзитетском граду Аборну у Атланти, Аме-рици. Била је тамо на неколико изложби које су је надахнуле да и сама почне да се бави цр-тањем, а затим је ушла у свијет боја кроз акварел. Захвална је

учитељици уз коју је завољела ову јединствену технику.

– Посредством видео записа Марина објашњава технику, ти урадиш задатак, пошаљеш јој онлајн, а она ти даје комента-ре што је добро, а шта мање добро урађено, на чему треба да порадиш. Тако сам прошла неколико њених курсева и ево, на крају, радујем се што сам је овдје упознала и сусрела уживо – каже Галина за „Дан”, за коју је ово први сусрет са љепотама Црне Горе и Боке Которске, као и са „предивним, љубазним, ко-муникативним и предусретљи-вим људима”.

Радионицу су похађале 22 жене и један мушкарац, с тим што су многи дошли породич-

но – са дјететом и супругом, те су се и они спонтано укључили у израду акварела. Умјетница

Марина Трушњикова већ де-сет година је ликовни преда-вач преко интернета. До сада је кроз њену школу прошло на хиљаде ученика из цијелог свијета, а превладавају жене. У Црној Гори је пету годину, а учесница пленера у Столиву је четврти пут.

– Обучавам разне технике, али предност дајем акварелу. Много жена се „заљубљује” у ову технику прије свега због тога што је она танана, про-зрачна, њежна, као што је и женска суштина. Притом она је и универзална зато што је можете практиковати на путо-вању, можете радити мале илус-трације за књигу, да радите у свом малом личном албуму, а можете стварати и велика дјела.

Уљане боје не можете поније-ти са собом у ручну торбицу, а акварелне боје можете узети у дамску ташну, отпутовати не-гдје и тамо сликати. Због тога је акварел удобна и универзална техника – објаснила нам је про-фесорка Трушњикова, додајући да њеним полазницама и полаз-нику много значи то што имају прилику да се јавно представе, да виде своје слике поставље-не на зиду, заједно са радовима других учесника.

Она је свима подијелила ди-пломе, а у име Виктора Кар-цева, предсједника Фондације, признање у виду стилизоване медаље уручио јој је Љубо Кос-тић, менаџер хотела „Castello di Bocca” у Столиву.

М.Д.ПоПовић

Зборник есеја и савре-мене поезије „Свето-савски дамари”, који

су приредили мр Слободан М. Чуровић Апис и хаџи Радован М. Радовић, про-мовисан је пред публиком у крипти Саборног храма Хрис-товог васкрсења у Подгорици. Зборник је објављен у издању Друштва „Војвода Мина Ра-довић”.

– Ова крипта постаје мјесто гдје се чује најзначајнија ријеч овог нашег језика и гдје се догађају драгоцјена збивања. Једно од таквих збивања јесте и ова промоција „Светосав-ских дамара”. Заиста, у свакој од ових пјесама налази се тај

светосавски дамар. Он се не гаси, не престаје. Ти дамари су најмоћнији и најснажнији, а то свједоче и Савине стопе, Савина почивала, Савине во-де, храмови и безбројне фрес-ке. Не постоји ни један храм у Црној Гори гдје није насликан Свети Сава. То насљеђе уписа-но је у књигама, исклесано у камену, забиљежено у језику и души. Али, нигдје се није поја-вила та мржња према Светом Сави, као овдје у вријеме опа-ке болести зване брозомора. Такви људи су насљедници Синан-паше, они хоће да спале ум и душу Светог Саве и из-бришу га из бића овога народа –казао је, говорећи о зборнику,

митрополит црногорско-при-морски Амфилохије.

Књижевник и књижевни критичар Перивоје Поповић изрекао је позитивне оцјене о стваралаштву и уопште овом зборнику.

– Црна Гора је ријетка, мож-да и једина земља на свијету гдје се пјесници проглашавају за светитеље и јеванђелисте. Срби су новоизабрани народ да својим путем бола ходе и славе патњу као славу ради васкрсења. Тако јесу Немања и Сава српски Аврам и Мојсије, тако јесте Врачар новопламе-на гора Србинова – казао је, између осталог, књижевник и књижевни критичар Перивоје

Поповић. Он је додао да су слова, ријечи и пјесме у овом светосавском зборнику биле потребне зарад опстанка.

– Нагласићу да прва два сјајна есеја из ове књиге о Светом Сави, а које потписују патријарх Павле и наш митро-полит Амфилохије, требају не само да се често читају, већ и често цитирају у животу, јер нема те молитвене ријечи на-писане, као што је ова о Све-том Сави и Светосављу. Сам зборник је обимна књига од преко 350 страна, у коме је заступљено још 17 пјесника и есејиста. Приређивачи ове књиге започели су један нови вид антологијског зборовања – казао је, између осталог, доц. др Трипко Драганић.

Радован Радовић је гово-рио о процесу настанка овога зборника, истичући да се нада да ово неће бити једина књига, већ да ће се наставити са слич-ним пројектима.

Поезију су читали: Љуби-сав Бјелић Морачки, Нико-ла Ненезић Чудесни, Благо-та Баго Копривица, Павић Радовић, Момо Миликић Коњевић, Борислав Голубо-вић, Вукић Гаро Брајковић, Веселин Вујовић Вивет, хаџи Богољуб Бобан Велимиро-вић Подгоричанин, Радоји-ца Рајо Булатовић, Тодор Живаљевић Велички, Божо Вучић Божан, као и Слободан Чуровић Апис.

Модератор програма био је Павле Божовић, а вече је уљепшао пјесмом народни гуслар Жељко Бугарин. А.ћ.

ЗБОрНИК ЕСЕЈа И ПОЕЗИЈЕ ПрОМОВИСаН у ПОДГОрИЧКОМ СаБОрНОМ ХраМу

Неугасиви дамариСветосавља и поезије

Божовић, Чуровић, Драганић, митрополит амфилохије, Поповић, Ненезић и радовић

Са ПрЕКО 150 раДОВа На ИЗлОжБИ у СтОлИВу ПрЕДСтаВИлИ СЕ ПОлаЗНИцИ шКОлЕ аКВарЕла ПрОф. МарИНЕ трушњИКОВЕ

Водена техника непредвидива и њежна као жена ■ Полазнице из русије, украјине, Бјелорусије, летоније, Грчке, Чешке,

Норвешке и америке похађале су раније Маринину онлајн школу и са-да се први пут сусрећу уживо са њом

Заједничка фотографија

Галина и Марина након онлајн дописивања први пут уживо аквареле обожавају жене

Представа „Модро благо” (8+), у продукциjи Драмске сце-не за дjецу Градског позоришта играна вечерас од 21.30 сати на Љетњоj позорници у Котору, у оквиру такмичарске селекциjе 26. издања Которског фестива-ла позоришта за дjецу. Комад је настао по мотивима истоименог романа Душана Костића, а текст jе написао и драматизовао Сте-ван Копривица. Режиjу потпи-суjе Сташа Копривица.

Играjу: Вуле Марковић, Jеле-на Симић, Вукан Пеjовић/Омар Баjрамспахић, Павле Поповић, Бранка Фемић, Деjан Ђоновић, Jелица Вукчевић/Мариjа Ђурић, Маjа Шаренац, Горан Славић и Емир Ћатовић.

У ауторском тиму су и сценог-раф Владислава Мунић Канинг-тон, костимограф Магдалена Клашња и композотор Срђан Марковић.

„Модро благо” је узбудљива прича о потрази за благом гру-пе тинеjџера смjештена у `60-те године прошлог виjека, а радња се дешава у Херцег Новом. Дру-жина бива понесена легендом о сакривеном благу, негдjе на скровитом мjесту у том граду. У исто вриjеме, за врло конкрет-ним благом, трага и нацистичка експедициjа. Њихове потраге се укрштаjу и дjеца долазе у егзис-тенциjалну опасност, jер постаjу свjедоци нечег опасног...

Ж.Ј.

КОтОрСКИ фЕСтИВал ПОЗОрИшта За ДЈЕцу

Модро благо

Нова књига Гојка Вујошевића „Велики свемир - ни почетка ни краја”, недавно је угледала свјет-лост дана у издању подгоричке Издавачке куће „Унирекс”. Ре-цензенти овог дјела су Војислав Будо Гледић и Владимир Мићко-вић. Вујошевић се у овом дјелу на преко 120 страница бави пој-мовима перцепције, стварања, мишљења, свијести, информа-ција... Према запису аутора, ова књига, али и хипотезе у њој, у извјесном смислу представљају наставак његове претходне књи-ге „Реверзибилни универзум”.

Гоj ко Ву jо ше вић, ро ђен jе у Ора хо ву у Ку чи ма код Под го ри-це гдjе jе за вр шио основ ну шко-лу, а ни жу Гим на зи jу и Ин ду-стриj ску шко лу у Ти то гра ду, као и ауто са о бра ћаj ну шко лу у Зе му-ну. На Фа кул те ту ин ду стриj ске пе да го ги jе у Ри jе ци, за вр шио jе пр ви сте пен за зва ње на став ни-ка-ин струк то ра. У Но вом Са ду jе по ло жио ис пит за ру ко ва о ца брод ских и гра ђе вин ских ма ши-на. Ве ћи ну рад ног ви jе ка про вео

jе у спољ но тр го вин ским пре у зе-ћи ма. По вре ме но jе об jа влjи вао члан ке у ра зним днев ним ли-сто ви ма и ча со пи си ма. Ви ше де це ни jа ба вио се из у ча ва нjем ра зних обла сти би о ло ги jе, пси-хо ло ги jе, ан тро по ло ги jе, ато-ми сти ке, астро но ми jе и дру гих на у ка. Жи ви у Под го ри ци као пен зи о нер. Р.К.

НОВа КњИГа ГОЈКа ВуЈОшЕВИЋа

Велики свемир

понедјељак, 2. јул 2018. Маркетинг странаXIII

понедјељак, 2. јул 2018.МаркетингXIV страна

понедјељак, 2. јул 2018. Маркетинг странаXV

понедјељак, 2. јул 2018.МаркетингXVI страна

понедјељак, 2. јул 2018. Фељтон страна XVII

(1)ПРОФ. ДР КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ: ОД БАЛКАНА ДО ТИХОГ ОКЕАНА

КАПИТУЛАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ: КО ЈЕ ГЛАВНИ КРИВАЦ ЗА НЕСТАНАК ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (5)

ПИШЕ: БорИвојЕ ЋЕтковИЋ

Михаило Марковић, академик САНУ, филозоф свјетског

угледа, држи да је Никола Па-шић велика али контраверзна личност. Једни су га велича-ли – сматра ли су га пророком, мудрацем, великим борцем за слободу, генијалним држав-ником и политичаром, док је за друге био слијепи вођа који води народ на странпу-тице и мисли само о бунама и ратовима. Неки у њему ви-де најзначајнијег политичара и државника српског народа на крају XIX и почетком XX вијека. У другој Југославији се о њему углавном ћутало... Одиграо је битну улогу у ст-варању државе Југославије. Јаша Продановић види код Пашића особине својствене многим политичарима: желио је изнад свега власт и новац.

И Васа Чубриловић крити-кује Пашића – „по својим по-гледима, одгоју и карактеру није био социјалиста... Био је радикалан док су на њега утицали руски социјалисти и Светозар Марковић”.

Краљу Николи, дакле, није било лако да се договори са Николом Пашићем. Виђен изнутра, то јест према свје-дочењу својих савременика,

некадашњих његових поли-тичких сабораца-дисидената из Радикалне странке, Пашић није политичар који се при-државао моралних норми и принципа. Напротив. У ча-сопису „Нова Европа“, од 22. јуна из 1926. године, који је, иначе, посвећен Пашићевој 80-годишњици, објављени су текстови Настаса Н. Петро-вића, вође радикалских диси-дената, Љубе Давидовића, ше-фа Демократске странке, Јаше Продановића, шефа Југосло-венске Републиканске странке, Веселина М. Вукићевића, су-дије, Светолика М. Гребенца, главног уредника „Земљорад-ника“. Наведени аутори као да се утркују ко ће више да оцрни Пашића: оспоравају му готово све – не само чојство, већ и др-жавничке способности, дакле, и оно чиме је стекао славу.

Никола Шкеровић: Затровани односи

између званичне Црне Горе и званичне Србије

Капитулацији Црне Горе нарочиту пажњу је посветио др Никола Шкеровић у књизи „Црна Гора и Србија за вријеме првог свјетског рата – Односи са Србијом – Капитулација

0148. (Књига је први пут иза-шла 1963. године у Титограду. Њено друго издање приреди-ли су ЦИД – Подгорица и Ј. П. Службени лист СЦГ, 2004.)

Да би се схватио сам чин капитулације др Шкеровић се прво осврће на изузетно теш-ко стање у земљи, непосредно пред саму објаву рата Асус-тро-Угарској, на рад црного-рске владе, краља и Народне скупштине.

О тешком стању у Црној Гори 1915. године

Критикујући рад црногор-ске владе, Шкеровић износи податак да она није сазивала Народну скупштину, све до де-цембра 1915, године, мада је било доста значајних питања о којима је требало расправља-ти. Скупштина је сазвана 12. децембра и на њој се испољи-ло огромно незадовољство посланика са политиком владе и самог краља Николе –енер-гично су затражили да се нађе кривац за настало стање у земљи. Након завршеног све-чаног дијела, састанак је на за-хтјев владе претворен у тајни. У експозеу, који је прочитао један члан владе, потенцирани су тешка друштвена, економ-ска и политичка ситуација у

земљи из које није било излаза и слаба помоћ савезника. Вла-да је затражила од посланика „одријешене руке“ за даљи рад.

„Зклапање очију” Гавра Вуковића

Незадовољство посланика према влади још више се по-већало након иступања „ста-рог црногорског државника Гавра Вуковића, који је 17 го-дина био министар иностра-них послова краља Николе. Вуковић је према Шкеровићу (који је, како сам каже, прису-ствовао овој сједници и „јасно му је остао у сјећању апел и војводино заклапање очију”), отворено заступао гледиште закључења мира са неприја-тељом“, правдајући то „безиз-лазно тешком ситуацијом у којој се земља налази“.

„Пошто је Црна Гора извр-шила своју дужност према Србији”, рекао је војвода Га-вро, „и пошто је напуштена од својих савезника (под. Н.Ш.), има право да се побрине о свом спасавању, уколико је то могућно“. Др Шкеровић наво-ди даље: „Стари службеник краља Николе, завршавајући свој говор, заклопио је очи и завршио своје излагање пози-

вајући народне посланике да заклопе очи и пусте Владу да ради што јој околности дик-тирају“.

И Јанко Тошковић, народни посланик, у својим мемоари-ма потврђује Шкеровићево мишљење. По Тошковићу експозе владе завршавао се овим редовима: „Што ће даље наступити за наш на-род и нашу отаџбину у овим судбоносним тренуцима, то се може само наслућивати, али нажалост са пуно и пуно вјероватноће да ће све бити горе и горе... па тражи да јој се дадну одријешене руке за даље опредјељивање“. (Исти-на о капитулацији Црне Горе, Цетиње, 1957, стр. 9. цит. пр. Шкеровић, 102)

Шкеровић се не двоуми: замјерио је имплиците старом војводи и државнику што је

баш он био тај којим се по-ислужио краљ Никола да кроз његова уста буду саопштени посланицима његови погледи на стање у земљи и намјере које треба предузети. Већи-на посланика схватила је „да влада тражи одобрење Скупштине да може по по-треби закључити сепаратни мир“. Ова влада, чији је пред-сједник био Јанко Вукотић, поднијела је оставку с образ-ложењем: „што у Скупштини не види једнодушности која је била потребна у данашњем тешком тренутку. У истини, на данашњој сједници чули су се гласови о миру и о то-ме да би требало спасити што се може (под. Б.Ћ.), тако да је влада црногорска сматрала за потребно повући се“. (Шкеро-вић, 2004: 10)

(НаставИЋЕ сЕ)

■ Фељтон је урађен по Ћетковићевој трећој књизи трилогије „Црна Гора изнутра - прошлост у садашњости: Црногорски сепаратизам - историјски коријени и развој”, која је припремљена за штампу

Војвода Гавро Вуковић никола Шкеровић

Затровани односи званичника Црне Горе и Србије

Велики дио свог бога-тог научног и ствара-лачког опуса проф.

др Кринка Видаковић Петров посветила је истраживању културе и књижевности срп-ских исељеника у Америци. Поред осталог, о томе свједо-чи и њена књига „Од Балкана до Тихог океана“, коју је из-дао Институт за књижевност и уметност из Београда. Уз њено одобрење, из наведене књиге у наредних неколико бројева пренијећемо поглавље о „Развоју националне идеје међу исељеницима у САД од Херцеговачког устанка до ане-ксије“, а поменућемо и улогу коју је Српска православна црква имала у очувању култур-ног наслеђа исељеника, о чему ауторка такође кроз посебно поглавље говори у овој књизи.

Проф. др Кринка Видаковић Петров је научник, преводилац и дипломата. Радила је у Ин-ституту за књижевност и умет-ност у Београду и на неколи-

ко универзитета у САД. Била је амбасадор Србије и Црне Горе у Израелу (2001–2006). Добитник је Повеље „Растко Петровић“ за животно дјело од Матице исељеника и Ср-ба у региону. Живи у Србији, Црној Гори и САД. Супруга је писца и професора др Алек-сандра Петрова из Београда. Сада је у пензији.

Поред ове објавила је и књи-ге: „Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу“, „Огле-ди о усменој књижевности“, „Срби у Америци и њихова периодика“, „Србија и Шпа-нија: књижевне везе“, „Хори-зонт Хиспанија“ и др.

У чланку „Србљи у Амери-ки“, објављеном 1848. у „По-дунавки“, аутор С. Поповић наводи да је српских исеље-ника у то вријеме у Америци било око 2.000, а да су били насељени углавном у мјес-тима на источној обали (Ва-шингтон, Балтимор, Њујорк, Бостон, Филаделфија) и на америчком југу (Њу Орлеанс, Чарлстон, Мобил, Луивил), као и у Тексасу, Флориди и Мексику. Двадесетак година касније издвојила су се два већа српска исељеничка цен-тра у Америци – у Њу Орле-

ансу и Сан Франциску. Срби који су се населили у Америци у првом таласу емиграције (до последње деценије 19. вијека) били су углавном Бокељи, који су се, заједно с Далматинци-ма, отискивали у нови свијет са јадранског приморја. Упр-кос разлици у вјери, Бокељи и Далматинци били су по мно-го чему блиски: потицали су из истог поднебља, говорили заједничким „словинским“ језиком, бавили се истим

привредним дјелатностима, живјели по истим или слич-ним обичајима. У новом свије-ту то је заједништво додатно ојачано туђинским окружењем и потребом, услед малоброј-ности, за удруживањем ради социјалне заштите.

Тако је у Њу Орлеансу 1874. настало „Сједињено словинско друштво од добор-чинства“. Његов циљ је био двострук: да се члановима обезбиједи социјална заштита

и да се очува њихов иденти-тет сагледан прије свега кроз заједнички „словински“ језик, једини на којем су се запис-ници овог друштва водили. Статут друштва изражавао је лојалност према новој америч-кој домовини (чији се барјак једини могао носити), али је указивао и на одлуку да се избјегава постављање нацио-налног питања које би могло унијети вјерски, па и политич-ки раздор међу чланове. Тако у овом друштву није било мјес-та „никаковим политичким, нацијоналним или вјерским расправама“.

Ситуација са „словинским“ исељеницима у Сан Франци-ску била је нешто другачија. И овдје су Бокељи и Далматин-ци основали 1861. „Словин-ско илирско задружно и до-бротворно друштво“, као што су успостављали и заједничке предузетничке организације да би удруженим снагама обављали трагање за златом, сребром и другим рудама. У је-ку „златне грознице“, у Кали-форнији и њеном залеђу (Не-вади) број досељеника је нагло растао, те је Сан Франциско као главни лучки и трговачки центар на западној обали по-

стао стјециште највећег броја исељеника с јадранске обале. У Сан Франциску је, међутим, било и Руса, који су свој утицај ширили с Аљаске, а било је и Грка. Тако су Бокељи у Сан Франциску, заједно с Русима и Грцима, 1864. успостави-ли православно „црковно“ друштво које се звало „Сло-венско-грчко-руско добротвор-но друштво православне и католичке [унијатске] цркве“. Од шеснаест првобитних ос-нивача овог друштва, њих дванаесторица су били Срби: један из Дубровника, један из Београда, један из Војводине, а остали из Боке которске. Ру-сија је у то вријеме имала свог конзула у Сан Франциску, који је подржао оснивање друштва, и своју цркву, док је почасни конзул Грчке у Сан Франис-ку био један Србин – Ђорђе Шагић, боље познат као Џорџ Фишер. Срби су у вјерским питањима били од почетка упућени на Русе, који су у Аме-рици већ имали своју црквену организацију са сједиштем најприје у Ситки (Аљаска), да би оно 1870. било пренесено у Сан Франциско. Руси и Срби су 1869. основали „Словенску читаоницу“, а 1870. покре-нули заједничко гласило, лист „Славјанин“, који је излазио два пута мјесечно, а објављи-вао прилоге на три језика: руском, српском и енглеском. То је било стање организова-ности српских исељеника у Сан Франциску и Њу Орлеан-су, два највећа центра српског исељеништва у Америци, у у вријеме избијања Херцеговач-ког устанка 1875.

(НаставИЋЕ сЕ)

Први исељеници Бокељи и Далматинци

■ Фељтон смо урадили по књизи проф. др Кринке Видаковић Петров „од Балкана до тихог океана‘‘, коју је издао Институт за књижевност и уметност из Београда

Проф. др крИНка вИдаковИЋ ПЕтров

Бокељска породица у Сан Франциску

ПрИрЕдИо: МИЛадИН вЕЉковИЋ

понедјељак, 2. јул 2018.XVIII страна Енигматика ● хороскоп

В ажно jе да прихватите све нужне околности у

пословно-финансиjскоj са-радњи. поштуjте протокол у односу према сарадницима. контролишите своjу суjету и избјегавајте стрес.

В аша мотивациjа или по-нашање дјелуjу беспре-

корно у различитим ситуа-циjама, а нови резултати потврђуjу ваше практичне способности. Добиjате позив од особе коjа вам се допада.

О сјећате креативну инспи-рациjу и дјелуjете пози-

тивно на околину. ангажуjете се на различитим странама. обjасните парт-неру да вас везуjу сличне жеље. У сjаjноj сте форми.

О чекуjу вас неки интере-сантни сусрети. Учините

све што jе потребно, да споjите лично задовољство са практичним аспекти-ма. Уколико сте слободни закажите љубавни сусрет. приjаће нека физичка ативност.

Н ема потребе да оп-тужуjете друге за своj

неуспјех, не будите неправедни према осо-би чиjе намјере не познаjете довољно. на-слућуjете да партнер прикрива истину што утиче на расположење.

Н ема разлога да се пона-шате ултимативно. Умје-

реност у пословном диjалогу представља наjбоље рјешење, затражите нечиjи савјет. избјегаваjте особу коjа вас су-више оптерећуjе своjим захтјевима.

О сновни проблеми коjи утичу на промјену

пословно-финансиjске климе произлазе из лоше комуникациjе са сарад-ницима. Будите великодушни према воље-ноj особи. Угодите породици.

У колико трпите неуспјех, размислите о алтерна-

тивним могућностима коjе вам стоjе на располагању. Jаки изливи страсти или емоциjа вас наводе на погрешан избор. Заштитите се од стреса.

В аш професионални наступ има битан утицаj

на нечиjу одлуку или промјену услова у тренутноj фази пословне сарадње. не смишљајте нове изговоре пред блиском особом. Здравиjе се храните.

П оказаће се да имате погреш-ну рачуницу. непровјерене

информациjе ствараjу погрешан утисак о пословним приликама. избјегавајте рас-праву. немоjте се заклањати иза лажних обећања. проблеми се неће ријешити сами од себе.

Р азличите околности вам иду на руку, али само

брза акциjа представља услов за добитак. Будите активни на различитим странама. неко ће вас обрадовати своjом пажњом.

О чекуjу вас изненадне ком-пликациjе у сусрету са са-

радницима, али то не треба да утиче на вашу концентрациjу и добру вољу. Ус-мјерите мисли у позитивном правцу. Важно jе да осјетите емотивно задовољство и топлину у друштву блиске особе.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

син се спремио за изаћи у град и упита:- тата имаш пара?отац му одговори:- Ја имам, не секирај се ти за мене.

Улазе мали перица, поли-цајац, плавуша, мујо и хасо у кафић и сједају за стол. при-лази им конобар и каже:- Шта је ово, неки виц, јел да!?

Шта је иронија?-кад у улици ни-коле тесле нестане

струје!-кад си у затвору а зовеш се слободан!-кад ти читав живот соле па-мет а ти умреш од шећера!-кад си Црногорац а зовеш се радиша!-кад ти дјеца умиру од жеђи а имаш воду у кољенима!-кад мира нема мира!-кад си атеиста а зовеш се Богољуб!

како се моли спонзоруша?- У име руменила, маскаре и светог пудера. кармин!

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

ако не знаш слушати, свашта ћеш чути.

кад човјек изгуби душу, туђу вади.

Док други расту, ми подгризамо своје коријење.

трагајући за смислом живота, човјек сагради гробницу.

мали мјесец заклони велико сунце.

Милојка Бандука јововић

понедјељак, 2. јул 2018. Маркетинг странаXIX

понедјељак, 2. јул 2018.МаркетингXX страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм понедјељак, 2. јул 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе-Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести 08:20 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм 09:00 вијести 10:00 вијести 10:05 науЧно-оБразовни програм10:45 топшоп 11:00 вијести 11:05 сат тв11:35 топшоп12:00 вијести 12:05 серија: права жена 13:00 вијести 13:05 Филм: сирано де Бержерак 14:00 вијести у 15:20 лајмет, вијести на алБанском15:30 дневник 115:50 ФудБал-сп 2018, осмина Финала Флеш спорт топшоп 18:00 конЦерт: звјездиЦе19:30 дневник 219:50 ФудБал-сп 2018, осмина Финала 22:30 дневник 323:00 ФудБал-сп 2018, преглед дана 23:15 серија: ХаниБал 00:25 Филм: сирано де Бержерак02:20 ФудБал-сп 2018, р04:00 конЦерт05:00 науЧно-оБразовни програм

07:00 стижу БеБе , р07:30 музика 08:05 дјеЧији програм 08:30 дјеЧији програм 09:00 анимирани Филмови 09:30 дјеЧији програм10:00 ФудБал-сп 2018, р 12:00 конЦерт13:00 вимБлдон13:00 анимирани Филмови, р 13:15 кошарка (м): словенија-Ц.гора, р15:15 музика16:00 вимБлдон, р 18:00 музиЧка индустрија18:30 гастрономија

19:15 студио ФудБал19:50 ФудБал-сп 2018: осмина Финала22:15 страни док. 23:15 тенис: вимБлдон00:10 воа – глас америке00:40 ФудБал-сп 2018, р02:15 тенис: вимБлдон, р 03:45 конЦерт04:45 музиЧка индустрија, р05:15 гастрономија06:00 музиЧка индустрија конЦерт

05:30 луд, зБуЊен, нормалан (р)06:30 два и по мушкарЦа (р)07:30 Чиста ЉуБав (р)08:15 практиЧна жена (р)09:00 јутро са наташом 11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 12:45 Филм, викинг вики (р)13:45 студио модерна 14:00 жива истина (р)15:00 како вријеме пролази 16:30 квиз: 100 Људи 100 Ћуди17:00 луд, зБуЊен, нормалан18:05 EXKLUZIV 18:30 два и по мушкарЦа 19:00 журнал 19:30 андрија и анЂелка 20:05 повратак лукаса 21:00 истине и лажи 22:10 Филм, Ђенова 23:45 ноЋни журнал 00:05 серија: луд, зБуЊен, нормалан (р)01:05 EXKLUZIV (р)01:25 како вријеме пролази (р)02:10 ноЋни журнал (р)02:30 Филм, Ђенова (р)04:00 два и по мушкарЦа (р)04:20 кад лишЋе пада (р)

06:30 Боје јутра10:00 вијести у 1010:05 метео Центар у 1010:07 самра, р10:50 алтернатива10:55 студио модерна11:15 тв шоп телешоп11:30 ХоЋу куЋи, р12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:07 алтернатива

12:12 студио модерна12:32 тв шоп12:47 алтернатива12:52 Црна ружа 14:00 вијести у 214:05 метео Центар у 214:06 гастро14:07 серија, р15:00 Боје дана15:35 куд пукло да пукло16:30 вијести у пола 516:50 метео Центар у пола 516:52 гастро16:55 ХоЋу куЋи17:30 Част и поштоваЊе18:30 вијести у пола 719:07 метео Центар19:10 самра20:00 Без граниЦа21:00 стар магазин22:00 вијести у 1022:13 метео Центар у 1022:15 спорт22:30 валандер23:30 реприза програма

08:00 документарни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 10:00 документарни програм, р10:30 дјеЧији програм, р 11:00 вијести у 1111:07 серијски програм 12:00 истина или лаж, контакт емисија, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:13 документарни програм 16:00 седмиЦа плус, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи18:30 спутЊик новости19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 нескривено, контакт емисија 22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи23:00 спутЊик новости

23:30 Филмски програм 01:35 нескривено, р 02:35 реприза програма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 Ћерке14:03 магазин ин Цг15:03 тв продаја15:06 премијера15:21 тв продаја16:03 елиФ, р16:44 CITY M17:03 туристиЧки магазин17:12 метео плус17:15 мјешовити Брак18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 изведи ме23:00 резервисан термин23:45 резервисан термин06:05 метео плус06:10 ексклузивно06:30 CITY M06:45 премијера

07:00 ин Фо прес07:30 ју тар Њи про грам, про дук Ци ја твнк09:30 Хра на и ви но 10:00 ин Фо прес10:35 ма ли огла си 11:00 дје Чи ји сви јет, про дук Ци ја твнк-р 12:00 ин Фо прес12:15 до ку мен тар ни про грам12:35 ма ли огла си13:00 се ри ја-р14:00 ин Фо прес14:20 Филм-р16:00 ин Фо прес16:10 ју тар Њи програм, про дук Ци ја твнк-р16:30 Хра на и ви но

16:50 ма ли огла си17:00 сна га се ла, про дук Ци ја твнк-р 18:00 винк 118:50 ма ли огла си19:00 се ри ја 20:00 винк 2, ин Фор ма тив на еми си ја 21:00 Филм22:00 винк 3, ин Фор ма тив на еми си ја 22:20 ма ли огла си22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 08:55 епп09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана 09:20 тв Будва промо 09.25 дјеЧији програм: CECILE & PEPO 09:55 епп10:00 серија: Бандолера (р) 10:55 епп11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)11:55 епп12:00 преглед12:05 зелена патрола (р) 12:35 музиЧки програм 12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 док. програм: широм свијета (р) 13:35 тв Будва промо 13.40 док. серија: подводни свијет 13:50 док. програм: поријекло стила (р) 13:55 епп14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи, инФо16:02 епп16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:10 епп 17:15 морске приЧе / Ћакуле 17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 док. програм: широм свијета 18:30 тв Будва промо 18:35 док. програм: поријекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди

18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 полис19:30 епп 19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:00 епп20:05 спорт тајм 21:00 серија21:55 епп 22:00 полис22:30 епп 22:33 мали огласи, инФо22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке 23:35 Биоскопске најаве23:40 серија00:25 конЦерт

08:00 календар08:05 новска седмиЦа (р)08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм 09:00 инФо тека09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 ординаЦија12:00 дневник радио светигора (р)12:25 пролог12:35 волим спорт (р) 13:00 новска седмиЦа (р)13:25 маркетинг13:30 наша недјеЉа (р)15:00 приЧе из америке15:30 ординаЦија 16:00 Фолклор16:30 моБил ауто17:00 ријеЧ више маркетинг18:00 више од вијести18:30 NO COMENT19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки шоу20:00 календар20:05 волим спорт 20:30 клуБ шамипона маркетинг21:00 дуХовни портрет (р)21:55 календар22:00 више од вијести (р)23:00 дневник радио светигора19:30 пролог23:10 приЧе из америке23:40 ауто магазин00:20 волим спорт (р) 01:00 клуБ шампиона (р)` радио светиогора